Sadržaj

Deo I
Revizorsko okruženje

1. Računovodstvo i finansijsko izveštavanje .......................................................... 6

2. Unapređenje postupaka revizije ......................................................................... 7
3. Definicija nezavisne revizije .............................................................................. 8
4. Vrste revizija ...................................................................................................... 8
5. Vrste revizora ..................................................................................................... 9
6. Greške i nezakonite radnje u finansijskim izveštajima .................................... 10
7. Otkrivanje nezakonitih radnji ........................................................................... 10

Deo II
Planiranje i menadžment procesa revizije

8. Ciljevi revizije finansijskih izveštaja ................................................................ 11

9. Posebni ciljevi revizije ..................................................................................... 11
10.Pribavljanje revizorskih dokaza ....................................................................... 11
11.Pripremanje izveštaja o reviziji ........................................................................ 12
12.Opšti osvrt na proces revizije finansijskih izveštaja ......................................... 12
13.Procena nezavisnosti revizora .......................................................................... 13
14.Planiranje procesa revizije ................................................................................ 13
15.Koncept materijalnosti ...................................................................................... 14
16.Koncept revizorskog rizika ............................................................................... 14
17.Vrste revizorskih provera ................................................................................. 15
18.Ubedljivost dokaza revizije .............................................................................. 16

3
 Deo III
Revizija poslovnih ciklusa i bilansnih pozicija

19.Program za reviziju poslovnih sredstava .......................................................... 17

20.Revizija nematerijalnih ulaganja ...................................................................... 18
21.Priznavanje prihoda .......................................................................................... 18
22.Ključne poslovne funkcije u procesu prodaje .................................................. 19
23.Priznavanje rashoda i obaveza .......................................................................... 20
24.Revizija kapitala dugoročnih kredita i dugoročnih rezervisanja ...................... 20
25.Revizija aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja .................................... 21

Deo IV
Kompletiranje procesa revizije i izveštavanje

26.Kompletiranje procesa revizije ......................................................................... 22

27.Revizija ugovorenih i potencijalnih obaveza ................................................... 22
28.Ugovorene obaveze .......................................................................................... 22
29.Neizvesni gubici ili dobici ................................................................................ 23
30.Događaji posle datuma bilansa stanja ............................................................... 23
31.Kontinuitet poslovanja pravnog lica ................................................................. 24
32.Standardni izveštaji o reviziji ........................................................................... 25
33.Struktura i „anatomija“ izveštaja o reviziji ...................................................... 25
34.Modifikovani izveštaji o reviziji ...................................................................... 27

4
 Deo V
Ostala relevantna pitanja

35.Kontrola i revizija kao oblici računovodstvenog nadzora ................................ 28

36.Oblici računovodstvenog nadzora .................................................................... 29
37.Pojam kontrole i revizije .................................................................................. 30
38.Načela kontrole i revizije .................................................................................. 31
39.Interna revizija .................................................................................................. 32
40.Revizija javnih rashoda .................................................................................... 33

Deo VI
Ipsos Strategic Marketing

41.Ipsos Strategic Marketing.................................................................................. 34

42.Ipsos u Francuskoj ............................................................................................ 36
43.Ekspertiza Ipsosa .............................................................................................. 37
44.Delatnost Ipsosa ................................................................................................ 38

LITERATURA ........................................................................................................ 40

5
 REVIZORSKO OKRUŽENJE

Računovodstvo i finansijsko izveštavanje

Opšti termin finansijsko izveštavanje se koristi da označi finansijske izveštaje

(bilans stanja, račun dobitka i gubitka - bilans uspeha, bilans sopstvenog kapitala i
bilans novčanih tokova), kao i finansijska otkrića ili obrazloženja tih izveštaja,
izveštaj o poslovanju i, za korisnike finansijskih izveštaja posebno značajan,
izveštaj nezavisnog revizora o realnosti i objektivnosti bilansa. Značaj ovog
poslednjeg (izveštaja revizora) leži naročito u tome što on znatno doprinosi
smanjenju tzv. informacionog rizika korisnika finansijskih izveštaja.

Računovodstvo je sredstvo pomoću koga merimo i opisujemo rezultate ekonomske

aktivnosti. Osnovna svrha računovodstva je da donosiocima odluka obezbedi
informacije korisne za donošenje vitalnih ekonomskih odluka.

Primarni cilj računovodstva sastoji se u tome da obezbedi potpuno razumevanje

prirode računovodstvenih informacija, kao i da neguje sposobnost da se te
informacije efikasno koriste.

Brojnim korisnicima informacija izvan firme se dostavljaju tzv. informacije opšte

namene. To se čini u formi kompleta računovodstvenih izveštaja koji se obično
nazivaju finansijskim izveštajima ili bilansima.

Komplet finansijskih izveštaja se, po pravilu, sastoji iz nekoliko posebnih

komponenata:

1. Bilans stanja.
2. Račun dobitka i gubitka.
3. Bilans sopstvenog kapitala ili izveštaj o promenama na kapitalu i rezervama.
4. Bilans tokova gotovine.
5. Napomene i obelodanjivanja uz finansijske izveštaje.

6
 Osnovna svrha finansijskih izveštaja je da njihovim korisnicima pruže
pouzdanu osnovu za procenu finansijske pozicije, profitabilnosti, visinu
sopstvenog kapitala i sticanje i korišćenje gotovine.

Korisnici finansijskih izveštaja su:

• Postojeći i potencijalni akcionari,

• Postojeći i potencijalni zajmodavci,

• Postojeći, potencijalni i bivši zaposleni,

• Analitičari/savetnici uključujući finansijske analitičare, novinare, ekonomiste,

statističare, istraživače, sindikate, berzanske posrednike, i druge, kao što su
rejting agencije, i sl.,

• Poslovni partneri, kao što su kupci, dobavljači, konkurenti, kao i oni koji su
zainteresovani za spajanje, pripajanje ili kupovinu drugih ekonomskih entiteta,

• Vlada i njeni organi, tj. poreski organi, zakonodavni organi i lokalne vlasti,

• Javnost, tj. poreski obveznici, zajmoprimci, potrošači i razne druge interesne

grupe.

Unapređenje postupaka revizije

Veštine koje treba da poseduje savremeni revizor su sledeće:

- Administrativne sposobnosti,
- Veština pružanja savetodavnih usluga klijentu,
- Poznavanje poslovanja preduzeća,
- Umeće komuniciranja,
- Efikasnost u radu,
- Intelektualne sposobnosti i kapaciteti,
- Marketing i prodaja usluga,
- Upravljanje međuljudskim odnosima,
- Kooperativnost i tačnost u radu, i dr.
7
 Definicija nezavisne revizije

Mnogo uopštenija definicija revizije, je ona koju je dala Američka

računovodstvena asocijacija, a koja glasi: „Revizija je sistematičan proces
objektivnog pribavljanja i ocene dokaza koji se odnose na tvrdnje o ekonomskim
aktivnostima i događajima u cilju utvrđivanja stepena povezanosti između tih
tvrdnji i unapred utvrđenih kriterija, kao i obaveštenje zainteresovanih korisnika o
rezultatima te provere“.

„Anatomija“ , odnosno najvažniji delovi u ovoj definiciji su:

- Revizija je sistematičan proces.

- Revizija mora da bude obavljena objektivno.
- Pribavljanje i ocena dokaza.
- Tvrdnje o ekonomskim aktivnostima ili događajima.
- Stepen povezanosti između tvrdnji i unapred utvrđenih kriterija.
- Izveštavanje o rezultatima obavljene provere.

