Ћелија.

Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Научник Роберт Хук је
посматрајући танке пресеке плуте под микроскопом, открио ћелију.
Ћелије без oрганизованог једра називају се прокариотске. Организми који поседују такве
ћелије названи су прокариотима, у ту групу се убрајају све врсте бактерија. На површини
прокариотске ћелије налазе се ћелијски зид и ћелијска мембрана. Овакав тип ћелије поред
тога што не поседује једро не садржи ни остале органеле. Наследни материјал у њој
налази се у цитоплазми.

Слика 1. Грађа бактеријске ћелије.

Ћелије које садрже једро и остале органеле називају се еукариотске ћелије. Организми
изграђени од еукариотских ћелија називају се еукариоти. Еукариоти су протисти, биљке,
гљиве и животиње. Основни делови еукариотске ћелије су:
 ћелијска мембрана – представља танку опну која обавија ћелију и даје јој облик.
Кроз њу се обавља размена материја између ћелије и околине. Она је селективно
пропустљива (што значи да неке материје пропушта у ћелију, а друге задржава).
Кроз мембрану у ћелију улазе кисеоник и хранљиве материје, а из ћелије излазе
угљендиоксид, непотребне и штетне супстанце;
 цитоплазма – представља живи део ћелије који се састоји од воде, органских
(шећери, беланчевине, масти) и минералних материја. У цитоплазми се налази
једро и остале органеле које имају различите улоге у ћелији;
 једро – највећа органела еукариотске ћелије. Контролише раст ћелије и друге веома
битне процесе у ћелији. Једрова мембрана одваја једро од осталог дела цитоплазме.
У њему се налазе наследни материјал (чини га ДНК) и једарце.
 митоходрије – у њима се обавља ћелијско дисање. Оне обезбеђују енергију за све
животне процесе у ћелији. Такође, оне у себи садрже наследни материјал – ДНК;
 ендоплазматични ретикулум –учествује у синтези различитих материја и њиховом
транспорту кроз ћелију;
 Голџијев апарат – има улогу у секрецији;
 рибозоми – учествују у синтези (односно стварању) протеина;
 лизозоми – органеле у којима се обавља унутарћелијско варење дотрајалих делова
ћелије или неких страних тела која доспеју у ћелију.

Све наведене органеле (митохондрије, ендоплазматични ретикулум, Голџијев

апарат, рибозоми и лизозоми) карактеристичне су за животињску, као и за биљну
ћелију. А делови ћелије које поседује само биљна ћелија су:

 ћелијски зид – омотач који се налази око ћелијске мембране биљне ћелије, даје
облик, чврстину и штити ћелије од повреда. Састоји се највише од шећера –
целулозе;
 хлоропласти – органеле које су одговорне за процес фотосинтезе. У њима се
налази пигмент хлорофил (који даје зелену боју листовима и младим стаблима), уз
помоћ кога се сунчева енергија претвара у хемијску енергију. Хлоропласти су
карактеристични за биљне ћелије. У хлоропластима налази се наследни материјал –
ДНК;
 вакуола – органела биљних ћелија која има улогу у накупљању резервних материја.

Слика 2. Биљна ћелија.

Структуре које поседује само животињска ћелија су центриоле. За време деобе
ћелије центриоле формирају деобно вретено, чије нити ће учествоати у кретању
хромозома. Ћелије се разликују по облику и величини.

Слика 3. Животињска ћелија

Животни процеси који су заједнички за сва жива бића су: рађање; раст и развој;
исхрана – жива бића се хране на различите начине:
▪ аутотрофни организми су организми који сами себи стварају храну процесом
фотосинтезе (морају имати хлоропласте у ћелијама), а то су биљке,
модрозелене бактерије и алге;
▪ док су хетеротрофни организми, организми који користе већ створену храну.
У хетеротрофне организме се убрајају гљиве и животиње. Хетеротрофни
организми се деле на биљоједе, месоједе, сваштоједе, паразите (живе на или
у телу других живих бића и узимају њихове телесне течности) и сапротрофи
(они који се хране угинулим организмима). Гљиве су представници
сапротрофа;
▪ миксотрофни организми су организми код којих је заступљен и аутотрофни и
хетеротрофни начин исхране (тј. могу узимати готову храну, али и да врше
фотосинтезу), а то су зелена еуглена, и биљке месождерке; дисање – процес који се
одвија непрекидно. Овим процесом жива бића узимају кисеоник, а ослобађају
угљен-диоксид; размножавање може бити полно (формирају се полне ћелије које
се спајају) и бесполно (спорама, деловима тела, простом деобом ћелија); старење
и умирање – старењем успоравају се физиолошки процеси и престанком животних
функција организам умире.