FAKULTET ZA PRAVO, BEZBEDNOST I MENADMENT

KONSTANTIN VELIKI NI

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA BEZBEDNOST

SAOBRAAJA

Tema: Nasilnika vonja

MENTOR

STUDENT
Aleksandar Jovi 112/13

Ni, 2016

Sadraj:

1. Uvod...1
2. Bezbednost saobraaja kao nauna disciplina...3
2.1. Predmet bezbednosti saobraaja.....4
2.2. Ciljevi bezbednosti saobraaja...4
3. Strategija bezbednosti saobraaja..5
3.1. Razvoj sistema bezbednosti5
3.2. Bezbednost saobraaja i ljudska prava...6
3.3. Upravljanje bezbednou saobraaja.....6
4. Nasilnika vonja..9
4.1. Pojam nasilnike vonje.9
5. Trasologija...10
6. Zakljuak..13
7. Literature..14

1.

2. UVOD
3. Dananji razvoj civilizacije je iskazao veliku potrebu za razvojem saobraaja, a posebno
drumskog saobraaja, koji kao ni jedan drugi vid saobraaja ne omoguava prevoz od
vrata do vrata. To je jedan od razloga zato se, u dananje vreme, smatra da je drumski
saobraaj jedan od osnovnih elemenata na kojima poiva svako savremeno drutvo.
Pored prednosti koje prua, saobraaj izaziva i niz tetnih posledica: zagaenje ivotne
okoline, stvaranje buke, zastoje u saobraaju, ugroavanje okoline prevozom opasnih
materija, poare, socijalno naruavanje meuljudskih odnosa izazvanih saobraajem i
druge posledice. Najtetnija posledica saobraaja su ipak saobraajne nezgode, koje, osim
to ogromnim trokovima optereuju svako drutvo, imaju za posledicu i veliki broj
stradalih lica. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO, 2009a) u svetu
svake godine u saobraajnim nezgodama smrtno strada skoro 1,3 miliona ljudi i oko 50
miliona ljudi biva povreeno. Procenjuje se da e se, bez odgovarajuih akcija usmerenih
ka unapreenju bezbednosti saobraaja, stanje u bezbednosti saobraaja pogorati, pa se
oekuje porast smrtnog stradanja u saobraaju za oko 67% do 2020. Godine. Saobraajne
nezgode e postati jedan od sledeih uzroka smrtnog stradanja stanovnitva. U Evropskoj
uniju u 2000. Godini smrtno je stradalo 52,500, a u 2006. Godini 39,500 ljudi (EC, 2006).
Saobraajne nezgode zbog jako velikog broja smrtnih stradanja stanovnitva u zemljama
Evropske unije, predstavljaju trei po redu uzronik nasilnog smrtnog stradanja za
stanovnitvo starosti ispod 50 godina (ETSC, 2003). Ako se posmatraju direktni i
indirektni trokovi saobraajnih nezgoda u Evropskoj uniji se trokovi nastali usled
saobraajnih nezgoda, procenjuju na oko 160 milijardi evra godinje, to predstavlja oko
2% bruto nacionalnog dohotka Evropske unije (EC, 2003). Stanje bezbednosti saobraaja
se moe definisati trenutnim stanjem i trendom pokazatelja bezbednosti saobraaja.
Meutim, za utvrivanje trenutnog stanja i trenda u bezbednosti saobraaja potrebna su
odgovarajua merenja. Zbog toga se merenja u bezbednosti saobraaja smatraju izuzetno
znaajnim, a poseban znaaj merenja u bezbednosti saobraaja ogleda se upravo u tome
da se utvrdi da li je neto bezbedno ili pak nebezbedno. Merenja u bezbednosti saobraaja
su znaajna i za utvrivanje efekata primene mera. Naime, merenjem, odnosno
utvrivanjem vrednosti jednog ili vie pokazatelja bezbednosti saobraaja, pre i posle
primene mera, mogue je utvrditi efekte tih mera na unapreenje bezbednosti saobraaja.
4. Brojna istraivanja potvruju da je ovek kao uesnik u saobraaju, pored ostalih faktora
(motorna vozila, karakteristike puta,) presudan automo efikasnosti i bezbednosti
saobraaja. Podrazumeva se da je ovek vaan i presudan automo u saobraaju, ne samo
kao voza ili neki drugi uesnik u saobraaj, ve i kao strateg, automob i graditelj puteva,
aktera njihovih odravanja, kao konstruktor vozila i njihovih odravanja (popravki),
presudni automo donoenja zakona o efikasnosti i bezbednosti saobraaja, regulie
njihovu primenu i prilagoavanje potrebama efikasnijeg i bezbednijeg saobraaja,
regulie njihovu primenu i prilagoavanje potrebama efikasnijeg i bezbednijeg
1

