Rad primljen: 25.09.2010. UDK: 336.146(497.11) 006.44:657.

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

PRIMENA MEUNARODNIH RAUNOVODSTVENIH STANDARDA ZA JAVNI SEKTOR U REPUBLICI SRBIJI

APPLICATION OF INTERNATIONAL PUBLIC SECTOR ACCOUNTING STANDARDS IN THE REPUBLIC OF SERBIA

Doc. dr Kosana Vientijevi Univerzitet Singidunum

Rezime: Tema ovog lanka je analiza primene Meunarodnih raunovodstvenih standarda za javni sektor u Republici Srbiji: problemi u njihovoj primeni, potrebi promene vaee relevantne zakonske i podzakonske regulative u Republici Srbiji i uticaju na kvalitet finansijskog izvetavanja javnog sektora. Polazna teza je ta, da Uredba o primeni Meunarodnih raunovodstvenih standarda za javni sektor sadri greke, i da je nije mogue primeniti bez odgovarajue promene i promene relevantne zakonske i podzakonske raunovodstvene regulative i bez odgovarajue obuke raunovodstvenih kadrova. Prikazom Standarda i uslova za njihovu primenu polazna hipoteza viestruko je dokazana. Zbog navedenog ovaj lanak predstavlja polaznu osnovu za dalje istraivanje primenljivosti Standarda i neophodnih izmena relevantne raunovodstvene regulative u Republici Srbiji. Kljune rei: Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor, Meunarodni standardi finansijskog izvetavanja, finansijski izvetaji, raunovodstvena regulativa, kvalitet finansijskog izvetavanja.

Abstract: This paper deals with analysis of application of International Public Sector Accounting Standards in the Republic of Serbia, problems of their use, need for changing relevant legal and sublegal regulations in the Republic of Serbia, and their impact on quality of financial reporting in public sector. The starting point in this paper is the assumption that the Act on Application International Public Sector Accounting Standards has some errors, and that it is not possible to apply the relevant legal and sublegal measures without changing them and without additional training of the staff. The analysis of the Standards and conditions for their application affirms our hypothesis that it is not possible to enforce the Act without changing relevant legal and sublegal accounting regulations and without additional training of the staff. Due to all the aforesaid, this paper is a basis for further exploration of applicability of the Standards and necessary changes of accounting regulations in the Republic of Serbia. Key words: International Public Sector Accounting Standards, International Financial Reporting Standards, financial reports, accounting regulations, quality of financial reporting.

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

1. UVODNA RAZMATRANJA Uredbom o primeni Meunarodnih raunovodstvenih standarda za javni sektor [1] u daljem tekstu: Uredba, propisano je da direktni i indirektni korisnici budetskih sredstava, korisnici sredstava organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, budetski fondovi Republike Srbije i budetski fondovi autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (lokalne vlasti) poev od 01.01.2011. godine za voenje poslovnih knjiga i sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izvetaja primenjuju Meunarodne raunovodstvene standarde za javni sektor [2] u daljem tekstu: Standardi. Uredbom je propisan i izuzetak: Standardi e se od 2010. godine primenjivati za sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i objavljivanje zavrnih rauna, odnosno, finansijskih izvetaja korisnika budetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje, budeta Republike Srbije i lokalnih vlasti [3]. Ovde je re o analizi primene Standarda: problemima u njihovoj primeni, potrebi promene vaee relevantne zakonske i podzakonske regulative u Republici Srbiji i uticaju na kvalitet finansijskog izvetavanja javnog sektora. tema je aktuelna, jer se radi o najnovijoj promeni relevantne raunovodstvene regulative koja se odnosi na vrlo veliki broj subjekata, a i zbog toga to je u Republici Srbiji obrada ove problematike u zaetku. Naime, do sada je u asopisima izdavakokon-sultanstskih firmi objavljeno nekoliko lanaka na ovu temu, i to preteno informativnog karaktera. Sem toga, tematika koju obuhvata lanak predstavlja nastavak istraivakog rada autora.

