Универзитет у Косовској Митровици

Пољопривредни факултет

Семинарски рад

Предмет: Заштита животне средине

Антибиотици

Ментор: Студент:
Др. Славиша Гуџић, проф. Данијела Миловановић
Бр. Индекса 9/2021

Лешак, 2022

CАДРЖА
Ј

УВОД.....................................................................................................................................................1
1. АНТИБИОТИЦИ.............................................................................................................................2
1.1.КЛАСИФИКАЦИЈА АНТИБИОТИКА.............................................................................................3
1.2.МЕХАНИЗАМ ДЕЛОВАЊА АНТИБИОТИКА................................................................................4
2.ДОДАЦИ СТОЧНОЈ ХРАНИ................................................................................................................5
3.ЗАГАЂИВАЊЕ ХРАНЕ АНТИБИОТИЦИМА.........................................................................................7
4.АНТИБИОТИЧКА РЕЗИСТЕНЦИЈА......................................................................................................8
5.НЕЖЕЉЕНА ДЕЈСТВА АНТИБИОТИКА.............................................................................................10
ЗАКЉУЧАК..........................................................................................................................................11
ЛИТЕРАТУРА.......................................................................................................................................12
 УВОД

Дефиниција и значење речи Антибиотик (од грчке речи: anti - против, bfos -
живот) супстанца биолошког порекла која спречава развој неких клица и убија их. У
антибиотике спадају, између осталих, лекови добијени од неких врста гљива, посебно:
ауреомицин, пеницилин, стрептомицин, хлоромицетин итд.

Пеницилин је први антибиотик који је због своје ефикасности масовно

коришћен у целом свету и који је спасао многе људске животе. Открио га је
Александар Флеминг 1928. године и то сасвим случајно. До открића је дошло због
непажње, наиме парче хлеба је пало у петријеву посуду где је Флеминг проучавао
деловање једне врсте бактерија. Хлеб је постао буђав, а где год се појавила та буђ,
бактерије су нестале. Флеминг је открио да врста гљивица или плесни која се може
развити на бајатом хлебу садржи пеницилин, који је изузетно ефикасан антибиотик.
Убрзо је ефикасност пеницилина боље проучена, па је почела масовна производња,
која је помогла да се спасу небројени животи.

Главна карактеристика антибиотици су селективно токсични што значи да су

токсични за бактерије, али врло мало или уопште нису токсичан за самог домаћина.
Селективна токсичност је обично релативна, а не апсолутна значи да антибиотик у
концентрацијама које толерише домаћин може уништити.

Антибиотици могу бити природни (једињења неких бактерија и гљивица),

полусинтетичке (супстанце које су настале природним путем, али су хемијски
делимично модификоване) или синтетичке (супстанце које се синтетишу потпуно
вештачки преко) везе.

1. АНТИБИОТИЦИ
 Антибиотици представљају групу хемијских једињења која успоравају раст или
уништавају микроорганизме, у првом реду бактерије, на такав начин који није (у
прописаним дозама) штетан по домаћина. Антибиотици могу било да убију или да
инхибирају раст бактерија. Неколико антибиотика је исто тако ефективно против
гљивица и протозоа, а неки су токсични за људе и животиње, чак и кад се користе у
терапеутској дози. Антибиотици нису ефективни против вируса као што су прехлада
или инфлуенца, и могу да буду штетни ако се непримерено користе.

Антибиотици су произвели револуционарне промене у медицини 20. века, и

заједно са вакцинацијом су скоро довели до искорењивања болести као што је
туберкулоза у развијеном свету. Њихова ефективност и доступност доводе до
прекомерне употребе, посебно при узгоју марве, што подстиче бактерије да развију
отпорност. То је довело до широко распрострањених проблема са антимикробном и
антибиотичком отпорношћу,[тражи се извор] до те мере да је Светска здравствена
организација класификовала антимикробну отпорност као „озбиљну претњу која више
није предвиђање за будућност, она се догађа у стварности у сваком региону света и има
потенцијал да утиче на сваког, независно од узраста, у свакој земљи“.

