EKONOMSKI FAKULTET

REPO TRANSAKCIJE NARODNE BANKE

SRBIJE

-DIPLOMSKI RAD-

MENTOR: STUDENT:

2017. GODINA
SADRAJ

UVOD.........................................................................................................................................2
1. OPERACIJE NA OTVORENOM TRITU....................................................................5
1.1. Pojam operacija na otvorenom tritu..............................................................................5

1.2. Uticaj operacija na otvorenom tritu na rezerve, novac u opticaju i krediti banaka......7

1.2.1.Uticaj operacija na otvorenom tritu na rezerve i koliinu novca u opticaju...........8

1.2.2.Uticaj operacija na otvorenom tritu na ukupne kredite banaka..............................9

1.3. Tri neposredna efekta operacija na otvorenom tritu...................................................10

1.4. Repo i obrnute repo operacije na otvorenom tritu......................................................11

LITERATURA..........................................................................................................................16

2
UVOD

Centralna banka je definisana kao emisiona ustanova monetarnog sistema, odgovorna za

monetarnu politiku. Historijski centralna banka i svi njeni poslovi su bili pod potpunom
kontrolom drave, ali u skladu s neoliberalnom ideologijom pojavila se tendencija davanja
ovoj ustanovi sve vee i vee samostalnosti od drave. Osnovni uspeh ta ideologija uz punu
podrku Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda e ostvariti krajem 20 veka kada
centralne banke u zapadnoj evropi (u Velikoj Britanije tek 1997.godine i SAD) i dobivaju
samostalnost u odnosu na dravni aparat.Centralna banka moe da obezbedi ostvarivanje
svojih funkcija uz pomo instrumenata monetarno-kreditnog regulisanja, u koje spadaju:
eskontna stopa, obavezna rezerva, utvrivanje minimalne rezerve likvidnosti, kupovina i
prodaja hartija od vrednosti, uee u deviznim transakcijama, ogranienje plasmana, i slino.

Uloga centralne banke, funkcija i odgovornost u domenu kreditno-monetarnoe, emisione,

devizne politike i regulisanja novane mase izvodi se iz prava i ovlaenja koje dravni organi
prenose na nju kao monetarnu institituciju. Ona ima i obeleje nacionalne banke.Centralna
banka treba da brine o vrednosti domae valute, da obezbeuje likvidnost privrednih
subjekata u plaanjima u zemlji i prema inostranstvu, te da obavlja monetarnu i deviznu
kontrolu bankarskih subjekata.

Prve centralne banke su nastale krajem XVII veka, uporedo sa razvojem robno-novanih
odnosa u zemljama koje su bile na pragu industrijalizacije. Do danas su ove institucije
formirane u gotovo svim zemljama sveta koje imaju dravnu, odnosno monetarnu suverenost.
Ne postoji jedinstven institucionalni concept centralne banke. Proces osnivanja i organizacije
ovih institucija nije standardizovan. Pojedini ekonomisti osporavaju znaaj i ulogu centralnih
banaka. Neki od njih pobornici su tzv. Slobodnog bankarstva (free banking theory).
Teoretiari smatraju da centralne banke imaju monopolski poloaj u bankarstvu i da time
sputavaju nesmetano delovanje finansijskog trita.

Sprovoenjem mehanizama kreditno monetarne politike centralne banke mogu uticati na

uslove poslovanja u finansijskom realnom sektoru. Putem vie instrumenata ovih politika,
monetarne vlasti utiu na kretanje kamatnih stopa na tritu novca i tritu kapitala.
Povezanost finansijskog trita namee analiziranje koraka ne samo jedne centralne banke,
ve vie centralnih banaka razvijenih zemalja. Posebno je interesantno analizirati sprovoenje
monetarne politike NBS.

3
Rad je koncipiran u etiri zasebnih celina i to od uvodnog dela gde je zapoeta diskusija o
centralnoj banci, prvog dela sa naslovom funkcije centralne banke koja se nadovezuje na uvod
i govori detaljno o ulozi i funkcijama centralne banke, sprovoenju kreditne i monetarne
politike. Drugi deo rada obrauje operacije na otvorenom tritu njihov uticaj, mehanizme.
Trei deo rada analizira sprovoenje operacija na otvorenom tritu.