Autor se posredno bavi i stilom pisanja raunovodstvene regulative u Republici Srbiji. Takoe, autor se direktno ne bavi istraivanjem potrebe menjanja raunovodstvene regulative i prelaska na Standarde. 2. POLAZNA TEZA, MATERIJAL KORIEN U ISTRAIVANJU I METODE ISTRAIVANJA Polazna teza je ta da Uredba sadri greke i da je nije mogue primeniti bez odgovarajue promene i promene relevantne zakonske i podzakonske raunovodstvene regulative i bez odgovarajue obuke raunovodstvenih kadrova. Za pisanje lanka korieni su Standardi, Uredba, relevantna zakonska i podzakonska regulativa, objavljeni napisi iz ove oblasti, kao i do sada dobijena saznanja u istraivakom radu u vezi sa kvalitetom raunovodstvene regulative u Republici Srbiji. Osnovu istraivanja ini tzv. desk istraivanje: relevantne raunovodstvene regulative i domaa i strana relevantna struna literatura. Primenjena je i metoda studije sluajeva: korienjem sluajeva iz prakse izvoeni su zakljuci o poboljanju kvaliteta finansijskog izvetavanja i mogunosti, i uslovima primene Standarda. Sem toga, primenjena je i komparativna metoda: izvreno je poreenje Standarda i Meunarodnih standarda finansijskog izvetavanja (u daljem tekstu: MSFI). Svrha primene ove metode proizlazi iz injenice da u Republici Srbiji postoji odreeno iskustvo u primeni MSFI i da se odreeni broj raunovoa iz javnog sektora samoinicijativno struno usavravao i za primenu

100

MSFI (ime su sebi olakali buduu primenu Standarda). 3. UREDbA NJENI NESTACI I PRObLEMI U NJENOJ PRIMENI Uredba je veoma kratka: sadri etiri lana, i u njoj se potvruje pravilo da kratko pisanje nekog akta poveava njegovu preglednost na utrb njegove jasnosti, ne doprinose njegovoj jasnosti, ve naprotiv, unosi brojne dileme i nedoumice u njegovoj primeni. iz teksta Uredbe proizlazi da se njome zahteva neposredna primena Standarda (direktno njihov izvorni tekst, bez upliva neke druge zakonske ili podzakonske raunovodstvene regulative). To je u suprotnosti sa Uredbom o budetskom raunovodstvu [4] kojom se predvia primena Pravilnika o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budetski sistem [5]. Postojanje ovog Pravilnika ukoliko se on i nadalje bude primenjivao (ak i u izmenjenom obliku zbog primene Standarda), znai da se sprovodi posredna (indirektna) primena Standarda. Generalno posmatrano primena Standarda za prosenog raunovou nije jednostavna, jer su oni obimni i komplikovani. Zbog toga nije dobro reenje da se ve za 2010. godinu predvia primena Standarda. Dosadanja iskustva u naoj zemlji i zemljama koje su zapoele sa primenom MSFI pokazuju da je neophodna dugorona obuka raunovoa koja bi trebala da zapone jo tokom njihovog redovnog kolovanja. U vezi sa primenom Uredbe pojavljuju se brojni problemi koji proizlaze iz: 1. greaka u Uredbi Uredbom se u delokrug Standarda stavlja i neto to

