1.

POJAM ZAJMOVNOG KAPITALA

Zajmovni kapital predstavlja takav oblik koriscenja kapitala u kome se korisnik kapitala javlja u ulozi duznika, a vlasnik kapitala javlja se u ulozi poverioca. Ovaj kreditni odnos moze se ostvariti u neposrednom kontaktu izmedju vlasnika kapitala - poverioca i korisnika kapitala - duznika, u kom slucaju se govori o direktnom ili neposrednom kreditnom odnosu, ili posredno preko bankarskofinansijskog posrednika, u kom slucaju se radi o posrednom kreditnom odnosu.

Zajmovni kapital je ona vrsta financijskog kapitala koji se opotrebljava radi odobravanja novcanih kredita.Angazovani kapital u procesu reprodukcije stalno se transformise, prelazeci tako iz jednog oblika vrednosti u drugi.Za utvrdjivanje porekla zajmovnog kapitala od posebnog je znacaja transformacija sredstava za rad iz oblika u kojem se nalaze u svoje druge oblike.Transformacija sredstava za rad obavlja se relativno dugo, u nekim slucajevima to traje i po vise godina.

S obzirom da trosenje i prenosenje vrednosti sredstava za rad na novi proizvod traje relativno dugo, ali sta sa izdvojenim sredstvima u vremenu dok su ona na cekanju? Radi se uvek o sredstvima koja se nalaze u novcanom obliku. Ta sredstva su imobilisana iz procesa reprodukcije sve do momenta izbacivanja otpisanih sredstava za rad iz upotrebe.Tada se traze mogucnosti novog angazovanja. Sredstva amortizacije mogu se najbolje upotrebiti kao zajmovni kapital. Proces oplodjivanja kapitala odvija se kontinuelno. Dohotci zaposlenih se ne moraju odmah upotrbiti za kupovinu.

Ako se zarade isplacuju jednom mesecno, ona se nece utrositi odmah za kupovinu.Zarada ce se rasporediti na takav nacin sto ce se deo novca utrositi odmah, a drugi deo ce se utrositi sredinom meseca a ostatak pred kraj meseca.Novac koji ce se utrositi na samom kraju meseca moze sluziti kao zajmovni kapital.

2.MEDJUNARODNO KRETANJE ZAJMOVNOG KAPITALA

Za medjunarodno kretanje zajmovnog kapitala bitno je medjunarodno finansijsko trziste preko koga se vrsi plasman i angazuju slobodna finansijska sredstva. Organizovani deo tog trzista cine komercijalne banke i druge finansijske institucijekoje se bave kreditiranjem i kupovinom i prodajom hartija od vrednosti.

Komercijalne privatne banke pretezno odobravaju kratkorocne i srednjorocne, a u odredjenoj meri i dugorocne kredite prevashodno zajmoprimcima sa visokim bonitetom. Velike svetske banke igrale su znacajnu ulogu u finansiranju svetskog privrednog razvoja, a posebno kada su u pitanju manje razvijene zemlje.U tome su banke bile relativno oprezne sve do sedamdesetih godina proslog veka, ali kada su veliki suficiti zemalja izvoznica obezbedili znatan priliv svezeg novca, koji se preko Evrotrzista nasao u fondovima velikih svetskih banaka, one su pocele da vode ekspanzivnu politiku kreditiranja, koja je bila potpomognuta tada relativno niskim kamatnim stopama, sto je pogodovalo mnogim zemljama u razvoju, ali i bankarskih kredita finansiraju svoju platnobilansnu neravnotezu. razvijenim zemljama, da putem

Krajem sedamdesetih godina dolazi do rasta nivoa kamatnih stopa i kursa USD, sto je enormno povedalo obaveze zemalja dunika I dovelo do krize spoljnih dugova koja je kulminirala 1982., sa serijom reprograma i otpisa dugova koji su pogodili bilanse banaka. Od tada su svetske banke postale mnogo opreznije u odobravanju novih kredita i relativan znaaj bankarskih kredita kao eksternog vida finansiranja zemalja u razvoju, pogotovo posle Azijske krize 1997-1998. godine.

