Grejem Masterton

SEKSUALNI OBJEKT
(Sex Object, 1993.)

Sedela je kruto na crnoj {vedskoj stolici u mutnom popodnevnom svetlu,

prekr{tenih ~lanaka. Nosila je savr{eno skrojeni kostim 'Karl Lagerfeld' i crni
slamnati {e{ir; noge su joj bile isto tako savr{ene.
Doktor Arkolio nije mogao da joj jasno vidi lice zbog svetla koje je dopiralo
iza nje. Ali njen glas bio je dovoljan da zaklju~i da je o~ajna, onako kako samo
`ene vrlo, vrlo bogatih ljudi mogu da budu o~ajne.
@ene obi~nih ljudi nikad ne bi ni pomislile na takve stvari, a kamoli bile
o~ajne zbog njih.
Ona re~e: "Frizer mi je rekao da ste vi najbolji."
Doktor Arkolio ukrsti prste. Bio je }elav, tamnoput, crnomanjast, i {ake su
mu bile vrlo dlakave. "Frizer?" ponovi on.
"D`on San An|elo... njegov prijatelj je hteo da ide na operaciju."
"Shvatam."
Bila je nervozna, drhtala je poput skupog trka~kog konja. "Stvar je u tome...
on je rekao da vi to mo`ete da uradite potpuno druga~ije od svih ostalih... Da vi
to mo`ete da uradite tako da bude pravo. Rekao je da mo`ete to da uradite da ose}aj
bude kao da je pravo. Sa pravim refleksima, svime."
Doktor Arkolio razmisli na trenutak, a onda klimnu glavom. "To je sasvim
ta~no. Ali ja vr{im transplantacije, a ne modifikacije postoje}eg tkiva. To je kao
i transplantacija srca ili bubrega... Moramo na}i davaoca, usaditi njegov organ u
va{e telo i nadati se da ne}e do}i do odbacivanja."
"Ali kad biste na{li davaoca... Da li biste mogli to da mi uradite?"
Doktor Arkolio ustade i po~e da lagano kora~a po svojoj kancelariji. Bio je
vrlo nizak ~ovek, ne iznad metar {ezdeset, ali posedovao je smirenost i harizmu
zbog koje ga je bilo op~injavaju}e posmatrati i zbog koje je bio impresivan za
slu{anje. Nosio je vrlo formalno trodelno odelo na pruge sa belim karanfilom i do
sjaja ugla~anim oksfordkama.
Pri{ao je prozoru, povukao zavese i zagledao se u Bruklinski trg. Ve} sedam
nedelja nije padala ki{a i nebo iznad Bostona poprimilo je neobi~nu bronzanu boju.
"Shvatate da je to {to od mene tra`ite vrlo pipavo, i sa medicinskog i sa
moralnog stanovi{ta."
"Za{to?" odvrati ona. "To je ne{to {to `elim. To je ne{to {to mi je
potrebno."
"Ali, gospo|o Elis, operacije koje ja izvodim obi~no su namenjene
ispravljanju fizi~kog stanja koje je drasti~no neusagla{eno sa psihi~kim stanjem
mojih pacijenata. Ja radim sa transseksualcima, gospo|o Elis, sa mu{karcima koji
imaju penise i testise, ali su psiholo{ki `ene. Kada im uklonim mu{ke genitalije i
umesto njih im stavim `enske... jednostavno im dovodim telo u sklad sa mozgom. Ali
u va{em slu~aju..."
"Moj slu~aj je takav, doktore, da imam trideset jednu godinu, mu`a koji je
bogatiji od bilo koga drugog u celoj dr`avi Masa~usets, i ako ne odem na ovu
operaciju verovatno }u izgubiti i njega i sve o ~emu sam oduvek sanjala. Ne ~ini li
vam se da spadam u istu kategoriju kao i transseksualci? U stvari, ne ~ini li vam
se da je moja potreba ve}a nego potreba nekih mu{karaca koji bi `eleli da budu `ene
samo zato {to vole da nose visoke potpetice, podvezice i Frederiksove ga}ice?"
Doktor Arkolio se nasme{i. "Gospo|o Elis... Ja sam hirurg. Ja vr{im operacije
kako bih ljude izbavio iz duboke psiholo{ke bede. Moram da po{tujem odre|enu,
strogo definisanu, etiku."
"Doktore Arkolio, ja se nalazim u dubokoj psihlo{koj bedi. Moj mu` pokazuje
sve znake toga da sam mu dosadila u krevetu, a po{to sam mu peta `ena, verovatno}a
da }e se razvesti od mene raste sa svakim minutom, zar ne mislite tako?"
"Ali to {to tra`ite - toliko je radikalno. Vi{e nego radikalno. I trajno, uz
to. Da li ste razmi{ljali koliko }e vas to unakaziti, kao `enu?"
Gospo|a Elis otvori crnu torbicu od krokodilske ko`e i izvadi crnu cigaretu
da bi je pripalila crnim, emajliranim 'Danhil' upalja~em. Stavi je u usta, povu~e i
izdahnu dim. "@elite li da budem potpuno iskrena prema vama?" upita ona.
"Mislim da insistiram da budete potpuno iskreni prema meni."
"U tom slu~aju, trebalo bi da znate da se Bredli `estoko pali na grupni
seks... voli da poziva svoje prijatelje da vode ljubav sa mnom. Pro{le nedelje,
posle dobrotvornog baleta u Grejt Vudsu, pozvao je njih sedmoricu ku}i. Sedam
ugojenih plutokrata Blek Beja! Kazao mi je da se svu~em dok oni popiju martini u
biblioteci. Onda su do{li gore, sva sedmorica."
Doktor Arkolio je posmatrao svoj uramljeni sertifikat iz Brigamske bolnice za
`ene, kao da ga nikad ranije nije video. Srce mu je lupalo; nije znao za{to. Volf-
Parkinson-Vajtov sindrom? Ili artrijalna fibrilacija? Ili mo`da strah, sa blagim
