U N IVER ZITET U ISTOĈNOM SARAJEVU

SAOBRAĆAJNI FAKULTET
DOBOJ

Predmet: Osnovni vidovi transporta

Tema: Drum ski tra n sp ort

Auto r:
Dalibor S pasić

Dobo j, 2010 go d.
 SADRŽAJ
1. UVOD ............................................................................................................................3
1.1. P ojam i znaĉaj transporta ......................................................................................... 4
1.2. Drumski transport.................................................................................................... 5
2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA ...................................................................6
3. DRUMSKA VOZILA....................................................................................................9
3.1. Automobili za prevoz put n ika ................................................................................ 11
3.2. Automobili za prevoz tereta ................................................................................... 11
3.3. Automobili za vuĉu pr ikljuĉnih vozila (tegljaĉi) ..................................................... 12
3.4. Automobili za vršenje rada .................................................................................... 12
3.5. Drumska prikljuĉna vozila .................................................................................... 13
3.6. Drumska transportna vozila ................................................................................... 14
3.6.1. Podje la teretnih vozila prema konstrukciji ..................................................... 15
3.6.2. Podje la teretnih vozila po mas i, dimenziji i radnoj zapremini .......................... 16
3.6.2.1. P odje la tertnih vozila po masi ........................................................... 16
3.6.2.2. Podje la teretnih vozila po dimenzijama .............................................. 16
3.6.2.3. Podje la po zapremini motora ............................................................. 16
3.6.2.4. Podje la teretnih vozila po vrsti prevoza – namjea ............................... 17
3.7. Drumski skupovi (spregovi) vozila ........................................................................ 17
3.8. Drumska zaprežna vozila ...................................................................................... 18
3.9. Klasif ikacija i oznaĉavanje vozila prema broju osovina i pogonski toĉkova .............. 18
4. ODLIK E DRUMSKOG SAOBRACAJA ...................................................................21
4.1. Vrste puteva .......................................................................................................... 22
4.2. Saobraćajni znaci .................................................................................................. 23
4.3. Preticanje .............................................................................................................. 23
4.4. Trake .................................................................................................................... 24
4.5. Ograniĉenje brzine ................................................................................................ 24
4.6. Pravo prvenstva ..................................................................................................... 24
4.7. Pješaĉki prelaz ...................................................................................................... 26
4.8. Prednosti i mane drumskog saobraćaja .................................................................... 27
5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA .......................................28
6. DRUMSKI SAO BRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ ...............................................30
7. ZAK LJUĈ AK .............................................................................................................32
8. LITERATURA ............................................................................................................33

2
 1. UVOD

Tra nspo rt robe je da nas najznaĉajniji dinamiĉki proces bez ko ga bi bio ne za mis liv
život i opstanak ljud i. U za vis nosti od specifiĉnosti p ro izvod nje i proizvoda korisnici
us lo vlja vaju k va litet usluge.
Da nas u svjetu ne mo že se za mis liti ni jedan trenutak da se ne obavi nek i transport
robe. Svi vido vi transporta su zastup lje ni poĉevši od drumskog na ko me će mo se najviše
bazirati za pre vo z robe na ma njim i srednjim relacijama, za tim željezniĉki transport, vodeni
transport, va zd ušni transport i sprecijalni vido vi transpotra.
U transportu znaĉajno mjesto zauzima organizacija transporta, da bi roba b ila
preve že na što kraćim putem u što kraćem vre me nu, jer je potrebno da roba koja se pre vo zi
saĉuva sva svoja s vojs tva tokom transporta. U okviru transporta posebno mjesto zauzima i
eko lošk i utica j na ĉovjeka i okolinu kojom se obavlja transport kada su u p itanju opasne
materije jer inc ide ntne situacije ili saobraćajne nezgode mogu da prouzrokuju za gaĊe nja širih
ra zmer a.
Savremeni svijet sve više nap red uje u na uĉ no m, te hno loško m, eko no msko m i drugom
s mis lu. To mu omogućava da vre me no m progresivno otkriva sve više ma ter ija, sup stanci i
elemenata koji su mu potrebni za ub rzani ra zvo j. MeĊu te elmente spadaju materije ĉija
klasifikacije je vr lo raznolika. One su opasne, ali isto tako su nepo hod ne za ra zvo j i
zado vo lja va nje potreba sto ga njiho v transport treba da b ude siguran, be zb jeda n a ujed no i
ekonomican.
Tokom svako g tra nspo rtno g c ik lusa javlja se niz posrednih ili neposrednih uĉe s nika,
pravnih ili fiziĉkih lica, više ili ma nje znaĉajnih ili od go vornih za uspješnu rezalizaciju
samog transoprta.
U transportnom ciklusu javljaju se sljedeći uĉes nic i:
 Naručilac - lice koje inic ira prevozni proces ispostavljajući narudžbu ili sklapajući
ugo vor s prevoznikom o prevozu u svoje ili tuĊe ime,
 Pošiljalac - fiziĉka ili pravna lica koja na osno vu ugo vora o prevo zu predaje teret na
prevoz,
 Prevoznik - fiziĉka i pravna lica koja na osnovu ugo vora o prevozu obavljaju pre vo z
vozilima,
 Vozač - neposredni realizator prevoznog procesa, direktni izvršilac, lice koje
osigurava tehniĉke p red uslo ve na vozilu pri utovaru i istovaru, te na siguran naĉin
obavlja prevoz u sk lad u sa zako nsk im naĉelima,
 Primalac - fiziĉka ili pravna lica koja su ugo voro m o vlašte na da na od reĊe no m mjestu
primi teret koji je predan na prevo z.

3
 1.1. Pojam i znaĉaj tra nspo rta

Tra nspo rt je samostalna privredna delatnost koja se bavi prenosom ma ter ija lnih
dobara, ljud i i ves ti sa jednog na drugo mes to, ima juć i u vid u za do vo lje nje ljudskih potreba
kako u sferi proizvodnje, tako i u svakod ne vno m životu.
U ko merc ija lno m po slu, transport se mo že posma tra ti kao naĉ in d ife re nc ira nja
kupaca.cena i
Vrste transporta:
 drumski,
 vodeni,
 žele zniĉk i,
 va zd ušni,
 cevo vod ni.
Alokacija troškova transporta za vis i od to ga da li se us luge transporta koriste
ind ivid ua lno (tada se smatra potrošnjom) ili produktivno (tada se smatra stadijumom
pro izvod no g procesa; troškovi transporta postaju za vis ni troškovi i ula ze u ka lk ulac iju ce ne
koštanja).
Tra nspo rt je slo žena de la tnost koja se mora programirati tako da odgo va ra potreb a ma
korisnik a usluga.
Postojanje diskontinuiteta izmenu ponude transportnih usluga i tražnje za ovim
us luga ma do vod i do ne isko rišće nosti kapaciteta transportnih sredstava, što se direktno
odra ža va na eko no miĉ nost pos lo va nja transportnih preduzeća.
Transportni sistem obuhvata tra nspo rtna sredstva, postrojenja i transportne re lac ije na
odrenenom prostoru.
Kao specifiĉna delatnost, transport po ve zuje ljud e, preduzeća, gra ne, teritorije,
gradove, drža ve i tržišta.
Tra nspo rto m se mo že utica ti na nivo razvoja neko g tržišta, on neposredno utiĉe na
stepen snabdevenosti tržišta robama i na već u pris utno st ljud i na tržištu (bilo u ulozi prodavca
ili k upc a). Tra nspo rt ut iĉe i na cenu proizvoda ili usluge.
Kao jedan od parametara stepena ra zvo ja nacionalne ekonomije, transport ut iĉe i na
nje nu ko nk ure ntsk u po zic iju na tržištu.
Funkcija transporta se najĉešće na la zi izmenu funk c ije prodaje i k upo vine (od
prodavca preuzima robu i pre vo zi je do kupca).

4
 1.2. Drumski tra nspo rt

Drumski transport je e lastiĉa n i p rila god ljiv zahtjevima pre vo za. Mo že prihvatiti
svak u koliĉinu robe. Vrijeme po laska vozila se podešava prema potrebama pre vo za, tereta ili
putnika. Pra vc i kretanja mogu zado vo ljiti potrebe više neko b ilo koje pre vo zno sredstvo.
Savremeni drumski transport obavlja se a uto mob ilima (teretni a uto mob ili sa
priko lico m i bez prikolice, tegljaĉi, šleperi, specijalni a uto mob ili i prik ljuĉ na vozila).
Odlik a drumskog saobraćaja je što o mo guć uje jednostavniju organizaciju p revo za.
Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati ne za vis no od d rugo g. Bez ob zira na
jednostavnu organizaciju pre vo za drumski saobraćaj ima slo ženu o rganizaciju prometa.
Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji ne go kod
bilo koje vrste saobraćaja. Na to utiĉe velik i broj vozila razliĉitih mo guć nosti, starosti, želja,
potreba, kojima upravlja is to toliko osoba koje isto vre me no do ne se odluke stoje razlog
nespo ra zuma i saobraćajnih nesreća.
Pod motornim drumskim saobraćajem podrazumjeva se pre vo z p utnik a i robe
automobilima, a utob us ima, kamionima i specijalnim mo tor nim vozilima kao što u šlepe ri,
ka mio ni hladnjaĉe, vuĉ ni vo zo vi, a uto c isterne itd
Još uvek ni jedan vid transporta po raznolikosti sredstava nij e ugrozio drumski
transport. Ima prednosti u odnosu na osta le vidove transporta, naroĉito kod nek ih vrsta roba.
Drumskim transportom se mo že obavljati prenos roba i proizvoda “od vrata do
vrata”. Ne gube se vre me i sredstva na pretovar, prepakivanje. Naroĉito je pogodan za
skupocene terete na kraćim relacijama (no vac, zlato, dra goce nos ti, umetniĉka dela itd.).
Može se obavljati i za sopstveni i za tuĊi raĉun.
U me nunarod no m drumskom saobraćaju ĉesto se koristi oznaka TIR – znaĉ i da je
teret propisno zapako va n i da od go vara dokumentu (to varno m lis tu) pa ga ne treba posebno
pregledati kroz tranzitne zemlje. Transport se ugo va ra se transportnim ugo voro m. Vo zaĉ
mo ra uz sebe imati tovarni list (saĉinjen na osno vu ugo vo ra).
Bitni elementi to varno g lista:
 mesto izdavanja,
 datum,
 adresa pošiljaoca,
 adresa primaoca,
 mesto utovara i mesto istovara robe,
 podaci o prevozniku,
 opis i količina robe,
 bruto težina,
 dokumenta koja potvrnuju da prevoz odgovara odredbama menunarodne konvencije.

