Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo

Pupin
Zrenjanin

MENADMENT ODRAVANJA
- seminarski rad -
Predmet: Menadment odravanja

Profesor: Doc. Dr Ljiljana Student: Aleksandar Perli

Radovanovi Broj indeksa: MI 23/16
Asistent: Ivan Palinka Smer: Mainsko inenjerstvo

Zrenjanin, 2017. Godina

Sadraj:
1. Istorijat i delatnost preduzea................................................................................1
2. Tehnoloka struktura i opis tehnolokog procesa....................................................2
3. Organizacija odravanja..........................................................................................4
4. Primena metodologije doravanja...........................................................................4
5. Primena informacionih tehnologija u sistemu odravanja.......................................5
6. Model planiranja tehnologije odravanja................................................................7
7. Upravljanja resursima u cilju poboljanja sistema odravanja (oprema, kadrovi,
tehniki sistemi)..........................................................................................................8
8. Zakljuak................................................................................................................9
9. Literatura..............................................................................................................10

0
 1. Istorijat i delatnost preduzea
Lina karta preduzea

Pun naziv preduzea: D.O.O ECO-RECYCLING

Sedite (mesto): 23300 Kikinda

Adresa: Miloa Velikoga 80
Telefon: +381 (0) 230 29-179
e-mail i web: info@grindex.rs
Matini broj: 08791163
ifra delatnosti: 2841
PIB (Poresko Identifikacioni Broj): 102944303
iro raun: 35500000105006605

Istorijat preduzea

Slika 1. Logo firme Grindex d.o.o

Fabrika GRINDEX d.o.o

Preduzee je formalno privatizovano i promenilo ime 2003. godine. GRINDEX je
specijalizovan za proizvodnju sledeih maina :
Maine za unutranje bruenje
Maine za spoljno okruglo bruenje
Maine za bruenje navoja
Maine za bruenje sloenih profila
Specijalne maine (po tehnikom zadatku)
Pored visokokvalitetne izrade, maine su opremljene vrhunskom opremom kao
to su SIEMENS upravljake jedinice, Marposs kontrolne jedinice, visoko
frekventna vretena svetskih proizvodjaa GMN, Fischer... , HEIDENHAIN merne
letve, itd.
Osim uobiajenih univerzalnih maina, nae specijalne i CNC maine se koriste
u auto industriji i to za bruenje osovina, kolenastih vratila, delova za automatsko
ubrizgavanje goriva i ABS komponenti, kuita diferencijala, klipova i klipnih
prstenova, itd

U fabrici Grindex d.o.o proizvodi se :

Brusilice za spoljno okruglo bruenje
Brusilice za unutranje bruenje
Brusilice za bruenje navoja
Brusilice po tehnikom zadatku
Brusilice specijalne namene

1
 2. Tehnoloka struktura i opis tehnolokog procesa
Od razraenog tehnolokog procesa zavisi nain izrade odreenog proizvoda.
Tehnoloki process je redosled i nain izvoenja pojedinih operacija radi dobijanja
proizvoda odreenih svojstava.
Prilikom projektovanja tehniko tehnolokih reenja polazi se od toga da to
budu savremenija i kvalitetnija reenja.

Slika 2. Prikaz ley-out dijagrama fabrike Grindex d.o.o

Ceo kompleks Grindex d.o.o prostire se na 24.000 m2 sa hangarom za

skladitenje gotovih proizvoda 2600 m2 ,kao i dve hale sa posebnim opremljenim
najsavremenijim linijama za proizvodnju i popravku proizvoda 3200 m2. Takoe se
nalazi kompleks zelenih povrine 5.600 m2.

Tehnniki proces proizvodnje brusilice

Da bi se proizvela jedna industrijska brusilica potrebno je dosta delova i

vremena. Ukoliko ima odgovarajue delove i radnu snagu koja to sve spaja i
podeava . Moe se oekivati gotov proizvod u roku od par dana. Potrebni delovi za
njeno konstruisanje i sastavljanje su:
Postolje
Motor za hidruliku
Pokretni sto na kojem se nalazi menja i konji(mainski deo)
Elektro-orman za napajanje i prikaz potrebnih inforamcija na diskpeju
Brusni kamen itd..

Fabrika Grindex d.o.o pravi vie vrsti brusilica koje se zasnivaju na slinom
principu rada. Stoga proizvodnja tih brusilica se razlikuje u jako malim nijansama da
je to unutranje ili spoljano bruenje. U daljem radu bie prikaz tehniki process
proizvodnje bruselice standardnog tipa.
Potrebno je dosta vremena da bi se to sve spojilo i podesilo da bi moglo
neometano da funcionie. Jer u samoj brusilici ima elektronike koja slui za
pokretanje motora, zatim centriranje pokretnog stola i konjia, i podeavanje
menjaa s kojim se upravlja.