prelivom seksualnog uzbu|enja? Rekao je, ravno koliko je mogao: "Kada sam rekao da
budete iskreni... pa, ne morate mi pri~ati sve ovo. Ako odlu~im da izvedem ovakvu
operaciju, to }u u~initi samo na zasebne preporuke va{eg porodi~nog lekara i va{eg
psihijatra."
Gospo|a Elis svejedno nastavi sa svojom recitacijom. "Smestili su se po meni
i svuda oko mene, sva sedmorica. Ose}ala sam se kao da se gu{im u znojavom, mu{kom
mesu. Bredli mi je u{ao otpozadi; D`ord` Kartin od napred. Njih dvojica su mi se
utrpala u usta, ose}ala sam da se gu{im. Dvojica su mi gurala penise u u{i. Druga
dvojica su ih trljala o moje grudi.
U{li su u ritam poput vesla~kog tima. Urlali su sa svakim pokretom. Urlali.
Mene jednostavno nije bilo, usred tog silnog urlanja i veslanja. Onda su mi dvojica
svr{ila u usta, druga dvojica u u{i a slede}a dvojica na grudi. Bredli je bio
poslednji. Ali kada je i on svr{io i izvadio ga iz mene, bila sam prelivena
semenom, posvuda, prelivena; i tada sam shvatila da Bredli `eli objekt - ne `enu,
~ak ne ni ljubavnicu. Objekt."
Doktor Arkolio o}uta. Pogledao je gospo|u Elis, ali njeno lice bilo je
skriveno iza guste zavese duvanskog dima.
"Bredli `eli seksualni objekt i zato sam odlu~ila da }u, ako on `eli
seksualni objekt, ja to i biti. Kakve to ima veze? Bredli }e biti zadovoljan mnome
i `ivot }e ostati kao dosad." Smeh joj je zvu~ao poput razbijanja ~a{e {ampanjca.
"Bogat, u{u{kan, siguran. I niko ne mora da zna."
Doktor Arkolio re~e, "Ne mogu to da u~inim. Ne dolazi u obzir."
"Da", odgovori gospo|a Elis. "Znala sam da }ete to re}i. Do{la sam
pripremljena."
"Pripremljena?" namrgodi se doktor Arkolio.
"Pripremila sam dokaze o tri genitalne transplantacije koje ste izvr{ili bez
saglasnosti davao~evih zastupnika. D`ejn Kestenbaum, 12. avgust 1987; Lidija Zerbi,
9. februar 1988; Ketrin Stimel, 7. jun 1988. Sve tri su se slo`ile da budu davaoci
jetre, bubrega, srca, oka i plu}a. Nijedna se nije slo`ila da im se odstrane
genitalije."
Ona se naka{lja. "Imam sve pojedinosti, sva dokumenta. Prve dve operacije
izveli ste na Bruklinskoj klinici, pod izgovorom da odstranjujete testikularni rak,
a tre}u u Medicinskom centru Louel, navodno ispravljaju}i dvostruku herniju."
"Vidi, vidi", re~e doktor Arkolio. "Ovo mora da je prvi put da me je pacijent
ucenio da izvr{im operaciju."
Gospo|a Elis ustade. Svetlo joj odjednom obasja lice. Bila je jedinstveno
lepa, jagodica visokih kao u Grete Garbo, pravog nosa i ustiju koja su izgledala
kao da se spremaju nekoga da poljube. O~i su joj bile plave, poput smrvljenih
safira. Sama pomisao na to da ga `ena koja ovako izgleda moli da joj uradi
operaciju, preti mu da bi joj izvr{io operaciju, bila je Arkoliju neverovatna, ~ak
zastra{uju}a.
"Ne mogu to da uradim", ponovi on.
"Oh, ne, doktore Arkolio. Uradi}ete to. Jer ako to ne uradite, sve
pojedinosti va{ih izopa~enih operacija oti}i }e pravo u kancelariju javnog tu`ioca,
a onda }ete vi oti}i pravo u zatvor. A kad budete pod klju~em, samo pomislite na
sve one transseksualce koji }e ostati da ~ame u dubokoj, psiholo{koj bedi,
optere}eni telom koje im je tako neuskla|eno sa umom."
"Gospo|o Elis..."
 Ona iskora~i napred. Bila je prete}i graciozna i gotovo dvadeset centimetara
vi{a od njega na sivim, visokim {tiklama. Ose}ala se na cigarete i '[anel 5'. Imala
je duga~ke noge i, na njegovo iznena|enje, velike grudi, iako joj je odelo tako
dobro skrojeno da joj poprsje nije izgledalo nesrazmerno. Min|u{e su joj bile
Gverdijeove, od platine.
"Doktore", re~e ona i on prvi put primeti laki nagove{taj Nebraske u njenom
izgovoru, "potreban mi je ovaj `ivot. Da bih ga sa~uvala, potrebna mi je ova
operacija. Ako mi to ne u~inite, onda se kunem Bogom da }u vas uni{titi."
Doktor Arkolio spusti pogled prema bele`nici na stolu. U njoj je pisalo
njegovim urednim rukopisom da gospo|a Helen Elis ima zakazano u 15:45. Bo`e, kako
je `eleo da nije prihvatio.
Tiho, on re~e: "Mora}ete da mi date tri jemstva. Jedno je da }ete u svakom
trenutku mo}i da u roku od jednog sata do|ete na moju kliniku u ulici Kirklend u
Kembrid`u. Druga je da apsolutno nikom, izuzev va{eg mu`a, ne}ete re}i ko vam je
izveo operaciju."
"A tre}a?"
"Tre}a je da mi platite pola miliona dolara u prenosivim hartijama od
vrednosti {to je pre mogu}e, a ostalih pola miliona posle uspe{ne operacije."
Gospo|a Elis jedva primetno klimnu glavom.
Doktor Arkolio re~e: "To je, zna~i, dogovoreno. Isuse. Ne znam ko je ovde lu|
i, vi ili ja."

