TEST ZA VEBANJE GLOBALNOG

TESTA RASUIVANJA








COPYRIGHT 2008
PROCTER & GAMBLE
CINCINNATI, OH 45202
U.S.A.

UPOZORENJE:
Sva prava su zadrana. Nijedan deo ove broure se ne sme u bilo kom obliku ili na bilo koji nain umnoavati bez izriite
pisane dozvole.


2



3

PREGLED PROBNOG TESTA


CILJ

Ovaj test za vebanje smo vam obazbedili kako bi vam se pomoglo da razumete pravila prilikom davanja odgovora u
testu rasuivanja time to vam se daju:

Precizne instrukcije koje ete dobiti kada budete polagali aktuelni test rasuivanja
Predlozi i strategije koje vam mogu pomoi kada dajete odgovore u aktuelnom testu rasuivanja
Vebanje na pitanjima koja su slina onima u aktuelnom testu rasuivanja
Vebanje sa vremenskim ogranienjima aktuelnog testa rasuivanja




UPUTSTVA ZA TEST RASUIVANJA

Sledee dve stranice sadre precizna uputstva koja ete dobiti prilikom polaganja aktuelnog testa rasuivanja. Pomou
ovih uputstava ete razumeti ta e se oekivati od vas kada budete polagali pravi test rasuivanja.

Molimo vas da pogledate ova uputstva sada, a zatim emo vam dati slian skup uputstava zajedno sa probnim pitanjima
na koja ete odgovoriti u ogranienom vremenskom periodu.






























PREITE NA SLEDEU STRANICU


4

UVOD

Pristup kompanije Procter & Gamble biranju zaposlenih zasniva se na proceni kljunih faktora koji su bitni za uspeh u
naem poslu. Kompanija procenjuje svakog kandidata na osnovu razliitih kriterijuma i svakom kandidatu prua istu ili
slinu priliku da iskae svoje mogunosti. Kompanija donosi sve odluke o zaposlenju na osnovu vie izvora informacija,
kao to su rezimei, obrasci za prijavu, testovi i razgovori sa kandidatima. Ustanovili smo da su odluke koje su rezultat
ovakvog pristupa potenije.

Neki faktori koji predviaju uspeh, poput vetine rasuivanja, teko se procenjuju na osnovu rezimea, prijava i intervjua,
stoga, vetine rasuivanja procenjujemo stadardizovanim testovima koji su razvijeni i procenjeni na osnovu poreenja sa
vetinama rasuivanja Procter & Gamble zaposlenih u odnosu na uspeh u ispunjavanju zahteva na poslu. Rezultat testa
postaje jedna od brojnih kvalifikacija koje se uzimaju u obzir pri zapoljavanju.





PRE NEGO TO NASTAVITE PROITAJTE SLEDEA UPUTSTVA




JEZIK

Ovaj test je dostupan u vie jezika.

Uradite ovaj test na jeziku koji najbolje znate.

Ako ete test bolje razumeti na drugom jeziku, MORATE NAS O TOME OBAVESTITI, PRE NEGO TO PONETE DA
RADITE PRAVI TEST. Pokuaemo da spremimo za vas test na jeziku koji ste naveli.


POGODNOSTI ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA

Ako vam je potrebna posebna pomo ili promena standardne procedure ispitivanja da bi rezultat testa u potpunosti
prikazao vau mo rasuivanja, MORATE NAS O TOME OBAVESTITI PRE NEGO TO PONETE DA RADITE PRAVI
TEST. Moda e biti potrebno da opiete koja vam je vrsta pomoi potrebna.





















PREITE NA SLEDEU STRANICU


5
UPUTSTVA ZA REAVANJE TESTA RASUIVANJA

PREGLED TESTA

Test se reava 65 minuta i sastoji se iz 40 pitanja sa vie ponuenih odgovora.

Test je podeljen na tri dela. U svakom delu se nalazi niz uputstava i drugaiji tip pitanja - bilo da je to : (1) Numeriko
rasuivanje, (2) Logiko rasuivanje, ili (3) Rasuivanje na osnovu slika.

Proitajte uputstva za svaki odeljak pre nego to ponete da reavate test.