Vrste revizija

1. Revizija finansijskih izveštaja - obično uključuje bilans stanja, bilans

uspeha i bilans novčanih tokova, izveštaj o promenama na kapitalu, kao i
napomene i obelodanjivanja, odnosno tzv. komponente finansijskih
izveštaja. Cilj revizije finansijskih izveštaja je da revizoru omogući da
izrazi mišljenje o tim izveštajima, uzetim kao celina, odnosno da li postoji
razumno uveravanje da finansijski izveštaji pružaju istinitu i objektivnu sliku
i da su pripremljeni u skladu sa relevantnim računovodstvenim i drugim
propisima.
2. Revizija poslovanja - je ispitivanje poslovanja nekog ekonomskog entiteta
u cilju merenja njegovih ekonomskih učinaka. Revizija poslovanja jednog
dela ili celine ekonomskog entiteta se obavlja da bi se procenila efektivnost
i efikasnost poslovanja.

8
 Efektivnost je mera obima u kome jedna organizacija ostvaruje svoje
zadatke i ciljeve. Efikasnost pokazuje u kojoj meri jedna organizacija koristi
raspoložive resurse za ostvarenje svojih poslovnih ciljeva.
3. Obavljanje revizije dosledne primene zakona i drugih propisa umnogome
je zavisno od postojanja podataka koji se mogu proveriti i ustanovljenih
kriterija ili standarda, kao sto su zakoni i regulativa, ili politike i postupci u
okviru jedne organizacije. Primer za ovu vrstu revizije je revizija poslovanja
banaka, čiji je cilj da se utvrdi da li se to poslovanje obavlja u skladu sa
bankarskim zakonima i regulativom, kao i u skladu sa tradicionalnim
standardima koji odražavaju zdravu bankarsku praksu.

Vrste revizora

Postoje dve glavne vrste revizora: nezavisni i interni revizori. Za razliku od njih,
tzv. državni revizori obavljaju i funkcije nezavisnog i funkcije internog revizora.

Interni revizori su zaposleni u samim kompanijama, a imaju za primarni cilj da

vrše procenu efektivnosti i efikasnosti poslovanja za potrebe menadžmenta.
Njihova pažnja je usmerena na procenu pouzdanosti sistema interne kontrole.
Dobar deo njihovog rada odnosi se na reviziju poslovanja, pored toga, oni mogu da
vrše i reviziju dosledne primene zakona i drugih propisa.

Eksterni revizori ili nezavisni revizori, su ili praktičari pojedinci ili javne
računovodstvene firme koje angažuju profesionalne eksperte za pružanje
revizorskih usluga raznim klijentima. Zahvaljujući svom obrazovanju, obuci i
praktičnom iskustvu eksterni revizori su kvalifikovani za obavljanje svih vrsta
revizije. Klijenti eksternih revizora mogu biti profitne i neprofitne organizacije,
vladine agencije i pojedinci. Eksterni revizori obavljaju svoje poslove uz naknadu.
Funkciju nezavisnog revizora mogu da obavljaju samo lica koja za to poseduju
odgovarajuću licencu.

Državni revizori. Njihov zadatak se sastoji u tome da vrše reviziju rada vlade i
njenih agencija, odnosno da obavljaju reviziju opšte i zajedničke potrošnje koja u
svim zemljama ima veliki procenat učešća u društvenom proizvodu.

9
Državni revizori obavljaju, odnosno mogu da obavljaju, reviziju dosledne primene
zakona i drugih propisa, reviziju poslovanja i reviziju finansijskih izveštaja.

U opšteprihvaćene standarde revizije spadaju: 1) Standardi koji se primenjuju u

SAD, 2) Oni koji se primenjuju u Ujedinjenom Kraljevstvu i 3) Međunarodni
računovodstveni i standardi revizije, koje publikuje Međunarodna federacija
računovođa. Tri pomenute grupe standarda iz oblasti računovodstva i revizije nose
epitet „opšteprihvaćeni“ zato što su u njih ugrađena dostignuća do kojih je došla
najrazvijenija teorija i najbolja praksa iz oblasti računovodstva i revizije.

Standardi revizije predstavljaju opšte smernice ili uputstva koja revizorima treba
da pomognu u izvršavanju njihove profesionalne i zakonske odgovornosti prilikom
revizije finansijskih izveštaja.

Greške i nezakonite radnje u finansijskim izveštajima

Greške podrazumevaju nenamerne radnje i postupke osoblja klijenta koje

rezultiraju u netačnom iskazivanju nekih pozicija u bilansu. Pod terminom
nezakonite radnje ili pronevere se podrazumevaju one radnje i postupci osoblja
klijenta koje su namerne i unapred planirane.

Otkrivanje nezakonitih radnji

Najbolji način uočavanja znakova upozorenja o mogućim proneverama jeste ako se

pažljivo prate promene u navikama i stilu života zaposlenog osoblja. U tom smislu,
do sada su posebno uočene karakteristike kao što su: nesanica, nemogućnost
opuštanja, nemogućnost gledanja sagovornika u oči, stalni prekovremeni rad, lako
iritiranje, itd.

Promene, kada do njih dođe, se mogu uočiti i kada neka osoba naglo izmeni svoj
stil života, ili počne da troši mnogo više nego što zarađuje.

10
 PLANIRANJE I MENADŽMENT PROCESA REVIZIJE

Ciljevi revizije finansijskih izveštaja

Opšti cilj revizije finansijskih izveštaja jeste istraživanje mišljenja o tome da li su

finansijski izveštaji klijenta, po svim materijalno značajnim aspektima, pravilno
prezentirani odnosno sačinjeni u skladu sa definisanim okvirom za finansijsko
izveštavanje. Da bi se taj cilj ostvario, u procesu revizije treba definisati brojne
posebne ciljeve revizije za svaku stavku u finansijskim izveštajima.

Posebni ciljevi revizije

Svaki revizorski angažman ima četiri glavna cilja:

• Da oceni da li su tvrdnje u finansijskim izveštajima u skladu sa

GAAP/MRS/MSFI (Opšteprihvaćeni računovodstveni principi/Međunarodni
računovodstveni standardi/Međunarodni standardi za finansijsko izveštavanje).

• Da oceni mogućnost postojanja pronevera kod klijenta.

• Da oceni verovatnoću da će klijent nastaviti poslovanje i u budućnosti.

• Da oceni potencijale za pomoć klijentu da poboljša svoju konkurentsku poziciju,

poslovni proces ili informacioni sistem.

Pribavljanje revizorskih dokaza

Revizorski dokazi su informacije koje revizori koriste da procene osnovanost

tvrdnji radi formiranja mišljenja o tome da li su finansijski izveštaji klijenta
pravilno prezentirani ili nisu. Ali, da bi poslužili kao osnova za izražavanje
11
mišljenja dokazi revizije moraju da poseduju dve ključne osobine: kompetentnost i
dovoljnost.Kompetentnost dokaza se tiče kvaliteta tih dokaza. S druge strane,
dovoljnost dokaza se odnosi na kvantitet pribavljenih dokaza revizije.

Pripremanje izveštaja o reviziji

Izveštaj o reviziji predstavlja kulminaciju rada revizora i veoma je bitan, s obzirom

na to da pomoću njega revizor obaveštava korisnike finansijskih izveštaja o tome
šta je uradio i do kakvih je zaključaka, s tim u vezi, došao. Izveštaj o reviziji se
može pripremiti samo u slučaju kada je revizija u svemu obavljena u skladu sa
važećim standardima revizije.

Opšti osvrt na proces revizije finansijskih izveštaja

1. Prihvatanje revizorskog angažmana. Početna faza revizije finansijskih

izveštaja obuhvata donošenje odluke o prihvatanju (ili odbijanju)
mogućnosti da se postane revizor novog klijenta ili da se nastavi uloga
revizora kod postojećih klijenata.
2. Planiranje procesa revizije. Druga faza procesa revizije zahteve izradu
strategije za obavljanje i obim revizije finansijskih izveštaja. Planiranje je od
suštinske važnosti za uspešnost revizorskog angažmana.
3. Obavljanje revizorskih provera. Treća faza procesa revizije se odnosi na
obavljanje revizorskih provera. O ovoj fazi se često govori kao o fazi
obavljanja revizije kod klijenta, zato što se ona pretežno obavlja u
poslovnim objektima klijenta.
4. Izveštavanje o revizorskim nalazima. Četvrta i završna faza u procesu
revizije je faza izveštavanja o revizorskim nalazima. Izveštaj o reviziji može
biti tzv. standardni izveštaj o reviziji (u kome se izražava pozitivno mišljenje
revizora) ili može biti tzv. modifikovani izveštaj o reviziji, odnosno izveštaj
o reviziji u kome je izraženo mišljenje s rezervom, negativno ili uzdržano
mišljenje nezavisnog revizora.