Ера антибактеријске хемотерапије је започела открићем арсфенамина, који су

Алфред Бертејм и Паул Ерлих синтетисали 1907, и који је кориштен за третман
сифилиса. Први системски активни антибиотик, пронтосил је открио Герхард Домаг
1933, за шта му је додељена Нобелова награда 1939.године.

Понекад се термин антибиотик користи за сваку супстанцу која се примењује

против микроба, синонимно са антимикробним агенсом. Неки извори праве разлику
између антибактеријала и антибиотика; антибактеријали се користе у сапунима и
средствима за чишћење, али не као лекови. Овај чланак третира те термине као
синониме, и следи најшире заступљену дефиницију да су антибиотици супстанце које
се користе против бактерија.

У почетку, термин антибиотик односио се искључиво на супстанце које су

производ метаболизма других микроорганизама које имају бактериостатски или
бактерицидан ефекат, селективну токсичност, релативну безопасност по домаћина и
структурну стабилност да у телу истог могу да се задрже довољно дуго да произведу
пожељне ефекте. Да би хемијски агент био у потпуности ефективан, он мора
поседовати селективну токсичност, тј. мора бити способан да потпуно уништи патоген,
а да притом има мало штетног ефекта на домаћина или да га нема уопште.

Отпорност на антибиотике је природна појава која настаје услед прилагођавања

бактерија на животне средине, а данас представља велики глобални и социо-економски
проблем, о чему сведочи чињеница да Светска здравствена организација (СЗО) 2019.
уврстио је резистенцију на антибиотике међу водеће здравствене проблеме у
свету.Иако су бактерије главни "протагонисти" овог феномена, људи су ти који трпе
директне негативне ефектепоследице: инфекције, које су релативно честе у популацији
(гонореја, пнеумонија, туберкулозаитд.) постају веома захтевни, готово немогуће
излечити. Управо зато је важно знати зашто и пошто бактерије у данашње време
постају све отпорније на антибиотике.1

1.1.КЛАСИФИКАЦИЈА АНТИБИОТИКА

Антибиотици се уобичајено класификују према произвођачу микроорганизама,

хемијској структури, начину деловања, спектру деловања те прекурсору и
метаболичком путу биосинтезе. Антибиотици који се користе у ветеринарској
медицини припадају следећим основним групама:

 ß-лактамски антибиотици који представљају групу најчешће применљивих

антибиотика у лечењу бактеријских инфекција стоке на фармама које
обухватају две главне групе антибиотик: пеницилин и цефалоспорин;
 аминогликозидни антибиотици који се користе у лијечењу животињских и
хуманих болести чији су најпознатији представници гентамицин, линкомицин,
неомицин, стрептомицин, канамицин, амикацин и апрамицин;
 макролидини антибиотици су група антибиотика која се у ветеринарској пракси
користи за лечење респираторних болести, најпознатији представници су
ацетилсовалерилтилвалозин, еритромицин, спирамицин, тилмикозин, тилозин и
тулатромицин;
 пептидни антибиотици с најчешћом применом у лијечењу упалних процеса
уринарног тракта чији су најпознатији представници цинк-бацитрацин,
ефротомицин и виргинијамицин;
 тетрациклински антибиотици су често применљива група антибиотика широког
спектра деловања, најпознатији представници су клортетрациклин,
окситетрациклин, тетрациклин и доксициклин;
 кинолони односно синтетички антимикробни агенси широког спектра деловања
који се употребљавају у сточарству и за аквакултуре, најпознатији
представници су сарафлоксацин и дифлоксацин (Кос, 2011).

1.2.МЕХАНИЗАМ ДЕЛОВАЊА АНТИБИОТИКА

1
https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BE
%D1%82%D0%B8%D0%BA
 Антибиотик може да оштети патоген на неколико начина. Антибиотици са
веома високим степеном селективности (тј. они који имају афинитет ка само једној или
две бактерије) делују против патогена тако што заустављају синтезу ћелијског зида
тога патогена, без кога он не може да функционише. У ову групу антибиотика спадају
пеницилини, цефалоспорини и ванкомицини.

