Alkoholizam I Tetne Posledice PDF Free

* Ovde unesite naziv Vaše više škole ili fakulteta
SEMINARSKI RAD
Tema : Alkoholizam i štetne posledice
Mentor : Student:
*ime i prezime *ime i prezime
Januar, 2010.
Sadržaj :
1 UVOD ..................................................................................3
1.1 Pojam i definicija alkohola..........................................................5
1.1.1 Podela alkohola.................................................................................................5
1.1.2 Etil- alkohol (C2H5OH).......................................................................................6
1.1.3 Metanol (CH3OH)...............................................................................................6
1.2 Uticaj alkohola na osobu............................................................7
1.3 Genetska predispozicija za nastanak alkoholizma........................7
1.4 Resorpcija alkohola....................................................................8
1.5 Brzina resorpcije......................................................................10
1.5.1 Faktori koji utiču na resorpciju alkohola...........................................................11
1.5.2 Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju................................................11
1.5.3 Individualni faktori koji utiču na resorpciju alkohola........................................12
1.6 Oštećenja izazvana alkoholizmom.............................................12
1.7 Metabolički procesi izazvani alkoholizmom................................13
1.8 Bolesti izazvane alkoholizmom.................................................14
1.8.1 Promene na koži..............................................................................................14
1.8.2 Obolenja sistema za varenje............................................................................15
1.8.3 Hipoglikemija kod alkoholičara........................................................................16
1.8.4 Bolesti jetre.....................................................................................................17
1.8.5 Alkohol povećava rizik od upale pluća ............................................................18
1.8.6 Oštećenja moždanog tkiva izazvana alkoholizmom.........................................18
1.8.7 Oštećenja kičmenog stuba...............................................................................19
1.8.8 Obolenja perifernih živaca...............................................................................20
1.8.9 Oštećenja krvnih sudova i srca .......................................................................20
1.9 Psihička oboljenja izazvana alkoholizmom.................................21
1.9.1 Akutno pijano stanje........................................................................................21
1.9.2 Patološko pijano stanje ...................................................................................21
1.9.3 Delirium tremens.............................................................................................22
1.9.4 Alkoholna epilepsija.........................................................................................23
1.9.5 Alkoholna halucinoza ....................................................................................23
1.9.6 Demencija alkoholičara ...................................................................................24
1.9.7 Alkoholne psihoze ...........................................................................................24
1.9.8 Korsakovljeva psihoza ....................................................................................25
1.9.9 Encefalopatija..................................................................................................25
1.9.10 Pseudoparaliza alkoholna.............................................................................26
2 ZAKLJUČAK..........................................................................26
3 LITERATURA........................................................................27
1 UVOD
Problem upotrebe i zloupotrebe alkoholnih pića star je gotovo koliko i čovečanstvo. Ljudi su
oduvek želeli da sebe zaštite od prevelikih zahteva realnosti, od nepoznatih zbivanja u sebi i
oko sebe, od teskoba i nesigurnosti, ali i da sebi obezbede zadovoljstvo. Alkohol mnoge od
ovih zahteva može privremeno da ispuni. Masovna prihvaćenost alkoholnih pića formira
odobravajući stav prema njegovoj upotrebi koji je utkan u religiju, kulturu, ekonomske i
pravne odnose ljudi. Pijenje se u nekim situacijama podstiče: rođenje deteta, svadbe, sahrane,
deci se daje alkoholno piće radi jačanja organizma, što doprinosi tome da se problematično
pijenje polako i neopaženo razvije u alkoholizam.
Danas se alkoholizam smatra kompleksnim psihosocijalnim problemom, odnosno, bolešću

zavisnosti. Smatra se da je alkoholizam samo deo šireg kompleksa svih poremećaja vezanih
za pijenje alkoholnih pića, a osoba koja pije se sagledava u kontekstu njene uže i šire
socijalne sredine, uz potpuno poštovanje medicinskog aspekta sindroma alkoholne zavisnosti.
Alkohol je psihoaktivna supstanca sa adiktivnim potencijalom. To znači da deluje relativno
brzo, umiruje, pomaže osobi da se na kratko opusti i na trenutak zaboravi na probleme,
dostupan je i jeftin. Na centralni nervni sistem alkohol deluje opijajuće i omamljujuće, a ne
razdražujuće, kako se obično misli. Viši delovi mozga u kojima su smeštene intelektualne
funkcije, razum i kontrola ponašanja, kontrolišu i obuzdavaju niže delove u kojima su
smešteni nagoni i osećanja. Alkohol, po nekom redosledu, prvo parališe one više delove, te se
razum i kontrola ponašanja polako smanjuju i gube, a nagoni i osećanja bivaju sve više
oslobođeni i ispušteni ispod kontrole paralisanih, viših delova.
Svako ponovljeno pijenje alkoholnih pića, bez obzira na količinu i učestalost, koje stvara
pojedincu zdravstvene i/ ili socijalne probleme i komplikacije je znak alkoholizma. Najčešće
se alkoholizam postepeno razvija, što predstavlja teškoću okolini da uoči i prepozna prve
znake alkoholizma. Razvoj alkoholizma prolazi kroz određene faze, mada je često nemoguće
odrediti jasnu granicu izmedju faza:
1. Faza umerenog pijenja, ne znači bolest, ali je često uvod u nju. Osoba pije
povremeno, pomalo, po modelu ”društveno prihvatljivog pijenja”. Ipak svi ljudi koji
piju alkohol umereno u riziku su da razviju zavisnost od alkohola.
2. Trening faza, takođe ne predstavlja zavisnost nego prelaz iz faze umerenog pijenja ka
uspostavljanju zavisnosti. Osoba ne prepoznaje da ima problem jer pije kada piju i
drugi ljudi (na slavljima, žurkama, u izlasku…), umereno, ali se povremeno napija u
tim ”prigodnim situacijama”.
3. Predtoksikomanska faza, predstavlja početnu fazu alkoholne bolesti sa
karakteristikama: povećanje tolerancije i psihička zavisnost. Povećanje tolerancije
podrazumeva da je osobi potrebna veća količina alkohola nego ranije da bi postigla
iste efekte koje je imao ranije sa manjom količinom alkohola. Psihička zavisnost od
alkohola je želja osobe da popije u odredjenim situacijama. Tako, osoba koristi
alkohol u rešavanju svojih problema (s obzirom na anksiolitičko dejstvo koje ima
alkohol), ali i u situacijama koje su prijatne, jer veruje da alkohol daje poseban
”štimung”. Znak psihičke zavisnosti je i ritualno uključivanje alkohola u razne
aktivnosti, pri čemu se osoba oseća nekompletnom ako nije popila.
U ovoj fazi osoba ne prihvata lečenje, uverena je da ima kontrolu nad pijenjem i ne vidi
problem. S obzirom da je osoba još uvek funkcionalna u porodici i na poslu, a sredina je
tolerantna prema pijenju, posledice su još uvek dobro prikrivene.
3
1. Toksikomanska faza ima karakteristike potpune zavisnosti od alkohola i ukazuje da
pijenje alkohola na organizam osobe deluje tako što ga ruinira, truje. Gubitak kontrole
ili fenomen prve čaše je znak da je došlo do složenih promena u mozgu koje su trajne.
Osoba se ne može zaustaviti u pijenju, pa čak i nakon lečenja i
apstinencije(nepijenja), s obzirom na trajnost ove promene: ukoliko popije prvu čašu,
neće moći na njoj da se zaustavi.
2. Alkoholna amnezija ili prekid filma je znak postojanja oštećenja mozga usled pijenja
alkohola i predstavlja gubitak sećanja za događaje u pijanom stanju. Nemogućnost
apstinencije podrazumeva stalno pijenje osobe. Ukoliko osoba ne popije alkohol,
javljaju se znaci apstinencijalne krize koji ukazuju na fizičku zavisnost osobe od
alkohola (znači da se organizam privikao na alkohol i bez njega ne može da
funkcioniše normalno. Kada osoba popije alkohol, simptomi apstinencijalne krize se
povlače. Pad tolerancije se javlja u kasnijim fazama bolesti. Osoba više ne može da
popije veće količine alkohola kao ranije i napije se od jedne čaše pića. Pad tolerancije
je prisilna odbrana organizma od alkohola i trajnog je karaktera.
Kako se produžava alkoholičarski staž, osoba doživljava sve veće posledice pijenja
alkoholnih pića:
1. zdravstvene posledice (fizičke i psihičke);
2. porodične posledice;
3. profesionalne posledice;
4. šire socijalne posledice (kriminal, saobraćajne nesreće usled pijanstva).
Kako dugotrajno pijenje alkohola dovodi do oštećenja organizma, zdravlje osobe je direktno
pogođeno pijenjem. Stradaju jetra, želudac, pankreas, srce, krvni sudovi i centralni nervni
sistem. Zdravstvene posledice mogu biti telesne i psihičke. Osoba koja pije prvo se sreće sa
reakcijama u porodici. Generalno, alkoholizam jednog člana porodice dovodi do velikih
promena u njenom funkcionisanju: komunikacija je sve lošija, dominiraju laži i opravdanja,
smanjuje se bliskost između partnera, remete se porodične uloge (partner koji ne pije
preuzima na sebe i ulogu svog partnera; često jedno dete, najčešće najstarije, preuzima na
sebe brigu o mlađoj deci), porodica se povlači iz društvenih dešavanja, prikrivajući
alkoholizam ili usled osećanja umanjene vrednosti, srama i slično. Radna sredina brzo otkriva
promene i disfunkcionalnost osobe koja pije, te, na primer, zaposlene žene znatno brže od
domaćica bivaju poslate na lečenje od strane organizacije u kojoj rade.
4
1.1 Pojam i definicija alkohola
Reč alkohol (al-gohlu) je arapskog porekla i pripisuje joj se više značenja: "vrlo fin" ili
"onaj koji pali, žari".
Sve do 8. stoleća, kada su arapski lečnici otkrili destilaciju i dobiveni destilat nazvali ''al-
kohol'' alkoholna pića dobijala su se prirodnom fermentacijom, vrenjem mleka, voća i
pojedinih žitarica. Čist alkohol je proizveden 600 godina kasnije, kada je 1400 god
benediktanac Bazilus Valentinus destilacijom dobio čist alkohol i nazvao ga ''spiritus vini'', i
kasnije dobio široku primenu u medicini. Važno je spomenuti i to da istorija beleži mnoge
slučajeve bitaka dobijenih zahvaljujući tome što je protivnička vojska bila pod uticajem
alkohola. Dok u istoriji pomorstva upotreba alkohola ima posebno mesto, razloga za to je bilo
više. Tako npr. zbog ustajale i nezdrave vode, koja se čuvala u drvenim bačvama, cele posade
su stradavale od zaraznih bolesti, te su zato pili žestoka pića da bi sprečili zaraze ili ublažili
smetnje. Pilo se i zbog vremenskih nepogda, npr. hladnoće, iako je to izazivao suprotan
efekat. Takođe se mislilo da alkohol leči ili sprečava bolest pod imenom skorbut (nedostatak
vitamina ''C'' ) i neke druge bolesti.1
Tokom 1500. godine iz Rusije se tehnologija destilovanja raširila Evropom, i jeftina vodka i
džin su proizvedeni masovno. Problem prekomernog pijenja alkohola poznat je još u
srednjem veku, pa da bi se on suzbio i tada su morali postojati zakoni za dela učinjena u
stanju pijanstva.
Tokom urbanizacije i industrijalizacije problemi izazvani alkoholom su narasli do ogromnih

razmera. Zbog toga su države uvele razne zabrane i takse. Sve je to u prvoj polovini 19. veka
u mnogim zemljama dovelo do prohibicije. Zbog prohibicije se razvila ilegalna proizvodnja
alkohola lošeg kvaliteta, i razgranao se organizovani kriminal.
Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naročito proširio u rudarskim sredinama i

budućim industrijskim centrima, zbog čega se krajem 19.-og i početkom 20.-og stoleća
počinju formirati trezvenjačka društva. U rudarskom naselju Vareš već 1860. godine, dakle u
tursko doba, osnovano je Društvo trezveno, koje je neprekidno delovalo 18 godina.
U naše vreme većina zemalja ima aktivnu politiku prema alkoholu, trudeći se da minimiziraju
učinak alkohola limitirajući konzumaciju sa pravilima, taksama, tretmanom i prevencijom.
Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta

1951.- e godine, glasi:
"Alkoholičarem se smatra osoba koja ekscesivno pije i čija je zavisnost od alkohola tolika,
da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju na oštećenja fizičkog
i psihičkog zdravlja; poremećaje odnosa s drugim ljudima i pogoršanje njenog socijalnog i
ekonomskog stanja ili pokazuje samo znakove takvog razvoja. "
1.1.1 Podela alkohola

Alkoholi su sastavljeni od atoma karbona, hidrogena i oxigena. Oni svi sadrže OH grupu.
Prema mestu OH-grupe, alkoholi se dele na primarne, sekundarne i tercijalne. Niži alkoholi
se dele na:
1
http://www.alkoholizam.com
5
• Metanol (CH3OH) je bezbojna, pitka tekućina. Metanol je vrlo otrovan i izaziva
slepoću i smrt. Može se koristiti kao gorivo.
• Etanol (CH3CH2OH ili C2H5OH) je bezbojna tečnost, lakša od vode,
karakterističnog mirisa. Dobija se vrenjem šećera iz voća pomoću gljivice kvasca.
• 2-propanol (izopropil-alkohol) ((CH3)2CHOH) je alkohol za dezinfekciju koji se kao
70 % -tna otopina upotrebljava zbog svojih antibakterijskih svojstava.
• Tioli - sumporovi analozi alkohola u kojima sumpor zamenjuje oxigen u funkcijskoj
grupi (merkaptani). Smrad tvora delimično potiče od tiola.
• Polioli – spojevi koji sadrže dve, tri ili više hidroksilnih grupa, označavaju se
sufiksima –diol, -triol itd.
• 1,2-etandiol (etilen-glikol) - se upotrebljava kao antifriz.
Svi alkoholi (metanol, etanol, propanol, butanol) imaju psihoaktivno delovanje, ali alkoholna
pića sadrže samo etilni alkohol, etanol (C2H5OH).
Pod alkoholom se u običnom životu podrazumeva samo etil- alkohol (C2H5OH). Etanol je
bistra i bezbojna tečnost, lakša od vode, karakterističnog mirisa. Dobija se vrenjem šećera iz
voća pomoću gljivice kvasca. Tako se dobijaju sva alkoholna pića namenjena ljudskoj
upotrebi. Najjača alkoholna pića sadrže oko 45 % alkohola. Ako čovek odjednom popije 500
ml čistog etanola, može umreti. Otrovno dejstvo alkoholnih pića potiče od koncentracije
etilnog alkohola u njima.
1.1.2 Etil- alkohol (C2H5OH)

Upotrebljava se kao sredstvo za ekstrakciju, dezinfekciju, konzerviranje kao i za
razblaživanje odnosno mešanje sa drugim materijama. Služi i kao polazna sirovina za celi niz
hemikalija. U nekim alkoholnim pićima prisutni su i drugi alkoholi kao što je metanol
(CH3OH), ali u mnogo manjim koncentracijama.
1.1.3 Metanol (CH3OH)

Metanol je vrlo otrovan alkohol. Zbog njegovog jednostavnog dobijanja i pristupačne cene
upotrebljavao se i za falsifikovanje alkoholnih pića. Pošto je otrovan važno je da alkoholna
pića sadržavaju minimalnu koncentraciju metanola. U manjim količinama on izaziva slepilo,
a veća količina od 25 gr, je smrtonosna. Razlog za njegovu otrovnost leži u tome što se
metanol u organizmu pri sagorevanju pretvara u mravlju kiselinu koja razara vrlo osetljive
nervne ćelije.2
Metilni alkohol se razgrađuje znatno polaganije (oko 5 puta polaganije) u telu od etilnog
alkohola, i ne oksidira potpuno u telu. Gotovo 50% metilnog alkohola izlučuje se kroz
bubrege i pluća. Ako do intoksikacije dođe uzimanjem samog metilnog alkohola, simptomi se
mogu javiti tek nakon nekoliko sati, a nekad tek nakon jedan i više dana. Simptomi trovanja
metilnim alkoholom javljaju se u obliku jakih želudačnih bolova, povraćanja, smetnje vida sa
proširenim nepomičnim zenicama, vrtoglavice, poteškoća kod disanja, cijanoze, brzog i
slabog pulsa, a nakon toga nastupa delirijum sa kolapsom. Osobe koje prežive trovanje
metilnim alkoholom, često ostaju slepe čitavog života. Rani početni znak hroničnog trovanja
metilnim alkoholom je oštećenje vidnog polja za pojedine boje.
2
6
Ilegalni proizvođači alkoholnih pića, da bi povećali zaradu, često deo običnog alkohola
zamenjuju metanolom, bez obzira na to što je otrovan.
1.2 Uticaj alkohola na osobu
Etil- alkohol se ponaša kao droga delujući na centralni nervni sistem. Njegovi efekti na
ponašanje su rezultat njegovog uticaja na odgovor u nervnom tkivu, a ne u mišićima i u
čulima. Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, može biti blago sredstvo za
smirenje ili glavna supstanca za anesteziju. Ona ugušuje izvesne funkcije mozga.
Pri veoma malim količinama, može se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomoću prikrivanja
izvesnih inhibitornih funkcija mozga. Međutim, kako se koncentracija povećava, daljnje
ugušivanje funkcije nervnog tkiva prouzrokuje klasične simptome pijanstva: nerazgovetan
govor, nestabilan hod, poremećena čulna opažanja, i nemogućnost brzog reagovanja. Kod
visokih koncentracija, etil-alkohol uzrokuje opštu anesteziju. Jako pijana osoba će biti u
sličnom stanju kao koma i veoma će biti teško probuditi ga. U ekstremnim slučajevima, ako
je koncentracija alkohola dovoljno visoka, biće sprečene osnovne funkcije tela kao što je
disanje, i to može prouzrokovati smrt.3
Ilustracija 1: Uticaj alkohola na organizam

Izvor: http://www.cazas.org/img/alhohol.jpg
1.3 Genetska predispozicija za nastanak alkoholizma
Najnovije istraživanje pokazuje da su neki ljudi jednostavno rođeni da više uživaju u

alkoholu od drugih. Naučnici su otkrili da postoje ljudi koji su predodređeni da više uživaju u
3
http://www.znanje.org
7
alkoholu od drugih ljudi koji nisu genetski programirani na taj način. Veruju da upravo to
potiče takve ljude da više piju.
Međutim, ta genetska predispozicija ne znači i da ti ljudi imaju veće šanse postati

alkoholičari. Tokom istraživanja naučnici su kod pacova otkrili novi gen koji je povezan sa
delovima mozga odgovornima za osećaje ugode. Tada su testirali hoće li isti efekat biti
izazvan i kod ljudi.
Naučnici kažu da ljudi koji čak konzumiraju alkohol u umerenim količinama mogu izgubiti
kontrolu i postati zavisni o alkoholu. S druge strane, gen koji omogućava ljudima da više
uživaju u alkoholu neće nužno rezultirati alkoholizmom.
Američki naučnici su identifikovali područje ljudskog genoma odgovorno za sklonost

alkoholizmu. Ovo otkriće moglo bi dovesti do razvoja testa kojim bi se uočavala genetska
predispozicija za alkoholizam, ali i novi lekovi u borbi s tom opasnom zavisnošću i bolešću. -
Već dugo znamo da je nivo reakcije na alkohol nasledan, a ja lično mislim da su genetski
faktori odgovorni za 40 do 60 posto zavisnosti o alkoholizmu. No, sve dosad hromozomska
lokacija tih faktora nije bila jasna - izjavio je za portal ScienceDaily prof. Raymond White sa
Univeryiteta California u San Diegu koji je vodio istraživanje objavljeno u časopisu
Proceedings of the National Academy of Scineces (PNAS).
Kako bi otkrili genetske probleme alkoholizma, naučnici su u istraživanje uključili više od

360 parova kalifornijskih blizanaca te pratili kako njihov organizam reaguje na alkohol.
Utvrdili su niz gena povezanih s alkoholizmom te na kraju otkrili da je ta sklonost uslovna
mutacijama na hromozomu 15.4
1.4 Resorpcija alkohola
Već u davna vremena ljudi su, verojatno slučajno, otkrili kako se prave alkoholna pića.
Naime, alkohol prirodno nastaje iz ugljikohidrata (šećera) kada ih određeni mikroorganizmi
metaboliziraju u odsutnosti kiseonika (fermentacija). S obzirom na to da većina biljaka
(plodovi, seme, gomolji) sadrže veći ili manji udeo ugljikohidrata, velik broj njih može
poslužiti kao dobar materijal za izradu alkoholnih pića. Vino i pivo dobivaju se samo
fermentacijom, a tzv. žestoka alkoholna pića kao što su viski, rum i votka, koja sadrže i do 50
posto alkohola, daljnjom destilacijom produkata fermentacije. Dovoljno razređen i uzet u
malim količinama, alkohol izaziva euforiju - osećaj koji ljudi zapravo traže kad uživaju
alkoholna pića. U svrhu postizanja takvih učinaka alkohol je opijat (droga), tj. stvar koja
može promeniti jednu ili više funkcija u organizmu. Ako se umereno dozira, deluje
opuštajuće, smanjuje inhibicije i ohrabruje ljude na poželjne društvene interakcije. Tako
uziman može produžiti život i dobro zdravlje, iako se tačna i univerzalna doza ne može
utvrditi. U narodu je opšte prihvaćena priča da je alkohol (vino, ždrepčeva krv) dobar za srce.
Dokazano je da povisuje nivo HDL-a, tj. lipoproteina visoke gustoće u krvi, koji su indikatori
srčanog zdravlja. Ispostavilo se, međutim, da postoje dva tipa HDL-a - jedan povezan sa
sniženjem mogućnosti srčanog udara i drugi koji je povezan s umerenim uzimanjem
alkohola. Otkrilo se da alkohol povisuje pritisak, dakle nema uticaja na srčano zdravlje.
Alkoholizirana stanja:
• trezno stanje (0,0 - 0,5 g/L alkohola u krvi) - lagani znakovi euforije, pričljivost, ljudi
se dobro osećaju (nakon jednog do četiri popijena pića)
4
8
• pripito stanje (0,5 - 1,5 g/L alkohola u krvi) - ljudi postanu nekritični, precenjuju
vlastite sposobnosti (nakon pet, šest popijenih pića)
• pijano stanje (1,5 - 2,5 g/L alkohola u krvi) - nestaju samokritičnost i kontrola, javlja
se prostorna dezorijentiranost, mogući su povremeni gubici svesti, vrtoglavica i
povraćanje (nakon šest do osam pića)
• teško pijano stanje (2.5 - 3.5 g/L alkohola u krvi) - prevladava gubitak svesti, tok
misli je kao u stanju između sna i jave (nakon osam do deset pića)
• stanje teškog trovanja alkoholom (3,5 - 4,0 g/L alkohola u krvi) - stanje stupora koje
se može pogoršati do kome, dvoslike i zamućen pogled (nakon 10-15 popijenih pića)
• donja granica smrtonosne koncentracije (4.0 g/L alkohola u krvi) - dolazi do
slabljenja svih refleksa i potpunoga gubitka svesti, a zbog paralize centra za disanje i
do smrtnog ishoda (nakon 15 i više popijenih pića)5
Uzet na usta, alkohol vrlo brzo stiže u želudac, gde se zbog male veličine molekula apsorbira
već oko 20 posto unesene količine. To je razlog da do mozga može doći za samo jednu
minutu, pa čovek vrlo brzo može osetiti blagu euforiju, pogotovo ako se pije na prazan
želudac. Kad je želudac pun, molekuli alkohola imaju manju mogućnost apsorpcije, pa se
njegov uticaj ne oseća tako brzo. Za usporavanje apsorpcije alkohola najbolje su
ugljikohidratne grickalice (smoki, čips i sl.), a pomaže i hrana s visokim udelom masti jer
usporava peristaltiku. Najveća količina apsorbira se u tankom crevu, odakle portalnom
venom odlazi u jetru gdje se metabolizira. U slučaju prekomerna konzumiranja, jetra ne može
razgraditi svu količinu alkohola, pa on prelazi u krv te se širi u telesne prostore ispunjene
tekućinom. S obzirom na to da žene imaju manje tih prostora, a veću količinu masnog tkiva,
kod njih se razina alkohola u krvi višestruko povećava. Zdrava jetra razgrađuje alkohol
procesom oksidacije različitom brzinom, zavisno o vrsti i količini alkoholnog pića, ali i o
genima osobe koja ga uzima (npr. Kinezi i severnoamerički Indijanci apsorbiraju alkohol
mnogo brže nego belci). Može oksidirati oko 15 g etanola na sat, što je količina prisutna u
jednom piću. Za razgradnju alkohola u jetri odgovoran je enzim alkohol-dehidrogenaza, čija
količina prisutna u jetri zavisi o učestalosti uzimanja hrane. Ako se retko jede (npr. jednom
dnevno), to uzrokuje razgradnju enzima, što dovodi do slabog učinka u metabolizmu
alkohola. Dakle, ne samo da pijenjem na prazan želudac osećamo njegov učinak vrlo brzo,
nego se alkohol i duže zadržava u krvi i jače utiče na mozak Alkohol izrazito negativno utiče
na delovanje mnogih lekova. Ako se u jetri istovremeno nađu alkohol i lek, ona će zbog
potrebe enzima za metabolizam alkohola smanjiti razgradnju leka, i tako dolazi do povećanja
mogućnosti pojave lekom izazvanih nuspojava. 6
Starije osobe podložnije su nastanku nuspojava lekova, s tim da ta osetljivost raste s