12
 Procena nezavisnosti revizora

Faktička nezavisnost zavisi pretežno od integriteta revizora, njegove objektivnosti i

čvrstine njegovog karaktera. Te tri osobine se mogu definisati na sledeći način:

• integritet: podrazumeva ne samo intelektualno poštenje već i fer postupanje i

istinoljubivost;

• objektivnost: podrazumeva stanje svesti i mentalni stav revizora u procesu

prosuđivanja;

• čvrstina karaktera: se odnosi na sposobnost revizora da se odupre pritiscima i

sačuva svoj integritet i nezavisnost.

Planiranje procesa revizije

Planiranje revizije podrazumeva izradu opšte strategije za obavljanje i obim

procesa revizije. Revizija treba da se planira polazeći od profesionalnog
skepticizma, kada je reč o pitanjima kao što su integritet menadžmenta, nezakonite
radnje, i slično.

Koraci u planiranju procesa revizije. Planiranje procesa revizije se obavlja u

nekoliko prepoznatljivih faza: 1) Upoznavanje poslovanja klijenta; 2) Obavljanje
analitičkih postupaka; 3) Početna procena materijalnosti; 4) Razmatranje
revizorskog rizika; 5) Izrada početne strategije revizije; 6) Razumevanje sistema
interne kontrole i kontrolnog rizika.

13
 Koncept materijalnosti

Ključni koncept koji stoji iza revizije finansijskih izveštaja i modela revizorskog
rizika je materijalnost. MSR (Međunarodni standardi revizije) 320 – Materijalnost
u tački 3. Koncept materijalnosti definiše se na sledeći način: „Informacija je
materijalno značajna ako bi njeno izostavljanje ili pogrešno prikazivanje moglo
uticati na ekonomske odluke koje bi korisnici doneli na bazi finansijskih izveštaja.
Materijalnost zavisi od veličine stavke ili greške prosuđene (procenjene) u
specifičnim okolnostima njenog izostavljanja ili pogrešnog prikazivanja.
Otuda, materijalnost pre obezbeđuje prag ili tačku razgraničenja nego kvalitativnu
karakteristiku koju informacija mora da ima da bi bila od koristi.“

Koncept materijalnosti je značajan za revizora zato što ima direktan uticaj na

količinu napora koje revizor mora da uloži tokom revizorkog angažmana.

Koncept revizorskog rizika

Revizorski rizik je rizik da revizor može nesvesno da propusti da na odgovarajući

način modifikuje svoje mišljenje o finansijskim izveštajima koji sadrže materijalno
pogrešne iskaze. Obim prihvatljivog revizorskog rizika revizor određuje na bazi
politike revizorske firme u kojoj je zaposlen.

Komponente revizorskog rizika su inherentni, kontrolni i detekcioni rizik.

Inherentni rizik (rizik po prirodi stvari) se odnosi na podložnost bilansne

pozicije ili grupe poslovnih događaja pogrešnim iskazima koji, uz pretpostavku da
ne postoje odgovarajuće kontrole za njihovo otkrivanje, pojedinačno, ili sa
pogrešnim iskazima na drugim bilansnim pozicijama ili grupama poslovnih
promena, mogu biti materijalno značajni.

Kontrolni rizik (rizik da kontrole ne funkcionišu) je rizik da sistem

računovodstva i interne kontrole neće pravovremeno sprečiti ili ispraviti pogrešan
iskaz koji može nastati na nekoj bilansnoj poziciji ili grupi poslovnih događaja, a

14
koji je, pojedinačno ili sa pogrešnim iskazima na drugim bilansnim pozicijama ili
grupama poslovnih događaja materijalno značajan.

Detekcioni rizik (rizik da pogrešan iskaz neće biti otkriven) predstavlja rizik da
postupci suštinskog ispitivanja koje revizor sprovodi neće otkriti pogrešan iskaz
koji postoji na nekoj bilansnoj poziciji ili grupi poslovnih događaja, a koji je,
pojedinačno ili sa pogrešnim iskazima na drugim bilansnim pozicijama ili grupama
poslovnih događaja, materijalno značajan.

Početna strategija revizije. Onda kada revizor stekne potpuno razumevanje

poslovanja klijenta i njegovog biznisa, može se pristupiti izradi početne strategije
revizije. Početna strategija revizije nije detaljan popis postupaka revizije koje treba
obaviti radi kompletiranja procesa revizije.

Umesto toga, može se reći da ta strategija predstavlja početnu procenu revizora o

pristupu reviziji i da je ona zasnovana na nekim pretpostavkama o tome kako
obaviti proces revizije.

Sistem interne kontrole klijenta ima značajan uticaj na proces revizije.Interna

kontrola je proces, a nikako cilj, sam za sebe, već sredstvo za ostvarenje ciljeva.
Sistem interne kontrole funkcioniše zahvaljujući ljudima - kadrovima. Ljudi su ti
koji definišu ciljeve i preduzimaju mere neophodne za efikasno funkcionisanje
sistema interne kontrole. S obzirom na ovo, povremeno se mogu dogoditi greške u
tom sistemu. Interna kontrola može pomoći da se greške otkriju i spreče, ali ne
može garantovati da se one nikada neće desiti.

Monitoring ili nadzor predstavlja bitnu komponentu sistema interne kontrole. To

je proces koji firma koristi da vrši povremenu procenu kvaliteta, dizajniranja i
funkcionisanja sistema interne kontrole.

Vrste revizorskih provera

Da bi se utvrdio da li su finansijski izveštaji pravilno prezentirani, revizor koristi

pet vrsta provera: (1) postupke razumevanja sistema interne kontrole klijenta,

15
(2) proveru kontrola, (3) suštinsku proveru transakcija, (4) analitičke postupke, (5)
detaljnu proveru salda računa.

Ubedljivost dokaza revizije

Pribavljeni dokazi, da bi bili ubedljivi, moraju biti relevantni u odnosu na cilj

revizije koji revizor želi da ostvari. Kompetentnost se odnosi na obim u kome se
dokazi mogu smatrati pouzdanim odnosno kojima se može verovati. Adekvatnost
ili dovoljnost dokaza je funkcija materijalnosti i revizorskog rizika za svaku
tvrdnju u finansijskim izveštajima. Blagovremenost dokaza revizije se odnosi ili na
vreme kada su oni pribavljeni ili na period koji je obuhvaćen revizijom.