Poseban oblik meunarodnih zajmova su meunarodni javni zajmovi koji mogu biti bilateralni, na bazi meudravnih sporazuma, i multirateralni, koje odobravaju meunarodne finansijske organizacije.

2.1. REPRODUKCIJA ZAJMOVNOG KAPITALA

U prometnom procesu drutvene reprodukcije capital funkcionie kao robin i novani. Pojava zajmovnog kapitala, kao i trgovakog, objektivno je uslovljena potrebama reprodukcije u krupnoj robnoj privredi. Sa razvojem kapitalizma i krupne robne proizvodnje na toj osnovi, zajmovni capital se pojavljuje kao osamostaljeni deo novanog kapitala iz prometne sfere drutvene reprodukcije, odnosno kao osamostaljeni deo industrijeskog kapitala.

Pojava zajmovnog kapitala objektivno je uslovljena potrebama samog reprodukcionog procesa. Te potrebe dolaze do izraaja kako na strani ponude zajmovnog kapitala , tako I na strani tranje za njim. Ako se podje od faktora koji odreuju ponudu zajmovnog kapitala, uoide se da u samom procesu proizvodnje na mnogim takama privremeno stvaraju slobodna zajmovnog kapitala. Razvoj proizvodne snage rada izraava se u povedanju opremljenosti procesa proizvodnje sa sve savremenijom tehnikom i tehnologijom. Na toj osnovi povedava se uede minulog rada u odnosu na ivi rad u strukturi ukupno utroenog rada. Sve dok se data sredstva za rad ne amortizuju u potpunosti, amortizacioni fondovi se pojavljuju kao izvor zajmovnog kapitala. novana sredstva koja su izvor

Uvodjenje nove tehnike i tehnologije u proizvodni proces uslovljava ubrzani rast koliine utroenih sirovina. Na toj osnovi povedava se i opticajni kapital, kao i privremeno slobodna novana sredstva.

Kao poseban izvor zajmovnog kapitala pojavljuju se i tedni ulozi stanovnitva,te sredstva posebnog sloja kapitalista- rentijera. Ako se potrae uzroci tranje za zajmovnim kapitalom, videde se da je to u najvedem delu potreba normalnog odvijanja proizvodnje.U uslovima brzih tehniko-tehnolokih promena kapitalista najede nije u mogudnosti da sa svojom akumulacionim sredstvima prati tempo proirene reprodukcije.Taj nedostatak sredstava za akumulaciju nadoknauje se pozajmljivanjem na tritu zajmovnog kapitala.

Brze tehniko-tehnoloke promene dovode do toga da postojede maine i oprema zastarevaju ( moralno rabadenje ), pa su robni proizvoai esto prisiljeni da vre zamenu postojedih sredstava za rad i pre nego to se ona amortizuju. Ovaj momenat takoe utie na povedanje tranje za zajmovnim kapitalom. Isto tako, na povedanje ove tranje utiu i problemi vezani za realizaciju proizvedene robe, odnosno nunost brzog prilagoavanja promenama na tritu.Takve promene i prilagoavanje robni proizvoa najede nije u mogudnosti da prati svojim sredstvima. Kao znaajan inilac tranje za zajmovnim kapitalom u savremenim uslovima pojavljuje se i drava ( finansiranje njenih funkcija ).Najzad, treba istadi i stanovnitvo sa svojim potrebama, kao i pobude pekulativnog karaktera( tu se istiu hartije od vrednosti). Zajmovni kapital predstavlja osamostaljeni deo industrijskog kapitala i to posebno onog

njegovog dela koji u krunom kretanju kapitala egzistira u obliku novanog kapitala. Sam tok reprodukcije kapitala, kao i njegov mehanizam,dovode do privremenog oslobadjanja izvesnih delova industrijskog kapitala njihove funkcije i zadravanja u novanom obliku.S druge strane javlja se i potreba da se u process reprodukcije pojedinih individualnih kapitala ubaci dodatni kapital i pre nego to ovaj sopstvenim funkcionisanjem ostvari odgovarajudi obim novane akumulacije.