5
 2. PODJELA DRUMSKOG TRANSPORTA

Podela drumskog transporta je izvršena:

 pre ma na me ni voznih parkova pri korišćenju kapaciteta
 pre ma teritorijalnom obe le žju
 pre ma specijalizaciji, od nos no na me ni kapaciteta vo zno g parka
 pre ma naĉinu organizacije

Po de la drumskog tra nspo rta pre ma na me ni voznih pa rkova pri korišćenju kapaciteta, i
to na:
 javni prevoz (za opšte potrebe) - pre vo z koji je pod jed nak im us lo vima dostupan svim
korisnicima prevoznih us luga i obavlja se na osnovu ugo vora o pre vo zu,
 prevoz za sopstvene potrebe - prevoz koji se vrši u cilju zado vo lja va nja potreba
ve za nih za obavljanje os no vne de la tnosti koja je iz oblasti proizvodnje, tr go vine,
usluga i sl. pri ĉemu:
 roba koja se pre vo zi mo ra biti vlasništvo izvrš io ca pre vo za ili mora da je prodata,
kup lje na, iznajmljena, proizvedena ili preraĊena od stra ne izvršioca,
 svrha pre vo za mora biti pre vo z robe do ili od izvršioca p revo za, ili prevoz u
okviru preduzeća ili van nje ga zbo g sopstvenih potreba,
 vo zaĉ mora biti zaposlen kod izvr š ioca p revo za,
 vozilo mo ra biti vlasništvo izvršioca pre vo za ili k up lje no na od lo ženo p lać a nje,
 prevoz mora biti sa mo prateća, po moć na delatnost os no vnoj delatnosti izvršioca
prevoza.

Po de la drumskog tra nspo rta pre ma te ritorijalnom o be le žju:

 unutrašnji (nacionalni) prevoz je prevoz pri ĉijem se oba vlja nju ne pre la zi d ržavna
granica, tj. pre vo z koji se obavlja na teritoriji jed ne države:
 lokalni prevoz - pre vo z koji se obavlja na terito riji opštine, od nos no grada, osim
grad sko g i prigradskog linijskog pre vo za p utnika,
 gradski prevoz - na teritoriji grada, od no sno nase lje no g mes ta (odnosi se na
linijski prevoz putnika),
 prigradski prevoz - izmeĊ u dva ili više naseljenih mesta na teritoriji opštine,
odnosno grada (od nos i se na linijski pre vo z p utnika ),
 međumesni prevoz - izmeĊu naseljenih mes ta dve ili više opština (od no si se na
linijski prevoz putnika),
 međurepublički prevoz - prevoz pri ĉijem se obavljanju prelazi administrativna
granica izmeĊu Rep ub like Srbije i Rep ub lik e Crne Gore,
 kabotaža - prevoz izmeĊu naseljenih mesta na terito riji Rep ub like Srbije koji
obavlja pre vo znik koji ima sedište na te ritoriji Rep ub like Crne Gore.

 međunarodni prevoz je pre vo z pri ĉijem se ob avljanju prelazi naj ma nje jed na d ržavna
granica, a mo ze biti:
 bilateralni – pre vo z u do vo zu iz druge države u srbiju, od nos no u od vo zu iz
Srb ije u drugu državu;
 pogranični – pre vo z izmeĊu pojedinih mesta unutar po gra niĉ nih teritorija
susednih država
6
  tranzitni – pre vo z preko teritorije Srbije;
 multilateralni – pre vo z izmeĊu tri ili više država, pri ĉemu je do zvo lje no
ukrca va nje i isk rca va nje na te rito rija ma svih država;
 prevoz za i iz treće države – prevoz iz ili u državu koji obavlja prevoznik ĉije
sed ište nij e na terito riji te države;
 kabotaža – prevoz izmeĊu pojedinih mesta na teritoriji jed ne drža ve koji obavlja
prevoznik ĉije sedište nije u toj državi;

Slika 1. Međunarodni prevoz (primjer-ilustracija)

Po de la drumskog trans po rta pre ma s pe cijalizac iji, o dnos no na me ni kapaciteta voznog

pa rka:
 Prevoz putnika, koji mo ze biti:
 grad sk i,
 prigradski,
 meĊugradski,
 turis tiĉk i,
 auto-taksi.
 Prevoz robe, koji mo ze biti:
 prevoz hemikalija,
 lakokvarljive robe,
 kontenera,
 vangabaritnih tereta itd.

7
Po de la drumskog tra nspo rta pre ma naĉinu o rga nizacije :
 linijski prevoz se obavlja na odreĊenom pre vo zno m putu po odreĊenom redu vožnje,
sa jednim ili više po la zaka, od nos no povrataka.
Linijski prevoz putnika - prevoz putnika na odreĊenom pre vo zno m putu od poĉetne
do krajnje stanice, od nos no stajališta, po unapred odob re no m redu vo žnje i ce no vnik u.
Redom vožnje se utvrĊ uju redosled sta nica i njiho va uda lje no st od poĉetne stanice, vre me
polaska i dolaska za svak u stanicu, vre me nsk i period i uĉes ta lo st od ržavanja linije i rok
va že nja reda vožnje. Cenovnik je pre gled ce na pre vo za i nak nada za ostale usluge
prevoznika.
BIS prevo z – pre vo z sa dva ili više a utob usa isto g prevoznika po istom redu vožnje na
ce loj liniji.
 vanliniski prevoz (po potrebi) je prevoz za koji se relacija i drugi uslo vi p revo za
utvrĊ uju posebno za svak i pre vo z.
Vanliniski pre vo z p utnika se dalje mo že podeliti na:
 povremeni prevoz putnik a:
 kružna vo žnja zatvorenih vrata koja poĉinje i za vrša va se na istom me stu, pri
ĉemu se jedna, odno s no više o rga nizo va nih gr upa p utnika prevo zi istim
autobusom tokom celog p uto va nja;
 prevoz o rga nizo va ne grupe putnika od me sta po la ska do mest a odred iš ta i
povratak praznog a utob usa ;
 vožnja pra zno g autobusa od mesta po la ska do me sta odred išta i prevoz putnika u
povra tk u;
 ostali po vre me ni prevo zi
 naizmenični prevoz putnika:
 prevoz orga nizo va nih grupa putnika za više turistiĉk ih p uto va nja sa isto g me sta
polaska do istog mesta odredišta;
 svaka gr upa koja je obavila p uto va nje u odlasku vraća se u isto m sastavu na me sto
polazišta, prilikom jednog od narednih p uto va nja;
 mesto po la ska i mes to odred iš ta odnose se na mesto odakle je puto va nje zapo ĉe lo
i mesto gde se p uto va nje za vrša va, kao i na okolinu svako g od njih u preĉ nik u od
50 km
 prvo p uto va nje u po vratk u i po sled nje u od lask u, u nizu na izme niĉ nih vo žnji,
se obavlja praznim vo zilo m

8
 3. DRUMSKA VOZILA

Drumska vozila su vozila na me nje na kretanju po putevima. Mogu biti sa i bez

sopstve no g po go na (bilo prik ljuĉ na ili pokretana nek im drugim izvorom - snagom vo zaĉa,
vetra, itd.). Po pravilu imaju toĉkove. Mada se ovi sk upo vi vozila sa mo d e limiĉ no preklapaju,
u praksi se umesto drumska vozila mno go više koristi termin moto r na vozila ili ĉak
auto mob ili.
Osim oĉigledne razlike da motorna vozila imaju motor, razlika je i u to me što ona
mo gu biti p rojek to va na za kretanje po bespuću, tj. u terenu i mogu umes to toĉkova imati i
gusenice. TakoĊe u ovu grup u spadaju i radna vozila (traktori, buldožeri i sl. samo hod ne
maš ine ) i dr. vozila koja nisu na me nje na kretanju po putu (već npr. u za tvore no m prostoru).

U grup u drumskih vozila spadaju:

 Drumska vozila na mišićni pogon (bic ik li i tric ik li), pod kojima se podrazumevaju
vozila na dva ili tri toĉka sa peda la ma za no žni po go n, koja se vo ze u jahaćem
polo žaju i koja su na mje nje na za prevoz lica i stva ri.
 Drumska vozila na motorni pogon, vozila koja se pokreću snagom sop stve no g
mo tora.
 Drumska vozila sa pomoćnim motorom (b icik li i tric ik li).
 Drumska motorna vozila na motorni pogon koja su po konstrukciji ureĊajima i
opremi opredeljena za prevoz lica i/ili tereta ili za vršenje od reĊe no g rada
 Drumska motorna vozila sa dva točka u istom tragu (moped i, skuteri i mo toc ik li).
 Drumska motorna vozila sa tri točka i sa tri traga. Ova podgrupa ima dalje podje le
pre ma obliku i na mje ni.
 Automobili, pod kojima se podrazumevaju drumska moto r na vozila sa na jma nje ĉetiri
toĉka. Prema ko nstrukc iji i na mje ni, a samim tim i po opremi na mje nje n je za prevoz:
 tereta i putnika (teretna, putniĉka ili ko mb ino va na - kombi vozila),
 sa mo odreĊenih tereta (specijalni a uto mob ili),
 za vršenje odreĊenih radova (radni auto mob ili),
 za vuĉ u p rik ljuĉnih vozila (vuĉni automobili).

