VISOKA POSLOVNA ŠKOLA

STUKOVNIH STUDIJA
ČAČAK

SEMINARSKI RAD

Predmet: Finansijski menadžment

BUDUĆA I SADAŠNJA VREDNOST NOVCA

Mentor: Student:

Prof. dr Ana Anufrijev Zoran Jovanović

Br. Indeksa
199- 037- 08

Beograd, april, 2011 godina

 Sadržaj

UVOD........................................................................................................................1

NOVAC I TEORIJA NOVCA....................................................................................2

1. SADAŠNJA I BUDUĆA VREDNOST NOVCA....................................................4

2.1 Koncept sadašnje vrednosti novca......................................................................4

2.2 Koncept buduće vrednosti novca........................................................................6

ZAKLJUČAK.............................................................................................................9

LITERATURA.........................................................................................................11
UVOD

Jednu od osnova finansijskog menadžmenta čini koncept vremenske vrednosti novca.

Ova činjenica se objašnjava tvrdnjom da novac danas vredi više nego sutra. Primera radi,
1000 dinara danas više vredi nego 1000 dinara za godinu dana. Uvažavajući koncept
vremenske vrednosti novca, novac kojim raspolažemo danas možemo odmah uložiti u posao
kako bi bio ostvaren neki prinos od njegove upotrebe. Iznos od 1000 dinara za godinu dana
ima sadašnju vrednost uvećanu za prinos koji možemo ostvariti plasirajući tih naših 1000
dinara na tržištu novca. Prema ovom konceptu novac nije besplatan, on ima svoju cenu –
kamatu.
U svetu u kom su tokovi novca sigurni, kamata se može upotrebiti za objašnjenje
vremenske vrednosti novca. Jer posedovanje određene sume novca danas, omogućuje nam da
uložimo novac danas i zaradimo kamatu.
Donošenje finansijskih odluka, kako poslovnih tako i privatnih, uključuje razmatranja
o vremenskoj vrednosti novca. Ta vrednost proističe iz shvatanja oportunitetnih troškova
novca. Prema tom shvatanju, kao što je već rečeno, novac nije besplatan, on ima svoju cenu.
Ta cena je determinisana, pre svega , propuštenim prinosom koji bi se mogao ostvariti
ulaganjem raspoloživog novca u, manje ili više, rentabilne alternative koje se nude preduzeću u
datom vremenskom periodu.
1. NOVAC I TEORIJA NOVCA

Novac se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni. Pošto
se svaka roba u procesu razmene može se zameniti za bilo koju drugu robu, pokazuju da su
robe ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica kojom se meri vrednost
arbitarna, zavisi samo od dogovora. Slična situacija je kod merenja težine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najčešće plemeniti
metal kao što je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih roba. U
robno novčanom sistemu novčana jedinica, na primer dolar, definisana je pravno kao izvesna
količina zlata. Pošto se zlato moglo razmeniti u odredjenom odnosu sa bilo kojom robom,
ovim se definisala i cena u dolarima za svaku pojedinačnu robu1.
U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrednosti koji je nezavistan od
toga o kojoj se robi radi, a merilo je nadjeno u novčanom obliku vrednosti.
Plaćanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba kupljena,
mada se danas može kupiti i na odloženo plaćanje. To je plaćanje na kredit.
Na osnovu razmatranje prirode novca kao društvenog odnosa može se izvesti nekoliko
važnih zaključaka o ulozi novca u ekonomskoj aktivnosti:
novčani oblik vrednosti različit i nezavistan od vrednosti robe je inherentan sistemu
razmene;
razvoj novca se odvija paralelno sa razvojem same razmene;
mada je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika robne proizvodnje, oblici
novca su različiti promenjivi;
bez obzira da li postoji ili ne postoji novčana roba, postoji tendencija razvoja
hijerarhije obaveza različitih stepena prihvatljivosti- plaćanje agenata na jednom nivou
piramide zahteva izvršenja obaveza agenata na sledećem nivou obaveznosti.
Odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmeran. Sa jedne strane, novčani
oblici su odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede. Sredstva koja
služe finansiranju same ekonomske aktivnosti se kreiraju u samoj toj ekonomskoj aktivnosti.
Novac odražava ekonomsku aktivnost, monetarni fenomeni su određeni i nezavisnim razvojem
same ekonomske aktivnosti. Ovo je značajno za razvoj monetarne teorije.
Sa druge strane, novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti, zato što on
predstavlja sponu izmedju individualnog proizvodjača i društvenog karaktera proizvodnje. Kad
1
www.znanje.org/i/i21/01iv02/01iv0211m/01iv0211m.htm