2
Slika 3. emetski prikaz tehnikog procesa proizvodnje brusilice

3
 3. Organizacija odravanja
Odravanje i redovno servisiranje opreme i maina je veoma vano. Za
odravanje opreme u fabrici Grindex d.o.o su uglavnom zadueni radnici.
U sluaju da je potrebno servisiranje kada je maina u stanju u otkazu, zovu se
radnci koji su posebno obueni samo za popravku i otklanjanje kvarova i vraanje
maine u stanje u radu.Plan za odravanje maina i oprema:

1.Prijem maina na odravanje

2.Odravanje maina
3.Remont maina
4.Korektivno odravanje

Lice koje je ovlaeno za odravanje maina duno je da po prijemu maina i

opreme na odravanje evidentira njihovo trenutno stanje. Ukoliko ima nekih
nepravilnosti u radu, treba ih pronai i po mogunosti otkloniti.
Odravanje maina bi podrazumevalo: ienje i zatita od korozije,
podmazivanje, pregled, zamena delova, male opravke.
Remont podrazumeva potpunu demontau ili demontau odreenih delova
maine koje treba zameniti. Oteeni, pohabani i neispravni delovi se menjaju
originalnim rezervnim delovima proizvoaa ili adekvatnim zamenama.
Zadatak korektivnog odravanja je da element i/ili sistem iz stanja u otkazu
dovede ustanje u radu. Element koji je pri tome otkazao popravlja se ili zamenjuje
novim.

4. Primena metodologije doravanja

Teorija odravanja veoma je blisko povezana sa logistikom, odnosno logistikom
podrkom. Sistem odravanja je vaan element logistike podrke korienju svakog
tehnikog sistema.
Osnovu svake tehnologije odravanja predstavljaju postupci odravanja
tehnikog sistema, koje treba sprovesti.
Tehnologije odravanja tehnikih sistema bave se postupcima odravanja i
nainima njihovog sprovoenja, a svode se na traenje odgovora na sledea pitanja:
Zato i zbog kojih razloga treba da se sprovede odreeni postupak?
Kada, odnosno u kom vremenu nastaje potreba da se sprovede odreeni postupak?
ta se radi kakav se postupak odravanja primenjuje?
Gde se radi (radno mesto, teren, objekat)?
Ko radi (struka, kvalifikacija osoblja)?
Kako radi (nain, redosled) i s im se radi (primena ureaja, alata, pribora,
instalacija, dokumentacija)?
Zadatak svakog tehnikog sistema je da vre koristan rad, koji se moe izvriti samo
ako je logistiki obezbeen, odnosno podran sistemom odravanja, koje karakteriu
ogovarajua:
Koncepcija odravanja,

4
 Organizacija odravanja,
Tehnoloka reenja i
Logistika reenja.

5
 Analizirajui savremene pristupe u reavanju problema dravanja u svetu i
sadanji nivo tehnikog razvoja, u potpunosti se moe prihvatiti osnovna podela
metodologija prikazana na slici 4.
Ti naini odravanja su:
Korektivno odravanje
Preventivno odravanje
Poboljanje karakteristika tehnikog sistema

Korektivno odravanje se moe opisati kao vrsta odravanja koja se preduzima

kada je pojedini deo ili sistem otkazao ili je istroen. Dakle, korektivno odravanje je
odravanje koje se realizuje NAKON javljanja kvara. Ono se preduzima radi vraanja
tog dela ili sistema u prvobitno, radno stanje.
Preventivno odravanje je odravanje prilikom kojeg se kvar predvia i samo
odravanje se vri pre nego kvar nastane. Ovaj nain odravanja za razliku od
korektivnog odavanja prua odreenu sigurnost pri radu ureaja.
Preventivno odravanje ima svoje prednosti u odnosu na korektivno odravanje.

Prednosti su mu:
vea pouzdanost ureaja i sistema u radu,
mogunost planiranja trenutka odravanja,
mogunost predvianja trokova odravanja i samim time i laka kontrola.
Slika 4. Osnovna podela metodologija

ODRAVANJE

KOREKTIVNO PREVENTIVNO POBOLJAVANJE

KARAKTERISTIKA TEHNIKIH
SISTEMA

NEPLANSKO PLANSKO PREMA STANJU

-
- -Periodino - Prema Modifikacij
Neoekivani (fiksni potrebi a
otkaz intervali) (promenlji -
-Popravka vi Rekostrukc
intervali) ija

5. Primena informacionih tehnologija u sistemu

odravanja
Informacioni sistem nema veliku ulogu u sistemu odravanja, osim to se u
njega unose parametri rada maine i pomou posebnog programa grafiki prati
intenzitet otkaza, kriva kvaliteta proizvedenih proizvoda, kao i krive koje prati
odreene dimenzije i odstupanja proizvoda koji prolaze izlaznu kontrolu.
Slika 5. Primerak kontrolne karte