Pre ma na ĉ inu razvoĊenja po go na na toĉkove, dalje se ova pod gr upa razvrstava u

podvrste:
 auto mob ili no rma lne pro hod nosti sa pogonom t ipa 4x2; 6 x2; 6x4; 8 x2; 8 x4,
 auto mob ili povišene pro hodnosti sa pogonom tipa 4 x4; 6 x6; 8 x8, uob iĉaje no nazvani
tere nsk i a uto mob ili.
Svaka od gore na vede nih grupa a uto mob ila mo že dalje da se podijeli u podgrupe. Na
slici ispod data je os no vna podje la drumskih vozila.

9
Slika 2. Osnovna podjela drumskih vozila

10
 3.1. Auto mo bili za prevo z putnika

Ova vrsta vozila se da lje standardom ra zvr sta va u pod vrste prema ob lik u karoserije u
limuzine, kupe, karavan, specijalni p utniĉki a uto mob il i s liĉ no. U ovu grup u vozila za pre vo z
putnika svrstavaju se i a utob us i, kao po seb na podgrupa, koji se pak dalje ra zvrsta va ju u ma le,
meĊugradske, turistiĉke, specijalne autobuse, zglob ne a utob use i tro le jb use.

Slik a 3. Moderno koncipiran putnički automobil “ Honda Jazz“

3.2. Auto mo bili za prevoz te re ta

I ova vrsta vozila se da lje standardom ra zvrs ta va u podvrste pre ma obliku karoserije i
vrsti tereta (otvoreni ili za tvore ni to varni sa nd uk, fur go n, p latfo rma za kontejnere, damperi i
s liĉno ). Ukoliko je tovarni prostor na mje nje n pre vo zu odreĊenih tereta takvi teretni
auto mob ili se nazivaju specijalnim a uto mob ilima (hladnjaĉa, cisterna, miješalica za beton,
odvo z smeća, a uto mob il rad io nica i sliĉno). Ova podgrupa vozila nije o gra niĉe na, s obzirom
da su specijalni tereti takoĊe ne o gra niĉe ni po na mje ni.

Slika 4. Moderno koncipiran troosovinski teretni automobil “Volvo“

11
 3.3. Auto mo bili za vuĉu prikljuĉnih vo zila (te gljaĉ i)

I ova podgrupa se dalje ra zvrs ta va u nor ma lne tegljaĉe opremljene vuĉnim sedlima za
vuĉ u poluprikolica i specijalne tegljaĉe opremljene poteznicom i dodatim teretom radi
povećanja athe zio ne sile, na mje nje nih vuĉ i ve lik ih i vangabaritnih tereta.

Slika 5. Moderno koncipiran “tegljač“

3.4. Auto mo bili za v ršenje ra da

Ova gr upa vozila obuhvata a uto mob ile spe c ija lne ko ns trukc ije koja ima specijalnu
opremu i ureĊaje za vršenje odreĊenog rada (a uto mob il dizalica, vatro gas na vozila,
auto mob ili c is terne za pra nje ulica, a uto mob il ĉistaĉ s ne ga, kompresorski ili elektro agregati i
sliĉ na ). Ova grup a vozila nij e ogra niĉ e na s obzirom da su specija lni ureĊaji i opre ma na
vozilima ne ograniĉeni po na mje ni. S hod no s ta ndard u SRPS M.NO.010 svaka grupa i
podgrupe vozila imaju svoj poseban klasifikacioni broj.

Slika 6. Moderno koncipiran automobil dizalica (lijevo) vatrogasno vozilo (desno)

12
 3.5. Drumska prik ljuĉ na vozila

Ovo m podvrstom vozila su ob uhva će na d rumska vozila bez mo torno g po go na koja su

po konstruk c iji ureĊajima i opremi sposobna da se prikljuĉe za vuĉ no vo zilo i na me nje na
prevozu lica ili tereta ili vršenju odreĊenog rada. Podjela ove vrste vozila je mnogobrojna s
obzirom da je ko ns trukc ija istih, ureĊaji i oprema kaja se mo že na la ziti na njima ne
ograniĉena, na primer:
 prikolice, sa jedno m, dvije ili više osovina, ko ns truisa na tako da samo d ijelo m svoje
mase opterećuju vuĉ no vozilo. Ova vrsta vozila se dalje razvrstava u podvrste
pr iko lica p utniĉk ih i prikolice teretnih a uto mob ila, autobusa, specijalne prikolice za
prevoz tereta i pr iko lice za vršenje rada.

Slika 7. Moderna koncipirana prikolica

 poluprikolice, kojima se podrazumevaju vozila sa jed no m, dve ili više

zad njih osovina (dakle bez prednje – upravljajuće osovine) i sa više tra go va,
konstruisana tako da samo svojim p red njim d ijelo m opterećuju vuĉ no vozilo
posredstvom sp ec ija lno g vuĉ no g sedla, preko koda se znatan dio mase po lup riko lice
preno s i na vuĉ no vozilo – tegljaĉ. Ova vrsta vozila se dalje ra zvrsta va u po lup riko lica
putniĉkih i priko lic e teretnih a uto mob ila, a utob usa, specijalne po lupriko lic e za pre vo z
tereta i po lup riko lice za vršenje rada.

Slika 8. Moderna koncipirana poluprikolica

 specijalna priključna vozila, koja obuhvataju prikolice i po lup riko lice

specijalne konstrukcije, na mje nje na specijalnim transportnim na mje na ma
(niskonoseće p la tforme, spratne platforme. Ovo m pod vrsto m nije dec id ira no
na vede no, ali u nju se ra zvrs ta vaju i traktorske jednoosovinske p riko lice.

13
 Slika 9. Moderno koncipirana secijalna niskoniseća platf orma

3.6. Drumska tra ns po rtna vo zila

Konstruktivne karakteristike vozila koje svi proizvoĊaĉi razvijaju su usmjerene ka sve

većo j prilagodljivosti vozila da bi pokrila što širi spektar robe, pa do specijalizovanih vozila
za odreĊene vrste tereta. Rezultat svega je sve već i broj razliĉitih i specijalizovanih vozila
koja se kreću i zado vo lja va ju za ht je ve tržišta za prevozom.
Sva vozila koja se proizvode i mogu da se kreću u saobraćaju, moraju biti
proizvedena po standardima, koji zado vo lja va ju opšte tehniĉke propise i propise iz oblasti
bezbjednosti saobraćaja.
Vozila svo jim te hniĉko eksp la tac io nim karakteristikama moraju da zado vo lje
eksp lata c io ne us lo ve da bi mo gla da se kreću saobraćajnicama višeg ranga. Jer u supro tno m
bi došlo do opadanja propusne moći saobraćajnica. Tako proizvedena vozila su
standardizovanih dimenzija (za koje postoji o graniĉe nje do koje maksimalne ve liĉ ine mo gu
da se proizvode), da bi mo gla da se kreću saobraćajnicama, kao i minimalne sna ge za
odreĊene kategorije vozila i vozila za specijalne na mje ne.
Pre ma tako saĉinjenim standardima i p rop isima de fin isa ne su kategorije vo zila koja sa
minimalnim obaveznim k arakteristik a ma koje proizvoĊaĉi moraju da isp une a prema kojima
se prilagoĊavaju zemlje u za vis nosti od stepena ra zvo ja koja mo gu da se re gistruju i
uĉestvuju u ja vno m saobraćaju.
Što je već i stepen ra zvo ja siste ma saobraćajnica i saobraćaja u neko j drža vi, za tu
državu se kaže da je na veće m eko no mslo m stepenu ra zvo ja. Ana liz ira juć i šemu k la s ifikac ije
vozila koja je prika za na na (slici 2.), za naše transportere od znaĉaja je deo še me koji odnosi
na vozila za prevoz tereta.
Osno vna podjela teretnih vozila je prema:
 kons tr ukc iji,
 masa ma, d ime nzija ma i radnoj zapremini i
 vrsti p revo za tereta – na mje ni.

14
 3.6.1. Po dje la te re tnih vo zila pre ma konstrukciji

Podje la teretnih vozila prema ko nstrukc iji izvr še na je na osno vu tipa ko ns trukc ije
vozila i ima mo :
 tertni a uto mob ili – vozilo, koji u sk lop u svoje ko ns trukc ije ima sopstveni pogon i
tovarni prostor.

Slika 10. Tertni automobili – vozilo

 vuĉ ni voz – sk up te retno g vozila, je sk up vuĉ no g vozila koje posjeduje jedan pogon i
drugog d ije la – prikolice. Sk up te retno g vozila se d ije li na:
 teretno vozilo sa pogonom i to va rnim prostorom i prikolicom [2].

Slika 11. Vučni voz - teretno vozilo sa prikolicom

 te gljaĉ (samo po go nsko vozilo) i po lup riko lica - tovarnim prostorom

Slika 12. Teg lj ač i poluprikolica

15
 Ovak vo izvrš e na podje la pokazuje os no vna dva t ipa teretnih vozila gd je je u prvo m
sluĉaju tovarni prostor na vozilu sa sopstvenim pogonom i to vozilo može da se koristi za
transport tereta za koji je na mije nje no.
U drugo m sluĉaju tegljaĉ – vuĉ no vozilo posjeduje samo pogon bez to varno g prostora
i njemu mo gu da se p ridodaju pr iko lice – to varni prostor za razliĉite terete u za visnosti od
potrebe transporta.