2
neki subjekt ima nameru da se bavi proizvodnjom on mora da ima finansijska sredstva za to.
Ako ih nema u dovoljnoj količini on mora posuditi sredstva. Tako finansijska sredstva
opredeljuju koliko će se moći proizvoditi. Ona odredjuju ukupan obim ekonomske aktivnosti.
U 18. i 19. veku, pisci koji su najviše uticali na kasniji razvoj monetarne teorije, Hjum,
Smit, Rikardo i Marks naglasak su stavljali na ekonomske aktivnosti koja je determinisana na
monetarnim faktorima.
Kvantativna teorija američkog ekonomiste Irvinga Fišera koja je na početku 20. veka
na nov način postavila pitanje odnosa izmedju novca i ekonomske aktivnosti. On je tvrdio da je
ukupna monetarna vrednost transakcija u jednoj ekonomiji potpuno nezavisna od nivoa
ekonomske aktivnosti. Data količina novca utvrdjuje samostalno i egzogeno.
Kejns kao odgovor na dramatične promene u monetarnim sistemima posla Prvog
svetskog rata i Velike krize ponudio je takav monetarni sistem u kome će centralna banka biti
odlučujući faktor. Glavno orudje nove monetarne politike postaće politika kamatne stope.
Uspostavlja se bliska veza izmedju kreirane novčane rezerve centralne banke i nivoa
ekonomske aktivnosti koja se realizuje putem kamatne stope na obveznice, cene kapitalnih
dobara fiksne investicione politike preduzeća. Kejns stavlja naglasak na promene u kamatnoj
stopi koje predstavljaju odgovor ekonomskog sistema na promene u količini novca.

3
2. SADAŠNJA I BUDUĆA VREDNOST NOVCA

Vremenska vrednost novca je jedan od najznačajnijih finansijskih koncepata.

Sadašnja vrednost se odnosi na neki iznos novca danas koji bi bio potreban da se pri
važećim kamatnim stopama dobije neki dati budući iznos novca. Buduća ili sadašnja
vrijednost novčanog iznosa ovisi od :
 veličine iznosa novca,
 dužini razdoblja izmedu sadašnjosti i budućnosti,
 brzini ili stopi po kojoj ce rasti vrijednost novca.
Kamatna stopa je stopa prinosa na investiciju u finansijski instrument do njegovog
dospeća, naziva se i godišnja stopa prinosa do dospeća. Izražava se kao procenat prinosa na
godišnjem nivou.
Kamata je novčani ekvivalent kamatne stope i izražava se u jedinicama određene
valute.

2.1 Koncept sadašnje vrednosti novca

Dobiti određenu sumu novca u sadašnjosti vredi više nego ako istu sumu novca
dobijemo u budućnosti. Da bi se uporedile neke vrednosti u različitim trenucima vremena
porede se njihove sadašnje vrednosti. Preduzeća sprovode investicione projekte ako sadašnja
vrednost projekta prevazilazi troškove.
Pretpostavimo da prijatelju pozajmite 1.000 $ na godinu dana. Od njega biste zahtevali
da vam za tih godinu dana vrati glavnicu (1.000 $), zajedno sa kamatom od, recimo, 100 $
(10%). Kod ovakvih prostih zajmova, kamata podeljena sa iznosom zajma predstavlja
prirodan i logičan način izračunavanja kamatne stope. Prema tome, jednostavna ili
prosta kamatna stopa (i) izračunava se:
kamata
i = х 100
zajmovni fondovi

100$
i = х 100 = 10%, odnosno :
1.000$

4
 = 1.000 $ х ( 1 + 0,10) = 1.100 $.
Koncept jednostavne kamate podrazumeva da se kamatna dobit (100 $) ne ulaže
ponovo tokom bilo kog vremenskog razdoblja. Nasuprot ovome, koncept vremenske vrednosti
novca drži da se svaka kamata zarađena na novcu uloženom u bilo kom vremenskom razdoblju
(na primer, dve, tri, četiri godine) odmah ponovo ulaže i postaje složena kamatna stopa,
odnosno:

