ROMAN PRIPREMILI ZA TAMPU:

M. Petrovi
M. Gluevi
NIRO "JE"
GENERALNI DIREKTOR: ZORAN SIMI
IZDAJE: OOUR MGD JUR specijalnih izdanja i sportski marketing
DIREKTOR I GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: MILO MARINKOVI
UREDNIK IZDANJA: RATOMIR LAZI
REDAKCIJA: V. Kati, M. Marinkovi, D.Spasojevi i Z. Savi.
LEKTOR: SNEANA MILIEVI
RECENZENTI: Radivoje Miki, knjievni kritiar. Beograd. Miodrag ijakovi. knjievnik.
Beograd
REDAKCIJA: 11000 BEOGRAD. Nuieva 6/V. tel.: 492-075
TIRA: 50.000 * GODINA: 1982.
TAMPA GRO GLAS" Beograd. Vlajkovieva 8. telefon: 340-551


DRUGI NASTAVAK
Uoi dana kada je trebalo da se
odri dvoboj na akoj livadi, Arman
Mirabel izae oko podne na ulicu. Bil.
je to s njegove strane i ludost i drskost,
jer ga je traila garda, jer su svi pariki
biri tragali za njim. itav dravni
aparat bio je u pripravnosti zbog
jednog jedinog oveka Armana
Mirabela.
Arman je spokojno koraao prema
Luvru. Na desetak metara iza njega
pratio ga je Teobald Bergamo, pognute
glave, sa eirom duboko natuenim na
elo i podignutom kragnom. Drao je
no u ruci, zverao levo i desno,
spreman da se baci na svakoga ko bi se
pribliio njegovom gospodaru.
Ovaj je sasvim poludeo
gunao je Teobald. Usred dana izlazi
na ulicu, iako zna da ga trae stotine
dounika. Moda mu se prohtelo da
nas obese? Uostalom, meni je to
svejedno. Bar u visiti uporedo sa
svojim gospodarem, koji mi se toliko
svia da bih radi njega poleteo i u
vatru i u vodu. J edino mi se zamerio
to mi nije dopustio da zategnem omu
oko vrata grofa arla od Pariza... Uh,
to bi to za mene bio uitak!
Arman najzad stie do Luvra, a
onda ga poe obilaziti i razgledati sa
svih strana. inilo se da namerava
staviti sve na kocku samo da bi uao u
Luvr i video Margaritu i razgovarao s
njom. On je morao saznati gde je ana
i ta se s njom dogodilo. Ni jednog
momenta nije prestao da misli na onu
koju je voleo.
Arman je razgledao zidine,
zavirivao u opkope i s vremena na
vreme bacao poglede na Nejsku kulu,
koja se zlokobno ocrtavala na drugoj
strani Sene. Katkad bi uzdah nuo, a
onda zakrgutao zubima gledajui
pretei prema Luvru, dok su mu se
pesnice grevito stezale. Stajao je neko
vreme na ivici opkopa, a onda je
odmahriuo rukom, nameravajui da
poe.
No u tom momentu pred njim se
stvori jedna prilika, koja kao da je
iskrsla iz zemlje. On je ranije nije
primetio, niti je video odakle je dola.
Po odei i po prosedoj kosi videlo se
da je to ena u godinama. Ispod maske
nije se mogla nazreti nijedna crta lica.
Ko si ti? zapita Arman.
Zar me ne poznaje, Armane
Mirabe?. ree ona glasom koji je
podseao na metalni zvuk.
Da, seam se... Cini mi se da si
ti ona vetica to mi je neki dan prila
u ulici Fromantel pozvala na sastanak,
koji je trebalo da se odri blizu Nejske
kule.
Pogodio si, Armane Mirabel
nastavi ona ja sam ta ena i zovem
se Sizan. Samo, krivo si me nazvao
veticom, jer nisam vetica, ve sirota
ena po kojoj ljudi alju poverljive
poruke. udim se da ne zalazi vie u
ulicu Fromantel, u kojoj sam te tako
esto viala.
J esi li me pratila? zapita
Marabel nespokojno.
I jesam i nisam. Viala sam te
esto s dvojicom mladih ljudi, ijih se
imena ne seam. Ulazili ste uvek u
jednu istu naputenu kuu... ekaj,
kako se ona dva mladia zovu?
Pol i Gij od Vivrea dopuni je
Arman. Ima pravo, ja sam do
nedavno bio nerazdvojan s tom
dvojicom sirotih ljudi. No ne odlazim
vie tamo, ak se i klonim te kue.
J esi li ikad stanovala u kui u
kojoj si bila srena? Vidim po
klimanju glave da jesi. Onda,
odjednom se u tu kuu useli nesrea,
pa i ti postane nesretan. Eto, slian
sluaj je i sa mnom. Onda se ovek
kloni te kue, verujui da e na
drugom mestu biti mnogo sretniji.
Arman zau kako Sizan duboko
uzdahnu. Remena joj se povie i ona se
strese, moda zato to se neega setila,
neega to bi odgovaralo Armanovim
tvrenjima.
Eto, u toj kui nastavi Arman
ja sam bio sretan. Voleo sam svoje
prijatelje, iveo s njima i za njih. J a
nisam zapamtio ni oca ni majku, a oni
su mi bili sve to sam imao.
Da se nisi zavadio s njima?
zapita Sizan drhui. Izgledalo je da je
neto zaista silno uzbudilo, a to "neto"
mogli su jedino biti neki odlomci
reenica, koje je Arman upravo
izgovorio.
Na alost nisam. Nikada meu
nama nije dolo ni do razmirica, a
kamoli do svae. Mi smo se slagali
bolje nego roena braa. U naim
grudima kucalo je jedno srce. Kamo
sree da smo se zavadili. Ponovo bi se
izmirili i stvar bi bila reena na
najjednostvniji nain.
Da nisu izginuli ili pomrli?
Moda. Ne znam ni sam ta je s
njima. Iznenadno su nestali kao da su u
zemlju propali. Uzalud sam obiao celi
Pariz i preturio svaki kamiak. Nisam
o njima nita doznao. Moda su u
tamnici. Niko nije u stanju da me
obavesti. Zbogom, dobra eno. Ako
ikada bude htela sa mnom da govori,
nemoj me traiti u ulici Fromantel, jer
mi je omrzlo i samo ime te ulice.
Stani ree ona nekim
udnovatim glasom, blago ga uhvativi
za rukav. Stani samo jo jedan
trenutak.
Sluam te.
Malo pre si rekao neto to me
je dirnulo i raalostilo. Kazao si da nisi
zapamtio roditelje... To me je potreslo.
Rekao sam ti istinu. J a zaista
nisam upamtio ni oca ni majku.
A odakle si?
Iz Betine u Ortou odgovori
Mirabel.
Sizan se primetno tre, prevue
rukom preko ela, a da je Arman umeo
da ita misli, saznao bi da je Sizan
pomislila u sebi: "J adni deak! Sirotan
bez oca i majke! Moda bi trebalo da
ga potedim od strane budunosti?
Ali... ako ga potedim, onda bi trebalo
da se odreknem svoje osvete... Ne... to
nikada neu uiniti! On se zove
Arman, ba kao moj sin, i moda mi ga
sama sudbina alje. Ne... ne... J a ga ne
mogu potedeti".
Armane Mirabel ree ona
bacivi nespokojan pogled na Nejsku
kulu ja sam dola da govorim s
tobom.
Govori ree Arman, osetivi
da je ova ena olienje Nejske kule i
da samo pomou nje moe doi do
Margarite.
Proli put nastavi Sizan
zaustavila sam te u ulici Fromantel i u
ime jedne vrlo mone linosti pozvala
na sastanak u podnoje Nejske kule.
Tada sam te pozvala zbog mrnje
prema jednom oveku... Dakle, mrnja
teje pozvala... Sada me takoe alje
ista ta osoba, ta ista ena, ali dok sam
proli put zvala u ime mrnje, sada te
pozivam u ime ljubavi...
Danas si mi rekla neto to mi
naroito godi i to mi se svia
odgovori Arman, smejui se glasno.
Anrija od Avinjona ne treba niko da mi
spominje, a ni osvetu. To dvoje neu ni
s kim da delim. Zbog toga nisam ni
otiao na taj sastanak, ali je danas
sasvim drugi sluaj. enama i strasnim
milovanjima se lako ne odoleva.
Ti e doi?
Samo se po sebi razume da u
doi. Nisam tolika budala da ne doem
kada je u pitanju tako privlana i
galantna avantura. Reci svojoj
gospodarici da u doi na krilima
ljubavi da zajedniki ispijemo
boansko pie koje omamljuje i
uspavljuje. Kae, osim toga, da je
mona, a ja volim mone ene koje
postaju bespomone u mom zagrljaju...
Neka bude dosta ampanja...
Ona e te usreiti...
Utoliko bolje. Moda je to neka
baronica ili grofica... Uostalom, to
mije svejedno. Glavno je da je lepa i
da ume da voli. A kada treba da
doem?
Noas u deset sati.
Gde?
Tamo... Pogledaj na onu stranu
Sene...
Ha-ha-ha-ha! U Nejsku kulu!
Doi u, pa makar me pozivala u sam
pakao.
Sizan ga pogleda saaljivim
pogledom, a usne joj zadrhtae.
Izgledalo je kao da e jo neto kazati,
ali se tre i okrenu, pa se polako udalji,
a Armanu se uini kao da se njena
plea povijaju pod nekim silnim
teretom.
Margarito re Arman
poluglasno. Sama si me pozvala u
momentu kada traim mogunosti da
doem do tebe. Nas dvoje emo se
noas susresti i pogledati u oi,... neko
od nas dvoje nee izai iv iz Nejske
kule.
Zatim se okrete i zviduui poe
natrag, dok je Teobald mahao glavom,
kao da sumnja u zdrav razum svog
gospodara. Uskoro dooe u lavirint
uliica koje su se nalazile oko Luvra, i
najzad stigoe u ulicu Fromantel.
Nakon to se osvrnuo na sve strane, on
gurnu teku kapiju zapuenog dvorca i
ue unutra, a Teobald se uunja za
njim.
Arman je posle one strane noi
bio doveo Pola i Gija u njihov stari
dvorac i tu ih ostavio. Pol je bio
preuzeo da neguje svoga brata, koji se
vrlo brzo oporavio, a onda su oni
nastavili ugodno da ive. Danju nisu
nikuda izlazili, niti su koga primali u
svoj stan, a vrata su veito bila
zakljuana. U tri, etiri maha, neko je
dolazio i kucao na vrata, a braa su
kroz reetke prepoznala stranog
Sparapuila. On je verovatno, dolazio
po nalogu svoje gospodarice, da bi se
uverio da su braa potpuno iezla,
odnosno da se nisu sluajno spasili iz
Sene, u koju su ih bacili Sparapuilovi
delati.
