Економија-семинарски рад v2

СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ
Тема: МОНЕТАРНА МАКРОЕКОНОМИЈА
Професор: др Небојша Пушара Студент: Ивана Теслић 1Г1/0007/22
Београд
2022.
САДРЖАЈ
УВОД............................................................................................................................................................3
1. НОВАЦ.....................................................................................................................................................4
1.1. Функције и врсте новца..................................................................................................................4
1.2. Мерење новца.................................................................................................................................5
1.3 Квантитативна теорија новца...........................................................................................................5
1.4 Функције тражње за новцем............................................................................................................6
1.5.Каматна стопа и тражња за новцем...............................................................................................6
2. ИНФЛАЦИЈА............................................................................................................................................7
2.1. Појам и врсте инфлације.................................................................................................................7
2.2. Израчунавање стопе инфлације.....................................................................................................8
2.3.Узроци инфлације.............................................................................................................................9
3. ЦЕНТРАЛНА БАНКА...............................................................................................................................10
3.1. Независност Централне банке......................................................................................................10
3.2.Функције централне банке............................................................................................................11
4. ПЛАТНИ БИЛАНС...................................................................................................................................12
4.1.Платнобилансна равнотежа...........................................................................................................12
4.2. Прилагођавање платног биланса.................................................................................................13
4.3.Монетарна теорија аутоматског прилагођавања.........................................................................13
5. ДЕВИЗНИ КУРС......................................................................................................................................14
5.1.Извор девизног режима.................................................................................................................14
5.1.1.Режим фиксних девизних курсева..........................................................................................14
5.1.2.Режим пливајућег девизног курса..........................................................................................15
5.1.3.Режим заједничке наднационалне валуте............................................................................15
5.1.4.Унилатерална доларизација...................................................................................................15
5.1.5.Режим валутног одбора..........................................................................................................15
6. ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................................16
7. ЛИТЕРАТУРА..........................................................................................................................................17
2
УВОД
Макроеконија се бави проучавањем , то јесте анализом агрегатних величина, које пружају

информације на нивоу привреде као целине.
Задатак макроекономије је пронаћи баланс између улоге тржишта и улоге државе.
Три главне области деловања макроеконије су: раст производње, незапосленост,инфлација

и дефлација.
Циљ стварања идеалне економске политике била би висока производња, ниска инфлација
и ниска незапосленост.
Монетарна економија је грана економије које је одговорна за анализу новца код медија и за
скаладиштење вредности.
Основни циљ је анализирати укупну потражњу за новцем и новчану масу.
Такође се бави проучавањем ефеката финансијских институција и монетарне политике на

економске варијабле, које укључује цене добара и услуга, запосленост, камате, потрошњу
и производњу.
3
1. НОВАЦ
Сва друштва која се баве трговином користе новац у једном или у другом облику.
У већем делу света залихе новца су у облику рачуна у банкама, а не у облику новчаница и
кованица.
Када кажемо да неко има новац, обично мислимо да је он или она богат.
Економски израз новац користе на другачији начин.
За једног економисту, новац се не односи на укупно богатсво него само на једну врсту
богатства : новац је сток активе који се може одмах користити за обављање трансакције.
1.1. Функције и врсте новца

Новац има три основне функције.
Као залиха вредности, новац је начин на који се куповна моћ преноси из садашњости у
будућност.
Као обрачунска јединица, новац означава односе под којима су оне наведене и дугови
забележени.
Као средство размене, новац је оно што користимо да купимо робе и услуге.
Новац има неколико друштвених функција.
У функцији мере вредности, новац својом мањом или већом количином употребе
вредности изражава вредност било које робе.
Наредбодавни новац је правило у највећем броју економија данас, у прошлости многа

друштва су као новац користиа робу са унутрашњим вредностима.
Врста тог новца се звао робни новац-злато.
_____________________________
1
др Небојша Пушара, др Миодраг Паспаљ, Економија,Београд 2021.год. стр. 261
4
2
https://studenti.rs/skripte/pojam-vrste-i-funkcije-novca-2/
1.2. Мерење новца