saobraaja, planira, postavlja i odrava znakove i oznake na putevima, obavlja lekarske

preglede uesnika u saobraaju vozaa, vri obuku i vaspitanje uesnika u saobraaju.
5. ovek je akter brojnih razliitih sloenih saobraajnih situacija u kojima uestvuje sa
svim svojim obelejima, dimenzijama i kapacitetima. ovek u svim saobraajnim
situacijama projektuje svoju linost, svoja znanja, svoja shvatanja i stavove svoju optu
i posebnu saobraajnu kulturu. Saobraajna kultura je visoko korespondentna sa
psihosocijalnom profilom linosti. U ljudskim komunikacijama i transakcijama vri se
razmena poruka, ljudi, materijalnih i drugih dobara razliitim komunikacionim i
transakcionim sistemima. Jedan od sistema razmene poruka, ljudi, materijalnih i drugih
dobara je saobraajni (komunikacioni) automo kopnenim, vodenim i vazdunim putevima
(komunikacijama, saobraajnicama). Saobraajni sistemi su sloeni, iscrpljujui a
esto i rizini, opasni i katastrofini, posebno oni u kojima dominira brzina, oni iji su
sredinski uslovi rizini (vazduh, mora, sloeni i oteani kopneni putevi). Saobraajni
automo, pored oveka i saobraajnog sredstva, ine saobraajni put (vazduni, vodeni,
kopneni) sa svojim specifinim signalizacijama i sloenim saobraajnim situacijama i
ostalim uesnicima u saobraaju.
6. Ponaanje ljudi u saobraaju je izrazito sloeno i specifino jer na oveka neprekidno
deluje vei broj nadraaja i informacija povezanih sa saobraajnim sredstvom,
specifinostima puta i okoline i drugim uesnicima u saobraaju. On mora stalno da prati
i kontrolie pravac kretanja i po potrebi autom koriguje. To mora da ini brzo i kvalitetno
efikasno kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i bezbednost drugih uesnika u
saobraaju. Kako se saobraajne situacije smenjuju brzo, to se njihov ishod ne moe
tano predvideti. Za efikasno i bezbedno ponaanje u saobraaju neophodan je itav niz
optimalnih osobina linosti od kojih zavisi kako e ovek primiti (detektovati) drai,
informacije i poruke, na koji nain e ih doiveti i proceniti, kakvu e odluku doneti auto
koji nain e reagovati efikasno ili neefikasno, od ega e zavisiti ishod brojnih
sloenih saobraajnih situacija.
7. Saobraajna bezbednost je ve odavno fokusirana kao svetski problem. Evropska unija je
ve odavno utvrdila strategije praenja efikasnosti itavog saobraajnog sistema autom
preduzetih mera. Strategije se prvenstveno odnose na primenu mera za snimanje broja
poginulih od posledica saobraajnih nezgoda. Proces osposobljavanja uesnika u
saobraaju je sloen, relativno dugotrajan i permanentan. Podrazumeva se da traje stalno.
Bezbednost saobraaja ugroavaju upravo vozai koji su povrno osposobljeni za vonju
i drugi uesnici u saobraaju sa niskim nivoom saobraajne automob.
8.
9.
10.
2

11.
12.

