Mikrobiologija Opsta bakteriologija I A

A. 1. Gradja bakterijske celije? Prokarioti-bakterije prosti nemaju jedro.

Bakterija je jednocelijski organizam, koji moze da se javlja u vise razlicitih oblika ali 3oblika su osnovna.
To su:

1. Loptast oblik – loptaste bakterije se zovu koke

2. Stapicas oblik – stapicaste bakterije koje zovemo bacili
3. Spiralan oblik – spiralne bakterije koje zovemo spirali

Imaju jednostavno gradju jednoceliski su organizmi, ali je ta gradja dobro izdefirentirana.

Osnovni elementi gradje su:

1.Omotac (je struktura koja obavija citoplazmu i odvaja je od spoljasnje sredine. Sastoji se od
citoplazmatske membrane, celijskog zida a neke bakterije imaju i treci sloj koji se naziva kapsula).

Citoplazmatska membrane je tanka, mekana, naleze na citoplazmu, gradjena je od proteina i fosfolipida.

Sastoji se od 2sloja izmedju kojih se nalaze enzimi koji imaju ulogu u transportu materija.

Citoplazmatska membrane ucestvuje u deobi u njoj se stvaraju enzimi koje ce ona da izbaci u spoljasnju
sredinu a on ice ucestvovati u procesu varenja hrane.

Bakterije su jedini organizmi koji vare hranu van svojih dimenzija.

Citoplazmatska membrane je selektivno propustljiva.

Celijski zid je tanka cvrsta, viseslojna mebrana. Celijski zid ucestvuje u deobi bakterija se uvrce prema
unutra I pravi invaginacije koje idu ka sredistu bakterije I potom se pravi pregrada kojom ce se bakterija
podeliti na 2dela.

Celijski zid daje oblik i cvrstinu bakterijskoj celiji. Mikroplazma nema celijski zid.

Zelatinasti prostor izmedju zida i membrane naziva se periplazmatski prostor.

Supstanca koja ulazi u sastav celijskog zida je mukopolisaharid ili murein od njega potice cvrstina. Sadrzaj
tog mureina je razlicit.

Imamo 2vrste bakterija bakterije gram pozitivne(boje se ljubicasto) i imaju debeo sloj mureina, a gram
negativne (boje se bledo crveno) i imaju tanak sloj mureina i sadrze masne naslage.

Mi bojenjem onda dobijamo podatke, kakva je struktura zida, znamo karakteristike, znamo koju terapiju
treba da damo.

Uloge celijskog zida: celijski zidni je selektivno propustljiv sto znaci da propusta sve, on daje oblik I
cvrstinu bakteriji. Pruza zastitu bakteriji i ucestvuje u deobi. Kad membrane krene da se uvrce podelice
bakteriju na 2dela.

Kazemo da ima osobinu antigena- antigen je svaka supstanca koja dospe u nas organizam nas organizam
ne prepozna.

1
Sledeci sloj je kapsula, kapsula je zgusnuti sloj polisaharida koji stvara sama bakterijska celija i koji se ne
moze odvojiti od nje.

Bakterije koje imaju kapsulu zovu se inkapsulisane, a one koje nemaju kapsulu su Akapsularne.

Uloge kapsule su: I one stite bakteriju od fagocitoze, od nasih celija, stiti je od drugih faktora kao sto su
dezificijenasa itd. I ona ima osobinu antigena. I ima ulogu u virulenciji - to je sposobnost
mikroorganizama da u sto manjem broju izazove ostecenje.

2.Citoplazma (je gust koloidni rastvor koji obavija citoplazmatska membrana i u kojoj se nalaze
strukturni elementi ribozomi, plazmidi, jedarni ekvivalent-nukleoid..)