3.6.2. Po dje la te re tnih vo zila po mas i, dime nziji i ra dno j zapre mini

3.6.2.1. Po dje la te rtnih vo zila po mas i

Podje la teretnih vozila je izvr še na prema masi tereta koje vozilo mo že da preveze, i to
na vo zila :
 ma le nosivosti do 0,5 tona (za potrebe dostave tereta u lokalu),
 ma le nosivosti od 0,5 do 3 tone (za potrebe transporta tereta u loka lu i prigradu),
 srednje nosivosti od 3 to ne do 7 tona (za potrebe transporta tereta u loka lu, prigradu i
meĊugradu),
 velike nosivosti od 7 do 12 tona (za potrebe transporta tereta u loka lu, prigradu i
meĊugradu),
 veo ma velike nos ivo sti preko 12 to na (za potrebe transporta u meĊugradu).

3.6.2.2. Po dje la te re tnih vo zila po dime nzija ma

Podje la teretnih vozila po dimenzijama izvršena je tako što standard do zvo lja va širinu
vozila do 2,5 m i po visini mjereno od tla i do 4 m, i prema dužini d jele se na:
 veo ma ma le dužine do 5 m (po god na vozila za vo žnju u lokalu – dostavna vo zila ),
 ma le dužine od 5 do 7 m (po god na vozila za vo žnju u loka lu i prigradu),
 sednje dužine od 7,5 m do 9,5 m (vozila za vo žnju u prigradu i meĊugradu),
 velike dužine preko 12 m ( vo zila za vo žnju u meĊ ugrad u)

3.6.2.3. Po dje la po zapre mini mo to ra

Podje la po zapremini mo tora vrši se prema rad no j zapremini mo tora i to:

 ma le rad ne zapremine do 900 cm3,
 ma le rad ne zapremine od 900 cm3 do 1300 c m3,
 srednje rad ne zapremine od 1300 cm3 do 1800 cm3,
 velike rad ne zapremine od 1800 cm3 do 2500 cm3,
 velike rad ne zapremine preko 2500 c m3.

Podje la po radnoj zapremini motora obezbeĊuje kategorizaciju vozila prema

potrebama korisnika u zavisnosti od konfiguracije tere na na ko me će raditi teretno vozilo.

16
 3.6.2.4. Po dje la te re tnih vo zila po v rsti pre voza – namje ni

Podje la teretnih vozila pre ma vrsti pre vo za izvršena je u za vis nos ti od robe koja koja
treba da b ude tra nspo rto va na i to na:
 standardna teretna vozila i
 specijalna teretna vozila koja se dijele na:
 teretna vozila sa ureĊ aje m za smo isto var,
 teretna vozila fur go ne,
 teretna vozila c is terne,
 teretna vozila hladnjaĉe,
 tertna plato vozila i
 teretna vozila za va ngaba ritne terete.
Postoje vozila koja su van dozvoljenih dimenzija, koja spadaju u grup u specijalnih
transportnih vozila i tak va vozila pod le žu odreĊenim propisima koji regulišu naĉin uĉešća
takvih vozila u saobraćaju. Od nosno sp ec ija lna vozila mo gu samo da se kreću pod pratnjom i
posebnim obe zb eĊe nje m tak vo g transporta.
Spec ija lna vozila koja su većeg gabarita od standardnih i vrše pre vo z tereta, djelo va
konstrukcije ili s liĉ no, koji mo gu da prelaze do zvo lje ne gabarite vozila, ali takav transport
mo že da se obavlja samo pod specijalnim us lo vima, pod pratnjom vozila, obe le ža va nje m
transporta, za tvara nje m saobraćaja k uda prolazi transport itd.
Imajuć i u vidu da su vozila za pre vo z tereta sa vre me ne p ro izvod nje i na mje nje na da
prevoze što više tereta na dužim linij a ma koriste se po lup riko lice razliĉitog kapaciteta i za
ra zliĉ ite terete.

3.7. Drumski s kupov i (spregovi) vozila

Drumski sk upo vi (sp re go vi) vozila podrazumevaju sastav moto rno g i prikljuĉnog
vozila, koji u saobraćaju na putevima uĉestvuju kao jed na cjelina p riko lice motoc ik la, spreg
putniĉkog a uto mob ila i lak e prikolice, sk up autobusa (spreg a utob usa i a utob uske p riko lice
koja pre vo zi p utnike ili teret), sk up te retno g a uto mob ila (spreg te retno g autobila i prikolice),
skup tegljaĉa (spreg vuĉ no g vozila i po lup riko lice k lasiĉne i specijalne na me ne).

Slika 13. Spreg teretnog autobila i prikolice

17
 3.8. Drumska za pre žna vozila

Ova vrsta vozila podrazumjeva sk up zaprežne životinje i zaprežnog vozila sa jed no m

ili dve o so vine, na mje nje no pre vo zu lica ili tereta.

Slika 14. Drumska zaprezna vozila sa dve osovine

3.9. Klasifikacija i o znaĉava nje vozila pre ma broju osovina i pogo ns ki toĉkova

Podje la vozila prema broju osovina u principu vrši se kod ter e nsk ih, teretnih
auto mob ila i a uto mob ila spec ija lne na mje ne. MeĊutim kod putniĉkih a uto mob il, uob iĉa je
na
konstrukcija je sa jed no m upra vlja jućo m oso vino m i jed no m zad njo m o so vino m, bez
obzira
Standard S RPS N0.010 pose b no ne definiše naĉin razvoĊenja po go na na toĉkove, te
da li je prednja ili zad nja osovina pogonska.
se sto ga u praksi radi bližeg objašnjenja s vrhe i na mje ne p utniĉk ih i teretnih a uto mob ila sa
aspekta pro hod no sti ova vrsta vozila ra zvr sta va u podvrste: dvoosovinska, troosovinska,
ĉetvoroosovinska i višeosovinska vozila.
TakoĊe i sa aspekta pro hod no sti vozila od nos no mo guć nosti savlaĊivanja terena,
auto mob ili se d ije le u:
 auto mob ili no rma lne pro hod nosti sa pogonom t ipa 4x2; 6 x2; 6x4; 8 x2; 8 x4,
 auto mob ili poviše ne p ro hod nosti sa pogonom tipa 4x4; 6x6; 8 x8, koji se uob iĉ aje no
nazivaju tere nsk i a uto mob ili.
U ovo j o znac i prvi broj oznaĉava uk upa n broj toĉkova vozila a drugi broj predstavlja
broj po go nsk ih toĉkova, pri ĉemu se ud voje ni toĉkovi ne raĉunaju kao posebni već sa mo kao
toĉak povećane nos ivos ti. Tako na primer oznaka 6x4 predstavlja a uto mob il sa uk up no 6
toĉkova (najĉešće jed na prednja - up ra vljuća osovina i dve zad nje osovine), kod ko ga su svi
zad nji toĉkovi po go nsk i. Prika z rasporeda o so vina i pojašćen stepen pro hod nosti vozila dat je
u tabeli ispod (tabela1.).

18
 Tabela 1.

Pogo nsk i Formula Formula

Name na i
Šema rasporeda osovina tip upra vlja juć ih rasporeda
prohod no st
toĉkova osovina pogo na

vozila normalne
I 4x2 1-0 02
prohod no sti

vozila normalne
II 4x2 1-0 10
prohod no sti

vozila povišene
III 4x4 1-0 12 i visoke
prohod no sti

sporohoda
vozila i vozila
IV 4x2 0-1 10
unutrašnjeg
transporta

Tabela 1. Raspored osovina i stepen prohodnost vozila

Klasifikacija vozila prema standardu Evropske Unije

Kako bi se lakše vozila k lasifiko va la, ze mlje Evropske Unije us vo jile su standard
70/156 EW G, koji je kasnije pro me nje n u 98/91 EG, prema ko me su sva vozila kasifikovana
kao sto je p rikazano u tabeli 2. K lase i vrste vozila prema 70/156 EWG i 98/91 EG standardu
Evropske Unije.

19
 Tabela 2.

Klasa Pod Vrs ta vozila

vozila klasa
Klasa M Putniĉka vozila sa najmanje 4 toĉk a
Ml Putniĉka vozila , ko ja osim sedišta vozaĉa imaju najviše još 8 sedišta
M2 Putniĉka vozila , ko ja osim sedišta vozaĉa imaju više od 8 sedišta, ĉija ukupna masa
nije veća od 5 t
M3 Putniĉka vozila ko ja os im sedišta vozaĉa sadrže više od 8 sedišta, ĉ ija ukupne masa
prelazi 5 t
Klasa N Te re tna vozila sa najmanje ĉe tiri toĉk a
NI Teretna vozila ĉija ukupna masa nije veća od 5 t
N2 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 5 t, ali n ije veća od 12 t
N3 Teretna vozila ĉija ukupna masa prelazi 121
Klasa O Prikolice i poluprikolice
Ol Prikolice ĉ ija ukupna masa nije veća od 0,75 t
02 Prikolice ĉ ija ukupna masa prelazi 0,75 t, ali n ije veća od 3,5 t
03 Prikolice ĉ ija ukupna masa prelazi 3,5 t, ali n ije veća od 101
04 Prikolice ĉ ija ukupna masa prelazi 101
Klasa L Drumska vozila sa manje od 4 toĉka
LI Mopedi i skuteri: Motorna vozila na dva toĉka, konstrukcione brzine do 50 km/h,
bez obzira na naĉin pogona i/ ili radne zapremine motora sus do 50 cm3
Laki tricikli: Motorna vozila na tri toĉka bez obzira na raspored istih , konstrukcione
L2 brzine do 50 km/h, bez obzira na naĉin pogona i/ ili radne zapremine motora sus do
50 cm3
L3 Motocikl: Motorna vozila na dva toĉka, konstrukcione brzine veće od 45 km/h, bez
obzira na naĉin pogona i/ ili radne zapremine motora sus veće od 50 cm3
Asimetriĉni tr ic ikl: Motorna vozila na tri toĉka asimetriĉno postavljena u odnosu na
L4
uzdužnu osu vozila (motoc ikli sa boĉnom pr ikolicom) , konstrukcione brzine veće od
50 km/h, bez obzira na naĉin pogona i /ili radne zapremine motora sus veće od 50
Teški tric ikl: Motorna vozila na tri toĉka simetriĉno postavljena u odnosu na
L5
uzdužnu osu vozila, konstrukcione brzine veće od 50 km/h, bez obzira na naĉin
pogona i/ ili radne zapremine motora veće od 50 cm3
Kvadricikli (Quadricikl)
Laki kvadr ic ikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka, ĉ ija neto masa ne prelazi 350 kg, što
ne ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon, konstrukcione brzine do 45
L6
km/h, a koja ima ju motor: motor sus radne zapremine do 50 cm3 sa pogonom na
benzin ili motor sus radne zapremine ĉija neto snaga ne prelazi 4 kW sa pogonom na
druga gor iva ili ĉ ija neto snaga ne prelazi 4 kW sa elektromotornim pogonom
Teški kvadricikl: Motorna vozila na ĉetiri toĉka, ko ja ne odgovaraju us lovima iz L6,
L7 ĉija neto masa ne prelazi 400 kg, odnosno 550 kg za teretni kvadr ic ikl, što ne
ukljuĉuje masu baterija za vozila na elektropogon i ĉ ija neto snaga motora ne prelazi
15 kW.
Klasa G Te re nska vozila
G Vozila kategorija M i N opremljena za upotrebu u terenskim us lovima
Klasa T Traktori
T Poljoprivredni i šumarski traktori svih vrsta (toĉkaši i guseniĉari)
Tabela 2. Klasif ikacija vozila prema standardu Evropske Unij e