Neka pitanja iziskuju relativno lake raunske operacije. U tu svrhu je obezbeen digitron i dodatni list papira.

Za svako pitanje sa vie odgovora je ponueno 4 ili 5 opcija. Samo je jedna od ponuenih opcija taan odgovor. Na
primer:

PRIMER PITANJA:

1. Kamion putuje brzinom od 80 kilometara po asu. Koliko e prei za 30 minuta?

A. 15 kilometara
B. 30 kilometara
C. 40 kilometara
D. 80 kilometara
E. Nijedan od navedenih odgovora

OBJANJENJE:

Poto 30 minuta predstavlja pola sata vremena, a kamion je iao brzinom od 80 kilometara po asu, preeni put iznosi 40
kilometara (80 kilometara x asa). Taan odgovor je pod C.

OBELEAVANJE LISTA SA ODGOVORIMA

Odgovore moete obeleavati u brouri. Takoe, moete koristiti i dodatni papir za raunanje.

Kada izaberete taan odgovor, MORATE GA ZABELEITI NA ZASEBNOM LISTU SA ODGOVORIMA.

Za svako pitanje obeleite samo jednu opciju za koju smatrate da je taan odgovor na pitanje. U prethodnom primeru
taan odgovor je opcija C. Trebalo bi da bude obeleena na sledei nain:

1.

C



Pre nego to obeleite svoj odgovor, pogledajte broj pitanja u brouri i naite taj broj na listu sa odgovorima.

NAIN BODOVANJA TESTA REZONOVANJA

Va rezultat na ovom testu e biti zasnovan na broju tanih odgovora. Nema kaznenih poena za netane odgovore.

Paljivo odgovarajte na pitanja u testu, ali ne troite previe vremena na odreena pitanja ili na neke delove testa. Ukoliko
vam je pitanje teko, preite na sledee, pa se kasnije vratite na to tee pitanje. Pokuajte da odgovorite na svako pitanje,
ak i ako niste sigurni da li znate taan odgovor. Ukoliko se predomislite za neki odgovor, obavezno obriite odgovor koji
ste prethodno stavili.

Imaete 65 minuta da uradite ovaj test. Uradite ga to je mogue bre i ispravnije.




PREITE NA SLEDEU STRANICU


6
PREDLOZI ZA REAVANJE TESTA RASUIVANJA


Nedavno ispitivanje je pokazalo da sledei postupci mogu dovesti do boljih rezultata na testu rezonovanja. Ovi postupci
obuhvataju neke trebalo bi i ne bi trebalo savete.


Saveti trebalo bi pomau vam da postignete dobar rezultat na testu rasuivanja.

Radite to bre moete i to je preciznije mogue: ne gubite vreme na pitanja koja ne razumete.
Eliminiite odgovore za koje znate da su netani i izaberite taan od preostalih odgovora.
Oznaite odgovor na svako pitanje, ak i ako morate da pogaate - ne postoje kazneni poeni za netane
odgovore.
Iskoristite preostalo vreme nakon to popunite test da proverite vae odgovore.

Saveti ne bi trebalo pomau vam da postignete dobar rezultat na testu rasuivanja.

Nemojte da itate polako i paljivo ceo test pre poetka rada.
Nemojte gubiti vreme proveravajui pitanja na koja ste ve odgovorili dok ne odgovorite na sva pitanja.
Nemojte gubiti vreme razmiljajui o odgovoru koji nije meu ponuenim odgovorima.







































PREITE NA SLEDEU STRANICU


7
UPUTSTVA ZA REAVANJE PROBNOG TESTA RASUIVANJA

PREGLED PROBNOG TESTA

Test se radi 30 minuta i sadri 19 pitanja sa ponuenim odgovorima.

Test je podeljen na tri dela. U svakom delu se nalazi niz uputstava i drugaiji tip pitanja - bilo da je to : (1) Numeriko
rasuivanje, (2) Logiko rasuivanje, ili (3) Rasuivanje na osnovu slika.

Proitajte uputstva za svaki odeljak pre nego to ponete da reavate test.

Neka pitanja iziskuju relativno lake raunske operacije. U tu svrhu je obezbeen digitron i dodatni list papira.