godinama. Uzme li se lek bez alkohola, razgradnja će se odvijati puno brže. Osobe koje
istodobno piju alkohol i uzimaju lekove moraju biti svesne mnogih opasnosti koje takva
kombinacija nosi. Na primer, čak se ni najmanje doze alkohola ne bi smele konzumirati s
antihistaminicima i nekim drugim lekovima koji imaju sedirajući učinak (antidepresivi,
opijati), a aspirin može povećati dostupnost alkohola, povećavajući njegove nepoželjne
učinke. Alkohol smanjuje i produkciju antidiuretskog hormona (ADH) što ga luči hipofiza i
koji je odgovoran za zadržavanje vode u organizmu, tj. ravnotežu tekućina. Zbog delovanja
alkohola povećava se gubitak vode, odnosno mokrenje je učestalije, što izaziva žeđ, zahtijeva
ponovno konzumiranje pića, najčešće alkoholnog. Jedina tekućina kojom u tom slučaju
možemo ugasiti žeđ je voda. S vodom gubimo i minerale kao što su kalijum, kalcijum,
magnezijum i cink, koji su važni za očuvanje ravnoteže tekućina u organizmu te za mnoge
hemijske reakcije u stanicama, uključujući kontrakciju mišića. Mnoge namirnice (koje nisu
5
6
9
alkoholna pića) u svom sastavu imaju određeni postotak alkohola - ocat (može sadržavati do
devet posto etanola), neki slatkiši, prezrelo voće i povrće, neki sirevi i sl., ali je njegova
količina u njima neznatna. Naime, normalnom i umerenom kozumacijom takvih namirnica
udeo alkohola u krvi ili dahu ne bi se smeo bitno povećati. Treba, međutim, imati na umu da
je svaki čovek poseban po svojoj konstituciji, telesnoj masi, metabolizmu, a samim time i
nivou tolerancije na alkohol.
Resorpcija alkohola (upijanje alkohola u organizam) započinje odmah, jer prolazi vrlo brzo
kroz sva tkiva. Za resorpciju alkohol ne mora biti razgrađen. Resorpcija alkohola kroz kožu
može biti znatna. Poznato je da može doći do antabus-alkoholne reakcije (kod alkoholičara
koji se leči antabusom) već jednostavnom masažom kože alkoholom. Prema tome, treba
paziti da se alkoholičari koji uzimaju antabus ne mažu mnogo kolonjskom vodom, jer i to
može dovesti do antabus-alkoholne reakcije.Resorpcija alkohola može se vršiti i kroz:
• U znatnim količinama može biti resorbovan i kroz rane.
• Može se resorbovati i putem usne šupljine.
• Alkohol se može resorbovati i plućima. Poznato je da lakše akutno alkoholno
pijanstvo može nastupiti kod ljudi u loše provetrenoj prostoriji, u kojoj se isparavaju
alkoholna pića, u podrumima u kojima se fermentiraju alkoholna pića, ili u drugim
sličnim prostorijama. Za alkoholičare je posebno opasan boravak u takvim
prostorijama ako se leče antabusom, jer može doći do antabus-alkoholne reakcije.
Međutim, tvrdnja da se osoba malo opila kratkotrajnim udisanjem alkoholnih
isparavanja manje koncentracije, apsurdna je.
• Alkohol se vrlo brzo resorbuje iz debelog creva, ako se daje u obliku klizme. Tim
putem dolazi do nehotičnih fatalnih trovanja alkoholom dece, ako im se zabunom da
alkoholna klizma.
• Resorpcija alkohola iz mokraćnog mehura je neznatna.
• Najveći deo alkohola se resorbuje iz želuca i creva.
Kada se unese u organizam čoveka, alkohol se odmah počinje upijati (resorbovati) preko
sluzokože usta, želuca i creva i prelazi u krv. Posle pola do jednog sata sva unesena količina
alkohola nalazi se već u krvi i počinje da struji po organizmu. Na taj način se alkohol širi u
svim tkivima. Krv odnosi alkohol u jetru, zatim u srce, pluća i u centralni nervni sistem:
mozak, produženu moždinu i kičmenu moždinu. Nakon resorpcije alkohol se nalazi u krvi u
najvećoj koncentraciji otprilike sat posle uzimanja alkoholnog pića. Resorpcija se kod čoveka
ocenjuje uglavnom na temelju krivulje koncentracije alkohola u krvi.
Prelaz alkohola u krv (resorpcija alkohola) završi se najkasnije nakon jednog sata, dok je za
njegovo izlučivanje potreban veći broj sati.7
1.5 Brzina resorpcije
Resorpcija alkohola je čist difuzni proces, zato njena brzina zavisi od doze i koncentracije
uzetog alkoholnog pića. Izvesnu ulogu ima i motilitet želuca i creva, vaskularizacija sluznice
i raspodela vode u organizmu. Dalje je važno uzima li se alkoholno piće natašte ili posle jela.
Koncentracija alkohola u pojedinom organu zavisi od koncentracije vode kao i od opsežnosti
vaskularizacije određenog organa. Relativno malo alkohola nalazi se u kostima (1%) i u
samom tkivu (10-20% njegove koncentracije u krvi).
7
10
Resorpcija alkohola kod čoveka odvija se naročito brzo i koncentracija alkohola u krvi može
dostići svoj maksimum već 10-20 minuta nakon uzimanja, iako se, kako tvrdi većina autora,
dostiže tek nakon 30-60 minuta. U pojedinim slučajevima resorpcija može trajati nešto duže,
pa se kao gornja granica završetka resorpcije uzima 90 minuta.
Kako brzo i koliko naglo će se alkohol resorbovati i kakav će efekat izazvati na čoveka i
njegov centralni nervni sistem, zavisi od niza faktora. Razume se da ako se unose stalno nove
i nove količine alkohola, što se praktično uvek događa prilikom raznih slavlja i žurki, onda će
centralni nervni sistem biti kroz jedan duži period vremena od po nekoliko sati, pa i duže,
neprekidno zalivan sve novijim i novijim talasima alkohola. Koliko i kako će se neko opiti i
kako će reagovati i ponašati se pod dejstvom alkohola, to nije uvek moguće predvideti.
1.5.1 Faktori koji utiču na resorpciju alkohola

Na brzinu resorpcije utiče okolnost, da li se ona vrši iz punog ili praznog sistema za varenje.
Pijenje «na gladno» dovodi do bržeg opijanja nego pijenje na pun stomak. Ukoliko se unosi
na prazan želudac, alkohol se apsorbuje u krvotok već posle 5 minuta od uzimanja. Obilni
obroci, naročito masna hrana, usporavaju resorpciju, pa i opijanje. Tada se maksimum
koncentracije alkohola u krvi javlja kasnije, do 2 sata nakon uzimanja, a koncentracija
alkohola u krvi je niža nego ako se ista količina alkohola uzme na prazan stomak. Toksični
efekti alkohola ublaženi su naročito u slučaju ako je obrok bogat proteinima. U organizmu ne
postoji nikakav mehanizam koji bi sprečio da se koncentracija alkohola u krvi digne do
opasne granice.
1.5.2 Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju

Pijenje žestokih, koncentrovanih pića ubrzava opijanje. Dodavanje pića sa ugljen-dioksidom
(mineralna voda, gazirani sokovi, itd.) ubrzava resorpciju alkohola, a time i opijanje. Mešanje
raznih vrsta pića koja imaju razne koncentracije i razne sastave i «dodatke», ubrzava i
pojačava opijanje i kasniji «mamurluk». Brzo ispijanje jedne čašice žestokog pića ubrzava
apsorpciju alkohola u krvotok.8
Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama, koncentracija

alkohola u krvi nikad ne dostiže visinu, kao kad bi se ta količina alkohola popila odjedanput.
Okolnosti koje utiču na resorpciju alkohola. U spoljašnje faktore koji utiču na resorpciju
alkohola spadaju klimatski uslovi. Promena klimatskih, odn. mikroklimatskih uslova,
pojačava i ubrzava pijanstvo. To se dešava, kad se izađe iz tople prostorije na hladan vazduh,
ili obratno, ulazak iz hladnog u toplo. To naročito dolazi do izražaja kod «menjanja lokala».
I psihički faktori igraju veliku ulogu u brzini resorpcije: Bolestan, iscrpljen, umoran i
neispavan čovek znatno brže i jače se opija od zdravog, ispavanog i odmornog. Čovek u
stanju jake nervne i psihičke napetosti, razdraženosti ili čak i straha, mnogo teže se opije od
čoveka u normalnom psihičkom stanju. «Pijana atmosfera» pijanog društva i sama deluje
opijajuće. To se vidi po tome što se izvesni učesnici ponašaju mnogo pijanije nego što su u
stvari popili. S druge strane, čovek koji je «van igre» ili pije «solo», po strani, manje se opije
čak i od većih količina alkohola. Kao što je u stanju jakog afekta, naročito straha, nekad vrlo
teško opiti se, tako, s druge strane, jak strah koji iznenada nastane, može trenutno da rastrezni
pijanog čoveka.
8
11
1.5.3 Individualni faktori koji utiču na resorpciju alkohola
Alkohol se sporije apsorbuje iz tela krupnih osoba koje ga, samim tim, i bolje podnose od
sitnijih ljudi koji imaju manju ukupnu zapreminu krvi. Svaki čovek ima i neku svoju
individualnu toleranciju na alkohol. Zato se za nekoga kaže da «slabo podnosi piće», dok
drugi može «bure da popije».
Ljudi potpuno nenaviknuti na alkohol, apstinenti, obično slabo podnose njegovo dejstvo.
Ljudi naviknuti na redovno uzimanje alkohola (to ne moraju biti baš alkoholičari!) obično ga
bolje podnose, jer se njihov organizam navikava na stalno prisustvo alkohola u krvi.
Kod alkoholičara, dakle bolesnika obolelih od alkoholizma, tolerancija najčešće brzo raste i
dugo vremena se drži na jednom određenom, relativno visokom nivou. Ali onda na kraju,
posle niza godina alkoholizma, kada organizam već postane sasvim iscrpljen, tolerancija
počinje naglo da opada, pa se dešava i da se teški hronični alkoholičar opije od 2-3 rakije ili
čaše vina. Zato je taj pad tolerancije kod alkoholičara najbolji znak i dokaz da on iza sebe ima
već veoma dug «staž» alkoholizma i alkoholisanja.
1.6 Oštećenja izazvana alkoholizmom
Kao i svaka druga bolest, i alkoholizam oštećuje organizam. Pod uticajem ove bolesti javljaju
se tri faze oštećenja i to su:
 socijalna – U okviru ovog stanovišta mogu se razlikovati dve faze:
porodična oštećenja: Bolesnik još uspeva sačuvati društveni ugled, ali zato u porodici dolazi
do nesklada, raspada, ili prilagođavanja porodice ponašanju bolesnika.
društveno-radna oštećenja: Bolesnik više ne može zadržati svoje mesto u društvu, ostaje bez
porodice i sredstava za život, te obično nalazi smrt na ulici.
 psihička – javlja se promena ličnosti, kao i vrlo naglašene smetnje i poremećaji:
osećaja ili afektiviteta
voljnih aktivnosti
intelektualnih sposobnosti.
 fizička – podrazumeva celokupno oštećenje organizma. Ako ne pristupi lečenju,
alkoholičar vrlo brzo umire.9
Alkoholizam nepovoljno utiče na organizam u vidu niza zdravstvenih problema kao što su
ciroza jetre, trovanje alkoholom, srčane bolesti, bubrežne bolesti kao i čitav niz psihičkih
poremećaja od kojih je najpoznatija Korsakovljeva bolest. Kod dece majki-alkoholičarki je
zabeležen ceo niz malformacija i to u daleko čećšem slučaju nego kod dece čije su majke bile
zavisne od teških opojnih droga.
Fetalni alkoholni sindrom se javlja kod majki, koje za vreme trudnoće konzumiraju alkohol.
To je vidljivo i apstraktno oštećenje fetusa, koje se uglavnom manifestuje oštećenjem
središnjeg nervnog sistema, fizičke promene lica, kao i oštećenjem pri rastu.
Brojne su i posredne posledice alkoholizma u obliku povećane stope kriminaliteta.
9
12
1.7 Metabolički procesi izazvani alkoholizmom
Mamurluk je fizičko i emocionalno stanje koje nastupa nakon prekomerne upotrebe

