РЕПУБЛИКА СРБИЈА

АКАДЕМИЈА ТЕХНИЧКИХ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД

ОДСЕК БЕОГРАДСКА ПОЛИТЕХНИКА

------------------------------------------------------------------------------------------------
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ –МАСТЕР ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ
Предмет: Примењени системи менаџмента

УСПОСТАВЉАЊЕ И ПРИМЕНА
ИНТЕГРИСАНИХ МЕНАЏМЕНТ СИСТЕМА
- семинарски рад-

Професор: Студент/и:
др Александра Настасић Aлександра Манчић 2020/3006
Драгољуб Дамњановић 2020/3040

Београд, 2021.
 САДРЖАЈ

1. УВОД.........................................................................................................................1
2. РАЗВОЈ ISO СТАНДАРДА...................................................................................2
2.1 СТАНДАРД ISO 9001:2015.................................................................................2
2.2. СТАНДАРД ISO 14001:2015...........................................................................3
2.3 СТАНДАРД ISO 50001:2018...............................................................................4
3. ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНИХ НОРМИ.........................................................6
3.1 PDCA КРУГ.........................................................................................................7
3.2 ПРИНЦИПИ УПРАВЉАЊА....................................................................................8
3.2.1 Принципи управљања квалитетом.........................................................8
3.2.2 Принципи управљања животном средином...........................................9
3.2.3 Принципи управљања енергетском ефикасношћу...............................10
4. ИНТЕГРАЦИЈА У СИСТЕМУ УПРАВЉАЊА.............................................11
5. ПРИМЕНА И УСПОСТАЉАЊЕ ИНТЕГРИСАНОГ МЕНАЏМЕНТ
СИСТЕМА..............................................................................................................................12
6. ЗАКЉУЧАК...........................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА...........................................................................................................15
 1. УВОД

Систем менаџмента који се примењује у организацији обезбеђује оквир у коме

се на стандардизован, ефикасан и делотворан начин постижу жељени резултати
организације. Систем управљања је документована и тестирана метода која се фокусира
на функционисање организације кроз стандардне праксе. Интегрисани систем
управљања је скуп два или више различитих појединачних система управљања
интегрисаних у један међусобно координисани систем управљања. Све већа примена
интегрисаних система управљања у организацијама указује на то да организације
препознају предности интегрисаних система менаџмента.

Имплементација и примена стандарда обавезује извршење захтева стандарда.

Стандард обезбеђује техничка и економска решења за производе и процесе. Омогућава
увођење специјализације и кооперације у производњу. Одређује методе испитивања
квалитета производа, омогућава рационализацију у производњи, а самим тим
ограничава и елиминише застареле и неупотребљиве. Смањује асортиман производа до
оптималне мере, смањује залихе и омогућава наменску конструкцију и поједностављује
дизајн. Побољшава аутоматизацију производње уз решавање техничких и економских
проблема. Он спречава многе узроке спорова између купаца и произвођача у облику
обавезе следљивости. Стандардизација је активност успостављања одредби за општу и
поновну употребу које се односе на постојеће или могуће проблеме у циљу постизања
најбољег степена уређености у датом контексту. Стандардизација омогућава производу
да испуни захтеве купаца, преговара и наручи појединачне производе.

Интегрисани систем управљања узима у обзир све постојеће системе управљања

са циљем да их „синхронизује“, односно да сваки постојећи систем управљања узима у
обзир друге системе, њихове захтеве за испуњавање појединачних тачака, њихове
циљеве и акционе планове, али и њихове „слабости“. „узроци неусаглашености).

Проблем који је обухваћен тематиком овог семинарског рада јесте

имплементација и примена интегрисаних система управљања. Циљ рада јесте пре свега,
да допринесе теоријско-методолошкој области, а затим и да отвори могућности за
развој и примену теорије и методологије о имплементацији и примени интегрисаних
система управљања у оквиру система.

Рад је подељен на шест повезаних целина, од којих прва и последња чине увод и
закључак. У другом делу рада су приказане теоријске основе развоја ISO стандарда, где
су се детаљно анализирали појединачни стандарди. У трећем делу рада се говори о
основама међународних форми, PDCA кругу и системима управљања, док је наредни
део повезан и у њему је анализирана интеграција појединачних система у један. У
последњем делу рада се детаљно анализира имплементација и примена интегрисаних
система управљања.