6
 Pomou krivi koje izrauje program u koji se unose parametri kontrolie se
stanje sistema i izlaznih proizvoda, i ovaj program slui kao pokazatelj stanja, i
pomae pri odreivanju intervala u kom treba da se vri odravanje.
Pomou informacionih tehnologija u preduzeu se takoe vri i kontrola
kvaliteta odravanja. Kvalitet odravanja je direktno povezan sa kvalitetom izlaznog
proizvoda. Tako da kriva koja prati kvalitet proizvoda najee ima slian karakter
one krive koja pokazuje kvalitet odravanja datog sistema. Treba napomenuti da
stepen korisnosti od kontrolnih karata zavisi od korektno izabrane tehnike za svaku
posebnu situaciju. Potrebno je zato uzeti u obzir specifinosti svakog tehnolokog i
obradnog procesa.
Tako imamo procese koji koriste tehnike adaptivne kontrole, zatim procese bez i
sa trendom. Kod svih je omogueno predvidjanje momenta kada e poeti da se
proizvodi kart, a time I otklanjanje uzroka nastajanja karta, dorade, popravke, to
umnogome smanjuje cenu proizvoda.
Ovakvo prikupljanje podataka korisno je i za proizvode dobijene od
kooperanata, odnosno kada je obradni proces zavren. Proizvodja gotove opreme
pojavljuje se tada kao potroa sirovog materijala ili podsklopova, zatim standardnih
elemenata i slino. Medjutim, kontrolne karte nee dati efekte za mali vremenski
period ili za mali broj proizvedenih delova. Kontrolne karte mogu dati nauno
vrednovane podatke samo za kontinualnu serijsku proizvodnju, odnosno u sluaju
kontrole gotovih proizvoda, ako je u pitanju isti isporuilac u duem vremenskom
periodu.
Kvalitet odravanja alatnih maina ogleda se u efikasnosti i efektivnosti u
poslovima na odravanju, i praenjem stanja maine. Ukoliko se prate uputstva za

7
odravanje, najei je sluaj da je vek maine dugotrajniji, i da e kvalitetnije raditi
predviene operacije.
Efektivnost sistema odravanja ogleda se u nekoliko faza:
Gotovost verovatnoa da e sistem uspeno stupiti u dejstvo u datom vremenu i u
datim uslovima
Pouzdanost verovatnoa da e sistem uspeno vriti funkciju kriterijuma u
projektovanom vremenu rada i datim uslovima okoline i
Funkcionalna pogodnost sposobnost sistema za uspeno prilagoavanje uslovima
okoline u projektovanom vremenu.

Slika 6. Efektivnost sistema odravanja

6. Model planiranja tehnologije odravanja

Planiranje je nerazdvojni deo mehanizma upravljanja nekim poslom. Ono
nastupa po definici cilja posla i predhodi organizaciji tog posla. U okviru upravljanja
postoje jo kontrola izvoenja uzeventualno pokretanje akcija, i analiza naina rada
kako bi se izvukle pouke.
Planiranje tehnologije odravanja nije, kako se to esto misli, proizvod
nadahnua, ve uporan metodoloki rad. Kao takvo, ono se izvodi korak po korak, i
to:
1. Definicija cilja odreuje kada elimo stii
2. Razlaganje na aktivnosti opisuje pojedine korake ka cilju
3. Odreivanje meuzavisnosti definie kojim redom se ti koraci izvode, kao i
mogunost da vie ljudi uestvuje u poslu
4. Procena vremena i resursa nam ukazuje da vie ljudi uestvuje u psolu
5. Rasporeivanje se odnosi na podelu posova po izvoaima
6. Balansiranje plana proverava realistinosti optimalnost plana
7. Odobravanje oznaava prihvatanje plana i obaveza koje iz njega proistiu.

Da bi mogli planirati postupke odravanja, potrebna su neka osnovna pravila

igre.Ona se odnose na pojmove u toku planiranja.
Prvo i osnovno pravilo glasi: sve mora biti merljivo i mereno. Na bazi ovog
principa definie se aktivnost, kontolne take i akcije.

8
 7. Upravljanja resursima u cilju poboljanja sistema
odravanja (oprema, kadrovi, tehniki sistemi)

Resursi ne obuhvataju samo ljude, ve i finansije, postrojenja i opremu. Tako,

na primer, moe biti neophodno:
razviti nove procese ili nove metode rada;
nabaviti dodatnu opremu, rentirajui je, uzimajui je na lizing ili kupujui je;
obezbediti resurse i potrebnu ekspertizu kroz podugovarae.