13.Bezbednost saobraaja kao nauna disciplina

14.
15. Bezbednost saobraaja je nauna disciplina koja izuava meuzavisnost saobraajnog i
drugih procesa u drutvu, sa jedne i tetnih posledica saobraaja, s druge strane. Izuava i
pokuava otkriti zakonitosti nastanka tetnih posledica saobraaja, s ciljem optimizacije
saobraajnog procesa i smanjivanja tetnih posledica. Bezbednost saobraaja pripada
saobraajnoj nauci. Bezbednost saobraaja nije nezavisna, niti izolovana nauna
disciplina, ni u pogledu predmeta izuavanja, ni u pogledu metoda istraivanja. Ona se
uveliko oslanja na dostignua i znanja prirodnih, tehnikih i drutvenih nauka.
Bezbednost saobraaja je posebno povezana sa drugim naunim disciplinama koje
pripadaju saobraajnoj nauci. Ona uveliko koristi dostignua ostalih naunih disciplina
saobraajne nauke: organizacije saobraaja, integralnog transporta, saobraajne logistike,
regulisanja saobraaja, saobraajne psihologije, saobraajnog prava itd. Sa druge strane,
dostignua bezbednosti saobraaja integriu se i uveliko koriste u navedenim naunim
disciplinama.
16. Otuda i este konfuzije da li bezbednost saobraaja pripada regulisanju saobraaja,
organizaciji saobraaja ili nekoj drugoj automobile, ili ove discipline pripadaju
bezbednosti saobraaja. Shvatanje ove meusobne meuzavisnosti omoguava da se
pravilno sistematizuju bezbednost saobraaja, autom druge discipline saobraajne nauke.
17. Bezbednost saobraaja, kao retko koja druga nauna disciplina, integrie i koristi znanja
iz razliitih nauka i naunih disciplina. Znanja prirodnih nauka, a posebno znanja iz
matematike, statistike, znanja u vezi kretanja i zaustavljanja, procesa sudara itd. ine
osnovne naune discipline bezbednost saobraaja. Znanja i dostignua u vezi
saobraajnog procesa, principi rada razliitih motora, organizacija i eksploatacija
saobraaja, mehanizacija i automatizacija saobraajnih procesa, tehnikog regulisanja
saobraaja se uvaavaju u bezbednost saobraaja, kao i znanja u vezi drutvenog razvoja
psihologije linosti, menadmenta i upravljanja, ekologije itd.
18.
19.
20.
21.
22.
3

23.
24.

25.Predmet bezbednosti saobraaja

26. U irem smislu, predmet bezbednosti saobraaja su sve tetne posledice saobraaja. Tu
spadaju saobraajne nezgode sasvim lako merljivim posledicama, zauzimanje ivotnog
prostora, iscrpljivanje prirodnih resursa i zagaivanje okoline (bukom, izduvnim
gasovima i otpadnim materijalima koji potiu iz saobraaja), negativni psiholoki uticaji
saobraaja na pojedinca, negativni socijalni uticaji saobraaja, socijalno zagaivanje
sredine itd. U irem smislu, predmet bezbednosti saobraaja vezuje se samo za
saobraajne
27. nezgode ili jo preciznije na lako merljive posledice saobraajnih nezgoda. Naime,
saobraajne nezgode su, na dananjem nivou razvoja, najznaajniji negativni efekat
saobraaja autom smisla posebno ih istraivati. Do danas su najvie istraivani lako
merljivi efekte saobraajnih nezgoda. Ipak, neekonomske posledice saobraajnih nezgoda
sve vie zaokupljuju panju strune, autom najire javnosti. Sa druge strane, ovek je pre
svih drugih negativnih efekata, poeo ozbiljno izuavati saobraajne nezgode. U
meuvremenu su narasli i ostali negativni efekti i, vremenom, postaju sve znaajniji.

28.Ciljevi bezbednosti saobraaja

29. Opti cilj bezbednosti saobraaja je smanjivanje svih tetnih efekata uz neometano
odvijanje saobraaja. Ako se suzi predmet bezbednosti saobraaja, onda se i cilj moe
suziti na smanjivanje broja i sveukupnih posledica saobraajnih nezgoda. Meutim, ovo
se postie na dva naina: smanjivanjem broja saobraajnih nezgoda i smanjivanjem
posledica saobraajnih nezgoda koje su se ve dogodile. U tom smislu se razlikuju ciljevi
aktivne i ciljevi pasivne bezbednosti saobraaja. Aktivna bezbednost saobraaja ima opti
cilj da spreava saobraajne nezgode, odnosno da smanjuje verovatnou (ansu) nastanka
saobraajne nezgode. Smanjivanjem ansi nastanka svake nezgode pojedinano,
doprinosi se i smanjivanju broja saobraajnih nezgoda. Pasivna bezbednost saobraaja
ima opti cilj smanjivanje posledica saobraajnih nezgoda koje su se dogodile. Naime,
kada se, ipak, desi saobraajna nezgoda, ima smisla baviti se pitanjem kako se mogu
smanjiti posledice te nezgode, odnosno kako smanjiti broj nastradalih, smanjiti teinu
stradanja i smanjiti materijalnu tetu u toj nezgodi. Na primer, kvalitetna obuka ljudi u
ukazivanju prve pomoi, konstrukcija i upotreba sistema zatite na vozilu, (sigurnosni
pojasevi, vazduni jastuci, nasloni za glavu itd.), automob samoobjanjavajuih (obeleja
puta definiu i objanjavaju oekivanja u projektovanju, odravanju i eksploataciji
puteva), i opratajuih puteva (sa blagim kosinama nasipa, sa niskim rastinjem oko puta,
sa posebnim trakama za prihvat vozila koja silaze sa puta itd.) smanjuju se posledice
4