16
REVIZIJA POSLOVNIH CIKLUSA I BILANSNIH POZICIJA

Program za reviziju poslovnih sredstava

1) Postojanje ili dešavanje: evidentirana osnovna sredstva zaista i postoje
• Proveriti fizičko postojanje jednog broja osnovnih sredstava koja su
evidentirana u analitičkoj evidenciji
• Fizički ispitati jedan broj osnovnih sredstava i proveriti potkrepljujuću
dokumentaciju za novonabavljena osnovna sredstva
• Proveriti da li su potpuno amortizovana i prodata osnovna sredstva
pravilno evidentirana i vrednovana
2) Kompletnost: Sva osnovna sredstva su evidentirana
• Obaviti neophodne analitičke postupke
• Analizirati izdatke za opravke i održavanje koje je trebalo kapitalizovati,
umesto da se knjiže na teret bilansa uspeha tekućeg perioda
• Ispitati ugovore o lizingu ili zajmovima za osnovna sredstva i utvrditi
eventualne obaveze koje treba iskazati po tom osnovu
3) Prava i obaveze: Osnovna sredstva su vlasništvo ekonomskog entiteta
• Ispitivanjem potvrde salda banaka i uvidom u zapisnike sa sednica
upravnog odbora utvrditi da li postoji zaloga ili hipoteka na nekim osnovnim
sredstvima
4) Vrednovanje ili alokacija: Evidentirana osnovna sredstva su vrednovana u
skladu sa Međunarodnim standardima za finansijsko izveštavanje
• Proveriti tačnost evidentiranih osnovnih sredstava
• Proveriti pravilnost obračunate amortizacije
5) Prezentacija i obelodanjivanje: Osnovna sredstva su klasifikovana i
obelodanjena u skladu sa Međunarodnim standardima za finansijsko
izveštavanje
• Izvršiti uvid u finansijske izveštaje i obaviti analitičke postupke da bi se
utvrdilo da li su računi osnovnih sredstava klasifikovani i obelodanjeni u
skladu sa odredbama Međunarodnog standarda za finansijsko izveštavanje

17
 Revizija nematerijalnih ulaganja

Nematerijalnim ulaganjima smatraju se osnivačka ulaganja; ulaganja u

istraživanje i razvoj; koncesije, patenti, licence i slična prava; kupovinom stečeni
goodwill; i druga nematerijalna ulaganja. Otpis nematerijalnih ulaganja se vrši
prema ugovorenom roku njihovog korišćenja ili primenom godišnjih stopa
amortizacije iz Nomenklature - ukoliko rok korišćenja nije utvrđen ugovorom.
Revizija nematerijalnih ulaganja zahteva i implicira veliki obim profesionalnog
prosuđivanja ili iskustva od strane revizora. Postoje dva ključna aspekta u reviziji
ovog oblika imovine. Prvo, revizor mora detaljno da ispita i proveri postupak na
koji klijent izračunava iznose za ovu bilansnu poziciju. I drugo, što je najteži
zadatak, vrednost ovih sredstava potiče od budućih ekonomskih koristi koje se od
njih s razlogom očekuju. Usled činjenice da se ova sredstva javljaju u
nematerijalnom obliku samo njihovo postojanje je mnogo teže identifikovati nego
što je to slučaj u odnosu na osnovna sredstva u fizičkom obliku.

Jedan od oblika nematerijalnih ulaganja čije se buduće ekonomske koristi teško

mogu precizno utvrditi odnosi se na bilansnu poziciju goodwill (dobra volja). Ova
pozicija se javlja onda kada se kupuje druga kompanija i kada je cena plaćena za tu
kupovinu veća od fer vrednosti pribavljene neto imovine. Postoji i negativni
goodwill, koji se javlja onda kada je procenjena vrednost neto imovine niža od
njene knjigovodstvene vrednosti.

Priznavanje prihoda

Definicija prihoda obuhvata kako prihode tako i dobitke. Prihod nastaje u toku
redovnih aktivnosti nekog preduzeća i on se označava sa čitavom lepezom
različitih imena kao što su to prodaja (realizacija), naknade, kamate, dividende,
autorski honorari i zakupnina.

18
Prihod se priznaje u bilansu uspeha onda kada dolazi do porasta budućih
ekonomskih koristi, koji se odnose na porast imovine ili smanjenje obaveza, pod
uslovom da se ta korist može pouzdano izmeriti.

Da bi prihod bio priznat, mora da se ispune dva uslova: (1) da je prihod ostvaren i
(2) da je prihod zarađen. Smatra se da je prihod ostvaren onda kada su proizvodi
ili usluge razmenjeni za novac, kada je dato obećanje da će doći do isplate u novcu,
ili u drugim oblicima imovine koji se mogu pretvoriti u novac. Smatra se da je
prihod zarađen onda kada je prodavac zaista okončao proces prodaje, što
praktično znači da je proizvod (ili roba) isporučen ili usluga izvršena.

Ključne poslovne funkcije u procesu prodaje

Unos podataka iz porudžbenica Prihvatanje porudžbina kupaca za dobra ili
kupaca usluge u informacioni sistem u skladu sa
kriterijima menadžmenta.

Odobrenje prodaje na poček Odobrenje porudžbine primljene od kupaca sa

aspekta kreditne sposobnosti kupaca dobara ili
usluga.

Fakturisanje Izdavanje faktura kupcima za isporučena

dobra ili izvršene usluge; takođe, umanjenje
izlaznih faktura za povraćaje, popuste u ceni, i
sl.

Naplata potraživanja Obrada uplata od strane kupaca dobara i

usluga.

Računi potraživanja Evidentiranje izlaznih faktura, naplata

potraživanja i knjižnih odobrenja na
analitičkim računima kupaca.

Glavna knjiga Pravilno knjiženje, klasifikacija i zbrajanje

prihoda, uplata od kupaca i potraživanja na
računima glavne knjige.

19
 Priznavanje rashoda i obaveza

Definicija rashoda obuhvata gubitke kao i one rashode koji nastaju u toku
redovnih aktivnosti preduzeća, a u koje ulaze troškovi prodatih proizvoda, troškovi
zarada i amortizacija. Oni obično imaju oblik odliva ili trošenja dela imovine kao
što su gotovina i gotovinski ekvivalenti, zalihe, nekretnine, postrojenja i oprema.
Obaveze su sadašnje obaveze preduzeća, koje se javljaju kao posledica prošlih
događaja, čije izmirenje se očekuje kao rezultat odliva resursa koji uključuju
ekonomske koristi.

Kada je reč o rashodima, oni se mogu klasifikovati u tri kategorije: 1) Neki rashodi
se mogu direktno sučeliti sa pojedinim transakcijama ili događajima i oni se
priznaju prilikom priznavanja prihoda; 2) Gro rashoda se priznaje u toku perioda u
kome su isplaćeni ili perioda u kome je došlo do stvaranja obaveza za proizvode i
usluge koje su korišćene u to vreme ili neposredno iza toga; 3) Neki rashodi se
alociraju pomoću sistematskih i racionalnih postupaka na one periode za vreme
kojih se očekuje da određena imovina donosi ekonomske koristi.

Najveći deo nastalih rashoda se priznaje kao troškovi realizovanih proizvoda ili
kao troškovi perioda.

Revizija kapitala, dugoročnih kredita i dugoročnih rezervisanja

Dugoročni krediti i akcije su glavni izvori finansiranja za većinu ekonomskih

entiteta. Kada se govori o reviziji kapitala, uputno je da se ukaže na neke momente
s tim u vezi koji su korišćeni u finansijskoj aferi Enron. Kada je reč o kapitalu,
Enron je koristio na stotine vanbilansnih aranžmana, koji su poznati pod imenom
entiteti za posebne ciljeve, koji su prividno korišćeni za stvaranje mehanizma za
obavljanje transakcija kao što je trgovina energentima i druge transakcije u tom
sektoru. U stvari, entiteti za posebne ciljeve su korišćeni da se sakriju milijarde
dolara obaveza od poverilaca, investitora i revizora, kao i za bogaćenje službenika
te kompanije. Službenici su okončali svoju „karijeru“ bankrotstvom kompanije.