Krajem februara, Helen Elis je ru~ala kod D`aspera u Trgova~koj ulici sa

prijateljicom Nensi Petigru kada je {ef sale pri{ao i pro{aputao joj da ima
telefonski poziv.
Upravo su joj doneli tanjir sa devet 'Velflit' pili}a sa salsa sosom od
radi~a i ~ilija i ~a{om ohla|enog {ampanjca.
"Oh... ko god bio, recite mu da }u ga zvati posle ru~ka, ho}ete?"
"Gospodin je rekao da je vrlo hitno, gospo|o Elis."
Nensi se nasmeja. "Nije ti to valjda tajni ljubavnik, Helen?"
[ef sale pribrano re~e, "Gospodin je rekao da je vreme od su{tinske
va`nosti."
Helen lagano spusti vilju{ku.
Nensi se namr{ti i re~e, "Helen? Je'l ti dobro? Pobelela si kao ~ar{av."
[ef sale joj izma~e stolicu i odprati je kroz restoran do telefonske kabine.
Helen podi`e slu{alicu i re~e: "Helen Elis na vezi", glasom prozirnim poput
mineralne vode.
"Imam davaoca", re~e doktor Arkolio. "Tkivo savr{eno odgovara. Da li
jo{ `elite da idete do kraja sa ovim?"
Helen proguta knedlu. "Da. Jo{ `elim da idem do kraja."
"U tom slu~aju, smesta do|ite u Kembrid`. Da li ste ne{to jeli ili pili?"
"Upravo sam se spremala da ru~am. Pojela sam malo hleba."
"Nemojte ni{ta vi{e ni jesti ni piti. Do|ite smesta. [to pre stignete, to su
ve}i izgledi za uspeh."
"U redu", slo`i se Helen. Onda: "Ko je ona bila?"
"Ko, ko je bio?"
"Davalac. Ko je ona bila? Kako je umrla?"
"Nije potrebno to da znate. U stvari, psiholo{ki je bolje da ne znate."
"U redu", re~e Helen. "Bi}u tu za dvadeset minuta."
Ona se vrati za sto. "Nensi, tako mi je `ao... moram odmah da krenem."
"Ba{ kad je trebalo da ru~amo? [ta se dogodilo?"
"Ne mogu ti re}i, izvini."
"Znala sam", re~e Nensi, baciv{i salvetu na sto. "Jeste u pitanju ljubavnik."

"Da vam objasnim {ta sam to uradio", re~e doktor Arkolio.

Pro{lo je skoro dva meseca i bila je to prva nedelja u aprilu. Helen je
sedela u belo poplo~anoj staklenoj ba{ti njihove 'Dedam' ku}e na reci ^arls, na
belom pletenom kau~u pretrpanom izvezenim jastu~i}ima. Ba{ta je bila prepuna
narcisa. Napolju je jo{ bilo vrlo hladno. Nebo iznad staklene kupole bilo je boje
ispranog mastila, a na travnjaku se nalazio paralelogram belog mraza na mestu koje
sunce jo{ nije obasjalo.
"Pri uobi~ajenim transseksualnim operacijama, testisi se uklanjaju, kao i
erektivno tkivo penisa. Spoljna ko`a penisa zatim se uvla~i u telesnu {upljinu kao
presavijena cev, da bi stvorila ve{ta~ku vaginu. Ali naravno, ona jeste ve{ta~ka i
u mnogim vidovima izuzetno nezadovoljavaju}a, pogotovu u nedostatku erotskih
reakcija.
Ono {to ja mogu da u~inim jeste da svojim pacijentima podarim pravu vaginu.
Mogu iz davao~evog tela da odstranim kompletnu vulvu, uklju~uju}i mi{i}e i
erektivno tkivo koje ih okru`uje, kao i vaginalni tunel. Zatim ih mogu presaditi
pacijentu.
Onda, koriste}i mikrohirur{ke tehnike koje su uz moj doprinos razra|ene na
MIT-u, sva glavna nervna vlakna mogu da se priklju~e na centralni nervni sistem
pacijenta... tako da su vagina i klitoris isto tako sposobni za seksualno uzbu|enje
kao {to su bili u davao~evom telu."
"Previ{e me je bolelo da bih osetila bilo kakvo uzbu|enje", re~e Helen, sa
malim, isko{enim osmehom.
"Znam. Ali ne}e jo{ dugo. Odli~no napredujete."
"Mislite li da sam zaista luda?" upita Helen.
"Ne znam. Zavisi {ta vam je cilj."
"Moj cilj je da zadr`im ovaj `ivot koji vidite oko mene."
"Pa..." re~e doktor Arkolio, "mislim da }ete verovatno uspeti. Po onome {to
ste mi rekli, va{ mu` jedva ~eka da opet budete spremni za seks."
Helen re~e: "@ao mi je {to ste zbog mene morali da prekr{ite svoju etiku."
Doktor Arkolio slegnu ramenima. "Sad je malo kasno za to. I moram priznati da
sam zaista ponosan na ono {to sam uspeo da izvedem."
Helen pozvoni srebrnim zvoncetom koje je stajalo na stolu pokraj nje. "Onda,
mo`e malo {ampanjca, Barone Franken{tajn?"

