Еволуција савременог човека

Мада би се могло очекивати да, што смо ближи садашњости, имамо више података који нам говоре
о еволуционим променама, које су довеле до појаве анатомски савременог човека (Homo sapiens),
то ипак није тако. Данас постоје три хипотезе, које објашњавају како је дошло до појаве анатомски
савремених људи од архаичних облика Homo sapiens. То су: 1. мултирегионална еволуција, 2.
хипотеза замене популација, и 3. хипотеза генетичке замене.

1. Мултирегионална еволуција. Према овој хипотези, различите популације архаичних људи,

које су насељавале Африку, Европу и Азију, кроз мање или више независну еволуцију једне
од друге, скоро су у исто време постепено довеле до појаве Homo sapiens sapiens. Ако би
ова хипотеза била тачна, онда су се догађале симултане промене у генетичким структурама
популација у различитим деловима света. Током постепених промена, у популацијама би се
задржале и одређене карактеристике које су специфичне за сваки од региона (Африка,
Европа и Азија). Према овој хипотези, „порекло“ фенотипске варијабилности коју уочавамо
код савремених људи, морамо тражити у регионалним разликама међу нашим прецима
који су живели пре један милион или више година.

2. Еволуција путем замене популација. Према овој хипотези, еволуција према анатомски
савременим људима почела је у једној или мањем броју популација у једном географском
региону. Настали у одређеном географском региону (најчешће се помиње југоисточна
Африка), пре око 200000 година, анатомски савремени људи су, затим, пре око 100000
година, мигрирали у области у којима су пре њих живели архаични људи. Дакле, према овој
хипотези, архаични и анатомски савремени људи били су, бар извесно време, савременици
и у неким случајевима насељавали суседне или исте локације, те на тај начин били у
компетицији за исте ресурсе. Као последица присуства карактеристика које су има давале
вишу адаптивну вредност, као што су виша интелигенција, способност боље међусобне
комуникације, боља технологија, успешнији лов на животиње и сл., анатомски савремени

Темза Шево
 људи су заменили популације архаичнх људи када год су дошли у контакт са њима. Дакле,
све фенотипске разлике, које данас уочавамо између људских популација, настале су после
замене архаичних људи анатомски савременим људима.

3. Генетичка замена. Ова хипотеза је „средње решење“ претходне две. Анатомски савремени
људи су, према хипотези генетичке замене, настали у једној популацији (највероватније у
Африци), одакле су се проширили у друге делове света али се, при том, нису сукобљавали
са архаичним људима већ су се са њима укрштали, стварајући на тај начин хибридне
популације. У таквим популацијама су фаворизовани гени који су условљавали
карактеристике савремених људи (јер су, наравно, давали својим носиоцима вишу
адаптивну вредност). Према овој хипотези, слично као и у случају мултирегионалне
еволуције, неки од специфичних гена који су били присутни у популцијама архаичних људи
неких региона могли би бити сачувани до данас.

Већина генетичких података изгледа да подржава хипотезу замене популација, као и то да је

Африка, највероватније, место настанка савремених људи.

Темза Шево