saobraajnih nezgoda koje su se dogodile. Trebalo bi uoiti da ciljevi aktivne bezbednosti

saobraaja su prisutni dok se nezgoda ne desi, a pasivna bezbednost saobraaja dolazi do
izraaja tek kada se nezgoda desi. Meutim, uvek se moraju imati u vidu oba aspekta
bezbednosti saobraaja.
30.

31.Strategija bezbednosti saobraaja

32.
33. Efikasno reagovanje drutva na negativne pojave u saobraaju zahteva stvaranje
smiljenog, razgranatog, planskog, razraenog, sinhronizovanog sistema raznovrsnih i
uzajamno povezanih organizacionih socijalnih, vaspitnih, obrazovnih, tehnikih,
ekonomskih i drugih mera i aktivnosti zasnovanih na rezultatima nauke, kojima e se
rizik koji prati odvijanje sloenog i sada ve glomaznog sistema kretanja ljudi i robe
svesti u drutveno prihvatanje razlike. Poboljanje bezbednosti saobraaja ima iri znaaj
i predstavlja u krajnjoj liniji poboljanja kvaliteta ivota savremenog ivota.
34. Sva kretanja oveka mogu biti dobar izvor odreenog rizika za oveka i okolinu. Ve
samo ukljuivanje u savremen saobraaj donosi i stvara apstraktnu opasnost, a to znai
eksponiranje riziku koji prati odvijanje saobraaja, gde i najmanja nepanja moe dovesti
do saobraajne nezgode. Zbog tih i drugih brojnih specifinosti teko je koncipirati
system mera koje e osigurati bezbedniju sredinu za korisnike puta, a da zbog velikih
trokova i restriktivnog karaktera ne utiu na ekonomske i druge aktivnosti. Taktika i
strategija spreavanja saobraajnih nezgoda mora poivati na naunim fenomenolokim i
etiolokim saznanjima, odnosno na analizi objektivnih zakonitosti nastanka ovih pojava.
Ona mora uklanjati uzroke nastanka saobraajnih nezgoda i spreavati procese i pojave
koje lee u njihovoj osnovi, kao i faktore koji hrane uzroke ovih pojava. Da bi se
prekinuo lanac izmeu uzroka i posledice, pre nego to posledica nastupi, moraju se
uvaavati svi faktori koji doprinose nastanku saobraajnih nezgoda (drutveni, tehniki,
prirodni i subjektivni) i njihova dinamika povezanost.
35. Spreavanje saobraajnih nezgoda nije kriminalna politika u klasinom smislu, ve se pre
svega radi o preventivnim merama od kojih su mnoge uperene na objektivne faktore (put,
vozilo, regulisanje, organizaciju, upravljanje saobraajem) kao in a ponaanja ljudi
koja nisu inkriminisana. Ono to je u okviru kriminalne politike jedne zemlje
usavravanje kaznenog sistema to je u okviru politike suzbijanja saobraajnih nezgoda
usavravanje sistema preventivnih mera.
36.
37. Razvoj sistema bezbednosti
5