Антибиотици такође могу да се вежу за рибозоме патогена. Рибозоми су место

синтезе протеина. Везивањем антибиотика за рибозом спречава се синтеза протеина
тог патогена, и долази до погрешног читања амино киселина, и на тај начин
антибиотик спречава функционисање патогена. У ову групу антибиотика спадају
гентамицин, хлорамфеникол, тетрациклин, и еритромицин.

Познавање механизма деловања антибиотика то омогућава рационалнији

приступ проналажењу нових и модификовању постојећих антибиотика.

Према месту деловања у ћелији микроорганизама, делимо их у следеће главне

групе:

 антибиотици, инхибитори биосинтезе ћелијског зида (пеницилини,

цефалоспорини, циклосерин, бацитрацин) који спречавају умрежавање
пептидогликанског слоја ћелијског зида бактерије које доводе до лизе ћелија;
 антибиотици који инхибирају биосинтезу протеина (антибиотици широког
спектра – тетрациклини, стрептомицин, хлорамфеникол) који спречавају процес
читања аминокиселина и синтезу пептида из мРНК у рибозомима;
 антибиотици који инхибирају функцију ДНК (антитуморски антибиотици -
актиномицин, блеомицин, дауномицин) који спречавају синтезу нуклеозида,
репликацију ДНК и транскрипцију мРНА на ДНК шаблону;
 антибиотици који се везују за цитоплазматску мембрану (полипептидни
антибиотици: бацитрацин, грамицидин, полимиксин, низин) који доводе до
дисфункције цитоплазматске мембране (осмотска баријера) и неконтролисани
пролаз растворених материја молекула у ћелију и из ње (Шушковић, 2012б).2

2.ДОДАЦИ СТОЧНОЈ ХРАНИ

2
https://hrcak.srce.hr/file/186287
 Антибиоза је појава којом се раст или виталност одређених микроорганизама
ограничава, или чак зауставља, кроз продукте метаболизма других бактерија и
гљивица. Ови бактериостатски или бактерицидни метаболички производи се називају
антибиотици.

Данас су познате хиљаде антибиотика. Неки од њих се широко користе у

хуманој и ветеринарској медицини, у циљу сузбијања одређених патогена. У исхрани
домаћих животиња тестирано је и преко 20 антибиотика, али су неки били неуспешни.
Међутим, неки антибиотици показују позитиван ефекат на раст и искоришћеност хране
код домаћих животиња, па се тиме може скратити период това стоке. Повољан утицај
на раст посебно се манифестује ако се животиње држе у неповољним условима
животне средине, или нису правилно и потпуно храњене. Развој и здравље, посебно
код младих животиња, побољшава се додатком антибиотика, који спречавају пробавне
сметње и дијареју. Дејство антибиотика, као допуна сточној храни, не испољава се
само на цревну флору, већ и на апсорпцију хранљивих материја и евентуално њихово
коришћење у ендогеном метаболизму. Додавање антибиотика животињама у узгоју,
као што су живина, свиње, телад и јагњад, показују највећи утицај и успех.

Нежељени ефекти антибиотика. — На почетку употребе антибиотика, као

додатака сточној храни, дошло је до изражаја мишљења против употребе таквих
материја у исхрани домаћих животиња. Разлог за то била су, пре свега, искуства
нежељених ефеката која су се јављала током терапијске употребе антибиотика. Тада се
посебно расправљало о томе да ли нутритивна употреба антибиотика доводи до појаве
њихових резидуа код животиња, а самим тим и у намирницама животињског порекла.
То би могло довести до стварања резистентних сојева бактерија код људи, који би били
отпорни на терапеутске дозе антибиотика. Остала разматрања везана су за квалитет
меса, клање под утицајем антибиотика у храни, као и одсуство дејства антибиотика
након дужег давања. У међувремену су спроведене бројне студије које су се односиле
на ове нежељене ефекте антибиотика. Показало се да се остаци антибиотика могу наћи
у животињским производима (млеко, јаја, месо) само у терапијским дозама. Све у
свему, показало се да због нутритивне употребе антибиотика нема остатака
антибиотика у намирницама.

