UNIVERZITET U PRIŠTINI

MEDICINSKI FAKULTET
sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

GRAĐA BAKTERIJSKE ĆELIJE I BOJENJE PO GRAMU

Seminarski rad iz predmeta

Mikrobiologija

Prof. dr Aleksandra STUDENT:

Arsović Elma Selimi
1194/17

Kosovska Mitrovica, Mart, 2019.

 UVOD

Bakterije su jednoćelijski, po tipu građe prokariotski organizmi,

veličine 0.2-2 mikrometara. Mikroskopski izgled je genetski određen, zato su oblici
bakterija: loptaste, štapićaste, spiralne.
Pleomorfizam je pojava u varijacija u veličini, izgledu u odnosu na standardan
oblik.
 1.1. Građa Bakterija

U građi razlikujemo osnovne delove, od spolja put unutra su:

-omotači (kapsula, ćelijski zid, ćelijska membrana)
-izrasline na površini bakterije ( flagele, pili, aksijalni filamenti)
-citoplazma

1.2. Kapsula
Kapsula je želatinozni omotač, čine je polimeri polisaharida, a zbog viskoznosti se ne može
odvojiti od bakterijske ćelije i ne utiče na propustljivost drugih omotača. Ukoliko ima amorfnu
strukturu (kompaktniju) zove se sluzavi omotač
Stvara se u pogodnim uslovima, ima antifagocitna svojstva i nosilac je virulencije patogenih
bakterija, zbog prisustva kapsularnih antigena ( K-antigeni ) omogućena je
-serotipizacija i postavljanje brze dijagnoze,
-pripremi vakcina protiv oboljenja izazvanih istim antigenom
-zaštiti bakterija od imunskog odgovora.

Kapsula ima ulogu u održavanju osmotske ravnoteže usled negativnog naelektrisanja

Glikokaliks (slatki omotač) je splet polisaharidnih fibrila, teško se uočava, okružuje bakteriju.
Glavna uloga je u adherenciji, u biofilmu bakterija omogućava otpornost na antiseptike i
antibiotike
Boji se posebnim bojama India Ink

1
 1.3. Ćelijski zid

Ćelijski zid je višeslojni, rigidni omotač, nalazi se ispod kapsule, daje oblik bakteriji i obezbeđuje
joj turgor (štiti je od pucanja jer je bakterija hipertonična u odnosu na sredinu)
U ćelijskom zidu se nalaze O-antigeni, a jedinstven hemijski sastav joj omogućava
peptidoglikan štiteći je od oštećenja. Konstrukcija ćelijskog zida omogućava interakciju sa
spoljašnjom sredinom u toku razmene hranjivih materija.
Na osnovu bojenja po gramu razlikujemo dva tipa strukture ćelijskog zida:
Gram Pozitivne i Gram Negativne Bakterije

1.4. Ćelijski zid Gram + bakterija

Debljine je 20-80 nm, kompaktan i čini ga 60-100% peptidoglikana i teihoična kiselina 50%, kao
I mala količina polisaharida, proteina (faktori virulencije)

Peptidoglikan (murein) se nalazi samo kod prokariota. Njegov skelet čine naizmenično poređani
molekuli N-acetilglukozamina i N-acetilmuraminska kiselina spojeni glikozidnim vezama.
Za svaki molekul muraminske kiseline vezan je tetrapeptid od L i D aminokiselina,
povezuju se u lance i time formiraju trodimenzionalni matriks, sličan vreći dajući joj fizičku
podršku.
enzim transpeptidaza stvara peptidnu vezu ( ciljna mesta za beta-laktamski antibiotik)
enzim lizozim glikozidne veze raskida, efekat je liza ćelijskog zida
Teihoinska kiselina je polimer glicerola ili ribitol fosfata, kovalentno je vezana za peptidoglikan,
ima ulogu faktora virulencije jer vrši adheziju za epitelne ćelije, ako je vezana za citoplazmatsku
membranu naziva se lipoteihoična kiselina.

2
1.5. Ćelijski zid Gram – bakterija

Ćelijski zid Gram- bakterija je tanji 10-15 nm, manje kompaktan i hemijski kompleksniji.
Čini ga:
spoljašnja i unutrašnja membrana
periplazmatski prostor koji se nalazi između ćelijske membrane i spoljašnje membrane gram-
bakterija

Spoljašnja membrana; negativno naelektrisana, zaštita od ulaska antibiotika

poseduje dva listića gornji izgrađen od LIPOPOLISAHARIDA
i donji od FOSFOLIPIDA koje probijaju porini.

Lipopolisaharid – endotoksin sastoji se od:

toksičnog lipida A
centralnog polisaharida
O antigena,
čvrsto je vezan za površinu ćelije, njegovo oslobađanje je u toku lize ćelije, izazivajući
endotoksični šok.

LPS izaziva aktivaciju urođenog imunog odgovora preko CD14/TLR4/MD2 receptorskog

kompleksa koji je ispoljen na monocitima, dendritičkim ćelijama, makrofagama, B
limfocitima
CD14 i TLR4 pripadaju receptorima koji prepoznaju molekulske obrasce patogena.
Njima u prepoznavanju O-antigena pomažu MD2 molekul koji predstavlja koreceptor TLR4 i
protein koji vezuje LPS i prezentuje ga navedenim receptorima.

Sistemska imuna aktivacija u odgovoru na prisustvo LPS-a obuhvata:

Transkripciju i oslobađanje proinflmatornih citokina, među kojima su najzastupljeniji IL-1, IL-6 i
TNF-α . IL-1 i TNF- α nastaju lokalno deluju na endotelne ćelije izazivajući zapaljenje.
Cirkulišući IL-6 indukuje u hipotalamusu sintezu prostaglandina (PG) deluje na termosenzitivne
neurone hipotalamusa izazivajući visoku temperaturu.

