Митохондријска Ева

Како се филогенетска стабла могу конструисати за

различите групе организама, тако се могу правити и
за гене. Познато нам је да су полиморфни гени они
гени који се у популацији појављују у више варијанти
(нпр: боја перја код једне врсте птица у 4варијанте), а
све варијанте полиморфног гена настале су
мутацијама од неке почетне варијанте.
-Истраживачким методама, могуће ја одредити
старост почетне варијанте односно – пре колико
времена је постојала генска варијанта која је
последњи заједнички предак свих постојећих
варијанти, као и којој постојећој варијанти је
предачка најсличнија;
То не значи да је у време последњег заједничког
предка постојала само једна варијанта испитиваног
гена, него су се остале варијанте које су у то време
постојале у популацији изгубиле, вероватно
деловањем генетичког дрифта, чији је ефекат био
нарочито изражен у популацијама човеколиких бића
које су биле малобројне;
-Ефекат генетичког дрифта нарочито је био изражен за
време миграција (јер су мигрирале мале популације),
а мали број гамета је учествовао у формирању нове
генерације што је довело до смањења генетичке
варијабилоности услед оснивања нових популација
од малог броја јединки (ограничен број генетичких
варијанти) - ефекат оснивача. Овај случај је био чест
у нашој еволуцији а и многе варијанте различитих
гена су се изгубиле;
-Најпознатија конструкција филогенетског стабла за
гене човека – филогенетско стабло
митохондријских гена;
Митохондријски геном – чини је дволанчана ДНК у
митохондријама, у облику прстена.
Њена укупна количина је далеко мања од једарне
ДНК, али садржи гене неопходне за функционисање
ћелије; Приликом оплођења, зигот добија
митохондрије само из јајане ћелије јер сперматозоид
уноси у јајну ћелију само геном једра.
Митохондријални гени се преносе само искључиво
преко мајке (мајчинско упутство у ембрионалном
развићу – наслеђивање) при чему то наслеђивање
одступа од Менделових правила;
-Прво филогенетско стабло митохондријалних гена
човека, конструисано је 1987.г. (када су узорковани
митохондријски геноми 147 јединки), на основу којег
су одредили да је последњи заједнички предак свих
постојећих варијанти митохондријалних генома -
митохондријска Ева из Африке, ова варијанта је
постојала пре око 200.000г.
-Митохондријска Ева није била једина жена која је
постојала пре 200.000г., она је живела у популацији
са великим бројем јединки мушког и женског пола,
али се десило да је једино њена митохондријска
варијанта пренета на велики број генерација и од
које су настале све данас постојеће варијанте (у
Евиној популацији постојале су и друге варијанте које
су се временом изгубиле);
-У области хумане генетике, митохондријска Ева
(хипотетичка жена), се односи на најскоријег
(последњег) заједничког предка модерног човека по
мајчиној линији, односно: она је жена од којих
данашњи људи потичу преко своје мајке и тако
даље, све док се на крају не дође до једне особе.
-Пошто се сав митохондријски геном у општем
смислу преноси са мајке на потомство без
рекомбинације, сви митохондријални геноми у свакој
живој особи директно потичу од митохондријалне
ЕВЕ!

-Митохондријална Ева је женски еквивалент - Y-

хромозомском Адаму – најскоријем заједничком
претку по очевој линији – Y – хромозома, постојао је
у Африци пре око 100.000г.. Како је између њих
двоје период од 100.000 г. – Y Адам није био њен
партнер!
-Сматра се да је митохондријска Ева живела у
источној Африци пре око 200.000 г. Када H. sapiens
sapiens као подврста почео да се развија у односу
на друге подврсте човеколиких бића.
-митохондријска Ева је живела касније од
хајделбершког човека и појаве неандерталаца, али
пре миграције из Африке. Временски период у ком
је живела митохондријска Ева оповргао је
''мултирегионалну'' хипотезу и само потврдио ''модел
из Африке''!
-Y – хромозомски Адам (назван по библијском Адаму)
је живео пре 100.000 г.. Носилац овог хромозома је
живео истовремено са другим мушкарцима, односно
није био ни први ни једини мушкарац, али ни један
од његових савременика није дао директну,
непрекинуту мушку линију, до данашњих живих
мушкараца. Сви живи људи су по мајчиној линији
потекли од митохондријске Еве!
-Укрштања анатомских савремених људи са
неандерталцима и денисовцима, доказују генетичке
анализе генома – било је мешања између ове три
групе рода Хомо;
Укрштања анатомски савременог човека са
неандерталцима - указују молекуларни подаци,
постојало је у малој мери, потомци су били слабашни,
болешљиви, нису увек преживљавали и остављали
потомства. Међутим, она успешна укрштања су
оставила траг у нашој ДНК и значајно утицала на
еволуцију наше врсте;
-Данас људи свих ванафричких популација имају у
просеку око 2% неандерталског ДНК у својим
генима; НПР: задржане су неандерталске варијанте
неких гена – покретљивост сперматозоида, појачана
синтеза кератина (густина косе, дебљина коже),
одбрана од патогена – важне особине за живот у
хладнијим пределима.
Укрштања анатомски савремених људи са
денисовцима - су такође постојала што доказују
анализе ДНК; Највећи проценат денисовске ДНК
имају Полинежани и Абориџини - око 5%; Тибетанци
су од денисоваца наследили једну варијанту гена за
хемоглобин која им омогућава боље преживљавање
на великим надморским висинама (ниска
концентрација О2);
-Инуити са Гренланда су од денисоваца наследили
варијанте гена одговорне за оптималну дистрибуцију
сала која представља адаптацију на хладноћу.
Домаћи задатак
Истражити помоћу интернета и стручне литературе:
1.Култура, уметност код раних припадника
анатомски савременог човека
2.Данас је познато више митохондријских болести
чији је узрок – мутације гена на митохондријалној
ДНК; Истражити неке (најчешће) од ових болести!