Sta je EVOLUCIJA-evolucija je proces promena u populacijama kojiu prevazilaze zivotni vek jedne

jedinke.

Za ovo mogu biti primeri na primer bolest tuberkuloza I na primer Insekticid DDT koji su se u pocetku
pokazali neefikasni ali nakon dugog koriscenja I odredjenog vremena oni su se pokazali itekako dobrim.

Pod evolucijom se u biologiji smatra istorijska evolucija FILOGENIJE

Fosili su okamenjeni ostaci zivih bica.Pomocu njih mozemo da rekonstruisemo kako je nesto izgledalo a I
da vidimo koliko se rapidno evolucija desavala.

UPOREDOANATOMSKE analize nam pokazuju koliko je nesto zapravo evoluiralo.

HOMOLOGIJE su osobine koje vode poreklo od iste strukture zajednickog pretka.

ANALOGIJE su osobine koje su slicne ali su razlicitog porekla na primer krila ptice I insekta

KONVERGENTNA evolucija je kada se I manje srodni organizmi mogu prilagoditi(kaktus I mlecika)

Biogeografija je nauka koja se bavi izucavanjem organizama I njihovim rasporedjivnjem

BIOLOGIJA razvica moze da pruzi mnogo podataka o evoluciji,tako da nam je dosta znacajna nauka.tu je
primer odsustvo negu kod zmije.

LAMARKOVA TEORIJA EVOLUCIJE

1809.godina proucavao je fosile mekusaca I uporedjivao ih je sa zivima.Shvatio je da dosta nacin zivota I
mesto gde zive utice na jedinku.takodje je smatrao da one osobinekoje su stecene kod jedinke se
prenose na dalje.LAMARKO je objasnio da je to primer sa zirafama,liscan a niskim granama je bilo sve
manje tako da su morali da jedu one koji su na visim granama,od tolikog koriscenja vratnioh misica kako
bi ih dohvatili,lamarko tvrdi da su one postepenom evolucijom dobile ovoliki vrat koliko imaju sad.

DARVINOVA TEORIJA
rodjen je 1809 a poceo je da studira medicinu sa 16 godina.Najviuse je bio zaintersovan za proucavanje
zivog sveta.Plovio je brodom 5 godina na put oko sveta I za to vreme je pokupio mnoogo uzoraka I
razlicitih vrsta.Ali najvise ga je fasciniralo galapadorsko ostrvo.(kornjace)
Uporedjivao je jedinke sa razlicitih devola planete,na primer kornjace,sve su imale slicnosti ali I razlike,u
zavisnosti gde su zivele I cime su se hranile,imale su razlicit oblik,nacin kretanja I razlicite duzine vrata.
Izucavao je ptice takodje,I jedna vrsta je dobila ime po njemu a to su Darvinove zebe.
POSTANAK VRSTE je izbacio 1859, gde takodje govori I o poreklu I modifikaciji zivih bica.Gde tvrdi da su
te modifikacije delovanje prirodne selekcije na geneticku varijabilnost.Uveo je I pojam prirodne selekcije

Prirodna selekcija I nasledna varijabilnost:vrste imaju sposobnost da proizvedu mnogo vise potomaka
nego sto moze da prezivi I da dosigne neku poslu zrelost.Na primer BAKALAR polozi 2miliona jaja I nakon
prvog meseca vec 99% strada.Na primer ako bi svi potomci miseva preziveli u roku od nekoliko daana
zemlja bi bila preplavljena misevima.Mnogo je bitna kompetencija izmedju zivotinja zbog borbe za
opstanak jer je sve na nasoj planeti ograniceno.

PRIRODNA SELEKCIJA predstavlja uspesnije prezivljavanjei reprodukciju kod kod jednih u odnosu na
druge u datom vremenu.
SAVREMENA TEORIJA EVOLUCIJE za nju se ne moze reci da ima jednog autora niti tacna godina izdavanja
zato sto su svi naucnici iz razlicitih vremenskih perioda dali veliku doprinos svemu tome.

MUTACIJA- je nastajanje nove geneticke osobine na koju moze da deluje prirodna selekcija.Na primer
promene boje tela kod nekih organizama ili na primer posle odredjenog vremena koriscenja nekih
insekticida da insekti pocnu da budu otporni nata sredstva zato sto su mutirali.
mutacija moze biti korisna,stetna a I neutralna.

GENETICKI DRIFT-je kada dodje do slucajne promene ucestalosti genskih alela.Ovo je moguce kod
populacije koja ima malu brojnost.

PROTOK GENA-je kad neki geni predju iz jedne populacije u drugu I postanu deo njenog genetskog
fonda.

INDUSTRIJSKI MELANIZAM- je kad se radi o porasti broja tamnih formi u odnosu na svetle.Primer je
leptir Biston Betularia on je postao tamniji a lisajevi su izumrli tako da svi svetliji leptiri su bili uocljiviji
pticama I drugim zivotinjama koje ih jedu.tako da su najvecu sansu imali za opstanak tamniji leptiri.

POSTANAK NOVE VRSTE-specijacija

PREOPOLNI MEHANIZMI ne dozvoljavaju reprodukciju kad ko pozeli vec u odredjenom dobu godine je
ona moguca.

POSTPOLNI MEHANIZMI deluju posle oplodjenja I on moze ili rano da ugine ili kad dozivi odredjenu
starost da ne dozivi polnu zrelost tacnije da ne moze da vrsi dalju reprodukciju.

U pocetku svea bilo je dosta nepogodno za zivot zzato sto je koncentracija kiseonika bila vrlo mala bilo je
previse drugioh gasova I prejakog uv zracenja.

Naucnici smatraju da je na svetu prvo nastala RNK,prvi su imali jako malo broj nukleotida dok su neki
imali mogucnost da se umnoze.Tek mnogo kasnije su stekli mogucnost da povezuju amino kiseline u
proteine.U pocetku je dolazilo do cestih gresaka ali je u sledecem koraku doslo do SINTEZE proteina.
RNK je pocela da povezxuje amino kiseline I tako da pravi proteine koji su dalje imali vaznu ulogu.
Vecina naucnika smatrad a su se bas u to vreme pojavile I prve celije.

Pojava DNK se odigrala tako sto je rnk evoluirala I postala glavna gradiva komponenta za DNK.Kasnije su
to postali citavi slozeni mehanizmi koji su doveli do toga da je DNK mogla da se duplicira.
prednosti DNK su da je mnogo tacnija preciznija,teze se razgradjuje I bila je bolja u svakom pogledu.

EVOLUCIJA COVEKA
Uspravni hod I povecanje mase mozga

HOMO HABILIS Spretni covek 2.4miliona godina koristili kamene ostrice

HOMO EREKTUS Uspravni covek 1.8miliona godina vatra manji zubi bolja hrana

ARHAICNI covek je slican danasnjem oko pola milion godina,imao je manji mozak od nas ali odst izrazenu
vilicu I drugaciji oblik glave

NEANDERTALAC 250.000godina imao je vecu glavu I veci mozak od nas