3.Bakterija nema jedno ali ima zamenu za jedro koja se naziva jedarni ekvivalent (on je nucleoid,
dvoclana DNK cirkularna ili linearna u citoplazmi)

4.U citolazmi nemaju organele vec imaju zamenu koja se nazivaju citoplazmatska telasca koja imaju istu
ulogu kao organele

5.Bakterije imaju izrasline (to su strukture koje strce sa povrsine bakterijske celije, i postoje 2vrste:
bicevi ili flagele(dugi tanki koncasti produzeci koji pocinju od citoplazmatske membrane i imaju ulogu u
kretanju)broj flagela zavisi od vrste,uglvanom su stapicaste,

fimbrije (kratki,cvrsti koncasti produzeci kao iglice, I one polaze od citoplazmatske membrane imaju
ulogu u pricvrscivanju I to su obicne fimbrije, a postoje I seksualne fimbrije, bakterija ima jednu
seksualno fimbriju pomocu koje se spoji sa drugom fimbrijom I kroz taj kanalic moze da se prenese deo
hemijskog materijala)

6.* A neke mogu da stvaraju spore (spore se tesko boje pa se na preparatima vide kao neobojena mesta)

Spora je rezistentni oblik bakterije, stvara se samo kad se bakterija nadje u nepovoljnim uslovima(nije
odgovarajuca temperature, nije vlazno, nema hrane.. I bakterija formira sporu tako sto se oko jednog od
ekvivalenta zgusne citoplazma I formira se zid spore u tom obliku spore bakterija moze da opstane
godinama, ona u obliku spore ne obavlja metabolicke procese, niti raste niti se razmnozava.

Proces formiranja spore je sporulacija. Kad dospe u povoljnu sredini vegetativni oblik naziva se
germinacija.

Da bi prepoznali bakteriju tj zbog dijagnostike. (Spora je kruzic kockasto je bakaterija)

Terminalni polozaj spore: stvara kostridijum tetani

Subterminalni polozaj spore: kostridijum botulini

Cenralni polozaj spore: bacil antraksa

2
A. 2. Razmnozavanje bakterija?

Rast – Redovno povecanje svih sastavnih delova jednog organizma ili jedne jednike.

Razmnozavanje – povecanje broja jedinki

Smrt – Trajni gubitak sosobnosti organizma da raste I razmnozava se.

* Razmnozavanje bakterija predstavlja povecanje broja deljenja jedne bakterijske celije na 2celije.

Vise nacina razmnozavanja:

-Prosta deoba – je najcesci nacin razmnozavanja (zove se prosta jer se bakterije dele na najmanji moguci
broj a to je 2). Deoba ne moze da pocne dok bakterija ne sazri. A bakterija raste zahvaljujuci obavljanju
metabolickih procesa. Deoba pocinje tako sto se membrane uvrce na jednom mestu ka unutra I tu se
stvara septum tj mezozom. Na mestu gde se formirao septum bakterijska celija se suzava postaje tanja I
na kraju se odvaje 2nove jedinke. Svaka dobija po jedan DNK lanac koji sluzi kao kalup za sintezu onog
drugog lanca (replikacija). Na kraju smo dobili 2potpuno identicne bakterije.

*Vreme od pocetka deobe pa do kraja deobe zove se vreme jedne generacije.

Druge nacine cemo samo spomenuti

- Pupljenje – na povrsini bakteriji se formira pupoljak koji raste i zatim se odvaji kad dostigne velicinu
bakterije.

- Paraseksualno – moraju postojati Dvebakterije koje se medjusobno spoje seksualnom fimbrijom pa se

deo DNK prenese iz jedne u drugu.

To i nije pravo razmnozavanje jer se ne menja broj ali smo dobili novu bakteriju.

- Formiranje L oblika – bakterija poraste u vidu velike lopte a zatim se raspadne na mnogo sitnih delova
koji ce se razviti u novu identicnu bakteriju.

3. Razmnozavanje bakterije faze

Razmnozavanje bakterija pratimo ako bakteriju zasejemo na hranljivoj podlozi I s vremena na vreme
vrsimo brojanje bakterija.

Razliva se u Petrijevoj solji to se stegne i bude kao zele takva podloga se naziva cvrsta.

A mozemo sipati u epruvetu da ostane u tom tecnom stanju i takva podloga se zove bujon.

Ima puno hranljivih podloga najcesce se koristi Endoagar. Krvni agar gde smo dodali ovcije eritrocite.

Kad imamo podlogu mi zasejavamo bakterije i gledamo sta se sa njima desava.

Skup bakterija nastale razmnozavanjem jedne bakterije nazivamo kolonija.

Na osnovu izgleda kolonije znamo o kojoj bakteriji se radi, da li je okrugla, zuta, crvena, da li je glatka, da
li je hrapava. (stafilokok okrugla sjajna zuckasto obojena).

Razmnozavanje bakterija se odvija u fazama.

3
Faza ima 4 i razlikuju se po broju i po nom sto se unutra desava.

1.Prva faza je faza inkubacije. (faza pritajenosti). Samo rastu u prvoj fazi ne razmnozavaju se. I moze da
traje od nekoliko minuta do nekoliko sati.

2.Druga faza je faza ubrzanog razmnozavanja. (logaritamska-eksponencijalna). 1-2-4-8-16Broj bakterija

se povecava po tipu logaritma. Traje od nekoliko minuta do nekoliko sati.

3.Treca faza faza usporenog razmnozavanja. (stacionirana faza). Bakterije koje su okruzene stetnim
produktima metabolizma i ne mogu da dodju do hrane one ce umreti. Tako da u ovoj fazi izvestan broj
bakterija umire, a izvestan broj nastavlja da se razmnozava. PA se ukupan broj bitno ne menja. Traje od
nekoliko sati do nekoliko dana.

4.Cetvrta faza faza odumiranja. Karakterise je sve veci broj uginulih bakterija I stetnih produkata. Traje
od nekoliko dana do nekoliko meseci.

*Kultivisanje je uzgajanje bakterija na hranljivoj podlozi.

*Bakterijska kultura – je skup kolonija bakterija iste vrste.

*Hranljiva podloga-hraniliste- vestacka sredina koja sadrzi sve sastojke neophodne za zivot
mikroorganizama.

*Cvrsta podloga je agar (endoagar, krvni agar,cokoladni agar..) *Tecna podloga je bujon (selenit bujon).

Prema materijalu uzetom za zasejavanje razlikujemo: urinokultura,koprokultura,,hemokultura,

bilikultura, piokultura.

4.Transfer prenos bakterija jedna na drugu

Transfer znaci prenos dela DNK iz jedne bakterije u drugu. Siroko je rasprostranjen u prirodi I
zahvaljujuci njemu dolazi do promena bakterijskog genoma.

Za razvijanje ovih procesa moraju postojati dve bakterije. Imamo bakteriju koja daje DNK(donor) do
celije primaoca – recipijent.

Preneti deo DNK lanca moze biti:

-ugradjen u DNK lanac primaoca – (rezultat je nova bakterija)

-unisten dejstvom enzima primaoca (endonukleaza)

Postoje tri mehanizma prenosa genetskog materijala.

1.Konjugacija-kada se deo DNK lanca iz jedne bakterije u drugu prenese pomocu seksualne fimbrije.

2.Transdukcija- prenos dela DNK iz jedne bakterije u drugu uz pomoc bakteriofaga. Bakteriofag je virus
koji opstaje samo na bakterijskim celijama. To je jedini virus koji ne ulazi u celiju. Bakteriofag ima
specificnu gradju on ubacuje sta treba izbacuje sta ne treba. Koristi se u laboratorijama

3.Transformcija- predstavlja prenos pomocu slobodne ekstracelularne DNK I zahteva prisustvo

specificnih enzima koje stvara celija primalac.

4
5.Mutacije promene genotipa pod uticajem cinioca sredine?

Mutacije su promene genetskog materijala pod uticajem cinioca sredine.

Osnovna jedinica je gen. bakterije su ziva bica pa I one imaju svoj gen.

Nukleotit –gen

Genom – je skup gena koji se prenosi na potomstvo.

Genotip- skup svih gena koji dovodi do razvica jedne individue (jedinke).

Fenotip- skup osobina koje su jasno ispoljene usi, glava, boja ociju

Mutacija je promena fenotipa pod uticajem cinioca sredine. Mutacije su retke ali trajne prome. Mutacija
je u vecini slucajeva stetna za bakterije ali moze biti i korisna (rezistencija bakterija).

Mutageni su agensi koji dovode do mutacije I mogu biti:

Fizicki: UV zraci,

Hemijski: kiseline,deterdzenti, voda, boje,

Bioloski: enzimi, bakteriofag.

6.Uticaj fizickih agenasa?

Iza njih krije se sterilizacija. Sterilizacija je postupak kojim se ubijaju svi zivi mikroorganizmi, sto znaci
ubijamo vegetativne i sporogene oblike.

Kad kazemo da je nesto sterilno podrazumevamo predmet ili sredinu u kojoj nema bakterija, virusa I
gljiva.

Za sterilizaciju se koriste razliciti fizicki agensi: toplota, hladnoca, susenje, UV zraci, Ultrazvuk, Osmotski
pritisak, Elektricitet, Vakuum. Ali najvise se koristi povisena temperatura, odnosno toplota.

Denaturacija belancevina- zgrusavanje belancevina izazvano sterilizacijom toplote.

Temperatura- bakterije mogu ziveti i razmnozavati se samo na optimalnoj temperature svako snizavanje
ili porast temperature mogu dovesti do teskih promena u celiji bakterije ili smrti.

Bakterija nema sistem za termoregulaciju pa su proemene temperature u sredini u kojoj zive od

presudnog znacaja za zivot.

*Toplota ubija bakterije tako sto dovodi do koagulacije proteina.

5
Vlazna toplota: vodena para i vrela voda.

Vidovi sterilizacije vlaznom toplotom do 100C:

1.Pasterizacija – postupak kojim sterilisemo mleko, mlecne proizvode, vocne kase, sokove itd.

Moze postojati:

Brza pasterizacija 15sekundi na 71C

Spora pasterizacija 30minuta na 62C

* Karakteristicno za pasterizaciju ne mozemo da ubijemo spore, ubija piogene bakterije kao sto su
tuberkoloza, enterobakterije, piogene koke, crevne bakterije(eserihije, sigele).

2.Tindalizacija je postupak kojim cemo ubiti vegetativne bakterije I spore u bioloskom materijalu pri
cemu ne dolazi do koagulacije proteina (krvna plazma, serum, hranljiva podloga)

Materijal se zagreva na 56-60C sat vremena (za to vreme uginu vegetativni oblici)

Pa se materijal prenosi na 37C I tu se drzi 24h (za to vreme spore isklijaju)

Pa se materijal ponovo vraca na 56C. Postupak ponavljamo 3puta.

56C zato sto se krv ne zgrusava na toj temperaturi i nece se promeniti sastav krvi. Krv ako sterilisemo

Kljucala voda 100C:

1.Kuvanje- kljucala voda ubija vegetativne oblike za 5min a spore za 20min

2.Kohov lonac-vodena para koja struji ubija vegetativne oblike za 20min ubija bakterije, za 90spore.

Preko 100C:

1.Autoklav (vodena para pod pritiskom) 121C, (dve atmosfere je pritisak) 30min traje.

Suva toplota (suvi vreli vazduh+plamen) primenjuje se na vise nacija:

Opaljivanjem- sterilisemo otvore epruveta, flasica

Spaljivanjem – leseve obolelih zivotinja. Zavojni materijal koji nije vise za upotrebu

Zarenje- metalni instrumenti (makaze, peani, pincete)

Suvi sterilizator-Pupinel – temepratura 160-180C 60-80min. Sterilise se zavojni materijal, instrumenti.

*Ultraljubicassti zraci- vazduh sterilisemo ubolnici – germicidna lampa

*Jonizujuci zraci- sterilizacija lekova,hrane, katetera

*Osmotski pritisak- bakterije su veoma osetljive na promene osmotskog pritiska u okolini. KAd se
bakterija nadje u hipertronicnoj sredini voda iz njene citoplazme I bakterija se smezura I to se zove
plazmoliza. Kad se nadje u hipotonicnoj sredini voda iz okoline ulazi u bakteriju bakterija bubri, prska I to
se zove plazmoptiza.

6
7. Uticaj hemijksih agenasa dezinfekcija.

Pospupak kojim delimicno unistavamo mikroorganizme je dezinfekcija. Dezinfekciom ubijamo

vegetativne oblike bakterija upotrebom hemijskih agenasa. Spore opstaju ne mozemo ih ubiti
dezinfekcijom.

Dezinfekcija sluzi za redukovenje odnosno smanjenje broja bakterija jer cak ne mozemo ni vegetativne
oblike bakterija da unistimo koje se nalaze na raznim predmetima, instrumentima, povrsinama itd.