4
1. OPERACIJE NA OTVORENOM TRITU

Operacije na otvorenom tritu kao instrument monetarne politike u naim uslovima se

postepeno uvode u system monetarnog regulisanja. Taj instrument se za ove svrhe ozbiljnije
poeo koristiti 1992.godine, tako to je Narodna banka kupovala i prodavala kratkorone
hartije od vrednosti na sekundarnom novanom tritu. On do sada nije ima neku znaajnu
ulogu u ukupnom monetarnom regulisanju, i to iz objektivnih razloga, a najvie zbog toga to
banke u svojim portfeljima ne raspolau hartijama od vrednosti koje bi mogle biti predmet
kupovine i prodaje na novanom tritu.

1.1. Pojam operacija na otvorenom tritu

Prodaje na otvorenom tritu utiu na smanjenje novane mase i poveavaju kratkorone

kamatne stope. Postoje dva tipa operacija na otvorenom tritu:

- ofanzivne operacije koje imaju za cilj promenu nivoa rezervi i monetarne baze;

- defanzivne operacije - iji je cilja eliminisanje promena u drugim faktorima koji utiu
na rezerve i monetarnu bazu.

Dva osnovna kanala kreiranja novane mase predstavljaju operacije na otvorenom tritu i
krediti centralne banke poslovnim bankama. Operacije na otvorenom tritu predstavljau
kupovinu i prodaju hartija od vrednosti od strane centralne banke. One direktno utiu na
kreditni potencijal i likvidnost banaka, a i indirektno na formiranje novane mase. Operacije
na otvorenom tritu postau najvaniji instrument monetarne politike razvijenih zemalja, a sve
veu ulogu dobijaju i u privredama u tranziciji i u zemljama u razvoju. One omoguavaju
fleksibilnost centralnima bankama u pogledu obima transakcija i tajminga. Za uspeno
sprovoenje operacije na otvorenom tritu pretpostavka je razvijeno trite novca. Kupovina
hartija od vrednosti predstavlja instrument ekspanzivne monetarne politike, jer ona dovodi do
odliva novca iz bilansa centralne banke i do priliva novca u bilansima poslovnih banaka.
Rezultat ovih operacija je pad kamatne stope. Obrnuto prodaja hartija od vrednosti
predstavlja restriktivnu monetarnu politiku i one dovode do rasta kamatnih stopa.

Neophodno je ispuniti tri uslova da se uspeno sprovodu operacije na otvorenom tritu:

- razvijenom trite vrednosnih papira,

- razliiti tipovi hartija od vrednosti sa razliitim rokovima dospea i

5
 - tranja za hartijama od vrednostima.

U praksi se koriste dva modela sprovoenja operacija na otvorenom tritu:

- bezuslovne kupovine HOV (hartija od vrednosti) bez obaveze ponovnog otkupa,

- privremene kupovine HOV uz obavezu njihovog otkupa od strane prodavca nakon

utvenog roka ( repo operacije) ili u formi aranmana obrnutog smera od aranmana o
kupovini (reverzibilne repo operacije).

Trite razvijenih zemalja karakterie visok i kontinuiran obim trgovine uz uee velikog
broja razliitih institucija ukljuuje i vladu. Tri kljuna trita za obavljanje operacija na
otvorenom tritu predstavljaju trite meubankarskih dunikih hartija i korporativnog
sektora. Najpogodnije trite je trite dravnih hartija od vrednosti I najstarije. Ukoliko ne
postoji trite dravnih hartija od vrednosti, ili u zemljama gde one nisu dovoljne onda postoji
mogunost da centralne banke razvije sopstvene hartije od vrednosti sa ciljem voenja
monetarne politike. Kratkorone privatne HOV su manje pogodne za operacije na otvorenom
tritu, jer sa jedne strane stavljaju centralne banke, a sa druge strane ukoliko centralna banka
otkupljuje ove hartije to moe stimulisati njihove emitente da zaponu emisiju rizinijih
hartija od vrednosti. U praksi se ovaj problem najee reava tako da centralna banka
prihvata samo one privatne HOV koje od strane nezavisne rejting agencije imaju visok
rejting.

Odluke drave o upravljanju dugom i depozitnom nesumnjivo imaju veliki uticaj na operacije
na otvorenom tritu. Ponekad ih olakavaju, a ponekad oteavaju. U veini zemalja vlade i
centralne banke zajedno sarauju na ovom polju.

