SEMINARSKI RAD

Visoka skola strukovnih studija za menadment u saobraaju

Predmet : Marketing u saobracaju

Tema:

Instrumenti marketinga u saobraaju

Profesor: dr Gruja Kostadinovic

student:

Sadraj

1. Uvod................................................................str3 2. Cena kao instr ment marketin! mi"a.....................................................................str# 2.1. Metodi $ormiranja %ena..........................str& 3. Distri' %ija ( instr ment marketin!a................str) 3.1. *snovni kana+i distri' %ije...........................................................str, 3.2. I-'or kana+a distri' %ije.........................................................str1. 3.3. /i-i0ka distri' %ija...............................str11 1. Promo%ija kao instr ment marketin!a sao'ra%aj .........................................................str12 #. 2ak+j 0ak.......................................................str1#

Uvod

Pod marketin! miks kon%e3tom 3odra- meva se kom'ina%ija instr menata kojima se koristi 3red -e4e da 'i se 3osti!ao o0ekivani nivo 3rodaje na %i+jnom tri5t . Ideja o kon%e3t 3ri3is je se K +iton koji je svojoj st diji o tro5kovima marketin!a na3isao da s menaderi 3red -e4a 6mikseri e+emenata6 koji kom'in j 3ostoje4e i+i trae nove e+emonte da 'i se do5+o do renta'i+ne 3on de 3red -e4a na tri5t . 7orden je ov idej ra-radio kon%e3t marketin! miksa. Mno!e savremene de$ini%ije marketin!a 3ro5ir j k+asi$ika%ij instr menata marketin! miksa a+i je i da+je naj0e54 3ode+ sa0injavaj s+ede4i e+ementi8 Proi-vod Cena Distri' %ija Promo%ija

Kada se !ovori o 3roi-vod kao instr ment marketin! miksa9 mis+i se na ra-voj takvo! 3roi-voda kakvo! k 3a% e+i. Cena se moe 3osmatrati sa dva as3ekta. Prvi je da ona 3o+a-i od konk rentske %ene9 a dr !i od s3remnosti k 3a%a da 3+ate odre:en %en . Promo%ija je 3ro%es kom ni%iranja i-me: 3red -e4a i k 3a%a sa %i+jem da se stvori 3o-itivan stav o 3roi-vodima i s+ !amakoji vodi ka nji;ovom $avori-ovanj 3ro%es k 3ovine na tri5t . 2adatak distri' %ije je o'e-'e:enje 3rist 3a0nosti 3roi-voda odre:eno vreme i na odre:enom mest .

Sva 0etiri e+ementa marketin! miksa s 3odjednako vani9 kao i nji;ova me: so'na kom'ina%ija. Samo niska %ena9 do'ar 3roi<vod i+i od+i0na rek+ama ne4e dati tako do're e$ekte kako 'i 'i+o s+ 0aj nji;ovo! kom'inovanja. 6Kom'ina%ija ti; e+emenata ostvar je o0ekivani e$ekat ako 3ostoji sk+a:enost sa -a;tevima 3otroa0a9 do'ra sk+a:enost me: instr mentima9 sk+a:enost sa i-vorima 3red -e4a i kada se stvara re+ativno trajna konk rentska 3rednost.6 1 *3tima+na kom'ina%ija marketin! miksa 'itno je s+ov+jena karakterom de+atnosti odnosno tri5tem na kome 3red -e4e o'av+ja svoj 3os+ovn aktivnost N3r. kod netrajni; do'ara -na0ajn +o! imaj 3ro3a!anda9 na3re:enje 3rodaje i 3akovanje9 dok s kod trajni; 3roi-voda svi instr menti -na0ajni a 3o!otovo+i0na 3rodaja9 kva+itet i %ene. *snovni %i+j marketin! miksa je da 3red -e4e 3 tem nji; ti0e na -adovo+jenje 3otre'a 3otro5a0a9 tako da se svi inst menti inte!ri5 i smeravaj ka 3otro5a0 . CENA