38. U svakom automo razvoja ljudi su se morali prilagoavati uslovima u kojima su iveli. U
okviru tog prilagoavanja morali su izgraivati i razliite odbrambene mehanizme,
zavisno od izvora i prirode opasnosti kojoj su u pojedinim periodima bili izloeni.
39.
40. Od efikasnosti tih sistema u velikoj meri zavisila je sposobnost ljudi da adekvatno,
racionalno i efikasno reaguju na automob koji autom optereivali.
41. Potreba za stvaranjem sistema bezbednosti u saobraaju je relativno nova, jer auto pojave
zbog kojih drutvo mora stvarati ovaj automo novijeg datuma. Zbog brojnih specifinosti
mnogo koristi iskustva u razvoju odbrambenih sistema koje je ljudsko drutvo ranije
stvaralo.
42. Prevencija za koju se posebno zalaemo, mora pre svega poivati na fenomenolokim i
etiolokim saznanjima. Efikasne mere i akcije ne mogu biti voene dobrim namerama i
intuicijom nego zasnovane na rezultatima nauke. Moramo prihvatiti i injenicu autom u
vezi sa problematikom kojom se bavimo na mnoga pitanja nauka tek treba da odgovori.
43. Bezbednost saobraaja i ljudska prava
44. U saobraaju kao legalnoj delatnosti vie stradaju ljudi nego u svim ilegalnim
delatnostima zajedno. Postavlja se pitanje gde je mesto prava na bezbednost meu opte
poznatim univerzalnim ljudskim pravima i graanskim slobodama. Pored prava na ivot i
slobodu, pravo na bezbednost trebalo bi biti tretirano od strane dravnih organa kao
pitanje visokog prioriteta. Pravo na bezbednost se tek izgrauje. U oblasti bezbednosti
saobraaja ovo pravo sadri obavezu drave da rizik koji prati saobraaj svede u
drutveno prihvatljive okvire auto izgradi automo pravila i mehanizme putem kojih e
garantovati zatitu korisnika puta, a tamo gde to ne moe obezbediti da brini o rtvi,
odnosno da garantuje brzu pomo i pravinu naknadu rtvi saobraajne nezgode. Izmeu
ostalog i pravinost u drutvu je jedno od najefikasnijeg sredstva prevencije.
45. Upravljanje bezbednou saobraaja
46. Bezbednost ljudi i imovine saobraaju ulazi u fond univerzalnih vrednosti ne samo na
nacionalnom nego auto meunarodnom nivou. To je viekriterijumski i odgovoran
zadatak za svaku dravu. Drutvo je obavezno da oblikuje mehanizme i mere, kvalifikuje
odgovornost institucija, izvri izbor modaliteta koji mogu motivisati pojedinca na
ispravna ponaanja auto prevenciju uspeno locira na realna zbivanja u saobraaju.
47.

48. Upravljanje bezbednou saobraaja postaje veliki izazov za svaku dravu zbog
kompleksnih i raznovrsnih sadraja aktivnosti i specifine taktike i metodike spreavanja
saobraajnih nezgoda.
49.
50. Drave ove izazove reavaju na razliite naine. Neke drave su uspeno razvile i
koordiniraju nacionalnu strategiju sa ciljem redukovanja ovih pojava. Ovakva politika i
automob bezbednosti saobraaja koji su proistekli iz nje dala je dobre rezultate u
smanjenju saobraajnih nezgoda i ukupnih teta koje u njima nastaju. Njihova iskustva,
izmeu ostalog, pokazuju da upravljanje bezbednou saobraaja zahteva jako
rukovodstvo na nacionalnom nivou, utvrivanje dugoronih i kratkoronih ciljeva,
stratekih aktivnosti kojima e se ti ciljevi ostvariti i odgovornost institucija za njihovu
realizaciju. U neefikasnom sistemu bezbednosti praktino su zatieni uzroci nezgoda a
ugroeni ljudi, a u efikasnom sistemu bezbedni su ljudi a ugroeni uzroci ovih pojava.
Kvalitet bezbednosti saobraaja treba da bude dobro definisan i pogodan za
kvantifikaciju.
51.
52. Ako eli da zatiti ugroene drutvene vrednosti u saobraaju drutvo mora imati snage
koje e biti u stanju da se uspeno konfrotiraju izvorima negativnih pojava u ovoj oblasti.
Svi osnovni elementi sistema bezbednosti saobraaja u krajnjoj liniji zavise od odnosa
drutva prema ovoj automobileK ii naina na koji je organizovalo zatitu vrednosti u ovoj
oblasti drutvenog ivota.
53.
54. Globalno gledano ishod zavisi od izbalansiranosti, srazmere i odnosa izmeu jaine
izvora opasnosti i kontraakcija protivmera drutva. I uzroci nezgoda (izvori opasnosti) i
reagovanje (protivmera) drutva imaju svoju: prirodu, dinamiku, strukturu, intenzitet,
jainu, obim, neposrednost uticaja, irinu i domaaje. Prvi proizvode ugroenost a
drugi eliminisanjem ili ublaavanjem izvora opasnosti proizvode bezbednost. Od
odnosa izmeu izvora opasnosti i efekata reagovanja drutva zavisi koliki e biti stepen
ugroenosti, odnosno stepen bezbednosti.

55.
56. Slika 1. . Uproena ema sistema bezbednosti saobraaja
57.
58.
59.
60.
61.
62.
63.