Drugog petka u maju ona je u{la u mra~nu, visoku biblioteku u kojoj je Bredli
radio i stala nasred sobe. To je bilo prvi put da je u{la u biblioteku, a da najpre
ne pokuca. Nosila je duga~ak, crven, svileni ogrta~, obrubljen crvenom ~ipkom, i
crvene stileto cipele. Kosa joj je bila blago ukovrd`ana i skupljena crvenom
trakom.
Stajala je tamo, plavih o~iju samo malo skupljenih, s jedva primetnim osmehom
na usnama i levom rukom na kuku, poput parodije na kurvu koja ~eka mu{teriju.
"Pa?" upita ona. "^etiri je. Trebalo je odavno da legne{."
Naravno, Bredli je sve vreme znao da ona tu stoji, i mada je namr{teno
posmatrao dokumente o nekretninama koje je dr`ao u rukama, nije uspevao da razabere
ni jednu re~. Kona~no, on podi`e pogled, poku{a ne{to da ka`e, naka{lja se,
pro~isti grlo.
"Je li spremno?" uspe on kona~no da izusti.
"Ono?" upita ona. Stekla je neko novo sampouzdanje. Prvi put posle mnogo
vremena imala je ne{to {to je Bredli zaista `eleo.
"Ho}u da ka`em, da li si ti spremna?" ispravi se on. On ustade. Bio je krupno
gra|en, {irokih ramena, sa svojih pedeset pet godina. Imao je sedu kosu i lavlju
glavu koja bi lepo izgledala kao ukras u ba{ti. Bio je jedan od pravih bostonskih
Elisa - brodskih magnata, zemljoposednika, izdava~a novina - a sada i najve}i
samostalni deoni~ar laserske tehnologije u Zapadnom svetu.
Polako joj je pri{ao. Nosio je ko{ulju sa plavim i belim prugama, naborane
plave pantalone i kestenjaste tregere. Bila je to pojava koji su Elisi obo`avali:
pojava novinskog izdava~a, ili varalice u zadimljenoj sobi. Zastarela pojava, ali
imala je svoju posebnu, bostonsku harizmu.
"Poka`i mi", re~e on. Glas mu je bio duboko, meko brundanje. Helen je osetila
{ta je rekao, vi{e nego {to je ~ula. Poput udaljene grmljavine.
"U spava}oj sobi", re~e ona. "Ne ovde."
On pre|e pogledom preko biblioteke, preko polica sa drevnim knjigama u ko`nim
povezima i tmurnih slika Elisovih predaka. U jednom uglu biblioteke, blizu prozora,
stajala je ista {tamparska presa koju je Bredlijev ~ukundeda koristio da bi
od{tampao prve primerke Glasnika Bikon Hila.
"Gde bi bilo bolje nego ovde?" hteo je da zna. Ona je mo`da imala ne{to {to
je on zaista `eleo, ali njegova `elja jo{ je za nju bila nare|enje.
Pustila je da joj crveni svileni ogrta~ sklizne niz ramena i od{apu}e na pod,
gde je li~io na svetlucavu baricu krvi. Ispod njega nosila je crveni grudnjak koji
joj je podizao i razdvajao krupne, bele grudi, ali ih nije pokrivao. Bradavice su
joj se nabrale, tamnoljubi~aste, poput malina.
Ali crveni, svileni trougao izme|u njenih nogu zaokupio je u potpunosti
Bredlijevu pa`nju. Olabavio je kravatu i raskop~ao kragnu, disanje mu je postalo
plitko i te{ko.
"Poka`i mi", ponovi on.
"Nisi upla{en?" upita ga ona. Nekako je ose}ala da bi mogao biti.
Upiljio se u nju hitrim, namrgo|enim pogledom. "Upla{en? Koji ti je kurac?
Mo`da si ti ovo predlo`ila, ali ja sam platio. Poka`i mi."
Ona razveza crveni konac ga}ica i one pado{e na pod oko njenog levog ~lanka,
prsten odba~ene svile.
"Isuse", pro{aputa Bredli. "Ovo je sjajno."
Helen je ogolila svoju bledu, besprekorno depiliranu vaginu, punih usana. Ali
odmah iznad njene sopstvene nalazila se jo{ jedna isto tako puna~ka, isto tako
primamljiva, isto tako vla`na. Samo je ovalni o`iljak otkrivao mesto gde ju je
doktor Arkolio ugradio u njen donji stomak, o`iljak poput blage opekotine prvog
stepena.
O~iju ra{irenih, bez re~i, Bredli kleknu na tepih ispred nje i polo`i dlanove
na njene prepone. Pomatrao je njene dve vulve sa svirepim zadovoljstvom.
"Ovo je fenomenalno. Ovo je fenomenalno! Ovo je najneverovatnija stvar koju
sam ikada video."
On zastade i pogleda je, odjednom poput malog de~aka. "Smem li da je
dodirnem? Da li je ista kao i ona druga?"
"Naravno da sme{ da je dodirne{", re~e Helen. "Ti si je platio. Tvoja je."
Drhte}i, Bredli pre|e rukom preko glatkih usmina njene nove vagine.
"Ose}a{ ovo? Zaista ose}a{?"
"Naravno. Prija mi."
Po~eo je da joj mazi drugi klitoris dok nije stao da se kruti. Onda mu je
srednji prst skliznuo u tople, vla`ne dubine njene druge vagine.
"Sjajno. Potpuno isti ose}aj. Neverovatno. Isuse! Ovo je neverovatno!"
Otr~ao je do vrata biblioteke, zalupio ih i zatim zaklju~ao. Vratio se nasred
sobe, skidaju}i tregere, zbacuju}i ko{ulju, iska~u}i iz pantalona. Dok je do{ao do
Helen, na sebi nije imao ni{ta izuzev velikih prugastih ga}a. Skinuo ih je i otkrio
ogromnu grimiznu erekciju.
Oborio ju je na tepih i zario se u nju, bez uvoda, bez predigre, u ~istoj
razuzdanoj, eksplozivnoj pohoti. Prvo joj je stavio u novu vaginu, onda u njenu
sopstvenu, onda u dupe. I{ao je iz jedne rupe u drugu poput izgladnelog ~oveka koji
ne mo`e da se odlu~i izme|u mesa, hleba i slatki{a.
Isprva prepla{ena, zbunjena snagom njegovog seksualnog napada, Helen ni{ta
nije ose}ala osim trenja i gr~eva. Ali dok se Bredli upinjao i stenjao od napora,
po~ela je da ose}a izme|u nogu ne{to ni nalik bilo ~emu {to je dotad iskusila:
ose}aj koji je bio udvostru~en, utrostru~en. Ose}aj tako preplavljuju}i da je
zgrabila tepih obema rukama, pitaju}i se ne}e li zadovoljstvo biti prejako da ga
njen um podnese. Dok je Bredli iznova i iznova ulazio u njenu drugu vaginu, ose}ala
se kao da }e poludeti, ili umreti.
Onda, poput `ene uhva}ene u toplom, crnom, tropskom viru, ona se izgubi.