2.2. IZVOR ZAJMOVNOG KAPITALA

Amortizacioni fond predstavlja deo prenesene vrednosti sredstava za rad i ona se po izvrenoj realizaciji pojavljuju u novanom obliku.U medjuvremenu, izmeu realizacije amortizacije i upotrebe za kupovinu novih sredstava za rad, ovaj novani kapital se moe pretvoriti u zajmovni kapital.To je jedan od izvora zajmovnog kapitala. Drugi je fond akumulacije , koji slui za proirenu reprodukciju.U periodu izmeu momenta ostvarene novane akumulacije i momenta ostvarivanja stvarne akumulacije , izdvojena slobodna novana sredstva mogu se koristiti kao zajmovni kapital. Tredi izvor zajmovnog kapitala su rezervni fondovi koji se formiraju za odravanje kontinuiteta proizvodnje i prometa, jer uvek postoji mogudnost da dodje do nekih zastoja. etvrti izvor zajmovnog kapitala pojavljuje se kao tednja irokih slojeva stanovnitva.

3. OBRT ZAJMOVNOG KAPITALA

Zajmovni kapital se moe definisati kao novani deo kapitala koji je privremeno iskljuen iz reprodukcije. Obrt zajmovnog kapitala se moe prikazati kroz dve faze:

1. fazu davanja i 2. fazu vradanja. Davanje novca kao kapitala na zajam pod uslovom da se on vrati zajedno sa kamatom predstavlja kredit kao vid zajmovnog kapitala.Model tog procesa se moe prikazati na slededi nain : N N

Iz navedenog modela se vidi da se novac daje da bi se on vratio njegovom vlasniku uvedan. Oni koji imaju potrebu, volju i dovoljno sposobnosti da pokrenu vlastiti biznis a nemaju svog novca, oni de novac pozajmiti. Novac se pozajmljuje da bi se pokrenuo biznis. Pokretanje biznisa podrazumeva angaovanje proizvodnih inilaca. Model krunog toka zajmovnog kapitala je :

N N R . . . . P . . . . R N N Rs

Model pokazuje da se kapital ustupa preduzetniku koji je odluan da pokrene vlastiti biznis. S obezbeenim iniocima zapoinje se sa proizvodnim procesom iji rezultat je novostvorena roba ija je vrednost veda od pozajmljenog kapitala. Roba se iznosi na trite i za nju se dobija novac koji je vedi od iznosa dobijenog pozajmljivanjem.

Pozajmljeni novac se konano vrada zajmodavcu uvedan za iznos kamate. Obrt zajmovnog kapitala predstavljen unapred iznesenom modelu ukazuje na samu svrhu pozajmljivanja. Za preuzeto organizovanje posla i rizik koji sa sobom nosi biznis, preduzetniku pripada preduzetnika dobit.Preduzetnika dobit je oploeni zajmovni kapital, koji se deli izmeu zajmodavca i preduzetnika. Zajmodavcu pripada ugovorena kamata a preduzetniku ostatak.

Oba kretanja kapitala i njegovo pozajmljivanje i vradanje manifestuju se kao izvravanje odreenog pravnog posla, odnosno odreene pravne transakcije. Pozajmljivanje i vradanje novca dovodi duniko poverilakih odnosa na osnovu kojih dolazi do razdvajanja svojine nad kapitalom od funkcije kapitala. Postojanje tih razdvojenih funkcija kapitala u vidu dve osobe kapitalista tj. vlasnika i zajmoprimca, dovelo je do podele profita na dva dela : 1. kamatu kao dohodak na kapital-svojinu 2. preduzetniku dobit.

4. KAMATA - CENA ZAJMOVNOG KAPITALA

Kamata je dohodak vlasnik zajmovnog kapitala.Vlasnik zajmovnog kapitala pozajmljuje svoj kapital na odreeno vreme, pri emu se zajmoprimac kroz ugovor obavezuje da de pozajmljeni kapital vratiti po isteku ugovorenog vremena, uz pladanje odgovarajude kamate. Kapital ustupljen na koridenje drugim ostvaruje dvostruku ulogu. Prvo, osigurava svoju oplodnju,pri emu je kamata iskaz te oplodnje. Drugo, on je pokreta biznisa putem kojeg osigurava preduzetniku dobit.

