UNIVERZITET U ISTONOM SARAJEVU SAOBRAAJNI FAKULTET DOBOJ

SEMINARSKI RAD Predmet: Psihologija u saobraaju Tema: Uticaj alkohola u saobraaju

Student: Ademir Mustafi 118/10

Profesor: Dr Aleksandar Mili doc.

Asistent: Mr Zoran Gojkovi dipl.psih.

SADRAJ: 1.Uvod...................................................................................2 2. Uticaj alkohola..............................................................................................3 2.1.Stanja alkoholisanosti.....................................................................4 2.2.Alkoholizam i saobraaj..............................................................................5 3.Delovanje alkohola na sposobnosti vozaa....................................................5 4.Dejstvo alkohola na organizam vozaa..........................................................6 5.Dejstvo alkohola na ulo vida............................................................................7 6.Dejstvo alkohola na psihofiziku aktivnost oveka.......................................8 7.Alkohol i halucinacije....................................................................................9 8.Opadanje sposobnosti u oblastima pojedinih ula.......................................10 9. Profil linosti: Osoba koja je pod uticajem alkohola......................................11 10Zakljuak.........................................................................................................12 11.Literatura........................................................................................................13

1.UVOD Alkohol je jedan od najveih poroka dananjice, uzeo je maha u skoro svakom dijelu nae planete. Smatra se najveim uzronikom saobraajnih nesrea te e ovaj rad pokuati na jedan nain da opie probleme koji alkohol ostavlja na samog vozaa motornog vozila i osvrne se na posljedice koje alkohol moe da ostavi svojim dejstvom na vozaa i okolinu jer je voza koji konzumira alkohol opasan ne samo po sebe nego i na itavu okolinu.

2.UTICAJ ALKOHOLA Alkohol se smatra jednim od najveih uzroka saobraajnih nezgoda.Uticaj na oveka zavisi od koliine alkohola u organizmu.Uticaj alkohola na vozake sposobnosti nije isti na sve ljude. On zavisi i od tjelesne teine,uzrasta,fizike kondicije,metabolizna i raznih drugih faktora.Ipak, u koliinama preko 0,30 mg/ml alkohol ima veoma negativan uticaj na sve vozae, bez obzira na line karakteristike.I a k o m n o g i m i s l e d a i m p r i s u s t v o alkohola ne smeta(neki ak i misle da im poboljava vozake s p o s o b n o s t i ) on utie na na nervni sistem htjeli mi to ili ne.L o u t i c a j o g l e d a s e p r e s v e g a u l o i j e m o p a a n j u p r o c e n j i v a n j u i sporijoj reakciji, kao i smanjenju samo kontrole.

2.1.STANJA ALKOHOLISANOSTI Prema utvrdjenom sadraju alkohola u krvi stepeni a l k o h o l i s a n o s t i vozaa,instruktora vonje i kandidata za vozaa su: do 0,30 mg/ml-blaga alkoholisanost vie od 0,30 mg/ml do 0,50 mg/ml-umerena alkoholisanost vie od 0,50 mg/ml do 1,20 mg/ml-srednja alkoholisanost vie od 1,20 mg/ml do 1,60 mg/ml-teka alkoholisanost vie od 1,60 mg/ml do 2,00 mg/ml-veom teka alkoholisanost vie od 2,00 mg/ml-potpuna alkoholisanost.

2.2.ALKOHOLIZAM I SAOBRACAJ

Vonja u alkoholisanom stanju je glavni problem za bezbjednost na putevima u mnogim zemljama p a i k o d n a s , A l k o h o l p o g o r a v a n e k o l i k o p r o c e s a k o j i su neophodni za uestvovanje u saobraaju.Oteenja nastala pod uticajem alkohola poveavaju ansu da e svi uesnici biti ukljueni u saobraajnu nezgodu.Prema istraivanjima kod nas i u svjetu alkoholisanost je jedan od glavnih uzronika saobraajnih nesrea.Najtee nesree po broju rtava i p o priinjenoj materijalnoj teti prouzrokuju alkoholisani vozai. Smrtnost u tim nesreama je i do sedam puta vea nego u drugim sluajevima.Uzivaoci alkohola esto nisu svesni tetnih posljedica konzumiranja alkohola pre i za vreme vonje,pa zato njihovom vaspitanju i razvijanju svesti treba posvetiti veliku panju.Dobro voziti ne znai samo poznavati propise i imati brze reflekse, nego i z n a t i o p h o d i t i s e u s a o b r a a j u . S v i v o z a i b i m e d j u s o b n o m o r a l i b i t i tolerantniji i pokazivati veu solidarnost kako bi se na drumovima stvorila povoljnija atmosfera.Za razliku od treznih i zdravih vozaa, alkoholisani vozai svojim nainom vonje ometaju bezbedno odvijanje saobraaja. Naroito je nona vonja uz alkohol znatno zamornija i potencijalno opasnija, pa su udesi nou ei zbog slabe vidljivosti, zaslepljenosti i vee pospanosti vozaa.