20
Enron je isplaćivao milione dolara firmama sa Wall-Street-a za konstrukciju
aranžmana da navedene transakcije ne budu iskazane u konsolidovanim
finansijskim izveštajima. Oni su davali imena svojim entitetima za posebne ciljeve
po imenima iz rata zvezda, imenima životinja, pa čak i imena dece službenika
Enrona. Službenici Enrona su krili imena svojih spoljnih investitora u entitetima za
posebne ciljeve od svojih revizora Arthur Andersena. To je primoralo revizore da
se založe da se entiteti za posebne ciljeve uključe u finansijske izveštaje Enrona,
umesto da se iskazuju u vanbilansnim evidencijama. Većina od entiteta za posebne
ciljeve su finansirana davanjem u zalog akcija Enrona, ali onda kada su akcije
kompanije počele vrtoglavo da padaju, došlo je do sloma čitave finansijske
konstrukcije kao „kule od karata“. Vrednost akcija je opala sa 80 na svega 1 dolar
po akciji, milioni investitora su pretrpeli gubitke, a stotine bivših i sadašnjih
zvaničnika su ostali bez penzija. Ponovna procena neto dobiti je došla do cifre koja
je bila niža za čak 586 miliona dolara. Revizor Arthur Andersen je optužen za
opstrukciju pravde, a njenih 86.000 zaposlenih je dobilo otkaze.

Revizija aktivnih i pasivnih vremenskih razgraničenja

Aktivna vremenska razgraničenja obuhvataju sve izdatke koji će tek u nekom

budućem obračunskom periodu postati rashod, kao i sve prihode proteklog
obračunskog perioda, koji će tek u nekoj budućnosti postati primanje.

Zakonska i profesionalana regulativa vremenskih razgraničenja. Pasivna

vremenska razgraničenja se koriste za obuhvatanje unapred naplaćenih, odnosno
obračunatih prihoda i troškova tekućeg perioda za koje nije primljena
knjigovodstvena isprava, ili onda kada obaveza plaćanja dospeva u budućem
periodu.

Bilans uspeha je pokazatelj rentabilnosti, profitabilnosti odnosno zarađivačke

sposobnosti sastavljača bilansa. Otuda je bilans uspeha od posebnog značaja za
brojne korisnike finansijskih izveštaja, koji upravo na osnovu pokazatelja iz tog
bilansa donose svoje vitalne ekonomske odluke.

21
 KOMPLETIRANJE PROCESA REVIZIJE I IZVEŠTAVANJE

Kompletiranje procesa revizije

Sam proces kompletiranja ili finalizacije revizije se sastoji iz nekoliko posebnih

celina. Prvo, revizija ugovorenih obaveza i potencijalnih ili neizvesnih obaveza.
Drugo, pregled i uvid u događaje koji su nastali posle datuma sastavljanja bilansa
stanja. Treće, ocena o tome da li klijent može nesmetano da nastavi svoje
poslovanje i u doglednom periodu u budućnosti. Četvrto, pribavljanje izjave
rukovodstva klijenta o pravima i obavezama. Peto, finalizacija postupaka revizije
pre izdavanja izveštaja o reviziji. Šesto, komunikacija sa klijentom u vezi sa
izdatim izveštajem o reviziji. I, konačno, sedmo, treba spomenuti i odgovornost
revizora u slučaju kada oni, nakon izdavanja mišljenja o reviziji, otkriju dopunske
informacije koje su od uticaja na vrstu izraženog mišljenja revizora.

Revizija ugovorenih i potencijalnih obaveza

U fazi finalizacije procesa revizije, revizori vrše upoređenje ugovorenih i

potencijalnih obaveza koje su identifikovali u tekućoj sa onima iz prethodnih
godina, da bi se uverili da su one ispravno i korektno obelodanjene u
finansijskim izveštajima.

Ugovorene obaveze

Ugovorene obaveze su za klijenta obaveze preuzete na bazi ugovora a u vezi su sa

izvršenjem neke buduće transakcije pod jasno preciziranim uslovima. Korisnici
finansijskih izveštaja su itekako zainteresovani za ugovorene obaveze klijenta iz
jednostavnog razloga što one imaju uticaj na budući bilans novčanih tokova i što

22
obavezuju klijenta da ih izvrši pod precizno ugovorenim uslovima, bez obzira na
buduće opšte uslove privređivanja.Tokom celog procesa revizije revizori su dužni
da motre na eventualne ugovorene obaveze.

Neizvesni gubici ili dobici

Nepredviđene okolnosti ili neizvesnosti su postojeći uslovi, okolnosti ili čitav niz
okolnosti u okviru kojih postoji određena neizvesnost da klijent ostvari budući
dobitak, ili gubitak. Većina firmi evidentira potencijalni dobitak tek onda kada se
on efektuira odnosno realizuje. Mogući gubici odnosno obaveze koje mogu
proisteći iz datih garancija i jemstava za tuđe dugove, izvršavanje obaveza u
garantnom roku, kao i otpis nenaplativih potraživanja od kupaca se evidentiraju na
teret prihoda u vreme kada se taj potencijalni gubitak odnosno obaveza realno
može odvagati. Potencijalni gubici zbog utuženja, zahtevi za naknadu štete, i sl.
mogu se ili obračunati ili obelodaniti, već od zavisnosti od verovatnoće da će
budući redosled događaja nastanak gubitka učiniti mnogo izvesnijim.

Događaji posle datuma bilansa stanja

Naknadni događaji - događaji ili transakcije koji su od materijalnog značaja za

finansijske izveštaje i koji su se desili posle dana obračunskog perioda ali pre
izdavanja izveštaja o reviziji mogu usloviti da se izvrše korekcije nekih pozicija
bilansa ili usloviti potrebu dopunskog obelodanjivanja. Revizor je odgovoran da
izvrši detaljan uvid u događaje nastale nakon sastavljanja bilansa stanja pa sve do
datuma izdavanja izveštaja o reviziji.

23
 Kontinuitet poslovanja pravnog lica

Opšteprihvaćeni standardi revizije od revizora zahtevaju da proceni da li postoji

osnovana sumnja o tome da li je klijent u stanju da nastavi svoje poslovanje i u
doglednom vremenu u budućnosti. Preciznije, ovde je reč o tzv. načelu stabilnosti
pravnog lica - načelu koje je ugrađeno i u naše važeće računovodstvene propise.
Revizor nema obavezu da dizajnira posebne postupke da se uveri u kontinuitet
poslovanja pravnog lica. Ali, ukoliko informacije koje pribavlja tokom procesa
revizije indiciraju osnovanu sumnju da će klijent biti u stanju da nesmetano nastavi
poslovanje i u godinama koje slede iza datuma kada su sastavljeni finansijski
izveštaji koji su predmet revizije, revizor treba da doda paragraf u izveštaju o
reviziji u kome skreće pažnju na činjenicu da su finansijski izveštaji pripremljeni
uz pretpostavku da će klijent nastaviti poslovanje i u doglednoj budućnosti. U
standardima revizije se jasno navode uslovi i događaji koji bi moglisugerisati da
postoji osnovana sumnja koja može dovesti u pitanje načelo stalnosti pravnog lica,
kao što su:

• Negativni trendovi. Na primer: hronični gubici iz poslovanja, oskudica u

obrtnom kapitalu, negativni novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti, ili nepovoljni
ključni finansijski pokazatelji.

• Ostale indikacije mogućih finansijskih teškoća. Na primer: neispunjenje obaveza

po ugovorima o zajmu i sličnim aranžmanima, odlaganja isplate dividendi, otkaz
nabavke na poček od strane dobavljača, ili izražena potreba za novim izvorima
finansiranja, kao i forsirana prodaja kvalitetne imovine.

• Interni problemi. Na primer: štrajkovi, velika zavisnost od uspeha nekog

posebnog projekta, dugoročno ugovorene obaveze pod nepovoljnim uslovima, ili
naglašena potreba da se značajno revidira tekući način poslovanja.

• Eksterni faktori. Na primer: utuženje klijenta, donošenje zakona i drugih propisa

koji bi klijentu mogli da ugroze nastavak poslovanja (propisi o zaštiti čovekove
okoline, i sl.), otkaz ključnih franšiza, patenata ili licenci; raskid poslovnih odnosa
sa ključnim kupcima i dobavljačima, ili neosiguranje ili nedovoljno osiguranje od
nepredviđenih događaja - zemljotresi, požar, poplava, i sl.