64.Nasilnika vonja
65.
66. Zakonom je, izmeu ostalog predvieno da Voza ne sme da koristi telefon, odnosno
druge ureaje za komunikaciju ukoliko nema, odnosno ne koristi, opremu koja
omoguava telefoniranje bez angaovanja ruku za vreme vonje. Voza ne sme da koristi
audio, odnosno video ureaje, na nain da ne uje zvune signale drugih uesnika u
saobraaju, niti da preduzima druge radnje koje ometaju njegovu panju pri upravljanju
vozilom. U oviru istog, propisana je zabrana korienja automobil pa samim tim i
prodaja ovih ureaja.
67. Pojam nasilnike vonje
68. Novi zakon definie i pojam nasilnike vonje, pa tako u zakonu stoji: Nasilnika vonja
je postupanje vozaa koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraaja, odnosno,
prilikom koje voza ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih uesnika u saobraaju.
Pod nasilnikom vonjom smatra se i:
69. 1) kada voza dva ili vie puta proe svetlosni saobraajni znak kada mu je tim znakom
zabranjen prolaz, ako izmeu dva uzastopna prolaska nije prolo vie od 10 minuta,
70. 2) kada voza izvri preticanje kolone vozila, pri emu svojim vozilom prelazi ili se kree
po neisprekidanoj uzdunoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima kretanja.
71. lanom 49 ZBSP predvieno je da Voza ne sme vozilom da ue u raskrsnicu, iako
ima prvenstvo prolaza ili mu je semaforom to dozvoljeno, ako e se zbog gustine
saobraaja zaustaviti na raskrsnici ili peakom prelazu i time ometati ili onemoguiti
saobraaj vozila, odnosno peaka.
72. U novom zakonu o bezbednosti saobraaja posebna panja posveena je zatiti dece kao
uesnicima u saobraaju. U tom cilju, propisano je da brzina kretanja vozila u zoni kole
u naselju je ograniena do 30 km/h, a van naselja do 50 km/h, u vremenu od 7,00 do
21,00 sat, osim ako saobraajnim znakom vreme zabrane nije drugaije odreeno.
lanom 88 ZBSP propisano je da dete mlae od 12 godina ne sme da upravlja biciklom
na javnim putevima, a lanom 96 da prilikom prelaska preko kolovoza peak ne sme da
upotrebljava mobilni telefon niti da koristi slu- alice na uima.
73.
74.
75.
76.
9

77. Trasologija
78. Analiza saobraajne nezgode je analiza okolnosti pod kojima se dogodila saobraajna
nezgoda i analiza okolnosti pod kojima se nezgoda mogla izbei. Saobraajne nezgode
analizira i o njima odluuje sud, odnosno sudija za prekraje, parnicu ili krivicu. Meutim
sudija nije prisustvovao saobraajnoj nezgodi i ne moe na osnovu svojih neposrednih
opaanja doneti stav o nezgodi. Oni koji su videli nezgodu nisu struni, niti su objektivni.
Sudija ne bi trebalo da samo na osnovu njihovih izjava donosi stav (sud) o saobraajnoj
nezgodi. Oni koji su videli nezgodu nisu struni, niti su objektivni. Sudija ne bi trebalo da
samo na osnovu njihovih izjava donosi stav (sud) o saobraajnoj nezgodi. Dakle, sud
nema direktnih, pouzdanih saznanja o saobraajnoj nezgodi. Posle svake saobraajne
nezgode nastaju materijalni dokazi tragovi saobraajne nezgode. Ove posledice
(tragovi) su u direktnoj vezi sa uslovima i okolnostima pod kojima se dogodila
saobraajna nezgoda.
79. Strunjaci razliitih profila (struna lica i sudski vetaci), poznajui zakonitosti nastanka
pojedinih tragova, na osnovu svojih strunih znanja i vetina, najee mogu precizno i
pouzdano odrediti okolnosti pod kojima se dogodila saobraajna nezgoda. Pri tome su
posebno vani kriminalistiko tehniki i saobraajno tehniki automo znanja u
uzrono posledinim vezama nastajanja tragova. Prvi automo (kriminalistiko
tehniki) odnosi se na pitanje KO? (ko je uestovao u nezgodi) ili TA? (ta se dogodilo:
saobraajna nezgoda, ubistvo koje se eli prikriti nezgodom ili neko drugo delo). Drugi
automo (saobraajno tehniki) odnosi se na pitanje KAKO? (kako se dogodila
saobraajna nezgoda?).
80. Trasologija je kriminalistiko-tehnika disciplina, koja se bavi problemima pronalaenja,
obezbeenja, fiksiranja i tumaenja materijalnih tragova krivinih dela. Pod tragom
krivinog dela u kriminalistici se podrazumeva svaka vidljiva ili golim okom nevidljiva
materijalna promena, nastala na licu mesta, na rtvi ili uiniocu, u vezi ili povodom
izvrenja krivinog dela. Ovako irok pojam traga krivinog dela obuhvata bezbroj
najraznovrsnijih materijalnih promena, koje se nikako ne mogu obuhvatiti na jednom
mestu, te emo se ograniiti samo na one vrste tragova, koje najee nalazimo i
koristimo za rasvetljavanje krivinog dela.
81. U deliktnom postupku utvrivanja materijalne istine tragovi imaju veliki znaaj. Taj
znaaj daje im pre svega njihova stroga objektivnost, nasuprot subjektivnosti linih
dokaza. Meutim, tragovi ili nemi svedoci kako ih nazivaju neki kriminalisti, iako ne
govore celovitu istinu, ipak govore samo istinu, kako to kae poznati francuski
kriminalista Lokar.
82. Prilikom ocene znaaja i vrednosti pojedinih tragova, treba uvek imati na umu Lokarovu
misao da pojedini trag, sam za sebe, ne govori celovitu istinu nego najee samo deo te
10