3.DJELOVANJE ALKOHOLA NA SPOSOBNOST VOZACA Alkohol je sredstvo koje umiruje, i zavisno od doziranja, moe biti blago sredstvo za smirenje ili glavna supstanca za anesteziju.Ona uguuje izvesne funkcije mozga.Pri veoma malim koliinama, moe se pojaviti kao stimulativno sredstvo pomou prikrivanja i z v e s n i h i n h i b i t o r n i h f u n k c i j a m o z g a . Meutim, kako se konce ntracija poveava, daljnjeg uguivanja nervnog tkiva prouzrokuje klasine simptome pijanstva: nerazgovjetangovor,nestabilan hod, poremeena ulna opaanja i nemogunost brzog reagovanja. Kod visokih koncentracija,etil-alkohol u z r o k u j e o p t u anesteziju. Jako pijana osoba e biti u slinom stanju kao koma i biti ce ga veoma tesko probuditi. U e k s t r e m n i m s l u a j e v i m a , a k o j e k o n c e n t r a c i j a alkohola dovoljno visoka, bie spreene osnovne funkcije tela kao to je disanje, i to moe prouzrokovati smrt.Z n a i a l k o h o l p r v e n s t v e n o d e l u j e n a m o z a k z a t i m n a plua,ruke,jetru,noge,izaziva bolove u stomaku,bubrezima,zeludcu,srcu itd.

4.DEJSTVO ALKOHOLA NA ORGANIZAM VOZAA Svaki voza koji eli sigurno da vozi mora biti spreman da na vreme osmotri situaciju oko sebe i naravno da bude oprezan,jer u saobraaju opreznosti nikad dosta.Voza upotrebom alkohola osteuje i smanjuje one funkcije koje su mu najpotrebnije,odnosno one koje dolaze do izraaja u odreenoj kritinoj situaciji,kada je potrebno da se reaguje veoma brzo.Tada vozau izgleda da moe uiniti mnogo vie I eli da doe do izraaja,istie svoje sposobnosti,delima dokazuje svoju hrabrost,a sve to prouzrokuje nepropisnu vonju,koja se obino zavrava nesreom.Dokazan je gubitak sposobnosti za brzo odnosno refleksno reagovanje uoblasti svih ula kod vozaa pod uticajem alkohola.

5.DEJSTVO ALKOHOLA NA ULO VIDA

7

Ispitivanjem je dokazano da i najmanja koliina alkohola dovodi do smanjenja otrine vida i do suenja vidnog polja, a to je veoma est uzrok saobraajnih nezgoda.Vee koliine alkohola u krvi,onemoguuju slivanje likova na mrenjai,pa to dovodi do duplog vienja,kada ovek vie nije u stanju da razlikuje pravi objekat od uobraenog. Oslabljena je sposobnost adaptacije na svetlost i tamu, pa je primeeno da kod izvesnog broja alkoholiara dolazi do poremeaja razlikovanja b o j a ( c r v e n e i z e l e n e ) s t o m o e d a i m a v e o m a v e l i k u t e t u k o d v o z a a motornih i drugih vozila.

6.DEJSTVO ALKOHOLA NA PSIHOFIZIKU AKTIVNOST OVEKA

Mnogi misle da male koliine alkohola povoljno deluju na organizam,da potenciraju psihike i fizike aktivnosti.Teko je ubediti ljude u tetno dejstvo alkohola kad oni oseaju da posle i z v e s n e k o l i i n e a l k o h o l a p o s t a j u s l o b o d n i j i , r a s p o l o e n i j i , s i g u r n i j i , I d a mnogo lake podnose fizika naprezanja. Alkohol remeti normalnu fizioloku aktivnost elija, to pokazuju simptomi akutnog pijanstva. Akutno pijano stanje je posledica jednokratne upotrebe vee koliine alkoholnih pia koje moe nastupiti kod svakog pojedinca, alkoholiara ili n e a l k o h o l i a r a . Patoloko pijano stanje obino zavrava dugim snom. Karakteristino j e da bolesnikza vrijeme takvog patolokog stanja ne pokazuje spoljanje p a t o l o k e s i m p t o m e pijanstva.