20
 4. ODLIKE DRUMSKOG SAOBRACAJA

Osno vna odlika drumskog saobraćaja je da se vozila kreću po hrapavim po vršina ma

kolo vo za, hrapavim toĉkovima. Hrapave površine utiĉu na velike otpore trenja. Za razliku od
š insko g saobraćaja koji se odvija preko ra vne površine, otpor trenja je kod drumskog
saobraćaja zna tno veći. Proraĉuni pokazuju daje otpor tre nja kod drumskog saobraćaja veći
od odpora na š ina ma 3,4 p uta, a od kretanja po vod i već i ĉak 27 p uta.
Odlik a drumskog saobraćaja je meĊ usob na ne za vis nost kretanja vozila. S vako vozilo
ne za vis no je u svom kretanju što je s up rotno od lika ma šinskog saobraćaja kod ko ga se
fo r miraju ko mpo zic ije.
Drumski saobraćaj je elastiĉan i prilagodljiv zahtjevima pre vo za. Može prihvatiti
svak u koliĉinu robe. Vrijeme po laska vozila se podešava prema potrebama pre vo za, tereta ili
putnika. Pra vc i kretanja mogu zado vo ljiti potrebe više neko b ilo koje pre vo zno sredstvo.
Veći otpori trenja i ne za visno st kretanja sa posebnim pos ada ma utiĉ u na već i trošak
ene rgije i po veća nje troškova kod d rumsko g saobraćaja, bez obzira što su poĉetno-za vršni
troškovi ma nji ne go kod drugih vidova saobraćaja. Stoje put duži a teret koji se pre vo zi već i,
to su troškovi po jedinici ma nji. Na troškove utiĉe dužina p uta i ve liĉ ina tereta ili pak broj
putnika, a ne poĉetno-završni troškovi. Kod drumskog saobraćaja uk up ni troškovi pre vo za su
gotova proporcionalni dužini p uta i koliĉini pre vo za.
Odlik a drumskog saobraćaja je što o mo guć uje jednostavniju organizaciju p revo za.
Moguće je svako pojedinaĉno vozilo organizovati ne za vis no od d rugo g. Bez ob zira na
jednostavnu organizaciju pre vo za drumski saobraćaj ima slo ženu o rganizaciju prometa.
Nezavisnost voznih jedinica itiĉe daje bezbjednost saobraćaja na putevima manji ne go kod
bilo koje vrste saobraćaja. Na to utiĉe velik i broj vozila razliĉitih mo guć nosti, starosti, želja,
potreba, kojima upravlja is to toliko osoba koje isto vre me no do ne se odluke stoje razlog
nespo ra zuma i saobraćajnih nesreća.
Kao stoje vod ni saobraćaj u jednoj is tor ijsko j epohi razvoja bio jedini mo guć i naĉin
za savlaĊivanje ve lik ih ra zda ljina, tako je drumski saobraćaj bio jed no vr ije me jedini vid
suvo ze mno g saobraćaja. Ra zvoje m š insko g, ka na lsko g i ,u no vije vr ije me vazd ušno
g
saobraćaja odreĊuje se položaj drumskog saobraćaja u sistemu u sk lad u sa nje go vim
tehniĉko-eksp loa tac io nim mo guć nos tima i eko no msk im potrebama. Motorni drumski
saobraćaj je u razvojnim e tapa ma išao od parno g preko e lektriĉ no g do gasno g pogo na. Nova
konstruktivna rješenja nisu pratila potrebe za prevoz u svim fa za ma ra zvo ja. Tako su tokom
20-og vijeka ko ns truk tivna rješenja mo tor nih vozila imala karakter prestiža i nad maš iva la su
potrebe prevoza. U toj etapi će no vi motiv ra zvo ja a uto mob ilizma biti sportski a uto mob ili.
Tako će automobilske trke dati snažan podstrek usa vrša va nju a uto mob ila. Postižu se veće
brzine i uvod e no vi materijali.
Prve a uto mob ilske trke su orga nizo va li Francuzi 1895.godine na re lac iji Pariz- Bordo
na kojoj je postignuta rekordna b rzina 27 k m/h. Odmah po tom 1901.godine o rga nizo va ne su
trke na relaciji Pariz- Berlin sa postignutim br zina ma od 74 k m/h, a poslije d vije god ine trka
Pariz-Madr id kada je nad maš e na granica tadašnjih sno va i postignuta brzina od 105 k m/h.
Trka nije za vrše na do kraja jer je u njoj poginuo uĉesnik u trci brat Luja Re no a, jednog od
pokretaĉa ideje sportsih trka. Time je poĉe la era a uto mob ilsk ih trka koja se i danas zadr ža la
sa najvišim nivoom te hno lo ško-tehniĉkih za htje va i prestiža. Usa vrša va nje auto mob ila
najprije je motivisano sportskim, a potom i p rivred nim zahtjevima što će odrediti mjesto
drumskog mo torno g saobraćaja u sistemu.

21
 Drumski saobraćaj je pogodan za d ispe rzivni transport tereta i p utnik a. On se sastoji
od pojedinaĉno ma njih za htje va za prevo zo m ma njih koliĉina roba i p utnik a na razliĉitim
re lac ija ma i u razliĉitim vremenima. Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i
prila goĊa va nje svako j vrs ti za htje va od ve liĉ ine tereta do ra zda lje ne. Zbo g
pojedinaĉnih
voznih jedinica koje se kreću ne za vis no jed na od drugih i znatno većeg broja ljud i koji
upravljaju vozilima, drumski saobraćaj ne mo že biti ko nk ure nta n željezniĉkom saobraćaju.
Za htje vi za disperzivnim saobraćajem narastaju u drugo j etapi industrijalizcije sa ra zvo je m
preraĊivaĉke industrije, poljoprivrede, potrošnje i po veća no m motivacijom za p uto vanjem
putnika. To je bio znaĉajan pokretaĉ ra zvo ja drumskog mo torno g saobraćaja.
Sa za htje vima za ko nce ntro va nim i disperzivnim prevo zo m tereta i p utnika došlo je
do ekonomske podjele drumskog mo torno g saobraćaja. Drumski moto rni saobraćaj je
predodreĊen za d ispe rzivne pre vo ze, a željezniĉki za ko nce ntro va ne pre vo ze, s tim što jedan i
drugi vid koristi o rganizacio ne slabo sti jed no g i preuzima pre vo z tereta koji nije ko nk urentan
i ne od go vara u potpunosti nje go vim tehniĉkim mogućnostima. Cesto je faktor vre me na
razlo g za tako nešto. Motorni drumski saobraćaj je u gradskom pre vo zu putnika, uzeo primat
iako ne zado vo lja va potrebe d ispe rzivno g pre vo za. Ra zlo g je ne zado vo lja vajući k va
litet
maso vno g pre vo za i komfora koji daje kao i stepen usk laĊe nos ti linija i že lja putnika.
Uĉesnici u drumskom saobraćaju se mogu kretati pješice, jaš uć i živo tinje i uz po moć
raznih vozila. Drumski saobraćaj je regulisan saobraćajnim propisima koje mo raju po što vati
svi uĉesnici u saobraćaju. Osno vna pravila drumskog saobraćaja su us voje na 1968. godine na
Beĉkoj konvenciji o d rumsko m saobraćaju. Sve drža ve nisu us vo jile ovu ko nve nc iju, a i
meĊu njenim potp is nica ma se javljaju odstupanja.
U mno gim d ije lo vima svijeta, saobraćaj je, uopšte uze vš i, orga nizo va n. To
podra zume va petlje, saobraćajne s igna le i znake na raskrsnicama tako da olakša protok
vozila. U saobraćaju mogu uĉes to vati vozila na mo torni po go n, vozila bez sopstve no g po go na
(b ic ik li) i pješaci. Saobraćajnim signalima mo guć no je usa glaš a va nje i sa ostalim vido vima
saobraćaja.
Orga nizo va n saobraćaj drastiĉno sma njuje vr ije me p uto va nja. Iako vozila ĉekaju na
raskrsnicama, ušteda u vre me nu je velika. Orga nizo va n saobraćaj mo že preći u
dezo rga nizo va n nas tupa nje m vanrednog dogaĊaja, b ilo da su u pitanju radovi na p utu, neka
nezgoda, ili prepreka, kao stoje životinja koja se naĊe na p utu, ruševine i si. Na izuzetno
pro metnim autoputevima ometanje mo že potrajati sve dok se saobraćaj ne pro red i. Viljem
Biti pro uĉ a vao je ova ometanja na zva vši ih „saobraćajni talasi".

