Analiza Sokratove besede u Platonovoj ,,Odbrani Sokratovoj"

Na početku Sokrat govori kako ne treba da obraćaju pažnju kakva će njegova beseda biti, već na
to da li on pravo govori ili ne. Sokrat hoće ovime da kaže da nije važna beseda koju si izneli
njegovi tužioci ili koju će on izneti, već je važno da li je istina ono što se govori u toj besedi i da
sudije treba da obraćaju pažnju na istinost besede više nego na način besede. Sudijin posao je da
osudi pravedno, a ne na osnovu toga ko je bolji besednik.
Sokrat je prvo krenuo da se brani od predjašnih osuda, pa zatim od novih, smatrao je da je tako
ispravno da se odbrani od svega a ne samo od sadašnjih optužbi. Nakon što kaže da su optužbe
koje su podnete protiv njega neistinite, navodi razlog zašto su one uopšte nastale. Naime, on
tvrdi da je njegov prijatelj Herefront otišao u proročište Delfi i upitao da li postoji neko mudriji
od Sokrata. On se vratio sa ovim odgovorom: „Mudar je Sofokle, mudriji je Euripid, a od svih
ljudi najmudriji je Sokrat”. Sokrat nije verovao u to pa je odlučio da dokaže suprotno, Krenuo je
da obilazi ljude za koje je važilo da su najmudriji. Medjutim, shvatio je da on ustvari na neki
način služi bogovima kada pronalazi ljude koji misle da su mudri, i one za koje narod misli da su
mudri, i dokazuje im suprotno. Smatra da je on mudriji u tome što on zna da ne zna, nego onaj
drugi koji takodje ne zna, a misli da zna. On smatra da ovime on pomaže ljudima da vide ko su
zapravo i da skrene pažnju društvu na one koji su zapravo mudri. “Dok sam ispitivao prema reči
božijoj, gotovo mi se učinilo da su oni koji behu najviše na glasu najpraznoglaviji, a oni drugi
koji su manje zapaženi da su po razboritosti vrsniji.” Takodje ovime dokazuje da nisu mudri oni
koji misle da su mudri i da glas koji društvo širi o nekome uglavnom nije istinit.
“Dakle, šta tačno misli kada izjavljuje da sam ja najmudriji? Valjda ne laže. To protivreči
njegovom biću.” Ovom izjavom Sokrat pokušava da ubedi sudije da on zapravo jeste najmudriji,
jer ko bi smeo da optuži bogove da lažu i da kaže da on zapravo nije najmudriji.
Takodje njegova izjava da služi bogovima i prati prororčanstvo koje mu je dato opovrgava
optužbu da “Sokrat ne veruje u bogove u koje veruje država nego u druga nova bića
demonska.”Zašto bi posvetio svoj život da služi bogovima u koje država veruje i prati
proročanstvo ako ne veruje u te bogove već u demone? Pritom, zato što se posvetio tome on živi
u sirotinji, zašto bi se žrtvovao za te bogove ako ne veruje u njih.
“A da se ne bi činilo da su u škripcu, navode ono što se lako iznosi protiv svih onih koji se bave
filosofijom, tj. da on ispituje ono što je na nebu i što je pod zemljom, i da ne veruje u bogove, i
da lošiju stvar pravim boljom. Ta istinu, mislim, ne bi hteli da iznose, tj. ne bi želeli da priznaju
kako je Sokrat jasno pokazao da se oni petvaraju da znaju, a ne znaju ništa.” Sokrat ovde hoće
da kaže da i Melet i Anit i Likon pokušavaju da mu se osvete i da ga optužuju zapravo zato što ih
je ponizio i dokazao da zapravo nisu mudri kao što misle. Ovde Sokrat govori kako se svi koji se
bave filozofijom optužuju za istu stvar koja je izmišljena, jer nemaju pravi razlog da ih optuže.
“Da li svi ljudi čine konje boljima, a samo jedan ima što ih kvari? Ili važi ono što je potpuno
protivno tome: tj. ima jedan koji ume da ih čini boljima, ili ih je veoma malo, i to su konjari, dok
ih većina, ako je oko njih i služi se njima, kvari? Ne biva li tako, Melete, ne samo sa konjima
nego i sa svim ostalim stvorenjima?” Melet je optužio Sokrata da SAMO on kvari omladinu.
Sokrat je ovde, poredeći omladinu sa konjima, objasnio da zapravo on ne kvari omladinu već je
čini boljom i da Melet time što je osudio Sokrata, kvari omladinu jer je to kao da konji ostanu
bez svog konjara.
“Dakle, mesto onoga zla za koje pouzdano znam da je zlo, ja se nikada neću bojati ni kloniti se
stvari o kojima ne znam nisu li možda dobre za nas” Sokrat je ovde izjavio da on neće stati sa
ispitivanjem i istraživanjem novih stvari dok zasigurno ne otkrije da su loše. On će nastaviti da
se bavi time makar po cenu svog života. “Ja vas građani atinski, pozdravljam i veoma cenim, ali
ću se viiše pokoravati bogu nego li vama, i dokle god bude daha umeni i dokle god budem snage
imao, neću prestati da se bavim ispitivanjem istine, i da vas savetujem, i poučavam,..” Da nema
ovakvih filozofa kao što su Sokrat, koji nisu hteli da odustanu sa otkrivanjem i nisu se plašili
novih stvari, ljudi bi idalje živeli bez struje, interneta i tehnologije.
“Ta ja i ne radim ništa drugo nego neprestano obilazim i savetujem vas, i mlađe i starije, da se
ne starate više ni za telo ni za blago, a ni tako revnosno, nego za dušu, da vam ona bude što
bolja. I učim da se vrlina ne rađa iz blaga, nego iz vrline da se rađa blago i sva ostala dobra
ljudima i u domaćem i u javnom životu.” Sokrat tvrdi da nije bitno bogatstvo i izgled, već da je
bitno kakva si osoba. Sokrat i sam nije bio fizički veoma atraktivan ,prema istoriji, i živeo je u
siromaštvu. Ali on nikada nije rekao da je njegov život loš zato što nema puno novca ili zato što
nije atraktivan. On je bio srećan kad je govorio drugima, i ceo život je posvetio podučavanju i
pomaganju drugima. Tako je odgajao i svoje sinove i tako je podučavao svoje učenike, da budu
dobri ljudi pa onda sve ostalo.
“Ali već je vreme da odlazim — ja u smrt, a vi u život. A ko od nas ide ka boljem spasenju, to
niko ne zna osim Bog.” Ovo su bile Sokratove poslednje reči i ujedno završetak njegove
poslednje besede. Sokrat ovde ponovo dokazuje kako je mudriji od ostalih, jer za razliku od njih
on zna da ne zna šta se dešava posle smrti. Kao što je i pre rekao, za stvari za koje ne zna da su
zle za njega nisu zle dok se ne dokaže da su one zle i zbog toga se on nikada neće bojati stvari o
kojima ne zna. Prema tome on se ne boji smrti, jer je smrt možda bolja čak i od samog života.