Za svako pitanje sa vie odgovora je ponueno 4 ili 5 opcija. Samo je jedna od ponuenih opcija taan odgovor. Na
primer:

PRIMER PITANJA:

1. Kamion putuje brzinom od 80 kilometara po asu. Koliko e prei za 30 minuta?

A. 15 kilometara
B. 30 kilometara
C. 40 kilometara
D. 80 kilometara
E. Nijedan od navedenih odgovora

OBJANJENJE:

Poto 30 minuta predstavlja pola sata vremena, a kamion je iao brzinom od 80 kilometara po asu, preeni put iznosi 40
kilometara (80 kilometara x asa). Taan odgovor je pod C.

OBELEAVANJE LISTA SA ODGOVORIMA

Odgovore moete obeleavati u brouri. Takoe, moete koristiti i dodatni papir za raunanje.

Kada izaberete taan odgovor, MORATE GA ZABELEITI NA ZASEBNOM LISTU SA ODGOVORIMA.

Za svako pitanje obeleite samo jednu opciju za koju smatrate da je taan odgovor na pitanje. U prethodnom primeru
taan odgovor je opcija C. Trebalo bi da bude obeleena na sledei nain:

1.

C



Pre nego to obeleite svoj odgovor, pogledajte broj pitanja u brouri i naite taj broj na listu sa odgovorima.

NAIN BODOVANJA TESTA REZONOVANJA

Va rezultat na ovom testu e biti zasnovan na broju tanih odgovora. Nema kaznenih poena za netane odgovore.

Paljivo odgovarajte na pitanja u testu, ali ne troite previe vremena na odreena pitanja ili na neke delove testa. Ukoliko
vam je pitanje teko, preite na sledee, pa se kasnije vratite na to tee pitanje. Pokuajte da odgovorite na svako pitanje,
ak i ako niste sigurni da li znate taan odgovor. Ukoliko se predomislite za neki odgovor, obavezno obriite odgovor koji
ste prethodno stavili.

Imate 30 minuta da popunite probni test. Trebalo bi da radite to je mogue bre i preciznije.

im budete spremni, oznaite vreme poetka i zavretka na papiru za odgovore i ponite.





8
ODELJAK 1

UPUTSTVA ZA RAD SA BROJEVIMA

Sledea pitanja su osmiljena za proveru vae sposobnost korienja numerikih informacija za reavanje kompleksnih
poslovnih problema. U svakom pitanju bie dat po jedan kratak opis realne ivotne situacije.

Koristei dobijene informacije, odluite se za jedan od 5 ponuenih odgovora.


PRIMER PITANJA:

1. Maina proizvodi 100 jedinica nekog proizvoda u minuti. Ako se 24 jedinice ovog proizvoda pakuju u jednu kutiju,
koliko kutija e biti napunjeno u toku jednog sata?

A. 125
B. 250
C. 500
D. 2,500
E. 6,000

OBJANJENJE:

Ako se tokom jednog minuta proizvede 100 jedinica, onda je 100 jedinica x 60 minuta = 6000 jedinica proizvedeno svakog
asa. 6000 jedinica na as/24 jedinice po kutiji = 250 kutija na as. Taan odgovor je pod B.

































PREITE NA SLEDEU STRANICU


9
1. Dva kamiona su prela put od 1680 kilometara (km).
Prvi kamion je proseno troio litar goriva na 14 km
puta, a drugi je proseno troio litar goriva na 12 km.
Koliko litara benzina je drugi kamion potroio vie od
prvog?

A. 10
B. 20
C. 30
D. 40
E. Nije mogue zakljuiti iz navedenih informacija.
5. Teretni brod se kree prosenom brzinom od 25
kilometara na as na putu od 500 kilometara od luke A
do luke B. U povratku du iste marute od luke B do luke
A, teretni brod se kree prosenom brzinom od 15
kilometara na as. Koja je priblina razlika u vremenu
kretanja za ova dva puta?