Новац је сток активе који се користи за трансакције, количина новца је количина ове
активе.
Да би обавили трасанкцију, људи користе различиту активу, као што је готов новац или
чекови.
Најочигледнија актива, када је реч о количини новца , јесте валута, збир папирног и
кованог новца у оптицају.
Друга врста активе која се користи за трасанкције јесте депозит по виђењу, новчана
средства која људи држе на својим чековним рачунима.
Пошто се ова средства могу лако користити у трансакцијама, она се с правом могу
укључити у сток новца.
1.3 Квантитативна теорија новца

Људи држе новац да би купили робу и услуге.
Квантитативна једначина се зове веза између трансакције и новца.
МxV=PxY
Десна страна квантитативне једначине нам говори о трансакцијама.
Лева страна квантитативне једначине нам говори о новцу који се користи за обављање
трансакције.
Квантитативна једначина је корсина зато што показује да, ако се једна варијабла мења,
једна или више других варијабли се такође морају мењати да се једнакост одржи.
___________________________
1
5
2
1.4 Функције тражње за новцем

Када се анализира како новац делује на економију, често је корисно изразити количину
новца у виду количине робе и услуга које он може да купи.
Овај износ M/P зове се реални новчани салдо.
Функција тражње за новцем је једначина која показује шта одређује количину реалног
новчаног салда који људи желе да држе.
Једноставна функција тражње за новцем је приказана следећом формулом, где је к

константа која говори колико новца људи желе да држе на сваки долар дохотка.
(М/P) = kY
Oвом једначином се тврди да захтевана количина ралног новчаног салда сразмерна

реалном дохотку.
Функција тражње за новцем је слична функцији тражње за другим робама.
1.5.Каматна стопа и тражња за новцем

Овде уводимо једну одредницу количине тражње за новцем- номиналну каматну стопу.
Разликујемо два концепта реалне каматне стопе: реалне каматне стопе коју зајмопримац и
зајмодавац очекују када се зајам договара, а која се зове реална каматна стопа ех анте и
реална каматна стопа која се стварно реализује, а која се зове реална каматна стопа ех
ност.
Тражња за реалним новчаним салдом зависи, како од нивоа дохотка тако и од номиналне
каматне стопе.
Општа функција тражње за новцем приказана је:
(M/P)d= L ( i, Y)
Oва једначина тврди да је тражња за ликвидношћу реалног новчаног салда функција

дохотка и номиналне каматне стопе.
Што је виши ниво дохотка Y , то је већа тражња за реалним новчаним салдом.
Што је већа номинална каматна стопа i, то је нижа тражња за реалним новчаним салдом.
___________________
1
6
2
2. ИНФЛАЦИЈА
На тржишту цена добара и услуга се стално мења.
Неке цене расту, друге падају.
Инфлација је опше повећање цена, добара и услуга, а не повећање цена појединих

производа.
Другим речима, инфлација смањује вредност валуте током времена.
Ако влада смањује инфлацију успоравањем стопе раста новца, радници не би видели да се
њихове ралне наднице брже повећавају.
2.1. Појам и врсте инфлације

Инфлација је повећање укупног нивоа цена.
Једна од главних циљева владине политике је да се инфлација што више смањи.
До инфлације долази из два разлога, трошковне инфлације и инфлације вођене

потражњом.
Један од опште познатих узрочника инфлације јесте штампање новца и он спада у групу
инфлације вођене потражњом и дешава се због задовољавања потражње за новцем.
Смањење укупног нивоа цена се назива дефлација и представља супротност инфлације.
Дефлација се дешава када се понуда робе повећава брже него понуда новца или потражње
робе.
Дефлација може бити једнако погубна по економију државе и то због:
Суздржавања од куповине. Потрошачи се одлучују да не купе одређене производ