1
 2. РАЗВОЈ ISO СТАНДАРДА

2.1 Стандард ISO 9001:2015

1987. године ISO – Међународна организација за стандардизацију – први пут је

објавила стандард ISO 9001 у оквиру којег су прописани захтеви за систем менаџмента
квалитетом. Прошло је 25 година од када се норма први пут појавила у примени. До
данас је стандард ISO 9001 имао три нова издања [1]. Године 1994. ISO је објавио ново
издање ISO 9001 у којем је објављена прва мања ревизија док су основни захтеви
остали непромењени. Издање из 2000. године излази са великом ревизијом, стандард
добија 8 поглавља (област, референце на друге стандарде, наслови и дефиниције,
систем управљања квалитетом, одговорност управљања, управљање ресурсима,
реализација производа, мерење, анализа и побољшање. У стандарду ISO 9001:2008
нема значајних промена у садржају у односу на претходна издања, али се у оквиру
поглавља о унапређењу уводи нови термин „оутсоурцинг“ и говори се о његовој
имплементацији у систем управљања квалитетом. Члан одбора одговоран за праћење
система управљања квалитетом постаје све важнији.

У тренутном издању стандарда ISO 9001: 2015 извршена је велика ревизија.

Уводи се нови термин; контекст организације, где организација мора да одреди
унутрашње и екстерне елементе који су важни за њену сврху и стратегију и који утичу
на постизање жељених циљева. Поглављима се дају различити називи и тачке
стандарда су „стандардизоване“ као што ћемо касније у овом раду видети да ће сва
будућа издања стандарда делити називе поглавља у сврху интеграције система
управљања
(IMS). [1] [10]

2
 Слика 1. Четири главна пословна процеса ISO 9001

ISO 9001 је погодан за све организације које желе да побољшају начин

управљања, без обзира на величину или активност организације. Поред тога, ISO 9001
је компатибилан са другим стандардима система менаџмента као што су OHSAS 18001
Систем управљања здрављем и безбедношћу на раду и ISO 14001 Систем управљања
животном средином. Они деле многе принципе тако да се могу интегрисати. Сврха овог
стандарда је повећање ефикасности организације кроз примену процесног приступа.
Његова предност је у томе што обезбеђује везе између појединачних процеса, сектора и
њихове интеракције. Дефинисање улазних и излазних елемената свих процеса и
дефинисање потребних ресурса ствара полазну основу за планирање, као и повратну
информацију о задовољству купаца. Овај модел повећава поверење купаца у
производ/услугу и доводи до бољег позиционирања на тржишту.

ISO 9001 специфицира основне захтеве за систем управљања квалитетом које

организација мора да испуни како би показала своју способност да доследно производи
своје производе (које укључују услуге), чиме се повећава задовољство купаца и
усклађује се са важећим законодавством.

Предности имплементације стандарда ISO 9001:2008:

• стицање и/или јачање пословног поверења код познатих и, што је још важније,
потенцијалних клијената,
• побољшање пословних капацитета и продуктивности,
• фокусираност на постизање пословних циљева и очекивања клијената,
• постизање и одржавање стабилног нивоа квалитета производа/услуга у циљу
задовољења захтева и исказаних потреба клијената,
• повећање задовољства купаца,
• обезбеђење да је жељени ниво квалитета постигнут и одржан,
• стварање могућности за освајање нових тржишта и повећање удела на
постојећем тржишту,
• добијање сертификата ISO 9001 од стране акредитованог сертификационог тела,
• могућност учешћа и надметања на тендерима.

2.2. Стандард ISO 14001:2015

Стандард ISO 14001 је први пут објављен 1996. године и утврђује захтеве за
систем управљања животном средином. Односи се на оне аспекте окружења над којима
организација има контролу и на које се може очекивати да ће имати утицај. Због
растуће свести о значају и утицају животне средине на опстанак садашњих и будућих
генерација, релативно брзо се развија системски приступ у области управљања
животном средином.

Издавање стандарда ISO 14001 и додатних смерница ове серије 1996. године,
представља велику помоћ компанијама за њихову позитивну оријентацију према
животној средини, уз смањење трошкова ресурса и енергије. Данас релевантни
стејкхолдери захтевају од многих компанија да испуне захтеве стандарда ISO 14001,
који је по приступу и структури сличан ISO 9001, доприноси ширењу пословања
3
компаније на области које се не односе само на погодност купаца и производа/услуга,
већ и на животну средину. утицај, смањење загађења, отпада, потрошње енергије и
сличних ефеката.