istine, autom do celovite istine-materijalne istine treba da doemo tek kombinovanim

korienjem podataka, koje nam pruaju autom ostali materijalni i lini dokazi.
83. U toku rasvetljavanja jednog krivinog dela, kriminalista se ne sme ograniiti samo na
logiko zakljuivanje na osnovu oiglednih injenica a da zanemari korienje svih
raspoloivih dokaznih sredstava. Postupke uinioca krivinog dela ne moemo uvek
meriti logikom prosenog oveka, u posebnom psihikom stanju, u kojem se nalazi
prilikom izvrenja krivinog dela, on moe da postupi na nain, koji meren logikom
prosenog oveka, ne bi bio logian i normalan. Preterana oiglednost i loginost
izvesnih okolnosti krivinog dela morala bi, naprotiv, da izazove podozrenje kod
iskusnog kriminaliste.
84. Saobraajna trasologija je deo trasologije koji se bavi prouavanjem tragova saobraajnih
nezgoda, i to: nainom nastanka, metodama istraivanja i obrade ovih tragova, te
mogunosti analize saobraajnih nezgoda na osnovu tragova. Pod tragovima saobraajnih
nezgoda, u najoptijem smislu, podrazumevaju se sve promene posledice te saobraajne
nezgode. Ovo je neprihvatljivo iroka definicija, za potrebe jednog kursa o uviajima.
Naime, posledica nezgode je i promena raspoloenja uesnika auto.
85. Za nae potrebe je sasvim adekvatna ua definicija traga saobraajne nezgode. Dakle, u
svakoj saobraajnoj nezgodi, nastaju vrlo razliite promene. Ove promene se odnose na
vozilo (oteenja, promena poloaja i druge promene na vozilu), na put i putne objekte
(promena poloaja, objekta, oteenja i druge promene na objektima i putu i drugim
povrinama), na lica i ivotinje (povrede, promene na odei i obui, promene
raspoloenja itd.). Sve nabrojane i druge promene nastale su kao posledica saobraajne
nezgode i zavise od okolnosti pod kojima se nezgoda dogodila. Ova zavisnost se koristi u
istraivanju saobraajnih nezgoda. Sutina analize saobraajne nezgode obino se svodi
na otkrivanje okolnosti pod kojima se dogodila nezgoda, a na osnovu nastalih promena
(na osnovu analize tragova saobraajne nezgode).
86. Konano, u naoj praksi je prisutna jedna vrlo opasna greka: pod tragovima saobraajnih
nezgoda nekad se podrazumevaju samo identifikacioni tragove (posledice saobraajne
nezgode na osnovu kojih se mogu identifikovati lica ili vozila koji su uestvovali u
nezgodi). Ovo je vrlo opasna greka koja dovodi do zanemarivanja grupe vrlo vanih
tragova saobraajne nezgode na osnovu kojih se ne moe vriti nikakva identifikacija, ali
su vrlo vani za analizu uslova nastanka nezgode (npr. Tragovi koenja, povrede, tragovi
zanoenja, klizanja itd.). Pod tragovima saobraajne nezgode podrazumevamo sve
posledice (promene) saobraajne nezgode koje se mogu registrovati fiksirati.
87. Tragovi saobraajnih nezgoda se mogu prouavati sa vie aspekata: automob i uslovi
nastanka tragova, karakteristike tragova, obrada tragova na licu mesta, analiza tragova,