уколико цена опада јер се надају да ће кроз пола године исти купити по нижој цени,а тиме
се смањује циркулација новца.
Повећање дугова.Стварна вредност дуга расте када општи ниво цене опада, а ова има за
последицу да се потрошачи не одлучују на куповину.
____________________
1
7
2
3
https://www.ecb.europa.eu/ecb/educational/explainers/tell-me-more/html/what_is_inflation.hr.html
Стварна цена позајмице расте. Стварне каматне стопе ће расти ако номиналне каматне
стопе не падају у складу са ценама.
Ниже маргине профита. Ниже цене могу значити смањене приходе и профит за
предузеће,а то може довести до повећања незапослености како фирме настоје да смање
трошкове производње.
Поверење и штедња. Опадање цена активе, као што је дефлација цене на тржишту
нектернина има удар на сектор личног богатства и самопоуздања- што доводи до даљег
пада потражње агрегата.
Поред поменутих врста инфлације у економији се често може наићи на израз стагфлација,
који је скован од речи стагнација и инфлација.
Стагнација означава такво стање где је привреда у стагнацији, постоји инфлација, а да не

постоји вишак агрегатне тражње.
2.2. Израчунавање стопе инфлације

Стопа инфлације је процентуална промена нивоа цена одређене привреде из једног
периода у други, који се обично изражава као годишња стопа.
Заједнички приступ за мерење стопе инфлације заснива се на променама у индексу

потрошачких цена (ИПЦ), који мери ниво цена за широк спектар произовода и услуга које
купују потрошачи у земљи у тренутку.
Најсвеобухватнија мера стопе инфлације је она која покрива сва добра и услуге
произведених у привреди и која је укључена у укупну GDP- ово је познато као дефлатор
GDP-а.
_____________________
1
2
8
2.3.Узроци инфлације
Важно је на почетку истаћи да постоје различити извори инфлаторних притисака у
савременој економији и сваки се разликује по степену притиска на општи ниво цена.
Различити извори инфлације потичу са обе стране тражње и понуде привреде.
Инфлација може бити резултат повећања агрегатне тражње или повећања трошкова на
страни понуде или и једног и другог, што доводи до следећих термина:
- Инфлација изазвана тражњом,

- Инфлација изазвана ценама и
- Инфлација изазвана очекивањима.
Инфлација изазвана тражњом је термин који се користи да сумира разне факторе који
воде ка инфлацији и који произилазе са стране тражње у економији или промене у
агрегатној тражњи.
Инфлација изазвана ценама је термин који се користи да опише притисак на цене због
фактора на стране понуде које проузрокују промене у агрегатној понуди.
Поред тога, инфлаторни притисак се може десити од ефекта изазваним очекивањима-

ако се очекује раст цена или трошкова производње, а то унапред може изазвази и реакције
стране понуде и на тај начин ,у ствари, узрокује инфлацију.
9
3. ЦЕНТРАЛНА БАНКА
Централна банка је монетарна институција и основни стуб банкарског система сваке

земље.
Она је емисона банка,има монопол, који јој је законом додељен, издаје,да производи,
повлачи домаћи новац за оптицај, снабдева комерцијалне банке и чува резерве
комерцијалних банака у склопу својих резерви и њима самостално управља.
У погледу организације рада центранлне банке можемо разликовати три основна типа
централне банке:
- Јединствена централна банка,

- Сложени систем централне банке и
- Наднационална централна банка.
_______________________
1
др Небојша Пушара, др Миодраг Паспаљ, Економија,Београд 2021.год. стр. 269 и 270
2
др Небојша Пушара, др Миодраг Паспаљ, Економија,Београд 2021.год. стр. 280 и 281
У свету највише су заступљене јединствене централне банке, по принципу једне државе-

једне централне банке,а то значи да се функција врховне монетарне власти земље налази у
рукама једног привредног субјекта.
Вишенацоналне државе федералног или конфедералног типа чешће се одлучују за

