Uticaj sunčevog zračenja na fotosintezu i disimilaciju

Disimilacija iii disanje je lagano sagorevanje organskih materija u prisustvu kiseonika. To je proces u
kome se složena organska jedinjenja, bogata hemijskom energijom, razlažu na prostije materije uz
oslobadjanje celokupne iii samo dela energije koju organske materije sadrže. Hemijska energija koja se
pri ovom procesu oslobađa transforrniše se u druge vrste energije i koristi za razne biosinteze, rast,
razviće, razmnožavanje i dr.

Фотосинтеза је процес у коме биљке светлосну енергију Сунца претварају у хемијску, односно
процес у коме неорганске материје под утицајем Сунчеве светлости претварају у органске.

Podela biljaka prema potrebi za različitim intenzitetom Sunčeve svetlosti

Фотопериодизам је реакција биљака на трајање дана и ноћи и у односу на фотопериодску

реакцију деле се на биљке дугог дана, кратког дана и неутралне биљке.

Uticaj temperature vazduha na porast i razviće biljaka Kod većine biljaka životni procesi se povecavaju
sa povećanjem temperature. Uticaj temperature na intenzitet procesa izražava se pravilom Van-Hofa, po
kome se brzina hemijske reakcije udvostručava sa povećanjem temperature za svakih 10°C. Ovo pravilo
kod biljaka vazi samo do odredjene temperaturne granice. Daljim povećanjem temperature procesi se
usporavaju i na kraju prestaju.

VLAŽNOST VAZDUHA Vlažnost vazduha je jedan od meteoroloških elemenata koji je vrlo važan u životu
biljaka, jer igra značajnu ulogu u obavljanju njihovih životnih procesa. Optimalna vlažnost vazduha u
svim fazama razvića biljke, uz ostale povoljne uslove, doprinosi normalnom razviću biljke, a kao rezultat
toga, dobrom prinosu.

Негативни утицај киша на пољопривредне културе: Велике количине падавина доводе до

прекомерене влажности земљишта, што погоршава услове аерације, оштећују се корен биљака,
зауставља се раст биљака и може доћи до њиховог угинућа. Дуготрајне кише доводе до полегања
усева. Обилне падавине кише у време жетве и косидбе отежавају радове и доводе до великих
губитака, а такође и смањују квалитет производа

Утицај росе на пољопривредне културе: Роса је за биљке нарочито значајна у сушним периодима.
Роса је такође од значаја у периоду појаве радијационих мразева, јер се при њеном образовању
ослобађа латентна топлота, која нагло успорава даљи пад температура ваздуха. Роса има и
негативан утицај на развиће културних биљака, јер при великој влажности ваздуха стварају се
услови за развој и ширење фитопатогена. Grad je nepovoljna vremenska pojava koja pričinjava velike
štete poljoprivrednim kulturama. Veličina štete zavisi od intenziteta, trajanja i veličine zrna grada, ali i od
vrste biljaka, sortnih odlika, faze razvića, stanja useva pre oštecenja i vremenskih prilika pre i posle
padanja grada.
Утицај снега на биљну производњу Најзначајнији утицај снега огледа се у томе што је снег важан
извор воде у пољопривреди. Његовим топљењем вода одлази у дубље слојеве земљишта и на тај
начин се повећава предвегатацијска резерва воде у земљишту. Ово је посебно значајно у аридним
областима. Такође, снег је добар топлотни изолатор. У зимском периоду покрива озиме усеве и
тај начин их штити од измрзавања. Влажан снег може изазвати механичка оштећења нежнијих
делова биљака. Његово дуже задржавање исцрпљује озиме усеве и погодује појави снежне
плесни код озимих стрнина. Ако се дуго задржи у пролеће одлаже извођење пољских радова и
сетву јарих усева. У случајевима када су дневне температуре позитивне долази до његовог
отапања, а ноћу до поновног смрзавања и тада се ствара ледена кора. Када је ледена кора дебела,
испод ње долази до нагомилавања угљен-диоксида, смањују се залихе кисеоника и може доћи до
оштећења биљака. Snežni pokrivač Najveci značaj snežnog pokrivača je u tome što štiti pzime useve,
višegodišnje trave, voćke i vinovu lozu od izmrzavanja. Razlog tome je mala toplotna provodljivost snega,
koja je upravo proporcionalna gustini snega. Sa povećanjem gustine povećava se i toplotna provodljivost
snega, a smanjuje njegov znacaj kao terrnoizolatora. Sveže pali, rastresit sneg sadrži veću kolićinu
vazduha izmedu pojedinih čestica, pa stoga slabije provodi toplotu od starog, sabijenog snega. Sveže pali
sneg je, dakle, bolji termoizolator jer sprečava prodiranje niskih temperatura vazduha u površinski sloj
zemljišta, a ujedno smanjuje i odavanje toplote akumulirane u zemljištu tokom toplog dela godine.

Водна ерозија је најчешћа у брдско-планинским подруч јима где постоји нагиб и изражен кишни
период, а врло често се стварају и бујични токови . Један од видова водне ерозије су, односно
ерозије земљишта настала под дејством воде су и клизишта која представљају посебан вид
ерозије у којем гравитациона сила има улогу главног транспортног агенса. Плувијална ерозија
Удари кишне капи или града о површину земљишта узрокују плувијалну ерозију, временски је
ограничена и траје кратко. Какав утицај на обрадиве површине има јак пљусак најбоље се види на
следећој фотографији. Њива је пре свега тешко оштећена неправилним начином орања, како по
правцу тако и по дубини. Али услед јаке кише на земљишту које је већ било нарушено, дошло је
великог оштећења. Мере засузбијање ерозије на површинама које су под утицајем ерозионих
процеса високе категорије интензитета су: агротехничке мере, биолошке мере, техничке мере,
административне мере.

Мраз, релативно краткотрајан пад температуре ваздуха испод 0 ºС, по својој природи и начину
настанка може да буде радијациони или адвективни

Све методе за заштиту од мраза могу се поделити у 3 групе:

а) конзервирање топлоте,

б) додавање топлоте,

ц) мешање ваздуха.

Пасивне мере заштите од мраза Положај воћњака. Уколико је засад постављен на брдовитом
терену, треба имати у виду да је хладан ваздух гушћи и тежи од топлог и да сеон увек спушта низ
брдо формирајући у долини језера хладног ваздуха. На овим местима, као и на сувише
изложеним врховима температура ваздуха ће увек да буде нижа него на странама брда на којима
хладан ваздух несметано пролази кроз воћњак не задржавајући се. Такође, присуство објеката
или високе вегетације на паданима је од значаја јер они могу да блокирају и скрену силазну струју
хладног ваздуха чиме се смањује интензитет и трајање мраза. Активне мере заштите од мраза
Активне методе заштите од мраза подразумевају измену микроклиме биљног склопа. Грејачи за
воћњаке, повртњаке и винограде – Сагоревањем нафте долази до израчивања топлоте у околину,
стварајући локалну узлазну стурују ваздуха каја изазива мешање слојева ваздуха од тла па све до
слоја инверзије. На тај начин се топао ваздух задржава у пределу крошњи дрвећа. За стварање
оваквих услова потребно је много грајача, 120 -170 по хектару.

Фактори који указују на могућност појаве мраза: ветар, облаци, ведра ноћ након облачног дана,
тачка росе.