alkoholnih pića. Kad popijemo neko piće - vino, pivo, rakiju, ili nešto drugo - ono dospeva u
naš želudac. Odavde, preko sluzokože želuca ulazi u krvotok. Krv je prenosi kroz celi
organizam. I tako on dospeva u sve organe i sva tkiva organizma. Zato, dok pijemo alkoholno
piće, ono počinje da struji kroz naše telo, kroz svaki delić našeg organizma. I, što više
alkohola pijemo, sve više i više alkohola prolazi kroz naše telo. I, naravno, utiče na razne
načine. Što više popijemo, to više utiče na naše ponašanje.
Čak i posle prestanka pijenja, alkohol i dalje prolazi kroz naš organizam, sve dok se ne
preradi i izbaci. A to je veoma dugotrajan proces. Najkasnije nakon 24 sata posle prestanka
pijenja sav alkohol se izbacuje iz organizma.
Organizam se polako vraća u normalno stanje. Jetra polako prerađuje alkohol i izbacuje je iz
organizma. Potrebno je određeno vreme da se telo oporavi od prevelike količine alkohola. Što
znači da posle alkoholisanosti i prestanka pijenja, dolazi do faze trežnjenja. Ova faza je
popularno nazvana «mamurluk». Tako da mamurluk predastavlja ono stanje organizma, kada
se eliminacijom alkohola ono polako vraća u normalno stanje. U stanju mamurluka osbe se
sporo se kreću, obavljaju poslove polako, usporeno, klone se naglih pokreta, s vremena na
vreme se drže za glavu zbog buke, sve im smeta, itd. I to i to je veoma neprijatno stanje.
Ponekad predstavlja vrlo teško stanje,koje se vrlo mučno trpi i podnosi, pa se često doživljava
kao prava bolest. Mnogi nisu sposobni ni za kakav psihički ili fizički rad. Drugi opet probaju
da funkcionišu, ali to teško ide. U ovom stanju telo odaje znake čoveku da sledeći put ne
treba da pije ili da pije u znatno manjim količinama.
Neki od osnovnih simptoma mamurluka su:
• Glavobolja- Prisutan je bol u glavi koji nikako da prođe. Osobama u ovakvom stanju
smet muzika, glasan razgovor, škripa vrata, itd.
• Mučnina i nagon na povraćanje- To je jak osećaj, zato čovek proba da povraća, ali
to uglavnom ne može jer je mučnima prisutna zbog prekomernog konzumiranja
alkohola.
• Jaka žeđ- Treba znati da alkohol dehidrira organizam. To znači da utiče na

izlučivanje vode iz organizma tako, što povećava izlučivanje vode. Na taj način
organizam ostaje bez potrebne količine vode i zbog toga se oseća jaka žeđ.
• Pečenje u jednjaku- Ovo se javlja naročito kod onih alkoholičara koji piju jaka,
koncentrovana alkoholna pića: rakiju, vinjak, itd. Do ove pojave dolazi zbog samog
uticaja alkohola na jednjak, koji prolazeći «grebe» jednjak.
• Vrtoglavica, umor, opšta tromost i malaksalost- To se javlja zbog iscrpljenosti

organizma. Kad uzmemo u obzir da celu noć nismo spavali, bili smo na nogama,
nismo jeli nego smo samo pili alkohol u neograničenim količinama, i ostali bez
dovoljno vode u organizmu, zbog toga dolazi do malaksalosti i vrtoglavice.
Može da se javi još i neka nelagodnost, koju ne možemo drugome objasniti, jeza i drhtavica
koja dolaze u talasima i još mnogo toga.
13
Psihički simptomi mamurluka su depresija, kajanje i strah. Postoji i takozvani «moralni
mamurluk». To je vrlo mučno psihičko stanje, kad čovek nakon trežnjenja prebacuje sebi
pijanstvo. Vrlo je mučan osećaj za vreme mamurluka kada je u alkoholisanom stanju došlo
do alkoholne amnezije. Alkoholna amnezija, ili kako je još mnogi nazivaju, «prekid filma»,
znači da se čovek ne seća svega što se prethodne noći desilo za vreme pijenja. Posle
trežnjenja čovek se uopšte ne seća ni gde je bio, ni sa kim, ni šta je radio, ni kako je stigao
kući. Zbog alkoholne amnezije čovek nije siguran kakve je sve neprilike izazvao sebi ili
drugima u vreme pijanstva. Ne zna šta je radio ni šta je govorio. Zbog toga ga hvata strah i
kajanje.
Kako će izgledati mamurluk i kako će se on podnositi, zavisi od niza faktora. Prvo treba da se
krene od toga kako i koliko osoba podnosi alkohol. A zatim treba posmatrati još par važnih
stvari koje utiču na stepen podnošenja alkohola nakon opijanja:
1. Naviknutost ili nenaviknutost na alkohol - Čovek koji nije naviknut na alkohol, ima
sutradan izraženiji mamurluk od onog ko je naviknut i to bez obzira na popijenu
količinu pića. Dešava se da onaj, ko ne konzumira alkohol, ako zbog nekog razloga
popije alkoholno piće, opije od jedne čaše vina ili jedne flaše piva. On sutradan ima
teže simptome mamurluka, nego neko ko svaki dan samo doliva. Deca i adolescenti
su osetljiviji na dejstvo alkohola nego odrasli. Jedan od razloga se krije u tome što
imaju manju telesnu težinu nego odrasli. Drugi razlog je u tome, što kapacitet
razgradnje alkohola u jetri manja je kod onih koji ne upotrebljavaju alkohol.
2. Individualna podnošljivost alkohola. To znači da neki mogu više da popiju, a da se ne
opiju, nego ostali. To zavisi od samog organizma, od telesne građe, visine i težine,
konstitucije, itd. Naravno, ako se jače opijemo, organizmu treba više vremena da
razgradi alkohol, a samim tim i mamurluk je jačeg intenziteta i traje duže.
3. Građa i način funkcionisanja vegetativnog sistema. Ljudi koji pate od raznih oblika
neuroze, latentne depresije, ljudi koji su inače skloni da sebi postavljaju krute
socijalne i moralne zahteve, mogu u mamurluku trpeti teške depresije, kajanja pa i
straha.10
1.8 Bolesti izazvane alkoholizmom
1.8.1 Promene na koži

Alkohol može izazvati velik broj kožnih promena. Neke promene nastaju zbog alkoholom
izazvanih promena na krvnim žilama, neke zbog nedostatka vitamina, a neke nastaju kao
sekundarne promene zbog alkoholnog oštećenja drugih organa. Zbog akutnog pijanstva
dolazi do crvenila lica (alkoholni eritem). To crvenilo kože se javlja zbog nakupljanja krvi u
malenim površinskim krvnim sudovima. Crvenilo kože se javlja u području glave i gornjeg
dela grudnog koša. Prilikom dugotrajnog delovanja alkohola dolazi do proširenja sitnih
krvnih sudovaa kože, a to dovodi do trajne eritoze (crvenila) lica alkoholičara.
Kod alkoholičara se susreće rozacea. Rozacea je crvenilo kože na licu, posebno na nosu.
Krvne se sudovi povećaju što licu i nosu daje crven i sjajan izgled. Nos se može jako povećati
pa nastaje stanje poznato pod nazivom rinofima. A on znači trajno otečen, čvorast i crven
nos. Oteklina se u teškim slučajevima mora ukloniti hirurškim putem. Rozacea se leči
antibioticima. Treba ukloniti uzroke nadraživanja.
10
14
Najpoznatija dermatoza koja se javlja u vezi sa alkoholom je pelagra. To je vrsta avitaminoze
zbog velikog manjka nikotinske kiseline (niacina) - vitamina iz skupine B- kompleksa. U
prevodu pelagra znaci “gruba koža”. Delovi kože izloženi svetlu postaju tamni i upaljeni.
Kasnije bolesnik dobija proliv, a duševno mu se zdravlje pogoršava. Psihijatrijski simptomi
koji se javljaju uz pelagru mogu biti raznovrsni i pripadaju grupi akutnog ili hroničnog
psihosindroma. Najbolji način lečenja je uravnotežena ishrana. Lečnik može prepisati tablete
koje sadrže nikotinsku kiselinu i druge vitamine.
Zbog alkoholnog oštećenja jetre mogu se javiti i neke druge kožne promene, od kojih je
najvažnija kožna porfirija. Karakteristična kožna promena je i žutica koja se javlja kod
oštećenja jetre. Vidi se kod akutnog alkoholnog hepatitisa i ciroze jetre. Kod alkoholičara,
naročito kod onih sa cirozom jetre, po koži se mogu videti posebne formacije nastale od
sitnih krvnih sudova, koje se u egleskoj literaturi nazivaju spider nevus (mladež u obliku
pauka). Kod muških bolesnika su pigmentirane prsne bradavice, a pod pazuhom manjka
dlakavost.
1.8.2 Obolenja sistema za varenje

Kod alkoholičara su česte upalne promene gornjeg dela probavnog sistema. Upalne promene
vide se na sluzokoži usta, ždrela i jednjaka. Hronični katar jednjaka veoma je česta posledica
dugotrajnog uzimanja alkoholnih pića, a ispoljava se kao pečenje u usnoj šupljini, naročito u
predelu jednjaka. Kod ljudi sklonih prekomernom pijenju u velikom broju slučajeva nastaje
rak jednjaka.
Česta su oštećenja sluznice jezika: glositis i leukoplakija jezika. Glositis je upala jezika.
Nastaje zbog preteranog pušenja, infekcije usta, prezačinjene hrane, pomanjkanja vitamina i
alkohola. Upala se leči lekovima protiv infekcije i vitaminima. Ako je glositis posledica
nadraživanja jezika, moraju se ukloniti uzroci tog nadraživanja. Leukoplakija se manifestuje
u odebljalim belim pegama na sluznici- obično na sluznici jezika i sa unutrašnje strane
obraza- a nastaje zbog prekomernog rasta tkiva. Obično se javlja kod muškaraca srednje dobi.
Uzroci su: bakterijska infekcija usta, sifilis, prekomerno pušenje i prekomerno uživanje
alkohola. Nekad leukoplakija predhodi raku jezika, i zato je mora lečiti specijalist.
Kod alkoholičara se može javiti neprijatan zadah iz usta. Zubi su zapušteni i defektni. Nije
nikakva retkost da je alkoholičar mlađe dobi skoro sasvim bez zuba. Alkohol direktno
oštećuje sve sluzokože s kojima dolazi u dodir. Oštećenja sluzokože tankog creva i želuca
mogu rezultirati smetnjama u probavi hrane i resorpciji hranljivih sastojaka.
Vomitus matutinus ili jutarnje povraćanje alkoholičara je uvetovano alkoholnim oštećenjem