сложени систем централних банака, где у једној држави постоји више банака који
обављају функције централне банке, при чему се једна од њих налази на челу и
координира рад целокупног система централне банке.
Наднационална централна банка појављује се код групе земаља које су ушле у веома
висок ниво економске интеграције и које су између себе створиле монетарну унију.
3.1. Независност Централне банке

Централна банка је у већини земаља у државном власништву, а модерне централне банке
уживају све већи степен атономије, што подразумева немогућност владавине интервенције
у монетарној политици.
Постоје три битна фактора који обезбеђују висок степен институционалне независности
централне банке од извршне и законодавне власти, у случају САД,Швајцарске и Немачке,
спадају законом прописани:
10
- Начин доношења одлука о монетарној политици,
- Процедура именовања управљачких тела и именованих лица централне банке и
- Финансијска аутономија централне банке.
3.2.Функције централне банке

У савременим условима централне банке у свим земљама обављају се по правилу,следеће
основне функције:
- Емисионе функције,
- Функције монетарног регулисања,
- Функције банке банкама,
- Функције банкара држава,односно, владе,
- Контола функција,
- Функција организација платног промета и
- Спољнотрговинска функција.
_______________________
1
2
11
12
4. ПЛАТНИ БИЛАНС
Платни биланс представља системски преглед свих економских трансакција, обављених у

одређеном периоду између резидената неке земље и сталних становника других земаља.
Девизни биланс је преглед свих међународних плаћања и наплаћивања једне земље са

иностанством у одређеном временском периоду.
Са аспекта девизног биланса није битно само фактичко обављање трансакције, већ
моменат плаћања, односно моменат наплате.
Управо овај моменат чини девизни биланс различитим од платног биланса.
4.1.Платнобилансна равнотежа
Рачуноводствено гледано платни биланс је увек у равнотежи,међутим, платнобилансну
анализу занима његова економска равнотежа или неравнотежа,заједно са њеним узорцима
и последицама.
Постоје три гепа које представљају реалне узроке платнобилансне неравнотеже,а који су
последица реалних фактора:
-Акомулациони геп- ниво инвестиција који превазилази ниво домаће акумулације,
-Девизни геп -јаз између потреба земље за девизама и девизних обавеза са једне стране и
текућим девизним приливом са друге стране и
-Буџет геп- резултат деловања буџетског дефицита.
__________________
1 . https://julijasekulic.files.wordpress.com
2
3
13
4.2. Прилагођавање платног биланса
Прилагођавање платног биланса постиже се коришћењем капиталних или девизних
резерви.
Унутар прве групе мери се:
-Дефлација,девалвација и
-Девизна контрола.
Дефалација, као мера рестриктивног карактера, усмерена јеа на директно смањење укупне
апсорције.
Девалвација је смањење спољне вредности националне валуте до којег долази одлуком

монетарне власти.
Мере девизне контроле су исте као и девалвација редистрибутивног карактера, делују на

редистрибуцију производње у корист извозних и увозно-супститутивних добара.
4.3.Монетарна теорија аутоматског прилагођавања

Монетарна теорија аутоматског прилагођавања платног биланса има три основна
приступа-механизма:
- Класични аутоматски механизам прилагођавања- У облику златног стандарда

овај метод прилагођавања најдуже је функционисао у стварности.
- Доходовно-апсорпциони приступ- Кејнзијански правац у теорији и политици

платног биланса се у почетку сводио на дејство спољнотрговинског множитеља.
- Монетарна теорија прилагођавања платног биланса-Монетарна контракција,