Organizacija mora da identifikuje i ima na raspolaganju sve resurse

(informacije, infrastruktura, osoblje, radna sredina, finansije, itd) koji su potrebni za
primenu i poboljavanje njenog QMS-a i njegovih povezanih procesa. U irem smislu,
ovaj zahtev je pokuaj da se rukovodstvo organizacije natera na strateko
razmatranje i dugorono planiranje poslovanja, to je u korelaciji sa ostalim
stratekim zahtevima standarda kao to su politika kvaliteta, ciljevi kvaliteta,
upravljanje procesima, itd.

Resurse treba redovno preispitivati , to se moe initi kao deo preispitivanja

od strane rukovodstva. Preispitivanje resursa takoe je neophodno izvriti ukoliko se
razmatra mogunost nastupa na novom tenderu ili stupanje u novu ugovornu
obavezu.

Ima dve vrste zahteva u vezi resursa:

resursi koji su potrebni za uspostavljanje i razvoj organizacije i

resursi koji su potrebni za izvrenje odreenih ugovora ili narudbina.

Organizacija mora da definie i obezbedi resurse potrebne za:

Definisanje resursa znai identifikovanje potreba za resursima.

Obezbeenje resursa znai pribavljanje i rasporeivanje resursa koji su
identifikovani kao neophodni. Proces pribavljanja treba da osigura resurse u
potrebnim koliinama i traenom kvalitetu, kada su potrebni. Proces rasporeivanja
treba da prenese i pripremi resurse za korienje. Prema tome, ako je identifikovana
potreba za ljudskim resursima, oni se obezbeuju samo kada smatraju da su
spremni za svoje zadatke, tj. kada veruju da su kompetentni ili spremni za
preuzimanje zadatka, uz nadzor. Slino tome, oprema se obezbeuje samo kada se
instalira, verifikuje i dovede u stanje spremnosti za korienje.

Fiziki resursi se obezbeuju kroz proces nabavke, ljudski resursi kroz proces
regrutovanja, a finansijski resursi kroz razliite procese stvaranja novane mase.

primenu i odravanje sistema menadmenta kvalitetom i stalno poboljavanje

njegove efektivnosti i

Resursi potrebni za primenu QMS-a obuhvataju ljudske, fizike i finansijske

resurse koji su potrebni organizaciji za njeno funkcionisanje. Resursi potrebni za
odravanje QMS-a su oni koji su potrebni za odravanje nivoa performansi. Resursi
potrebni za stalno poboljavanje efektivnosti QMS-a su oni koji su potrebni za
uvoenje izmena u procese organizacije.

poveavanje zadovoljstva korisnika ispunjavanjem njihovih zahteva.

9
 Oni resursi koji su potrebni za poveanje zadovoljenja kupca su isti oni koji su
potrebni za ostvarivanje ciljeva organizacije, zbog povezanosti izmeu zahteva
kupca, politike, ciljeva i procesa.

10
 8. Zakljuak
Odravanje je jedan od neizostavnih delova u uspenom poslovanju. Postupci
odravanja obezbeuju dui radni vek sistema, kvalitetniji, kao i ekonominiji rad.
Svaki tehniki sistem je podloan uticajima okoline koji mogu biti razliitih priroda i
intenziteta. Cilj je izbei i spreiti bilo kakve neispravnosti u sistemu usled uticaja
okoline, u tu svrhu se najpre definiu sistem i postupci odravanja.
Kad god je mogue treba pribegavati operacijama preventivnih odravanja,
koje na prvi pogled deluje zahtevnije to se tie angaovanja ljudskih resursa,
materijala, i finansija. Ali daje bolje rezultate gledajui a dui vremenski period.
Finansijska sredstva za operacije preventivnih odravanja treba uraunavati kao
faktor u svakom pojedinano proizvedenom proizvodu, a kao opravdanje za taj
finansijski izdatak, tritu se obezbeuju kvalitetniji proizvodi, od proizvoda koji bi se
obraivali na neadekvatno odravanim sistemima.
Metode odravanja se propisuju na osnovu prethodno steenim znanjima o
postupcima odravanja, ali i na osnovu iskustava kadrova koji su zadueni za
odravanje. Propisi o odravanju i njegovim postupcima uglavnom su dati od strane
proizvoaa, koji obezbeuje i sve elemente koji su podloni habanju i troenju na
neki drugi nain.

11
 9. Literatura
[1]http://predmet.singidunum.ac.rs/pluginfile.php/535/mod_folder/content/1/202
0/Chapter%2007.pdf
[2]http://www.slideshare.net/miroslavastevanovic/Menadment odravanja
[3]Nedi, B., Lazi, M., Proizvodne tehnologije Obrada metala rezanjem,
Mainski fakultet, Kragujevac, Kragujevac, 2007.
[4]Branislav M. Jeremi, TEROTEHNOLOGIJA, Mainski fakultet Kragujevac,
Kragujevac 2007.

12