11

vetaenje pojedinih tragova i slino. Za nae potrebe ograniiemo se samo na

prouavanja tragova u funkciji njihove kvalitetne obrade.
88. Na osnovu lokacije i oblika oteenja vozila koja su uestvovala u nezgodi, moe se
utvrditi deo brzine koju je vozilo izgubilo u deformisanju, uestvujui u nezgodi. Ako se
analizira jo i njihov pravac prostiranja moe se poreenjem izvesti zakljuak o
meusobnom poloaju, smeru i pravcu kretanja vozila u momentu primarnog kontakta. U
sluaju kad oteeni deo vozila zapara kolovozu zoni mesta sudara i kad se utvrdi koji je
deo odreenog vozila formirao trag na kolovozu moe se na osnovu lokacije traga i
oteenja vozila, dimenzija vozila i kolovoza odrediti poloaj vozila na mestu sudara u
odnosu na irinu kolovoza.
89. Po obliku i lokaciji oteenja na vozilu moe se esto identifikovati objekat sa kojim je
automobile bio u kontaktu (nalet na stub znaka, odbojnu ogradu, sudar sa peakom ili
biciklistom i slino). Prema obliku i rasporedu oteenja nastalih na putnikom
automobile koji se sudario sa peakom mogu se orijentaciono odrediti brzina automobile i
smer kretanja peaka u odnosu na pravac i smer kretanja automobile.

90.
91.
92.
93.
94.
95.
96.
97.
98.
99.
100.
101.
12

102.
103.
104.
105.
106.
107.

6. Zakljuak

108.
109.
Kao to je napred navedeno, dananji razvoj civilizacije je iskazao veliku potrebu
za razvojem saobraaja, a posebno drumskog saobraaja, koji kao ni jedan drugi vid
saobraaja ne omoguava prevoz od vrata do vrata. To je jedan od razloga zato se, u
dananje vreme, smatra da je drumski saobraaj jedan od osnovnih elemenata na kojima
poiva svako savremeno drutvo. Pored prednosti koje prua, saobraaj izaziva i niz
tetnih posledica: zagaenje ivotne okoline, stvaranje buke, zastoje u saobraaju,
ugroavanje okoline prevozom opasnih materija, poare, socijalno naruavanje
meuljudskih odnosa izazvanih saobraajem i druge posledice.
110.
Novi zakon definie i pojam nasilnike vonje, pa tako u zakonu stoji:
Nasilnika vonja je postupanje vozaa koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima
saobraaja, odnosno, prilikom koje voza ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih
uesnika u saobraaju. Pod nasilnikom vonjom smatra se i:
111.
1) kada voza dva ili vie puta proe svetlosni saobraajni znak kada mu je tim
znakom zabranjen prolaz, ako izmeu dva uzastopna prolaska nije prolo vie od 10
minuta,
112.
2) kada voza izvri preticanje kolone vozila, pri emu svojim vozilom prelazi ili
se kree po neisprekidanoj uzdunoj liniji koja razdvaja kolovozne trake po smerovima
kretanja.
113.
114.
115.
116.

13

117.
118.
119.
120.
121.
122.
123.

7. Literatura
124.

Adamovi, M., Jovanov, G., Dijagnostika putnikih automobila, Tehdis, Beograd, 2007.
Adamovi, M., Uvod u saobraaj 1, Saobraajni fakultet, Beograd ,1999.
Adamovi, M., Uvod u saobraaj 2, Saobraajni fakultet, Beograd, 2000.
Cvijan, M., Pei, D., Markovi, N., Neophodni elementi nalaza i miljenja tehnikog
vetaenja, Vrnjaka Banja, 2009.
ievi, S., Stevanovi, D., Trifunovi, A., Jankovi, A., Znaaj kampanje za poveanje
bezbednosti saobraaja, IX Meunarodna konferencija bezbednosti saobraaja, Zajear,
2014.
Draga, R., Nei, M., Draga J., Tipini primeri ekspertiza saobraajnih nezgoda 5,
Institut Saobraajnog fakulteta, Beograd, 1996.
Draga, R., Uviaj i vetaenje saobraajnih nezgoda na putevima, Beograd, 2007.

14