Otvorila je o~i i ~ula Bredlija na telefonu. Bio je jo{ nag, belog i dlakavog
tela, penisa oklembe{enog poput {ljive u ~arapi.
"D`ord`e? Slu{aj, D`ord`e, mora{ da do|e{. Mora{ da do|e{ smesta! Ovo je
ne{to najneverovatnije {to si ikad do`iveo. D`ord`e, nemoj da se prepire{, samo
ostavi sve i dovuci dupe ovamo {to br`e mo`e{. I nemoj da zaboravi{ ~etkicu za
zube: ve~eras se ne vra}a{ ku}i, to ti obe}avam!"
 Malo pred zoru, otvorila je o~i. Le`ala je naga na sredini kraljevskog
kreveta. Sa njene desne strane, Bredli je le`ao priljubljen uz nju i glasno hrkao,
ruka mu je sebi~no pokrivala njenu drugu vaginu. Sa njene leve strane, D`ord`
Karlin hrkao je u drugom tonalitetu, kao da sanja, a njegova ruka pokrivala joj je
staru vaginu. Zadnjica joj je bila bolna i ra{~epljena, a usta su joj bila suva i
puna tog prepoznatljivog, memljivog ukusa progutane sperme.
Ose}ala se po`udno; kao da je bila vi{e od jedne `ene. Druga vagina joj je
donela ~udnu podvojenost li~nosti, kao i podvojenost tela. Ali ose}ala se
sigurnija. Bredli joj je neprestano govorio da je divna, da je spektakularna, da
nikad ne}e ni pomisliti da je napusti, ikada.
Doktore Arkolio, pomisli ona, bili biste ponosni na mene.