želudačne sluznice. Ponekad to nije pravo povraćanje, već izrazit napad mučnine, sa
neugodnim osećajem potrebe za povraćanjem. Povraćanje i mučnina često traju sve dok
alkoholičar ne popije svoju jutarnju dozu, obično koncentrovano alkoholno piće.
Želudac je organ u kome se započinje varenje hrane. Hronični nadražaj želuca može biti i
uzrokom čestih povraćanja, osobito ujutru, nakon ustajanja. Alkohol stimuliše preterano
lučenje hlorovodonične (HCl) želudačne kiseline. Visok nivo ove kiseline i sam alkohol,
oštećuje, nagriza želudačnu sluzokožu. To izaziva nastanak upale sluzokože želuca: gastritis i
čir na želucu (ulkusu). Oštećenja želuca ne nastaju samo direktnim delovanjem alkohola na
želudac, nego i kao posledica oštećenja jetre i poremećaja metabolizma vitamina A i B.
15
Creva su organ u kome se nastavlja i dovršava varenje hrane. I ovde alkohol izaziva upalu
sluzokože creva, što onemogućava normalno funkcionisanje. Posledica toga je nemogućnost
preuzimanja hranljivih materija i vitamina iz hrane, što dovodi do gubitka u težini i opšteg
propadanja.
Gušterača (pankreas) kao važan organ za varenje služi za održavanje normalne koncentracije
šećera u krvi. Alkohol direktno oštećuje acinarne stanice pankreasa i stanice koje stvaraju
inzulin. Kao posledica može da se javi šećerna bolest. Kod alkoholičara je vrlo čest kamenac
u izvodnim kanalima gušterače. Takvi kamenci mogu začepiti kanale. Naročito je opasna
akutna upala pankreasa koja može završiti kao akutna nekroza s brzim smrtnim ishodom.
Pankreatitis alkoholni je obolenje pankreasa zbog opijanja ili alkoholizma. Pri napadu upale,
bolesnik iznenada oseti izuzetno jaku bol u gornjem delu trbuha, koja se katkad širi do leđa.
Može se javiti i mučnina, osetljivost u predelu trbuha, grč mišića i malaksalost. Kad se to
dogodi, treba pozvati lečnika koji će pružiti hitnu pomoć i sprečiti šok. Bolesnik ne sme
gutati nikakvu hranu niti piće. Ukoliko se bolesnik oporavi i započne pravilno lečenje
alkoholizma, prognoza je dobra. Ukoliko se ne leči alkoholizam kao osnovna bolest, već
alkoholičar nastavlja piti nakon oporavka od akutne upale gušterače, ima velike izglede da se
ta komplikacija ponovi u znatno težoj formi. U svakom slučaju, radi se o vrlo opasnoj
komplikaciji alkoholne bolesti.
Zieveov sindrom je akutna prolazna hiperlipemija zbog hepato-pankreatičkog oštećenja kod

alkoholičara. Bolest nastupa zbog specifičnih oštećenja jetre i pankreasa. U pankreasu
oštećenje mora zahvatiti Langerhansove otoke (ćelije), a u jetri intrahepatičku holestozu sa
retencijom faktora koji normalno inhibiraju metabolizam. Tri simptoma dominiraju
kliničkom slikom: hiperlipemija, hemolitička anemija i žutica, uz masnu jetru ili cirozu.
Kliničku sliku karakteriše gubitak apetita, progresivno slabljenje i akutna bol u gornjem delu
trbuha. Zieve je sindrom posmatrao 2 godine na 6 bolesnika. Prekid upotrebe alkohola ne
olakšava stanje. Ozdravljenje nastupa posle 4-6 meseci, ali dijagnostikovanje može biti jako
teško. Dijagnoza se može postaviti uz pomoć laboratorijskog ispitivanja frakcioniranih
serumskih lipoida, ispitivanjem trajanja života eritrocita i funkcionalnim ispitivanjem jetre.
1.8.3 Hipoglikemija kod alkoholičara

Hipoglikemija je stanje sniženog šećera u krvi. Šećer u organizmu služi kao energija ili
gorivo za rad, rast i život ćelija organizma. U krvi je normalna visina šećera između 3 i 6
mmol/L. Visina šećera u krvi zavisi od unosa (pojedene hrane), potrošnje energije i
inzulina. Do hipoglikemije može doći kada se tokom dana ne unese dovoljno hrane u
organizam, ili je zbog pojačane aktivnosti organizma puno potrošeno a nije nadoknađena
energija. Kod oštećenja bubrega, jetre, proliva ili povraćanja, te kod unosa veće količine
alkohola, također može doći do hipoglikemije.
Kod pacijenata koji boluju od šećerne bolesti a uzimaju inzulin, hipoglikemija nastaje kada se
pacijentu daje previše inzulina (injekcijom), a obrok koji je tog dana pojeo bio je lagan ili je
tog dana puno fizički radio. Inzulin je hormon koji luči gušterača a služi za unos šećera u
ćelije organizma.
Alkoholičar što više pije, manje jede. Alkoholičar često povraća, ima prolive, bolesnu jetru ili
bubrege, te je stalno u nekakvom metaboličkom poremećaju koji deluje na visinu šećera u
krvi. Neki alkoholičari su dijabetičari a ne posvećuju dovoljno pažnje lečenju svoje bolesti.
Prvi znaci hipoglikemije su znojenje, ubrzan rad srca, drhtavica, glad, bledilo, strah,
16
vrtoglavica, a ako visina glukoze u krvi i dalje pada javlja se neprikladno ponašanje, zevanje,
smetnje u koncentraciji, glavobolja i poremećaj svesti do kome.
U tom trenutku najbolje je izmeriti količinu šećera u krvi i nadoknaditi nedostatak glukoze ili
inzulina. Odmah treba uzeti nekoliko bombona ili kašiku šećera, te pojesti dodatni obrok s
hlebom ili voćem ili mlekom. Učestala stanja hipoglikemije trajno oštećuju mozak, koji prvi
gladuje i najviše treba šećera. Ako je hipoglikemija uznapredovala do besvesnog stanja,
potrebno je bolesnika postaviti u položaj na bok i hitno pozvati lečnika.
1.8.4 Bolesti jetre

Jetra je jedan od najvažnijih organa u čovekovom organizmu. Većina materija koje iz creva
prelaze u krv prolaze kroz jetru radi dalje hemijske obrade. Jetra je organ u kojem se
metabolizira veliki deo alkohola unesenog u organizam. Da bi se zadovoljile potrebe
organizma, zdrava jetra funkcioniše sa 1/3 svojih mogućnosti. To praktično znači da kada je
oštećeno 2/3 tkiva jetre, ona još uvek može da zadovolji potrebe organizma, a laboratorijski
nalazi krvi još uvek pokazuju relativno normalne vrednosti. Kada je oštećena i poslednja
trećina jetre, tek će tada laboratorijske analize pokazati loše rezultate.
Nekoliko godina ekscesivnog pijenja dovoljno je da se u jetri pojave mikroskopske promene.

Istovremeno se promene i laboratorijski nalazi. To se naziva presimptomatskom fazom
alkoholne bolesti jetre. Umereno je povećan nivo SGOT i retencija BSP. Ako se u ovom
stadijumu prestane sa pijenjem, jetra će se sasvim oporaviti.
Prvi stadijum oštećenja jetre je alkoholna hepatoza. Dolazi do nagomilavanja masti u jetri i
tada dolazi do njenog uvećanja. Nalazi se ispod desnog rebarnog luka i kada je zdrava ne
može se napipati. Međutim, kada dođe do ove bolesti lekari je mogu napipati pregledom. Ovo
oštećenje može da se sanira ako se potpuno prekine sa konzumiranjem alkohola i preduzme
odgovarajuće lečenje. Ako se nastavi sa pijenjem, dolazi do ciroze jetre.
Najčešći uzrok ciroze jetre je dugotrajno i kontinuirano pijenje alkoholnih pića.
Epidemiološka istraživanja su pokazala da je udio ciroze u mortalitetu neke populacije
upravno srazmeran potrošnji čistog etanola po glavi stanovnika.
Ciroza jetre je kronična, više ili manje dugotrajna i neizlečiva bolest. Ona razara ćelije jetre i
na njihovom mestu stvara masno ili vezivno tkivo. Jetra postepeno gubi svoju funkciju. Zbog
otežanog protoka venske krvi kroz jetru razvija se kolateralna cirkulacija na nekoliko
specifičnih mesta u organizmu (hemoroidalne vene, vene jednjaka, trbušne potkožne vene).
Zadebljane trbušne potkožne vene čine karakterističan znak - glavu meduze, mitskog
čudovišta koje je umesto kose imalo splet zmija. Taj se znak često navodi kao specifičan za
alkoholizam. Svakako treba naglasiti da se tada radi o vrlo poodmakloj fazi bolesti.
Među komplikacije što ih uzrokuje ciroza ubrajamo i jaka krvarenja iz proširenih vena
zadnjeg creva (hemoroidi), jednjaka i čira želuca, ako ovaj već postoji. Sve ove promene
mogu dovesti do stanja koje zovemo "jetrena koma", u kome bolesnik povremeno gubi svest.
Jetra se povećava kako bolest napreduje, sakuplja se tekućina u trbuhu pa i on otiče. Bolesnik
trpi od loše probave, mučnine i povraćanja. Nema apetit i gubi na telesnoj težini. Mogu mu
oticati i noge, a koža poprimiti žućkastu boju kao da ima žuticu. Nekad se jetra deformiše, i u
njoj se nakuplja mnogo vezivnog tkiva.11
11
http://www.stetoskop.info/Alkoholna-bolest-jetre-1229-c28-sickness.htm
17
Ciroza se otkriva pomoću hemijskih testova i biopsije. Lečenje, između ostalog, uključuje i
dijetnu hranu koja sadrži vrlo malo soli, a bogata je ugljenim hidratima i vitaminima. Ako ne
postoji opasnost od jetrene kome, hrana treba da sadrži i dosta belančevina. Daju se i lekovi
koji pospešuju uklanjanje tekućine što se nakuplja u organizmu. Zabranjena su alkoholna
pića. Ishod bolesti zavisi od ranog otkrivanja i lečenja. Za razliku od mnogih drugih organa,
tkivo jetre poseduje neobično veliku sposobnost da se samo obnavlja (regenerira). To znači
da se bolesne ćelije jetre s vremenom mogu zameniti sa zdravima. U uznapredovanom
stadijumu ciroza jetre je neizlečiva, smrtonosna bolest. Jetrine ćelije izumiru i smanjuje se
veličina jetre. Ova bolest postepeno dovodi do smrti
1.8.5 Alkohol povećava rizik od upale pluća

Ljudi koji neumereno piju alkohol izloženi su povećanom riziku obolevanja od teškog oblika
zapaljenja pluća, pokazalo je istraživanje tima španskih stručnjaka sa Univerziteta Barselone.
Ovaj naučni tim, predvođen dr Antoniom Toresom proučio je preko 1.300 slučajeva
pneumonije kod odraslih Španaca. Zaključio je da alkoholičari, osim što su skloniji težem
obliku bolesti, mlađi su od ostalih bolesnika koji boluju od zapaljenja pluća u proseku i do 10
godina.
U principu su stariji ljudi skloniji obolevanju i umiranju od pneumonije, zbog čega eksperti
preporučuju da se stanovništvo iznad 65 godina vakciniše protiv ove bolesti. Najnovije
špansko istraživanje pokazuje da bi bilo korisno vakcinisati i odraslo stanovništvo sklono
alkoholu.
Pneumonija predstavlja zapaljenski proces na plućima, koji mogu izazvati različite bakterije,
virusi ili gljivice. Tzv. "pneumokokalna" vakcina štiti od bakterije "streptokokus pneumonie"
(Streptococcus pneumoniae) koja je svake godine samo u SAD uzrok oko 500.000 slučajeva
obolevanja od zapaljenja pluća, od kojih 40.000 sa smrtnim ishodom. Španski istraživači su
ustanovili da su tekući ili lečeni alkoholičari skloniji obolevanju od zapaljenja pluća
izazvanog pomenutom bakterijom, s tim što oni koji još piju češće obolevaju mlađi i od težeg
oblika bolesti. Veruje se da se teži oblik pneumonije češće javlja kod alkoholičara zbog toga
što alkohol negativno deluje na imuni sistem. Španski istraživači zbog toga savetuju
vakcinisanje alkoholičara protiv bakterije "streptokokus pneumonie" i, ukoliko se bolest
pojavi, njihovo što hitnije smeštanje na intenzivnu negu.12
1.8.6 Oštećenja moždanog tkiva izazvana alkoholizmom

Čovek se rađa sa 7 do 10 milijardi nervnih ćelija koje grade mozak i kičmenu moždinu. To je
zaliha za ceo život. Nervne ćelije za razliku od ćelija svih ostalih organa čovekovog
organizma su jedine koje se ne mogu obnavljati. Utvrđeno je da alkohol oštećuje i uništava
ćelije mozga, a pošto se one ne dele, njihov broj se godinama smanjuje.
Encefalopatija je u širem smislu reči svako oštećenje mozga. Obično se tom opštem nazivu
dodaje pridev, koji ga bliže označava, npr. alkoholna encefalopatija, traumatska
encefalopatija, itd. Alkoholne encefalopatije su svi klinički sindromi, kod kojih se u toku
alkoholizma javlja oštećenje mozga.
Marchiafava-Bignamijeva bolest su opisali italijanski autori Marchiafava i Bignami 1903.

godine. To je oštećenje korpusa kalozuma alkoholičara. Korpus kalozum, najveća veza
12
18
između obe hemisfere mozga, biva oštećen naročito u svojim centralnim i prednjim delovima,
a oštećenje se patološki- anatomski manifestuje degeneracijom (nekrozom).
Morelova laminarna skleroza alkoholičara je bolest hroničnih alkoholičara, koju je

anatomski opisao Morel 1939. godine. Reč je o alkoholnom oštećenju pojedinih slojeva
nervnih stanica u moždanoj kori (naročito trećeg sloja).
Atrofija mozga - Atrofija znači gubitak supstance, smanjivanje nekog organa. Gubitak
moždane supstance- atrofija mozga kod alkoholičara nastaje nakon dugotrajnih alkoholnih
intoksikacija u toku alkoholizma. Atrofija mozga obično je difuznog karaktera i manifestuje
se manje-više opsežnom atrofijom, kako kore mozga (kortikalna atrofija), tako i dubokih
delova mozga (subkortikalna atrofija). U poslednje vreme se sve češće opisuju atrofičke
promene malog mozga. Atrofija mozga nastupa u 90% svih težih slučajeva hroničnog
alkoholizma i odgovorna je za opštu intelektualnu i moralnu redukciju ličnosti koja redovno
nastupa u tim slučajevima.
Cerebelarna atrofija alkoholičara je alkoholno oštećenje malog mozga, cerebeluma.