A. 12.5 asova
B. 13.3 asova
C. 26.7 asova
D. 33.3 asova
E. 53.3 asova


2. Pravougaoni plafon skladita ima dimenzije 12 sa 18
metara, i obloen je akustinim kvadratnim ploama
ije su stranice duge 1 metar. Svaki komad ploe je
teak etvrtinu kilograma. Koja je ukupna teina ploa
potrebnih za oblaganje plafona?

A. 36 kilograma
B. 54 kilograma
C. 121 kilograma
D. 160 kilograma
E. 216 kilograma
6. Jedna knjiga je u lokalnoj radnji moe da se kupi za 20
dolara u tvrdom povezu ili 10 dolara u mekom povezu.
Ta knjiga se takoe moe nabaviti od slube koja se bavi
slanjem narudbenica putem pote po 30% nioj ceni,
plus 1 dolar za potarinu i isporuku. Koliko novca vie e
kotati kupovina izdanja u tvrdom povezu potanske
narudbenice od kupovine izdanja u mekom povezu u
lokalnoj radnji?

A. $6
B. $10
C. $3
D. $4
E. $5

3. Lift viespratne poslovnice omoguava pristup svim
spratovima. Ako je svaki sprat visok 5 metara a lift se
kree brzinom od 7.5 metara u sekundi, koliko je
priblino potrebno vremena da se sa prvog sprata
stigne na ezdeset osmi sprat?

A. 2 sekunde
B. 9 sekundi
C. 38 sekundi
D. 45 sekundi
E. 510 sekundi

7. U januaru je ukupan broj zaposlenih u jednoj fabrici
smanjen za 8%. U julu je potranja za proizvodima te
fabrike porasla tako da je ukupan broj zaposlenih
povean za 8%. Ukupan broj zaposlenih u fabrici u
januaru, pre nego to je smanjen broj zaposlenih, iznosio
je 326. Koji je bio ukupan broj zaposlenih u fabrici nakon
to je broj zaposlenih povean u julu?

A. 307 zaposlenih
B. 318 zaposlenih
C. 324 zaposlenih
D. 326 zaposlenih
E. 343 zaposlenih

4. 2001. godine jedna kompanija je na tritu prodala
730 000 jedinica svog proizvoda. 2001. godine njen
godinji obrt iznosio je 50% od njenog ukupnog obrta
za 2004. godinu. Koliko je jedinica proizvedeno
svakog dana u 2004. godini?

A. 5,000 jedinica
B. 4,000 jedinica
C. 2,000 jedinica
D. 1,100 jedinica
E. 1,000 jedinica




PREITE NA SLEDEU STRANICU


10
ODELJAK 2

UPUTSTVA ZA LOGIKO RASUIVANJE

Sledea pitanja su osmiljena za proveru vae sposobnosti logikog razmiljanja. Za svako pitanje dat je pasus sa
informacijama i etiri (4) ponuena odgovora.

Da biste odgovorili na pitanje, prvo proitajte informacije date u pasusu. Zatim ete biti upitani da izaberete opciju koja
predstavlja:

1. Jedini ispravni zakljuak koji se moe logino izvesti iz informacija datih u pasusu, odnosno

2. Jedini ispravni zakljuak koji se ne moe logino izvesti iz informacija datih u pasusu.

Taan odgovor moete dobiti SAMO na osnovu informacija iz pasusa.












































PREITE NA SLEDEU STRANICU


11
8. Nabavka moe da ima znaajan uticaj na ukupan profit jedne kompanije. Meutim, uspeh funkcije za nabavku zavisi od
strunosti referenata nabavke i menadera za nabavku koji primenjuje sistematske metode za nabavku i primenjuje
tehnoloki napredak. Ako je rentabilnost kompanije ugroena, efikasnost i vetina njene funkcije za nabavke moe da
odredi da li ona ostvaruje profit ili je na gubitku. Kao takva, funkcija za nabavku snosi znaajnu odgovornost za profit
organizacije, i svaki put kada organizacija tei da ostvari profit, ona e uloiti potrebne napore da zaposli sposobne i
kvalifikovane referente nabavke isto kao i dobro obavetene, inteligentne menadere za nabavku.

Na osnovu datih informacija moe se ispravno zakljuiti da:

A. Ako rentabilnost organizacije nije ugroena onda strunost njene funkcije za nabavku nee odrediti da li ona
ostvaruje profit ili je na gubitku.

