Митохондрије и

хлоропласти
органеле које трансформишу енергију
 МИТОХОНДРИЈЕ

матрикс
кристе
спољашња
и
унутрашња
0.2 m
мембрана

Figure 7-16 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
МИТОХОНДРИЈА

Спољашња
Унутрашња Кристе ДНК
мембрана
мембрана
Матрикс
Рибозоми

Хемијска реакција ћелијског дисања:

глукоза + 6 O2 6 CO2 + 6 H2O + 36 АТП
 Митохондрије су органеле обавијенe двема
мембранама – спољашњом и унутрашњом, између
којих се налази међумембрански простор.
 Спољашња мембрана је глатка и у контакту је са
цитоплазмом;
 Унутрашња мембрана гради многе уврате – кристе,
услед чега је њена површина око пет пута већа од
површине спољашње мембране;
 На њој се налазе ензими респираторног ланца који
омогућују стварање АТП-а у процесу ћелијског
дисања.
 Због тога се митохондрије популарно називају
''електричне централе''.
 Унутрашњи садржај митохондрија назива
се матрикс. У њему се налазе:
– рибозоми, који су ситнији од оних у
цитоплазми – 70С (слични су прокариотским
рибозомима, чиме се потврђује симбиотска
теорија еволуције ћелије, о којој је раније
било речи);
– митохондријална ДНК (m-DNK) која је
прстенаста (слична прокариотској) и има
способност да се репликује независно од
репликације ДНК у једру; тиме и
митохондрије могу да се удвајају
(самодупликација) независно од деобе саме
ћелије;
– ензими који учествују у ћелијском дисању, у
другој фази тог процеса која се назива
Кребсов циклус.
 Унитрашња
мембрана

Спољашња
мембрана

Кристе

Матрикс
 ПЛАСТИДИ

Строма
Тилакоиди
Гранум
Спољашње и
унутрашње
1 m
мембране

Figure 7-17 Biological Science 2/e ©2005 Pearson Prentice Hall, Inc.
 Пластиди су органеле искључиво
присутне у биљним ћелијама.
 У биљним ћелијама се разликује
три врсте ових органела:
– хлоропласти (chlorоs = зелен);
– хромопласти (chromоs = боја) садрже
пигменте каротеноиде (жуто до црвени
пигменти) који дају боју плодовима и
цветовима па је њихова улога еколошка
(привлачење инсеката, разношење
плодова);
– леукопласти (leucos = безбојан) немају
пигменте; њихова улога је магационирање
хранљивих материја (скроба, уља,
протеина).
ХЛОРОПЛАСТИ
 Хлоропласти садрже зелени пигмент, хлорофил,
помоћу кога обављају фотосинтезу.
 Фотосинтеза је процес у коме се помоћу
хлорофила Сунчева енергија претвара у
хемијску да би се та хемијска енергија (АТП)
употребила за синтезу органских материја из
неорганских (СО2 и Н2О).
 Хлоропласти су и по грађи и по функцији слични
митохондријама.
 У њима се , као и у митохондријама, производи
АТП само што се, као извор енергије, користи
Сунчева енергија (у митохондријама се АТП
добија оксидацијом органских материја -
глукозе).
ХЛОРОПЛАСТИ
Унутрашња
Спољашња мембрана
мембрана ДНК

Строма

Рибозоми
Тилакоиди
Тилакоиди
строме
гранума

Хемијска реакција фотосинтезе:

6 CO2 + 6 H2O сунчева светлост глукоза + 6 O2
 Грађа хлоропласта
 Хлоропласти су обавијени двојном мембраном,
спољашњом и унутрашњом, између којих се налази
међупростор.
 Спољашња мембрана одваја унутрашњи садржај
хлоропласта (строму) од остатка цитоплазме.
 Унутрашња мембрана гради спљоштене, паралелно
постављене кесице назване тилакоиди (thylakos =
кесица).
 У мембранама тилакоида се налазе пигменти и
ензими који учествују у светлој фази фотосинтезе.
 У строми хлоропласта налазе се:
– рибозоми (70С), слични прокариотским;
– хлоропласна ДНК (h-DNK) која има способност удвајања
независно од удвајања једарне ДНК, па и хлоропласти
могу да се деле независно од деобе једра (ћелије);
– грануле скроба у којима се магационира глукоза створена
у фотосинтези;
– многобројни ензими који учествују у тамној фази
фотосинтезе
 ПОРЕКЛО МИТОХОНДРИЈА И
ХЛОРОПЛАСТА
 Сматра се да митохондрије и хлоропласти
воде порекло од хетеротрофних и
фотосинтетичких бактерија које су ушле у
симбиотски однос са прахетеротрофима.
– Докази овог тумачења су што ове органеле
садрже своје ДНК, РНК и рибозоме и
способне су да самостално синтетишу
протеине. Оне садрже и двоструку
мембрану при чему је спољашња слична
ћелијској, а унутрашња бактеријској.
– Најпримитивнији фотосинтетички организми
(Cyanobacteria) немају организоване
хлоропласте већ се ламеле са тилакоидима
налазе у периферном делу цитоплазме, тзв.
хроматоплазми.
 ЕНДОСИМБИОТСКА ТЕОРИЈА

Ендосимбиоза Предак аутотрофа

фотосинтетичког
прокариота Холоропласти

Нуклеус
Уврти
мембране Нуклеусни овој
ЕР Митохондрија

Нуклеоид Први еукариот Митохондрије

(ДНК)
Цитоплазма
Ендосимбиоза
аеробног
прокариота
Ћелијска Прокариотска
мембрана ћелија Предак хетеротрофа
Сличност између цијанобактерија и хлоропласта

Међумембрански
простор
Карбоксизоми
Гранум Спољашња
мембрана
Унутрашња
ДНК мембрана
Тилакоиди
Липидна зрнца
Рибозоми

Ћелијски зид са
пептидогликаном
Капсула и слузни
омотач
Литература
 http://www.bionet-skola.com/w/Ćelija
 Grozdanović-Radovanović, Jelena:
Citologija, ZUNS, Beograd, 2000
 Тања Берић, Гордана Субаков-Симић,
Пеђа Јанаћковић – Биологија 1 уџбеник
биологије за први разред гимназије,
Логос, Београд, 2014. Коришћени су
слајдови са цедеа који иде уз уџбеник