Manifestuje se u smetnjama ravnoteže uz tremor, a mogu se naći i simptomi progredirajuće
demencije.
Subduralni hematom alkoholičara - Subduralni hematom je obolenje koje se patološko-

anatomski manifestuje krvarenjem ispod tvrde moždane opne (dura mater). Krv se skuplja
između tvrde i mekih moždanih ovojnica (hematom). Pritiskom na mozak, hematom izaziva
niz različitih neuroloških simptoma. Često postoje epileptičke manifestacije, slabost jedne
strane tela i različiti psihički poremećaji (poremećaji svesti, nemir, delirantna stanja, itd.).
Pored toga, mogu se javiti i različiti drugi simptomi. Subduralni hematom je čest kod
alkoholičara, uglavnom zato što svaki alkoholičar u pijanom stanju doživljava pre ili kasnije
bar jednu ozledu glave. Pošto se alkoholičar tih ozleda najčešće ne seća, subduralni hematom
je ponekad teško dijagnostikovati. Kod alkoholičara sa oštećenim krvnim žilama mozga
nekada može nastupiti i krvarenje u samu moždanu supstancu (intracerebralni hematom).
Alkohol je najčešći uzrok kome. Alkoholna koma češća je od kome izazvane obolenjem
moždanih sudova. Dijagnoza alkoholne kome postavlja se na temelju nalaza koncentracije
alkohola u krvi (oko 4%o ili više), ako nema neke druge teže bolesti ili ozlede. Akutni
alkoholizam može dovesti i do dijabetičke kome ili do cerebralnog krvarenja. Alkoholičar
vrlo često ranjava glavu i zato koma može nastupiti i kao posledica ozlede glave. Može doći
do kome i zbog paralelne intoksikacije u suicidne svrhe. Često se događa da se samoubica
najpre opije kako bi stekao hrabrost za samoubistvo, a kasnije popije i neko sredstvo u svrhu
suicida.13
1.8.7 Oštećenja kičmenog stuba

Medulopatije alkoholne su oštećenja leđne moždine alkoholičara, koje se mogu
manifestovati u različitim kliničkim slikama. Alkoholne medulopatije su znatno češće no što
se to obično dijagnosticira. Među živčanim alkoholnim oštećenjima relativno se retko
spominju i manje su poznate. Verovatno je to uvetovano činjenicom da se vrlo retko javljaju
odvojeno od drugih alkoholnih oštećenja. U početnim fazama, diferencijalnu dijagnostiku
otežava postojanje perifernih polineuritičkih oštećenja.
13
http://www.stetoskop.info
19
Pseudotabes alkoholni je alkoholni polineuritis sa kliničkom slikom vrlo sličnom tabesu
(luetičko obolenje kičmene moždine). Diferencijalna dijagnoza između prvog tabesa i
alkoholnog pseudotabesa može biti vrlo teška.
1.8.8 Obolenja perifernih živaca

Alkoholni polineuitis je najčešći oblik polineuritisa. On je naziv za degenerativne promene
živaca na periferiji donjih i gornjih ekstremiteta (ruku i nogu) izazvane toksičnim delovanjem
alkohola. Dugogodišnje pijenje alkohola uzrokuje oštećenje nervnog sistema. Pri tome vrsta
alkohola ne igra nikakvu ulogu. Ispadi površinskog osetila javljaju se u obliku hipestezije
(slabije osetljivosti na dodir), naročito na perifernim delovima donjih ekstremiteta. Na
gornjim ekstremitetima smetnje su ređe.
Glavne su karakteristike obostrana simetrična mlohava slabost mišića, koja zahvata donje
ekstremitete, naročito mišiće koji podižu stopalo, tako da dolazi do tzv. padajućeg stopala i
"petlova hoda", jer bolesnik kad hoda podiže noge kao petao, da mu stopalo koje ne može
podići ne bi zapinjalo po podlozi. Tonus mišića je umanjen, a nestali su i tetivni refleksi.
Treba napraviti rendgen stopala u dva smera, redovno kupati stopala u blagoj otopini soli, a
nakon kupke na otvorene rane lokalno stavljati obloge betadina. Klasična je terapijska
primena vitamina B i, naravno, apstinencija od alkohola, koje se primjenjuju u svim
slučajevima alkoholne polineuropatije. Ne treba čekati da se promene toliko razviju da je
jedino rešenje amputacija.
Danas se smatra da je periferni neuritis zapravo posledica avitaminoze, odnosno

hipovitaminoze alkoholičara, bez obzira na piće koje uzimaju. Alkoholni polineuritis se
gotovo uvek izleči, ako se prekine sa konzumacijom alkohola. Lečenje je polagano, nekad je
potrebno i više meseci, a nekad i godinu dana ili više, da bi nastupilo potpuno izlečenje.
Počne li se ponovo uzimati alkoholno piće, bolest se ponovo javlja. Takvim bolesnicima se,
međutim, može bolest vratiti i zbog drugih nepovoljnih faktora, kao što su npr. neka druga
intoksikacija, infektivno obolenje, itd. Alkoholni polineuritis se leči korigovanjem ishrane,
zabranom alkoholnih pića i velikim dozama vitamina, naročito vitamina B1. U većini
slučajeva biće potrebna dugotrajna rehabilitacija.
Alkoholni pseudotabes je alkoholni polineuritis sa kliničkom slikom vrlo sličnom tabesu
(luetičko obolenje kičmene moždine). Diferencijalna dijagnoza između pravog tabesa i
alkoholnog pseudotabesa može biti vrlo teška.
1.8.9 Oštećenja krvnih sudova i srca

Alkohol je otrov koji direktno oštećuje srčanu muskulaturu na mikroskopskom nivou.
Klinička slika takvih oštećenja zavisi od stepena promena i zove se alkoholna
kardiomiopatija. Ona se obično javlja kod muškaraca srednje dobi, koji prekomerno piju
alkoholna pića. To su ljudi prevelike težine pa se često smatra da su prve poteškoće laganog
popuštanja srčanog mišića u vezi sa tom debljinom.
Kod uznapredovalih oblika alkoholne bolesti mogu se videti specifična oštećenja miokarda
do kojih dolazi zbog poremećaja u prehrani i posledicama hipovitaminoze. To je obično
manjak vitamina B kompleksa. Postoji specifičan oblik srčanog oštećenja kod alkoholičara
koji piju velike količine tekućina, obično pivo. To je “pivsko srce”.
Oštećenja krvnih sudova (vaskulopatija) u smislu razvoja degenerativnih promena česta su

kod alkoholičara. Aterosklerotične promene su naglašenije kod alkoholičara nego kod
20
pacijenata koji ne piju. Kako su alkoholičari skoro uvek i pušači, sigurno dolazi do
zajedničkog delovanja nikotina i alkohola pri nastajanju degenerativnih bolesti krvnih
sudova. Zidovi krvnih sudova alkoholičara mogu biti oslabljene, pa su sudovi krhki i lako se
oštete.
1.9 Psihička oboljenja izazvana alkoholizmom
1.9.1 Akutno pijano stanje

Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe veće količine alkoholnih pića koje
može nastupiti kod svakog pojedinca, alkoholičara ili nealkoholičara. U takvoj akutnoj
epizodi alkoholne intoksikacije, pojavljuju se različiti psihički i somatski simptomi, koji to
stanje uvrštavaju u psihijatriju, mada je ono reverzibilno i relativno kratkotrajno. Težina
kliničke slike akutnog pijanog stanja zavisi od količine popijenog alkohola i od koncentracije
alkohola u krvi i drugim tkivima opite osobe i može ići od lagane intoksikacije, koja se jedva
primećuje, sve do smrti zbog akutnog trovanja alkoholom.
U nekompliciranom akutnom alkoholiziranom stanju obično nije potrebna hospitalizacija.

Hospitalizacija će biti potrebna jedino ako nastupe komplikacije, ili ako dođe do vrlo teške
slike akutnog alkoholnog trovanja sa komom. U završetku akutnog pijanstva obično se javlja
klinička slika tzv. "mamurluka", koji može trajati različito dugo, i može biti karakteriziran
pretežno somatskim ili pretežno psihičkim simptomima. Ako je reč o alkoholičaru, posle
lečenja akutne intoksikacije biće potrebno i lečenje alkoholizma.
Nekad je klinički pregled alkoholizirane osobe otežan i specifičnim uvetima pod kojima se
pregled odvija. Naime, prilikom pregleda osobe neposredno nakon prometne nesreće, ili bilo
koje druge nezgode, valja računati i na delovanje straha, šoka, itd. Pregled otežava i okolnost,
da lečnik u većini slučajeva pregledanu osobu ne poznaje, tako da je teško objektivno oceniti
pojedine pojave. Poznato je npr. crvenilo lica pijane osobe u prvoj apsorpcijskoj fazi, a mnogi
ljudi imaju slično crvenilo lica i bez alkohola. Zatim, ako je reč o teškom pijanom stanju,
pregledani će nastojati da pregled ispadne u njegovu korist. U toku kliničkog pregleda lečnik
se obično služi nizom psihosenzorskih i psihomotornih testova.14
1.9.2 Patološko pijano stanje

Nekada se u akutnom pijanstvu nealkoholičara, ili povremeno u akutnom pijanstvu
alkoholičara, javlja poseban oblik teškog pijanog stanja, koje karakteriše suženje ili potpuni
poremećaj svesti, nemir, uzbuđenje, agresija, itd., nakon čega ostaje potpuna ili delimična
amnezija (gubitak sećanja na ono što se za vreme trajanja toga pijanog stanja dogodilo), mada
bolesnik može imati osećaj da se sa njim nešto događalo. Patološko pijano stanje obično
završava dugim terminalnim snom. Karakteristično je, da bolesnik za vreme takvog
patološkog pijanog stanja ne pokazuje spoljašnje kliničke simptome pijanstva, što može
kasnije samo otežati eventualni sudsko- medicinski problem.
Patološko pijano stanje može trajati različito dugo, a može nastupiti već i nakon malih
količina alkohola. U takvom stanju moguća su razna asocijalna dela. Nekada se patološko
pijano stanje može shvatiti i kao akutna dekompenzacija, kod osoba sa vitaminskim
deficitom. Patološko pijano stanje može biti znak konstitucijske karakteristike ličnosti.
Nekada se javlja kod osoba koje i inače pokazuju umanjenu toleranciju prema alkoholu, ili
14
http://www.stetoskop.info
21
osoba koje su preživele teža moždana oštećenja, bilo zbog ozlede, bilo nakon neke bolesti
mozga.
Patološko pijano stanje ne mora se javiti i kod sledeće alkoholne intoksikacije, ali je ipak
karakteristično da se javlja samo kod retkih osoba i da se češće ponavlja. Sa sudsko-
psihijatrijskog stanovišta, redovno je reč o stanjima neuračunljivosti.
1.9.3 Delirium tremens

