1.

5 Анатомски савремен човек

Кључни појмови: анатомски савремен човек, брада, рани анатомски савремен човек,
миграције, модел „из Африке”, мултирегионални модел, ефекат оснивача, митохондријска
Ева, укрштање са неандерталцима, укрштање са денисовцима
 Homo sapiens
- Анатомски савремен човек -
• Анатомски савремен Homo sapiens настао је еволуцијом
појединих популација еректуса у Африци, пре око 200.000 година
• Најстарији фосили анатомски савремених људи, чија се старост
процењује на око 195000 година, пронађени су у Етиопији.
• Просечан кранијални капацитет је око 1350 цм3
• Лице је смањено у односу на укупну величину лобање, чело је
високо, брада истакнута, а надочни лукови нису изражени.
• Скелет је нежније грађе, кости лакше него код претходних врста.
• Пре око 40.000г. настаје тзв. кромањонска култура, оруђе је
знатно усавршено, а нешто касније јавља се и пећинско
сликарство.
• Тренд смањења зуба и вилице и грацилније грађе тела наставља
се и током последњих неколико десетина хиљада година.
• У најпознатије налазе спада тзв. кромањонски човек (Кро
Мањон, Француска, пре око 30 000г).
• разноврсно оруђе и оружје, украсни предмети, одећа од крзна и
коже ; зидно сликарство; доместификација биљака и животиња.
• Након свог настанка, нова врста је током 100.000 година ширила свој ареал по Африци.
• Миграције ван Африке отпочињу пре око 100.000 година
• времена миграција између континената се поклапају са циклусима глацијација, када је ниво мора био нижи и за
120 m, те су поједина данашња мора била заправо копнене површине које су се могле препешачити.
Homo sapiens
• сматрало да су се први људи са новим
карактеристикама појавили у источној
Африци пре око 200.000 година
• новија открића из Марока померају могуће
место настанка анатомски савремених људи
у северну Африку, а време настанка на пре
315.000 година
• Особине које разликују савремене људе од плеистоценских
предака:
– Грацилност скелета – кости су тање и нежније у поређењу са костима наших
претходника
• витко тело представљало предност у топлој Африци; боље хлађење у односу на
робуснија тела наших претходника.
• виткија тела су ефикаснија при трчању на дуже дистанце.
– Лобања је округластија са високим, вертикалним челом.
• повећања чеоних режњева мозга
• надочни лукови постају много мање изражени
• лице је ситније – јагодичне кости су тање,
• зуби и вилица се додатно смањују.
• Брада - Кости доње вилице нису закошене ка врату као код наших претходника,
већ формирају избочину
• Сматра се да је витко тело представљало предност у топлој
Африци, у којој је Homo sapiens еволуирао.
• Овакво телo је омогућавало боље хлађење у односу на
робуснија тела наших претходника.
• Такође, виткија тела су ефикаснија при трчању на дуже дистанце.
• Просечан кранијални капацитет је око 1350 цм3
• Лице је смањено у односу на укупну величину лобање, чело
је високо, брада истакнута, а надочни лукови нису изражени.
• зуби и вилица се додатно смањују
• Скелет је нежније (грацилније) грађе, кости лакше него код
претходних врста.
• Тренд смањења зуба и вилице и грацилније грађе тела
наставља се и током последњих неколико десетина хиљада
година.
 Миграције

• Сматра се да је
модерни Homo
sapiens напустио Африку
користећи две миграторне
руте.
– из северне Африке преко
Синајског полуострва до
Леванта, то јест источног
Медитерана на самом
северу Арабијског
полуострва.
– из источне Африке до
јужног дела Арабијског
полуострва.
 у периоду од пре 195.000 година до пре 100.000
у периоду од постанка врсте, пре 315.000 година – у том периоду су људске популације
година, до пре 195.000 година интензивно насељавале Азију

у периоду од пре 99.000 година до пре 30.000

година. У том периоду анатомски савремен човек
населио је Аустралију, велики део Азије и Европу у периоду од пре 29.000 година до данас
Митохондријска Ева
• Митохондријска Ева (тамноплаво)
носилац је варијанте митохондријског
генома од које су настале све постојеће
варијанте. Варијанте које су носиле друге
жене у Евиној популацији (обележене
различитим бојама) временом су се
изгубиле
• Митохондријска Ева пружа подршку
хипотези о афричком пореклу свих људских
популација.
• Урађено је филогенетско стабло Y
хромозома, који се наслеђује искључиво
очевом линијом. Као што је и очекивано,
последњи заједнички предак свих Отисци стопала пронађени
варијанти Y хромозома постојао је у Африци у Африци стари око 120.000
пре отприлике 100.000 година и назван је Y година. Сматра се да су
припадали женској јединки
Адам. И анализе других једарних гена
анатомски савременог
такође потврђују афричко порекло. човека, па су симболично
названи „Евини отисци
 Култура раних припадника анатомски савременог
човека
• разноврсно оруђе и оружје,
• украсни предмети,
• одећа од крзна и коже ;
• зидно сликарство;
• доместификација биљака и животиња.