4.1. Vrs te puteva

Putevi se prema maksimalnoj brzini i nek im drugim fak tor ima d ije le na: a uto -pute ve,
pute ve re ze rvisa ne za saobraćaj motornih vozila, osta le p ute ve i ze mlja ne p ute ve.
Auto-putevi su vrsta p ute va prilagoĊeni da se na njima ob avlja što brži i be zb jed niji
saobraćaj. Imaju dve ili više saobraćajnih traka, a ko lo vo zne trake su fiziĉki od voje ne jed ne
od druge, tako da ne prijeti opasnost od vozila iz susjed no g smij era. Pored to ga sa obe s tra ne
puta postoji i zaustavna traka za pr inud no za us ta vlja nje vo zila . Uk ršta nja sa drugim p ute vima
i željezniĉkim prugama izved e na su ispod ili iznad nivoa autoputa. Ne postoje pješaĉki
pre la zi, već pješaci mo raju da koris te pod ze mne ili nad ze mne pješaĉke prelaze. Na
dije lo vima a uto-p uta gdje postoji opasnost od utrĉavanja divljih i domaćih životinja, stavljaju

22
se za štitne o grad e. Maksimalna do zvo lje na brzina varira od drža ve do države. Najĉešće je ta
brzina o gra niĉe na na 120 k m/h.
Putevi rezervisani za saobraćaj mo tor nih vozila mo gu imati iste e le me nte kao i auto-
put, ali to nije oba ve zno. Oni se grade sa širim ko lo vo zima. Na autoputevima i p ute vima
rezervisanim za mo tor na vozila zabra nje no je vo ziti traktore, rad ne mašine, b icik le, zaprege i
druga s liĉ na vozila.
Zemljani p ute vi su p ute vi bez izgraĊe no g ko lo vo za. Pod ovim p ute vima se ub raja ju
i
putevi koji imaju p rirod nu kamenu ili peskovitu površinu.

4.2. Saobraćajni znaci

Saobraćajni znaci služe da uĉesnicima u drumskom saobraćaju sta ve do znanja

opasnosti i o gra niĉenja koja postoje na p utu, kao i da daju potrebna obavještenja radi bržeg i
urednijeg od vija nja saobraćaja. Uĉesnic i u saobraćaju su dužni da se striktno p ridrža vaju
ograniĉenja, zabra na i oba ve za.
Saobraćajni znac i se d ije le na:
 znako ve opasnosti
 znako ve izriĉitih na redb i
 znako ve obavještenja
 svjetlosne saobraćajne znake
 oznake na ko lo vo zu
 svjetlosne i d ruge oznake na p utu.

4.3. Pre tica nje

Pod preticanjem se s ma tra pro la že nje vo zilo m pored drugog vozila koje se kreće u
istom s mer u, dok je ob ila že nje prolaženje vo zilo m pored za usta vlje no g ili p ark irano g
vozila
ili drugom objekta koji se na la zi na saobraćajnoj traci kojom se vozilo kreće.
Na putevima koji imaju dve ili više saobraćajnih traka, postoje "brže" i "sporije" trake. U
većini ze ma lja se bržim traka ma smatraju unutrašnje trake, dok je u Ujed inje no m Kraljevstvu
brža traka spo lja. Na primjer, u ze mlji u kojoj se vo zi desno m stra no m, trake le vo su br že
trake, dok su sporije desno. Pre tic a nje je uvek do zvo lje no sa lije ve s tra ne, a ponekad sa desne
strane, u sluĉa ju da sa sigurnošću mo že mo da tvrd imo da vozilo koje pretiĉemo sa desne
strane ima na mje ru da skrene lijevo. Ob iĉno se od vo za ĉa oĉekuje da se vo ze sporijom
trakom osim ako ne pre tiĉ u, ali se ĉesto ko riste obe trake ako je saobraćaj gust.
Saobraćaj koji se odvija u razliĉitim smjerovima treba da b ude odvojen tako da ne
ometa kretanje vozila iz s uprotno g smjera. Osno vno pitanje koje se o vde postavlja jeste koja
će se stra na puta ko ristiti za kretanje. U ne što komlikovanijim sluĉajevima, kakvi postoje u
svim ve lik im gradovima, o vaj koncept je p rod ub lje n: pojedine ulice su o znaĉ e ne kao
jednosjmerne i sva vozila koja ih koriste mo raju se kretati u jed no m s mjeru. Vo za ĉ, koji že li
da se vrati na mjesto sa ko ga je pošao, mora se u po vratk u koristiti drugim ulic a ma.
Postojanje jednosmjernih ulica, uprkos ne ugod nos tima koje do nosi od reĊe no m broju vo zaĉa
ind ivid ua lnih p utniĉk ih a uto mob ila, mo že znaĉajno poboljšati protok saobraćaja budući da
omo guća va br že kre ta nje vozilima i nastoji da pojednostavi raskrsnice. Vo zaĉ ima koji ne

23
poznaju grad jed nos mje rne ulice mogu predstavljati prob le m. U pos led nje vr ije me situaciju
zna tno o lakša vaju ko mp jutersk i p ro gra mi koji imaju ulo gu s voje vrs nih mapa i koji imaju
ume mor isa ne i jed nos mje rne ulice.

4.4. Trake

Kada je ulica dovo ljno široka da mo že da omogući kretanje više vozila, jed no g pored
drugo g, nor ma lno je da se saobraćaj izdijeli u više traka, tj. paralelnih saobraćajnih koridora.
Postoji razlika izmeĊu ko lo vo zne i saobraćajne trake. Na ime, d vosmje rna ulica ima dve
kolo vo zne trake, a svaka od njih mo že imati po jednu ili više saobraćajnih traka. Neke države
na putevima grade oniže betonske zidove kako bi jasno ra zd vojile dve ko lo vo zne trake. U
drugim zemljama, pak, trake uopšte nis u ob ilje že ne, pa ih se vo zaĉ i pridržavaju prema
steĉenom iskustvu u vo žnji.
Na putevima sa više saobraćajnih traka, vo zaĉ i se mogu prestrojavati po svo joj
s lobod noj vo lji, ali to mora ju ĉiniti tako da ne ugro ža vaju ostale uĉesnike u saobraćaju. Naĉin
vožnje razlikuje se od zemlje do ze mlje. U nek im ze mlja ma, vo zaĉ će istrajavati u svo joj
namjeri da se vo zi odreĊenom saobraćajnom trakom, dok će u drugim oĉekivati od ostalih
uĉesnika u saobraćaju da se ĉesto prestrojavaju ispred i iza nje ga.

4.5. Og raniĉe nje brzine

Stoje veća brzina vozila, te že je izbjeći sudar i veća je šteta ako se suda r des i. Zato
mno ge drža ve sve ta o gra niĉa va ju maksimalnu brzinu na putevima na svo joj teritotiji. Vozila
ne bi s mje la da vo ze brzinom veće od dozvoljene.
Da bi se na tjera li vo zaĉ i da poštuju ogra niĉ e nja brzine, uvedena su dva na ĉ ina
kontro le. Prvi je da policija patrolira putevima i koristi specijalne ureĊaje (ob iĉ no radare) da
izmjere brzinu vozila i za us ta ve svako koje se uhvati da ne poštuje ograniĉenje brzine. Drugi
naĉ in su kompjuterizovani sistemi za mjerenje brzine koji se postavljaju širom grada, koji
auto ma tsk i detektuju prekršioce i fo to gra fišu registarske tablice, što se kasnije koristi za
s la nje kazne.
Sistem razvijen u Ne maĉko j je ze le ni ta la s, koji pokazuje optimalnu brzinu da bi se
uvijek prolazilo na ze le no svjetlo na se ma foru na tom p utu. Veća ili ma nja b rzina od te
dovode do to ga da se vo zaĉ ĉešće zaustavlja na crvenom svetlu.

4.6. Pravo prvenstva

Dija gra m kretanja unutar kružnog toka u državi u kojoj se saobraća lije vo m stra no m
puta. Kružni tok je tip raskrsnice, sredstvo uspo ra va nja saobraćaja, u kojoj se saobraćajni
tokovi odvijaju oko središnjeg os trva ali tek pošto ustupe prve nstvo prolaza tekućem
saobraćaju. Vozila na k ružno m toku imaju p ravo pr ve nstva prolaza u odnosu na ona koja se
uk ljuĉ uju, p ark ira nje nije do zvo lje no a pješacima je zab ra nje n pristup sred išnje m ostrvu.
Vozila ĉesto do la ze u konflikt interesa kada se naĊ u jed no drugom na p utu, tj. kada im
se na mjera va ni pra vc i ukrste. Gla vno pra vilo koje reguliše o vaj problem zo ve se prvenstvo