Прописи о квалитету сточне хране дозвољавају употребу антибиотика у

сировом облику иу облику пречишћених препарата у производњи крмних смеша.
Сирови антибиотици представљају масу микрофлоре, која се користи за производњу
антибиотика и остатка супстрата, као и производа који настају у процесу деловања
употребљене микрофлоре. Антибиотици намењени за производњу премикса, када се
стављају у промет, морају имати декларацију на којој је назначена врста и
концентрација антибиотика.

У крмним смешама могу се користити највише два антибиотика, који не смеју

припадати истој хемијској групи. Укупна количина антибиотика не сме бити већа од
дозвољене дозе. Антибиотици се могу користити у крмним смешама по врстама и у
количинама само у складу са прописима о квалитету сточне хране. Дакле, следећи
антибиотици се могу користити у смешама за животиње:

 hlortetraciklin — hidrohlorid (C22H23O3N2Cl · HCl)

 oksitetraciklin — hidrohlorid (C22H24O9N2 · HCl)
 oleandomicin (C35H61O12N)
 benzantin — penicilin G (C48H56N6O8S2)
 bacitracin — cink (C66H103O16N17SZn)
 bacitracin — mangan (C66H103O16N17SMn)
 virginiamicin (C28H35N3O7)
 tilozin (C43H49N7O10)
 flavofosfolipol (C70H124N6O40P)
 neomicin. [C29H58O16N8SO4)4]

Антибиотици се могу додавати крмним смешама намењеним за исхрану домаћих

животиња одређене врсте и старости, само у количинама које су наведене у наставку, и
то:

- Изостављено из приказа
- Декларација за премиксе и крмне смеше, које садрже антибиотике и друге
стимулаторе раста, мора да садржи податке о врсти, количини и року трајања.
- Антибиотици се најчешће пакују у лименке, или дрвена бурад, ако су у питању
већа паковања, и чувају се у мрачним и сувим просторијама, које су прилагођене за
проветравање.
- У производњи крмних смеша могу се користити и други стимулативни адитиви
неантибиотског порекла, који морају да испуњавају захтеве посебних прописа о
здравственој исправности производа.3

3.ЗАГАЂИВАЊЕ ХРАНЕ АНТИБИОТИЦИМА

3
https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/stocna-hrana-2
 Хемијска контаминација намирница почиње на ораницама (њиве, воћњаци,
повртњаци...), затим током транспорта, прераде хране...

Загађујуће материје које доспевају у храну су: пестициди, вештачка ђубрива,

састојци амбалаже, адитиви (заслађивачи, вештачке боје и ароме, конзерванси,
антиоксиданси, антимикробна средства, емулгатори, стабилизатори...), соли олова,
живе, бакра, цинка, алуминијум, кадмијум…

У шталама и фармама животиње се лече антибиотицима и хормонима, тако да

могу да пређу у месо, млеко, јаја и друге производе животињског порекла.

Антибиотици могу изазвати: резистенцију, преосетљивост и алергије, а хормони

хормонске поремећаје.

Антибиотици могу бити присутни у:

- месу,
- млеку,
- меду и
- јајима животиња које су биле третиране лековима због лечења одређених болести.

Савремени узгој животиња не може се замислити без употребе ветеринарских

лекова.

Најчешћи разлог који доводи до тога да се остаци ( резидуе ) лекова нађу у храни
пореклом од животиња су људски фактори:

- неконтролисана употреба ( илегалну и нестручну употребу лекова )

- погрешно дозирање

Последице загађења хране:

- тровање,
- алергија,
- цревне болести,
- упале,
- оштећење имуног система,
- нагомилавање у организму,
- рак.4

4.АНТИБИОТИЧКА РЕЗИСТЕНЦИЈА

4
https://www.vzsbeograd.edu.rs/sr/
 Антимикробна резистенција или резистенција на антибиотике настаје када се
бактерије адаптирају и почну да се размножавају у присуству антибиотика, односно
када бактерије постану отпорне на антибиотике, који би требало да их униште.

Антимикробна резистенција (АМР) је способност микроорганизама да се

одупру антимикробном третману. Прекомерна и неправилна употреба повезана је са
појавом и ширењем микроорганизама отпорних на антимикробне лекове, због чега
лекови постају неефикасни и представљају озбиљну претњу по јавно здравље. Отпор се
увек помиње у негативном контексту због утицаја на људско здравље, а стиче се
утисак да је то нешто неприродно. То је заправо природни феномен прилагођавања
микроорганизама на спољашње утицаје. Човек, међутим, својим деловањем и
нерационалном и често неоправданом употребом антимикробних лекова доприноси
ширењу и јачању отпорности у окружењу.