Серија стандарда ISO 14001 креирана је да покрије:

• Систем управљања заштитом животне средине

• Ревизија система
• процена учинка у односу на окружење
• еко-означавање
• Процена животног циклуса
• еколошки аспекти у стандардима производа
• еколошки аспекти у стандардима управљања енергијом

Он специфицира захтеве за систем управљања животном средином који

омогућавају организацији да формулише и спроводи политике и циљеве узимајући у
обзир законске и све друге захтеве којима је организација посвећена, као и свеукупне
аспекте животне средине које организација може да надгледа и оне које организација
може утицати. [19] [20]

Слика 2. ISO 14001:2015 – Систем управљања животном средином

2.3 Стандард ISO 50001:2018

ISO 50001 ће успоставити оквир за управљање енергијом у индустријским

постројењима, комерцијалним, административним и владиним зградама и читавим
организацијама. Процењује се да ће овај стандард, који има за циљ ширу примену у
свим националним привредним секторима, утицати на око 60% светске употребе
енергије.

Енергија је кључна за пословање свих врста организација, без обзира на њихову

делатност, и може узроковати високе трошкове у њиховом пословању. Поред
4
економских трошкова енергије за организацију, прекомерна потрошња енергије може
имати штетне последице по животну средину и проузроковати губитке заједници услед
потрошње природних ресурса и може имати негативан утицај на климатске промене.
Организације не могу утицати на цене енергије, владину политику или глобалну
економију, али могу одмах да побољшају начин на који управљају енергијом. Такво
побољшање енергетских перформанси може брзо да донесе организацијама смањење
трошкова и потрошње енергије, дајући позитиван допринос смањењу потрошње
енергије и ублажавању негативних ефеката глобалне потрошње енергије као што је
глобално загревање.

ISO 50001 пружа организацијама јавног и приватног сектора стратегије

управљања за повећање енергетске ефикасности, смањење трошкова и побољшање
енергетских перформанси. Помаже организацијама да боље искористе своје постојеће
производне процесе и друге енергетски интензивне алате, промовише најбоље праксе и
добро понашање у управљању енергијом, помаже у процени и постављању приоритета
у примени нових енергетски ефикасних технологија, обезбеђује оквир за промовисање
енергетске ефикасности у целом снабдевању. ланац , олакшава побољшања у
управљању енергијом у пројектима смањења ГХГ итд.

Слика 3. Визуелизација процеса управљања енергијом (ISO 50001)

Стандард ISO 50001 је заснован на познатом моделу ISO система менаџмента

који се примењује у стандардима као што су ISO 9001 (управљање квалитетом), ISO
14001 (управљање животном средином), ISO 22000 (безбедност хране), ISO / ИЕЦ
27001 (безбедност информација ). [18]

5
 3. ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНИХ НОРМИ
Људи су одувек желели квалитетан производ, квалитетну услугу и на крају
квалитетан живот. Како је човечанство напредовало и развијале се нове гране живота,
тако је расла и све већа потреба за уједначенијим производима. Квалитет се проширио
на све области људске делатности кроз прописивање разних врста норми.

Историја квалитета подељена је у пет фаза:

1. Понуда је мања од потражње, купци нису могли да пронађу производе које

су желели
2. Балансирајући понуду и потражњу, успостављена је хармонија између
потражње и понуде купаца
3. Повећана понуда производа, све теже опстанак на тржишту због високе
конкурентности
4. Промена и проширење разумевања производа, нагласак у услужним
делатностима квалитет производа постаје све важнији
5. Клијент више није једини ентитет, друге области као што је животна средина
су важне, а интегрисани системи управљања се развијају.

Са унапређењем животног стандарда и увођењем масовне производње у 19.

веку, расте потреба за квалитетом, а не само за квантитетом. Постоји потреба да се
учланите у организације које ће прописивати стандарде и одређивати шта је квалитет.
Прва конференција о стандардизацији одржана је у Дрездену 1886. године. Прва
национална организација за стандардизацију основана је 1901. године у Великој
Британији, Бритисх Стандардс Институтион (БСИ). Прва међународна организација за
стандардизацију основана је 1906. године у Лондону. Ово је Међународна
електротехничка комисија (ИЕЦ). Важна година за историју квалитета била је 1926.
када је основана Међународна асоцијација за стандардизацију (ИСА), која је била
претеча организације ISO.

Од 1940. до 1955. проширила се улога људи који брину о квалитету. После

Другог светског рата 1946. године Међународну организацију за стандардизацију
основало је тада 25 водећих земаља света. Већ почетком педесетих јапанске компаније
су виделе предност у изврсности у квалитету, па су ангажовале В. Едвардса Деминга,
који је поставио темеље јапанског пословања заснованог на квалитетној производњи.

Од 1955. до 1987. године квалитет постаје све важнији и јавља се потреба за

увођењем менаџера квалитета чији је задатак био да брине о квалитету. Године 1987.
уведени су стандарди који би прописивали осигурање квалитета и почела је
сертификација. Постоји потреба за сертификацијом система управљања квалитетом.
Купци све више долазе у први план и покушавају да испуне захтеве купаца.

