ANTIBIOTICI

Ema Vranić i Tara Ljuboja 2sbh

 KO SU BAKTERIJE?
Bakterije su jednoćelijski organizmi prokariotske građe.
Najstariji su i najbrojniji organizmi na planeti.
Njihovo postojanje otkrio je Anton van Levenhuk.
Imaju široku primenu u prehrambenoj industriji i bitne su kao članovi
mikrobioma.
 PATOGENE BAKTERIJE

Patogeno dejstvo bakterija odlikuje virulencija i toksična moć.

Virulencija je sposobnost bakterija da se održavaju u organizmu.
Bakterijski toksini se dele na:
-endotoksine - nalaze se u ćelijskom zidu
-egzotoksine - izlučuju se iz bakterije u okolinu
Difterija, tetanus, kolera, botulizam…
Bakterijska oboljenja se mogu sprečiti:
-antibioticima
-vakcinacijom
-ispravnom higijenom
-pasterizacijom
 ŠTA SU ANTIBIOTICI?

Antibiotici su prirodna organska jedinjenja, koja proizvode mikroorganizmi i koja

inhibiraju rast ili ubijaju druge mikroorganizme.
Svaka supstanca koja inhibira rast i replikaciju može se zvati antibiotikom ali antibiotik
deluje unutar tela što ga odvaja od:
● antiseptika
● sredstava za dezinfekciju
Neke vrste antibiotika delotvorne su protiv gljivica i protozoa.
 ISTORIJAT

Moderna hemoterapija datira još od 1600. godine i njen razvoj se može podeliti
na tri perioda:
1. Period I (od 1600. do 1900. godine) - kinino drvo, alkaloid emetin
2. Period II (od 1900. do 1935. godine) - sintetička jedinjenja, Paul Ehrlich
3. Period III - (od 1935. godine - nadalje) - prontosil, sulfanilamid,
sulfapiridin, penicilin, streptomicin
FLEMING
 BOJENJE PO GRAMU

Metoda kojom se bakterije razvrstavaju na Gram

pozitivne i Gram negativne na osnovu osobina
ćelijskog zida.
Faze bojenja po Gramu:
● Bojenje kristal violet-om
● Stabilizacija boje jodom
● Dekolorizacija acetonom i alkoholom
● Kontra bojenje safraninom
 GRAM POZITIVNE/NEGATIVNE
Pozitivne Negativne

Imaju ćelijski zid koji čini sloj peptidoglikana Imaju tanji sloj peptidoglikana pa se boja ispira
koji zadržavaju boju unutar ćelije i nakon alkoholom. Imaju i dodatnu spoljnu membranu
ispiranja od lipida.

Manje su rezistentne na antibiotike Rezistentnije su na antibiotike

 ŠTE JE ANTIBIOGRAM?

Postupak ispitivanja osetljivosti mikroorganizma na antibiotike izlaganjem

standardne koncentracije mikroorganizma specifičnim koncentracijama
antibiotika.
Osetljivost se može ispitivati na bakterijama, gljivicama i virusima.
Za neke mikroorganizme se prema osetljivosti na jedan lek, može predvideti
osetljivost na slične lekove.
METODE:
1. Difuziona (disk)
2. Diluciona (razblaženja)
3. Kombinovana (E-test)
Disk-difuziona metoda
● Zasniva se na principu difuzije antibiotika kroz čvrstu hranljivu
podlogu (agar) prethodno zasejanu ispitivanom bakterijskom
kulturom
● Pravi se suspenzija od nekoliko bakterijskih kolonija izolovanih sa
podloge
● Omogućava istovremeno ispitivanje osetljivosti na veći broj
antibiotika
● Jednostavna metoda, relativno brza (24 h)
Rezultati se očitavaju kao:
1. osetljiv (susceptible = S)
2. srednje osetljiv (intermediate = I) ili
3. otporan (resistant = R).