7.ALKOHOL I HALUCINACIJE Halucinacije su takoer duevno oboljenje praeno

9

H r o n i n i m alkoholizmom.Karakteriu ga halucinatorni doivljaji, uz inae ouvanu svest, dobru orijentaciju,neupadljive greke u ponaanju i radu.Halucinacije su po pravilu slunog karaktera.Razlikuje se: akutna i hronicna halucinoza. U akutnoj i u hroninoj halucinozi javljaju se, kao glavna klinika karakteristika halucinacije, koje u poetku imaju elementarna obeleja pa se vrlo teko razlikuju od iluzija. Halucinacije kasnije postaju sve izrazitije, dobijaju jasnu osetnu formu i najee su akutnog karakter. Akustike halucinacije esto su kod alkoholiara praene strahom, obino se javljaju u treem licu, bolesnik ih uje, esto imaju neugodan sadraj, odnosno predstavljaju pretnju za bolesnika.Akutna halucinoza obino traje od nekoliko sati do nekoliko dana, nedelja,ili do est meseci. Hronina alkoholna halucinoza moe, meutim, imati vie sizofreni karakter, moe joj se s vremenom pridruiti i slika hronine paranoje.

8.OPADANJE SPOSOBNOSTI U OBLASTIMA POJEDINIH ULA 1.Reakciono vreme ili psihika sekundaj e v r e m e k o j e p r o e o d trenutka kada voza uoi prepreku do trenutka kada odlui da na opasnost reaguje koenjem.U vonji pri brzini od 50km/h u mraku posto vozaa zaseni vozilo koje mu d o l a z i u s u s r e t , t r e z n o v o z a u
10

j e p o t r e b n o 6 8 m d a s e p r i v i k n e n a novonastalu situaciju,dok je pijanom potrebno 126 m.

9.PROFIL LINOSTI: Osoba koja je pod uticajem alkohola Osoba koja je pod uticajem alkohola ima slijedee fizike i psihike osobine; Konzumiranjem alkohola dovodi sebe u rizine vrste neprilika, tekoa, razoarenja. Alkohol
11

utie na osobu tako to mjenja brzinu reagovanja, dovodi do nepromiljenosti, ini ovjeka nesposobnim za aktivnosti za koje je inae sposoban kada nije pod uticajem alkohola. U zavisnosti koliko osoba unese u sebe alkoholnog pia toliko se promjena nastala tokom konzumiranja alkohola manifestuje na toj osobi. Osoba koja unese manje koliine alkohola dobija lanu dozu samopouzdanja i snage te joj se prosuivanje u znatnim koliinama smanjuje. Osobe koje unesu vee koliine alkohola mogu postati agresivne, razdraljive, neke upadaju u vesela stanja, a neke osobe postaju tune. to se tie saobraaja, vozai koji upravljaju vozilom pod uticajem alkohola imaju slijedee osobine: nervozni su, psuju, nastoje da voze brzo i uvijek su u pravu, ne potuju prednost, pretiu u kritinim situacijama. Alkohol takoe moe doprinijeti osjeaju pospanosti, crvenila u oima te voza ne moze da pravilno kontrolise upravlja i ostale komponente potrebne za upravljanje vozilom.

10.ZAKLJUAK Iz svega izloenog u radu moe se zakljuiti da svaki pojedinac bi trebao da razmisli o posljedicama koje vode konzumiranjem alkohola u kombinaciji sa upravljanjem motornog
12

vozila. Upravljanjem vozilom pod uticajem alkohola moe dovesti do gubitka vozaevog ivota a i ostalih sudionika u saobraaju, moe dovesti do velikih i nepopravljivih teta na vozilama, te se savjetuje svakom zdravom i savjesnom ovjeku da ne konzumira alkohol ako ima u planu upravljati vozilom nakon toga.

11.LITERATURA 1. Vukievi, R. Regulisanje i bezbednost saobraaja Novi Sad, 2009. 2. Mili, A. Saobraajna psihologija Saobraajno tehniki fakultet, Doboj, 2007. 3. http://www.alkoholizam.com/alkohol14.htm
13

14