Nova zima. Na{la se sa doktorom Arkoliom kod Hemerslija. Arkolio se malo

ugojio. Helen je bila mr{avija, gotovo ispijena, i skinula je te`inu sa grudi.
Poigravala se tanjirom ribe u sosu. Pod o~ima su joj visile senke, boje sme|
eg maslaca.
"[ta nije u redu?" upita je on. Naru~io je dimljenu divlju koko{ku sa
ro{tilja, sa ljutim prelivom od breskve, i jeo je mahnitom brzinom. "Niste imali
odbacivanja, sve je sjajno."
Ona spusti vilju{ku. "Nije dovoljno", re~e ona i on za~u isti tupi ton o~aja
kao kad ju je prvi put sreo.
"Imate dve vagine i nije vam dovoljno?" pro{i{ta on. Bradati ~ovek za
susednim stolom okrenu se i pogleda ga zapanjeno.
Helen re~e: "Na po~etku je bilo predivno. Vodili smo ljubav pet ili {est puta
dnevno. Obo`avao ju je. Na kraju me je terao da hodam gola po ku}i da bi mogao da
je gleda i gura prste u nju kad god po`eli. Pravila sam predstave za njega, kao
erotske ta~ke, sa sve}ama i vibratorima, jednom sam to izvela sa njegove dve doge."
Doktor Arkolio jedva proguta zalogaj. Uspeo je samo da ka`e: "Auh."
Suze su podrhtavale u uglovima Heleninih o~iju. "Sve sam to radila, ali nije
mu bilo dosta. Jednostavno mu nije bilo dosta. Sada gotovo da ga nije briga. Ka`e
da smo izveli sve {to smo mogli izvesti. Pro{le nedelje smo se posva|ali i nazvao
me je nakazom."
Doktor Arkolio polo`i svoju ruku na njenu, poku{avaju}i da je smiri.
"Naslu}ivao sam da ovo mo`e da se dogodi. Pre nekog vremena, razgovarao sam sa
jednom prijateljicom koja je seksolog. Ona ka`e da kad jednom po|e{ ovim putem
ljudske seksualnosti - kada jednom po~ne{ sa sadomazohizmom ili stavljanjem min|u{a
u bradavice ili vaginu, sa tetova`ama ili bilo kojom drugom te`om perverzijom - to
postaje opsesija i nikad nisi zadovoljna. Po~ne{ da juri{ za fatamorganom savr{enog
uzbu|enja koje ne postoji. Dobar seks je uzbudljiv sa onim {to ima{."
On se zavali u naslon i pa`ljivo obrisa usta salvetom. "Mogu da vas primim na
korektivnu hirurgiju po~etkom slede}e nedelje. Pedeset hiljada unapred, pedeset
hiljada posle, jedva da }e ostati o`iljak."
Helen se namr{ti. "Tako brzo mo`ete na}i davaoce?"
"Molim?" re~e doktor Arkolio. "Ne}e vam trebati davaoci. Jednostavno }emo
izvaditi drugu vaginu i zatvoriti sve."
"Doktore, mislim da se nismo dobro razumeli", re~e mu Helen. "Ne `elim da mi
se ukloni druga vagina. @elim jo{ dve."
Usledi vrlo duga pauza. Doktor Arkolio se obliznu, popi ~a{u vode, a zatim se
ponovo obliznu. "[ta ho}ete?"
"Jo{ dve. Mo`ete to da izvedete, zar ne? Po jedna na donjoj polovini svake
sise. Bredli }e ih obo`avati. Onda mogu da imam po jednog mu{karca u svakoj sisi,
trojicu unutra i dvojicu u ustima, Bredli }e biti odu{evljen."
"@elite da vam presadim vagine u grudi? Helen, za ime Boga, ovo {to sam dosad
uradio ve} je dovoljno progresivno. Da ne pominjem da je eti~ki zgra`avaju}e i
potpuno ilegalno. Ovaj put, Helen, ne. Nema izgleda. [aljite svoje tu`be o mojim
transeksualnim presa|ivanjima javnom tu`iocu ili kome god ho}ete. Ali ne. Ne}u to
da u~inim. Apsolutno ne."

Bredli je te godine proslavio Bo`i} tako {to je pozvao {est svojih prijatelja
na ve~eru sa srnetinom. Jeli su flambirani odrezak i popili ~etiri kr~aga suvog
martinija, ai onda su vri{tali, smejali se i preselili se u spava}u sobu, gde ih je
Helen ~ekala, naga, nepokretna.
Pogledali su je i za}utali. Pri{li su joj u neverici i zabuljili se u nju.
Ona je ostala savr{eno mirna, potpuno izlo`ena.
U pijanom ~u|enju, dvojica se pope{e na nju. Jedan od njih bio je predsednik
Bostonske banke. Helen nije poznavala drugog, ali je imao ri|e brkove i ri|e dlake
na preponama. Uhvatili su joj bradavice izme|u pal~eva i ka`iprsta i podigli joj
te{ke grudi, kao da podi`u prekriva~ preko obroka u nekom skupom restoranu.
"Bo`e moj", re~e predsednik banke. "Istina je. Jebena istina."
Uz sve ja~e stenjanje, dva mu{karca ugura{e svoje crvene erekcije duboko u
klizave otvore koji su se ukazali ispod Heleninih bradavica.
Zarili su ih duboko u njene grudi, duboko u meko, toplo tkivo, i uvrtali joj
bradavice dok nije zavri{tala od bola.
Jo{ dvojica joj se ugura{e u usta, tako da je jedva mogla da di{e. Ali kakve
je to imalo veze? Bredli je bio presre}an, Bredli ju je voleo, Bredli ju je `eleo.
Bredli je se vi{e nikad ne}e zasititi, ne posle ovoga. A i ako se bude zasitio, ona
}e uvek mo}i da prona|e nove na~ine da ga zadovolji.

Nije je se zasitio. Ali nije ni dugo po`iveo. Dvanaestog septembra, dve

godine kasnije, Helen se probudila i zatekla Bredlija kako le`i mrtav, hladne ruke
na njenoj prvobitnoj vagini.