Operacije na otvorenom tritu se mogu sprovoditi preko kontrole kamatne stope ili iznosa
transakcije1. Prvi naicn podrazumeva da centralna banka fiksira kamatnu stopu. U drugom
sluaju centralne banke odreuje vrednost hartija od vrednosti kojim eli da trguje. Razvijene
zemlje, po pravilu, uz manje izuzetke koriste pasivan pristup. Idealna situacija je da se
operacije obavljaju preko kratkoronih HOV imajui u vidu da u savremenim uslovima
kljuan instrument monetarne police predstavljaju kratkorone kamatne stope, to ne
iskljuuje mogunost emitovanja i dugoronih HOV.

1
Eri, Dejan; uki, Malia, (2007), Finansijska trita u uslovima krize, igoja tampa:
Istitut ekonomskih nauka, Beograd, str. 202

6
Uspeno voenje monetarne politike preko operacija na otvorenom tritu podrazumeva
ograniavanje uloge zaduivanja banaka preko tzv. ,,diskontnih prozora. To se najee
sprovodi preko visokih kamatnih stopa. Danas se operacije na otvorenom tritu sprovode
preko REPO operacije I reverzibilnih REPO operacija. Na ovaj nain se obezbeuje
privremeno pokrie manjkova i vikova likvidnih sredstava, a ne utie se direktno na ponudu i
tranju HOV koje slue kao kolateral.

Dilema da li operacije na otvorenom tritu obavljati na primarnom ili sekundarnom tritu

danas vie ne postoji. Naime, kupovina na primarnom tritu bi mogla voditi monetizaciji
budetskog deficit, I stoga se one u gotov svim zemljama sprovode , na sekundarnom tritu,
osim u sluajevima kada ne postoji razvijeno sekundarnom tritu osim u sluajevima kada ne
postoji razvijeno sekundarno trite. U drugoj polovini prolog veka ove operacije su se
obavljale I na primarnom tritu, a u nekim zemljama centralne banke su, ak, imale obavezu
da otkupe iznose neprodatih dravnih HOV.

1.2. Uticaj operacija na otvorenom tritu na rezerve, novac u opticaju i krediti banaka

Kljuni element na kojem FED temelji svoju ulogu u sprovoenju monetarne politike odnosi
se na njegove sposobnosnosti da utie na reserve banaka i monetarni multiplikator. Fed je
razvio nekoliko kategorija za odreivanje rezervi:

1) Monetarna baza (MB)

Monetarnu bazu ( ili primarni odnosno rezervni novac) ekonomisti jo nazivaju novcem
velike snage. Monetarna baza obuhvata ukupne reserve banaka (TR) i gotovine u opticaju
(C). Gotovina u opticaju oznaava gotovi novac u posedu nefinansijskog sektora, gotovinu
izvan trezora centralne banke dravne blagajne i blagajnih banaka. Taj zbir (MB=TR+C)
ekonomski ponekad nazivaju novcem velike snage, jer jedan dolar primarnog novca moe
predstavljati osnovu za nekoliko dolara na transakcijskim raunima kod banaka. to je vea
stopa obavezne reserve, to svaki dolar primarnog novca ima manju snagu. Drugim reima,
primarni novac, tj.monetarnu bazu ine novana sredstva u rukama nefinansijskog sektora
koja, ako se dre u bankama, mogu biti iskoritena kao sredstva obavezne rezerve.

2) Vikovi rezervi (ER)

Vikovi rezervi (ER) oznaavaju sredstva rezervi iznad obavezne reserve. Definiu se kao
razlika izmeu ukupnih i obveznih rezervi (RR) ; dakle,

ER=TR-RR.
7
3) Pozajmljene reserve (BR)

Pozajmljene reserve obuhvataju sredstva rezervi koja su depozitne ustanove; tj.banke

pozajmile od FED-a.

4) Nepozajmljene rezervi (NBR)

Nepozajmljene reserve definiu se kao razlika ukupnih rezervi i pozajmljenih rezervi

NBR=TR-BR

5) Nepozajmljena baza

Nepozajmljena baza predstavlja razliku monetarne baze i pozajmljenih rezervi, odnosno zbir
nepozajmljenih rezervi i gotovine u opticaju. Neki ekonomisti daju prednost toj veliini u
odnosu na monetarnu bazu jer smatraju da ona bolje od monetarne baze odraava potencijalnu
maksimalnu novanu masu.

6) Slobodne rezerve (FR)

Slobodne reserve odgovaraju razlici pozajmljenih rezervi i vikova rezervi (FR=BR-ER).