24
pro la za. Ono od reĊ uje koji vo zaĉ ima pra vo da prvi koristi sporni dio p uta, a koji je dužan da
saĉeka.
Razliĉite zemlje imaju razliĉita pravila kojima regulišu p rve nstvo pro la za, ali uob iĉa je na
praksa je da jedan od p ute va (ob iĉ no manji put) ima o znak u koja stavlja do zna nja da treba
ustup iti prve nstvo pro lask a drugim vozilima. To mo že biti znak STOP ili okrenuti trougao,
isprekidane linije iscrtane na ko lo vo zu ili nek i druga naprava. Vo zaĉ koji se kreće p utem sa
znakom STOP mora se zaustaviti na raskrsnici, na koju stupa tek pošto se pre thod no uvje r io
da se nijed no vozilo ne kreće putem na koji se uk ljuĉ uje. U pojedinim sluĉajevima, na samom
ulasku u raskrsnicu, iscrtan je pješaĉki prelaz, što znaĉ i da vo zaĉ najpre mor a propustiti
pešake pre ne go što nastavi dalje.
Pitanje p rve nstva prolaska mo že se ra zrije šiti primje no m tzv. pravila desne s tra ne (fr.
priorite- a- dro ite ). Ovo pravilo, zapravo, govori o to me da p rve nstvo prolaza ima vozilo koje
nam do lazi s desne s tra ne. Ovo pravilo je d vos mis le no, ali ima primenu kod tzv. T
raskrsnica, gdje, zaĉudo, vozila koja se kreću pravo, se gme nto m slova T koji se na la zi na
vr hu, moraju propustiti ona vozila koja do laze iz p ra vca vertika lno g kraka slo va T.
U sa vre me nim gradovima, saobraćaj na prometnim raskrsnicama reguliše se
svjetlosnim signalima. P rimje na ovog rešenja zasniva se na ideji da saobraćaju na svako m
putno m pra vc u treba dati d je lić vre me na kako bi orga nizo va no prešao preko raskrsnice.
Kolik i će interva l vre me na biti dodjeljen svako m putnom pra vc u, zavisi isk ljuĉ ivo od obima i
intenziteta saobraćaja. U tabeli 3. dati su sa mo nek i znakovi, mjesto i oba ve ze vo za ca.
Tabela 3.

Znak Mjesto Obave ze vozaĉa

ukrštanje p ute va ustup iti pra vo p rvenstva vozilu koje vam dlazi sa
podjednake va žnos ti desne stra ne

propustiti vozilo koje se kreće po putu sa

raskrsnica prve nstvo m pro la za; kod znaka S TOP oba ve zno
je za usta vlja nje

Put sa prvenstvo m p ro laza, imate pra vo p rvenstva

raskrsnica
pro la za

ustup uti prve nstvo vozilu koje dolazi iz

suženi deo puta
sup rotno g smera

ustup iti pr ve nstvo pešaku koji se na la zi na

pješaĉki prelaz
pešaĉkom prelazu

ustup iti pr ve nstvo b icik listi koji se nalazi na

bic ik listiĉk i prelaz
pre la zu

pre la z preko pruge ustup iti pr ve nstvo vozilu koje se kreće po šina ma

Tabela 3. Znakovi, mj esto i obaveze vozača

Napomena: znakovi i propisi se razlikuju u zavisnosti od države u k ojoj se nalazite, tako da
propisi koji su gore navedeni ne moraju svuda da važe.
25
 4.7. Pje š aĉki pre la z

Pješaci ĉesto mo raju da pre la ze sa jed ne s tra ne ulice na drugu i tako se isp reĉ iti
vozilima na drumu. Na mno gim me stima pješaci moraju da paze da pre la ze put kada ne ma
saobraćaja koji ih mo že ugroziti. Na prometnijim mjestima se obiĉno na la ze pješaĉki pre la zi,
koji se o zna ĉa vaju linijama na putu na mjestima gde se oĉekuje da će pješaci pre la ziti.
Izgled pješaĉkog pre la za mo že znatno da se razlikuje od mjesta do mjesta, ali dva
najĉešća izgleda su red paralelnih bijelih linija ili d vije duge horizontalne b ije le linije. Prvi
naĉ in o znaĉa va nja je uob iĉaje n, posto je uoĉljiviji na tamnoj pod lo zi.
Neke pješaĉke pre la ze ĉesto prate se ma fori, koji za us ta vljaju vozila u regularnim
intervalima da bi pješaci mogli da proĊu. U nek im drža va ma postoje inteligentni semafo ri,
kod kojih pešak mor a da pritisne dugme da bi naja va io svoju namjeru da preĊe ulicu.
Semafor će iskoristiti tu informaciju da zaka že zaustavljanje saobraćaja, a ako ne ma pješaka
koji že le da preĊu ulicu, signal neće za us ta vljati saobraćaj bez s mis la.

Slika 15. Prikaz pj esačk ih prelaza i nj ihov znak

Pješaĉki prelazi bez se ma fora su takoĊe ĉes ti. U ovo m sluĉ aju saobraćajni propisi
dozvo lja va ju pješaku da preĊe na pješaĉkom prelazu, a vozila moraju da se za us ta ve.
Neka pravo s uĊa zabra njuju prelazak puta b ilo gdje osim pešaĉkog prelaza. U nek im drugim
zemlja ma, pješaci imaju p ravo da pre la ze drum gde oni po že le i imaju viša pra va od vozila
dok pre la ze.
U većini ze ma lja, s ma tra se da raskrsnice imaju pješaĉke prelaze, ĉak i ako nisu
obojene, sve dok se p ute vi sreću p rib ližno pod pravim uglo m. Primjer jed ne od država u kom
ovo pravilo ne važi je Ujedinjeno Kraljevstvo.

26
 4.8. Prednosti i ma ne drumskog saobraćaja

Drumski saobraćaj ima niz pred nos ti, u odno su na druge vidove unutrašnjeg
transporta jed ne zemlje ili regiona, ali is to tako ima i svo je ma ne.
Prednosti drumskog saobraćaja su:
 velika gus t ina d rumske mreže,
 prevoz od „vrata do vra ta “,
 ma le, elastiĉne tra nspo rtne jedinice,
 niski terminalni troškovi,
 visoka uk up na elastiĉnost,
 konkurentni uk up ni troškovi kod p revo za na kratkim i srednjim udaljenostima,
 dobra pouzdanost i ured nos t,
 komercijlna b rzina p revo za,
 fleksibilnost i frek ve ntnos t,
 ekonomiĉnost, po uzda nos t,
 ma le štete, dobra brzina,
 bolje obezbeĊenje robe pri p revo zu,
 rad tokom cijele godine (ma nje koliĉine robe), itd.

Mane d rumsko g saobraćaja su:

 velika potrošnja goriva,
 niska produktivnost rada,
 niska efikasnost isko rišć e nja po go nsk e s na ge,
 osjetljivost na vre me nske neprilike (snijeg, po led ica, itd.),
 kor isti se najĉešće na kratkim rastojanjima,
 za već im rastojanjima koristi se samo za lako kvarljivu rodu i za meĊ upo go nsk i
prevoz.

27
 5. REGULATORNI OKVIR DRUMSKOG SAOBRAĆAJA

Pravno regulisanje drumskog saobraćaja se zasniva na multilateralnim ko nve nc ija ma i

1
sporazumima (pretežno prip re mlje nim na nivo u ITC/ECE/UN i C EMT) , b ila tera lnim
sporazumima izmeĊu vlada dve države i aktima nac io na lno g zakonodavstva.

Neki od multilate ralnih ugo vo ra iz oblasti drumskog transporta su:

 Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju meĊ una rod ne drumske
prevoze – AETR
 Konve nc ija o ugo voru za meĊunarodni pre vo z robe drumom – CMR
 Sporazum o meĊ unarod no m prevozu lakok va r ljivih namirnica u specijalnim vozilima
za njiho v prevoz – ATP
 Evropski sporazum o meĊ unarod no m transportu op asne robe drumom – ADR
 Carinska ko nve nc ija o meĊ unarod no m pre vo zu robe na osno vu karneta TIR

Bilateralni spo ra zumi o mo guća vaju da dve drža ve regulišu ovu materiju u sk lad u sa
svo jim potrebama i interesima, a u cilju o lak ša va nja kretanja putnika i olakšavanja rob ne
ra zme ne. U okviru ovih sporazuma reguliše se meĊ una rod ni drumski pre vo z putnika i robe
koji obavljaju prevoznici sa sedištem na te ritoriji država s tra na ugovornica vozilima koja su
regis tro va na na tim teritorijama, na kojima se na la ze taĉke po laska ili od red išta uk ljuĉ ujuć i i
tranzit preko tih teritorija.
Pitanja koja se najĉešće rešavaju p utem bilateralnih sporazuma su:
 uslo vi za uspostavljanje i obavljanje meĊ unarod no g linijskog pre vo za p utnik a sa
potrebnim dokumentima;
 vrste vanlinijskog p revo za p utnika, prevozi u režimu do zvo la i bez do zvo la kao i
drugi zahtevi koje mora ju da isp unja va ju prevoznici;
 uslo vi za prevoz robe u režimu do zvo la i u režimu bez do zvo la;
 utvrĊ iva nje ko ntige na ta (na jma nje jeda np ut god iš nje ) i vrsta do zvo la za pre vo z
robe,
 rok va že nja i naĉin njiho vo g korišćenja;
 naĉ in obavljanja posebnih vrsta p revo za kao što su vangabaritni pre vo zi ( vo zila i
tereti koji prekoraĉuju do zvo lje ne mase i dimenzije) i pre vo zi opasnih roba;
 visina nak nad a i uza ja mno oslobaĊanje od p lać a nja nak nada za korišćenje p ute va,
druge takse i da žb ine (carinske i sliĉne);
 carinska, po gra niĉ na, sanitarna, veterinarska i druga pravila;
 obave ze prevoznika na po što va nje nac io na lnih propisa država- potp is nica po p ita njima
koja nis u ob uhvać e na bilateralnim spo ra zumo m; i
 druge aspekte kao što su sankcije za nepoštovanje odredbi sporazuma.

1
Najveći znaĉaj za ra zvoj meĊunarodnog drums kog saobraćaja ima Ko mitet za kopneni saobraćaj Evropske
ekonomske ko mis ije Ujedinjenih nacija (IT C/ ECE/UN – In land Transport Committee / Economic Co mmission
for Eu rope / United Nations) i Evropska konferencija ministara saobraćaja (CEMT – Conférence Européenne
des Ministres des Transports ili ECMT – European Conference of Min is ters of Transport).