Kamata je osnovni razlig pojave zajmovnog kapitala. Ona je cilj pozajmljivanja. Ali je potrebno pokrenuti itav niz razliitih aktivnosti. Re je o potrebi da se relativno rairena sredstva nalaze kao slobodna koncentriu na jednom mestu. Tek po njihovom prikupljanju i koncentraciji na jednom mestu modi de se staviti u funkciju. Svrha prikupljanja slobodnih sredstava je njihovo pozajmljivanje. Pozajmljena sredstva se moraju oploditi. Oploivanjem tih sredstava obezbedide se vlasniku kamate, a

one se mogu definisati kao cena koridenja zajmovnog kapitala.

4.1. KAMATNA STOPA

Kamata je deo ostvarenog profita.Kamatu plada zajmoprimac kao naknadu za privremeno koridenje pozajmljenog kapitala.Visina kamatne stope koju zajmoprimac treba da plati odreena je visinom kamatne stope koja se precizira u ugovoru. Prema tome, kamatna stopa pokazuje koliko jedinica kamate na sto jedinica pozajmljenog novca kapitala dobija vlasnik zajmovnog kapitala (obino su to banke ) : Kamata K = _____________________ X 100 zajmovni kapital Uobiajeno je da se kamata definie kao cena upotrebe kapitala. To je trina kategorija iju veliinu odreuje kretanje ponude i tranje za zajmovnim kapitalom. Veliina kamate zavisi od veliine kamatne stope. Kamatna stopa je iznos koji se kao postotak zaraunava na sumu pozajmljenog novca. Postoji pet faktora koji utiu na visinu kamatne stope, a to su : 1. veliina profitne stope koju pozajmljeni kapital donosi,

2. odnos ponude i tranje na tritu kapitala, 3. vreme na koje se kapital pozajmljuje, 4. pogodna klima, 5. ekonomska politika u oblasti investicija,kredita i kamate.

Najvanija odrednica kamatne stope je profitna stopa. S obzirom da se kamatna stopa obezbeuje iz profita, ona ne moe biti nula, niti veda od profitne stope. Ako bi kamatna stopa bila nula, tada niko ne bi eleo pozajmljivati svoj kapital. A ako bi kamatna stopa nadrasla profitnu stopu, tad bismo imali obrnutu situaciju.

Na visinu kamatne stope utiu duina koridenja pozajmljenog kapitala. to je rok koridenja pozajmljenog novca kradi, kamatna stopa je veda i obrnuto. Savremena drava sve vie i sve ede sama investira u pojedine grane, u infrastrukturne objekte. Drava moe odreivati i visinu kamatne stope. Emisija novca se moe koristiti za uvoenje globalne kamatne politike. Ako centralna banka ima potrebu da emisijom novca regulie novani opticaj, ona de to uiniti na nain to de iz nove emisije odobravati kredite komercijalnim bankama uz minimalne kamate.

Kamatna stopa moe biti : pasivna banke je pladaju na tedne uloge, aktivna banke je napladuju na odobrene kredite.

Poto su banke profitne organizacije, da bi ostvarile profit aktivna kamatna stopa mora biti veda od pasivne. Njihova razlika naziva se kamatna margina. U razvijenim trinim privredama kamatna stopa ima znaajnu ulogu odreuje minimalni nivo rentabilnosti plasmana kapitala. Ako se ne moe obezbediti oplodnja uloenog kapitala u vedem iznosu nego to to obezbeuje plasiranje kapitala onda je takvo plasiranje kapitala neracionalno. Kretanje kamatne stope je znaajan inilac prikupljanja slobodnih novanih sredstava, te njihove koncentracije. Poto visina kamatne stope znaajno utie na obim investicija i zaposlenosti , kao i na raspodelu dohotka, onda se u savremenim uslovima drava pojavljuje kao znaajan faktor koji utie na njeno kretanje.