Последња фаза у развоју квалитета која се данас одвија је потреба за

интегрисањем система управљања квалитетом. Више није довољно задовољити захтеве
купаца, већ оптимизовати цео систем квалитета, при чему се води рачуна о заштити
животне средине и потрошњи енергије. Како светска трговина расте, конкурентност
расте и глобализација расте, квалитет игра све важнију улогу у данашњем животу. [17]

6
 3.1 PDCA круг

Стандарди ISO 9001: 2015, ISO 14001: 2015 и ISO 50001: 2018 изграђени су на
принципу ПДЦА („План – До – Цхецк – Ацт“, односно у преводу: План – Имплемент –
Цхецк – Импрове). Користећи ПДЦА принцип организације прилагођавајући своје
пословање захтевима ISO стандарда, могу ефикасно и стандардизовати имплементацију
пословне стратегије и унапредити своје процесе.

Други назив за ПДЦА коло је тзв Демингов циклус (према Вилијаму Едвардсу
Демингу; пионир управљања квалитетом заслужан за дефинисање квалитета као
задовољства купаца). Данас већина ISO стандарда заснива своје захтеве на принципу
ПДЦА кола.

Демингов циклус је континуирана петља која укључује планирање, спровођење

мера, проучавање ефективности и побољшање процеса.

Планирај (PLAN): Циклус садржи обавезу истраживања постојећег

стандардизованог стања процеса. Током ове фазе прикупљају се потребни подаци о
ефикасности пословног процеса и идентификују места за његово унапређење. Садржи
израду плана унапређења који садржи све потребне податке за његову имплементацију
(износ улагања, исплативост инвестиције, утицај на друге факторе пословања,
одговорности за имплементацију итд.)

Имплементација (DO): кроз израђене акционе планове (често подељене у мање

фазе имплементације које често садрже рокове), са јасно дефинисаним задацима и
активностима, остварује се планирано прикупљањем и припремом документације и
прикупљањем информација о ефикасности процеса.

Провера (CHECK): мерење и праћење трендова верификује процес и резултат

реализације (производа и/или услуге) у односу на унапред утврђену политику,
постављене циљеве и захтеве. На основу свих прикупљених података ради се анализа
ефективности и саопштавају резултати. Кључни индикатори учинка се добијају
коришћењем прикупљених документованих информација као што су: контролне листе
за прикупљање података, графичка анализа мерених параметара, контролни обрасци и
други кључни индикатори учинка.

Процедуре (ACT): анализом прикупљених података и коришћењем интерних

ревизија процеса предузимају се радње за побољшање и идентификацију решења за
одређени сегмент организације. Организација мора да ради на континуираном
унапређењу своје ефикасности чак и када се остваре постављени циљеви и испуне
додатни захтеви у циљу задовољства купаца и непосредног позитивног тренда раста
репутације. То се може постићи и кроз мала континуирана побољшања (нпр. Каизен),
кроз додатна улагања у сврху модернизације, односно напредних побољшања и/или
иновација.

Стандарди ISO 9001: 2015, ISO 14001: 2015 и ISO 50001: 2018 могу се ставити у
PDCA круг, у оквиру сталног унапређења, и укључују квалитет, животну средину и
управљање енергијом у постојеће организационе праксе. [15] [16]

7
 Слика 4. Побољшање процеса по методологији PDCA круга

3.2 Принципи управљања

Принципи управљања квалитетом су трајне идеје које помажу организацији да

усклади своје циљеве са свим заинтересованим странама. Значај сваког појединачног
принципа норме утврђује свака организација појединачно, односно у складу са својим
приоритетима. За сваки од својих осам принципа, ISO 9001: 2015 поставља почетну
тачку, објашњење зашто би организација требало да се посвети том принципу и кључне
предности придржавања принципа и могуће акције које организација може да
предузме.

3.2.1 Принципи управљања квалитетом

• Фокус на корисника – дугорочни успех организације лежи у одржавању и

побољшању односа са купцима, испуњавању њихових потреба и захтева у
настојању да се превазиђу њихова очекивања.
• Лидерство – задаци менаџера су да одреде сврху и правац организације, да
створе и одржавају окружење које подстиче укључивање запослених у
постизање њихових постављених и договорених циљева квалитета у
организацији.
• Укљученост људи – принцип се фокусира на вредности људи на свим нивоима
организације. Укључивање, препознавање и обогаћивање њихових способности
повећава ефикасност организације у стварању, одржавању и испоруци
вредности.
• Процесни приступ – разумевање и управљање активностима као међусобно
повезаним процесима који својим правилним функционисањем стварају
кохерентан систем који је у стању да ефективно и ефикасно постиже
конзистентне и предвидљиве резултате.