Istraivanje marketin!a
POTREBE KUPACA NA TRINOM E!MENTU

DIS=RI7UCI>A

2. CENA kao instr ment makretin! miksa

Cena o-na0ava nov0ani i-ra- vrednosti ro'e i s+ !a na tri5t . Preko nje 3red -e4e ostvar je 3ri;od9 meri tri5no 0e54e i 3ro$ita'i+nost $irme. 7roj rea+i-ovani; s+ !a i 3roi-voda koji se moe 3rodati na odre:enom tri5t odre:eno vreme -avisi od ve+i0ine 3rodajne %ene koj 3red -e4e odre: je. Svaka 3romena %ene ti0e na 3ri;od9 o'im 3rodaje i tro5kove 3os+ovanja9 a 3reko nji; i na do'it. Da 'i se ostvari+a rea+tivno trajna do'it %ena mora da 3ostane inte!ra+ni deo strate!ije ne samo marketin!a ne!o i 3red -e4a. Cena je jedan od instr menata marketin! miksa koji9 kori54en samosta+no i+i kom'ina%iji sa osta+im isnstr mentima marketin! miksa9 tre'a da omo! 4i rea+i-ovanje %i+jeva 3os+ovanja. Cena je instr ment ?sredstvo@ a ne %i+j marketin! aktivnosti. U teoriji marketin!a9 %ene se i- 0avaj kao -na0ajno sredstvo konk ren%ije i ne-ao'i+a-ni instr ment marketin! aktivnosti9 i to jedan od najoset+jiviji; instr menata 3o+iti%i marketin!a. 6Svaka o-'i+jnija 3romena osta+im instr mentima marketin! miksa ? 3roi-vod 9 distri' %iji i+i 3romo%iji @ -a;teva 3reis3itivanje +o!e %ene kom'ina%iji instr menata -a odre:eni tri5ni se!ment. Pomene 3roi-vod 0esto -na0e 3romene %eni. Ak%ije na 3romo%iji 3roi-voda i s+ !a s samo dr !i na0in korek%ije %ena. Cena ima ti%aj na o'im 3rodaje an!aovani; kana+a 3rodaje 3roi-voda.6 2 Potre'no je ostvariti 3o-itivn siner!ij i-me: 3roi-voda9 distri' %ije i 3romo%ije sa %enom. Ato se ti0e 3ravi+a -a odre:ivanje %ena9 3raksi ona nis stro!o de$inisana. Pred -e4a se odre:ivanj %ena s sre4 sa mno!im 3ote5ko4ama koje s 3ose'no i-raene kada 3red -e4e svaja i+i ra-vija novi 3roi-vod i+i osvaja novo tri5te. Pri dono5enj od+ ke o %eni neo3;odno je -eti o'-ir de+ovanje ve+iko! 'roja $aktora ra-+i0ito! karaktera i iten-iteta de+ovanja od koji; je dosta nji; van kontro+e 3red -e4a. =i $aktori mo! 'iti8 stanje tro5kova9 tranja i konk ren%ija9 dravni 3ro3isi i javno mnjenje. Pri s3ostav+janj %ena tre'a -eti o'-ir i ti%aj in$+a%ije.
2

K*NKUREN=I

=RACN>A

DRCADA

>ADN* MN>EN>E

UKUPNI E"EKTI NA O#$UKE O CENI

Me: tim9 i naj'o+ja %ena ne o'e-'e: je vek i naj'o+ji o'im 3rodaje. Prodajne %ene moraj 'iti istovremeno tro5kovno i tri5no orijentisane. *ne tre'a da ' d dovo+jno visoke da 3okrivaj k 3ne tro5kove 3os+ovanja i dovo+jno niske da 3riv k 3otro5a0e9 a - sve to9 3red -e4e tre'a da ostvari do;odak.

2.1. Metode $ormiranja %ena

Postoji vi5e ra-+i0iti; metoda $ormiranja %ena8 1@ metodi $ormiranja %ena -asnovani na tro5kovimaB 2@ metodi $ormitanja %ena -asnovani na tranji i konk ren%ijiB 3@novi metodi $ormiranja %ena. 1@ Ato se ti0e %eto&a 'asno(ani) na tro*ko(i%a 9 t ra-+ik jemo8
"