путем повећања каматних стопа и смањења потрошње, смањује доходак.
__________________________
1
https://beleske.com/finansiranje-ili-prilagodjavanje-platnog-bilansa/
2
3
14
4
5. ДЕВИЗНИ КУРС
Девизни курс је цена стране валуте изражена у домаћој валути ,односно цена домаће
валуте изражена у страној валути.
У зависности од тога како се утврђује, девизни курс може бити:
- Фиксни и
- Флуктуирајући односно пливајући.
Фиксни девизни курс одређује држава и он је по правилу јединствен.
Фиксни девизни курс заснива се на валутном паритету, који такође одређује држава.
Под флуктирајућим или пливајућим девизним курсом подаразумевамо онај девизни

курс који се формира на девизном тржишту.
5.1.Извор девизног режима

Основни циљ при избору девизног курса свакако је његова стабилност и реалност.
У пракси,стабилан девизни курс је углавном резултат других избора економске политике,

пре него одређеног режима девизног курса.
Економисти су утврдили да избор између фиксног и флуктуирајућег девизног курса зависи

од извора шокова, да ли је он рални или номинални, као и од степена мобилности
капитала.
5.1.1.Режим фиксних девизних курсева

У режиму фиксних девизних курсева,девизни курс представља инструмент политике.
Централна банка може променити девизни курс из разлога економске политике.
Фискална политика,међутим, постаје значајнији инструмент за утицај на производњу и

запосленост.
Под фискалним девизним курсом,инструменти монетарне политике централне банке нису

на располагању ако се има у виду утицај на понуду новца у привреди или на производњу.
______________________
1
1http://www.dtva.rs/index_files/Matura/MaturskaPitanja_files/Osnovi/OsnoviIV1_files/Page869.htm
15
2
5.1.2.Режим пливајућег девизног курса

Недавна искуства сугеришу да пливајући режими,заиста допуштају девизном курсу, да се
одговарајуће помера коа одговор на шокове, иако су понекад реакције каматних стопа
такође оштре.
Такође, изгледа да су пливајући режими постепено постајали све ефективнији,како је

време протицало,појачавао се кредибилитет и систем постајао све чвршће укорењен.
5.1.3.Режим заједничке наднационалне валуте

Заједничка наднационална валута може појачати монетарни кредибилитет, и финансијску
стабилност и економску итеграцију земаља које се налазе у оквиру региона.
Земље које имају знатну трговинску размену између себе имаће највише користи од
смањења трансакционих трошкова и неизвесноти условљене валутним ризицама
захваљујући увођењу заједничке валуте.
5.1.4.Унилатерална доларизација
Унилатерна доларизација, односно усвајање УС долара као домаћег законског средства
плаћања је алтернативни метод увоза монетарне стабилности и кредибилитета.
5.1.5.Режим валутног одбора

Валутни одбор је монетарно-девизна инситуција код које при перменентном фиксном
девизном курску постоје пуна конвертибилност националне валуте.
Треба напоменути да се стварни режим девизног курса у одређеној земљи може

разликовати од званичне нотификације.
______________________
1
2
3
16
6. ЗАКЉУЧАК
Монетаризам је основна економска теорија монетарне економије.
Монетарна економија је грана економије која је одговорна за анализу функција новца као
медија размене и складишта вредности.
Основни циљ монетарне економије је анализирати укупну потражњу за новцем и новчану

масу.
17
7. ЛИТЕРАТУРА
1. др Небојша Пушара, др Миодраг Паспаљ, Економија,БАПУСС,Београд 2021.
2. https://studenti.rs/skripte/pojam-vrste-i-funkcije-novca-2/
3.https://www.ecb.europa.eu/ecb/educational/explainers/tell-me-more/html/what_is_inflation.hr.html
4. ttps://julijasekulic.files.wordpress.com
5. https://beleske.com/finansiranje-ili-prilagodjavanje-platnog-bilansa/
6. 1http://www.dtva.rs/index_files/Matura/MaturskaPitanja_files/Osnovi/OsnoviIV1_files/Page869.htm
18

Економија-семинарски рад v2

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Економија-семинарски рад v2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет: ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ

Тема: МОНЕТАРНА МАКРОЕКОНОМИЈА

Професор: др Небојша Пушара Студент: Ивана Теслић 1Г1/0007/22

Макроеконија се бави проучавањем , то јесте анализом агрегатних величина, које пружају

Задатак макроекономије је пронаћи баланс између улоге тржишта и улоге државе.

