ИДЕЈЕ И ТЕОРИЈЕ О

ЕВОЛУЦИЈИ
 УВОД
1) У чему је разлика између промена јединки током живота и
еволуционих промена?
Промене јединке током живота
– Настају као одговор на промене у спољашњој средини.
– То су промене у развићу, у морфологији, физиолошким реакцијама и
понашању.
– Ненаследне су.
– Омогућавају опстанак јединке.
– Нпр. морфолошке промене у развићу:
– птичји троскот на местима интензивног гажења је низак и збијен, док је на местима
без гажења издужен и пузећи.
Еволутивне промене
– настају случајно (а не смишљено);
– заснивају се на мутацијама;
– дугорочне су, дешавају се током већег броја генерација.
– Омогућавају опстанак врсте (или настанак нове врсте).
– Нпр.
боја длаке код различитих врста медведа (поларни бели, мрки и црни азијски).
2) Шта је еволуција? УВОД
Еволуција је процес генетичких промена у популацијама које се преносе кроз
генерације.
3) Који су механизми еволуције - чиниоци који мењају генетичку равнотежу
популације?
То су: 1) мутације, 2) природна селекција, 3) проток гена, 4) генетичка
случајност (генетички дрифт) и 5) неслучајно (асортативно) укрштање.
4) Шта је еволутивна адаптација?
АДАПТАЦИЈА је наследна прилагођеност врсте условима средине (особина и
процес настанка особине), а која доприноси успешнијем преживљавању и
размножавању; резултат је деловања природне селекције.
Пошто је резултат еволуције, зове се ЕВОЛУТИВНА АДАПТАЦИЈА.
Примери адаптација:
– морфолошке: облик тела, нпр. торпедни за дуго и брзо пливање код сипе,
ајкуле, делфина;
– физиолошке, тј. биохемијске особине: отпорност инсеката према
инсектицидима; анаеробни метаболизам унутрашњих паразита,
концентрована мокраћа и сув измет код пустињског скочимиша;
– особине понашања: сарадња у чопору, миграције птица, гнежђење.
 УВОД

5) Шта указује на заједничко порекло живих бића?

Заједничке особине живих бића.

6) Који подаци указују на променљивост живих бића током еволуције?

Палеонтолошки подаци - фосили.

7) Који су главни извори генетичке варијабилности?

Мутације и генетичке рекомбинације (рекомбинације гена) и неки популационо-
генетички процеси - нпр. проток гена.
 САДРЖАЈ
ИДЕЈЕ И ТЕОРИЈЕ О ЕВОЛУЦИЈИ
Увод
Ламаркова теорија еволуције
– Основне поставке
– Ток еволуције – пример Ламаркова жирафа
– Допринос Ламарка
– Одбачене поставке
Дарвинова теорија еволуције
– Кратка биографија
– Дарвинова теорија еволуције
– Садржај Дарвинове теорије
– Суштина Дарвинове теорије
– Ток еволуције – природна селекција и наследна варијавилност
– Дарвиново објашњење дугог врата жирафе
– Допринос Чарлса Дарвина и значај његове теорије
Савремена теорија еволуције
 ИДЕЈЕ И ТЕОРИЈЕ О ЕВОЛУЦИЈИ
Шта је врста? - Дефиниција врсте:
Врста је скуп популација јединки које:
– имају заједничко порекло
– бројне сличности – морфолошке, физиолошке, еколошке, генетичке...
– првенствено су репродуктивно повезане тј. стварно или потенцијално,
јединке супротних полова се међусобно укрштају и дају плодно потомство, а
репродуктивно су изоловане од јединки других врста (биолошки
критеријум).
Питање променљивости врста - Да ли су врсте променљиве?
Данас:
ЈЕСУ!
У прошлости:
Старогрчки филозофи су се бавили овим питањем при разматрању
проблема порекла живота на Земљи и мењања животних облика.
– Аристотел (4. в.п.н.е.) - наговестио идеју о променљивости живог
света када је уочио је растућу сложеност живих бића која се
огледа у његовој лествици живих бића.
Аристотел (4.в.п.н.е.)
До краја 18. века, у Европи у науци доминира мишљење (креационизам):
– врсте су непроменљиве и
– створио их је универзални креатор свега у природи (утицај догме Цркве)
ПРИЛОГ: Неке идеје креациониста:
,,Сва жива бића су стварана одједном“
,,Онолико је врста колико их је Бог створио“ ( Карл Лине)
,,Фосили су доказ вишеструких божјих креација“ (савремени креационисти)
Током 18. и почетком 19. века
– значајна научна сазнања из различитих научних области:
упоредна анатомија – сличности у грађи разних кичмењака,
ембриологија,
геологија - слојеви стена су различите старости;
палеонтологија - откривају се бројни фосили – закључак да су у
прошлости живеле друге и другачије врсте које су изумрле.
– Тврдње о променљивости врста и о њиховом спонтаном настанку од
неживе материје.
Идеје о еволуцији у науци се јављају неколико деценија пре Дарвинове
теорије еволуције.
Теорије еволуције (јављају се у 19. веку):
– објашњавају механизме (путеве и начине) еволуције и
– дају доказе о променљивости живог света.
 Ламаркова торија еволуције
Жан Батист Ламарк
Прва целовита теорија о еволуцији живог света
– Назив: Теорија наслеђивања стечених особина
– Ламарков назив теорије: Теорија о трансмутацији врста
Изнео је у делу ‘’Зоолошка филозофија’’ (1809.)