Nakon inkubacije (16–18 h) se meri promer zone inhibicije oko svakog diska.
Svaka kombinacija mikroorganizma i antibiotika ima različiti promer, što se
označava sa S, I ili R.
Dilucioni metod antibiograma
● niz dvostrukih razblaženja antibiotika u odgovarajućoj podlozi
Prema podlozi u kojoj se prave razblaženja antibiotika:
1. bujon dilucioni metod
- mogućnost određivanja MIK i MBK
- ispituje se osetljivost jedne bakterijske vrste na jedan antibiotik
- složena tehnika izvođenja, trajanje > 24 h
2. agar dilucioni metod
Kombinovano - E test
● Kombinovani metod antibiograma
● Zasniva se na pincipu difiuzje antibiotika kroz čvrstu hranljivu podlogu-
agar predhodno zasejanu ispitivanom bakterijskom kulturom
● Koristi se plastična traka impregnirana antibiotikom u gradijentu
koncentracije
● direktno očitavanje vrednosti MIK
● istovremeno se ispituje osetljivost na veći broj
● antibiotika
● jednostavan, relativno brz (24 h), visoka cena
 STRUKTURA ANTIBIOTIKA

Hemijska struktura antibiotika može se razmatrati na tri različita nivoa:

● Nivo funkcionalnih grupa antibiotika (amino, hidroksilne, sulfidne…)
● Nivo delova antibiotika-subjedinice- (nukleozidi, kiseline, peptidi…)
● Nivo organizacije molekula (odnos izmedju subjedinica)

Proizvod su sekndarnog metabolizma mikroorganizma. Sintetišu se pri kraju intenzivnog

rasta mikroorganizama u situacijama kada čelije prestaju sa deobom.
 PODELA PREMA HEMIJSKOJ GRAĐI

● Tetracikline (doksiciklin, oksitetraciklin...)

● Beta laktamske antibiotike (penicilini i cefalosporini)
● Makrolide (eritromicin, azitromicin, klaritromicin...)
● Linkozamide (linkomicin i klindamicin)
● Aminoglikozide (streptomicin, amikacin, gentamicin, rifampicin,
neomicin...)
● Glikopeptide (vankomicin i teikoplanin)
 KAKO RADE
ANTIBIOTICI?
Sintetički agensi su hemijska jedinjenja abiogenog porekla :
● Bakteriostatici (zaustavljaju rast)
● Bakteriocidi (ubijaju)

U osnovi delovanja svih antimikrobnih agenasa je selektivna toksičnost.

Molekulska osnova slektivne toksičnosti se zasniva na tome što agensi
specifično inhibiraju procese kojih nema u ćeliji domaćina.
 VRSTE DELOVANJA

● Inhibitori intracelularnih enzima

● Inhibitori sinteze zida bakterija
● Inhibitori funkcionalnosti citoplazmatične membrane
● Inhibitori sinteze nukleinskih kiselina
● Inhibitori sinteze proteina
 MIKROORGANIZMI-PROIZVOĐAČI
Najveći broj antibiotika koji se danas koriste proizvod su malog broja
mikroorganizama.

58% bakterije- Acrinomycetales (Streptomyces, Nocardia, Micromonospora)

Streptomicin, Nokardicin A, Gentamicin

Gljive - Fungi imperfecti (Penicillium, Aspergillus, Cephalosporium)

Penicilin, Cefalosporin

Eubakterije - Bacillaceae
Bacitracin
PROIZVODNJA ANTIBIOTIKA
 EFEKTIVNOST ANTIBIOTIKA

Na efektivnost antibiotika utiču:

● Alkohol
● Mleko i mlečni proizvodi
● Mineralna voda
● Kafa
 KADA SU ANTIBIOTICI ŠTETNI?
● Antibiotici mogu biti štetni za organizam ako sami sebi oređujete terapiju i dužinu
lečenja. Može se desiti da otpornije bakterije prežive i postaju imune na lek.
● Antibiotici mogu ispoljavati neke oblike toksičnosti. Na primer aminoglikozni
antibiotici mogu dovesti do oštećenja bubrega i sluha.
● Takođe, antibiotici mogu štetno delovati na jetru, organe za varenje i bubrege.
 REZISTENCIJA

Bakterijska rezistencija je otpornost bakterija na dejstvo antibiotka. Može biti:

● Urodjena
● Stečena
Bakterijska rezistencija se ne može sprečiti, nemarnom i prekomernom
konzumacijom antibiotika sticanje otpornosti se samo ubrzava.
Hvala na pažnji!