B. Postoje bar neke funkcije za nabavku koje nisu odgovorne za znaajnu koliinu profita kompanije.

C. Funkcija koja nije vezana za nabavku nee znaajno snositi odgovornost za profit organizacije.

D. Kompanija ija je rentabilnost ugroena moe da se osloni na efikasnost i vetinu njene funkcije za nabavku u
odreivanju profitabilnosti poslovanja.




9. Postoje tri centralne organizacione funkcije koje se bave razvojem projekata svakog proizvoda: marketinka, dizajnerska i
proizvodna. Marketinka funkcija se sastoji od interakcije izmeu organizacije i kupaca, to ukljuuje odreivanje ciljne
cene i nadgledanje lansiranja i promocije novog proizvoda. Dizajnerska funkcija odreuje fiziki oblik proizvoda. Ovo
ukljuuje tehniki dizajn, kao to su pitanja mehanike i elektrike, isto kao i industrijski dizajn, koji ukljuuje estetiku i
korisniki interfejs. Proizvodna funkcija je odgovorna za projektovanje i rad sistema za proizvodnju proizvoda. Ova
funkcija ukljuuje nabavku, distribuciju i instalaciju.

Na osnovu datih informacija moe se ispravno zakljuiti da:

A. Organizaciona funkcija odreuje fiziki oblik proizvoda ako i samo ako se ona bavi mehanikim i elektrinim stvarima.

B. Postoje razvojni projekti proizvoda u kojima fiziki oblik proizvoda ne mora da se odredi pre odreivanja ciljne cene.

C. Uvek kada organizacija odreuje fiziki oblik proizvoda koji se kreira, ona obavlja dizajnersku funkciju.

D. Postoje barem neki projekti za razvoj proizvoda u kojima marketinka funkcija ne odreuje ciljne cene i ne lansira i ne
promovie proizvod.


10. Kada menader nadgleda zaposlene, on ili ona ima nekoliko posebnih prava koja se stiu menaderskim rangom. Jedno
od ovih prava je autoritet. Menader sa autoritetom ima pravo da izdaje nareenja podreenima. Ovaj autoritet se odnosi
na sam poloaj i nema nikakve veze sa linim karakteristikama pojedinog menadera. Kada se poloaj autoriteta isprazni,
osoba koja je napustila poloaj vie nema autoritet. Autoritet ostaje u vezi sa poloajem i novim menaderom.

Na osnovu datih informacija moe se ispravno zakljuiti da:

A. Postoje pojedini primeri u kojima se autoritet oslanja u znaajnoj meri na line karakteristike menadera.

B. Svi menaderi koji nadgledaju zaposlene imaju pravo na autoritet.

C. Ako pojedinac vie nema autoritet, onda su on ili ona nedavno ispraznili menaderski poloaj koji je obuhvatao
nadgledanje zaposlenih.

D. Pojedinac koji ima pravo na autoritet esto puta nije slubenik na menaderskoj poziciji koji je zaduena za
nadgledanje zaposlenih.







PREITE NA SLEDEU STRANICU


12
11. Kako bi jedna organizacija opstala, ona mora da zadovolji nekoliko razliitih grupa stejkholdera (svih koji imaju interes u
kompaniji). Stejkholderi obino ukljuuju akcionare, zaposlene, kupce, i drutvo uopte. Na alost, elje grupa
stejkholdera esto se sukobljavaju. Na duge staze, elje svih ovih grupa moraju biti adekvatno zadovoljene od strane
organizacije, ili nijedna od njih nee biti uopte zadovoljena. Stvari tako stoje zato to je svaka od ovih grupa dovoljno
jaka da prouzrokuje raspad organizacije ako se njihove elje ne zadovolje. Kada organizacija radi u sklopu jedne zemlje,
balansiranje konkurentnih elja stejkholderskih grupa ponekad je teko. Za one organizacije koje rade u vie zemalja, gde
se dominantni interesi esto razlikuju u velikoj meri, balansiranje ovih konkurentnih elja je uvek teko.