FV = PV (1+i)n
Naime, ako pozajmite dobijenih 1.100 $, na kraju druge godine imaćete:
1.100 $ х (1 + 0,10) = 1.210 $,
ili ekvivalentno: 1.000 $ (1 + 0,10) х (1 + 0,10) = 1.000 $ х (1 + 0,10)2 = 1.210 $.
Ako dobijena sredstva ponovo pozajmite, na kraju treće godine imaćete:
1.210 $ х (1 + 0,10) = 1.000 $ х (1 + 0,10)3 = 1.330 $.
Uopšteno, možemo konstatovati da će na kraju n godine vaših 1.000 $ vredeti:
1.000 $ х (1 + i)n

Linearni prikaz vam govori da ste jednako zadovoljni sa svojih 1.000 $ danas kao i sa
svojih 1.100 $ nakon godinu dana, odnosno sa 1.210 $ nakon dve godine, odnosno sa 1.330 $
nakon tri godine. Ili sa 1.000 $ x (1 + 0,10)n, za n godina od danas.
Koncept sadašnje vrednosti pretvara novčani tok primljen tokom budućeg
investicionog horizonta u odgovarajuću (sadašnju) vrednost kao da je primljen na početku
tekućeg investicionog razdoblja.
To se izračunava smanjenjem (diskontovanjem) budućih novčanih tokova na sadašnju
vrednost pomoću trenutne kamatne stope.
Jednačina za vremensku vrednost novca koja se koristi za izračunavanje vrednosti je:
sadašnja vrednost (Present value – PV) = buduća vrednost (Future value – FV), podeljeno
godišnjom kamatnom stopom zarađenom na ulaganje kao (1+i), odnosno2:

2
etf-ee.net/wp/wp-content/uploads/2011/.../IEK_ekonomski-pojmovi

5
 Na primer, 1.330 $ (buduća vrednost) = 1.000 $ (sadašnja vrednost) x (1+0,10) 3,
odnosno definisana kamatna stopa za tri godine od danas produkuje 1.000 $ danas, odnosno:

Ovo izračunavanje današnje vrednosti dolara, evra, dinara i sl. dobijenih u budućnosti,
nazivamo diskontovanje buduće vrednosti.
Današnja vrednost zajma (1.000 $) jednaka je sadašnjoj vrednosti isplate od 1.100 $ za
godinu dana. Tako bismo na osnovu jednačine imali:

Dobijeni proračun prinosa do dospeća jednak je kamati od 100 $, podeljenoj sa

zajmom od 1.000 $, tj. jednak je prostoj kamatnoj stopi zajma. Bitno je naglasiti da je kod
prostih zajmova, prosta kamatna stopa jednaka prinosu do dospeća.

2.2 Koncept buduće vrednosti novca

Onaj iznos novca u budućnosti koga će ostvariti neki iznos novca u sadašnjosti pri
tekućim kamatnim stopama naziva se buduća vrednost. Kamata je cena za privremeno
prepuštanje kapitala, a obračunava se od dana dospeća potraživanja. Ukamaćivanje je postupak
izračunavanja buduće vrednosti nekog novčanog iznosa u sadašnjosti. Vrši se kao jednostavno,
složeno, odnosno obračunava se kamata na kamate, te ispod godišnje ukamaćivanje. Složeno
ukamaćivanje jeste ono, kada se obračunavaju kamate na neisplaćene kamate pribrojene
kapitalu (kapitalizirane kamate).Ovaj obračun kamata temelj je finansijske matematike3.
Pretpostavimo da imamo 100 dinara uloženih u banku. Banke trenutno plaćaju kamatu
od 6% godišnje. Posle godinu dana vi ćete po osnovu kamate zaraditi 6 dinara:

kamata = kamatna stopa x početna investicija

Kamata u 1. godini = 0,06 x 100 = 6

3
www.bbs.edu.rs/prof_predmet/jovo_jednak/.../Poglavlje-4

6
 Vrednost investicije posle 1godine = 100 + 6 = 106 dinara
Uz neku kamatnu stopu r, vrednosta investicije krajem godine je (1+r) puta početna
investicija.
Vrednost posle т godina = Početna investicija x (1+r)т
= 100 din x (1,06) = 106 din
Šta se dešava ako ostavite novac u banci za još jednu godinu? Vaše stanje od 106
dinara, nastaviće da stiče kamatu od 6%.
Kamata u 2. godini = 0,06 x 106 din = 6,36 din
Vrednost investicije posle 2 godine:
= 100 x 1,06 x 1,06
= 100 x (1,06)2 = 112,36 din
Krajem treće godine, stanje će iznositi 100 x (1,06) 3 = 119,10 din, tako da
zaključujemo:
Za kamatnu stopu r i vremensi period t godina, buduća vrednost (Future Value – FV)
naše investicije biće:
Buduća vrednost od 100 din = 100 x (1+ r)t
Prosta kamata je interes obračunat samo na početni ulog, dok složena kamata
predstavlja kamatu na kamatu, odnosno ukamaćenje kamate. Buduća vrednost je iznos posle
dodavanja kamate.
U našem primeru kamata u prvoj godini iznosi 6 dinara (6% од 100), a u drugoj
godiniona je 6,36 евра (6% од 106). Njen iznos u drugoj godini je veći jer je obračunat I na
početnu vrednost od 100 din I na 6 din kamate iz prve godine.
Načini za izračunavanje buduće vrednosti jedne novćane jedinice su:
Korišćenjem funkcije ух na digitronu (1,06)3
Množenjem 1,06 x 1,06 x 1,06
Korišćenjem tablica

7
 0,5 1 1,5 2 2,5 3 3,5 4 4,5 5 5,5 6 6,5 7
1 1,0050 1,0100 1,0150 1,0200 1,0250 1,0300 1,0350 1,0400 1,0450 1,0500 1,0550 1,0600 1,0650 1,0700
2 1,0100 1,0201 1,0302 1,0404 1,0506 1,0609 1,0712 1,0816 1,0920 1,1025 1,1130 1,1236 1,1342 1,1449
3 1,0151 1,0303 1,0457 1,0612 1,0769 1,0927 1,1087 1,1249 1,1412 1,1576 1,1742 1,1910 1,2079 1,2250
4 1,0202 1,0406 1,0614 1,0824 1,1038 1,1255 1,1475 1,1699 1,1925 1,2155 1,2388 1,2625 1,2865 1,3108
5 1,0253 1,0510 1,0773 1,1041 1,1314 1,1593 1,1877 1,2167 1,2462 1,2763 1,3070 1,3382 1,3701 1,4026
6 1,0304 1,0615 1,0934 1,1262 1,1597 1,1941 1,2293 1,2653 1,3023 1,3401 1,3788 1,4185 1,4591 1,5007
7 1,0355 1,0721 1,1098 1,1487 1,1887 1,2299 1,2723 1,3159 1,3609 1,4071 1,4547 1,5036 1,5540 1,6058
8 1,0407 1,0829 1,1265 1,1717 1,2184 1,2668 1,3168 1,3686 1,4221 1,4775 1,5347 1,5938 1,6550 1,7182
9 1,0459 1,0937 1,1434 1,1951 1,2489 1,3048 1,0000 1,4233 1,4861 1,5513 1,6191 1,6895 1,7626 1,8385
10 1,0511 1,1046 1,1605 1,2190 1,2801 1,3439 1,4106 1,4802 1,5530 1,6289 1,7081 1,7908 1,8771 1,9672