Depozitne ustanove obino vraaju FED-u pozajmljena sredstva rezervi pre nego odlue
kupiti hartiju od vrednosti ili odobriti nove kredite. Slobodne rezerve mogu biti dobar
pokazatelj mogueg rasta bankarskih plasmana2.

1.2.1.Uticaj operacija na otvorenom tritu na rezerve i koliinu novca u opticaju

Nepozajmljene reserve su ona komponenta ukupnih rezervi koja se poveava nakon kupovine
vrednosnih papira na otvorenom tritu smanjuju se nepozajmljene reserve kao deo ukupnih
rezervi bankarskog sistema. Model monetarnog multiplikatora:

M= M*MB

Promena koliine novca u opticaju jednaka je promeni monetarne baze umnoenoj za

vrednost monetarnog multiplikatora. Prema definicija prikazanim u prethodnom odeljku,
MB=TR+C, odnosno, MB=NBR+BR+C, jer ukupne rezerve, moraju predstavljaju zbir
nepozajmljenih i pozajmljenih rezervi. Ako ostali uslovi ostaju nepromenjeni, operacije na
otvorenom tritu menjaju se samo nepozajmljene reserve, dakle BR=C=0. Zbog odreene
operacije na otvorenom tritu monetarna baza e porasti za iznos poveanja nepozajmljenih
rezervi; MB=NBR, pa izraz moemo formulirati na sledei nain:

2
Eri, Dejan; uki, Malia, (2007), Finansijska trita u uslovima krize, igoja tampa:
Istitut ekonomskih nauka, Beograd, str. 202-204
8
 M=m*NBR

Izraz govori da promena nepozajmljenih rezervi ima multiplikativni efekt na novanu

masu /koliinu novca u opticaju. U skladu s tim moemo zakljuiti da kupovina HOV na
otvorenom tritu, koja uzrokuje poziivnu promenu nepozajmljenih rezervi, uz uslov da ostale
HOV ostaju iste, dovodi do smanjenje novane mase za iznos smanjenja nepozajmljenih
rezervi pomnoen s monetarnim multiplikatorom.

1.2.2.Uticaj operacija na otvorenom tritu na ukupne kredite banaka

Promena koliina bankarskih kredita moe biti izraena kao umnoak promene monetarne
baze:

L=mL*MB,

pri emu je mL ukupni kreditni multiplikator.

U uslovima kad ostale vrednosti ukljuujui gotovinu u opticaju i pozajmljene reserve ostaju
iste, znamo da je MB=NBR kao posledica operacija na otvorenomtritu. Izraz
L=mL*MB moemo iskazati na sledei nain:

L=mL*NBR.

Izraz govori da promena nivoa pozajmljenih rezervi, kao posledica operacija na otvorenom
tritu, pomnoena s ukupnim kreditnim multiplikatorom daje promenu ukupne koliine
bankarskih kredita. Kad FED kupuje dravne obveznice, to znai da e promena nivoa
nepozamljenih rezervi biti pozitivna, a ukupna koliina bankarskih kredita porast e za
multiplicirani iznos promene nepozajmljenih rezervi. Kada FED prodaje obveznice to znai
da e promena nivoa pozajmljenih rezervi biti negativna, a ukupna koliina bankarskih kredita
smanjie se za multiplicirani iznos promene nepozajmljenih sredstava. Operacije na
otvorenom tritu predstavljaju instrument kojim FED utie i na koliinu novca i na koliinu
kredita. Upravo zbog takvog uticaja, operacije na otvorenom tritu instrument su monetarne
politike kojim se najee sluze.

1.3. Tri neposredna efekta operacija na otvorenom tritu

Kada se kupuju ili prodaju hartije od vrednosti na otvorenom tritu, to se izrazito odrava na
ekonomiju na sledea tri naina:

- menja se nivo rezervi depozitnih ustanova;

9
 - menja se cena, pa prema tome i prihod od vrednosnih papira;

- menjaju se ekonomska oekivanja3.