oni ne reguliu. Naime, Standardi ne reguliu pitanje dostavljanja finansijskih izvetaja. Sem toga, oni direktno ne reguliu ni pitanje voenja poslovnih knjiga, ve samo raunovodstvene postupke priznavanja, vrednovanja, prikazivanja i obelodanjivanja stavki u finansijskim izvetajima; 2. njene nedovoljne jasnosti iz sadraja Uredbe nije jasno koji Standardi se primenjuju. Naime, Uredbom je regulisano da su Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor, u smislu lana 1. Uredbe, Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor (international Public Sector Accounting Standards IPSAS), koje objavljuje Odbor za meunarodne raunovodstvene standarde za javni sektor (international Public Sector Accounting Standards Board IPSASB), organizacioni deo Meunarodne federacije raunovoa (international Federation of Accountants - IFAC). Meutim, za primenu Standarda bitno je znati i koja verzija, tj. koje izdanje tih Standarda se koriste, s obzirom na to da se oni skoro svake godine menjaju. Sem toga, tekst Uredbe je zbunjujui, jer Standardi obuhvataju 25 standarda: prvih 24 su numeriki oznaeni i radi se o standardima koje primenjuju oni subjekti koji primenjuju obraunsku osnovu u raunovodstvu i poslednji standard nije numeriki oznaen i primenjuju ga oni subjekti koji primenjuju gotovinsku osnovu u raunovodstvu Finansijsko izvetavanje prema gotovinskoj osovi raunovodstva. Dakle, nije mogue jednostavno propisati primenu Standarda, jer primena

101

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

obraunske osnove u raunovodstvu iskljuuje primenu gotovinske, a samim tim i primenu standarda Finansijsko izvetavanje prema gotovinskoj osnovi raunovodstva. 3. nepotpunosti Uredbe Uredbom nisu regulisana sledea bitna pitanja: prevodi Standarde i gde e i do ko kada biti objavljen njihov prevod? e u Republici Srbiji davati izKo vorna tumaenja Standarda? e i na koji nain regulisati pitanKo ja koja nisu sadrana u Standardima ili nisu primenjiva u Republici Srbiji? Uredbom nije propisan ni rok do kada se mora uskladiti relevantna zakonska i podzakonska regulativa, kako bi se omoguila primena Uredbe. 4. STANDARDI MOGUNOST NJIHOVE PRIMENE U ovom delu lanka analiziraemo pojedinane standarde sa stanovita: mogunosti njihove primene pre izmene relevantne zakonske i podzakonske regulative, njihovu slinost sa odgovarajuim MSFI i doprinos poboljanju kvaliteta finansijskog izvetavanja u sluaju potpune primene Standarda. 1. MRS-JS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja MRS-JS 1 Prezentacija finansijskih izvetaja ne donosi znaajnije novine u odnosu na MRS 1 Prikazivanje finansijskih izvetaja, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata koji2.

3.

ma je namenjen. Njegova primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne promene obrazaca finansijskih izvetaja, tj. njihovog usklaivanja sa zahtevima ovog Standarda. Najvea izmena ticae se uvoenja napomena kao finansijskog izvetaja. U tom smislu za raunovoe e biti novina u radu ispunjavanje zahteva svih standarda u vezi sa obelodanjivanjem informacija u napomenama. Uvoenje napomena kao novog finansijskog izvetaja znaajno e doprineti poboljanju kvaliteta finansijskog izvetavanja, jer ovaj finansijski izvetaj sadri informacije koje su bitne korisnicima finansijskih izvetaja za razumevanje ostalih finansijskih izvetaja, kao i za pravilno donoenje njihovih odluka u vezi sa konkretnim privrednim subjektom. MRS-JS 2 Izvetaji o novanim tokovima MRS-JS 7 Izvetaji o novanim tokovima u odnosu na MRS 7 Izvetaji o novanim tokovima ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen. Njegova primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne promene obrazaca izvetaja o novanim tokovima, tj. njihovog usklaivanja sa zahtevima ovog Standarda. MRS-JS 3 Raunovodstvene politike, promene raunovodstvenih procena i greke MRS-JS 3 Raunovodstvene politike, promene raunovodstvenih procena i greke u odnosu na MRS 8 Raunovodstvene politike, promene

102

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

4.