Delirium tremens (alkoholno ludilo) je česta psihoza kod alkoholičara. Javlja se kao
posledica toksičnog dejstva alkohola, obično kod ljudi sklonih prekomernom pijenju,
odnosno zavisnih od alkohola.
Nekoliko dana ranije mogu se javiti neodređeni simptomi koji stručnjacima ukazuju da može
doći do ludila. Osoba se oseća malaksalo, ima pojačano znojenje, povišeni pritisak, psihički
je napeta, neraspoložena i sve ove pojave prati nesanica. Tada se govori o predelirantnom
stanju. Delirium tremens može nastati i bez predelirantnih smetnji.
Kad nastupi delirium, to za okolinu deluje zastrašujuće, pogotovo noću kada su simptomi
najizraženiji. Bolesnik oseća strah i ne može da zaspi. Ne zna koji je dan, mesec, godina, gde
se nalazi, ali zna ko je on. Najčešće deluje uplašeno i zbunjeno, ali je moguće i agresivno
ponašanje prema okolini. Bolesnik u takvom stanju ima crveno otečeno lice sa razrogačenim
očima i tremorom celog tela, naročito ruku. Bolesnik praktično ne spava, ne jede, obično se
znoji. Gotovo redovno dolazi do slabosti srca, sa mekim i slabim pulsom, padom pritiska.
Često dolazi do akutnih teških probavnih smetnji, smetnje mokrenja. Bolesnik naglo slabi,
sve do potpune iznemoglosti. Postoji pomanjkanje vode u organizmu, te pomanjkanje
elektrolita. Uz to se javljaju halucinacije. Najčešće je reč o vidnim halucinacijama, no mogu
se javiti i sve druge, naročito slušne. Halucinacije su često zastrašujućeg karaktera i uklapaju
se u opštu sliku straha i nemira. Vidne halucinacije često sadrže male životinje, miševe,
zmije, štakore ili insekte, koji gmižu po koži bolesnika, ili ga okružuju sa svih strana. Slušne
halucinacije bolesnik doživljava kao razgovor, u kojem se neke osobe dogovaraju kako da ga
unište. Nekad to može biti halucinacija glazbe, marša, itd. Uz ostale simptome, javljaju se i
lude ideje, obično paranoidnog karaktera. Česte su ideje ljubomore. Bolesnici mogu u toku
deliriuma halucinirati svoju uobičajenu profesionalnu delatnost, pa se onda govori o
profesionalnom deleriumu. Javlja se podrhtavanje prstiju, jezika, glave, nerazumljiv govor.
Delirium tremens traje od nekoliko sati do dve nedelje, obično od 2-5 dana. Završava se
najčešće naglo tzv. terminalnim snom iz kojeg se bolesnik budi iscrpljen ali bistar i miran, s
neznatnim smetnjama i obično bar delomičnom amnezijom za sve, ili za deo onoga što se
događalo u toku deliriuma..
Ponovno propijanje i javljanje ovog stanja dovodi do trajnijih i ozbiljnijih oštećenja mozga.
Kod majki alkoholičarki koje piju i za vreme trudnoće, može se dogoditi iznenadna smrt
novorođenčeta koje je nakon dolaska na svet ostalo bez alkohola. To je delirium tremens
novorođenčeta.
Osobi u deliriumu treba obezbediti hitni transport u bolnicu. Njemu je potrebna intenzivna
bolnička nega. Ako se brzo ne preduzme lečenje, delirium može uzrokovati smrt zbog
prestanka rada srca ili bubrega, ili zbog upale pluća. Stoga treba bez odgađanja pozvati
lečnika. Dok on ne stigne, treba bolesnika što više umiriti. Treba ga smestiti u zamračenu
prostoriju i skloniti svaki predmet kojim bi se mogao povrediti.
22
1.9.4 Alkoholna epilepsija
• Alkoholizam može delovati kao faktor koji otežava već postojeću epilepsiju.
• Alkohol može dovesti do epilepsije kod osoba koje do tada nisu imale epileptičke
napade.
• Alkoholna epilepsija je pojava epileptičkih napada kod osoba koje su
zloupotrebljavale alkohol.
Učestalost epilepsije kod alkoholičara je tri puta veća nego u opštoj populaciji, tj. među
ljudima koji alkohol piju u umerenim količinama. Epileptički napad se kod alkoholičara
može javiti zbog akutne intoksikacije alkoholom ili u početku apstinencije, obično 6-30 sati
nakon zadnjeg pića.
Ova bolest nastaje zbog oštećenja ćelija mozga. Ispoljava se u napadima koji su dramatični i
za pacijente i za okolinu. Napad počinje naglo, gubitkom svesti, zbog čega pacijent pada
ničice. Prilikom pada može ozbiljnije da se povredi. Zatim nastupa ukočenost celog
organizma, koju smenjuje faza grčeva. Pacijent se trza, može da se pojavi pena na ustima sa
tragovima krvi, zbog ugriza jezika. Disanje je onemogućeno, koža i sluznice poplave,
bolesnik se može umokriti. Jačina i učestalost grčeva se smanjuje i na kraju potpuno prestaje,
a bolesnik počinje normalno disati. Posle pada koji relativno kratko traje, pacijent je zbunjen,
pospan, vrši besciljne pokrete i ne zna šta se sa njim desilo. Ničega se ne seća iz perioda
napada.
Dijagnoza epilepsije može se postaviti na osnovu podataka koje nam iznosi bolesnik ili
njegova okolina, a odnose se na doživljeni epileptički napad, na osnovu kliničke slike i
promena koje se uočavaju kod EEG-a bolesnika. Antiepileptici se u pravilu ne primenjuju
kod bolesnika sa izraženim apstinencijskim simptomima, a kod epileptičkog napada lek
izbora je diazepam.
Bolesnik kod kojeg je došlo do pojave simptomatske epilepsije mora prestati uzimati alkohol!
Kako bi se smanjila opasnost od moguće ozlede bolesnika ili osoba u njegovoj okolini, a koja
bi mogla nastati zbog napada, postavljena su ograničenja u obavljanju nekih poslova, kao na
primer: zabrana rada na visini, pored vatre ili vode, vožnja motornih vozila, rad sa strojevima
u pokretu, za komandnim pultom ili na rampama i skretnicama.
Bolesniku za vreme epileptičkog napada treba pokušati pomoći postavljanjem nekog mekšeg
predmeta pod glavu, kako bi se izbegla moguća ozleda glave, pokušati glavu okrenuti u
stranu, kako ne bi došlo do gutanja povraćenog sadržaja, olabaviti odeću, naročito
okovratnik, te pozvati hitnu medicinsku pomoć, a nikako nasilno pokušati sprečiti konvulzije.
U velikom broju slučajeva uz apstinenciju ne dolazi do ponovnih epileptičkih napada.
1.9.5 Alkoholna halucinoza

Alkoholna halucinoza je psihijatrijski sindrom, koji pripada grupi alkoholnih psihoza.
Karakteriziraju ga halucinatorni doživljaji, uz inače očuvanu svest, dobru orijentaciju, te
sačuvanu ličnost. Halucinacije su po pravilu slušnog karaktera. Razlikuje se akutna i hronična
halucinoza.
Akutna alkoholna halucinoza je prolazno obolenje koje relativno brzo prolazi. Većina autora
smatra da je uz takvu akutnu sliku to zapravo specifični oblik akutnog psihoorganskog
sindroma- koji može imati katkada i karakter delirijuma, s poremećajima svesti različitog
23
stupnja, dezorijentacijom, itd. Toj akutnoj halucinozi obično nijedan autor ne odbija
alkoholnu etiologiju.
I u akutnoj i u hroničnoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinička karakteristika

halucinacije, koje u početku imaju elementarna obeležja pa se vrlo teško razlikuju od iluzija.
Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije, dobijaju jasnu osetnu formu i najčešće su akutnog
karaktera. Akustičke halucinacije često su u alkoholičara praćene strahom, obično se javljaju
u trećem licu, bolesnik ih čuje izvana, često imaju neugodan sadržaj, odnosno predstavljaju
pretnju za bolesnika. Katkada su homoseksualno obojene.
Akutna halucinoza obično traje od nekoliko sati do nekoliko dana, nedelja, ili do šest meseci.
Bolest može i recidivirati. Akutna alkoholna halucinoza ne ostavlja defekt. Hronična
alkoholna halucinoza može, međutim, imati više šizofreni karakter, može joj se s vremenom
pridružiti i slika hronične paranoje, a bolest može završiti i šizofrenom demencijom.
1.9.6 Demencija alkoholičara

Demencija (izlapelost) je teško oštećenje ili potpun gubitak duševnih sposobnosti, praćeno
poremećajima u emocijama i ponašanju. Demencija kod alkoholičara nastaje zbog direktnog
štetnog dejstva alkohola na ćelije mozga i njihovog izumiranja, koja kod ljudi koji mnogo
piju može da nastupi već posle tridesete godine života. Normalno se javlja tokom starenja, ali
kod alkoholičara je mnogo ubrzanija i intenzivnija.
Glavna karakteristika ove bolesti je problem pamćenja. Osoba se ne seća događaja od pre
nekoliko dana, sadržaja razgovora, poslova koje je radila. Teško se priseća naziva predmeta
koje svakodnevno koristi. S obzirom da zaboravlja šta je nekome pričao jednu istu stvar
ponovo priča jednoj istoj osobi 3-4 puta, šale ne shvata i sve prihvata bukvalno. U
poodmakloj fazi ove bolesti, bolesnici nisu u stanju da vode računa o sebi, ne mogu da
kontrolišu svoje fiziološke potrebe, čak ne priznaju ni svoje najbliže. Nastala oštećenja
mozga su konačna. Demencija se može javiti u toku alkoholizma na nekoliko načina:
najčešće u početku neprimetno, i polagano napredujući. Često počinje etičkom redukcijom
ličnosti koja se primećuje u nizu promena u ponašanju alkoholičara. Najčešće se etička
redukcija primećuje u seksualnom domenu.
Osobe koje neguju takvog bolesnika, ili žive zajedno sa njim, mogu i sebi i njemu uštedeti
mnoge neprilike i nesporazume ako ga uče strpljivosti i razumevanju. Treba imati na umu da
bolesnikovo, često puta neugodno ponašanje, nije namerno. On ne želi svesno ljutiti i gnjaviti
svoju okolinu. Od lekova se obično daju sredstva za umirenje da bi se bolesnik bolje osećao.
Uz apstiniranje od alkohola i odgovarajuće lečenje proces propadanja može da se uspori, ali
ne i da se zaustavi.
1.9.7 Alkoholne psihoze

Alkoholne psihoze su teški akutni, subakutni ili hronični psihijatrijski sindromi kod
alkoholizma. Od drugog svetskog rata broj alkoholnih psihoza u većini zemalja raste. Poznato
je da alkohol izaziva veliki broj psihičkih poremećaja. Još uvek nije sasvim jasan mehanizam
njihovog javljanja, i ako je očito da dolazi do direktnog ili indirektnog oštećenja mozga
alkoholom. Neki tvrde da do oštećenja dolazi tako, da alkohol direktno oštećuje nervnu ćeliju
sa kojom dolazi u dodir. Drugi smatraju da do oštećenja dolazi tek posredno, pošto alkohol
već ošteti jetru i dovede do prehrambenog deficita i zbog pomanjkanja vitamina B1, koje je
kod alkoholičara redovno. Postoje i druge hipoteze.
24
Simptomatske psihoze su psihoze koje se javljaju kao posledica oštećenja mozga kod
različitih bolesti. Najčešće se javljaju u akutnom obliku pod kliničkom slikom deliriuma, a u
hroničnom obliku pod slikom demencije. Simptomatske psihoze akutnog tipa javljaju se
relativno često tokom pojedinih infektivnih bolesti, a mogu se javiti u akutnom ili hroničnom
obliku kod avitaminoze, kod intoksikacija, kod alkoholizma, itd.
Toksičke psihoze su psihotična stanja uvetovana delovanjem različitih otrova. Pripadaju

grupi tzv. organskih psihoza. Toksičke psihoze najčešće su izazvane alkoholom i
narkoticima. U akutnoj fazi psihopatološki ih karakteriše delirijum ili smeteno stanje. U
akutnoj fazi, toksičke psihoze obično su reverzibilne i imaju dobru prognozu. U hroničnoj
fazi karakteriše ih demencija i često su ireverzibilne naravi.
1.9.8 Korsakovljeva psihoza