24
Ukoliko revizor stekne utisak da postoji osnovana sumnja da se dovede u pitanje
buduće poslovanje klijenta, on treba da razmotri planove menadžmenta da se
uhvati u koštac sa negativnim efektima koji su rezultat određenih okolnosti i
događaja. Revizor treba da pribavi informacije o planovima, da razmotri
verovatnoću da bi negativni efekti mogli biti eliminisani u razumnom periodu, kao
i da razmotri da li se takvi planovi mogu efikasno primeniti. Planovi menadžmenta,
s tim u vezi, obično uključuju sledeće opcije:

• Prodaju dela imovine.

• Uzimanje novih ili reprogramiranje postojećih zajmova.

• Smanjenje ili odlaganje isplate troškova.

• Povećanje sopstvenog kapitala.

Standardni izveštaji o reviziji

Uprkos činjenici da je izveštaj o reviziji satelit (neizbežni pratilac) finansijskih

izveštaja, tehnički posmatrano revizor ima apsolutnu kontrolu u odnosu na sadržaj
tog izveštaja. Ukoliko je revizor, posle sprovođenja svih planiranih postupaka
revizije, utvrdio da su finansijski izveštaji prezentirani u skladu sa
opšteprihvaćenim računovodstvenim principima, odnosno definisanim okvirom za
finansijsko izveštavanje, on će izdati standardni izveštaj o reviziji, odnosno
izraziti tzv. neuslovljeno (pozitivno ili čisto) revizorsko mišljenje.

Struktura i „anatomija“ izveštaja o reviziji

Izveštaj nezavisnog revizora obavezno mora da sadrži sledećih sedam delova:

(1) Naslov izveštaja, u kome se obavezno navodi reč nezavisan. Shodno tome,
odgovarajući nazivi bi mogli biti „nezavisan izveštaj revizora“, „izveštaj
nezavisnog revizora“, „nezavisno revizorsko mišljenje“. Reč „nezavisan“
25
 ima za svrhu da korisnicima izveštaja sugerira da je taj izveštaj nepristrastan
u svakom pogledu.
(2) Adresu izveštaja o reviziji. Izveštaj se obično adresira na kompaniju ili
firmu, njene akcionare, ili upravni odbor.
(3) Uvodni pasus (paragraf). Ovaj uvodni pasus izveštaja ima tri cilja: Prvo,
da jasno ukaže da je revizor obavio reviziju, koja se kvalitativno razlikuje od
kompilacije ili kritičkog uvida u bilanse. Drugo, u njemu se navode
finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije, uključujući tu datum
sastavljanja bilansa stanja, kao i obračunske periode za bilans uspeha i bilans
novčanih tokova. Treće, u uvodnom pasusu se navodi da je za tačnost
finansijskih izveštaja prvenstveno odgovoran menadžment firme, kao i da su
revizori odgovorni da izraze mišljenje o tim izveštajima na osnovu izvršene
revizije.
(4) Pasus o obimu. Ovaj pasus je iskaz o tome šta je revizor radio u procesu
revizije. Najpre se ističe da je revizor primenio opšteprihvaćene standarde
revizije. U nastavku ovog pasusa se sažeto opisuju glavni aspekti revizije.
(5) Pasus o mišljenju revizora. Završni pasus u standardnom izveštaju
revizora precizira da su zaključci revizora bazirani na rezultatima obavljene
revizije. Ovaj deo izveštaja je toliko bitan da se, veoma često, ceo izveštaj
revizora jednostavno označava kao mišljenje revizora.
(6) Ime revizorske firme služi za identifikaciju revizorske firme ili pojedinca
koji je reviziju obavio. Ovo ima za cilj i to da locira profesionalnu i
zakonsku odgovornost i jasno označi da je kvalitet rada revizora zadovoljio
zahteve profesionalnih standarda.
(7) Datum izveštaja o reviziji. Odgovarajući datum za izveštaj o reviziji je
onaj do koga je revizor obavio najvažnije postupke revizije kod klijenta.
Ovaj datum je bitan za korisnike izveštaja zbog toga što on predstavlja
zadnji dan do koga je revizor odgovoran da izvrši uvid u značajne događaje
koji su se desili posle datuma sastavljanja finansijskih izveštaja.

26
 Modifikovani izveštaji o reviziji

Do tzv. modifikacije izveštaja o reviziji dolazi onda kada: 1) postoje neke

okolnosti koje se tiču izveštaja o reviziji a odnose se na komparativne finansijske
izveštaje; 2) su izostavljenje, nepravilno prezentirane ili na neadekvatan način
ispitane dopunske informacije: i, 3) postoje druge informacije u finansijskim
izveštajima koji su bili predmet revizije, a koje su nekonzistentne sa tim
izveštajima.

Sprečavanje revizora od strane klijenta da pribavi dovoljan obim dokaza

revizije - ukoliko je revizor od strane klijenta bio sprečen da obavi postupke
revizije koji su neophodni da pribavi dovoljan obim kompetentnih dokaza rezije da
bi, na osnovu toga, ocenio da su nezakonite radnje i greške već nastale, ili da
postoji realna verovatnoća da one mogu nastati, revizor tada treba da se uzdrži od
izražavanja mišljenja o finansijskim izveštajima.

Uzdržavajuće mišljenje se izražava uvek kada revizor nije mogao da se uveri da su

finansijski izveštaji pravilno prezentirani.

27
 OSTALA RELEVANTNA PITANJA

Kontrola i revizija kao oblici računovodstvenog nadzora

Nadzor podrazmeva delatnost koja se bavi ocenjivanjem pravilnosti ili

otklanjanjem nepravilnosti u poslovnim procesima i stanjima. Kao takav, nadzor se
javlja na svim područjima rada i delovanja ljudi. U zavisnosti od područja,
odnosno od objekta u kome se nadzor obavlja, razlikujemo političko - upravni,
društveni, tehnički, ekonomski, finansijski, računovodstveni, i dr. Predmet ovog
razmatranja je upravo računovodstveni nadzor. U zavisnosti od toga ko, kada, kako
i s kakvim uspehom nadzire poslovanje, razlikujemo tri vrste nadzora: kontrolu,
reviziju i inspekciju.

Funkcija nadzora se može tretirati i kao svojevrsni navigacioni instrument koji

omogućava kretanje unapred ka poznatom i definisanom cilju, zadanim smerom i
uz najmanji trošak neophodnih resursa. Tako shvaćen nadzor omogućava
svojevrsno i svrsishodno upravljanje poslovnim sistemom u cilju ostvarenja
strateških poslovnih ciljeva.

Sam proces nadzora se sastoji iz pet faza i to:

1) Planiranje - koje se sastoji iz definisanja ciljeva organizacije, izbor

aktivnosti za ostvarenje tih ciljeva, kao i izbor merila za utvrđivanje koliko
uspešno se ciljevi ostvaruju.
2) Izvršenje - koje se odnosi na primenu utvrđenog plana.
3) Monitoring - odnosno proces merenja tekućih učinaka sistema nadzora.
4) Procena - koja se svodi na upoređenje planskih i ostvarenih učinaka,
utvrđivanje eventualnih razlika i predlaganje neophodnih korektivnih mera.
5) Korektivne mere - odnosno preduzimanje odgovarajućih aktivnosti kako bi
se sistem usmerio ka planiranom cilju ili, što je dosta ređe, vratio u pređašnje
stanje.

28
 Oblici računovodstvenog nadzora

Nadzor može biti tekući i naknadni, preventivan i korektivan. U osnovne oblike

računovodstvenog nadzora spadaju kontrola, inspekcija i revizija - tri segmenta
nadzora koje nije uvek moguće strogo odvojiti.