5.

raunovodstvenih procena i greke ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, ne zahteva se obelodanjivanje o korigovanjima osnovne ili razreene zarade po akcijama). Njegova primena u Republici Srbiji je mogua, s tim da treba u poreskim propisima regulisati posledice retroaktivne primene promenjene raunovodstvene politike i retroaktivne ispravke raunovodstvenih greaka. Ovo raunovodstveno postupanje mora biti omogueno i kontnim planom koji koriste subjekti iz javnog sektora, pa u tom smislu treba pristupiti njegovoj promeni. MRS-JS 4 Uinci promene kurseva stranih valuta MRS-JS 4 Uinci promene kurseva stranih valuta u odnosu na MRS 21 Uinci promene kurseva stranih valuta ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). Njegova primena u Republici Srbiji nije u potpunosti mogua (na primer, korienje rauna revalorizacionih rezervi u vezi sa odreenom vrstom kursnih razlika), pa u tom smislu treba pristupiti promeni kontnog plana za budetski sistem. MRS-JS 5 Trokovi pozajmljivanja MRS-JS 5 Trokovi pozajmljivanja u odnosu na MRS 23 Trokovi pozajmljivanja ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer promenjena je terminologija u Standardu). Njegova primena u Republici Srbiji je mogua

6.

7.

s tim da privredni subjekti moraju izabrati koji e postupak u vezi sa trokovima pozajmljivanja primenjivati (osnovni ili doputeni). MRS-JS 6 Konsolidovani i zasebni finansijski izvetaji MRS-JS 6 Konsolidovani i zasebni finansijski izvetaji u odnosu na MRS 27 Konsolidovani i pojedinani finansijski izvetaji ne donosi mnogo znaajnih novina, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). U odnosu na MRS 27 znaajna razlika je u tome to MRS-JS 6 dozvoljava matinom pravnom licu primenu metode uea pri sastavljanju njegovih pojedinanih finansijskih izvetaja. Njegova potpuna primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne promene obrazaca finansijskih izvetaja, tj. njihovog usklaivanja sa zahtevima ovog Standarda, kao ni bez promene kontnog plana za budetski sistem. MRS-JS 7 Ulaganja u pridruene entitete MRS-JS 7 Ulaganja u pridruene entitete u odnosu na MRS 28 Ulaganja u pridruena drutva ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen speficinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer promenjena je terminologija u Standardu). Njegova potpuna primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne promene obrazaca finansijskih izvetaja, tj. njihovog usklaivanja sa zahtevima ovog Standarda, kao ni bez promene kontnog plana za budetski sistem.

103

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

104

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

8.

MRS-JS 8 Uee u zajednikim ulaganjima MRS-JS 8 Uee u zajednikim ulaganjima u odnosu na MRS 31 Uea u zajednikim ulaganjima ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). Njegova potpuna primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne promene obrazaca finansijskih izvetaja, tj. njihovog usklaivanja sa zahtevima ovog Standarda, kao ni bez promene kontnog plana za budetski sistem. 9. MRS-JS 9 Prihod iz transakcije razmene MRS-JS 9 Prihod iz transakcije razmene u odnosu na MRS 18 Prihodi ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). Sem toga, promenom naziva Standarda precizirano je da se on odnosi samo na prihode iz transakcije razmene. Njegova potpuna primena u Republici Srbiji je mogua, s tim da privredni subjekti moraju promeniti praksu obuhvatanja prihoda u sluaju odloene naplate. 10. MRS-JS 10 Finansijsko izvetavanje u hiperinflatornim privredama MRS-JS 10 Finansijsko izvetavanje u hiperinflatornim privredama nije primenljiv u Republici Srbiji jer ne postoje uslovi hiperinflacije. 11. MRS-JS 11 Ugovori o izgradnji MRS-JS 11 Ugovori o izgradnji u odnosu na MRS 11 Ugovori o izgradnji ne

donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer promenjena je terminologija u Standardu). Njegova potpuna primena u Republici Srbiji je mogua, s tim da privredni subjekti moraju promeniti praksu obuhvatanja prihoda u vezi sa ugovorima o osiguranju radi se o tome da se u vrednost zaliha ukljuuju ne samo trokovi, ve i srazmeran iznos procenjene dobiti. ova promena e znaajnije doprineti iskazivanju realnijeg rezultata. 12. MRS-JS 12 Zalihe MRS-JS 12 Zalihe u odnosu na MRS 2 Zalihe ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer promenjena je terminologija u Standardu). Sem toga treba naglasiti da MRS-JS 12 ne sadri promene koje su povodom usvajanja MRS 41 Poljoprivreda izvrene u MRS 2 Zalihe. Njegova potpuna primena u Republici Srbiji je mogua, s tim da privredni subjekti moraju promeniti praksu obraunavanja vrednosti zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Naime, veina privrednih subjekata ne iskljuuje iz cene kotanja iznose prekomernog troenja materijala, odstupanja od zaposlenosti i efikasnosti i sl. 13. MRS-JS 13 Lizing MRS-JS 13 Lizing u odnosu na MRS 17 Lizing ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). Njegova potpuna primena u Republici Srbiji je

mogua, s tim da privredni subjekti moraju obratiti panju da li u potpunosti primenjuju zahteve Standarda, pogotovu u odnosu na sadrinu nabavne vrednosti predmeta finansijskog lizinga. 14. MRS-JS 14 Dogaaji nakon datuma izvetavanja MRS-JS 14 Lizing u odnosu na MRS 10 Dogaaji nakon izvetajnog perioda ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). Za razliku od MRS 10 u MRS-JS 14 dodatno je propisano da u sluaju da pretpostavka stalnosti poslovanja vie nije opravdana treba izvriti procenu knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza. Njegova potpuna primena u Republici Srbiji je mogua, s tim da privredni subjekti moraju obratiti panju da li u potpunosti primenjuju zahteve Standarda. 15. MRS-JS 15 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prezentacija MRS-JS 15 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prezentacija u odnosu na MRS 32 Finansijski instrumenti: prikazivanje i MSFI 7 Finansijski instrumenti: Obelodanjivanje ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). Bitno je napomenuti da meu Standardima nema standarda koji propisuje priznavanje i vrednovanje finansijskih instrumenata (to regulie MRS 39 Finansijski instrumenti: Priznavanje i merenje). Potpuna primena

ovog Standarda u Republici Srbiji bie mogua tek po uvoenju napomena kao finansijskog izvetaja. 16. MRS-JS 16 Investiciona imovina MRS-JS 16 Investiciona imovina u odnosu na MRS 40 Investicione nekretnina ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer promenjena je terminologija u Standardu). Radi primene Standarda privredni subjekti treba da izaberu jednu od dve ponuene politike za naknadno vrednovanje investicione imovine. Sem toga, njegova potpuna primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne promene kontnog plana za budetski sistem (u smislu uvoenja rauna investicione imovine i rauna prihoda i rashoda po osnovu promene fer vrednosti ovih sredstava). 17. MRS-JS 17 Nekretnine, postrojenja i oprema MRS-JS 17 Nekretnine, postrojenja i oprema u odnosu na MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema ne donosi znaajnije novine, ve je samo prilagoen specifinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer promenjena je terminologija u Standardu). Radi primene Standarda privredni subjekti treba da izaberu jednu od dve ponuene politike za naknadno vrednovanje nekretnine, postrojenja i opreme i da obraun amortizacije prilagode postupcima predvienim ovim Standardom (procena preostalog veka upotrebe, rezidualne vrednosti i dr.). Sem toga, njegova potpuna primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne

105

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

promene kontnog plana za budetski sistem (u smislu uvoenja rauna revalorizacionih rezervi i rauna prihoda i rashoda po osnovu promene fer vrednosti ovih sredstava). 18. MRS-JS 18 Izvetavanje po segmentima MRS-JS 18 Izvetavanje po segmentima u odnosu na MRS 14 Izvetavanje po segmentima donosi odreene razlike, tj. sadri reenja u vezi definisanja segmenata koja su sadrana u MSFI 8 Segmenti poslovanja. Sem toga prilagoen je speficinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu). Potpuna primena ovog Standarda u Republici Srbiji bie mogua tek po uvoenju napomena kao finansijskog izvetaja. 19. MRS-JS 19 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva MRS-JS 19 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva u odnosu na MRS 37 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna sredstva ne donosi znaajnije novine: prilagoen je speficinosti poslovanja subjekata kojima je namenjen (na primer, promenjena je terminologija u Standardu) i izvrena su odreena preciziranja u odnosu na MRS 37. Njegova primena u Republici Srbiji je mogua, s tim da treba u poreskim propisima regulisati posledice dugoronih i kratkoronih rezervisanja. 20. MRS-JS 20 Obelodanjivanje povezanih strana MRS-JS 20 Obelodanjivanje povezanih strana u odnosu na MRS 24 Izvetavanje po segmentima donosi

odreene razlike: struktura Standarda se znaajno razlikuje od strukture MRS 24; proiren je delokrug Standarda u odnosu na MRS 24 i dr. Potpuna primena ovog Standarda u Republici Srbiji bie mogua tek po uvoenju napomena kao finansijskog izvetaja. 21. MRS-JS 21 Umanjenje vrednosti imovine koja ne generie gotovinu MRS-JS 21 Umanjenje vrednosti imovine koja ne generie gotovinu, u odnosu na MRS 36 Obezvreenje sredstava znaajno se razlikuje: u njegovom delokrugu nisu sredstva koja generiu gotovinu, ve sredstva koja ne generiu gotovinu. Meutim, metodologija izraunavanja obezvreenosti preuzeta je iz MRS 36. Radi primene Standarda privredni subjekti treba da definiu koja su to sredstva koja ne generiu gotovinu. Sem toga, njegova potpuna primena u Republici Srbiji nije mogua bez prethodne promene kontnog plana za budetski sistem (u smislu uvoenja rauna revalorizacionih rezervi i rauna rashoda po osnovu obezvreenja sredstava). 22. MRS-JS 22 Obelodanjivanje finansijskih informacija o optem dravnom sektoru MRS-JS 22 Obelodanjivanje finansijskih informacija o optem dravnom sektoru nema svog parnjaka meu MSFI. Cilj ovog Standarda je da propie zahteve za obelodanjivanjem za vlade koje se opredele da prikazuju informacije o optem dravnom sektoru u svojim konsolidovanim finansijskim izvetajima. Prema tome Standard e u Republici Srbiji biti primenljiv kada raunovodstvenom regulativom bude

106

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

propisana obaveza vlade da informacije o optem dravnom sektoru u svojim konsolidovanim finansijskim izvetajima. 23. MRS-JS 23 Prihodi od transakcija koje nisu transakcije razmene (porezi i prenosi) MRS-JS 22 Obelodanjivanje finansijskih informacija o optem dravnom sektoru nema svog parnjaka meu MSFI. Standard primenjuju svi subjekti javnog sektora izuzev javnih preduzea. On regulie priznavanje dobijenih sredstava i prihoda po osnovu dobijanja sredstava. Prema tome Standard e u Republici Srbiji biti primenljiv kada raunovodstvenom regulativom bude propisana obaveza vlade da informacije o optem dravnom sektoru u svojim konsolidovanim finansijskim izvetajima. 24. MRS-JS 24 Prezentacija budetskih informacija u finansijskim izvetajima MRS-JS 24 Prezentacija budetskih informacija u finansijskim izvetajima nema svog parnjaka meu MSFI. Standardom se zahteva da se poreenje budetskih iznosa i stvarnih iznosa koji nastaju izvrenjem budeta ukljue u finansijske izvetaje subjekta od kojih se zahteva, ili se oni opredele, da javno objave svoj usvojeni budet(e) i za koji su stoga, javno odgovorni. Standardom se takoe zahteva obelodanjivanje objanjenja razloga materijalno znaajnih razlika izmeu budetskih i stvarnih iznosa. Prema tome Standard e u Republici Srbiji biti primenljiv kada raunovodstvenom regulativom bude propisana obaveza (i/ili mogunost)