Promena nivo rezervi - Ako FED kupi od neke depozitne ustanove dravne menice u
vrednosti od 1milion , FED e plaanje izvriti tako to e poveati saldo na raunu rezervi
te depozitne ustanove. To znai da se menja struktura active navedene depozitne ustanove:
ona sada ima 1 milion manje u dravnim menicama, a 1 milion vie u sredstvima na
raunu rezervi kod FED-a. FED opet belei poveanje od 1 milion na strani active kao i na
strani pasive. Nivo rezervi na raunu jedne depozitne ustanove porast e i u sluaju ako FED
kupi trezorsku menicu u vrednosti od 1 milion od privatnog sektora. Svaki put kad FED
kupuje dravne hartije od vrednosti, reserve banaka porastu tano za iznos kupovine. Pod
uslovom da druge vrednosti ostaju nepromenjene, novana e masa porasti za nekoliko puta
umnoen iznos kupovine. Takvo poveanje novane mase moe na kraju dovesti do porasta
ekonomske aktivnosti. U skladu sa tim moemo zakljuiti da e se u obratnom sluaju kad
FED prodaje menicu nekoj depozitnoj ustanovi ili nebankarskom sektoru smanjiti ukupan
nivo rezervi,to obino uzrokuje viestruko smanjenje novane mase.

Promena kamatnih stopa - kako se menja cena menice ili obveznice tako se menja i prinos
koji odreena vrednost donosi vlasniku. Porastom kupovine obveznice porae cena
obveznica, to znai da se prinosi od obveznika smanjuju. Manja kupovina obveznica
uzrokuje pad cena, odnosno poveanje prinosa obveznica. Kako FED moe uticati na cenu
nekog vrednosnog papira tako moe uticati i na kamatne stope. FED bi u uslovima postojanje
inflatornih oekivanja, mogao diktirati promene kratkoronih, srednjoronih ili dugoronih
kamatnih stopa agresivno kupujui ili prodajui vrednosnih papira na njihovom tritu. A da
bi odrao odreenu cenu menica, FED ne bi morao initi nita drugo ve kupiti po toj
vaeoj ceni.

Promene u oekivanjima Efekat najave prisutan je na podruju operacija na otvorenom

tritu jednako kao i na podruju ostalih instrumenata monetarne politike. Investitori,
finansijski direktrori kompanija i mnogi drugi, svi oni budno prate operacija na otvorenom
tritu te prognoziraju uticaj tih operacija na ekonomske varijable, prvenstveno na kamatne
stope i inflaciju. Meu ekonomistima ne postoji potpuna saglasnost o tome na koji e se tano
nain promeniti oekivanja kada doe do odreenih promena u operacijama na otvorenom

3
David, VanHoose; Miller, Roger LeRoy (1997), Moderni novac i bankarstvo, Mate, doo,
Beograd, str. 208-2011
10
tritu. Intenzivna kupovina vrednosnih papira od FED-a mogla bi dovesti do niih kamatnih
stopa , rasta proizvodnje i investicija, kao i rasta potronje. S druge strane, ekspanzivna
monetarna politika mogla bi pruiti osnovu za oekivanja jo veeg rasta novane mase u
budunosti, odnosno mogla bi postaknuti inflatorna oekivanja. Uslovi u kojima se oekuje
rast inflacije mogu znaajno obeshrabriti investicije i potronju.

1.4. Repo i obrnute repo operacije na otvorenom tritu

Centralne banke koriste REPO kao sredstvo uticaja na obim novane mase. U
cilju poveanja obima dnevne i kratkorone likvidnosti, one zakljuuju obrnuti
otkup dilerima dravnih obveznica. Likvidnost se apsorbuje REPO aranmanima.
Reotkupna cena hartije od vrednosti sadri kamatnu stopu za korienje dobijenih
sredstava. CIlj REPO transakcija je da omoguava klijentu da pozajmi od
prodatih hartija od vrednosti uz zadravanja prava da otkupi te iste hartije.

Repo transakcije nastaju davanjem finansijske active u zamenu za novac uz

obavezu da se data aktiva primi nazad na odreeni datum u iznosu novca koji je
primljen. Obrnute repo transakcije je paralelni process koji oznaava prijem date
finansijske active iz repoa sa obavezom da se primljena aktiva vrati u datom
iznosu novca uvean za kamatu. Zatvaranje repo transakcije se vri na datum
reotkupa/saldiranja koji je unapred fiksiran.