 metod tro5kovi 3+ s mar!ina+ni metod metod %i+jne sto3e 3rinosa Meto& tro*ko(i +,us je naj0e54e kori54eni metod $ormiranja %ena 3rivrednoj 3raksi. *n se 'a-ira na kon%e3%iji k 3ni; 3roi-voda. S 5tina metoda jeste da se %ena $ormira na 'a-i stvarni;9 3+anirani; i+i standardni; %i$ara 3rose0ni; tro5kova k+j 0 j 4i i sto3 do'iti koje 3red -e4e smatra norma+nom i+i ostvar+jivom datom vremenskom interva+ -a koji se %ena $ormira. *vaj metod je veoma ras3rostranjen -'o! nje!ove jednostavnosti i 3rakti0nosti. =a ras3rostranjenost 3otvr: je 0injeni% da je or!anima koji $ormiraj %ene +ak5e da sa!+edaj tro5kove ne!o tranj i konk ren%ij .

Margina,ni %eto& $ormiranja %ena se 'a-ira na mar!ina+noj kon%e3%iji tro5kova. Poka-ao se vr+o ra%iona+nim 3rivrednoj 3raksi9 3ose'no -a kratkoro0no $ormiranje %ena. *mo! 4ava da se 3red -e4e 3ri+a!o:ava tri5noj sit a%iji iako ne 3ret3ostav+ja 3o-navanje tranje i konk ren%ije. Metod -a;teva 3o-navanje varija'i+ni; tro5kova i mo! 4i; tri5ni; %ena -a svaki 3roi-vod. Meto& ci,jne sto+e +rinosa je do'ar kada je 3red -e4e stvarno $ok sirano na do'it kao %i+jn $ nk%ij $ormiranj %ena. S+a'ost metoda je 5to se koristi3ro%ena 3rodaje da se odrede %ene9 a stvari o'im 3rodaje je s+ov+jen %enom kada 3ostoji %enovna e+asti0nost tranje. 2@ Meto&e 'asno(ane na tra-nji i konkurenciji 0ine samo dva metoda8 metodi -asnovani na tranji metodi -asnovani na konk ren%iji Kod %eto&a 'asno(ani) na tra-nji 3o0inje se sa tri5nom %enom i ide se na-ad ka tro5kovima 3roi-vodnje i 3rodaje 3roi-voda. Prodajna %ena tre'a da se stanovi na osnov istra-ivanja tri5ta. Po+a-na osnova je 3o kojoj %eni 'i 3otro5a0i 3ri;vati+i 3roi-vod. 2a s3es;no $ormiranje %ena 3 tem ovo! metoda 3otre'no je sa!+edati i ra- meti $aktore koji ti0 na oset+jivost 3otro5a0a na %ene. Pret3ostavnja se da 3ostoji mno!o $aktora koji na to ti0 9 a neki od nji; s 8 jedinstven vrednosni e$ekat9 e$ekat svesnosti s 3stit %ije9 e$ekat te5ko4e 3ore:enja9 e$ekat

k 3ni; i-dataka9 e$ekat krajnje koristi9 e$ekat de+jenja tro5kova9 e$ekat investi%iono! 3o3 sta9 e$ekat %ena9 e$ekat -a+i;a... Pred -e4a koja s 3reok 3irana konk ren%ijom mo! koristiti %eto& 'asno(an na konkurenciji $ormiranj %ena. Cena se odre: je na osnov 3ore:enja 3rojektovne %ene svo! 3roi-voda sa onom koj konk rentska 3red -e4a -ara0 navaj -a svoje 3roi-vode. *vaj metod odre:ivanja %ena je koristan -a 3red -e4a koja ne mo! da do: do svi; in$orma%ija 3otre'no; -a $ormiranje %ena. 3@ 6No(i %eto&i .or%iranja cena se svode na 0injeni% da je naj'o+je ako se koristi metod $ormiranja %ena koji vaava ti%aj sva 0etiri osnovna $aktora $ormiranja %ena ?tro5kova9 tranje9 konk ren%ije i ekonomske 3o+itike i mera dravne kontro+e %ena@. =o ne -na0i da odre:enim sit a%ijama neki od $aktora nema ve4 i+i manj s3e%i$i0n tein -a odre:eni 3roi-vod9 tri5te i+i k 3%a.69 kako 3i5e Dr. Mom0i+o Mi+isav+jevi4 svojoj knji-i 6Marketin!6. Sada se -a!ovara t-v. (re&nosni +ristu+ .or%iranju cena . Cene -asnovane na vrednosti s ove %ene koje maksimi-iraj o0ekivan 3er%e3%ij vrednosti od strane 3otro5a0a. Ak%enat je na 3ro%eni vrednosti 3roi-voda i s+ !a -a 3otro5a0e9 a ne na tro5kovima.

3. DIS=RI7UCI>A kao instr ment marketin!a

6Miks distri' %ije je sk 3 aktivnosti i 3ro%esa koji se 'ave tokom 3roi-voda i s+ !a od 3roi-vo:a0a do 3otro5a0a. 6E 3 Distri' %ija je aktivnost marketin!a koja o' ;vata sve 3os+ove koji s neo3;odni da 3roi-vodi do: od 3roi-vo:a0a do 3otro5a0a. Ci+j je da krajnji korisnik ' de s+ en na naj'ri i najkva+itetniji na0in9 - najmanje tro5kove. Sa as3ekta savremeno! marketin! kon%e3ta9 distri' %ija o' ;vata dva 3odr 0ja9 a to s 8 i-'or naje$ikasnije! kana+a distri' %ije i $i-i0ka distri' %ija9 odnosno marketin! +o!istika9 koj sa0injavaj sk+adi5tenje9 trans3ort itd. Sk+adi5tenje9 trans3ort i -a+i;e ro'e 3ostaj -na0ajan deo distri' %ije9 odnosno marketin!a9 jer s isk stva 3oka-a+a da se na tom
3

3odr 0j mo! ostvariti ne samo 5tede9 ne!o i 3ove4ati tranja9 odnosno 3rodaja ro'e. 2a kana+e distri' %ije se moe re4i da 3redstav+jaj sk 3 or!ani-a%ioni; -avisnosti i-me: 3roi-vo:a0a i ra-ni; distri' tera koji ti0 na kretanje ro'ekro- sistem $i-i0ke distri' %ije. Pri dono5enj od+ ka o kana+ima 3rodaje -imaj se o'-ir 3ostoje4e 3o+itike 3roi-voda9 %ena i 3romo%ija9 a+i istovremeno svaka od+ ka o tom i-'or kana+a 3rodaje ti0e na kasnije od+ ke o 3roi-vod 9 %eni i 3romo%iji. *t da se od+ ke o 3ojedinim instr mentima marketin! miksa moraj donositi koordinisano.

3.1. *snovni kana+i distri' %ije

U 3raksi 3ostoji 0itav ni- marketin! kana+a -a 3otro5na do'ra8 3roi-vo:a0 F 3otro5a0i 3roi-vo:a0 F ma+o3rodaja F 3otro5a0i 3roi-vo:a0 F ve+iko3rodaja F ma+o3rodaja F 3otro5a0i 3roi-vo:a0 F a!enti i+i 'rokeri F ve+iko3rodaja F ma+o3rodaja F 3otro5a0i
3roi-vo:a0 3roi-vo:a0 3roi-vo:a0 A!enti i+i 'rokeri

3roi-vo:a0

ve+iko3rodaja

ve+iko3rodaja

ma+o3rodaja

ma+o3rodaja

ma+o3rodaja

3otro5a0i

3otro5a0i

3otro5a0i

3otro5a0i

1. Kana+ distri' %ije 3roi-vo:a0 G 3otro5a0 smatra se najjednostavnijim kana+om a+i ne i naje$ikasnijim. Prodaja ro'e se o'av+ja 'e- 3osrednika i 3roi-vo:a0 moe da kontro+i5e sve $a-e 3rodajne o3era%ije. Nedostatak
%