izvetajnih subjekata da obelodanjuje navedene informacije. 25. MRS-JS Finansijsko izvetavanje prema gotovinskoj osnovi MRS-JS Finansijsko izvetavanje prema gotovinskoj osnovi nema svog parnjaka meu MSFI, jer su svi Standardi u okviru MSFI zasnovani na obraunskoj osnovi. Standard primenjuju oni subjekti koji su obavezni da primenjuju gotovinsku osnovu u raunovodstvu, a to su u Republici Srbiji svi oni koji su obuhvaeni Uredbom. Standard se sastoji iz dva dela: prvog, obavezujueg, u kojem se uspostavljaju zahtevi u vezi sa pripremanjem finansijskih izvetaja na gotovinskoj osnovi i drugog, neobavezujueg, u kojem se definiu dodatne raunovodstvene politike i obelodanjivanja kako bi subjekti izvetavanja poboljali svoju finansijsku odgovornost i transparentnost svojih finansijskih izvetaja. Puna primena ovog Standarda u Republici Srbiji zahteva odgovarajue prilagoavanje kako sadrine obrazaca finansijskih izvetaja, tako i kontnog plana za budetski sistem. 4. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Prikazom Standarda i uslova za njihovu primenu viestruko je dokazana polazna teza u lanku da Uredbu nije mogue primeniti bez odgovarajue promene relevantne zakonske i podzakonske raunovodstvene regulative i bez odgovarajue obuke raunovodstvenih kadrova. Sem toga, kroz analizu Standarda ukazano je na jednu njihovu bitnu karakteristiku koja je morala biti uzeta u obzir u Uredbi.

107

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

Naime, jasno je naglaeno da se prvih 24 standarda zasnivaju na obraunskoj osnovi, a poslednji na gotovinskoj osnovi. trenutno svi oni na koje se Uredba odnosi primenjuju gotovinsku osnovu u raunovodstvu. S obzirom na to da meu njima ima dosta onih kojima budetska primanja nisu preteni izvor finansiranja, dobro bi bilo da donosioci raunovodstvene regulative razmisle o opravdanosti podele privrednih subjekata na one kojima vie odgovara primena: gotovinske osnove koji bi u tom slu aju primenjivali MRS-JS Finansijsko izvetavanje prema gotovinskoj osnovi i obraunske osnove koji bi u tom sluaju primenjivali MRS-JS 1-24. Zbog navedenog, ovaj lanak predstavlja polaznu osnovu za dalje istraivanje primenljivosti Standarda i neophodnih izmena relevantne raunovodstvene regulative u Republici Srbiji.

RAUNOVODSTVO I REVIZIJA

Literatura:
[1] Uredba o primeni Meunarodnih raunovodstvenih standarda za javni sektor, Slubeni glasnik RS, br. 49/2010. Meunarodni raunovodstveni standardi za javni sektor, iFAC, prevod SRRS, Beograd, 2007. Primena Meunarodnih raunovodstvenih standarda za javni sektor, lanak, asopis Budetsko poslovanje, Informativno poslonvi centar br. 1314, Beograd, 2010. Uredba o budetskom raunovodstvu, Slubeni glasike RS, br. 125/2003 i 12/2006. Pravilnik o standardnom klasifikacionom okviru i kontnom planu za budetski sistem, Slubeni glasnik RS, br. 9/2002 ... 11/2006.

[2] [3]

[4] [5]

autor
Doc. dr Kosana Vientijevi Univerzitet Singidunum Danijelova 32, Beograd e-mail: kvicentijevic@singidunum.ac.rs Oblasti istraivanja: raunovodstvo, revizija.

108