Три главне области деловања макроеконије су: раст производње, незапосленост,инфлација

Основни циљ је анализирати укупну потражњу за новцем и новчану масу.

Такође се бави проучавањем ефеката финансијских институција и монетарне политике на

Економски израз новац користе на другачији начин.

1.1. Функције и врсте новца

Новац има неколико друштвених функција.

Наредбодавни новац је правило у највећем броју економија данас, у прошлости многа

Врста тог новца се звао робни новац-злато.

1.2. Мерење новца

1.3 Квантитативна теорија новца

Квантитативна једначина се зове веза између трансакције и новца.

Десна страна квантитативне једначине нам говори о трансакцијама.

1.4 Функције тражње за новцем

Овај износ M/P зове се реални новчани салдо.

Једноставна функција тражње за новцем је приказана следећом формулом, где је к

Oвом једначином се тврди да захтевана количина ралног новчаног салда сразмерна

Функција тражње за новцем је слична функцији тражње за другим робама.

1.5.Каматна стопа и тражња за новцем

Општа функција тражње за новцем приказана је:

Oва једначина тврди да је тражња за ликвидношћу реалног новчаног салда функција

Што је виши ниво дохотка Y , то је већа тражња за реалним новчаним салдом.

На тржишту цена добара и услуга се стално мења.

Неке цене расту, друге падају.

Инфлација је опше повећање цена, добара и услуга, а не повећање цена појединих

Другим речима, инфлација смањује вредност валуте током времена.

2.1. Појам и врсте инфлације

Једна од главних циљева владине политике је да се инфлација што више смањи.

До инфлације долази из два разлога, трошковне инфлације и инфлације вођене

Смањење укупног нивоа цена се назива дефлација и представља супротност инфлације.

Дефлација може бити једнако погубна по економију државе и то због:

Суздржавања од куповине. Потрошачи се одлучују да не купе одређене производ

Стагнација означава такво стање где је привреда у стагнацији, постоји инфлација, а да не

2.2. Израчунавање стопе инфлације

Заједнички приступ за мерење стопе инфлације заснива се на променама у индексу

Различити извори инфлације потичу са обе стране тражње и понуде привреде.

- Инфлација изазвана тражњом,

Поред тога, инфлаторни притисак се може десити од ефекта изазваним очекивањима-

Централна банка је монетарна институција и основни стуб банкарског система сваке

- Јединствена централна банка,

У свету највише су заступљене јединствене централне банке, по принципу једне државе-

Вишенацоналне државе федералног или конфедералног типа чешће се одлучују за

3.1. Независност Централне банке

3.2.Функције централне банке

Платни биланс представља системски преглед свих економских трансакција, обављених у

Девизни биланс је преглед свих међународних плаћања и наплаћивања једне земље са

Управо овај моменат чини девизни биланс различитим од платног биланса.

-Акомулациони геп- ниво инвестиција који превазилази ниво домаће акумулације,

-Буџет геп- резултат деловања буџетског дефицита.

Унутар прве групе мери се:

Девалвација је смањење спољне вредности националне валуте до којег долази одлуком

Мере девизне контроле су исте као и девалвација редистрибутивног карактера, делују на

4.3.Монетарна теорија аутоматског прилагођавања

- Класични аутоматски механизам прилагођавања- У облику златног стандарда

- Доходовно-апсорпциони приступ- Кејнзијански правац у теорији и политици

- Монетарна теорија прилагођавања платног биланса-Монетарна контракција,

У зависности од тога како се утврђује, девизни курс може бити:

Фиксни девизни курс одређује држава и он је по правилу јединствен.

Под флуктирајућим или пливајућим девизним курсом подаразумевамо онај девизни