Korsakovljeva psihoza je težak oblik demencije kombiniran sa polineuritisom u poodmaklim
stadijumima alkoholizma. Prvi ju je opisao ruski neurolog Sergej Korsakov između 1887. i
1890. godine. Bolest nastaje zbog otrova (npr. alkohola) u organizmu, a izaziva praznine u
pamćenju, zbog čega nastaju “rupe” u sećanju, a bolesnik izmišlja priče kojima pokušava
ispuniti te praznine. Osoba je smetena i dezorijentirana, nesposobna da shvati vreme i prostor.
Smetnje pamćenja zahvataju najpre najnovije događaje, a onda se šire s vremenom sve više
unazad. Čest je noćni nemir bolesnika. Karakterističan je primer takvog bolesnika, koji
smešten u bolnicu, susreće na hodniku svog lečnika. Ne seća se ko je taj čovek, no odmah
popunjava “rupu” u sećanju i pozdravlja ga kao svog starog “vinskog” druga s kojim je
nedavno pio u određenoj gostionici.
Lečenjem u bolničkim uslovima, sa prekidanjem upotrebe alkohola, sa velikim dozama

vitamina, naročito B vitamina i simptomatskim lečenjem eventualnih drugih poremećaja,
može se postići blagi fizički oporavak, nakon čega sledi adekvatna skrb za takve bolesnike,
koji su nesposobni za samostalno življenje.
1.9.9 Encefalopatija
Encefalopatija je u širem smislu reči svako oštećenje mozga. Obično se tom opštem nazivu
dodaje pridev, koji ga bliže označava, npr. alkoholna encefalopatija, traumatska
encefalopatija, itd. Alkoholne encefalopatije su svi klinički sindromi, kod kojih se u toku
alkoholizma javlja oštećenje mozga.
Wernickeova encefalopatija je klinički sindrom koji je Wernicke opisao 1881. godine u svom
udžbeniku neurologije, u vezi sa tri slučaja. Taj isti sindrom opisao je još 1875. godine U
Francuskoj Gayet, pa francuzi bolest nazivaju Gayet- Wernickeova encefalopatija. U dva
slučaja koji je napisao Wernicke, reč je bila o alkoholičarima. Sa patološko- anatomskog
stanovišta reč je o krvarećem upalnom stanju, sa degeneracijom u pojedinim moždanim
područjima. Bolest ponekad počinje naglo. Javlja se sa pomanjkanjem apetita, povraćanjem,
paralizama očnih mišića, promenama na zenicama, koje ponekad ličeArgyll- Robertsonovoj
zenici, zatim delirantnom psihičkom slikom, nesanicom, itd. Bolest često prate simptomi
polineuritisa. Ponekad se javlja i retrobulbarni neuritis vidnog živca. Već u toj fazi bolesnik
zapada u vrlo teško stanje, često sa slikom krajnje mršavosti. Wernickeova encefalopatija je
uvetovana manjkavom prehranom, naročito nedostatkom vitamina B1, a najčešće se susreće
kod hroničnih alkoholičara. Lečenje velikim dozama vitamina B1 daje dobre rezultate.
25
Hepatalna encefalopatija je oštećenje mozga sa odgovarajućom kliničkom slikom kod težih
obolenja jetre. Jetra alkoholičara je često oštećena, a česte su i slike encefalopatije, pa je vrlo
teško izdvojiti kliničku sliku encefalopatije uzrokovane samo lezijom jetre. Neki autori
smatraju, da su karakteristični simptomi hepatalne encefalopatije: euforija (bezrazložno,
nekritično veselo raspoloženje), pospanost, gubitak autokritike, moralna redukcija ličnosti,
tremor ruku i prstiju i epileptični napadi.
Niacinska encefalopatija se javlja zbog manjka nikotinske kiseline, a opisali su je Jolliffe i

saradnici 1940. godine. Reč je o relativno retkom sindromu tokom alkoholizma, koji se
manifestuje demencijom uz smetenost. Postoje i neurološki simptomi: ekstrapiramidna
rigidnost mišića, pri pasivnim kretnjama simptom zupčanika, te refleks hvatanja i sisanja. U
toku lečenja, preporučuje se davanje i drugih vitamina B-grupe pored nikotinske kiseline.
Prognoza je relativno dobra, uz opisano lečenje, ali često ostaju posledice u obliku lakše
izražene demencije.
1.9.10 Pseudoparaliza alkoholna

Pseudoparaliza alkoholna je psihijatrijsko obolenje, koje se kod pojedinih bolesnika javlja
tokom alkoholizma. Moždana su oštećenja slična onima pri progresivnoj paralizi. Klinička
slika je jako slična, tako da je nekada diferencijalna dijagnoza između tih obolenja vrlo teška.
(Progresivna paraliza je teško duševno obolenje izazvano luesom.
Izvor: http://i.ehow.com/images/GlobalPhoto/Articles/4793025/118849-main
2 ZAKLJUČAK
Alkoholizam je hronična progresivna bolest koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih

pića u cilju postizanja subjektivnog stanja zadovoljstva. Alkoholizam kao kompleksna,
hronična, masovna bolest zavisnosti je 'bolest bpoj tri', iza kardiovaskularnih i malignih
oboljenja, što ga čini jednim od najozbiljnijih problema čovečanstva.
26
Izveštaji o alkoholizmu po svetskim zdravstvenim statistikama procenjuju da je ovom
bolešću obuhvaćeno 2 do 3 % svetskog stanovništva (oko 50 miliona ljudi). Procena
eksperata SZO da od 10 ljudi u srednjem životnom dobu osam pije ekcesivno, da je jedan
među njima alkoholičar, čini stopu raširenosti od 10% u odrasloj populaciji. Uzroci
alkoholizma leže u velikom broju faktora i obično ce svrstavaju u tri trupe: čovek, sredina i
alkohol. Alkohol je toksična supstanca, oštećuje sve organe i njihove funkcije, kao i sve
oblasti ljudskog ponašanja.
Posledice dugog, nekontrolisanog i ekscesivnog pijenja su:

• zdravstvene (somatske i psihičke),
• bračno-porodične,
• profesionalne i
• šire društvene.
Somatske posledice i oštećenja se ispoljavaju prvenstveno u bolestima jetre, usne duplje,

srca, krvnih sudova, želuca, creva i dr. Psihičke posledice nekontrolisane upotrebe alkohola
su brojne. Nastaju poremećaji psihičkih funkcija (pažnja, koncentracija, pamćenje i dr.),
psihijatrijski poremećaji (delirijum tremens, alkoholne halucinacije, epilepsije i dr). Tako kod
lečenih pacijenata rezultati pokazuju promene u psihičkim funkcijamau 80,2%, promene
karaktera ličnosti 100%, i 1/5 od svih pacijenata ima simptome psihijatrijskih poremećaja.
Alkoholizam uništava sve oblasti porodičnog života, počev od uloge u porodici (emocije,
komunikacije, roditeljsku ulogu i dr). Profesionalne posledice alkoholizma se ispoljavaju
kroz smanjenu produktivnost, bolovanja, invalidnost. Lečenje alkoholizma je dugotrajno i
zahteva pomoć porodice, radne organizacije, ali i šire društvene zajednice.
Zdravstvenovaspitni rad ima u svemu ovom značajno mesto, posebno u primarnoj prevenciji
alkoholizma. Potrebno je jedinstveno i sinhronizovano delovanje svih činilaca na
osposobljavanju porodice i škole da se pravovremeno i na pogodan način informišu mladi o
štetnom dejstvu alkohola i alkoholizmu kao bolesti.
3 LITERATURA
1. http://www.alkoholizam.com
2. http://www.znanje.org
3. http://www.traganja.org.yu
4. http://www.wikipedia
27
5. http://www.stetoskop.info/Alkoholna-bolest-jetre-1229-c28-sickness.htm
28

Alkoholizam I Tetne Posledice PDF Free

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Alkoholizam I Tetne Posledice PDF Free

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

* Ovde unesite naziv Vaše više škole ili fakulteta

Danas se alkoholizam smatra kompleksnim psihosocijalnim problemom, odnosno, bolešću

Tokom urbanizacije i industrijalizacije problemi izazvani alkoholom su narasli do ogromnih

Industrijskom proizvodnjom alkoholizam se naročito proširio u rudarskim sredinama i

Definicija Potkomiteta za pitanja alkoholizma Svetske zdravstvene organizacije, doneta

1.1.1 Podela alkohola

1.1.2 Etil- alkohol (C2H5OH)

1.1.3 Metanol (CH3OH)

1.2 Uticaj alkohola na osobu

Ilustracija 1: Uticaj alkohola na organizam

1.3 Genetska predispozicija za nastanak alkoholizma

Najnovije istraživanje pokazuje da su neki ljudi jednostavno rođeni da više uživaju u

Međutim, ta genetska predispozicija ne znači i da ti ljudi imaju veće šanse postati

Američki naučnici su identifikovali područje ljudskog genoma odgovorno za sklonost

Kako bi otkrili genetske probleme alkoholizma, naučnici su u istraživanje uključili više od

1.4 Resorpcija alkohola

Starije osobe podložnije su nastanku nuspojava lekova, s tim da ta osetljivost raste s

1.5 Brzina resorpcije

1.5.1 Faktori koji utiču na resorpciju alkohola

1.5.2 Uticaj popijenog alkoholnog pića na resorpciju

Kad se određena količina alkohola popije u povremenim manjim dozama, koncentracija

1.6 Oštećenja izazvana alkoholizmom

 socijalna – U okviru ovog stanovišta mogu se razlikovati dve faze:

Brojne su i posredne posledice alkoholizma u obliku povećane stope kriminaliteta.

Mamurluk je fizičko i emocionalno stanje koje nastupa nakon prekomerne upotrebe

Neki od osnovnih simptoma mamurluka su:

• Jaka žeđ- Treba znati da alkohol dehidrira organizam. To znači da utiče na

• Vrtoglavica, umor, opšta tromost i malaksalost- To se javlja zbog iscrpljenosti

1.8 Bolesti izazvane alkoholizmom

1.8.1 Promene na koži

1.8.2 Obolenja sistema za varenje

Vomitus matutinus ili jutarnje povraćanje alkoholičara je uvetovano alkoholnim oštećenjem

Zieveov sindrom je akutna prolazna hiperlipemija zbog hepato-pankreatičkog oštećenja kod

1.8.3 Hipoglikemija kod alkoholičara

1.8.4 Bolesti jetre

Nekoliko godina ekscesivnog pijenja dovoljno je da se u jetri pojave mikroskopske promene.

1.8.5 Alkohol povećava rizik od upale pluća

1.8.6 Oštećenja moždanog tkiva izazvana alkoholizmom

Marchiafava-Bignamijeva bolest su opisali italijanski autori Marchiafava i Bignami 1903.

Morelova laminarna skleroza alkoholičara je bolest hroničnih alkoholičara, koju je

Cerebelarna atrofija alkoholičara je alkoholno oštećenje malog mozga, cerebeluma.

Subduralni hematom alkoholičara - Subduralni hematom je obolenje koje se patološko-

1.8.7 Oštećenja kičmenog stuba

1.8.8 Obolenja perifernih živaca

Danas se smatra da je periferni neuritis zapravo posledica avitaminoze, odnosno

1.8.9 Oštećenja krvnih sudova i srca

Oštećenja krvnih sudova (vaskulopatija) u smislu razvoja degenerativnih promena česta su

1.9 Psihička oboljenja izazvana alkoholizmom

1.9.1 Akutno pijano stanje

U nekompliciranom akutnom alkoholiziranom stanju obično nije potrebna hospitalizacija.

1.9.2 Patološko pijano stanje

1.9.3 Delirium tremens

1.9.5 Alkoholna halucinoza

I u akutnoj i u hroničnoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinička karakteristika

1.9.6 Demencija alkoholičara

1.9.7 Alkoholne psihoze

Toksičke psihoze su psihotična stanja uvetovana delovanjem različitih otrova. Pripadaju

1.9.8 Korsakovljeva psihoza

Lečenjem u bolničkim uslovima, sa prekidanjem upotrebe alkohola, sa velikim dozama

Niacinska encefalopatija se javlja zbog manjka nikotinske kiseline, a opisali su je Jolliffe i

1.9.10 Pseudoparaliza alkoholna

Alkoholizam je hronična progresivna bolest koju karakteriše želja za pijenjem alkoholnih

Posledice dugog, nekontrolisanog i ekscesivnog pijenja su: