Graa prokariotne elije

elijski zid je vrsta struktura koja

odredjuje oblik bakterija i relativno
je sloene gradje

elijski zid bakterija drugaije je

grae od elijskog zida
arheobakterija.

Arheobakterije nemaju peptidoglikan.

Osnovna komponenta elijskog zida koja

daje vrstinu je peptidoglikanpeptidoglikan

kompleks polisahrida i peptida- murein,

mureinski meak,

molekul bez kraja i poetka.

Komponente peptidoglikana
1.NAG i NAM- povezani b-1-4 glikozidnim
vezama u nizu I to nauzmenino
2.TetrapeptidTetrapeptid L-alanin, D- glutamin,
Diaminopimelinska kiselina,i D- alanin.
3.Pentaglicinski mostovi.

peptidoglikan-

Specifinom metodom bojenja po

Gramu bakterije se mogu podeliti na

grampozitivne i gramnegativne.

Staphylococcus aureus
Escherichia coli

Electron Micrograph of a GramNegative Cell Wall

GRAMNEGATIVNE

tejhojna kiselina

elijski zid kod grampozitivih bakterija

vie slojeva peptidoglikana-vri,malo

savitljiv.
tejholna kiselina, koja je polimer
glicerola i ribitola povezanih fosfo
diestarskim vezama

Electron Micrograph of a GramPositive Cell Wall

KARAKTERISTIKA
GRAMPOZITIVNE
GRAM REAKCIJA
PEPTIDOGLIKAN
TEJHOJNA KISELINA
PERIPLAZMATINI
PROSTOR
SPOLJANJA
MEMBRANA
LPS
PRODUKCIJA
TOKSINA
Na-AZID
REZISTENCIJA NA
SUENJE

LJUBIASTE

VIESLOJAN
PRISUTNA

GRAMNEGATIVNE
CRVENE

TANAK SLOJ
ODSUTNA

ODSUTN

PRISUTNA

ODSUTNA
ODSUTNI

PRISUTNA
PRISUTNI

PRIMARNO
EXOTOKSINI
VISOKA

PRIMARNO
ENDOTOKSINE
NISKA

VISOKA

NISKA

KARAKTERISTIKA
GRAMNEGATIVNE
GRAM REAKCIJA

CRVENE

REZISTENCIJA NA

FIZ. AGENSE
OSETLJIVOST
NA LIZOZIME
OSET.NA PENICI I
SULFONAMID
OSETLJIVOST NA
STREPTOMICIN
OSETLJIVOST NA
DETERGENTE
REZISTENCIJA NA
Na-AZID
REZISTENCIJA NA
SUENJE

GRAMPOZITIVNE

LJUBIASTE

VISEOKA

NISKA

VISOKA

NISKA

VISOKA

NISKA

NISKA

VISOKA

VISOKA

NISKA

VISOKA

NISKA

VISOKA

NISKA

NETIPINI ELIOJSKI ZID

Unutar prokariota nalaze se organizmi koji nemaju
ili imaju veoma malo materijala elijskog zida.

Arheobakterije
izgraen od
pepridoglikana.

Mycoplasme

imaju elijski zid koji je

eera i proteina ali nikada

nemaju elijski zid, sitne su i lako

prolaze
kroz
bakterijske
filtre
pa
su
svojevremeno meane sa virusima. Citoplazmatska
membrana kod ovih bakterija je specifina jer
sadri sterole, koji, veruje se zatiuju od
osmodskog liziranja.

K A P S U L E

Neke bakterije poseduju spoljanji sluzavi

omota koji se naziva kapsula. Hemijski
sastav kapsula varira, ali je najee
polisaharidne
prirode,
ili
kompleks
polisaharid-protein.
Bacillus
anthracis
stvara kapsulu koja se samo sastoji od
polipeptida (mali delovi proteina). Specifina
priroda
kapsule
moe pomoi pri
identifikaciji bakterija.

K A P S U L E

Kapsula je genetiko obeleje nekih

bakterija (pneumokoke, meningokoke).
Stvara se u povoljnim uslovima za
eliju: hranljiva podloga bogata
eerima,
odredjena
optimalna
koncentracija CO2 itd. Stvaranje
kapsula moe izostati ako ne postoje
navedeni uslovi.

K A P S U L E

Tipian primer te pojave je bakterija Leuconosto

mesenteroides u fabrikama eera. Ove bakterij
u kratkom roku pretvaraju rastvor saharoze
elatinoznu masu koja se sastoji od dekstran
Dekstran je polisaharid kod koga se jedinic
glukoze povezuju u 1,6 poloaju a lanci s
meusobno umreeni. Iako je ova bakterij
nepoeljna u eeranama, na osnovu njen
sposobnosti sinteze dekstrana razvila se itav
nova industrija. Dekstran, se naime uspen
primenjuje kao zamena za krvnu plazmu, a s
povrine bakterijske elije ostranjuje se relativn
lako.

K A P S U L E

Prema debljini I konzistenciji

razlikuju se mikrokapsule (>0,2nm) I
makrokapsule (debljine>2nm)

uloga
titi bakterijsku eliju - fizikih i hemijskih
faktora sredine,
Od patogenih bakterija obezbedjuje
preivljavanje u organizmu domaina i nosilac
je virulentnosti. Kapsula titi bakteriju od
dehidratacije a neke patogene bakterije titi
od prodiranja i razgradnje koju obavljaju
leukociti i time doprinosi izazivanju bolesti.
Kapsula sprava fagocitozu bakterije Klebsilla
pneumoniae i omoguava joj da se privrsti i
stvori kolonije u sistemu organa za disanje.

Patogeni i nepatogeni sojevi Steprococcus pneumoniae

razlikuju se samo po prisustvu odnosno odsustvu
kapsule.
Nekapsularni
sojevi
se
odstranjuju
fagocitozom.

Bacillus anthracis stvara kapsulu sainjenu

od D-glutaminske kiseline i samo kapsularni

sojevi uzrokuju antraks.
Neke bakterije, zahvaljujui kapsulama
mogu se privrstiti na razliite povrine, kao
to su stene u brzim rekama, na korenu
biljaka, na oveijim zubima, i tkivu pa ak i
na drugim bakterijama.

ORGANELE ZA KRETANJE

FLAGELE - flagelum - bievi

Flagele su konaste tvorevine
koje mogu biti razliite duine,
ali po pravilu nekoliko puta due
od bakterijske elije. Flagele
pokreu bakterije kroz tenost
ponekad brzinom kao 100 mm u
sekundi- ekvivalentno 3000
duine tela u sekundi.

Fina gradja flagela uoljiva je samo

elektronskim mikroskopom. Flagele se sastoje
iz :

Bazalnog tela
Kuke (koleno)
Vlakna -filamenta
Bazalno telo se nalazi u
citoplazmi, kuka povezuje
bazalno telo i filament,
vlakno prolazi kroz
elijski zid i prua se u u
spoljanju sredinu.
Filament se sastoji od
proteina- flagelina.

Flagela

Broj i raspored flagela je karakteristika

vrste, i smatra se obelejem vrste.

Atriha
Monotriha.
Lofotriha - vie na
jednom polu
Amfitriha - na oba pola
uperak
Peritriha
Sve bakterije nemaju
flagele. Okrugle bakterije
samo retko imaju flagele.

Pili (Fimbrije)

Pili su konasti izrataji koji se nalaze na povrini nekih

bakterija. Krai su i brojniji od flagela. Pili su proteinske
prirode ali se razlikuju od flagela po vrsti proteina koji
se naziva pilin.
Uloga pila moe biti razliita, kod nekih bakterija
obezbedjuje spajanje dve elije u procesu konjugacije
takozvane seks- pili- polni pili, dok kod nekih vodenih
mikroorganizama omoguavaju lepljenje elije za
nepokretne objekte ili medjusobno slepljivanje i
odravanje na povrini vode (olakava ishranu,
fotosintezu). Pilli koji se nalaze kod bakteija Neisseria
gonorrhoeae, prouzrokova gonoreje, pomau bakteriji
da se naseli na membrani sluzokoe. Kadas se te
bakterije privrste mogu prouzrokovati bolest. Kad nema
pila, bakterije se ne mogu privrstiti I nema pojave
bolesti.

Aksijalni filamenti

Spirohete su bakterije koje imaju jedinstvenu

strukturu I nain kretanja. Treponema palidum,
uzronik sifilisa. One se kreu pomou
aksijalnog filamenta (niti) snopova koji izlaze iz
kraja elije ispod spoljnog omotaa. Aksijalni
filamenti uvreni su na jednom kraju
spirohete i imaju strukturu slinu biu. Rotacija
filamenta izaziva da se spiralna elija rotira u
protivnom smeru i pokree se poput spirale.

Aksijalni filamenti

ENDOSPORE kod BAKTERIJA

oblike
za
preivljavanje,
konservaciju- spore.
Rezistentne forme metabolitiki
neaktivne i u tom obliku nema
rasta. Medjutim, kada dodje do
poboljanja uslova spora se
vraa u vegetativnu formu.
Zahvaljujui ovoj sposobnosti
vrsta preivljava i na taj nain
se omoguava odavanje vrsta.

Spore se uglavnom formiraju kod

grampozitivnih

bakterij Kod
okruglih bakterija retko dolazi
do formiranja spora. Spore se
oznaavaju kao endogene

mogu se formirati na razlitom mestu u eliji.

ENDOSPORE kod BAKTERIJA

oblici spora tapii, clostridium,

plektridium

stvaranje spora sporogeneza, predstavlja niz

sloenih morfolokih i biohemijskih promena u
vegetativnoj eliji a javlja se esto kao
rezultat nepovoljnih uslova ivota za eliju

U osnovi procesa sporulacije su genetske

promene koje e dovesti do elijske
diferencijacije. Sporulacija zahteva
sintezu nekih posebnih proteina. To se
postie aktivacijom sporo-specifinog gena
- spo gen . Sporin protein, spo gen uslovie
formiranje zrele spore.

Formiranje spora tee kroz 7 faza.

o
o
o

RAZLIKE ?

Spora odsustvo metabolike aktivnosti- stanje mirovanja i

otpornosti - rezistentnosti prema nizu fizikih i hemijskih inilaca
kao to su toplota, zraenje, hemijski dezificiensi, boje, kiseline
i dr.
sadraju vode
prisustvo velike koliine dipikolinske kiseline. Na dipikolinsku
kiselinu otpada 5 do 10 % suve teine spore. Ona je lokalizovana
u kori. DPA je konstatovana u velikoj koliini u kombinaciji sa
kalcijumom. Ova veza i doprinosi visokoj rezistenciji na poveanu
temperaturu.

Stanje mirovanja spora se moe

prekinuti razliitim faktorima
zapoinje procesom aktivacije, (traje nekoliko
minuta i uslovljen je poraston temperature i
hraljivih komponenti u substratu.
Nakon toga sledi germinacija, koja je brz proces,
koji obuhvata gubitak otpornosti na temperaturu
i hemijske agense. Gubi se kalcijum dipikolinat.
Poslednja faza u ovom procesu je poetak
sinteze RNA, proteina, DNA.
rezultat nastaje vegetativna elija kao to je
bila pre formiranja spore.

bojenje

Karakteristika

Vegetativna
elija

Endospora

Struktura

Tipina Gr+
elija,

Sporini omotai

Mikroskopske promene

Bez refrakcije

Refrakcija

Kalcijum

Malo

Dosta

Dipikolinska kiselina

Odsutna

Prisutna

Enzimatska aktivnost

Visoka

Niska

Metabolizam

Visok

Nizakili odsutan

Sinteza makromolekula

odsutan

Prisutna

mRNA

Odsutna

Nizka ili odsutna

Rezistencija natoplotu

Mala

Velika

Rezistencija na hem.i
kiseline

Mala

Velika

Rezistentnost na radijaciju

Mala

Velika

Bojenje

Lako seboji

Samo specijalnim
postuocima

Dejsvo lizozima

Senzitivna

Rezistentna