8
 • Континуирано унапређење – одржавање постојећег нивоа учинка, спремност да
се одговори на нове промене унутрашњих и спољашњих околности и
фокусирање на побољшање.
• Доношење одлука на основу чињеница – потреба да се доношењем одлука на
основу објективне анализе, односно процене чињеница, доказа и података,
постигну жељени резултати.
• Управљање односима – заједничко разумевање циљева и вредности доприноси
управљању односима са свим заинтересованим странама, посебно са мрежом
добављача и партнера. [2] [11]

3.2.2 Принципи управљања животном средином

Основни циљеви и принципи заштите животне средине наведени су у Уговору о

функционисању Европске уније. Према члану 191. Уговора о функционисању Европске
уније, еколошка политика има следеће принципе:

• Мера предострожности – при коришћењу животне средине компоненте животне

средине (ресурсе) треба штедљиво користити и њима управљати узимајући у
обзир могућности поновљене и/или поновне употребе природних и
материјалних добара и водећи рачуна о спречавању загађивања животне
средине, могућности штете по животну средину и избегавање отпада колико год
је то могуће.
• Очување вредности природних ресурса, биодиверзитета и пејзажа – тежити
очувању на нивоу обима и квалитета који не угрожава здравље и живот људи и
није штетан за флору и фауну. Користите на одржив начин тако да не умањује
вредност за будуће генерације.
• Замена и/или замена – деловање или планирање интервенција које би могле
имати штетан утицај на животну средину треба заменити интервенцијама које
представљају значајно мањи ризик по животну средину, уз обавезно
ограничење загађења животне средине на извору. Предност треба дати
супстанцама које се могу поново користити или биоразградивим, чак и уз веће
трошкове.
• Отклањање и санација еколошке штете на извору – у случају штете по животну
средину као последица радње или пропуста прописане обавезне радње
оператера, као последица обављања делатности физичког или правног лица,
дужни су да отклоне или поправе еколошка штета првенствено на извору.
• Свеобухватан приступ – спречавање и/или смањење ризика по животну средину
на минимум у целини. Захтеви за високим нивоом заштите животне средине и
унапређењем квалитета животне средине су обавезни део свих полазишта
усмерених ка равномерном економском развоју, обезбеђивању одрживог
развоја.
• Сарадња – одрживи развој се остварује кроз сарадњу свих учесника у циљу
заштите животне средине, у оквиру своје надлежности и одговорности. Држава
обезбеђује сарадњу и солидарност у решавању глобалних и међудржавних
питања животне средине, кроз међународне споразуме, међународну сарадњу,
закључивање споразума и канале комуникације за информисање о
прекограничним утицајима на животну средину, еколошке катастрофе и
међународну размену еколошких информација.

9
 • „Загађивач плаћа“ – загађивач сноси све трошкове настале загађивањем
животне средине (трошкове процене штете, процене потребних мера, трошкове
санације штете, трошкове праћења животне средине, спровођење утврђених
мера и предузимање мера за спречавање загађивања).
• Приступ информацијама и учешће јавности – јавност има право на приступ
информацијама о животној средини у посједу органа јавне власти, лица под
надзором јавног органа и лица која чувају информације за јавни орган. Јавност
има право на благовремено информисање о загађењу животне средине,
укључујући информације о опасним материјама и активностима, информације о
предузетим мерама и приступ информацијама о стању животне средине.
• Подстицање – у складу са својим надлежностима потребно је подстицати
активности и активности везане за заштиту животне средине које спречавају
или смањују загађивање животне средине, као и еколошке интервенције којима
се смањује употреба супстанци, сировина и енергије и мање загађују или
користе. у прихватљивим границама.
• Право на приступ правди – свако лице које сматра да је његов захтев за
информацијама о питањима животне средине занемарен, неоправдано одбијен
или ако није на одговарајући начин одговорено има право на заштиту својих
права по посебном пропису. о приступу информацијама. [4]

3.2.3 Принципи управљања енергетском ефикасношћу

Посвећеност организације смањењу потрошње енергије и утицаја гасова

стаклене баште гарантована је применом следећих основних принципа система
управљања енергетском ефикасношћу:

• Уштеда енергије – неопходна потреба у овом тренутку у свету када се глобално

загревање повећава и природни ресурси понестају. Производ коришћења
енергије на ефикасан начин као поређење са мерљивим енергетским
перформансама.
• Заштита природних ресурса и животне средине – енергетска сигурност и
контрола емисије гасова стаклене баште тежи ефикаснијој будућности
• Континуирано побољшање – организација мора успоставити и одржавати
систем управљања енергијом на здрав начин. Континуирано одржавати циклус
планирања, потрошње, примене и верификације потрошње енергије.
• Енергетска свест – запослени, добављачи и друге заинтересоване стране треба
да буду свесни потрошње енергије како би успешно имплементирали систем
управљања енергетском ефикасношћу.
• Постављање мерљивих енергетских циљева – Организација мора имати
специфичне, прихватљиве и мерљиве енергетске циљеве у оквиру законског
оквира. [14]