ovo! kana+a je 5to ro'a nije i-+oena i 5to se ne moe k 3iti na mest !de se donosi od+ ka o k 3ovini. 2. Kana+ distri' %ije 3roi-vo:a0 ma+o3rodaja 3otro5a0i 0esto koriste ve+ika 3red -e4a kao 5to s na 3rimer 3roi-vo:a0i a tomo'i+a. Kod ovo! kana+a distri' %ije 3otro5a0 je 'o+je s+ en ne!o kada 3roi-vo:a0 3rodaje direktno 3otro5a0 . 3. Kana+ distri' %ije 3roi-vo:a0 ve+iko3rodaja ma+o3rodaja 3otro5a0 3redstav+ja naj0e54i kana+ distri %ije -a mno!a doma4a trajna 3otro5na do'ra i 3otro5na do'ra o35te. U3otre'na vrednost ovo! kana+a sve vi5e o3ada s o'-irom da 3roi-vo:a0i sve 0e54e 3rodaj ro' direktno 3otro5a0 . *vaj kana+ je 3o!odan -a 3roi-vo:a0e koji 3rodaj ve4em 'roj 3otro5a0a. 1. Kana+ distri' %ije 3roi-vo:a0 F a!enti i+i 'rokeri F ve+iko3rodaja F ma+o3rodaja F 3otro5a0i ide 3reko tri 3osrednika. Po!odan je -a 3roi-vode sa masovnom distri' %ijom kao 5to s !orivo i ;rana na 3rimer. =ako:e 3ostoje ra-+i0iti ti3ovi marketin! kana+a -a 3roi-vodna do'ra kao 5to s 8 Proi-vo:a0 F ind strijski k 3%i Proi-vo:a0 F ind strijski disti' teri F ind strijski k 3%i Proi-vo:a0 F a!enti F ind strijski k 3%i Proi-vo:a0 F a!enti F ind strijski disti' teri F ind strijski k 3%i

Kana+ 3roi-vo:a0 F ind strijski k 3%i je direktan i koristi se kod investi%ione o3reme. Kana+ 3roi-vo:a0 F ind strijski disti' teri F ind strijski k 3%i se koristi ako s 3roi-vodna do'ra 3otre'na ve4em 'roj korisnika. Ind strijski distri' ter ovom s+ 0aj 3re -ima v+asni5tvo nad ro'om. Kana+ 3roi-vo:a0 F a!enti F ind strijski k 3%i koriste 3red -e4a koja nemaj ra-vijen marketin! sektor o35te9 3ose'no 3rodajn o3erativ . Kana+ 3roi-vo:a0 F a!enti F ind strijski disti' teri F ind strijski k 3%i je varijanta 3red;odno! kana+a !de je 3red -e4e -na0ajan 3roi-vo:a0 a+i nema namer da stvara ve+iki marketin! sektor.

1&

3.2 I-'or kana+a distri' %ije

I-a'rati kana+ distri' %ije 3redstav+ja -na0ajan e+ement marketin! miksa jer je i-'or kana+a vr+o s+oen i kom3+eksan -adatak. *d+ ke o i-'or kana+a 3rodaje variraj vremen 9 -avisnosti od karaktera tr-i5ta9 -avisnosti od karaktera 3roi-voda9 karakteristika distri' tera9 karakteristika konk ren%ije9 karakteristika 3roi-vo:a0a... Na i-'or kana+a distri' %ije ti0 s+ede4e karakteristike 3otro5a0a8 nji;ov 'roj9 !eo!ra$ska +oka%ija9 $rekven%ija k 3ovina... Karakteristike 3roi-voda koji ti0 na i-'or kana+a distri' %ije s 8 kvar+jivost9 vrednost jedini%e 3roi-voda9 da +i s oni neo3;odni -a ivot i+i + ks -ni itd. Ato se ti0e distri' tera 3otre'no je is3itati nji;ov ti39 ve+i0in 9 +oka%ij 9 s3e%ija+nost... *snovne karakteristike 3roi-vo:a0a koje ti0 na i-'or kana+a jes 8 ve+i0ina9 $inansijska s3oso'nost9 miks 3roi-voda9 o35ta marketin! 3o+itika... Neki od $aktora koji tako:e -akonski 3ro3isi. ti0 na i-'or s ekonomski s+ovi i

3.3 /i-i0ka distri' %ija

Marketin! +o!istika9 odnosno $i-i0ka distri' %ija je distri' %ije i o' ;vata8 i 3ojam od