3
Periplazmatski prostor: je intermembranski prostor, u kome se nalaze enzimi beta laktamaze i
aminoglikozidaze, vezujući proteini koji imaju ulogu u hemotaksi i transportu, i oligosaharidi
koji formiraju osmotski pritisak kao odgovor na spoljašnje faktore.

Unutrašnja membrana: nju čini najveći deo peptidoglikana sa opštim hemijskim

karakteristikama.

2.1. Ćelijska Membrana

Čine je fosfolipidi i proteini, fleksibilna i tanka 8nm, nalazi se ispod peptidoglikana i građe je iste
kao i kod eukariota, ne sadrži sterole. Slične je građe kod G+ i G- bakterija, s tim što Gram – ne
sadrže lipoteihoičnu kiselinu. Učestvuje u deobi jer je bakterijsi hromozom vezan za nju.
-propustljivost joj omogućava ulogu u transportu, sekreciju
-ključna je za rast bakterijske ćelije

3.1. Izrasline na bakterijskoj ćeliji

Flagele končaste strukture, služe za kretanje, protein flagelin koji ih izgrađuje ima antigenske
osobine ( H ) antigen. Raspored flagela može biti različit:
-peritrihijalni, ukrug oko ćelije
-mohotrihijalni, na jednom polu
-lofotrihfa, na oba pola

Pili - kratke, rigidne strukture, sastavljene od proteina pilina koji poseduje antigenske osobine.
Dve vrste pila razlikujemo
-zajednički, na površini bakterije, služe za adheziju.
-seks pili služe za razmenu genetičkog materijala (konjugacija)

4
 4.1. Citoplazma
-Ispunjava unutrašnjost bakterije, granulozne strukture, jer sadrži puno ribozoma.
U citoplazmi se nalaze:
Ribozomi su ribonukleoproteini kojih ima tri vrste.
Poseduju veliku i malu subjedinicu 50 S i 30S. Glavna uloga sinteza proteina

Citoskelet čine:
mikrofilamenti (aktin)
mikrotubuli ( mikrotubulin)
intermedijarni filamenti
Modifikacija skeleta je; glavni faktor virulencije, učestvuju u deobi, daju oblik bakterijskoj
ćeliji i obezbeđuju lokalizaciju proteina.

Nukleoid je cirkularan, dvolančani molekul DNK koji predstavlja jedan hromozom. Zato su
bakterije haploidni organizmi. Nukleoid može biti vezan za ćelijsku membranu i sadrži 600-6000
gena. Odsustvo nuklearne membrane omogućava brži rast, i bržu promenu sinteze gena.

Plazmidi su ekstrahromozomske strukture koje sadrže DNK. Sastavljeni su od dvolančane DNK i

mogu da se replikuju nezavisno. Sintetišu većinu faktora virulencije u nivou flagela, pila...

5.1. Spore
U slučaju nepovoljnih uslova života bakterije prelaze u metabolički neaktivne forme koje se
nazivaju spore, ovaj proces se naziva sporulacija, ne predstavljaju način razmnožavanja već
način preživljavanja.
Jedna bakterija može da formira jednu sporu iz koje može u pogodnim uslovima, procesom
germinacije nastati metabolički aktivna bakterija
Kalcijum dipikolinat omogućava rezistenciju na niske temperature
Omotač spora se sastoji od:
membrane spore,korteksa,omotač ( cistein) i egzosporijum ( lipoprotein)

5
 6.1. Bojenje po Gramu

Za bojenje po Gramu preko celog preparata nanese se prva boja kristalviolet (3 min)
Boja se zatim fiksira lugolom (zasićena otopina joda u KI) 1 do 2 min. Preparat se dobro ispere
96%-tnim etalonom. Delovanje etanola prekida se ispiranjem preparata pod mlazom vode.

Ako su dakle, u preparatu bile gram pozitivne bakterije, one će nakon prvog dela bojenja biti
obojene plavo-ljubičasto. Ako su u preparatu bile i gram-negativne bakterije, one će nakon
dodatka etanola i vode, odbojiti i ostati bezbojne.
U daljem postupku, radi dokazivanja i gram-negativnih bakterija, nanosimo preko preparata
kontrastnu crvenu boju safranin ili karbol-fuksin i ostavimo 0,5 do 1 minute. Nakon toga
preparat se opere pod mlazom vode i Gram-negativne bakterije stoga će bit obojene u crveno.

Postupak bojanja po Gramu (I):

1. gentiana violet ili kristal violet 3-5 min

2. lugol 1-2 min
3. ispiranje etanolom
4. ispiranje vodom
5. karbol fuksin ili safranin 0,5-1 min
6. ispiranje vodom

Obojani preparat se osuši između filtar papira ili na zraku. Na preparat se doda kap
imerzionog ulja (cedrovo ulje ili anisol) i mikroskopira pod imerzionim objektivom (povećanje
1000x)

6
 SADRŽAJ

Uvod
1Građa Bakterija......................................................................................1
1.1Ćelijski zid bakterija G+.....................................................................2
Ćelijski zid G- bakerija............................................................................3
Ćelijska membrana..................................................................................4
Citoplazma i Spore..................................................................................5
Bojenje po Gramu...................................................................................6

LITERATURA

Šerčer A. I saradnici: Medicinska enciklopedija II sveska (Banj-Ćul) (1958)

3. Seashore MR, Wappner RS: Genetics in Primary Care & Clinical Medicine. Prentice Hall
Int,
Medicinska Bakteriologija Savremena Administracija Beograd
2002. 5. Baird PA,et al. Genetic disorders in children and young adults: a population study.
Prevention of neural tube defects: results of the MRC Vitamin Study. Lancet 1991; 338; 132-