Пацијенти у здравству и узгајивачи који су у директном контакту са

животињама имају највећи ризик од инфекције отпорним бактеријским сојевима.
Опште је познато да су узгајивачи свиња углавном носиоци бактерије Стапхилоцоццус
ауреус (МРСА) отпорне на метицилин. У опасности су и власници кућних љубимаца.
Директан контакт са животињама неминовно доводи до колонизације човека
животињским микроорганизмима.

Ширење АМР кроз животну средину узроковано је људским и животињским

излучевинама, а резистенција на антимикробна средства представља обострану
опасност за људе и животиње. Ширење животне средине настаје услед људског и
животињског измета. Стајњак и отпадне воде из домаћинстава су значајни извори
отпора у животној средини. Додатно оптерећење за животну средину изазива примена
антибиотика у агрономији, који се користе за лечење бактеријских болести у биљкама.
Ако томе додамо и отпадне воде из фармацеутске индустрије, јасно је да је животна
средина огроман и сложен медиј за ширење резистенције.

Борба против АМР-а захтева холистички, мултисекторски приступ који

укључује људску и ветеринарску медицину, сточарство, пољопривреду, животну
средину, трговину и комуникације. Комисија ЕУ је у јуну 2017. прихватила Акциони
план „Једно здравље“ против АМР (ЕУ Оне Хеалтх Ацтион План агаинст АМР), који
заједнички спроводе Европска агенција за безбедност хране (ЕФСА), Европски центар
за контролу и превенцију болести ( ЕЦДЦ ) и Европска агенција за лекове (ЕМА).

Законодавство ЕУ је усклађено са Акционим планом и циљевима борбе против

АМР, па су законске одредбе о забрани употребе антибиотика као промотера раста код
животиња и Смернице о разумној употреби антимикробних лекова у ветеринарству
медицине усвојени су за област ветерине. Од држава чланица се захтева да израде
националне акционе планове, контролишу и прате потрошњу антимикробних лекова и
АМР, као и да израде националне смернице за разумну употребу антибиотика у
хуманом и ветеринарском сектору.
 Када говоримо о проблему прекомерне и неодговарајуће употребе антибиотика,
углавном говоримо о њиховој употреби код људи. Међутим, у ветеринарској медицини
постоји и контроверза о употреби антибиотика. Према подацима Светске здравствене
организације (СЗО), у неким земљама укупна количина антибиотика коришћених код
животиња је четири пута већа од количине која се користи код људи. Исти извор тврди
да се у многим земљама антибиотици користе као покретачи раста иу превентивне
сврхе, а не у сврху лечења болесних животиња. Посебан проблем у ветерини је
метафилакса. Када је животиња болесна, поред ње, потребно је лечити и друге
животиње из заједнице (јато или стадо) како би се спречило ширење заразе. Употреба
антибиотика у циљу превенције болести код других здравих особа које су у контакту са
болесном животињом назива се метафилакса. Веома је тешко минимизирати
метафилаксију јер се антибиотици углавном дају животињама кроз храну и воду које
животиње конзумирају заједно. Чак и врло младим животињама се превентивно дају
антибиотици како би се повећао њихов опстанак и смањили економски губици у
сточарству.

Храна такође
може бити извор
АМР-а. Опасност од
АМР-а који се
преноси храном
лежи у
контаминацији хране
отпорним
бактеријама из
дигестивног система
животиње. Храна
животињског
порекла (месо, млеко
и јаја) представља опасност, посебно ако није прописно термички обрађена (сирова
или полу-сирова). Зоонотске бактерије се шире околином и могу контаминирати усеве,
воће и поврће које се наводњава загађеном водом или храни животињским ђубривом.
Свеже воће и поврће (парадајз, зелена салата, спанаћ, краставци, диња, лубеница) врло
су често извор салмонелозе, кампилобактериозе и инфекција ентерохеморагичном Е.
цоли. Као извор таквог загађења, између осталог, помиње се вода за наводњавање, која
преноси бактерије са оближњих фарми и пашњака. 5