Na+o!e -a tok 3os+ovni; 3ro%esa F trans$er v+asni5tva i o'av+janje 3os+ova sa 3a3irima ?3os+ovnom dok menta%ijom@ ve-i sa distri' %ijom 7av+jenje materija+ima i sk+adi5tenjem F 0 vanjem ro'e 3re ne!o 5to do: do $ina+no! 3otro5a0a =rans3ort F $i-i0ko kretanje ro'a od jedne do dr !e +oka%ije Kontro+a -a+i;a stanov+javaj 4i koji ti3ovi 3roi-voda i ko+iko nji; tre'a da ' de sk+adi5t 3re 3rodaje
11

Ato se ti0e tro5kova distri' %ije9 nji; se mo! vrstiti8 tro5kovi trans3orta9 $iksni tro5kovi sk+adi5tenja9 varija'i+ni tro5kovi sk+adi5tenja i tro5kovi -a+i;a.

1. PR*M*CI>A ( instr ment marketim! miksa

Promo%ija kao instr ment marketin! miksa o' ;vata sve aktivnosti i-me: 3red -e4a i k 3a%a koje imaj -a %i+j da se stvori 3o-itivan stav o 3roi-vodima i s+ !ama9 da se 3os3e5i 3rodaja i+i 3ri;vati neka ideja. Promo%ija je e$ikasna ko+iko i osta+i instr menti ?3roi-vod9 %ena i distri' %ija@ e$ikasno o'av+jaj svoj +o! 9 odnosno 3romo%ija ne moe nadoknaditi s+a'osti e$ikasnosti dr !i; instr menata. Promo%ija je na0in kom ni%iranja 3red -e4a sa k 3%ima. Kom ni%iranje se de$ini5e kao 3reno5enje in$orma%ija9 ra-mena ideja i 3ro%es s3ostav+janja -ajedni0ko! mi5+jenja. Postoji 3et osnovni; kom3onenti kom ni%iranj 8 3o5i+ja+a%9 3rima+a%9 mediji9 3or ka i $eed'a%k ?rea!ovanje 3otro5a0a@. =ako:e9 tri kom3onente 3ro%esa kom ni%iranja s -na0aja9 a to s 8 i-vor9 3or ka i kana+. od 3ose'no!

Ato se ti0e od!ovaraj 4e! i-'ora i-vora -a 3renos 3or ke9 0esto se 'iraj 3o-nate i vaene +i0nosti -a 3renos 3or ke. Da+janost 3romo%ione 3or ke naj'o+je se meri ostvarivanjem de$inisano! %i+ja 3romo%ije na odre:enom se!ment tri5ta. I-'or kana+a moe 'iti +i0ni i o35ti. Hi0no9 odnosno inter3ersona+no kom ni%ranje se odvija i-me: dve i+i vi5e oso'a +i0nim kontaktom9 te+e$inom93 tem 3o5te i+i tome s+i0no. *35ti i+i masovni kana+ kom ni%iranja 0ine mediji novine9 0aso3isi9 radio9 te+evi-ija9 e+ektronska mrea idt. 2ato je $eed'a%k 'itan jer daje 3o5i+jao% 3redstav o 3rim+jenosti i ver+jivosti 3or ke.

12

Postoje 0etiri o'+ika 3romo%ione aktivnosti i to s 8 Privredna 3ro3a!anda P '+i%itet Hi0na 3rodaja Una3re:enje 3rodaje Pri(re&na +ro+agan&a se moe de$inisati na ra-ne na0ine a+i jedna od 3re%i-niji; de$ini%ija je s+ede4a8 6Ekonomska 3ro3a!anda je 3+a4eni o'+ik kom ni%iranja namenjen da in$ormi5e iIi+i ti0e na jedn i+i vi5e oso'a.6E1 Privredna 3ro3a!anda moe 'iti orijentisana na tranj i+i imid.