10
 4. ИНТЕГРАЦИЈА У СИСТЕМУ УПРАВЉАЊА
Економска оправданост интеграције система менаџмента није једина предност
коју треба постићи за интеграцију система управљања, али се предности оваквог
приступа могу манифестовати у неколико елемената:

• Хармонизација и оптимизација деловања унутар организације омогућава бољу

комуникацију и ефикаснију примену свих система менаџмента
• Јединствене процедуре омогућавају да се избегне вишеструко понављање истих
корака и уједначен рад на нивоу целе организације
• Интегрисани систем је лакши за имплементацију јер избегава сложеност
руковања и документације, а самим тим штеди време
• Интеграција успешно смањује бирократске сложености јер је систем повезан у
јединствену целину
• Транспарентан преглед целокупног пословања организације смањује могуће
ризике пословања
• Интегрисање система менаџмента поједностављује циљеве, одговорности и
међусобне односе у организацији
• Развија се заједничка стратегија на нивоу организације, чиме се постиже
ефикасније управљање целокупном организацијом
• Интегрисање система управљања за спровођење интерних ревизија може бити
лакше и једноставније
• интеграцијом система менаџмента постиже се већа могућност постизања
пословне изврсности.

Све наведене предности интегрисаног система менаџмента могу бити подстицај

за организације које су успоставиле више система управљања да их интегришу у
јединствен систем управљања организацијом. Приликом интеграције система
управљања треба узети у обзир неке елементе који могу утицати на ефективност тако
успостављеног система. Стога је неопходно размотрити следеће:

• област обухваћена интеграцијом

• ефективност и ефикасност јединственог менаџмента у односу на индивидуални
менаџмент
• Међусобне везе и успостављене линије одговорности унутар организације
• тип управљачке структуре и општи циљеви организације;
• сертификација, акредитација, правни, професионални и други слични захтеви.

Стога је неопходно размотрити ситуацију у којој се организација налази и како

ће се то одразити на целокупно окружење у коме се налази.

11
 5. ПРИМЕНА И УСПОСТАЉАЊЕ ИНТЕГРИСАНОГ
МЕНАЏМЕНТ СИСТЕМА
Проблем у процесу имплементације IMS-а може бити недовољна интеграција
запослених у развој и његово даље увођење, што се може исказати кроз испитивање
неприхваћених и нетранспарентних система управљања, који су посебно ретко
специјализовани за одређену компанију. Такође, област потпуног квалитета учења
(TQL) није довољно заступљена, посебно у малим и средњим предузећима. Постоји низ
добрих методологија за успешну имплементацију IMS-а у MSP, али се, нажалост, не
користе.

Захтеви од стране IMS од предузећа која учествују у овом процесу се могу

сумирати на следеће елементе:

• Јасноћа структуре;
• Почетне тачке сталног унапређивања;
• Повећање у продуктивности и ефикасности;
• Могућност сертификације;
• Коришћење синергије током интеграције;
• Једноставно руковање систземом, чак и од недовољно обучених радника;
• Разматрање појединачних карактеристика предузећа.

Упоредо са захтевима IMS, развијало се питање његове адекватне

имплементације у MSP које је између осталог обухватало промене у самом MSP, али и
развој квалификационе параметре за укључене раднике. Модел IMS је заснован на
приручнику који је коципиран од пет поглавља и то следећих:

• Дизајн предузећа и рукодства

• Производи и услуге
• Дизајн процеса
• Фокус купца и набавке
• Бенчмаркинг и стално унапређивање.

