ЦИТОПЛАЗМА И

ЋЕЛИЈСКЕ ОРГАНЕЛЕ
Генерализована

Нуцлеус
Нуклеолус
животињска ћелија Хроматин
Једрова опна
Центриоле
Рибозоми
Глатки
ендоплазматичн
и ретикулум

Пероксизом
Голџијев
комплекс
Лизозом
Грануларни Митохондрија
ендоплазматични
ретикулум Плазма мембрана
Елемент цитоскелета
 ЦИТОПЛАЗМА
• Течни,вискозни део ћелије.
• У њој се одвијају процеси биосинтезе
беланчевина,масти,шећера,тј.процеси
анаболизма и катаболизма.
• Садржи највише воду,а у њој
растворене масти,беланчевине,шећере
и минералне соли.
• Celijske organele su posebni delovi celije
koji imaju sopstvenu opnu I vrse
odgovarajucu funkciju
 РИБОЗОМИ
• Грађени су од 2 субјединице,веће и
мање.
• Садрже рРНК и протеине.
• Активни су само кад се вежу за иРНК и
граде полирибозоме(полизоме)
• Улога:синтеза беланчевина.
Рибозоми

100 nm
 ЕНДОПЛАЗМАТИЧНИ
РЕТИКУЛУМ
• Чине га мембране у цитоплазми које
ограничавају делове цитоплазме у виду
каналића.Број,дужина и природа ових каналића
мења се у зависности од активности ћелије.
• Може да буде гранулисан(садржи рибозоме) и
агранулисан(без рибозома).
• Улога гранулисаног:да обезбеди биосинтезу
беланчевина,а затим производе активности
пренесе до агранулисаног,где се нагомилавају и
чувају.
• Е.Р.омогућује циркулацију цитоплазме и
транспорт разних материја.
• Има механичку улогу у одржавању
облика и поларности ћелије,омогућава
унутрашњу размену материја између
каналића,односно органела и
цитоплазме...
 Лумен грануларног
ендоплазматичног
ретикулума (цистерне)
Рибозоми

Слободни рибозоми
у цитоплазми

200 nm
 Глатки ендоплазматични ретикулум

Glatki
endoplazmatični
retikulum

Lumen glatkog
endoplazmatičnog
retikulum

200 nm

Figure 7-11 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 ГОЛЏИЈЕВ КОМПЛЕКС
• Део цитоплазме у коме агранулисани
Е.Р.образује систем мембрана и
везикула.
• Најчешће је у близини једра.
• Активније ћелије имају развијенији
Г.апарат.
• Улога:секреторна
 Vezikula

cis strana Goldžijevog

aparata

Lumen Goldžijevog
aparata

Cisterne
Vezikule
trans strana
Goldžijevog aparata
100 nm
Figure 7-10 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 ЛИЗОЗОМИ
• Ограничене су мембраном и садрже
ензиме за разлагање органских материја.
• Ензими су у лизозомима неактивни,
активирају се кад одговарајући супстрат
дође у ту органелу.
• Мембрана је липопротеинске природе и
селективно пропустљива.
• Улога:у метаболизму ћелија,отклањају
оштећене и непотребне молекуле...
Лизозом

Материјал
који се
разлаже
 Аутофагија
Фагоцитоза
Пиноцитоза

Оштећена органела

Ћелија или
страно тело

Ћелија

Када ендоцитозом у ћелију уђе неки

страни крупан молекул или читава
Примарни ћелија (нпр. бактерија), око ње се
учешћем ћелијске мембране образује
лизозом везикула (фагозом). Фагозом се спаја са
примарним лизозомом и настаје
секундарни лизозом у коме се страни
Figure 7-14 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prenticeматеријал
Hall, Inc. разграђује.
 ПЕРОКСИЗОМИ
• Имају липопротеинску мембрану.
• Налазе се у групама у близини
Е.Р.,митохондрија и хлоропласта.
• Улога:обезбеђују биосинтезу гликозе из
липида.
Мембрана
пероксизома

Лумен
(унутрашњост)
пероксизома
 МИТОХОНДРИЈЕ
• Састоје се од матрикса,спољашње и
унутрашње мембране.
• Мембране су двојне.Спољашња
мембрана издваја их из околине
цитоплазме,а унутрашња мембрана
даје уврате у матрикс у виду кристе
митохондрија.
• Број је различит код ћелија исте врсте и
зависи од активности ћелија.
• Митохондрије се крећу у цитоплазми.
• Састоје се од структурних протеина,веома
активних ензима,липида.
• Улога:ћелијско дисање.
 ПЛАСТИДИ
• Специфичне биљне органеле.
• Постоје 3 врсте:
хлоропласти-зелени
хромопласти-жути до црвени
леукопласти-безбојни
• У хлоропластима се врши фотосинтеза.
• Слично су грађени као митохондрије
• Цитоплазма им је издвојена двојним
мембранама.
 ПЛАСТИДИ

Строма
Тилакоиди
Гранум
Спољашње и
унутрашње
1 m
мембране

Figure 7-17 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
• Унутрашњост хлоропласта испуњава
матрикс-строма.
• Шупљине између мембрана међусобно су
повезане.
• Мембране ламеле тилакоида сличне су
кристама митохондрија.
• У ћелијама у којима се одвија фотосинтеза
налазе се пигменти хлорофил и
каротеноиди.Најчешћи пигменти хлорофил
има улогу да апсорбује сунчану енергију
неопходну за фотосинтезу.
• Каротеноиди су помоћни биљни
пигменти:каротен и ксантофил.
Unutrašnja građa hloroplasta
• ИНКЛУЗИЈЕ
• Супстанце које представљају нагомилане
продукте метаболизма или производе
активности специфичних ћелија које
садрже угљене хидрате или масти.
• ЦИТОСКЕЛЕТ
• Омогућава везу између ћелија и покрете
на површини ћелија.
• Чине га протеини,микротубули и
микрофиламенти.
• Протеини цитоскелета су миозин,актин и
тубулин.
• МИКРОТУБУЛИ
• Структурни елементи ћелија
еукариота,бактерија и модрозелених алги.
• Имају изглед дугачких штапића и
протеинског су састава.
• На попречном пресеку види се да је зид
микротубула састављен од тубуларних
субјединица које су поређане у круг.
• Улога:механичка,обезбеђују облик
ћелији,одређују распоред органела...
• МИКРОФИЛАМЕНТИ
• Налазе се у свим еукариотским ћелијама,
изузев у еритроцитима.
• Улога:покретање и транспорт материја у
току секреције,фагоцитозе,мењања облика
ћелије...
• Тонофибрили
• ЦЕНТРИОЛЕ(ЦЕНТРОЗОМ)
• ЦИЛИЈЕ(ТРЕПЉЕ)
• ФЛАГЕЛЕ(БИЧЕВИ)
ЋЕЛИЈСКИ СКЕЛЕТ
(ЦИТОСКЕЛЕТ)
 ЦЕНТРОЗОМ – ЦЕНТРИОЛЕ

Centriola

200 m

Figure 7-35 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.