Slika 1: Finansijske tablice – kamatni faktori

8
ZAKLJUČAK

Pošto štednja donosi kamatu, današnji iznos novca vredniji je od istog iznosa u
budućnosti. Pojedina osoba može da poredi iznose iz različitih vremenskih perioda
korišćenjem koncepta sadašnje vrednosti. Sadašnja vrednost bilo koje buduće sume novca jeste
iznos koji bi danas bio potreban kako bi se, pri tekućim kamatnim stopama, dobila ta buduća
suma. Zbog opadajuće marginalne korisnosti, većina ljudi nije sklona riziku. Ljudi koji su
odbojni prema riziku mogu da ga smanje ako koriste osiguranje, diversifikaciju ili izbor
portfolija sa manjim rizikom i nižim prinosom. Vrednost neke imovine, kao što je akcija,
jednaka je sadašnjoj vrednosti novčanih tokova koje će primati vlasnik akcije, uključujući tok
dividendi i konačnu prodajnu cenu.
Osnovni cilj svakog preduzeća sastoji se u očuvanju egzistencije i obezbedjenju
permanentnog željenog razvoja.
Preduzeće nastoji da obezbedi sebi sadašnji i budući opstanak, da obezbedi kontinuitet
sadašnjeg i budućeg efikasnog funkcionisanja. Obično se ovaj sintetizovan osnovni cilj
preduzeća dalje precizira kroz dva dopunska cilja:
 obezbeđenje egzistencije poslovnog sistema;
 obezbeđenje kontinuelnog željenog razvoja poslovnog sistema.
Svoj cilj preduzeće pokušava da realizuje u sadašnjim uslovima i sadašnjem vremenu,
a imajući u vidu bližu i dalju budućnost. Pored obezbedjenja uslova za svoj trenutni opstanak ,
preduzeće se nalazi u situaciji da se razvija i taj razvoj je orijentisan dugoročno, definisan
kvalitativno. Preduzeće definiše svoju dugoročnu razvojnu politiku koja sadrži njegove
osnovne ciljeve i načine realizacije istih. Ciljevi investiranja i investiciona politika, kao
direktna posledica ciljeva preduzeća, zadržani su u dugoročnoj razvojnoj politici preduzeća. Sa
druge strane, samo konkretnim investicionim akcijama u okviru definisane investicione
politike, može se zasnivati ostvarenje i razvoj politike preduzeća.
Kriterijum izbora investicija predstavlja meru valjanosti pojedinih investicionih akcija,
meru dostizanja postavljenih ciljeva investiranja i na osnovu njega se odredjuje koju od
raspoloživih investicionih akcija treba realizovati.
Poput drugih ekonomskih fenomena investicije imaju svoj mikro i makro aspekt. Na
makro nivou to su različite varijante kapitalnog koeficijenta kao odnosa izmedju investicija i
proizvodnje, u finansijskoj literaturi i praksi to su najčešće prosečni i marginalni kapitalni

9
koeficijent. Prosečni kapitalni koeficijent pokazuje koliko jedinica kapitala ( osnovnih i obrtnih
sredstava ), odnosno ukupnih investicija je angažovano u stvaranju jedinica proizvodnje, dok
marginalni kapitalni koeficijent predstavlja odnos izmedju prirasta investicija i prirasta
proizvodnje. Investicioni menadžment na mikro nivou, odnosno na nivou preduzeća ima za cilj
da ograničeni kapital za investiranje alocira na optimalne svrhe, programe kako bi se
maksimiziralo ostvarenje njegovih ekonomskih ciljeva.
U uslovima razvijenog finansijskog tržišta i pristupa preduzeća tom tržištu investiranje
se mora shvatiti u širem smislu. Pored investiranja u projekte, poslovne poduhvate u
preduzeću, bilo u modernizaciji postojeće, bilo u novu proizvodnju, pogone, fabrike ili
delatnosti, i preduzeće može neangažovani slobodni kapital plasirati i u vrednosne papire
finansijskog tržišta i tako ostvariti zaradu.
Investicije, kao sastavni deo ukupnosti procesa alokacije ekonomskih resursa u
vremenu, jedno su od najznačajnijih područja ekonomske teorije uopšte, iz dve osnovne
ekonomske karakteristike:
 ograničenost i mogućnost alternativne upotrebe ekonomskih resursa;
 budući razvoj, kao pretpostavka poptunijeg zadovoljenja potreba u budućnosti.

10
LITERATURA
1. Upravljanje poslovnim finansijama, Dr Slavoljub Vujović Dr Goran Kvrgić VPS
Čačak 2009 god.
2. Ekonomija, Prof. dr Ljubisav Marković, Prof. dr Sreten Sokić, Zavod za udžbenike I
nastavna, Beograd 1996 god.
3. Princip ekonomije, Prof.dr Lazar Pejić, Prof. dr Miomir Jakšić, Ekonomski fakultet
u Beogradu, Beoograd 1993 god.
4. Poslovne finansije (četvrto izdanje), Dr Dragan Krasulja, Dr Milorad Ivanišević,
Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd 2003 god.

Internet stranice:
1. http://www.bbs.edu.rs/prof_predmet/jovo_jednak/FinTrzista/Poglavlje-4.pdf
2.http://www.docstoc.com/docs/64499580/Finansijski menad bdment
3. www.policy.hu/pesic/fininstrumenti
4. www.tims.edu.rs/sr/sadasnji-studenti/download.../30-preduzetnistvo
5. www.ekof.bg.ac.rs/.../12066.Analiza troskova i koristivezbe.ppt

11