IMS модел испуњава захтеве стандарда ISO 9000 (укључујући ревизију ISO
9001:2000), као и садржај ISO 14001, као и извођача безбедносне листе (SCC), али и
успешно прати идеју побољшање квалитета и продуктивности. Структура стандарда и
законодавства су дати у појединим поглављима. У свим поглављима развијена су
потпоглавља која садрже предлоге за организације. Ови предлози имају за циљ да свим
заинтересованима доставе садржај стандарда у најједноставнијем облику и често
садрже практичне разлоге за постојање потпоглавља. Прво поглавље описује
организацију предузећа и систем управљања. Садржи и изјаве о улози и
одговорностима, креирању и контроли докумената, објашњењу структуре компаније,
али и кадровском потенцијалу укљученом у ово поглавље. Запослени су много важнији
од међународног стандарда ISO 9000 где је то поменуто у важном делу за обуку. Друго
поглавље се фокусира на производе и услуге компаније, док је у трећем представљен
процес визуелизације свих процеса у компанији. Четврто поглавље бави се купцима,
добављачима и извођењем радова са посебним освртом на последње две групе. Ово је
захтев система управљања животном средином, као и OHSAS заснованог на мишљењу
12
да систем управљања не треба да се зауставља на границама предузећа, већ је
укључивање добављача и извођача неопходна потреба. Овај задатак није увек лак,
посебно за мала и средња предузећа која не могу једноставно да диктирају услове
својим добављачима или их само процене. Међутим, кроз овај корак, знање и употреба
IMS-а могу бити доступни групама којима то раније није било потребно. Поглавље 5
говори о сталном побољшању, евалуацији ефективности мера и бенчмаркингу.
Бенцхмаркинг, иако није део система управљања, обезбеђује почетне елементе у
функцији евалуације, деловања и дискусије о решењима проблема између компанија у
истој индустрији. У свих 5 поглавља и потпоглавља разматра се већина области ТКМ
активности.

Систем менаџмента омогућава опис праксе компаније и сходно томе је

неопходно живјети и расти кроз искуство и праксу, односно запослени су одговорни за
континуирани развој система и стога су од почетка укључени у овај пројекат. Развој
садржаја приручника повезан је са обављањем даљих сложенијих задатака. На основу
горе наведених захтева креира се стратегија за имплементацију IMS-а у предузећу, а
први корак је израда матрице. Матрица садржи све операције у функцији
документовања свих задатака, делегирања одговорности и времена током процеса
имплементације. У оквиру процеса идентификују се значајне активности које су
саставни део процеса имплементације, организоване хронолошким редом и додељене
појединцу или групи.

Иницијалном састанку присуствују сви запослени, као и извршни менаџмент

компаније. Тема овог састанка је упознавање учесника са пројектом, односно његовом
презентацијом. Други сегмент процеса имплементације IMS-а има за циљ прихватање
створене визије свих запослених, што значи да сви који раде у тој компанији морају
бити присутни. Креирањем политике компаније од стране менаџмента долази до
разматрања општег аспекта представљања функционалног разлога система менаџмента
као што је изјава о разумевању контроле квалитета, заштите животне средине и
OHSAS. Овај корак у процесу имплементације IMS-а односи се на утврђивање
равнотеже у вези са OHSAS-ом, заштитом животне средине и контролом квалитета од
стране одговорних радника. Анализа ствара основу за будуће циљеве и развој мерења у
овим областима. У четвртом делу, пројектни тим има за циљ да идентификује, види и
ревидира пословне процесе. Пројектни тим чине запослени који познају технике
анализе процеса и они који контролишу текуће процесе. Овај тим је дужан да изради
упутства и упутства за рад. У петом кораку, главни фокус мора бити на развоју циљева
кроз примену процеса и анализе, прецизно дефинисање циљева и каснији развој
акционог плана. У овом делу процеса равноправно учествују службеници задужени за
овај задатак и руководство. Шести корак је описивање потреба менаџмента за
производима и/или услугама. Такође, саставни део описа су и захтеви елемената IMS-а.

Седми и осми корак имају сличности. Наиме, потенцијалне активности у вези са

овим случајевима формирали су чланови тима и разговарали са менаџментом. Као
резултат ових активности, даје списак мера које је предузео менаџмент. Циклус
континуираног унапређења је стварање инструмента који омогућава свим запосленима
могућност да разговарају о интерним проблемима компаније, као и траже решења без
обзира на активности менаџмента. Овај круг осигурава да систем управљања не
ограничава структуре и процесе све док се они стално процењују и тестирају. Контрола
ефикасности има за циљ стварање тима интерних ревизора од заинтересованих радника

13
који у сарадњи са другима испитују оствареност циљева и ефективност акционих
планова.

6. ЗАКЉУЧАК
Истраживања су показала да увођењем интегрисаног система управљања
високошколска установа може остварити бројне користи, пре свега холистички приступ
целокупном систему и процесима, управљање ризицима, делотворније и ефикасније
ревизије система менаџмента. Интегрисани систем управљања не само да олакшава
управљање системом управљања, већ и повећава ефикасност. Покретање више система
управљања независно један од другог у појединачним ситуацијама може бити изузетно
скупо за одржавање, а самим тим и економски неоправдано. Оптимизација система
управљања тако да се заједнички сегменти стандарда интегришу, а одвојени сегменти
уклопе у целину доприносе смањењу трошкова и бољем управљању организацијом.
Интеграција система менаџмента уопште може бити економски оправдана у зависности
од величине организације и зависи од система менаџмента који су интегрисани,
структуре организације и међусобних односа између њених субјеката.

Појединачне норме односе се углавном на њихове специфичности. Стандард

ISO 9001 фокусира се на квалитет производа, ISO 14001 стандард о заштити животне
средине због те активности (производња посматраног производа и/или реализација
услуге), а стандард ISO 50001 о потрошњи енергије током реализације активности и /
или услуга. Интеграција система управљања омогућава сагледавање целине као једног
система. Приликом обављања делатности истовремено се прати квалитет производа,
прате произведене количине и узимају у обзир настала количина отпада и утрошена
енергија да би се произвео посматрани производ или извршила надгледана услуга.
Правилно имплементиран интегрисани систем управљања указује на проблем у
целокупном производном процесу (било да је отпад, потрошња енергије или промене
квалитета), теже га је одржавати него сваки припадајући систем управљања посебно
(појединачни систем посматра себе и не води, по правилу, брига за други систем) и
тежи изврсности, што подразумева позитивне трендове раста целокупног IMS-а,
односно сваког посебног система управљања у синхронизованом позитивном помаку у
односу на друге имплементиране системе у производњи.

14
 ЛИТЕРАТУРА
[1] Đekić I., Radmanović Z., Pravci razvoja integrisanih menadžment sistema, Zbornik
radova Međunarodne konferencije JUSK-a "Kvalitetom u evropske i svetske integracije", Beograd,
30.05.-02.06.2005., JUSK, Beograd
[2] Standard SRPS ISO 9001:2008; Sistemi menadž- menta kvalitetom-Zahtevi, Institut
za standardizaciju Srbije, 2009.
[3] Standard SRPS ISO 50001:2018; Sistemi menadž- menta kvalitetom-Zahtevi, Institut
za standardizaciju Srbije, 2009.
[4] Standard SRPS ISO 14001:2004- Sistem upravljanja zaštitom životne sredine-zahtevi
sa uputstvom za primenu
[5] Zeng S. X, Lou G. X, Tam V. W. Y , „Integration of management Systems: The
Views of Contractors“, Architectural Science Review Volume 49.3. pp 229- 235, University of
Sydney, 2006.
[6] Kataniak A. I, „A survey Analysis of integrated Ma- nagement Systems in the UK“ ,
Sheffield Hallam University, dissertation, 2012.
[7] HACCP, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, Beograd,
2005
[8] Oliveira J. A, Oliveira O.J, Nadae J. „Integrated Management Systems in Industrial
Companies of Sao Paolo State- Brazil“, POMS 21st annual conference Vancuver, Canada, 2010.
[9] Janovac T, „Unapređenje kvaliteta visokoškolske ustanove na osnovu kriterijuma
potreba korisnika“, do- ktorska disertacija, Fakultet za primenjeni mena- džment, ekonomiju i finasije,
Beograd, 2014.
[10] Karapetrovic S, Ramjani D. and Wilborn W, : ISO 9001 Quality System:An
Interpretation for the University, Int. J. Engng Ed. Vol. 14, No. 2, p. 105±118, 1998.
[11] Karapetrovic S, “ISO 9000 Quality system develo- pment for Engineering schools:
Why and how should we do it?”, International Conference on Engineering Education, Oslo, Norway,
2001.
[12] Kataniak A. I, „A survey Analysis of integrated Ma- nagement Systems in the UK“ ,
Sheffield Hallam, University, dissertation, 2012
[13] BS PAS 99:2006, Specification of common manage- ment system requirement as a
framework for integration, British Standard Institution, 2006.
[14] http://www.tmf.bg.ac.rs
[15] https://www.svijet-kvalitete.com/index.php/upravljanje-kvalitetom/948-pdca-krug
(23.12.2021.)
[16] Mackan Dirk, Integrisani sistem upravljanja MSP: predloženi iskustveni model, The
TQM Magazine, Volume 15, Number 1, 2003
[17] Bogetić Srđan, rezultati doktorske disertacije "Primena koncepta upravljanja
kvalitetom u MSP u funkciji unapređenja poslovne efikasnosti" prijavljene na Fakultetu za
menadžment u Novom Sadu.
[18] Serija standarda ISO/IEC 27000, Information tec- hnology - Security techniques-
Information security management systems
[19] Đekić I., Radmanović Z., Pravci razvoja integrisanih menadžment sistema, Zbornik
radova Međunarodne konferencije JUSK-a "Kvalitetom u evropske i svetske integracije", Beograd,
30.05.-02.06.2005., JUSK, Beograd
[20] EUA Case Studies 2014, Working together to take quality forward, 21-23 November,
2013, University Gothenburg, Sweden, 2013

15