Repo transakcije se koriste za prevazilaenje nelikvidnosti. Sa aspekta riyika ove

transakcije imaju pogodnosti koje proistiu iz kolateralizacionog kredita tj.
kredita sa obezbeenjem. Rizik partnera u repo transakcijama je ogranien na
moguu negativnu razliku izmeu trine cene HoV i novanih iznosa
zahvaljujui kolateralu, to nije sluaj sa neobezbeenim plasmanima.Otuda je
prethodni postupak u procesu realizacije repo transakcija postupak sprovoenja
kreditne procenje i utvrivanje kreditnog limita za svoje partnere (kreditni rizik).

Rizik neizvrenja repo transakcije je pravni rizik, koji nastaje kao posledica
nemanja ovlaenja da se pristupi repo transakcijama ili je partner podvrgnut
nekim restrikcijama. Trgovina i procedure saldiranja na repo tritu nose i
operativni rizik, te je neophodno sprovesti i mere za ublaavanje tog rizika, to
se postie visokim stepenom razgranienja nadlenosti, jasnim definisanjem
limita, tanim evidentiranjem u internim sistemima, monitoring i kontrolisanjem

11
kreditnog i trinog rizika. Kada je u pitanju ukupan broj transakcija, REPO i obrnute
REPO transakcije brojnije su vie od 115 puta u odnosu na kupovinu i prodaju dravnih
vrednosnih papira i vrednosnih papira koje izdaje dravne agenicije.

REPO i obrnuti REPO najee imaju vrlo kratke rokove dospea. Fed obino realizuje REPO
transakcije u rokom kraem od 15 dana, a obrnuti REPO transakcije do 7 dana. Rok dospea
REPO i obrnuti REPO transakcije ukazuje na to da se takve transakcije koriste samo onda
kada Fed eli privremeno izmeniti rezerve depozitnih ustanova.REPO predstavlja
pribavljanje kredita zalaganjem kratkoronih finansijskih instrumenata,
pvenstveno dravnih obveznica. On je oblik kolateralizacije kredita, iako je po
formi kupoprodaja hartija od vrednosti.

Kamata na REPO racuna se po formuli:

U zalogu se obino uzima vei iznos hartija od vrednosti od odobrenog zajma, da

bi se davaoc zajma obezbedio od kreditnog rizika i rizika promene kamatne stope
rast kamatne stope moe smanjiti vrednost zaloenih hartija. Zaloene hartije se
ne prenose sem u sluaju neizvrenja reotkupa. Motiv ulaska u REPO za vlasnika
hartija jeste nia kamatna stopa u odnosu na druge naine pribavljanja sredstava,
a za zajmodavca, iako je niska kamatna stopa relativna sigurnost ovog tipa
transakcija.

Prodavac hartije od vrednosti iz repo transakcije ima:

1. Pravo da proda i obavezu da reotkupi hartije od vrednosti na datum koji je

fiksiran unapred.

2. Pravo da primi kamatu i drugi prihod od eminent HoV-a, jer ne gubi

ekonomske koristi iz HoV-a.

3. Transfer HoV-a se ne kvalifikuje kao prodaja HoV-a od strane prodavca i

povratni prenos se ne kvalifikuje kupovinom ve kolateralom.

4. Primljena likvidna sredstva po osnovu prodaje HoV-a iskazuje u poslovnim

knjigama kao obavezu za primljeni kredit.

4
David, VanHoose; Miller, Roger LeRoy (1997), Moderni novac i bankarstvo, Mate, doo,
Beograd, str. 304
12
 5. HoV i dalje su pozicije Bilansa stanja na koje primenjue metod valorizacije
( fer vrednost)

Kupac hartije od vrednosti iz repo transakcije iskazuje u svojim knjigama:

1. Likvidni odliv/plasiranje novanih sredstva kao kredit.

2. Potraivanja za kamatu kao cenu na plasirana sredstva repo kamata.

3. Primljene hartije od vrednosti u vanbilansnu evidenciju po fer vrednosti.

Osnovna zamisao transakcije je omoguiti kreditiranje prodavca vrednosnih

papira, pri emu kupac vrednosnih papira (u praksi se esto naziva i cash
provider) daje prodavcu odreeni novani iznos uz odgovarajuu kamatnu stopu
(repo rate). Cela je transakcija osigurana vrednosnim papirima (najee je re o
dravnim obveznicama), koje prodavac prodaje kupcu, a otkupit e ih nakon
proteka dogovorenog vremena po unapred dogovorenoj cieni.