5
https://www.zzjzdnz.hr/hr/kampanje/antibiotici-danas-lijece-sutra-mozda-nece/1347
 5.НЕЖЕЉЕНА ДЕЈСТВА АНТИБИОТИКА

Антибиотици се тестирају за бројне могуће негативне ефекте на људима и другим

сисарима пре него што се одобри њихова клиничка примена. Они се обично сматрају
безбедним, и већина њих је добро толерисана. Међутим, поједини антибиотици су
били везани за опсег штетних нуспојава. Нуспојаве су у опсегу од благих до веома
озбиљних у зависности од кориштеног антибиотика, циљних микробних организама, и
индивидуалног пацијента. Безбедносни профили новијих лекова често нису добро
познати, за разлику од оних са дугом историјом примене. Непожељна дејства су у
опсегу од грознице и мучнине до знатних алергијских реакција, укључујући
фотодерматитис и анафилаксу. Честа нуспојава је дијареја, која је последица
поремећаја композиције интестиналне флоре, што може да доведе од прекомерног
раста патогених бактерија, као што је Clostridium difficile.

Антибактеријски агенси исто тако могу да утичу на вагиналну флору, те могу да

доведу до прекомерног раста квасце из рода Can dida у вулво-вагиналној области.

Додатне нуспојаве могу да произађу из интеракције са другим лековима, као

што је повећани ризик од повреде тетива услед администрације хинолонских
антибиотика са системским кортикостероидом. Неки научници сматрају да
неселективна употреба антибиотика мења микробиоту домаћина и то је било повезано
са хроничним болестима.6

6
https://produzizivot.com/antibiotici-grupe-nacin-primene-i-nuspojave/
 ЗАКЉУЧАК

Антибиотици су једињења која могу да убију бактерије (бактерициде) или

инхибирају процес раста и размножавање бактерија (бактериостатици).
Бактериостатика на високој концентрације могу имати и бактерицидни ефекат.

Резистенција на антибиотике је отпорност бактерија на антибиотике, односно

њихова способност да расту присуство антибиотика. Развој резистенције на
антибиотике је пример природне селекције присуство антибиотика представља
селективни притисак и то само оних бактерија које поседују гене јер ће отпорност на
антибиотике преживети. Отпорност на антибиотике постоји дуго времена периода као
саставни део еволуције бактерија, али савремени начин живота и ирационални и
прекомерна употреба антибиотика значајно убрзава процес његовог развоја и ширења.
Постоје два врста резистенције: примарна (интринзична), која се јавља као резултат
одсуства циљног места за антибиотик у бактерији и секундарни (стечени) који настаје
као резултат мутације бактеријски геном или хоризонтални трансфер гена
(трансформација, трансдукција и коњугација). Механизми деловања секундарне
резистенције су ензимска модификација антибиотик, промена молекуларне структуре
циљног места за антибиотик, промена пропустљивост спољашње мембране бактерије и
убрзано избацивање антибиотика из ћелије.

Отпорност на антибиотике је велики глобални проблем јер је лечење често

бактеријске инфекције су постале теже. Да би се избегао проблем резистенције на
антибиотике у будућности смањена, потребно је предузети одређене мере као што су
смањење употребе антибиотика, едукација популације и подстицање истраживања у
циљу бољег разумевања механизама антибиотика отпорност и развој нових,
ефикаснијих антибиотика на које бактерије неће бити отпорне, бар неко време.
 ЛИТЕРАТУРА

 https://sr.m.wikipedia.org/sr-ec/%D0%90%D0%BD
%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BE
%D1%82%D0%B8%D0%BA
 https://hrcak.srce.hr/file/186287
 https://www.tehnologijahrane.com/knjiga/stocna-hrana-2
 https://www.vzsbeograd.edu.rs/sr/
 https://www.zzjzdnz.hr/hr/kampanje/antibiotici-danas-lijece-sutra-mozda-
nece/1347
 https://produzizivot.com/antibiotici-grupe-nacin-primene-i-nuspojave/