Жан Батист Ламарк ''Зоолошка филозофија''(1809.)

(1744-1829.)
Ламаркова торија ОСНОВНЕ ПОСТАВКЕ:
1) Стални спонтани настанак нових једноставних врсте (једноћелијских,
данашњи назив - протисти) од неорганске материје;
- поступно постају сложеније, али се не раздвајају на различите врсте.

2) Урођена тежња ка повећању сложености грађе и функције током

индивидуалног развића и кроз генерације.
3) Жива бића имају урођену тежњу да јој буду прилагођена средини; она се
мењају у узајамном односу (интеракцији) са средином.
- Промена средине →
- другачије потребе, понашања, навике и употребе органа →
- промене органа (морфолошке промене).
4) Наслеђивање стечених особина тј. промена (преносе се на потомство).

5) Врсте у природи не изумиру; мењају се и постају сложеније.

Издуживање врата жирафе

 Ток еволуције по Ламарку – нпр. код жирафе:
1) промена средине (сува средина, нема траве, има лишћа на дрвећу)
2) јављала се нова потреба – дохватити лишће на (вишим) гранама,
– нове навике и употреба органа – истезање врата, коришћење вратних
мишића
3) промена органа - издужени врат
4) наслеђивање ове промене – издуженог врата.

Предак
жирафе – кратак
испаша – врат
кратак врат

Настанак дугог врата жирафе по Ламарку

 Допринос Ламарка:
Значај адаптације (наследне пролагођености условима средине) у
еволуцији.
Тиме потврдио променљивост врста.
Прва целовита теорија еволуције.

Одбачене поставке:
Врста настаје и еволуира независно од других
Јединка као јединица еволуционе променљивости
Урођена тежња ка повећању сложености
Наслеђивање стечених особина
Објашњење начина утицаја средине на организме
Не постоји изумирање врста у природи
 Дарвинова теорија еволуције
Кратка БИОГРАФИЈА
Чарлс Дарвин (1809 - 1882. год.) рођен је у Енглеској у Шрјусберију.
Студирао је медицину, али je завршио теологију у Кембриџу.
Путовао је око Света бродом ''Бигл'' (1831 - 1836.).

Дарвин Брод ‘’Бигл’’ Дарвиново путовање

- http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=819662&print=yes – текст о Дарвину, 2009.
- http://www.bioteka.hr/modules/evolucijasvijeta/article.php?storyid=26 – анимирани филмић о Дарвину (9,37 мин.) и
ПРИЛОГ
У периоду од 1831 до 1836. године бродом Бигл обишао је обале и острва
јужне хемисфере и бавио се прикупљањем и проучавањем минерала,
фосилних остатака као и егзотичним биљкама и животињама.
На том путовању највеће интересовање Дарвин је показао за живи свет
Галапагоса.
То је архипелаг вулканског порекла који се састоји од 300 острва (10 већих, 45
мањих и веома малих), а удаљен је 1000 km од Јужне Америке и налази се у
области екватора.
Проучавао је корњаче и посебно птице зебе, касније назване Дарвинове зебе.
Уочио је да су зебе са различитих острва сличне по величини и боји перја али
да се битно разликују по величини и облику кљуна који су одраз
прилагођавања на различиту храну (исхрану) током бројних генерација.