5. ZAJMOVNI KAPITAL I BANKE

Zajmovni kapital je neto to je bitno u sistemu funkcionisanja drutvene reprodukcije. Ono to je bilo potrebno je ustanoviti system koji bi mogao da privremeno iskljueni kapital privede potpuno novoj funkciji. Tada je nastala banka.

Sve je poelo s pojedincima koji su svoj novac uz vedu ili manju kamatu pozajmljivali, prvo u svom okruenju, a kasnije i ostalim lanovima zajednice uz obezbeenu garanciju da de pozajmljeni novac biti vraden. Od prvih pozajmljivaa do pojave institucija klasinih banaka moralo je protedi dosta vremena. Uz to se i uloga banke izmenila. Vreme u kom se banka pojavila imala je samo jednu ulogu pozajmljivanja novca.

Od

nekadanjeg zajmodavca u svom dugom razvojnom periodu, banka je transformisana u

sakupljaa slobodnih sredstava. Usprkos svim funkcijama i dalje je ostala njena dominantna uloga u prikupljanju slobodnih sredstava i njihovo pozajmljivanje onima koji za to imaju potrebu. Sredstva koja privredni subjekti i institucije drutvene nadgradnje dre na raunima banaka kao sredstva po vienju koriste se za pozajmljivanje drugim. Drugi izvor bankarskog finansijskog potencijala ini tednja graana. Instrument podsticanja jeste kamata koja se odobrava tediama. Sredstva vlasnik moe iz banke podizati bez ikakvog ogranienja i svakodnevno. Ako tedie svoje uloge oroavaju na dui rok, kamatne stope su znatno vede. Banka je obavezna da prema tediama ostane stalno likvidna, a to znai da a u trezorima banaka mora biti dovoljno novca kako bi tedie sredstva mogli da podignu uvek kada to poele.

S druge strane, na sredstva koja prikuplja od drugih i koja koristi kao svoj finansijski potencijal banka ispladuje kamatu. Razlika izmeu stopa koje banka ostvaruje pozajmljivanjem novca drugim I stopa za novac koje banka prikuplja I koristi kao svoj potencijal predstavlja prihode banaka. Iz tako ostvarenih prihodabanka pokriva trokove svog poslovanja, plate zaposlenih, odravanje objekata, a ostatak koristi kao finansijski potencijal.

5.1. BANKE I KREDITI

U savremenoj robnoj privredi banke predstavljaju specijalizovane institucije novanog prometa koje imaju dve osnovne funkcije : 1. Prva funkcija vezana je za obavljanje poslova platnog prometa za svoje komitente .Za obavljanje ovih poslova potrban je odgovarajudi kapital ( zgrade, oprema, angaovanje radne snage ). Banke kroz cenu svojih usluga odnosno bankarsku maru, nadoknauju trokove ovog poslovanja i obezbeuju sebi odgovarajudi profit. 2. Druga funkcija banke vezana je za prikupljanje privremeno slobodnih novanih sredstava i plasiranje tih sredstava kao komatonosnog kapitala. Na prikupljena sredstva ( depoziti privrede, tedni ulozi i sl.) banke pladaju tzv. pasivnu kamatu, dok za plasmane tih sredstava kao kamatonosnog kapitala napladuju aktivnu kamatu.

Razlika izmeu aktivne i pasivne kamate , po pokridu istih trokova prometa za obavljanje ovih operacija, obezbeuje banci odgovarajudi profit, odnosno tzv. bankarsku dobit.

LITERATURA

1. Dragiid D.,Ilid B.,Medojevid B.,Pavlovid M.: Osnovi politika ekonomije, Zavod za udbenike I nastavna sredstva, Beograd, 1993. 2. Jovanovid Gavrilovid P. , Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet Beograd, 1994. 3. Ristid . , Trite kapitala- teorija i praksa, Privredni pregled, Beograd , 1990. 4. Robinson J. i Eatwell J.D. , Uvod u savremenu ekonomiku, Cekade, Zagreb, 1982.

Internet sajt :

1. http: / www.cb-mn.org/politika 2. http://www.knowledge-bank1.org/meunarodno_bankarstvo 3. http://www.knowledge-bank.org/berze_i_finansijska_trita/lekcije