VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I

PREDUZETNIŠTVO

Finansijska analiza

PREDMET : KORPORATIVNE FINANSIJE

Mentor : prof. Dr. Edita Kastratović Autori :Zoran Milanković 308-017/16

Jelena Stanić 308-017/17
Ana Marija Kaljević 308-010/17

Novi Sad, Oktobar 2017.

Sadržaj
1 UVOD............................................................................................................................................... 3
1.1 FINANSIJSKA FUNKCIJA PREDUZEĆA ....................................................................................... 3
1.2 POJAM FINANSIJSKE ANALIZE ................................................................................................. 4
2 ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA ............................................................................ 5
2.1 Pokazatelji likvidnosti.............................................................................................................. 5
2.1.1 Racio tekuće (opšte) likvidnosti ...................................................................................... 5
2.1.2 Rigorozni racio likvidnosti ............................................................................................... 6
2.1.3 Racio novčane likvidnosti ................................................................................................ 6
2.2 Pokazatelji poslovne aktivnosti ( racio efikasnosti, racio obrta) ............................................. 6
2.2.1 Koeficijent obrta imovine................................................................................................ 7
2.2.2 Koeficijent obrta zaliha ................................................................................................... 7
2.2.3 Koeficijent obrta obrtne imovine .................................................................................... 7
2.2.4 Koeficijent obrta kupaca ................................................................................................. 7
2.2.5 Koeficijent obrta dobavljača ........................................................................................... 8
2.3 Racia profitabilnosti ................................................................................................................ 9
2.3.1 Profitna marža................................................................................................................. 9
2.3.2 Stopa poslovne dobiti ..................................................................................................... 9
2.3.3 Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva ................................................................ 10
2.3.4 Racio isplate dividendi .................................................................................................. 10
2.4 Racia finansijske strukture .................................................................................................... 11
2.4.1 Racio pozajmljenih i ukupnih izvora sredstava ............................................................. 11
2.4.2 Racio pozajmljenih i sopstvenih izvora ......................................................................... 11
2.4.3 Racio dugoročnog duga i ukupnih izvora ...................................................................... 12
2.4.4 Racio dugoročnog duga i sopstvenih izvora .................................................................. 12
3 ZAKLJUČAK .................................................................................................................................... 13
4 LITERATURA .................................................................................................................................. 14

2
 1 UVOD

Moderno finansijsko upravljanje,odnosno finansijski menadžment kompanija bazira se na

informacijama i rezultatima sistematskog praćenja, prikupljanja, obrade i obračuna složenih
pokazatelja finansijskog poslovanja – odnosno na finansijskoj analizi poslovanja.
Finansijska analiza je veoma detaljno ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata
poslovanja nekog preduzeća. Obavlja se na osnovu finansijskih izveštaja tog subjekta: bilansa
stanja, bilansa uspeha, izveštaja o novčanim tokovima, izveštaja o preomenama na kapitalu,
napomenama, zaključnim listovima, izvodima iz poslovnih knjiga i slično.
Finansijska situacija je dobra ako ima dovoljno sredstava za izvršenje postavljenog zadatka,
ako postoje skladni odnosi između osnovnih i obrtnih sredstava u celini, ako nisu poremećeni
normalni odnosi između konstitutivnih elemenata ako su rokovi potraživanja kraći, sopstveni
izvori jači od pozajmljenih (tuđih), ako su rokovi vraćanja pozajmljenih sredstava duži, ako je
kamata manja, u obrnutom slučaju je loša.
Na osnovu finansijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska situacija preduzeća.
Finansijska analiza treba da pruži odgovore, između ostalih, i na sledeća pitanja:
 koja je struktura imovine preduzeća i njegovih izvora finansiranja;
 kakva je njegova likvidnost i solventnost;
 koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obrtnih sredstava;
 gde se preduzeće nalazi u pogledu uspešnosti poslovanja;
 kako menadžment finansira investicije;
 kojim i kolikim poslovnim i finansijskim rizicima je izloženo;
 kakva je zaduženost i finansijska stabilnost;
 gde je prelomna tačka rentabiliteta;
 da li vlasnici primaju dovoljan iznos sredstava po osnovu vlasništva i slično.
Informacije dobijene finansijkom analizom predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje
mera i akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trendova u poslovanju i razvoju preduzeća.
Rezultati finasijske analize značajni su za formiranje adekvatne finansijske politike.
Ona kao sastavni deo ukupne poslovne politike preduzeća, predstavlja osnovu upravljanja
finansijama preduzeća. Ovu funkciju obavlja finansijski menadžment preduzeća, odnosno
kompanije.

1.1 FINANSIJSKA FUNKCIJA PREDUZEĆA

Tržišne uslove privređivanja karakteriše činjenica da svaki privredni proces započinje i

završava se novcem,odnosno ulaganjem u pojedine faze procesa reprodukcije. Shodno tome,u
tržišnim uslovima privređivanja postoji problem obezbeđenja dovoljne količine potrebnih
novčanih sredstava. Dakle, za svaki proces reprodukcije neophodno je raspolagati početnom
masom novčanih sredstava. Ukoliko se ova sredstva ne mogu obezbediti iz sopstvenih izvora,
potrebno ih je nabaviti na tržištu finansijskih sredstava.

3
Nakon obezbeđivanja finansijskih sredstava reprodukcijski tok se nastavlja procesom nabavke,
putem koga se novčana sredstva pretvaraju u materijalni oblik poslovnih elemenata potrebnih
za kontinuitet procesa proizvodnje. Reprodukcijski proces se nastavlja proizvodnjom u kojoj
sredstva imaju proizvodni oblik. U procesu proizvodnje se radom i potrošnjom proizvodnih
elemenata stvara nova upotrebna vrednost u obliku proizvoda koji imaju i novu vrednost.
Reprodukcijski ciklus se nastavlja ulaskom u prometnu fazu. Sredstva iz robnog oblika,
dejstvom prometne funkcije ponovo se pretvaraju u novčani oblik, ali u uvećanom iznosu u
odnosu na prvobitno stanje. Zadaci finansijske funkcije sa ovakvog aspekta međusobne
povezanosti odnose se na:
 planiranje finansijskih sredstava
 obezbeđivanje finansijskih sredstava
 realizaciju proizvoda i naplatu potraživanja po tim osnovama.

1.2 POJAM FINANSIJSKE ANALIZE

Finansijka analiza se bavi analizom finansijskog stanja preduzeća i mogućnostima promena u

željenom pravcu. Znatan deo analize vrši se stavljanjem u odnos vrednosti bilansa stanja i
uspeha. Za obavljanje složenih funkcija koriste se složenije matematičke metode. Finansijska
analiza predstavlja način sakupljanja i korišćenja informacija finansijskog karaktera s ciljem
da se oceni tekuće finansijsko stanje, mogući tempo razvoja, prognozira perspektivno
finansijsko stanje, otkriju dostupni izvori sredstava i mogućnost njihove mobilizacije,
prognozira položaj preduzeća na tržištu kapitala i sl.
Finansijska analiza preduzeća obuhvata analizu prinosnog, imovinskog i finansijkog položaja
preduzeća . ona je korisna raznim učesnicima u biznisu, jer im pomaže da razumeju položaj
preduzeća i donesu odgovarajuće odluke;
 Menadžment na osnovu analiza donosi svakodnevne odluke o korektivnim merama u
vođenju finansija preduzeća,
 Vasnici dolaze do zaključka da li preduzeće ima dobru perspektivu i da li je finansijski
i top menadžment uspešan,
 Poverioci odlučuju da li će njihova potraživanja biti naplaćena u roku dospeća, ili su
rizična pa je potrebno tražiti čvrsta obezbeđena potraživanja,
 Banke - da li da odobre kredit preduzeću i pod kojim uslovima, odnosno sa kojim
obezbeđenjem vraćanja kredita.
 Kupci da se uvere da imaju pouzdanog dobavljača za robe i usluge, da je konkretna
kompanija sposobna da uvek izađe u susret potrebama kupca
 Država i državni organi, da se javni prohodi plaćaju u propisanim rokovima i propisanim
iznosima bez prinudnih i drugih postupaka
 Statističke institucije, naučne i druge ustanove..

4
 2 ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA

Ova analiza se obavlja pomoću finansijskih pokazatelja čija se klasifikacija obavlja prema
relevantnim aspektima poslovanja, a najvažniji su:

 Pokazatelji likvidnosti
 Pokazatelji poslovne aktivnosti
 Pokazatelji finansijske strukture
 Pokazatelji rentabilnosti
 Pokazatelji tržišne vrijednosti
 Pokazatelji na osnovu cash flow analize

2.1 Pokazatelji likvidnosti

Pokazatelji likvidnosti imaju za cilj da ukažu na sposobnost kompanije da servisira dospele

obaveze plaćanja, uz održavanje potrebne strukture sredstava i očuvanje dobrog kreditnog
boniteta. Najvažniji su sledeći pokazatelji:
 Racio tekuće (opšte) likvidnosti
 Rigorozni racio likvidnosti
 Racio novčane likvidnosti

2.1.1 Racio tekuće (opšte) likvidnosti

Racio tekuće likvidnosti pokazuje sa koliko obrtnih sredstava su obezbeđene kratkoročne

obaveze.

Pokazatelj opšte (tekuće) likvidnosti (RTL) = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze

Normala ili standard za ovaj pokazatelj je 2:1, na ovaj način obezbeđuje se iplata obaveza
prema dospeću i obezbeđuje se neophodan obim i struktura obrtnih sredstava, ali to nije
generalno pravilo jer racio likvidnosti zavisi pre svega od vrste i veličine kompanije, delatnosti
kojom se bavi, vremena vezivanja obrtnih sredstava, efikasnosti naplate i sumljivih i spornih
potraživanja i slično.

5
 2.1.2 Rigorozni racio likvidnosti

Neku imovinu je lakše, a neku teže pretvoriti u gotovinu. Pretvaranje obrtnih sredstava u
gotovinu, a posebno nekih vrsta imovine, kao što su gotovi proizvodi i poluproizvodi, nije uvek
moguće lako i brzo pretvoriti u gotovinu kao što bi to želela kompanija, stoga se oni izuzimaju
iz računanja rigoroznog racia likvidnosti.

Rigorozni racio likvidnosti (RRL)= Obrtna imovina – zalihe (Likvidna sredstva) /

Kratkoročne obaveze
Iti ti,
Rigorozni racio likvidnosti (RRL)= Likvidna sredstva (Gotovina, potraživanja,
kratkoročni plasmani) / Kratkoročne obaveze

Normala ili standard za ovaj pokazatelj koji se zove i Acid test je 1:1. Racio rigorozne
likvidnosti pokazuje da je svaki dinar kratkoročnih obaveza pokriven sa X dinara obrtnih
sredstava koji se sastoje iz gotovine, likvidnih hartija od vrednosti i potraživanja, što znači da
u zavisnosti od rezultata X se u jednom trenutku mogu isplatiti ukupne kratkoročne obaveze
ako je X>1 ili X=1, a ne mogu ako je X<1.

2.1.3 Racio novčane likvidnosti

Ovaj racio pokazuje koliko su kratkoročne obaveze pokrivene sa najlikvidnijom obrtnom

imovinom.

Racio novčane likvidnosti (RNL) = gotovina + likvidne hartije od vrednosti / Kratkoročne

obaveze

Racio novčane likvidnosti najbolje pokazuje likvidnost kompanije jer u obračunu uzima samo
najlikvidniju obrtnu imovinu.

2.2 Pokazatelji poslovne aktivnosti ( racio efikasnosti, racio obrta)

Preduzeće ulaže u stalna i obrtna sredstva sa namerom da ih koristi efikasno, što znači da
sa malim ulaganjima ostvari što veći obim poslovne aktivnosti. Finansijski pokazatelji
aktivnosti povezuju informacije iz bilansa stanja i bilansa uspjeha. Ovi pokazatelji obuhvataju
odnose između prihoda i troškova iz bilansa uspeha dovodeći ih u vezu sa odgovarajućim
pozicijama iz bilansa stanja. U racia efikasnosti, poslovne aktivnosti ili obrta spadaju racia kao:
 Koeficijent obrta imovine
 Koeficijent obrta zaliha
 Koeficijent obrta obrtne imovine
 Koeficijent obrta kupaca
 Koeficijent obrta dobavljača
6
 2.2.1 Koeficijent obrta imovine

Ovaj Koeficijent pokazuje upotrebu ukupne imovine kompanije.

Koeficijent obrta imovine (KOI) = Prihodi od prodaje / Prosečna vrednost ukupne

imovine

Koeficijent obrta imovine pokazuje stepen korišćenja kapaciteta.

2.2.2 Koeficijent obrta zaliha

Ovaj koeficijent pokazuje koliko se prosečno godišnje realizuju zalihe.

Koeficijent obrta zaliha (KOZ) = Troškovi prodatih proizvoda / Prosečni saldo kupaca

Ovaj koeficijent bi trebao biti što viši jer na taj način obezbećuje da se sa nižim ulaganjima u
zalihe postiže veća rentabilnost i likvidnost. Manjim ulaganjima u zalihe vezuje se manje
obrtnih sredstava i to doprinosi povećanju ukupne efikasnosti kompanije. Zbog toga je važno
naći meru optimalnih zaliha, a to je onaj nivo zaliha koje ne opterećuju obrtna sredstva, a
doprnose obavljanju poslovne aktivnosti bez zastoja.

2.2.3 Koeficijent obrta obrtne imovine

On pokazuje koliko se puta obrtna sredstva koriste za plaćanje rashoda.

Koeficijent obrta obrtne imovine (KOOI) = Troškovi prodatih proizvoda / Prosečni saldo
zaliha

Ovaj koeficijent pokazuje efikasnost korišćenja obrtnih sredstava. Trebao bi biti što viši, jer se
na taj način ostvaruje veća rentabilnost i likvidnost, a stiče se mogućnost i za isplatu dospelih
obaveza.

2.2.4 Koeficijent obrta kupaca

Ovaj koeficijent je važan u slučaju prodaje robe na odloženo plaćanje, a što je svakodnevnica
u tržišnoj privredi.

Koeficijent obrta kupaca (KOK) = Prihodi od prodaje / Prosečni saldo kupaca

7
Ovaj koeficijent pokazuje koliko se puta obavlja naplata potraživanja od kupaca u određenom
vremenskom periodu. Ako se koeficijent obrta kupaca stavi u odnos sa brojem dana u godini
dobije se prosečan period naplate od kupaca.

Prosečan period naplate od kupaca (PPNK) = 360 / Koeficijent obrta kupaca (KOK)

Prosečan period naplate od kupaca pokazuje koliko dana protekne od dana prodaje na odloženo
plaćanje do trenutka naplate. Ako je taj broj veći od broja ugovorenih dana za odloženo
plaćanje onda kupci kasne sa plaćanjem, a ako je taj broj kraći onda kupci plaćaju na vreme.
Ukoliko se pokaže da kupci kasne sa plaćanjem menadžeri su dužni da pokeću mere da kupci
svoju obavezu plaćaju u ugovorenom roku.

2.2.5 Koeficijent obrta dobavljača

Kompanije najčešće sirovine i repromaterijal nabavljaju na odloženo plaćanje. Koeficijent

obrta dobavljača pokazuje koliko se godišnje plaćaju obaveze prema dobavljačima.

Koeficijent obrta dobavljača (KOD) = Ukupne nabavke na kredit od dobavljača /

Prosečni saldo dobavljača

Iako je prirodno da ovaj koeficijent bude viši, često nije tako. Ono čemu treba težiti jeste da
ovaj koeficijent bude u skladu sa rokom plaćanja iz ugovora sa dobavljačima. Ukoliko postoje
periodi nelikvidnosti onda se može uz saglasnost dobavljača prolognirati plaćanje i time će
ovaj koeficijent biti niži.

Pored ovog koeficijenta za kompanije je važno da znaju i prosečno vreme plaćanja obaveza
prema dobavljačima koja se dobija na sledeći način:

Prosečno vreme plaćanja obaveza prema dobavljačima = 360 / Koeficijent obrta

dobavljača (KOD)

Rezultat koji se dobije primenom ovog obrazca potrebno je uporediti sa rokovima iz ugovora
sa dobavljačima i na taj način utvrditi eventualna odstupanja.

8
 2.3 Racia profitabilnosti

Racia profitabilnosti pokazuju zaradu kompanije. Ako bi se posmatrale samo nominalne zarade
onda ne bismo došli do relevantinih pokazatelja profitabilnosti kompanije, jer velike
kompanije ostvaruju veće profite, a male kompanije sledstveno tome male ili manje profite. Da
bi se mogle porediti kompanije se posmatraju na takav način da se analizira koliki je profit po
jednoj uloženoj novčanoj jedinici, odnosno po dinaru.
Profitabilnost kompanije se meri na osnovu velikog broja racia, a za potrebe ovog rada
ukazujemo na neke od njih kao što su:
 Profitna marža (margina)
 Stopa poslovne dobiti
 Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva
 Racio isplate dividendi

2.3.1 Profitna marža

Profitna marža kao jedan od značajnih indikatora profitabilnosti kompanije izračunava se

prema sledećem obrascu:

Profitna marža (PM) = Neto dobit / Prihodi od prodaje

Međutim, budući da se najveći broj kompanija delom finansira iz pozajmljenih sredstava tako
da se profit ostvaruje uz plaćanje kamate na pozajmljena sredstva.

Zbog toga se neto profitu dodaje i kamata na pozajmljena sredstva tako da dobijamo bruto
profitnu maržu koja se izračunava po sledećem obrascu:

Bruto profitna marža (BPM) = Neto dobit + kamata / Prihodi od prodaje

Svaka kompanija treba da teži višoj bruto profitnoj marži. Međutim, treba imati u vidu da
visoka profitna marža posledično donosi manji obim prodaje te u tom smislu kompanije moraju
imati pravilan odnos prema profitnoj marži i obimu prodaje. Često niže profitne marže uz visok
obim prdaje donose velike ukupne profite.

2.3.2 Stopa poslovne dobiti

Stopa poslovne dobiti ili EBIT margina predstavlja veoma značajan racio pokazatelj
profitabilnosti i ukupne poslovne aktivnosti kompanije. Ova stopa pokazuje koliko je učešće
poslovne dobiti u ukupnim prihodima kompanija, odnosno odnos poslovne dobiti i neto
prihoda od prodaje, a izračunava se po sledećoj formuli:

9
Stopa poslovne dobiti (SPD) = Poslovna dobit / Neto prihodi od prodaje

Ovaj racio treba biti što viši. Međutim može se posmatrati i odnos neto dobiti i neto prihoda
od prodaje u tom slučaju dobijamo racio stopa neto dobiti, koja se izračunava na sledeći način:

Stopa neto dobiti (SND) = Neto poslovna dobit / Neto prihodi od prodaje

2.3.3 Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva

Prfitabilnost u suštini treba da pokaže koliko su isplative investicije. Svaka investicija zahteva
angažovanje određenih sredstava, a nakon proteka određenog vremena treba da se ostvari
profit, odnosno zarada. U suprotnom investicija nema smisla.

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva (SPNPS) = Poslovna dobit / Ukupna poslovna
sredstva

Ova stopa pokazuje koliko je dinara poslovne dobiti ostvareno na svaki dinar uložen u ukupna
poslovna sredstva. Značajno je reći da ovaj racio pokazuje opštu profitabilnost bez obzira iz
kojih se sredstava finansira investicija. Dakle, ovaj racio pokazuje koliko je neka investicija
isplativa bez obzira na način finansiranja. Međutim uvek treba imati u vidu da tuđa sredstva
imaju za posledicu plaćanje kamata i da se za taj iznos smanjuje profit.

Da bi se utvrdila profitabilnost angažovanih sopstvenih sredstava koristi se racio – Stopa

prinosa na sopstvena sredstva koji se izražava primenom obrasca:

Stopa prinosa na sopstvena sredstva (SPNS) = Neto dobit / Sopstvena sredstva

Ovaj racio pokazuje koliko je dinara neto dobiti ostvareno na svaki dinar sopstvenih sredstava.
Međutim pošto struktura ukupnih sredstava u kompaniji može biti veoma različita, onda ovaj
racio ne daje potpuno ispravnu sliku o profitabilnosti.

2.3.4 Racio isplate dividendi

Racio isplate dividendi predstavlja odnos isplaćenih dividendi i dobiti. Naime za isplatu
dividendi, kao dela dobiti, zainteresovani su akcionari i njihov motiv je da dividende budu što
veće. Odluku o delu dobiti koji će biti isplaćen na ime dividendi donosi skupština akcionara
kao najviši organ upravljanja u korporativnoj kompaniji. Ovaj racio se izračunava prema
sledećem obrascu:

Racio isplate dividendi (RID) = Dividende / Dobit

10
Deo dobiti koji se ne rasporedi u dividende ostaje kompaniji za ponovno investiranje, odnosno
reinvestiranje. Taj deo dobiti u odnosu na ukupnu dobit naziva se racio zadržane dobiti, a
izračunava se prema obrascu:

Racio zadržane dobiti (RZD) = Dobit – dividende / Dobit

2.4 Racia finansijske strukture

Racia finansijske strukture pokazuju kakav je odnos sopstvenih i pozajmljenih sredstava u

kompaniji. Ovaj odnos je veoma važan jer od njega zavise osnovni principi poslovanja svake
kompanije. Racia finansijske strukture podrazumevaju više različitih racia kao što su:

 Racio pozajmljenih i ukupnih sredstava

 Racio pozajmljenih i sopstvenih izvora
 Racio dugoročnog duga i ukupnih izvora
 Racio dugoročnog duga i dugoročnih izvora
 Racio dugoročnog duga i sopstvenih izvora

2.4.1 Racio pozajmljenih i ukupnih izvora sredstava

Ovaj racio pokazuje učešće pozajmljenih sredstava u ukupnim izvorima sredstava za

finansiranje poslovanja kompanije. Ovaj racio se izračunava prema sledećoj formuli:

Racio pozajmljenih i ukupnih izvora sredstava (RPUIS) = Pozajmljeni izvori / Ukupni

izvori

U ovaj racio obračunava se ukupno pozajmljena sredstva koja mogu biti kratkoročna i
dugoročna. Zbog toga i ovaj racio treba uvek posmatrati uslovno. Naime, ako je ovaj racio
visok (uobičajeno je da ovaj racio bude nizak) on ne mora da pokazuje teškoće u poslovanju
kompanije ukoliko se radi o kratkoročnim pozajmljenim sredstvima. Zbog toga se pozajmljena
sredstva moraju posmatrati sa stanovišta ročnosti. Ukoliko u strukturi pozajmljenih sredstava
dominiraju dugoročni izvori sa posledičnim troškovima, oni mogu biti opterećenje za
poslovanje kompanije.

2.4.2 Racio pozajmljenih i sopstvenih izvora

Ovaj odnos pokazuje odnos pozajmljenih sredstava u odnosu na sopstvena sredstva. Ovaj
odnos se mora posmatrati sa stanovišta ekonomskih principa kao što su rentabilnost, likvidnost,
stabilnost i elastičnost.

11
Sa stanovišta rentabilnosti ovaj odnos može ići u korist pozajmljenih sredstava sve do trenutka
kada je prinos na ukupna sredstva veći od cene pozajmljenih sredstava.

Kada je reč o ovom odnosu sa stanovišta likvidnosti poželjno je da taj odnos bude u korist
sopstvenih sredstava jer će njihovo angažovanje biti sa manjim troškovima te će na taj način
biti i obezbeđena dodatna likvidna sredstva.

Sa stanovišta principa stabilnosti i elastičnosti odnos pozajmljenih i sopstvenih sredstava treba

da bude u korist sopstvenih jer se na taj način ne narušava stabilnost u isplati obaveza.

2.4.3 Racio dugoročnog duga i ukupnih izvora

Ovaj racio pokazuje koliko je učešće dugoročnog duga pozajmljenih sredstava u ukupnim
dugoročnim izvorima. Izračunava se prema formuli:

Racio dugoročnog duga i ukupnih izvora (RDDUI) = Dugoročno pozajmljeni izvori /

Dugoročni izvori

Ovaj racio bi trebao biti što niži. Ukoliko je ovaj racio viši kompanija je više izložena
finansijskom riziku.

2.4.4 Racio dugoročnog duga i sopstvenih izvora

Ovim raciom se izražava stepen delovanja finansijskog leveridža kojim se mere efekti
finansiranja iz pozajmljenih sredstava i uticaj na rentabilnost sopstvenog kapitala. Izračunava
se prema formuli:

Racio dugoročnog duga i sopstvenih izvora (RDDSI) = Dugoročni dug / Sopstveni izvori

12
 3 ZAKLJUČAK

Finansijski izveštaji su baza za komunikaciju između menadžera i spoljašnjeg sveta. Oni

sadrže značajne informacije o finansijskoj moći preduzeća, njegovom finansijskom položaju,
bonitetu i rejtingu u privrednom ambijentu zemlje. Analiza finansijskih izveštaja treba da
doprinese poboljšanju rezultata u budućem radu.

Rezultati analize finansijskih izveštaja mogu imati veću važnost samo ukoliko se
posmatraju iz različitih aspekata i ako se upoređuju sa izveštajima iz drugih preduzeća. Samo
preko komparacije stanja može se ući u suštinu trendova i napraviti adekvatne procene o
važnosti i značaju finansijskih izveštaja.

Sa aspekta top menadžmenta, analiza preko analitičkih pokazatelja, služi kao korisno
sredstvo za praćenje rada, iznalaženje mogućnosti za razvoj i za strateško planiranje. Na bazi
informacije finansijskih izveštaja, menadžment mora biti u stanju da planira, donosi odluke i
kontroliše njihovo sprovođenje.

13
4 LITERATURA

 Goranka Dr Knežević, Analiza finansijskih izvještaja, Univerzitet Singidunum,

Beograd, 2011.
 Dr Milan Beslać, Korporativne finansije, Visoka škola za poslovnu ekonomiju i
preduzetništvo, Beograd, 2017.

14