U -avisnosti od vrst tranje 3ostoje8 stim +a%ija se+ektivne tranje stim +a%ija 3rimarne tranje. Kada 3roi-vo:a0 e+i da 'edi k 3%a 3 tem sredstava javno! kom ni%iranja da k 3i odre:en s3e%i$i0n mark 3roi-voda radi se o se+ektivnoj 3ro3a!andi. Me: tim s+ 0aj da o!+a5iva0 e+i da 3ove4a tranj 3roi-voda kao o35te! 3ojma onda je re5 o 3rimarnoj 3ro3a!andi. Kada je re0 o ekonomskoj 3ro3a!andi ro'e 5iroke 3otro5nje koj rea+i- je 3roi-vo:a09 3ostoje 0etiri osnovna %i+ja vo:enje novo! 3roi-voda i+i s+ !e vo:enje 3ostoje4e! 3roi-voda i+i s+ !e dodavanje vrednosti 3roi-vod i+i s+ -i stvaranje direktne -ainteresovanosti k 3%a /Pub,icitet se de$ini5e kao o'jav+jivanje 3o-itivni; in$orma%ija o 3red -e4 i nje!ovim 3roi-vodima i s+ !ama sredstvima javno! in$ormisanja koje nis $inansirane od strane 3red -e4a.6E # *sim to!a 5to ovaj o'+ik 3romo%ije nije $inansiran od strane 3red -e4a9 -a ra-+ik od 3rivredne 3ro3a!ande9 ra-+ika je i tome 5te se 3+asira na t-v.( darnim mestima sredstvima javno! in$ormisanja ?novinama9 0aso3isima9 tv. itd@. =o nije vek mo! 4e sa 3rivrednom 3ro3a!andom 0ije se 3or ke !+avnom stav+jaj na -adnje strane +istova. $i0na +ro&aja je smena 3re-enta%ija konver-a%iji sa jednim i+i vi5e ' d 4i; k 3a%a %i+j stvaranja 3rodaje. =o je o'+ik 3romo%ione aktivnosti koja nejne3osrednije ti0e na 3rodaj 3roi-voda i s+ !a.
!

13

Prodav%i koji ne3osredno 3rodaj ro' k 3%ima moraj 3o-navati 3si;o+o!ij 3rodaje9 ro'e i s+ !e koje 3rodaj 9 kao i +i0nost i -a;teve k 3a%a. Na 3odr 0j +i0ne 3rodaje 3ostoji ni- varija'+i kao 5to s 'roj 3rodava%a9 'roj k 3a%a9 'roj i ve+i0ina teritirija koje o3s+ j 9 3ro%es i-'ora i o' ke 3rodajno! oso'+ja9 tro5kovi 3rodajno! oso'+ja9 stim +a%ija9 radni -ada%i itd. Una+re1enje +ro&aje o' ;vata ni- aktivnosti smereni; na 3ove4enje k 3ovni; im3 +sa 3otro5a0a9 3odsti%anja 'r-e i od+ 0nije reak%ije tri5ta na 3on d . Krajnji e$ekti na3re:enja 3rodaje je 'r-anje %ik+ sa 3rometa9 3ove4ani o'im 3rometa9 'r-a na3+ata 3rodate ro'e9 3ove4ani 'roj 3onov+jeni; k 3ovina9 odnosno 3rido'ijanje sta+ni; k 3a%a. Radi ostvarivanja ovi; e$ekata s+ 'a na3re:enja 3rodaje koristi ra-+i0ita sredstva. U odnos na krajnje 3otro5a0e -a 3odsti%anje k 3ovine koriste se s+ede4a sredstva 3rodajni -or%i9 k 3oni9 s3e%ija+ne %enovne 3on de9 na!rade9 de! sta%ija 3roi-voda9 na!radna takmi0enja i dr !o. Una3re:enje 3rodaje je neo3;odno kod vo:enja novi; 3roi-voda namenjeni; 5irokoj 3otro5nji.

#. 2ak+j 0ak
Praksa je 3oka-a+a da 'o+je re- +tate daje kom'ina%ija marketin! miksa9 ne!o os+anjanje na samo jedan instr ment. Naj'o+ja je takva kom'ina%ija instr menata koja maksima+no -adovo+java 3otre'e 3otro5a0a - minima+ne tro5kove 3red -e4a. I3ak9 tre'a na!+asiti da to nije nima+o +ak -adatak9 s o'-irom da svaki od 0etiri instr menta marketin! miksa ima svoje s3e%i$i0nosti i dr !a0ij +o! na tri5t .

1!

Literatura:

dr Momilo Milisavljevi : "Marketing", Savremena administracija, Beograd, 2001 dr Radovan Kneevi : " rinci!i marketinga", Beograd

dr "inka #ili!ovi : " Marketing i tri$te", Beograd, 1%%&

1"

1#