Osnovni princip dezinfekcije je da dezinfekciono sredstvo mora da dodje u kontakt sa svakom

bakterijom. Pa zato govorimo o manje ili vise uspesnoj dezinfekciji, uspeh dezinfekcije zavisi od

Nekih osobina bakterija I od nekih osobina dezinfekcionog sredstva.

Osobine bakterije koje uticu na uspeh dezinfekcionog srestva su:

Sporulacija- ako bakterija moze da formira sporu uspeh je jednak nuli. Zavisi od otpornosti bakterije,
Otpornost bakterija - da li bakterija ima ili nema celijski zid, ima kapsulu, tad je uspeh slabiji.

Broj bakterija – sto je broj bakterija veci uspeh je manji

Koncentracija – da li smo napravili dobru koncentraciju dezinfekcionog sredstva

Rastvorljivost – da li se to sredstvo lako rastvara u vodi ili trazi neke druge rastvarace

Postojanost- ako isparava 2sata uspeh je veci od onog koje ispari za 2sekunde.

Hemijski agenski koji detanurisu protein (belancevine)

Kiseline-deluju baktrericidno ali se ne koriste kao dezificijensi zato sto nagrizaju tkiva(sirectna, borna,
salicilna kiselina)pa se zato koriste samo blazi rastvori 3%, 5%...

Baze – koriste se gaseni I negaseni krec. Ubijaju svojim slobodnim OH grupama.

Alkoholi - su otrovni za ljude I zivotinje I koristi se samo 70% etil alcohol za dezinfekciju ruku hirurga.

*Postoje dezinfekciona sredstva koja deluju na nivou omotaca tako sto ostete omotac ili ga uniste I tako
promenu gradju I funkciju bakterije,a to su: deterdzenti, sapuni, fenoli(dezinfikuje feces fenoli su
najstarija i najjaca dezifenkciona sredstva, koja sluze za dezinfikovanje jako kontaminiranog sadrzaja,
feces infektivnoh bolesnika, ispljuvak, gnoj itd), krezoli..

* Hemijski agensi koji dovode do mikrobiostaze. Mikrobiostaza je stanje neaktivnosti bakterije a anstaje
zato sto se za enzim umesto supstrata vezao metabolicki antagonist. Enzim je bioloski katalizator, za
enzim se vezuje supstrat po principu kljuc-brava. Enzim moze biti neko jedinjenje, masti.

Ako se za supstrat veze metabolicki antagonist (antogonizam-suprotstavljanje), enzim je blokiran

supstrat ne moze da se veze za enzim pa reakcija ne moze da se odvija I aktivnost bakterije se smanjuje.

Ulogu metabolickog antagoniste imaju: soli teskih metala(soli zive, bakra, srebra, arsena), halogeni
elementi (Hlor se koristi za dezinfekciju vode, hlorni krec i mleko za dezinfekciju stala, septickih jama,
djubrista; rastvori joda se koriste za dezinfekciju koze, rana i vode za pice), aldehidi, anilinske boje,
etilen-oksid gas.

7
8.Antibiogram?

Metoda kojom ispitujemo razlicite osetljivosti mikroorganizama na razne hemioterapeutike naziva se

antibiogram. Ovim antibiogramom mi samo proveramo da li je mikroorganizam postao otporan na neke
od ponudjenih hemioterapeutika.

Postoje 2metode ispitivanja osetljivost mikroorganizama:

1.Difuziona metoda- izvodi se na hranljivoj podlozi i zasniva se na principu da hemioterapeutik prodire I

difunzuje u hraniliste i dolazi u kontakt sa mikroorganizmom.

Zona inkubicije je prostor ok tablete u kome je zaustavljeno razmnozavanje bakterija zato sto je osetljiva
hemioterapeutik.

Merenjem precnika zone inkubicijije odredjuje se prag osetljivosti (sto je veci precnik bakterija je
osetljivija). Ako nema zone inkubicije bakterija je rezistetntna.

2.Diluciona metoda- ovom metodomistovremeno odredjujemo osetljivost i koncentraciju

hemioterapeutika koja moze da zaustavi rast I zamnozavanje ili da usmrti mikroorganizam.