Kontrola je oblik nadzora nad tekućim poslovanjem i ima zadatak da utvrdi da li se

u poslovanju postupa u skladu sa postavljenim kriterijumima pravilnosti. U tom
smislu kontrola je preventivna. Revizija je takođe oblik nadzora nad poslovanjem
kojim se naknadno, unatrag, ispituje i prosuđuje da li se poslovalo u skladu sa
utvrđenim kriterijumima. Zbog toga što na osnovu obavljene revizije naknadno
prosuđuje pravilnost, odnosno nepravilnost, revizija je tretira kao korektivna
funkcija nadzora. Inspekcija je takođe korektivni naknadni nadzor poslovnih
procesa i stanja temeljen na stručnom utvrđivanju činjenica, a vrše ga eksterni
organi.

Podela nadzora se vrši primenom različitih kriterija: prema organima koji ga

obavljaju, vremenu kada se on obavlja, intezitetu obavljanja i oblicima u kojima se
on obavlja.

Posmatrano iz ugla prostorne dimenzije i organa koji ga obavljaju nadzor može biti
interni i eksterni. Interni nadzor je onaj koji obavljaju lica i organi iz kruga samog
poslovnog sistema. Eksterni nadzor obavljaju organi i subjekti izvan ekonomskih
entiteta i on nije sastavni deo poslovnog procesa.

Prema vremenu u kojem se obavlja nadzor može biti: stalni (permanentni),

periodični, povremeni, prethodni, tekući i naknadni. Stalni nadzor, kao što mu i
samo ime kaže, se obavlja neprekidno, kontinuirano i sveobuhvatan je, a svodi se
na proveravanje radnih operacija, faza i učinaka. Periodični nadzor javlja se u
prethodno tačno utvrđenim vremenskim intervalima ili razdobljima. Povremeni
nadzor se, kako mu i samo ime kaže, obavlja s vremena na vreme. Ovaj oblik
nadzora se javlja najčešće tamo gde ne postoji ili nije dobro organizovan stalni i
periodični oblik nadzora. Prethodni nadzor ima za cilj da spreči nastanak
nepravilnosti i obuhvata kontrolu pripreme izvršenja. Ako se u pripremi, odnosno
još u početnoj fazi, naprave neki propusti tada izvršenje odnosno učinci neće biti u

29
skladu sa definisanim poslovnim ciljevima. To je najefikasniji oblik nadzora,
budući da propusti još nisu učinjeni pa ni eventualne štete po tom osnovu.

Tekući nadzor ili nadzor u toku je, u osnovi, istovetan sa stalnim nadzorom a
zadatak mu je da utvrdi da li se poštuju važeći kriteriji pravilnosti prilikom
izvršenja zadataka, odnosno da li su ekonomski resursi zaštićeni od pronevera,
zloupotreba i neracionalnog korišćenja. Naknadni nadzor je svaki onaj nadzor koji
se obavlja nakon završetka neke operacije ili procesa. U osnovi, ovde je reč o
kontroli završenih učinaka.

U odnosu na intezitet obavljanja nadzora, on se ceni u zavisnosti od toga koliko

područje obuhvata, koliko detaljno se nadzor obavlja i na osnovu kojih kriterija se
obavlja. Kriteriji pravilnosti mogu biti oštriji i stroži, s jasno utvrđenim i
propisanim detaljima, a mogu biti i samo načelni. Prema tome je i nadzor na
osnovu primene strožijih kriterija automatski i intenzivniji.

Prema oblicima nadzora postoje: personalni (lični), tehničko tehnološki, direktni i

indirektni nadzor. Personalni nadzor obavljaju neposredni izvršioci u procesu rada.
Tehničko tehnološki nadzor se obavlja pomoću odgovarajućih instrumenata, alata,
uređaja, fizikalnim i hemijskim postupcima. Direktni nadzor je neposredna
kontrola određenih učinaka, po pravilu onih u materijalnom obliku. Indirektni
nadzor podrazumeva kontrolu posredstvom odgovarajućih podataka i informacija
dobijenih iz, za te svrhe, jasno utvrđenih izvora - ponajčešće iz računovodstva.

Pojam kontrole i revizije

Kontrola i revizija predstavljaju dve metode ispitivanja ekonomike preduzeća.

Zajedničko im je objekat ispitivanja (preduzeće) i cilj, a to je: steći saznanje o
ispravnosti i uspešnosti rada preduzeća s namerom da se uklone negativne, a
potenciraju pozitivne strane preduzeća.

Kontrola je stručni i sistematski nadzor zasnovan na ispitivanju, upoređivanju i

prosuđivanju poslovanja radnih organizacija.

30
Revizija predstavlja naknadno proveravanje obavljenih poslovnih događaja koje se
vrši na osnovu postojećih dokumenata pa, za razliku od kontrole, ima uglavnom
korektivni karakter.

Načela kontrole i revizije

• Načelo materijalne istine označava obavezu organa koji vrši nadzor za

utvrđivanje stvarnog stanja pojave koja je predmet nadzora.

• Načelo zakonitosti je takođe veoma važno načelo, a podrazumeva ocenu

zasnovanosti i usklađenosti utvrđenih stanja i pojava sa zakonskim propisima.

• Načelo istinitosti podrazumeva da organi nadzora moraju nastojati da pribave

verodostojne informacije i da svoje zaključke zasnivaju na takvim informacijama
koje nesumnjivo postoje i koje predstavljaju materijalnu istinu utvrđenu putem
odgovarajućeg dokaznog materijala.

• Načelo odgovornosti obavezuje organe kontrole i revizije da utvrde odgovornost

odnosno odgovorne osobe za nastale nepravilnosti.

• Načelo istovremenosti je usko povezano sa nečelom iznenadnosti, o kome će

kasnije biti reči. Ovo načelo polazi od toga da se sve pojave i stanja kontrolišu
istovremeno, što omogućuje veću pouzdanost, odnosno istinitost u utvrđivanju
stvarnog stanja.

• Načelo kontinuiteta podrazumeva da se u neprekidnom nizu kontrolom obuhvate

neki radni ili poslovni tok u preduzeću, pogonu ili bilo kom ekonomskom entitetu.

• Načelo pravovremenosti podrazumeva blagovremeno otkrivanje učinjenih

grešaka i preduzimanje korektivnih mera.

• Načelo iznenadnosti je jedno od najvažnijih i najstarijih načela kontrole uopšte.

Po ovom načelu, izvršilac čiji se rad kontroliše ne sme unapred biti upoznat sa
vremenom kontrole.

31
• Načelo selektivnosti uvažava utvrđivanje ranga važnosti pojedinih područja
kontrole ili revizije. Naime, ona područja na kojima bi eventualne nepravilnosti
izazvale veće štetne posledice imaju prednost u obavljanju kontrole.

• Načelo odvajanja operative od evidencije nalaže da poslove nadzora ne može da

obavlja ista ona osoba koja vodi i evidenciju na osnovu koje se prosuđuje
pravilnost određene pojave ili stanja.

• Načelo racionalnosti polazi od zahteva da troškovi nadzora ne smeju, ni u kom

slučaju, da budu veći od efekata koji se tim nadzorom postižu.

• Načelo samostalnosti i nezavisnosti nalaže da osobe koje obavljaju nadzor moraju

biti samostalne i nezavisne od bilo čega i prema bilo kome.

• Načelo dokumentovanosti podrazumeva da se svaka poslovna transakcija potkrepi

odgovarajućim dokumentom u pisanom obliku.