Na osnovu datih informacija moe se ispravno zakljuiti da:

A. Ako organizacija ima tekoe u balansiranju konkurentnih elja grupa deoniara onda je gotovo sigurno da
organizacija radi u vie zemalja.

B. Nijedna organizacija koja je u stanju da opstane ne moe to da izvede a da pri tom ne zadovolji elje nekoliko
razliitih deoniarskih grupa.

C. Postoje barem neke organizacije koje rade u vie zemalja ali nemaju tekoe u balansiranju konkurentnih elja grupa
deoniara.

D. Nijedna organizacija koja zadovolji elje svih svojih deoniara nee opstati.


12. Mehanizacija je definisana kao proces korienja maina za obavljanje posla koji su prethodno obavili ljudi.
Automatizacija, koja je produetak mehanizacije, definisana je kao proces obavljanja mehanikih operacija sa minimalnim
ljudskim ueem ili bez njega. Automatizacija se obino koristi uvek kada se organizacija suoava sa tekoama
prilikom proizvodnje proizvoda istog kvaliteta, kao i kada je posao monoton ili kada nije bezbedan za zaposlene. Sistemi
automatizacije mogu biti vrsti ili meki. Meki sistemi automatizacije su prilagodljivi, to im omoguava da obavljaju
nekoliko razliitih funkcija. vrsti sistemi automatizacije imaju pojedinane maine koje obavljaju jednu posebnu funkciju.
Kao rezultat toga, ovi sistemi su manje prilagodljivi od mekih sistema automatizacije.

Na osnovu datih informacija moe se ispravno zakljuiti da:

A. Postoje barem neki sistemi automatizacije koji zahtevaju znatno uee ljudi za obavljanje mehanikih operacija.

B. Ako organizacija moe stalno da proizvodi proizvod visokog kvaliteta, verovatno nee koristiti automatizovan sistem.

C. Nijedan vrsti sistem automatizacije nije prilagodljiviji od mekog sistema automatizacije.

D. Bilo koja organizacija koja koristi automatizovan sistem smatra da je njen posao monoton ili da nije bezbedan za
zaposlene.





















PREITE NA SLEDEU STRANICU


13
ODELJAK 3:

UPUTSTVA ZA REAVANJE TESTA RASUIVANJA SA FIGURAMA

Sledea pitanja kreirana su za procenu sposobnosti reavanja problema. U nastavku su data dva tipa pitanja koja ete
popunjavati u odeljku. Za svako pitanje dat je skup okvira. U jednom okviru se nalazi znak pitanja (?), a u ostalim figure i
oblici.

Figure i oblici u svakoj grupi ine obrazac. Va zadatak je da odredite koja (od 5) opcija treba da zameni znak pitanja (?)
da bi obrazac bio potpun. Pogledajte sledea dva primera:

PRIMER 1:






OBJANJENJE:

U ovom primeru, nivo osenenosti trouglova se poveava sa leve na desnu stranu. Na osnovu pravila, opcija D je taan
odgovor. Opcija D predstavlja tamniji trougao.


PRIMER 2:


















OBJANJENJE:

U ovom primeru primenjuju se dva pravila. Prvo, broj pravih strana za svaki oblik se poveava u svakom sledeem
primeru niz kolonu. Drugo, oblici su poreani od najsvetlijeg ka najtamnijem sa leve na desnu stranu. Opcija E je taan
odgovor, jer jedina zadovoljava navedena pravila.

Ovi primeri daju samo neka od moguih pravila - mnoga razliita pravila se koriste za odreivanje obrazaca u pitanjima na
koja ete odgovarati u ovom odeljku.



PREITE NA SLEDEU STRANICU






A B C D E


?



A B C D E


?


14
13.



A B C D E



17.



A B C D E



14.







A B C D E



18.



A B C D E



15.







A B C D E



19.







A B C D E



16.



A B C D E







KRAJ TESTA


15






















































COPYRIGHT 2008
PROCTER & GAMBLE
CINCINNATI, OH 45202
U.S.A.

UPOZORENJE:
Sva prava su zadrana. Nijedan deo ove broure se ne sme u bilo kom obliku ili na bilo koji nain umnoavati bez izriite pisane dozvole.