-14 врста острвских зеба Галапагоса –

Галапагоска острва Дарвинове зебе
 ДАРВИНОВА ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ

Назив: Теорија селекције

Дао је у делу ‘’Постанак врста путем природног одабирања’’ (1859.)
Поткрепио је бројним аргументима и доказима.
Значај: дао је темеље савремене теорије еволуције.

‘’Постанак врста путем природног одабирања''

 САДРЖАЈ Дарвинове теорије:
1) Врсте се мењају током дугог временског периода. (већ познато)

2) Све врсте воде порекло од заједничког претка.

– Нове врсте настају раздвајањем постојећих – (насупрот Ламарку)
– Закључак о овоме донео на основу проучавања фосила, упоредне
анатомије, ембриологије и биогеографије.
– Први пут је доведена у везу сличност са сродством.

3) Основ за еволутивну промену је варијабилност (различитост)

јединки.
- Еволуирају популације, а не јединке. (насупрот Ламарку)

4) Главни механизам еволутивних промена је природна селекција.

5) Еволутивне промене су поступне.

– Засноване су на нагомилавању малих разлика између јединки различитих
популација током низа генерација.
 СУШТИНА Дарвинове теорије
СУШТИНА Дарвинове теорије је:
– Еволуција живог света се заснива на деловању природне селекције
на наследну варијабилност (кроз борбу за опстанак) и опстанку
најбоље прилагођених организама који ће оставити потомство.
– Резултат је висока прилагођеност организама.
– Основни процес кроз који се остварује еволуција је адаптација.

- Наследна варијабилност = променљивост тј. различитост која је резултат

променљивости.

- Природна селекција је преживљавање најбоље прилагођених који ће

оставити потомство тј. успешније преживљавање боље прилагођених
јединки које ће оставити више потомства.
Ток еволуције: природна селекција и наследна варијабилност
1) Постоји висок репродуктивни потенцијал врста јер је моћ репродукције
већа од броја преживелих.
2) Њему се супротставља ограниченост средине (хране, воде, простора,
светлости...).
3) Јавља се компетиција (супарништво) између јединки за храну, простор и
друге потребе тј. борба за опстанак.
4) Постоји различитост јединки – извор те различитости су ситне наследне
промене (што је први претпоставио Дарвин). То је наследна
варијабилност (променљивост, различитост).
5) Она је материјал за деловање природне селекције (одабирања) –
успешније преживљавање боље прилагођених јединки које ће оставити
више потомства.
6) Резултат је висока прилагођеност (адаптација) организама условима
средине. Популације се мењају кроз генерације.

Теорија еволуције путем природне селекције

 Дарвиново ОБЈАШЊЕЊЕ дугог врата жирафе:
– а) преци данашње жирафе су имали кратке вратове, али је његова
дужина варирала и те разлике су биле наследне (наследна
варијабилност);
– б) у борби за опстанак су преживљавале јединке са дужим вратом,
док су оне са краћим биле елиминисане;
– в) природна селекција је тако кроз многобројне генерације сабирала
наследне (данас - генетичке) промене које су водиле продужењу врата.

Настанак дугог врата жирафе

ДОПРИНОС Чарлса Дарвина и ЗНАЧАЈ његове теорије и
рада су:
– дао је низ доказа реалности еволуције:
упоредноанатомских,
ембриолошких,
фосилних,
биогеографских,
из области вештачке селекције. Чарлс Дарвин
– објаснио је механизме еволуције – путеве и начине њеног
остварења
природна селекција је главни механизам.

УТИЦАЈ Дарвинове теорије

убедио већину научника у реалност еволуције (дао бројне доказе).
Идеја еволуције је прихваћена у 19. веку
Дарвинова природна селекција прихваћена у 20. веку.
Његова теорија - прекретница у науци.
Дарвин је дао темеље савременој теорији еволуције.
 Савремена торија еволуције

Настала 30-их – 40-их год. 20. века.

Настала је обједињавањем Дарвинове теорије о природној селекцији с
популационом генетиком (која је проистекла из Менделове теорије
наслеђивања).
Ово је тзв. ‘’велика синтеза’’ у биологији.
У њеном стварању су учествовали бројни научници из свих биолошких
дисциплина.