Bredlija su sahranili pored 'Dedam' ku}e koja je gledala na reku ^arls, u

skladu sa ~udnom pretpostavkom da mrtvi jo{ mogu da vide, ili da ih je briga za to
gde se nalaze.
Doktor Arkolio je do{ao u ku}u, pio {ampanjac i jeo komadi}e ribe, arti~oke i
sitna, masna, rebarca sa ro{tilja. Svi su govorili izuzetno prigu{enim tonovima.
Helen Elis se dr`ala po strani tokom cele sahrane i bila prekrivena gustim, crnim
velom. Sada se povukla u svoje privatne odaje i ostavila Bredlijevu porodicu,
poslovne prijatelje i politi~ke posilne da u`ivaju u njegovoj sahrani bez njenog
prisustva.
Posle nekog vremena, Arkolio se pope odjekuju}im, mermernim stepenicama i na
prstima pri|e njenoj sobi. Tri puta je pokucao, pre nego {to ju je ~uo kako ka`e,
odsutno: "Ko je to? Odlazite."
"Jud`in Arkolio. Mogu li da popri~am sa vama?"
Nije bilo odgovora, ali posle veoma dugog vremena, vrata se otvori{e i
ostado{e otvorena, pa doktor Arkolio shvati to kao poziv da u|e unutra.
Oprezno, on to u~ini. Helen je sedela kraj prozora na tvrdoj, uspravnoj
stolici. Jo{ je nosila veo.
"[ta vi sada ho}ete?" upita ga ona. Glas joj je bio prigu{en i izobli~en.
On slegnu ramenima. "Samo sam svratio da ~estitam."
"^estitate?"
"Naravno... Dobili ste {to ste hteli, zar ne? Ku}u, novac. Sve."
Helen okrenu glavu ka njemu i podi`e veo. Nije bio iznena|en. Znao je {ta da
o~ekuje. Naposletku, on sam je izveo celu operaciju.
Na svakom od njenih obraza, zjapila je po jedna vagina. Obe vagine bile su
napr}ene i vla`ne, nadrealisti~ka parodija duplerice Rastlera. Jedva prepoznatljiv
kola` modrog mesa, lepote i apsolutnog u`asa.
To je bio Helenin poslednji akt potpunog pot~injavanja, da `rtvuje svoju
lepotu, tako da Bredli i njeni prijatelji mogu da ulaze ne samo u njeno telo ve} i
u njeno lice.
Doktor Arkolio ju je preklinjao da to ne radi, ali pretila je samoubistvom,
pa zatim ubistvom, a onda je pretila da }e ispri~ati medijima o operacijama koje je
ve} uradio.
"Ovo se mo`e ispraviti", uveravao je on sebe dok je pedantno za{ivao
vaginalne mi{i}e u njene obraze. "Sve se ovo mo`e ispraviti."
Helen podi`e pogled ka njemu. "Mislite da sam dobila ono {to sam `elela?"
Svaki put kad bi ne{to rekla, usmine vagina pomalo bi se otvorile.
 Morao je da skrene pogled. Pogled na ono {to joj je uradio bio je vi{e nego
{to je mogao da podnese.
"Nisam dobila ono {to sam `elela", re~e ona, a suze po~e{e da joj cure niz
obraze i kaplju sa zaobljenih, ru`i~astih usmina. "@elela sam vagine posvuda, tako
da Bredli mo`e pozvati dvadeset prijatelja, stotinu njih odjednom, u mom licu,
preponama, stomaku, pod rukama. @eleo je seksualni objekt, Jud`ine i bila bih
sre}na, znate, da budem njegov seksualni objekt."
Doktor Arkolio re~e, "@ao mi je. Mislim da sam ja kriv za ovo koliko i vi. U
stvari, mislim da sam ja u potpunosti kriv za ovo."