Transakcija je tako strukturirana, da zaista dolazi do prenosa odnosno sticanja

vlasnitva na vrednosnim papirima, jer prenos vlasnitva ima ulogu osiguranja.
Valja biti vrlo oprezan prilikom tumaenja pojma koji se koristi u praksi, budui
da je ustaljena upotreba termina collateralised loan tj. da je re o osiguranom
zajmu. Sami vrednosni papiri nazivaju se collaterals odnosno osiguranje, a
ustalila se takoe i fraza da se papiri daju, odnosno primaju u zalog tj. kao
kolateral. Ovakva izreka pravno je potpuno pogrena, budui da nigde u ugovoru
nije navedeno da se na papirima zasniva zalono pravo, iako je nesporno da je
funkcija tih papira osigurati potraivanje 5 .

Vrednost papira koji se koriste kao osiguranje odreuje se prema trinoj ceni
(market value). Budui da se vrednost papira svakodnevno moe promeniti i po
nekoliko puta, kupac i prodavac takoe dogovaraju tzv. haircut. To se dogovara u
odreenom postotku od novane protivrednosti koju e kupac dati prodavcu. Radi
boljeg razumevanja haircut-a, valja ga pokazati primerom. Ukoliko stranke
ugovore da je haircut 101 %, to e znaiti, da ukoliko kupac prodaje vrednosne
papire koji u trenutku prodaje vrede npr. 100 US $ (videti sliku), a transakcija je

5
Eri D. (2003), Finansijska trita i instrumenti, II dopunjeno i izmenjeno izdanje, Beograd,
str. 208-209

13
dogovorena na iznos od 100 US $, prodavac e kupcu predati vrednosne papire u
vrednosti od 101 US $. Razlika od 1 US $ (tj. 1%) je haircut. Prilikom povratne
kupovine, kupac (sada: prodavac) vratie vrednosne papire prodavcu (sada:
kupcu) u istoj koliini/vrednosti koju je primio, tj. $ 101. Odreivanje visine
haircut-a zavisie o tome koliko je sigurna strana koja treba novac, tj. prodavac
vrednosnih papira. U konkretnom sluaju, strana koja daje novac (kupac) svakako
e biti sigurnija sklopi li repo posao s nekom bankom koja ima AAA rejting, nego
s bankom nieg rejtinga, npr. BBB. Haircut moe takoer varirati zavisno o vrsti
papira, te e biti manji ukoliko je re o dravnim dunikim vrednosnim
papirima, dok e biti vei ukoliko se kao osiguranje daju npr. obveznice koje su
izdala trgovaka drutva (korporacijske obveznice).

Slika 1: Nain obavljanja repo transakcije 6

Na slici se vidi, da e prodavac papira, nakon to dobije nazad svoj papir, osim
novca kojeg je primio u prvom delu transakcije (u ovom sluaju 100 US $), biti
duan isplatiti kupcu i razliku od 0,4305 US $ (100,4305 - 100), koja predstavlja
naknadu za korienje novca, tj. Kamatu repo rate. To znai da e na kraju
transakcije, vraanjem vrednosnih papira svom ranijem vlasniku, kupac u
konkretnom sluaju zaraditi 0,4305 US $.

6
Mishin S.F. (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data status,
Beograd, str. 204

14
LITERATURA

Bjelica, Vojin, (2001), Bankarstvo Teorija i praksa, Novi Sad

David, VanHoose; Miller, Roger LeRoy (1997), Moderni novac i bankarstvo,

Mate, doo, Beograd

uki ., Bjelica V., Risti . (2003), Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Beograd

Eri D. (2003), Finansijska trita i instrumenti, II dopunjeno i izmenjeno

izdanje, Beograd

15
Eri, Dejan; uki, Malia, (2007), Finansijska trita u uslovima krize, igoja
tampa: Istitut ekonomskih nauka, Beograd

Krsti . (2003), Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Ni

Mishin S.F. (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data

status, Beograd

Nikola, Fabris, (2006), Centralno Bankarstvo u teoriji i praksi, Centralna banka

Crne Gore, Podgorica

Popovi, Saa (2006), Analiza finansijskog trita u Croj Gori, Pogdgorica

Simovi M. (2000), Monetarne i javne finansije, Ekonomski fakultet, Pritina

Zakon o Narodnoj banci Srbije, (Slubeni glasnik RS, br. 72/2003)

Centralna banka, www.centralnabanka.rs , (15.07.2017.)

Narodna banka Srbije, www.narodnabanka.rs , (20.07.2017.)

16