28
 Navedena p ita nja se tretiraju razliĉito u raznim sporazumima, a neka se uopšte ne
ra zma traju. UporeĊenjem bilateralnih ugo vor a, koji su zak ljuĉe ni izmeĊu naše zemlje i
drugih ze ma lja, mo že se uoĉ iti da su u mno gim rešenjima veo ma s liĉ i, pa ĉak i ide ntiĉ ni.
Razlike postoje u domenu prihvatanja nivoa liberalizacije drumskog saobraćaja, fiskalnih
rešenja, naknada za ko rišć e nje p ute va, taksi za izda va nje do zvo la, utvrĊ iva nja stepena
pr ime ne režima do zvo la i kontigenata do zvo la. Najĉešće pr ime nje na re šenja su zas no va na
na
rec iproc ite tu, tj. na naĉelu obezbeĊivanja istih us lo va i po god nosti za prevoznike obe
ugo vor ne strane.
Sporazumima se ut vrĊ uje kontigent do zvo la – broj (kvota) do zvo la jedinstvenih po
s ledeć im karakteristikama:
 Dr ža va koja do zvo lu
 Vremenska va žnos t do zvo le (u većini sluĉajeva do 31.01. nared ne godine)
izdaje
 Može se koristiti za jednu vo žnju ili za neodreĊeni broj vo žnji u okviru definisanog
vre me nsko pe rioda
 Ogra niĉe nja :
 vrsta prevo za – bilateralni, tranzitni, za i iz trećih ze ma lja
 podruĉje – npr. oba ve za da se tranzitira ze mlja u kojoj je vozilo re gistro va no
 vrstu robe
 kategorija ili vrsta vozila

Osnovni nac io nalni pro pisi su:

 Zakon o pre vo zu u d rumsko m saobraćaju,
 Zakon o meĊ unarod no m d rumsko m saobraćaju,
 Zakon o ugo vor ima o prevozu u drumskom saobraćaju,
 Zakon o osno va ma be zbed nosti saobraćaja na p ute vima,
 Zakon o bezbed no ti saobraćaja na p ute vima,
 Zakon o javnim putevima.

Re gula torni ok vir – pojednostavljen prikaz

Slika 16. Regulatorni okvir – pojednostavljen prikaz

29
 6. DRUMSKI SAOBRAĆAJ U REPUBLICI SRPSKOJ

Saobraćaj je izuzetno važan ĉinilac sveukupnog p rivred no g i društveno g razvoja

zemlje. Saobraćajom se povezuju krajevi zemlje, inte griš u se svi sektori proizvodnje. Bez
saobraćaja ne ma razvoja privrede niti po vezanosti sa ostalim djelom svijeta. Dobar, efikasan i
je ftin saobraćaj ut iĉe na sma nje nje tro ško va proizvodnje te proizvodi postaju ko nk ure ntniji na
svjetskom tržištu. Saobraćaj zapošljava znatan broj radnika.
Saobraćajna mreža Rep ub lik e Srpske je nerazvijena, a postoji izražen ve lik i interes
susjednih država za bržu ve zu izmeĊu srednje Evrope sa Jad ra no m. Ula ga nje m u saobraćaj
pokrenuo bi se opšti eko no msk i ra zvo j Republike.
Drumski saobraćaj u Rep ub lic i Srpskoj orga nizo va n je kao:
 prevoz p utnik a u gradsko prigradsko saobraćaju,
 prevoz p utnik a u meĊ ugradsko m saobraćaju,
 prevoz p utnik a u meĊ una rod no m saobraćaju,
 prevoz robe u drumskom saobraćaju.
Prevo zo m p utnika bavi se 120 subjekta koji ra spo la žu sa 1032 autobusa od to ga 486
za meĊugradski i meĊunarodni pre vo z a 546 za gradsko prigradski p revo z. U gradsko
prigradskom saobraćaju pre ve ze no je 16.657.000 p utnika a u meĊugradskom saobraćaju
4.987.000 putnika što uk up no iznosi 21.644.000 p utnika u unutrašnjem saobraćaju. U
meĊ unarod no m saobraćaju p revezeno je 2.045.000 putnika. Uk up no pre ve ze no putnika 2005.
godine 23.689.000 pri ĉemu su a utob usi prešli uk up no 49.966.000 kilometara od ĉe ga u:
 gradsko prigradskom saobraćaju 18.687.000 kilometra,
 meĊugradskom saobraćaju13.174.000 kilometra,
 meĊ unarod no m saobraćaju18.105.000 k ilo me tara.
U drumskom saobraćaju zapo sle no je uk up no 5657 radnika. Većina preduzeća koja se
bave prevo zo m putnika su privatizovana a registro van je i odreĊen broj no vih p red uze ća koja
se ba ve prevo zo m p utnika. P revo zne kapacitete ĉine vozila sa veo ma nepo vo ljno m staro sno m
strukturom koji nisu obnavljani od poĉetka rata do da na s.
U na vede no m periodu uve ze no je dosta vozila koja su zastarjela i a mortizo va na pa su
kao tak va ne udobna i nebezbjedna. Uk up ni ponuĊeni prevozni kapaciteti su već i od potreba
za prevo zo m što do vod i do nelojalne konk ure nc ije u pre vo zu putnika kao i sma nje nja
bezbjednosti.
U nared no m periodu potrebno je zabra niti uvo z autobusa nepo vo ljne starosne
strukture i za no viti vo zni park ĉime bi se povećao nivo usluge pre vo za p utnika. Na taj naĉin
bi se s ma njio ponuĊeni kapacitet vo zno g parka koji je već i od potrebnih realnih za htje va za
prevozom a povećao kvalitet usluge i bezb jed nos t pre ve ze nih p utnika. Imajuć i u vidu da je
ovo veo ma važan se gme nt za k va lite t življenja svakog grada, opštine odno s no društva kao
cjeline trebalo bi da se za rješa va nje saobraćajih prob le ma uloži daleko više napora ne go do
sada.

30
 Drumskim saobraćajem u Rep ub lic i Srpskoj pre ve ze se više od 90% od uk up nih
koliĉina roba. U 2002. godini prevo znici Rep ub like Srpske p re ve zli su 242.000 to na robe i
prešli 6.110.000 km. U 2005. godini prevo znici Rep ub like Srpske sa 730 voznih jedinica
prevezli su 575.975 to na robe od ĉega:
 unutrašnji pre vo z 184.510 to na
 izvoz 160.420 to na
 uvo z 175.562 to na
 tranzit 4.479 to na
 prevoz u inostranstvu 51.004 to na
pri ĉemu su prešli 34.578.000 kilometara.
Struktura vo zno g parka teretnih vozila povoljnija je od starosne struk ture autobusa.
OdreĊen broj privatnih prevoznika nab a vio je no ve vo zne jedinice. Zbo g nedostatka
transportnih do zvo la i rigo ro zno g viznog režima prema prevoznicima iz RS dosta roba u
meĊ unarod no m prevo zu pre vo ze strani pre vo znic i. Naprijed na vede nim podacima nisu
obuhvaćeni pre vo zi roba i prijeĊeni k ilo metri koji su izvršeni za vlas tite potrebe.

Slika 17. Ka rta Republik e Srpske sa drumskom mrežom saobraćajnica

31
 7. ZAKLJUĈAK

Drumski saobraćaj je pogodan za d ispe rzivni transport tereta i p utnik a. On se sastoji

od pojedinaĉno ma njih za htje va za prevo zo m ma njih koliĉina roba i p utnik a na razliĉitim
re lac ija ma i u razliĉitim vre me nima.
Drumski saobraćaj karakteriše elastiĉnost i p rila goĊa va nje svakoj vrs ti za htje va od
ve liĉ ine tereta do razdaljene. Zbo g pojedinaĉnih voznih jedinica koje se kreću ne za vis no
jed na od drugih i zna tno veće g broja ljud i koji upravljaju vozilima, drumski saobraćaj ne
mo že biti ko nk ure nta n željezniĉkom saobraćaju na ve lik im relacijama. Zahtjevi za
disperzivnim saobraćajem narastaju u d rugoj etapi ind ustrija lizc ije sa ra zvo je m preraĊivaĉke
industrije, poljoprivrede, potrošnje i po veća no m motivacijom za p uto vanjem p utnika. To je
bio znaĉajan pokretaĉ ra zvo ja drumskog mo torno g saobraćaja.
Razvoj drumskih prevoznih sredstava zahtjevao je izgradnju ili poboljšanje k va liteta
pute va. Evropski putevi u Rep ub lic i Srpskoj u mno gim d io nica ma ne podržavaju intenzitet
saobraćaja i že lje ne brzine. Ra zlo zi za to su izmeĊu ostalog ma li radiusi krivini, pro la zak
kroz naselja i ne adek vatno od rža va nje.
Zbo g nedostatka transportnih do zvo la i rigoroznog viznog režima prema
prevoznicima iz RS dosta roba u meĊ unarod no m prevo zu pre vo ze strani pre vo znic i.

32
 LITERATURA

[1] Skripta: “Drumska transportna sredstva”, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni

Fakultet, Beograd 2005.
[2] Predavanja iz predmeta: Osnovi Drumskog Transoprta, Univerzitet u Beogradu,
Saobraćajni Fakultet, Beograd 2004.
[3] Skripta: Intergralni transport – Drumski smjer, Univerzitet u Beogradu,
Saobraćajni Fakultet, Beograd 2004.
[4] http://www.komorars.ba/a2/index.php/pg/1994.html

[5] http://sr.wikipedia.org/sr/Drumski_Saobracaj

[6] http://www.scribd.com/doc/35721189/zakon-drumski-saobracaj

[7] http://www.Google.ba – pretraživanja

33