Tog popodneva vratio se u kancelariju koja je gledala na Bruklinski trg gde

je prvi put sreo Helen Elis. Dugo je stajao pored prozora.
Da li je bilo u redu da pru`a{ ljudima ono {to `ele, ako je ono {to `ele
perverzno i samouni{tavaju}e, i ako to pljuje u lice Bo`joj tvorevini?
Da li je bilo u redu unakaziti prelepu `enu, ~ak i ako ona za tim `udi?
Dokle je dopirala njegova odgovornost? Da li je on mesar ili svetac? Da li je
blizu Neba ili igra na {ahtu Pakla? Ili je tek puka hirur{ka parodija En Landers,
koja re{ava bra~ne probleme skalpelom umesto razumnim predlozima?
Pripalio je prvu cigaretu posle skoro mesec dana i seo za sto u pomr~ini koja
se skupljala. Onda, kad se ve} gotovo smra~ilo, njegova sekretarica, Ester, zakuca
na vrata, otvori ih i re~e: "Doktore?"
"[ta je, Ester? Zauzet sam."
"Gospodin Pirs i Gospodin De [enca. Imaju zakazano u {est."
Doktor Arkolio ugasi cigaretu i rukom ra{~isti dim. "Sranje. U redu. Pustite
ih unutra."
D`on Pirs i Filip De [enca u|o{e u njegovu kancelariju i stado{e ispred stola
poput dva {kolarca pozvana da se jave direktoru. D`on Pirs bio je mlad i plavokos,
nosio je nestrukirano italijansko odelo sa podavijenim rukavima. Filip De [enca bio
je stariji, te`i i crnomanjastiji, u ru~no pletenom d`emperu boje {ljive i
vre}astim sme|im pantalonama.
Doktor Arkolio se na`e preko stola i rukova se sa njima. "Kako ste?
Izvinite... bio sam prezauzet ovog popodneva."
"Oh... razumemo", re~e Filip De [enca. "I nas dvojica smo bili zauzeti."
"Kako idu stvari?" upita doktor Arkolio. "Da li ste imali nekih problema?
Nekih bolova?"
D`on Pirs stidljivo odmahnu glavom. Filip De [enca na~ini krug ka`iprstom i
palcem i re~e, "Savr{eno, doktore. Dvesta posto savr{eno. Jebena desetka, ako vam
ne smeta!"
Doktor Arkolio ustade i pro~isti grlo. "Bolje dajte da pogledam. Da li vam
treba paravan?"
"Paravan?" D`on Pirs se nasmeja.
Filip De [enca prezrivo odmahnu rukom. "Ne treba nam paravan."
Dok je doktor Arkolio ~ekao, D`on Pirs je otkop~ao pojas, otvorio {lic i
spustio prugaste bokserice.
"Da li biste se, molim vas, pognuli?" upita doktor Arkolio. D`on Pirs se malo
naka{lja i postupi kao {to mu je re~eno.
Doktor Arkolio mu ra{iri mi{i}avo dupe i otkri dva savr{ena grimizna anusa
koji su, skupljeni, podrhtavali jedan iznad drugog. Oko gornjeg nalazio se
zvezdasti trag vi{e od devedeset o`iljaka, ali svi su se savr{eno zacelili, a preko
njegovih guzova nalazili su se samo jedva primetni kosi o`iljci.
"Dobro je", re~e doktor Arkolio, "to je u redu. Mo`ete sada podi}i
pantalone."
Okrenuo se Filipu De [enci i samo je mogao da podigne obrvu. Filip De [enca
zadi`e d`emper, spusti pantalone i stade ponosno prelaze}i rukom preko svoje nove
opreme: jedan tamni penis, poput te{kog vo}a nad jo{ jednim tamnim penisom; ~etiri
dlakava testisa visila su sa strane.
"Ima nekih problema?" upita doktor Arkolio, podi`u}i oba penisa sa
profesionalnom hladno}om, ispituju}i ih pa`ljivo. Oba po~e{e da se pomalo krute.
"Tajming, to je sve." Filip De [enca slegnu ramenima, uz lak osmeh svom
prijatelju. "Jo{ nisam uspeo istovremeno da svr{im. Dok uspem da svr{im, jadni D`on
obi~no bude gadno ra{~epljen."
"Osim toga?" upita doktor Arkolio stisnutih usana.
"Oh, sjajno... Sve dok ne nosim uske pantalone."
"U redu", re~e doktor Arkolio umorno. "Sada mo`ete da se zakop~ate."
"Ve} gotovo?" po~e Filip De [enca da flertuje. "Ne isplatite se ba{, doktore.
Sto dolara za dve sekunde ma`enja. Trebalo bi da se stidite."
Te ve~eri, D`on Pirs i Filip De [enca oti{li su u 'Le Bellecour' na ulici
Mazi na ve~eru. Dr`ali su se za ruke tokom ~itavog obroka.
Doktor Arkolio je kupio ne{to namirnica, a zatim se odvezao ku}i u svom
metalik plavom 'Rols-Rojsu', slu{aju}i La Boheme na stereu. Pogledao bi u
retrovizor s vremena na vreme i pomislio kako izgleda umorno. Saobra}aj je bio
zagu{en i spor na obilaznici, a on je bio `edan, pa je izvadio jabuku iz kese i
zagrizao.
Razmi{ljao je o Helen; razmi{ljao je o D`onu Pirsu i Filipu De [enci; i
razmi{ljao je o svim ostalim mu{karcima i `enama ~ija je tela ve{to izmenio u
otelotvorenja njihovih seksualnih fantazija.
Ne{to {to je Filip De [enca rekao kopkalo ga je sve vreme. Trebalo bi da se
stidite. Iako se Filip De [enca {alio, doktor Arkolio najednom shvati da je to
ta~no, da bi trebalo da se stidi zbog toga {to je u~inio. U stvari, on se stideo
svojih dela. Stideo se {to je upotrebio svoj hirur{ki genije da stvori takva
erotska izopa~enja. Stideo se {to je naru`io toliko prelepih tela.
Ali pored toga {to je bio bolan, taj talas stida bio je i osloba|aju}i. Zato
{to mu{karci i `ene nisu bili samo ne{to {to je Bog stvorio. Mu{karci i `ene bili
su sposobni da se ponovo otkriju i da izvuku ~udna, nova zadovoljstva iz bola,
poni`enja i samoizobli~avanja. Ko mo`e re}i {ta je ispravno, a {ta pogre{no? Ko
mo`e definisati savr{eno ljudsko bi}e? Ako je pogre{no usaditi `eni jo{ jednu
vaginu, da li je isto tako pogre{no korigovati bebi ze~ju usnu?
Ose}ao se pro~i{}eno; ali i ushi}eno. Pojeo je jabuku do kraja i bacio koru
na autoput. Ispred sebe nije mogao da vidi ni{ta osim valpurgijske no}i crvenih
automobilskih svetala.
U svojoj ku}i, sama, Helen je lila slane suze tuge i slatke suze seksa, koje
su se me{ale i padale joj na ruke, tako da su svetlucale poput dijamantskog
veridbenog prstenja.