Interna revizija

Institut internih revizora, organizacija koja donosi standarde i rukovodi funkcijom

interne revizije, je 1981. Dao veoma sadržajnu definiciju funkcije interne revizije
koja glasi: „Interna revizija je nezavisna funkcija procenjivanja koja je
ustanovljena unutar organizacije u cilju ispitivanja i procene njenih aktivnosti
kao servis (usluga) toj organizaciji.“

Institut je 1999. Inovirao definiciju interne revizije, tako da ona sada glasi:
„Interna revizija je nezavisna aktivnost, objektivnog uveravanja i konsultacije
koja povećava vrednost i unapređuje poslovanje organizacije. Ona
organizaciji pomaže da ostvari svoje ciljeve na osnovu izgrađenog
sistematičnog i preciznog pristupa za procenu i unapređenje efektivnosti
upravljanja rizikom, kontrole i procesa upravljanja.“

32
 Revizija javnih rashoda

Krajem 2005. Godine Republika Srbija je donela Zakon o Državnoj revizorskoj

instituciji. Tim Zakonom uređuju se osnivanje i delatnost, pravni položaj,
nadležnost, organizacija i način rada Državne revizorske institucije i druga pitanja
za njen rad, kao i prava i obaveze subjekata revizije.

33
 IPSOS STRATEGIC MARKETING

Ipsos Strategic Marketing

- je inovativna, preduzetnička organizacija fokusirana na klijenta, koja pruža

istraživačke usluge klijentima na globalnom nivou. Ipsos je ponosan zbog toga što
je jedina globalna kompanija za istraživanje tržišta koja konstantno kontroliše i
upravlja istraživanje tržišta.

Delatnost Ipsosa se sastoji u postavljanju pravih pitanja, odnosno u mogućnosti da

ljudi koje intervjuišemo izraze svoja mišljenja, želje i očekivanja. Delatnost Ipsosa
se takođe sastoji u posmatranju, slušanju i analiziranju. Ipsos istražuje marketinški
potencijal i marketinške trendove, testira proizvode i reklamiranje, pomaže svojim
klijentima da izgrade dugoročne odnose sa kupcima, takođe Ipsos proučava široku
masu ljudi i njihove percepcije raznih medija. Jednostavno, Ipsos meri mišljenje
javnog mnjenja o trendovima širom sveta.

Zahvaljujući aktivnim akvizicijama još od 90 - tih, Ipsos Strategic Marketing je

sada rasprostranjen u 85 zemalja širom sveta. Samo zemlje u razvoju čine 27%
Ipsosovog biznisa.

Ipsos Strategic Marketing svake godine sprovede i do 15 miliona intervjua.

Osnovan je 1975 godine u Parizu, gde mu je i danas glavno sedište.

Ipsos Strategic Marketing se, 2002 godine osniva i u Srbiji, tačnije u Beogradu, i
zapošljava približno 5000 ljudi. Dužnosti (zadaci) su podeljeni na pet nivoa:

-Na prvom nivou su istraživači čiji je posao da sastavljaju upitnike, za istraživanja.

-Na drugom nivou su ljudi koji obrađuju statističke informacije.

-Na trećem nivou su organizatori, koji selektuju jedan uzorak ljudi, koji će biti
ispitani.

-Na četvrtom nivou su koordinatori - supervizori, koji daju sve potrebne instrukcije
osobama koje rade istraživanja (anketarima).
34
-Te osobe su na petom, finalnom nivou, i sa ovim instrukcijama oni rade svoj
posao što bolje i regularnije.

Na tom petom nivou se i ja nalazim. U Ipsos Strategic Marketing sam se,

honorarno zaposlila, 2010 godine, što me je stavilo na poziciju jedinog anketara u
opštini Bela Crkva. Već dve godine uspešno sarađujem sa svim ljudima iz svoje
opštine i svoj posao obavljam vrlo precizno i korektno.

35
 Ipsos u Francuskoj

Ipsos u Francuskoj zapošljava oko 600 radnika. U 2010 godini je ostvario promet
od 103, 2 miliona evra. Ovo je drugo po veličini istraživanje zasnovano na
istraživanju sopstvenog tržišta. Ipsos marketing nudi najširi spektar rešenja
marketinških istraživanja, kombinujući kvalitativno i kvantitativno istraživanje
tržišta. Ipsos meri efikasnost reklamnih poruka da bi pomogao oglašivačima da
izgrade snažne brendove, Ipsos takođe sprovodi testove razvijene u skladu sa
specifičnostima svake vrste medija. Ipsos pruža svojim korisnicima stručnu i
operativnu pomoć, da bolje razumeju i predvide trendove na tržištu. Informativna
politika, socio-ekonomska mišljenja, stavovi i očekivanja građana, potrošača i
drugih ciljnih populacija (akcionara…), merenje i praćenje trendova u mišljenju,
razumeti promene u načinu života ljudi, njihovim težnjama, brigama i interesima,
ciljevi su koji stoje iza istraživanja koje sprovodi Ipsos za svoje kupce. Ipsos
posluje u 66 zemalja i zapošljava preko 9000 radnika.

36
Nekoliko datuma…

1975: Stvaranje Ipsosa od strane Didiera Truchota, Mediji i komunikacije;

1982: Žan-Mark Leh se pridružio Ipsosu koji je tada uključen u merenje javnog
mnjenja;

1986: Prve telefonske ankete (istraživanje);

1990: Ipsos postaje Evropska kompanija i proširuje se u Velikoj Britaniji,

Nemačkoj, Španiji i Italiji;

1992: Prvo istraživanje licem u lice (intervjuisanje) uz pomoć računara;

1993: Sticanje sve većeg ugleda i popularnosti;

1995: Proširenje Ipsos grupe u Latinsku Ameriku i na Bliski Istok;

1998: Proširenje Ipsosa u SAD;

1999: Ipsos je poznat široj javnosti i prostire se u Aziju i Pacifik;

2000-2010: Globalna pokrivenost - Ipsos je ojačao. Proširenje Ipsos mreže u svim

svetskim regionima: Latinska Amerika, Severna Amerika, Srednji Istok, Azija i
Pacifik, Afrika.

Sedišta Ipsosa u Francuskoj: Pariz, Lion, Martinik…

Ekspertiza Ipsosa

- je početno prikupljanje podataka i ilustruje različite načine prikupljanja podataka

koje smo razvili: Telefonski intervju, intervjui kod kuće licem u lice, intervjui sa
ulice, intervjui online. Njihova glavna snaga leži u njihovom svojstvu uopšte: Ipsos
je u Francuskoj zadužen za sve operacije prikupljanja podataka, bez obzira na

37
režim. Ova pozicija podrazumeva menadžerske veštine (tj. obuku, nadzor
istraživanja i sl.) i tehniku (ovladavanje celokupnim sistemom na radnim
situacijama). Druga snaga je njihov kapacitet: oni su u stanju da upravljaju velikim
sistemima istraživanja. Treća snaga je naša specijalnost u velikim anketama i
velikim istraživanjima. Naši terenski menadžeri dobro poznaju svoje timove i u
stanju su da obavljaju svoje zadatke najrelevantnije. Velika istraživanja ponekad
mogu trajati i duže godina. Stoga je neophodno da se obezbedi doslednost u
kvalitetu: naši podaci ispunjavaju knjige istog standarda kvaliteta, bez obzira na
doba godine.

Logo Ipsos Strategic Marketinga

Delatnost Ipsosa

Obuhvata:

- istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mnjenja;

- istraživanje potencijala tržišta, obaveštenosti, prihvatanja i poznavanja proizvoda
i kupovnih navika potrošača u cilju promocije, prodaje i razvoja novih proizvoda i
usluga, uključujući i statističku analizu rezultata;
- ispitivanje javnog mnjenja o političkim, ekonomskim i socijalnim pitanjima i
njihovu statističku analizu.

38
 Ipsos politika u vezi sa obradom ličnih podataka

Tretman ispitanikovih ličnih i poverljivih informacija je za Ipsos od izuzetnog

značaja! Ipsos promoviše praksu obrade ličnih podataka i ličnih informacija, koje
su u skladu sa odredbama zakona, pravila i propisa. Ipsos ide u korak sa razvojnim
industrijskim standardima, tehnikama i zakonom o privatnosti.

39
 LITERATURA

• Prof. dr Dušan S. Milojević: “Finansijska revizija i kontrola”, 2011.

• www.ipsos.com

• www.ipsos.fr

• www.scribd.com

40