Kada je poslednji put dolazio,
Sparapuilo je obio bravu na vratima, a
Pol i Gij su morali da se sakriju u
jednu tajnu odaju, gde ovaj nije mogao
da ih nae. Tom prilikom Sparapuilo
je pretresao celu kuu od temelja do
krova. Tek posle toga otiao je
potpuno zadovoljan, uveren da Sena
nikada ne vraa svoje rtve.
Kada su uli u kui i ispeli se uz
stepenice, Arman iznenada stavi ruke
na usta i tri puta zakreta kao sova, a
onda prasnu u smeh. Teka vrata se
otvorie i na njima se pojavi veito
nasmejani Pol od Vivrea.
Zdravo, prijatelju, ve sam bio
zabrinut zbog tebe.
Zdravo... Gde je Gij? upita
Arman.
Izaao je... Nisam bio u stanju
da ga zadrim.
On ba hoe da bude ubijen,
ree Arman, davi znak Teobaldu da
ostane u predsoblju na strai, a on i Pol
uoe u sobu.
ta da radim s njim? Ne mogu
da budem pametan i da ga razumem.
Srlja ludo i bezumno... Nou ne moe
da vidi Margaritu, pa zato izlazi danju.
Morau ga vezati, jer zbog njega
moemo biti poveani ili raskomadani.
Zar on voli Margaritu i pored
onoga to je doiveo?
Na alost. Nikada se nee
opametiti, u to sam potpuno uveren. Ta
bezumna ljubav ga je sasvim savladala.
On ne zna ni ta radi ni ta govori.
Stalno mi pria da e umreti ako je ne
vidi. Margarita e pobesneti ako sazna
da smo se spasli iz nabujale Sene. Tada
nas nee sauvati ni svi vragovi pakla,
moj Armane.
U taj mah zau se straan koncert
iz susednog dvorita. To su rikali
lavovi unosei strah u due mirnih
graana. Pol povue Armana u drugu
sobu, odakle su kroz zavese mogli
promatati dvorite.
Vidi li, Armane, ja esto stojim
ovde i posmatram zveri koje ponekad
putaju u dvorite.
Najstranija zver je ipak
slobodna.
Na koga misli?
Na Sparapuila.
Ima pravo, on je najstranija
zver, mnogo krvolonija nego lavovi i
tigrovi. Promatram i njega, a jo ee
i ivotinje koje putaju ba u ovaj deo
dvorita, ispod prozora. Silna snaga je
u tim zverima. One su u stanju jednim
udarcem ape da smlate oveka.
Podilazi me jeza pri pomisli ta bi mi
se moglo dogoditi kada bih sa ovog
prozora pao meu zveri.
Strano.
Zamisli kada bih nekoga bacio
zverima, okupljenim ispod ovog
prozora?
Pole, ti misli ne neku enu?
enu... Kojeta... ona na koju ja
mislim nije ena nego hijena. Zar ona
zasluuje da nosi ime ena? Ti zna ta
smo sve preiveli one strane noi...
Uasno je bilo sve to. Od tada nemam
mirnog sna. Zadrhtim i pri samoj
pomisli na
Nejsku kulu. Plaim se da sam
moda postao kukavica. Ne pria se
uzalud da oni koji prou kroz Nejsku
kulu ili umru ili polude. Bojim se da e
se ovaj drugi sluaj dogoditi sa mnom.
Nisam kukavica, ti to zna, ali u
poludeti od straha. Doe mi ponekad
da ostavim ovaj zamak, i da beim
odavde, da umaknem iz Pariza. Pitanje
je da li bih igde u Francuskoj naao
mira.
Ti to samo tako pria.
Ti si drue srean to si one noi
stigao kasno da...
Mislim da veeras neu
zakasniti prekide ga Arman
najspokojnijim glasom na svetu, a Pol
od Vivrea ustuknu zaprepaen dok je
uzalud pokuavao neto da kae. Usne
su mu se micale, ali on nije mogao da
izgovori ni jedne jedine rei.
J este nastavi mirno Arman
veeras je moj red da idem u Nejsku
kulu. Margarita Burgonjska me
oekuje, a ja u otii, iako znam ta me
eka. Margarita Burgonjska e...
Ti veeras nee otii... zau
se glas iza njegovih lea, a jedna teka
ruke pade na Armanovo rame.
Pol i Arman se instinktivno
okrenue, a Arman je ve stavio ruku
na no i izvadio ga do pola. Oni
ugledae Gija od Vivrea.
Gij je bio bled ako avet, a inilo se
da je i nesiguran na nogama, jer se
njihao od uzbuenja. Njegov pogled je
bio uasan, a bledo lice mu se
pretvorilo u gr bola, oajanja i
gorine.
Armane, ti noas nee ii u
Nejsku kulu ponovi on grubim
glasom, od koga i Pola i Armana
podie jeza.
Zato?
Rekao sam da nee otii. Vas
dvojica ne moete razumeti ono to u
vam rei. J a sam najnesretniji ovek na
svetu, ne zato to su me hteli ubiti, ne
zato to volim, nego zato to sam
doznao ko je i kakva je Margarita...
Nisam je prestao voleti, volim je i sada
onom bezumnom ljubavlju, kojom sam
je i do sada voleo. Armane, ja neu
dopustiti da ti ode i da s njom
provede no... Ne... ne... to nikada.
Posumnjao bih u tvoje prijateljstvo...
Armane, zar hoe da ubije u meni
ono malo nade.
Nade?!... Gije, jesi li ti siao s
uma?
Ne znam ni sam... Ipak se
nadam... Isto onako kao to se nadaju
svi oajnici... Ne ubijaj mi tu nadu.
Zar i posle svega onog to se
dogodilo?
Ba u tome i jeste razlog...
Verujem da u jednog dana saznati da
sam one strane noi samo snivao
straan san. Nadam se da u se uveriti
da su me oi i ui prevarile. Hou da
primoram samoga sebe da verujem u
njenu istotu. Ubeujem i dalje sebe da
je ona onakva kakvu sam je zamiljao
pre nego to sam dospeo u Nejsku
kulu. Bio bih najsretniji ovek da sam
polomio obe noge onog dana... U tome
sluaju bih i sada verovao... Ah...
J adni prijatelju, moramo te
izleiti...
Mene e samo grob izleiti,
Armane. Naa jedna poslovica kae da
je grob lekar za sve bolesti. Znate li vi
ta ja radim svake noi?... Moda mi
neete verovati, ali ti se zakljinjem
svojom grenom ljubavi da je to iva
istina. Skrivam se u senci vrba
nedaleko pd Nejske kule. S noem u
ruci vrebam kao panter. Spreman sam
da ubijem svakoga ko bi se usudio da
doe na sastanak u Nejsku kulu. Do
danas jo niko nije proao... Na moju
radost, velim ti, jer ubio bih ga...
Znai li to da e i veeras biti
na strai?
Hou.
I ubie svakoga, pa ak ako i ja
budem doao?
Ubiu te, Armane, ree Gij
potmulo i odreito. U njegovom glasu
se oseala odlunost i reenost na sve.
Tako dakle, ree Arman tiho,
kao da ga prijateljeve rei nisu toliko
uzbudile. Lepo, drue, dobro je to si
mi to rekao. Za ljubav jedne hijene u
ovejem obliku ti si u stanju da ubije
najboljeg prijatelja... Gije, tome se
nisam nadao.
Armane, ja sam te upozorio.
Podiiu no na svakoga ko doe u
Nejsku kulu...
Dobro... ali ja u ipak otii.
Imau jednog neprijatelja vie, a to mi
je manje-vie svejedno, jer ih i ovako
ne bih mogao prebrojati, toliko ih ima.
Hteo bih samo da ti skrenem panju da
si veoma zaboravan, Gije.
Zato?
Ti si zaboravio da smo pre neki
dan na Monkopanu izazvali Anrija od
Avinjona. Mi smo mu zakazali dvoboj
na akoj livadi, a ako malo mune
glavom setie se da je to sutra. Znai
li, da na tebe ne mogu raunati? Covek
koji je spreman da me ubije zbog jedne
onakve ene, ne moe se boriti rame uz
rame uz mene, protiv oveka koji mi je
ubio roditelje, prigrabio imanje. J a...
Tako je to prijatelju... Ti e me ubiti a
Avinjon e sutra ostati iv.
Armane...
ekaj da dovrim, Gije. J a znam
gde je ona stara vrba pod kojom se ti
skriva. Proi u sasvim pored nje, a
osim toga biu bez oruja. Lako e
me ubiti. Moe to uiniti mirno,
uveren da se neu braniti, tano u deset
sati veeras.
Hajde, Teobalde, ree Arman pa
se uputi vratima.
Gij od Vivrea bio je bled kao krpa,
drhtao je celim telom, dok su mu se
beskrvne usne jedva micale. On uhvati
Armana za rukav i zadra ga, a kada ga
ovaj pogleda, vide suzu u njegovom
oku.
Armane, oprosti... Oprosti mi i
zaboravi ta sam rekao. Ljubav me je
zaslepila. J a vie nisam svoj ovek i ne
znam ta govorim. Ti se nee naljutiti
na mene. Znam ja tvoje dobro srce.
Kako bih mogao da ubijem tebe, svoga
najboljeg prijatelja, svoga brata... Ti si
osvetnik mojih roditelja, ja ti se
zaklinjem da u se sutra boriti rame uz
rame s tobom. Veeras neu ni ii u
Nejsku kulu, ali ako i odem, otii u
zato da te odbranim i da te eventualno
spasem, kao to si ti spasao mene i
Pola... Oprosti... Reci mi da se ne
ljuti... J a ne znam ta govorim.
Luae nasmeja se Arman.
Dajete vino, a onda u da vam
ispriam zbog ega moram u Nejsku
kulu.

***

Spustila se mrana no i u svoj
plat ogrnula Pariz sa svim njegovim
kulama, kuama, tvravama. Sena je
umela neto bunije nego obino, a
vetar je povijao redove vrba i topola
koje su rasle pored reke.
Te veeri je Arman, kad je otiao
od brae Vivrea, poao s Teobaldom u
"Paklenu krmu", koja osim paklene
dreke nije imala nita zajedniko s
rajem, a jo manje s paklom. U ovu
krmu zalazili su samo propali plemii,
retki su bili oni koji su imali smelosti
da privire tamo gde su se oni okupljali,
jer tu je ma bio potezan za svaku
sitnicu.
Arman je esto navraao u ovu
krmu na levoj obali Sene, nedaleko
od Nejske kule, a i danas je kao i
obino sedeo u drutvu "kralja"
Vagabunda i "cara" Galilejskog, dok je
Bergamo bio za susednim stolom i
cedio iz pehara i zadnju kapljicu.
Sedeli su tako do devet sati, kad
su se krme obino zatvarale, to
razume se, nije vailo za one krme
koje su poseivale ove "plemenite"
skitnice i grubijani.
Arman ree nekoliko rei "kralju"
i "caru", onda pozva krmara da plati,
pa izae i uputi se ka Seni, dok je
Teobald Bergamo neujno iao za
njim, ne usuujui se da progovori.
Arman stie do Sene, sede na kamen,
pa se utke zagleda u Nejsku kulu,
koja se ocrtavala u svoj svojoj strahoti.
Teobald postoja jedno vreme, a onda
prie svome gospodaru i sede kraj
njega na drugi kamen.
Gospodaru, ree on, ja mislim
da bi bilo najpametnije kada biste vi
odustali od te lude namere. Ne mogu
da se naudim kako to da vas
Avinjonovi plaenici jo nisu isekli.
Tja... udim se jo i tome da vas nisu
isprebijali ljudi moga biveg gospodara
grofa arla, kome ne elim nita drugo
nego najobiniju omu od jakog
ueta...
A onda?...
Ali, ako navuete na vrat i tu
enu...
Teobalde, prekide ga Arman
jesi li dobro zapamtio ta sam ti
naredio?
J esam, ali neka budem obeen
izmeu arla i Avinjona ako...
Teobalde, imam za tebe jednu
veliku novost.
Vi, gospodaru i ne sluate ta
vam govorim. No, tu novost, bila ona
dobra ili loa, saoptite mi sutra. Ako
je dobra, ostavite je za sutra zato da
bih noas mogao spavti i o njoj
sanjati. Ako je pak rava onda je opet
odloite za sutra, jer inae neu moi
noas da spavam. Uostalom, ko zna
hoemo li noas uopte spavati?
Bilo ovako ili onako, ja u ti je
rei sada, Teobalde. J a vie nemam
novaca.
Oho!... Pa to je zaista velika
novost.
Dakle, ako preivimo ovu no,
onda emo sutra morati da se
rastanemo.
Zato?! poskoi Teobald.
J a sam mogu da ivim, ali od
tebe nemam pravo da traim da me
besplatno slui.
J a u piti vodu, ree Teobald
uzdahnuvi.
Ali ja ne samo to u morati da
trpim, e, nego u morati da
pritegnem kai i da postim.
Postiu i ja, ree Teobald,
izgovorivi ovo mnogo lake nego to
je rekao da e piti vodu. Vi znate moj
drutveni poloaj, gospodaru, a osim
toga ja imam puta i naina da vas
nauim kako se ivi u neprijateljskoj
zemlji. Nita se vi ne brinite. Nas
dvojica emo svake nedelje poi u
ekspediciju, koja e nam osigurati
sasvim pristojan ivot.
Zar ti se ini da bih bio dobar
provalnik?
Sila!... Vi biste bili prvorazredni
lopov, kakvoga Pariz jo nije video, a
kao to znate, Pariz je danas prvi
lopovski grad u svetu. Eto, odmah u
vam dati prvi savet...
Teobalde, vidi da li su ti ui
privrene za glavu?
vrste su, gospodaru.
A ako ih odreem zbog tog sa
veta?
Ui ni u kom sluaju, ve ako
hoete, onda mi odreite jezik da vam
ne bih mogao davati savete. Ali, tada i
sebi odreite ui da ih ne biste mogli
uti.
Ti postaje filozof, Bergamo.
Ne, evo plana koji treba da nas
osigura za prvu nedelju...
Vreme je, prekide ga Arman
ustajui, a Teobald uzdahnu duboko,
jer mu se nije dala prilika da mu
saopti svoj genijalni plan.
Arman poe niz Senu prema
Nejskoj kuli, a Teobald krenu utke za
njim, razmiljajui zato njegov
gospodar nije hteo da ga saslua, pa da
onda bar nedelju dana ne brinu o tome
ta e jesti i piti. Kad su stigli blizu
Nejske kule, Arman zastae i okrenu
se.
Ti zna ta treba da radi, ree
on.
Znam.
Onda na svoje mesto... un je tu
negde pazi dobro ta radi, jer i od tebe
moe mnogo zavisiti.
U mene ne morate sumnjati.
Dobro sam ispavan, a kada sam budan,
onda mogu da budem revnostan kao
niko.
Odoh ja, Teobalde, a ti pazi i
ekaj...
Sretan put, gospodaru. Pazite
se... Ipak, zato ne uzmete ma...
Uzmite moj ma, jer je ludost ii bez
omja u lavlju jazbinu.
Neu, odgovori Arman. J a sam
rekao da u ii bez oruja, i odrau
moju re. Dovienja, Teobalde...
Moda emo se jo videti.
Da Teobald nije bio disciplinovan
i da za ovo nekoliko dana nije dobro
upoznao svog gospodara, on bi jurnuo
za njim i ne bi ga pustio da sam ue u
Nejsku kulu. Tunim pogledom je
pratio Armana, a onda je kripnuo
zubima i stavio ruku na balak svoga
maa.
Ako mu se neto desi, neu se
smiriti dok ne preseem grkljan svima
koji se zateknu u kuli.
Meutim, Arman je produio put
laganim hodom, skrivajui se u senci
drvoreda. Bio je potpuno pribran, jer
mu je bilo jasno da nijednog momenta
ne sme izgubiti prisebnost. Morao je
ostati hladnokrvan ako je hteo postii
cilj. On je dobro znao koje Margarita,
a znao je i ta je ona u stanju da uini.
Ali, nije se ni aska dvoumio da li da
se upusti sa njom u borbu ili ne. On je
morao prisiliti da mu kae kuda je
sklonila anu.
anet, apnu on. Neu se smiriti
dok te ponovo ne pronaem i dok ne
bude slobodna.
Arman nije ni opazio da je ve
stigao do podnoja Nejske kule.
Iznenada oseti neije prisustvo i tre
se, pa mu pogled pade na jednu ensku
priliku u kukuljici i mrkom ogrtau.
On prepoznade Sizan koja se
pojavila kao da je iz zemlje iznikla.
Doao si, Armane Mirabel.
Bobojala sam se da e zakasniti, ili da
uopte nee doi. Rajske dveri
otvorie se pred tobom. Kako ne bih
doao, ree Arman veselo, kada me
raspinju trista tri muke da se to pre
bacim pred noge svojoj nepoznatoj
oboavatelj ki. Vodi me... Da vidim
kako izgleda u raju u kome me oekuje
ta divna i toliko mona ena. Hajde,
ta eka?
Sizan je, meutim, stajala
nepomino, a Arman primeti da ona
okleva i da se dvoumi. Uini mu se ak
i da drhti. J edino su joj oi sevale u
mraku, a od tih svetlih taaka Armana
podie laka drhtavica.
Hajdemo, ta eka?
Zar nisi poneo ni no ni ma,
zapita ona pravei se kao da je preula
pitanje.
Kojeta. Zar ovek mora da se
naorua i onda kada ide na sastanak s
nekom lepoticom? Zato da vuem
oruje, kada mi ono nee trebati... Ha,
ha, ha. Vodi me.
On, zauta nekoliko trenutaka, a
Arman se tre uvi da je duboko
uzdahnula. Uini mu se ak da joj zubi
cvokou. Ali, on svemu tome nije
pridavao nikakav znaaj, jer je ve
unapred bio spreman na sve, poto je
znao ta ga eka.
Rekao si mi da nisi zapamtio ni
oca ni majku, zapita ona s puno tuge u
glasu.
Rekao sam i nisam slagao. Ni
oca ni majku nisam zapamtio, a da li
su ivi, to i ne znam. Verovatno to
nikada neu ni saznati. Sad zna i to...
Dostaje bilo praznih razgovora, vodi
me, dobra eno, oseam da postajem
nervozan i nestrpljiv.
I on se zvao Arman, apnu Sizan
krei ruke, a Arman primeti kako se
mui da mu u pomrini nazre lice.
Odakle si rekao da si?... Molim
te reci mi to jo jedanput i ne zameri
mojoj radoznalosti... ovek poinje
ponekad da se interesuje za nekoga, ni
sam ne znajui zato.
Da te zadovoljim, rei u ti sve
jo jedanput. Zovem se Arman
Mirabel, od nepoznatih sam roditelja iz
Betine u Artou. Eto, tako je zapisano u
protokolu tamo gde sam roen... Nego,
zaista, dostaje bilo ispitivanja. Napred.
Ona poe lagano, a Arman za
njom. Ne progovorie vie ni rei dok
ne stigoe pred sama vrata Nejske
kule. Ona ne samo to nisu bila
zakljuana, nego nisu bila ni
zatvorena. Kroz otkrinuta vrata
prodirala je slaba svetlost.
Arman prie vratima, a Sizan se
strese i zastade, pa se onda okrete
svome pratiocu, tresui se od straha.
Nemojte ulaziti, Armane
Mirabel. Klonite se Nejske kule i ne
dolazite u njenu blizinu ni danju ni
nou. Ako vam je ivot mio, onda me
posluajte i beite. Beite, dete moje...
Ovo mesto je prokleto!...
Tako vam svega, ne ulazite...
Bei... Ne ulazi...
Arman je gotovo nije ni sluao,
mada su ga od njenih rei podilazili
marci, jer za njega nije postojala tajna
Nejske kule. On otvori vrata i ude u
kulu.
Sizan se uhvati rukama za zid, a
Onda je snaga sasvim izdade pa se
srui na kolena i gorko zaplaka, a
njeno jecanje nadjaa ak i um renih
talasa.
Uasno, ree ona. Zar uvek
mora neto da se isprei izmeu mene i
moje osvete?... Zar na meni lei
prokletstvo? One veeri sve je bilo
gotovo. Oboje su mi bili u rukama, a ja
sam se ba spremala da odem kralju i
da mu sve kaem. Tada bi Margarita
Burgonjska i arl od Pariza bili poslati
na gubilite... Oni su to potpuno i
zasluili, jer su oni ubice moga deteta,
mog malog Armana. No, u momentu
kada sam pola kralju da ga obavestim,
Margarita se vratila iz Nejske kule i
ceo moj plan je pao u vodu. Veeras je
opet sve spremno. Mogu da izvedem
moju osvetu.
Ona zauta i stade oslukivati, kao
da se nadala da e se iz kule uti neki
glasovi. Svojim smeuranim rukama
pritiskivala je srce, koje je lupalo tako
jako kao da e iskoiti iz grudi.
Meutim, nastavi ona ustajui,
veeras je opet momenat. Treba da
odem u Luvr i da uzmem kralja za
ruku pa da ga dovedem ovamo. Ne...
To nikako!... Veeras nikako. Ne
mogu da shvatim ta me to veeras
zadrava da ne izvrim svoju zamisao
zbog koje jedino i ivim. Zato mi ovaj
deak nikako ne izlazi iz glave? On me
silno uzbuuje i ja stalno mislim o
njemu. Moda zato to nema ni oca ni
majku, ili to se zove Arman. Moda je
to ipak samo saaljenje... Neka je
prokleto to saaljenje!... Da li se ono
javlja tek onako?... A koje prema meni
i mom detetu imao saaljenja? Mene i
mog Armana nije niko saaljevao.
Lagano i posrui ona poe prema
Seni. S vremena na vreme se osvrtala i
upuivala usplahirene poglede na
visoki toranj.
Arman je bio utrao u kulu, da ne
bi vie morao sluati naklapanja ene
koja ga je dovela na ovaj opasni
sastanak. im je uao, video je oveka
u crnom platu koji mu se duboko
poklonio i mada Arman nije mogao da
vidi njegovo lice, znao je da je to
Sparapuilo.
utke je Sparapuilo zatvorio
vrata, a onda mu rukom dao znak da
poe za njim. Armanovo srce je lupalo,
i on se s mukom naprezao da ne
progovori ni rei. Popeli su se
zavojitim stepenicama na prvi sprat i
Arman je bio uveden u raskono
nametenu sobu, osvetljenu s nekoliko
buktinja. To je bila ona mala prostorija
u kojoj je Gij od Vivrea prepoznao
Margaritu Burgonjsku.
Arman se bio sasvim smirio.
Njegov pogled nemirno je preletao s
predmeta na predmet. U sebi je oseao
silnu mo i bio spreman da se uhvati u
kotac sa stotinu neprijatelja, a ne
samo s Margaritom Burgonjskom.
Najzad Arman vide kako se
otvorie jedna vrata i na njima se
pojavi ena uvijena u ogrta od
hermelina. Preko lica je imala masku,
koja mu nimalo nije smetala da je
prepozna. Bila je to Margarita
Burgonjska.
Dobro mi doli, gospodine
Mirabel. J a sam vas, ini mi se, jo
jedanput ovamo pozivala, ali sam
uzalud ekala i eznula za vama.
Velianstvo... ree on s
nepokolebljivom mirnoom, klanjajui
se duboko.
Margarita ustuknu zaprepaeno,
ali Armana to ni malo ne zbuni, i on
nastavi:
Srean sam to mi se ovaj put
ukazala prilika da vam kaem koliko
sam zadovoljan to mi se pre neki dan
na Monkopanu desio onaj sluaj.
Srean sam to sam spasio va toliko
dragoceni ivot.
Vi...
Uveren sam nastavi on da ste
me noas pozvali ovamo da mi se
zahvalite. No, to nije bilo potrebno.
Moja dunost je bila da se rtvujem za
vas... To je, naprotiv, bila suvie mala
rtva.
Vi znate ko sam?... Poznali ste
me, ree ona osmehnuvi se, u pravu
ste kada ste rekli da nemam potrebe da
vam se zahvaljujem. Nego, otkuda ste
znali da ete ovde nai Margaritu
Burgonjsku.
Rekao mi je ovek koga dobro
znate.
Koji? Kako se on zove, zapita
Margarita nervozno.
Teobald Bergamo, gospoo.
Teobald Bergamo!... To ime mi
je poznato odnekua, samo ne mogu
da se setim otkuda. Ko je taj ovek?...
Odakle je... ta radi?...
On je moj sluga.
Ah... takoooo...
Margarita Burgonjska se zaas
smiri, mada su joj pitanja navirala kao
nabujao potok. Zelela je da se raspita
ko je taj Teobald Bergamo, odakle je,
otkuda zna da se ona nalazi u Nejskoj
kuli. No, ona pree preko svega.
Zaboravi na sve, gledajui u
Armanovo divno i odvano lice.
Arman je kleao pred Margaritom.
On je bio ljubav. J este, ljubav, ljubav
je on bio, tako da Margarita zaboravi i
na osvetu, i na mrnju, i na smrt. Za to
je sutra bilo vremena, a ova no je
morala biti posveena ljubavi.
Sedite, Armane, ree ona
sputajui se na jedan otoman. Sedite
ovde pored mene... Zato kleite?
Gospoo, vi ne shvatate...
Nemojte biti detinjasti. Vi vrlo
dobro znate da ovde meu nama nema
razlike. Osim toga, moja glasnica vam
je sigurno rekla da ena koja vas zove
voli. Da, ja volim Armane... Vas
volim, i to ne od skora. Davno sam vas
zapazila. Pre nekoliko meseci... J este,
pre nekoliko meseci, ali sam se opirala
i branila sama od sebe, i uspevala sam
u tome sve do onog dogaaja na
Monkopanu. Od tada ja vie nisam u
stanju da se oduprem... ljubav me je
nadvladala.
Gospoo, promuca Arman,
stresavi se, jer on ipak nije oekivao
da e doi do ovakvog izliva ljubavi,
da e Margarita biti samo zaljubljena
ena. Gospoo...
Kada sam vas videla na
Monkopanu, nisam mogla vie
izdrati. Morala sam vas pozvati. J a te
volim i nudim ti mnogo. Pre svega,
ljubav, odnosno sebe samu. Zatim...
Armane, svet e se zauditi i uzdrhtati.
J a ti nudim slavu i mo. Treba da
kae samo jednu re, i ti e doi na
mesto Anrija od Avinjona. On e otii
u nepovrat.
Margarita ustade i uhvati ga za
obe ruke, pa mu se unese u lice
gledajui ga pogledom punim ljubavi,
iskrenosti i prekljinjanja.
Moj mu je dete... Mlad je i
neiskusan, a u Luvru je potreban ovek
koji e znati vladati i zapovedati, pa i
krunu metnuti na svoju glavu, Armane
Mirabel. J a sam dobro razmislila ta
govorim, i ovo nisu prazne rei.
Razmisli i ti dobro, jer moj izbor nije
uzalud pao na tebe. Nudim ti ljubav,
slavu, ast. mo, basnoslovno
bogatstvo, najvee poasti ovog
sveta... Ti zna ta traim za sve to...
Samo malo ljubavi... ljubavi, Armane
Mirabel.
Gospoo, ree Arman ja sam
doao da vas molim i da vam puzim
pred nogama, kako bi se saalili na
mene, da mi...
Ti me nisi potpuno razumeo,
Armane... Neko ti je rekao ko sam ja, a
ja bih ti to i sama rekla... Rekla bih ti i
zbacila masku, jer sada ti govorim kao
ena, nesretno zaljubljena ena, koja
pristaje da postane rob.
Velianstvo...
J a oekujem tvoj odgovor,
proaputa ona strasno.
S moje strane bilo bi pravo
bezumlje da odgovorim na vae
pitanje. J A sam doao ovamo znajui
koga u nai, spreman da vas, molim
za milost. Hou da vas preklinjem da
se saalite na mene, da mi pomognete,
da me usreite. J edna jedina re s vaih
usana u stanju je da me usrei i da mi
povrati ono to mi je oduzeto. J a sam
skroman, malo traim, zapravo molim
za milost.
Reci!... Izgovori ve jednom tu
re... J e li to uslov, pitanje?... Reci, ta
bilo da bilo... J a sluam.
Gde je ana Fue, ree Arman
ledenim glasom.
Margarita posrnu, ali se brzo
pribra i uspravi, a crte lica joj
postadoe okrutne. Ona je sada bila
tigrica, strasna i uvreena.
Mirabel, ovim reima si izrekao
presudu...
Zanesena i usplahirena lepom
ljubomorom ona umalo ne dodade:
"mojoj keri", ali se brzo pribra i
zavri.
... smrtnu presudu ovoj devojci.
Sam si joj izrekao presudu.
Ne, odgovori on otro.
Ti kae da nisi, a ja kaem da
jesi.
Velim vam da vi to neete
uiniti... Oprostite mi. Evo, ja sada
ustajem. Dok ste vi mene molili i
preklinjali, ja sam kleao pred vama,
sada kada vi poinjete da pretite, ja
ustajem. Ii u jo i dalje, gospodo, na
pretnje u odgovoriti pretnjom. Moram
vam rei da volim tu devojku. Volim je
vie nego ita na svetu... Zaklinjem
vam se gospodo, da ete biti mrtvi pre
nego to je se budete dotakli.
Arman je bio straan. Ispravio se u
svoj svojoj veliini, promatrajui
Margaritu hladnim i preteim
pogledom. Ona je drhtala i rukom
pokuavala da nae zvono kojim bi
dozvala Sparapuila i njegove ubice.
Taj pokret nije Armanu izmakao iz
vida. No, ona se povrati, pa se ak
inilo da je ljubav savladala gnev i
mrnju.
Armane!... Nemoj me nagoniti
da uinim neto to se posle nee moi
popraviti... Zna li ta ja u ovom
trenutku podnosim. Moe li shvatiti
ta trpim dok ovako razgovaram s
tobom.
Ako sada ne razumem, nastavi
on, moda u kasnije. Treba da izaem
iv iz ove jazbine. Ko zna nee li me
uiti u vreu i baciti u Senu, kao to se
to ovde obino ini.
Da je grom udario u Nejsku kulu
Margarita se ne bi toliko iznenadila i
zaprepastila. Lice joj se izoblii od'
srdbe, celo joj telo zadrhti, jer je
shvatila da on zna tajnu. Nejske kule.
Kao ranjena zver ciknu i skoi prema
zvonu, pa dohvati za bat, kojim je
trebalo da samo udari u zvono pa da
dojuri eta ubica. Ona je ve bila
odluila da ovaj ovek mora umreti.
Morala je da ga poalje u smrt bez
obzira to ga je toliko volela.
No ni Arman nije bio naivan.
Kada je dolazio u Nejsku kulu on je
bio spreman na sve. Znao je koga e
tamo nai i predviao je ta mu se
moe dogoditi, pa je zato bio pripravan
na svaku eventualnost.
U jednom skoku naao se kraj
Margarite i uhvatio je za ruku ba u
momentu kada je izmahnula da udari u
gong, iji je zvik znaio poziv
Sparapuilu i njegovim pomagaima.
Gospoo, ree on mirno, vi
moda neete verovati da e va mu
kroz jedan sat biti ovde. To je isto
toliko istina kao i to da ja sada stojim
pred vama.
Margarita klonu, a drhtavica se
pojaa. No to je trajalo samo nekoliko
sekundi, jer ona bejae uvek spremna
na sve.
Lae... Bednie, lae!
Vaa je stvar, gospoo, kakvo
ete miljenje imati o meni, a pravo da
vam kaem meni i nije stalo do toga
miljenja. No ja vam se kunem
Zaninim ivotom a to je za mene
najdragocenije na svetu da ako za
jedan sat ne saznam ta hou, i ako ne
izaem odavde, va mu e doi u
Nejsku kulu.
Ha-ha-ha!... Misli me uplaiti.
Trebalo je izabrati drugi nain, a ne
ovaj. Pa zar ti ne zna da ja za etvrt
sata mogu biti u Luvru! O, ti!...
Bednie, umree sada... Upomo!...
Upomo!...
Ona odjedanput promeni glas i
stade vikati kao da je ivu deru. To
malo zbuni Armana, no ne za dugo.
J edna vrata se irom otvorie i u
sobu nagrnu dvanaestak ljudi,
predvoenih Sparapuilom. Svi su bili
pod crnim maskama, uvijeni u mrke
ogrtae, s maevima u rukama.
Margarito, viknu Arman
otskoivi od nje, moja smrt ti nee
nita koristiti. Ti ne moe izai iz ove
kule, jer su vrata spolja zakljuana.
Moda niko u ovoj buci nije uo
ta je Arman rekao, ali je ula
Margarita, a to je bilo najvanije.
Kao krvoedne zveri biri jurnue
na Armana, eljni da ga to pre
probodu i zauvek uutkaju. Moda bi
tako i bilo da on nije bio ovek
elinih ivaca i prisebnosti.
Videi da mu preti opasnost on
skoi u stranu. Ba u tom trenutku
Sparapuilo polete na njega. Za tren
oka jedna stolica se nae u Armanovim
rukama. Ona opisa krug kroz vazduh i
pogodi Sparapuila u noge. On posrnu
i ispusti ma. Ostali biri poletee na
Armana.
Za Mirabela je ovo bilo dovoljno.
Hitro se sae i doepa Sparapuilovo
oruje. Sada je ve bilo lako.
Imao je ma, a on je znao da se
bori za svoj ivot.
im su shvatili da rtva pokuava
da se brani napadai navalie svom
silinom. inilo se da e ga smlaviti.
Ubijte ga vikao je Sparapuilo.
Napadai zastadoe iznenaeni,
jer je Arman bio zauzeo borbeni stav.
On je imao toliko smelosti da im se
usprotivi, a to ih jo vie ogori.
Smrt!
Meutim Arman je odbio prvi
nalet neprijatelja, a njegov ma ak
obori jednog protivnika.
Najneoprezniji se toliko bio osmelio da
mu prie na dohvat maa, tako da
Armanu nije bilo teko da ga
onesposobi!
Za nekoliko minuta ja u biti
mrtav, Margarito, ree Arman
parirajui udarce. Verovatno e me ovi
ljudi ubiti, ali treba da zna, da e onda
biti kasno da se spase, jer se vrata
nee otvoriti i tvoj mu e doi.
J edanaest ih je... Sada deset... Evo i
tebi, pa neka vas bude devet.
Govorei ovo Arman je skakao,
odbijao udarce i zadavao. Oborio je jo
dva protivnika, iako je ova borba
poela pre nekoliko sekundi.
Sotone, sada ete videti poto je
komadi koe Armana Mirabela.
Umri zaurla Sparapuilo.
Natrag... Natrag, ivotinje
vrisnu Margarita. Gubite se odavde,
bednici... Nosite i ove ranjenike!...
Mar!...
Prvi izlete Sparapuilo, a za njime
i ostali, nosei ranjenike. U sobi
ostadoe Arman i Margarita.
Ona je bila zbunjena i zadivljena
ovolikim junatvom, a Arman hladan
kao stena. Gledao je mirno i pomalo
ironino, a na njemu se nije
primeivao ni trag uzbuenja. inilo se
da je potpuno zaboravio da se maloas
borio na ivot i smrt s dvanaest
profesionalnih ubojica.
Margarita i Arman su se gledali
nekoliko minuta i ni jedno ni drugo ne
progovori niti rei. Moda bi utali i
mnogo due, da se vrata iznenada ne
otvorie i na njima ne pojavi
Sparapuilo.
Gospodarice, ovaj bandit je
govorio istinu. Vrata Nejske kule
zatvorena su spolja i niko nije u stanju
da ih otvori... Mi smo zarobljenici.
Margarita ga je tupo gledala i
izgledalo je da ne razume ni rei od
onog to je govorio. inilo joj se da
Sparapuilo govori nekim jezikom,
koji nikada pre nije ula.
Napolje!... Napolje, psino!...
Kako sme da govori kad te niko ne
pita!... Vuci se napolje.
Sparapuilo savi grbau kao pseto
kad ga gospodar udari nogom, ali mu
ipak na usnama zaigra ironian osmeh.
On se udalji i pritvori vrata za sobom,
a Arman i Margarita ostadoe sami.
Sada ste me pobedili ree
Margarita ali znajte da e moja
osveta biti strahovita. Vi znate ko sam
ja, ta mogu i...
Sve mi je poznato odgovori
Arman, bacajui krvavi ma. J a
nisam dete, gospoo. Znam da me
moete smrviti i pretvoriti u prah i
pepeo...
Tako je.
Videli ste da sam ve unapred
bio spreman na sve. Nego, postoji
neto to vi zaboravljate, neto to je
trenutno najvanije.
ta je to?
Zaboravili ste samo jednu
injenicu, a to je da sam ja sada
gospodar situacije, ako ne due, a ono
bar za pola sata. Ako nemate nita
protiv, izvolite poi sa mnom na vrh
kule. Tamo ete saznati veoma
interesantne stvari... Aha..., pa vi
gledate u prozore... to vam nee
mnogo koristiti. Vidite li kakve su to
ipke? Ni za dva sata ih ne moete
ukloniti... Mnogo je lake izai na
vrata, ako ih ja budem hteo otvoriti.
Dakle, hoete li na kulu sa mnom?
Hajdemo ree ona neodluno.
Margarita poe uz stepenice, a
Arman krenu za njom. On se zaudio
tiini koja je vladala u kuli. ovek bi
se zakleo da u njoj nema ni ive due,
iako je do maloas odjekivao zveket
maeva i ula se paklena dreka
ubojica.
Najzad stigoe na vrh kule.
Margarita baci pogled na Luvr, koji je
poivao u mraku. Samo je nekoliko
prozora bilo osvetljeno. Ba ti prozori
bili su za nju najvaniji i najstraniji,
jer su to bili prozori na odajama njenog
mua. Znai da Arman nije lagao kada
je rekao da njen mu lako moe doi
ovamo.
Kada se Arman nagnuo preko
ograde kule i zagledao u pomrinu
Margarita uini pokret kao da e ga
gurnuti i strmoglaviti. No, ona nije bila
toliko naivna. Znala je da ne moe
izai iz kule, a to je za nju bilo
najvanije.
Teobald Bergamo ponovi
Arman.
Evo me, gospodaru zau se
odgovor s reke.
J esu li vrata na kuli vrsto
zakljuana?
J esu, gospodaru.
Zna li ta treba da ini,
Teobalde?
Da ekam.
Dokle?
J o jedno etvrt sata.
A posle?
Ako me vi ne zovnete, onda
moram da otrim u Luvr i da
izvestim...
Dosta jeknu Margarita.
Prestani, Teobalde naredi
Arman i ovaj umuknu.
Teobalde Bergamo ponovi
Margarita potmulo. Ovo ime za
mene nije novo. J a sam ga negde
morala uti, ali se ne mogu setiti gde...
Koje taj Teobald Bergamo?
Vrlo obina linost poe
Arman. On je ribar na Seni, te dan i
no provodi u amcu. Stalno krstari
Senom i eprka po vodi... Ponekad
nalazi novac, ponekad ulovi koju ribu,
a nekad mu se u mreu uhvati i po
neka leina. Zar to nije vrlo
interesantno, gospoo?
Leina sa strahom ponovi
Margarita, a da joj je Arman mogao
videti lice, primetio bi da je iz njega
iezla i poslednja kap krvi.
Recite leevi, gospoo. Eto, pre
nekoliko dana je tako eprkao i bacao
mree blizu Nejske kule... i... ta
mislite, ta je ulovio?
ta prestravljeno zapita
Margarita.
Izvukao je leeve dvojice ljudi.
Mladi,lepi, snani, duhoviti, a pre
svega pravi prijatelji. Moda ste ih i vi
poznavali, gospoo. Gij i Pol Vivrea
bili su moji najbolji drugovi.
Margarita se zanese i duboko
uzdahnu, a da se nije uhvatila za
ogradu kule sigurno bi pala.
Vama kao da nije dobro,
gospoo ironino nastavi Arman.
Sigurno se bojite mrtvaca, kada vam
ne gode prie o leevima... Mogu
prestati, ali vi ste eleli da vam
objasnim ko je taj gospodin Bergamo.
J a mogu i prestati, ako vi to elite...
Ne... Nastavite.
Pre nekoliko dana Bergamo je,
kao to rekoh, umesto ribe ulovio
vreu u kojoj su bila dva moja jadna
prijatelja. Treba da znate da je
Bergamo pametan ovek po vrei
meni je vrlo lako dokazati ko je
ubojica mojih drugova. Gospoo, vi
cvokoete zubima, udi me da vam je
sada hladno, kada je no ovako topla.
Dakle, je li to sve to ste hteli da znate
o Teobaldu Bergamu.
J este procedi ona uasnuto.
Zaboravih jo jedno da vam
kaem, verovatno vas i to moe
interesovati, mada je to ve daleka
istorija Teobalda Bergama. Pre
sedamnaest godina on je iveo u
Burgonji, u gradu Dionu.
Margarita posrnu i poe da se
gui, oseajui kako joj ponestaje
daha.
I tada je bio sluga kod monog
gospodina arla od Pariza.
Hajdemo... Hladno mije
promuca Margarita.
Kojeta, gospoo. Sada ja neu
da siem. Treba da kaem neto
Bergamu, a neto i vama.
Znam ta elite, vi hoete da
znate gde je ona devojka koja je
izvedena iz Templa i koja se zove
ana.
J este, to elim da saznam, samo
treba da imate na umu ta e se desiti
ako mi date lano obavetenje.
s
ta e onda biti zapita ona
prkosno.
Nita naroito, gospoo
nastavi on ledenim glasom. J a u
nai puta i naina da se Bergamo
dopremi do vaeg mua. Ispriae mu
dosta interesantnih detalja. Spomenue
mu smrt Zakline od Belatoa, koju ste
vi ubili svojom rukom. Nee zaboraviti
i malog Armana, sina grofice Zakline,
koji je udavljen u reci po vaoj
zapovedi. Verovatno e ovo vaem
muu biti zanimljivo...
Margarita je padala u sve vee
oajanje, ne toliko od straha, koliko
zbog toga to je shvatila da Arman zna
sve. On ne samo to je znao tajnu
Nejske kule, nego je znao mnogo
vie... Straan je to udarac bio za nju,
jer je ona verovala da na svetu postoji
samo jedan svedok strane tajne iz
Diona, no taj svedok je bio
bezopasan, jer je i sam bio sauesnik.
To je bio grof ari... Otkuda je
Armanu sve ovo bilo poznato?
Hm... Uvredili ste me kad ste
posumnjali da u vam dati lanu
adresu. To meni ne pristoji. Vi znate
etvrtastu kulu?... Znate... Idite tamo,
to je kraj kue na stubovima, na njen
zid se naslanja kua u kojoj je ona koju
traite.
Izmeu etvrtaste kule i kue na
stubovima postoji samo jedna kua
ree Arman.
J este, ana Fue je tamo.
Teobalde viknu Arman ja
silazim.
Dobro, gospodine.
Arman se okrete prema Margariti i
lako se pokloni. On joj htede jo neto
rei, ali ustuknu videi je obasjanu
slabom meseinom. Stajala je
nepomino, nema i ukoena, slina
sablasti. Uini mu se da je ona duh
prokletstva Nejske kule. Stajala je tako
trenutak dva, a onda je snaga izdade pa
se srui na kameni pod.
Meutim, Arman je poeo silaziti
niz stepenice. Iao je lagano i oprezno,
zastajui na svakom stepeniku. Oseao
je kako mu po elu izbijaju kapljice
hladnog znoja. Da li je to bio strah to
nije znao, jer strah do tada nikada nije
osetio.
Na svakom spratu oekivao je
napad Sparapuilovih ljudi, no na
najvee iznenaenje oni se ne pojavie.
Izgledalo je kao da su iezli bez traga
i glasa.
Najzad se nae u prizemlju kule,
pa onda prie vratima i udari pesnicom
u njih, a iza vrata se zau Teobaldov
smeh.
U redu je javi se Teobald.
Arman povue rezu kojom su
vrata bila zatvorena iznutra, pa ih
irom otvori i izae.
Ovde je viknu Teobald glasno,
a na taj uzvik etiri maskirana oveka
iskrsnue iz mraka.
Hajdemo ree Arman. Gde
je amac?... Sada nemamo vremena za
razgovor, jer je svaki minut dragocen.
amac je spreman ree jedan
od ^maskiranih. Predvideli smo sve
tako da nam se nita ne moe desiti.
Onda krenimo, ree Arman.
Gde je Teobald?
Sad je bio tu...
Oni se krupnim koracima uputie
reci, gde ih je ekao amac, zabrinuti
to nema Teobalda. On je bio iezao u
onom momentu kada su poeli da se
udaljavaju od kule.
Doavola, ree Rano Saperon,
ako i ovaj Bergamo bude iao na
sastanak s nekom damom, onda emo
se lepo naekati.
On je lisica, odgovori Etjen,
takav sigurno nee ui u Nejsku kulu...
Teobalde!... Teobalde!... Arman
viknu dva-tri puta, jer nije hteo da
ostavi svog vernog tienika. On mu je
sada bio neophodan i ostati bez njega,
znailo je izgubiti vernog prijatelja.
Evo ga, ree Pol od Vivrea.
Tu sam, ree uzbueno Teobald
trei kao bez due, a kad stie na
obalu on prvi uskoi u amac. Skljoka
se na sedite i stade brisati znoj sa ela,
teko diui.
Teobaldu je zlo, ree Rano
odgurnuvi amac, koji stade kliziti po
mirnoj povrini reke.
Uh, othuknu Teobald.
Ama, ta mu je? Zaista mu je
zlo!
Ima i zato, Etjene... Velim vam
da ima i zato.
Nije se napio im cvokoe
zubima... Da nisi sluajno dobio koji
poljubac, pa si se toliko uplaio? Ne
boj se, od toga jo niko nije umro, pa
verovatno, nee ni ti.
Strano... Strano, ponavljao je
Teobald, ne osvrui se na to to su se
njegovi drugovi alili na njegov raun.
Da me je i sama vetica poljubila ne
bih se toliko uplaio. Drugovi, ako
niko od vas nikad nije video sablast
onda ne zna ta je strah.
Sablast?
J este!
I ti si je video?
Na alost, ja sam bio pred njom.
Strano je bilo videti stvorenje s
drugog sveta, u vera vam vas. Evo,
kosa mi je jo nakostreena, iako
nisam od onih koji esto boluju od
straha.
Posle ovih rei nastupi ozbiljna
tiina, a Etjen i Rano se prekrstie. Ovi
neustraivi ljudi stresoe se, osetivi po
boji Teobaldova glasa da je zaista
morao videti neto strano.
Govori, ta se desilo, Teobalde,
poe Arman.
ekajte da se malo priberem,
gospodine. Dobri i plemeniti prijatelji
Rano i Etjen, vi sigurno imate uza se
neku bocu, jer kao praktini ljudi ne
polazite nikuda bez vina. Pogledajte,
moda je ostalo nekoliko kapi, da
povratim duu... Suvie sam uzbuen
da bih mogao ispriati to to sam
doiveo.
Pij vodu, Teobalde.
Br... Do maloas mi je kosa bila
najeena, a sad mi se jei svaka dlaica
na telu. Piti vodu strasnije je nego
videti sablast...
Evo ti vina, prijatelju.
Teobald istre bocu koju mu prui
Etjen i natee je, pa kada ispi polovinu
on je spusti kraj sebe.
Hajde, sad govori... J o malo pa
emo stii na drugu obalu, a tada
neemo imati vremena da te sluamo.
Poeu ispoetka... Dakle...
Hajde, ne zanovetaj...
Kada sam otvorio vrata Nejske
kule, poe Teobald, moj gospodar
izae posrui. J a ga prihvatili i
dozvah vas. U tom trenutku me avo
natera pa se osvrtoh. Ugledah u mraku
nekakvu enu koja se pribliavala
vratima Nejske kule. J a joj htedoh
videti lice, jer sam po prirodi vrlo
radoznao ovek... Potrah prema njoj i
zastadoh videi da je uvijena u mrki
ogrta i da ima kapuljau na glavi.
Nisam joj mogao videti lice i pored
najbolje volje.
I pustio si je da ue u kulu?
Nisam je ja pustio, nego je ona
ula sama. Mene nije ni pogledala, kao
da sam zrno graha. To me naljuti i ja
odluih da po svaku cenu vidim kako
izgleda. Kao to znate, nisam nimalo
plaljiv. U tri skoka se stvorih kraj
vrata, uskoih u kulu i stigoh je ba
kada je stala nogom na prvu stepenicu.
"Stani" viknuh. "Moram ti
videti lice".
"Hoe da vidi ko sam" ree
ona okrenuvi se, a glas joj je bio
potmuo i straan, tako da sam
ustuknuo. Ona prie svetiljci koja je
tinjala na zidu i stade sasvim pod nju,
tako da sam lepo mogao videti masku
na njenom licu, ali...
Ko je bila ta ena, zapita Etjen.
ekaj drue. J o nismo stigli na
drugu obalu, a ja treba da dovrim
priu pre neg to se iskrcamo. Dakle,
kao to rekoh, ona prie svetiljci i
okrenu se prema meni. Tada videh
samo oi koje su svetlile uasnim
sjajem. "Evo, prokleta slugo prokletog
gospodara. Mori te radoznalost da zna
ko sam ja. Zadovoljiu tvoju
radoznalost, Teobalde Bergamo".
Drugovi, verujte mi da se nikada nisam
uplaio kao tog momenta kada je ona
skinula obrazinu s lica. Mora biti da
sam izgledao strano glupo, gledajui
je pun uasa. Video sam enu koju sam
poznavao... Video sam pokojnicu koja
je umrla pre punih sedamnaest godina.
Bila je to ena iz Diona... Majka
malog Armana... Grofica aklina od
Belatoa. Uveravam vas da umalo
nisam pao... Strah me je zahvatio i ja
sam poleteo iz kule, ostavljajui avet
da ide svojim putem.
J adni Teobald, ree Etjen, to
zaista nije bilo prijatno.
aklina, grofica od Belatoa,
ponovi tiho Arman.
Ili njen duh.
Moda bi Teobaldova pripovest
pobudila jo vei interes da Gij od
Vivrea nije saleteo Armana da mu
pria o onome ta se dogodilo u kuli i
da li je video Margaritu Burgonjsku.
Da Gij nije bio toliko nestrpljiv, moda
bi se ak i Arman setio da je
Teobaldova avet bila ena koju je
Margarita nazivala Sizan.
Dok su priali, amac je sekao
povrinu reke, a kada je udario
kljunom o drugu obalu svi poskakae.
Za mnom, ree Arman otro.
Bre, dok ne bude kasno!
Arman nije mislio ni o emu
drugome do o ani, o asu kad e je
videti i osloboditi iz kue u koju je bila
zatvorila Margarita Burgonjska. On
nije ni uo celu Teobaldovu priu, ve
samo pojedine odlomke kojima nije
pridavao neki naroiti znaaj.
Skoro treim korakom mala
druina se uputi Grevskom trgu, gde se
nalazila kua u kojoj je bila zatvorena
ana. Oni ugledae kuu na
stubovima, o kojoj je Margarita
govorila. Primetie i staru oronulu
kulu, koja je bila polusruena i
naputena. Niko nije znao zato je
nosila naziv avolja kula.
Izmeu kue na stubovima i kule
nalazila se zgrada ograena jakim
zidom, a po Margaritinom kazivanju to
je bila kua u kojoj se nalazila ana.
Ovde smo, ree Arman.
Teobalde, kako da se prebacimo
preko zida?
Nita lake, ree ovaj i sae se.
Penjite se.
Arman je zaas bio na
Teobaldovim leima, a onda se uhvati
za ivicu zida. Ve u sledeem trenutku
bio je u dvoritu. Njegov primer sledili
su Rano i Etjen, a Pol i Gij ostadoe na
ulici. Bergamo se vesto uspuza na zid,
pa ostade na njemu jaui, kako bi
mogao skoiti na onu stranu gde bude
bilo potrebno.
Arman i njegovi pratioci Etjen i
Rano stadoe se primicati prozoru
koji je jedini bio osvetljen. U sobi je
bilo pet-est naoruanih ljudi koji su se
kockali.
Ko je to, zau se jedan glas, a
ljudi u sobi poskakae i pritrae
prozoru. Gubite se, lopue, jer za vas
ovde nema plena.
Videemo ima li, promrmlja
Etjen, vadei ma.
Mir, opomenu ih Arman. J o
nije momenat za napad.
Ko ste i ta hoete, zapita jedan
ovek izaavi na vrata.
Dolazimo iz Luvra. alje nas
neko ko je i va i na gospodar.
Kada u ove rei voa strae skide
eir i duboko se pokloni, a ljudi koji
su bili iza njega spustie vrhove svojih
maeva.
Dobro... ta je lozinka,
gospodo? upita on Armana, koji je
drhtao od uzbuenja, jer je iz odgovora
ovih ljudi trebalo saznati da li je ana
tu ili nije.
Avinjon!
Arman je izgovorio ovo ime ne
razmiljajui ni trena. Zato ba ovo
ime, to nikada nikome ne bi mogao
objasniti. Verovatno ga j neki
potsvesni nagon naterao da kae
Avinjonovo ime. Izgovorio ga je valjda
zato to su mu se po glavi meala
imena: Avinjon, Margarita i ari.
Arman se nije malo iznenadio
kada je video da se straar poklonio,
dodirnuvi eirom zemlju. Ostao je
zapanjen shvativi da je sluajno
pogodio odziv.
Odmah, gospodo, ree straar.
Prijatelji, obrati se straarima, vratite
maeve u korice. Ova gospoda dolaze
po nalogu nae gospodarice. Znaju i
odziv, pa nas nita ne spreava da ih
pustimo u kuu.
Pohitajte, ree Arman uzbueno.
I ovako smo zakasnili.
U tom momentu otvori se neki
prozor na gornjem katu, a malo zatim
zau se veseo glas, pun ljubavi:
Armane!
anet!
Trista mu avola, uzviknu
zapovednik strae, ovo je Arman
Mirabel. Drugovi, na oruje.
Bei Armane, ciknu ana,
videvi kako straari izletee u dvorite
s isukanim maevima.
Ne boj se, veselo doviknu
Arman.
Koliko vas ima u toj rupi, viknu
Rano aperon, isukavi ma.
Ovamo momci, veselo uskliknu
Etjen. Ba sam se zaeleo da noas
nekome prospem utrobu.
Zau se zveket maeva. Trojica
navalie na Armana, koji veto izbee
prve udarce. Otskoi i osloni se leima
o zid, da bar s te strane bude siguran.
Kao izvrstan borac on je mogao
odolevati silovitim napadima uvara,
samo da je imao oruje u rukama.
Meutim, on je' bio nenaoruan. Ipak,
pokuao je neto da uini. Svue
ogrta i uvi ga oko desne ruke, pa poe
njome da se titi, dok je levom
pokuavao da nekome od napadaa
otme ma.
Prestraena ana je uasnuto
promatrala nenaoruanog Armana,
kome jedan straar gotovo prisloni
ma na grudi.
Predaj se, ili u te zakovati za taj
zid.
No u tom trenutku se desi neto
neoekivano. Upravo kad je straar
hteo da probode Armana, neto teko
pade na njega i sravni ga sa zemljom.
Straar jauknu, a Teobald Bergamo ga
dotue udarcem noa, pa hitro dohvati
njegov ma.
Uzmite ovo, gospodaru. J a sam
vam rekao da ne treba izlaziti
nenaoruan.
Ti si zlato od oveka, Bergamo,
uzviknu Arman, doepavi ma, a
Teobald Bergamo pohita i otkljua
vrata. Ve u sledeem trenutku Pol i
Gij od Vivrea uletee u dvorite.
Braa od Vivrea su odmah oborila
dvojicu straara, a kad preostali videe
Armana s maem u ruci, izletee na
ulicu.
Upomo!... Razbojnici!...
Ubice!...
Vikali su iz sveg glasa i beali iz
sve snage, a od te njihove vike poplai
se ak ijedna patrola. Nastade pakleno
beanje, a inilo se kao da se ljudi
utrkuju za nagradu u brzini i
izdrljivosti.
Malo ih je bilo, proguna Rano i
opsova.
A i to malo nije bilo vredno da
se ovek mui, dodade Etjen. Pobegli
su kao zeevi.
Rano i Etjen nisu imali nijedne
ogrebotine, kao uostalom ni ostali
njihovi drugovi.
ana, viknu Arman i ulete u
kuu.
Uinio je to tako brzo da ga niko
nije mogao slediti. Na stepenicama se
susrete sa uplaenom i presretnom
Zanom.
anet!
Armane!
Izgovorivi samo ove dve rei
padoe jedno drugome u zagrljaj.
Izgledalo je da su zanemeli, jer ni
jedno ne progovori vie ni rei.
Nekoliko trenutaka su svi utali.
anet, sreo moja... Ipak sam
stigao u pravi as.
Armane, da samo zna ta je bilo
sa mnom?
Znam sve.
Hej, deco, javi se hrapavi
Teobaldov glas. Zar ne oseate kako
vazduh postaje teak i zaguljiv?
Zato, zapita Arman
usplahireno.
Onaj demon iz Nejske kule ne
spava.
Ima pravo. Kreemo.
Ko je ovaj ovek, Armane?
Moj pa, titonoa. sluga,
prijatelj i drugar. Vesela ptiurina i
bitanga kakve nema pod nebeskim
svodom, ali zato odlian pratilac
Armana Mirabela koji je zaratio s
celim svetom.
Armanovi prijatelji poee
postajati nestrpljivi, videi da Arman i
ana vie ne razgovaraju, nego gledaju
jedno u drugo i uzdiu. inilo se kao
da su potpuno zaboravili gde se nalaze
i ta ih u iduem trenutku moe snai.
Dosta, doviknu Etjen Buard.
Imate jo dosta vremena za aputanje,
a sada da se istimo, jer ako naiu
Margaritini ljudi onda e nas skupljati
lopatama.
Vreme je da poemo, dodade
Rano. Bie vremena za razgovor.
Moramo da krenemo draga moja
anet, ree Arman.
Zatim pooe, iznenaeni to
nigde nisu primetili straare koji su
pobegli iz dvorita. Uputie se prema
Ivanovim vratima, iako jo nisu znali
kuda e. Arman je razmiljao gde bi
mogao skloniti anu, a da bude
potpuno sigurna od uhoda Margarite
Burgonjske i grofa arla od Pariza.
Ispred povorke iao je Pol od
Vivrea s isukanim maem, zverajui na
sve strane. On je bio neka vrsta
izvidnice, a njegovom otrom pogledu
nije smelo nita izmai. Na kraju
povorke koraao je Teobald Bergamo,
najprepredeniji i najlukaviji od svih
njih.
Dakle, govorila je ana tiho, kao
to sam ti rekla, moj otac ne pristaje ni
po koju cenu.
ta gospodar Luj Fue ima
protiv mene?
Bolje ne pitaj, dragi Armane.
Kada sam mu spomenula tvoje ime on
se izbezumio od besa... Oh, Armane,
srce mi se epa pri pomisli da moj otac
ima neto protiv tebe. Ja ne znam ta je
sve ovo i ta se zbiva oko mene. Zato
imam neprijatelje kada nikome nisam
nita skrivila.
Umiri se, anet, sve e ipak biti
dobro... Ti si samo sluajno zapala u
teku i opasnu situaciju. Sada si
slobodna, a ja u se ve pobrinuti da te
smestim tamo gde e biti potpuno
sigurna.
Armane, ko je ono?
Ko?
Pogledaj, apnu ana tiho,
pokazavi u pravcu Ivanovih vrata, gde
je ugledala senku nekog oveka.
Sigurno je to nekakav lupe, koji
oekuje da naie neki zakasneli
prolaznik, da bi mu mogao oduzeti
kesu.
Arman je uinio veliku pogreku
to nije obratio veu panju na osobu
koja je paljivo pratila put male
povorke.
Zna ta, ree Arman Zani, ja
sam uveren da e tvoj otac ipak
popustiti kada uje da sam te spasao iz
kandi udovita koje te je bilo
zatvorilo.
Zar emo u ovaj dvorac? upita
ga ana kada su uli u ulicu Fromantel.
Za sada smo tu ipak najsigurniji,
kasnije emo videti gde bi te mogli
smestiti.
Armane, ja u biti sigurna na
svakom mestu gde i ti bude bio sa
mnom.
Na alost, ja ne verujem da e to
biti mogue. Mojim prisustvom ja te
dovodim u jo veu opasnost.
Zatim su svi uli u naputeni
dvorac Gija i Pola od Vivrea. Uskoro
su se nali u velikoj odaji.
Nagovorili su anu da im ispria
kako su je iznenada uhapsili i odveli u
Tempi. Svi su netremice sluali njeno
prianje, koje je bilo prostosrano i
naivno.
Zatvorili su me u tamnicu, gde
sam oajavala. Mislila sam da u
poludeti od bola i tuge. Stvarno bih i
poludela, u to ne sumnjam, da nije
dola jedna dobra gospoa, koja mije
ulila puno nade. Ona me je uteila i
posle njenog odlaska ve sam verovala
da u izbei uasnu sudbinu koja mi je
bila odreena. Najzad su doli neki
ljudi, izveli me iz tamnice, pa me
nekud poveli.
J esu li svi bili pod maskama?
J esu. Oni su me odveli u kuu
gde ste me vi pronali. Predali su me
na uvanje jednoj eni. Ve sam
razmiljala kako bih se mogla spasiti,
no na mene su dobro pazili. Straari su
stalno bili u prizemlju kue i nisu mi
doputali da izaemu dvorite. Noas
sam bila uzbuenija nego obino, kao
da sam predoseala da e se neto
dogoditi. im sam ula razgovor
skoila sam, a po glasu sam te odmah
poznala.
A tvoja uvarka?
Zavukla se pod krevet im je
ula zveket maeva. Ona sigurno jo
lei pod krevetom, jer mije rekla da se
strahovito boji.
Armanu i drugovima bilo je
gotovo sve jasno. Oni su znali da je
tajanstvena posetiteljka bila Margarita.
Po njenoj naredbi ana je bila
izvedena iz tamnice i zatvorena u kuu
blizu avolje kule. Te injenice su bile
jasne i neoborive, ali svima njima se
nametalo pitanje zato je Margarita
to uinila i kakvi su je razlozi
rukovodili da se interesuje za anu
Fue?
To je bila zagonetka za sve, samo
je Arman pokuavao da uhvati neku
vezu, umujui u sebi:
Margarita mi je rekla da me je
odavno zapazila. Ako je istina da me je
stvarno volela, onda joj nije bilo teko
da unajmi nekoga da me prati i sazna
da odlazim u Ruin vrt. Obavestili su
je daje ana moja verenica, i samo radi
toga je htela da upropasti ovu nevinu
devojku.
Dobro, ree Arman glasno,
prenuvi se iz razmiljanja. Sada bi
trebalo nai stan za anu, ali tako
siguran stan, gde je niko nee moi
pronai. Oni koji su je zatvorili traie
je na sve strane.
Armane, reci mi, zato hoe da
me uklone?... J a nisam nikome nita
skrivila.
Umiri se. Sve e doznati jednog
dana, i onda e ti biti jasno sve to do
sada nisi znala. Ti ne zna gde stanuje
tvoj otac, gospodar Luj Fue? Dobro...
ovde ne moe ostati, jer e te i ovde
pronai...
J a bih je odveo kui, ree Etjen,
ali ne smem.
Ona njegova otrokona
iskopala bi mu oba oka, nasmeja se
Rano. Ljubomornije ene nisam
video u elom Parizu.
Ne preteruj, Rano.
Ma ne preterujem! Zar nije lepo
od mene to nikome ne priam da te
ona povremeno i mlati, iako tebe
smatraju za jednog od najboljih i
najvetijih boraca u Parizu.
Rano, nakostrei se Etjen i
napola izvue ma, ako progovori
jo jednu re, prosuu ti creva u kojima
sigurno jo ima ostataka sinone
veere... Umukni ve jednom. Da sam
ja momak kao ti, itav Pariz bio bi
moj.
Manite svau, nasmeja se
Arman. Mislite li da nam je sada do
svae i razmirica. Pre zore moramo
nai stan za anu. Sta mislite, da li da
je odvedem mojoj gazdarici? Ona ima
jednu sobu iza duana.
Ne, javi se jedan glas, a Teobald
Bergamo otkrinu vrata i proturi glavu
u sobu.
On je za sve vreme bio na strai
pred vratima, jer se drao kao pravi
sluga, kome se ne pristoji da
prisustvuje razgovorima i dogovorima
plemia.
ta ree, zapita ga Arman.
J a imam stan koji e za
gospoicu biti najpogodniji i u kome
e biti sigurna i bezbedna.
Ui i govori.
Teobald ue i pohlepno dohvati
pehar koji mu prui raspoloeni Rano,
a onda obrisa brkove, pucnu jezikom,
te se tek tada ukipi pred svojim
gospodarom.
Dakle, da ujemo ta predlae,
samo ne gnjavi, jer ti uvek poinje od
Poncija i Pilata, pa oveka uhvati
muka dok pree na stvar.
Biu kratak.
Hajde da vidimo, ali ja uopte ne
verujem da bi ti mogao biti kratak, ree
Etjen.
Dakle, bilo je to malo poodavno.
Bio sam lopov i skitnica, a to je,
gospoice, bilo moje zanimanje pre
nego to sam postao dvoranin
gospodina Mirabela.
Na stvar, dreknu Arman. Opet
si poeo po starom.
Ne mogu, gospodaru, drukije.
Dakle, bio sam lopov, i jedne veeri
eto sad ve prelazim na stvar lutao
sam Grevskim trgom. Nisam bio sam,
imao sam dva drugara, a utroje se lake
i bre obavljaju poslovi kojima smo se
mi bavili. Da sam bio sit moda ne bih
te noi ni izlazio, ali su mi creva
krala, a od ei sam itao kao gusan.
Naemo se mi na Grevskom trgu i
ponemo razgledavati unaokolo...
Bre!
... Kad, ubrza Teobald
ugledasmo da nam se pribliuje neka
svetlost. Odmah smo videli da su to
mukarac i ena. Mukarac je iao kraj
svoje tee polovine, koja je nosila
lampu.
Valjda lepe, prekide ga Rano.
Rekao sam tee i ostajem pri
tome. ena je bila debela, a njen
pratilac malen i prilino neugledan. J a
i moji drugovi smo se samo pogledali i
sporazumeli. Trebalo je da oni
napadnu mukarca, a ja enu. To smo i
uinili, graanin je brzo bio savladan,
dok je ena pala u nesvest. Pretresli
smo ih, ali kod njih nismo nali ni
prebijene pare. Mukarac je jaukao, a i
ena se ubrzo osvestila pa je poela da
vriti i zapomae. asti mi moje
lopovske, saalih se na te jadnike i
uzeh ih u zatitu od svojih drugova,
koji su hteli da povedu enu kao taoca.
Poto sam oduvek bio nenog srca,
stadoh na stranu napadnutih, pa se ak
estoko potukosmo. Nauio sam ih
pameti i najurio, pa sam onda svoje
tienike otpratio do gvozdenih vrata,
pazei da ih neko drugi ne napadne.
Ipak si estit ovek, ree Arman,
samo mnogo gnjavi. Dok nam ti
ispria tu istoriju svanue.
Sad u... Tu sam ve. Stvarno
sam estit ovek, a zato to sam takav,
ostao sam siromah celog veka. Stigoh
sa tienicima do gvozdenih vrata, kad
me ta ena poljubi u obraz i stade
kojeta brbljati zahvaljujui to sam joj
spasao ast, mada nama nije ni padalo
na pamet da ih napadamo zbog nje. Mi
smo bili poteni i hteli smo im uzeti
samo koji talir, toliko da se moemo
najesti i napiti. Njen mu me poljubi u
drugi obraz, a kako su njih dvoje
plakali, rasplaka se i moje neno srce.
Ne seam se kada su mi udarile suze
na oi, ali sam tada i ja plakao.
Izgledao sam sam sebi kao mukarac
koji pokuava da njae a ne zna. A na
ta sam liio to samo njih dvoje znaju.
Posle tih rei drutvo prsnu u
smeh, ne zamerajui Teobaldu to
toliko gnjavi s priom.
Nastavi, samo bre, nestrpljivo
ree Arman. Dakle i isplakali ste se.
Pa ta je dalje bilo? Kakve veze sve to
ima sa stanom za gospoicu anu?
Polako, gospodine, treba sve da
znate.
Uh, pobogu, do sada bih ispriao
tri knjige, a ti jo nisi gotov s jednim
dogaajem.
Evo... Kad smo se siti isplakali,
mukarac mi ree: "Gospodine asti
mi, rekao je gospodine, vi ste na
spasilac, vama moramo zahvaliti to
noas nismo izginuli. J a se zovem
erald, a moja ena eraldina. J a
sluim u Sen-Zermenskoj opatiji i
tamo sam vratar. Moja enica tu sam
se nasmejao pere rublje gospodinu
Aristidu Diponu. Ako jednog dana
izaete na aku livadu, pa obiete
oko opatije, videete jednu malu
kuicu prislonjenu uz gradski zid. To
je moja kua, a odsad je i vaa, kadgod
zaelite.
Poto uzdahnu, Teobald nastavi:
Dobroinstvo se i nagrauje. J a
sam ovu ponudu shvatio sasvim
ozbiljno i esto sam svraao kod
eralda. Primali su me rairenih ruku i
ne treba vam napominjati da opatija
ima izbor vina kakvih nigde nema.
eraldova kuica je udobna, mala i
ista, nalazi se u osami, i mislim da se
nijedan iv ovek ne bi setio da u njoj
trai gospoicu anu.
Zna li Teobalde, da ti nisi glup
ovek.
Kojeta. J a sam iz okoline
Betine u Burgonji, a tamo je svet bistar
i pametan. To se vidi po meni.
Kako, zar si ti iz Betine,
Teobalde?
Kao i vi, gospodine Mirabel, a ja
se ponosim time to smo zemljaci.
E, dobro... Onda emo tamo
odvesti anu, zakljui Arman.

***

Sizan je bila strahovito uzbuena.
Kada je prepoznala Teobalda Bergama
u njoj se neto prekinulo i malo je
trebalo da ne padne. No, Sizan je imala
jaku volju. Dokazala je to ve time to
je pokazala svoje lice. te je uivala
videi kako Bergamo bei posrui.
Sizan je verovala da je Teobald
odavno umro, i na tog podlaca bila je
sasvim zaboravila.
Dakle, mislila je ona ubica
moga deteta jo ivi. Prokleti Teobald
Bergamo nije umro. Postoji i trei
svedok. I trea linost je iva, a moja
osveta nee ni nju mimoii. Njih troje
su krivi za smrt moga malog Armana.
Sizan je bila ubeena da postoje
samo dve osobe koje su krive za njenu
tragediju. Za grofa arla i Margaritu
ona je ve bila pripremila osvetu, i u
nekoliko mahova trebalo je da ostvari
plan, ali se svaki put dogodilo neto
nepredvieno.
Sizan je polako pripremala to to
je zamislila, starajui se da joj nita ne
poremeti planove. Sistematski ih je
vodila prema rubu provalije, trebalo je
samo da ih gurne pa da padnu. Taj pad
bi bio straan. Trebalo je da iz slave
padnu u beae, iz bogatstva u
sirotinju, a njihova mo da se pretvori
u ponienje... Ona ih je htela prvo
poniziti, osramotiti i obeastiti, pa da
ih tek onda vidi kako umiru. Ne bi joj
bilo teko da ih ubije, to je mogla
odavno da uini, ali bi ta vrsta osvete
bila odvie laka za njih.
Kada je Sizan ugledala Teobalda
odmah je shvatila da postoji jo jedna
osoba koja mora umreti.
On mora umreti, aputala je
Sizan penjui se lagano uz stepenice.
J a sam pogreila to sam mu se
pokazala. On e se skloniti, jer zna ta
mu mislim i ta u mu pripremiti. No,
tako mi moga malog Armana, ja se
neu smiriti dok ne utolim e za
osvetom. Sada ih ima troje...
Margarita, arl i Teobald. Za mene je
ovaj trei najopasniji, jer me on
poznaje, ja sam kriva to me je
poznao... Nisam se mogla uzdrati da
mu se ne pokaem... Sad e se uvati...
Njega e Margarita ubiti, ili ako ja to
hou ona e mi ga predati u ruke. Onda
u mu se osvetiti. Prvo fizikom ubici
moga sinia, zatim pravim ubicama.
Tako mi moje osvete, ja u...
Ona ne zavri zapoetu misao, jer
je ba tada stigla do prvog sprata kule,
a u tom momentu ugleda Margaritu,
koja je silazila niz stepenice. Margarita
je izgledala vie nego strano. Za ova
dva sata ona se silno promenila. Vidno
je ostarila, a oi su joj dobile velike
podonjake Ila je nesigurnim
korakom, ljuljala se kao da e se sruiti
svakog trenutka.
Sizan, jesi li to ti?
J a sam gospodarice. Taj ovek...
Mirabel, prekide je Margarita
prilino spokojno, to Sizan silno
iznenadi.
Mirabel nije glavni krivac
gospodarice. U pitanju je drugi jedan
ovek. J a sam sigurna da vas je
Mirabel morao strahovito uvrediti, a to
zakljuujem po njegovom iznenadnom
odlasku.
Margarita ne odgovori nita, samo
joj se na licu pojavi gr i ona duboko
uzdahnu. Sizan je po dranju svoje
gospodarice videla da je ona za ovo
kratko vreme prepatila vie no ikada u
svome ivotu. Sizan nije mogla prikriti
zadovoljstvo i malo je trebalo pa da se
naglas nasmeje. No, ona se tre i
okrenu glavu, a kada se ponovo
obratila Margariti njeno je lice bilo
mirno i kao isklesano iz mramora.
Samo je izgledalo da su joj oi dobile
vie sjaja.
Gospodarice, sluajte me.
Govori, Sizan.
Onoga dana kad budete hteli vi
ete se osvetiti Armanu Mirabelu, ali
ne obinom osvetom. Obina osveta ne
bi vas nimalo zadovoljila, u to sam
uverena. To ne bi bila nikakva osveta,
gospodarice.
Ima pravo, proapta Margarita
ustuknuvi, jer se Sizan skoro upila u
njene oi kao demon zla i pakla.
J a pogaam vae misli,
gospodarice, nastavi Sizan. Lako bi
vam bilo da ga uhvatite i bacite u neku
tamnicu, ali ta vi imate od toga?
Nita... Vama treba druga osveta.
Treba da mu vratite bol za bol, tugu za
tugu, jednom reju milo za drago. Za
vas e biti najvee uivanje kada ga
budete videli kako vam puzi pred
nogama. Treba da vas preklinje za
trunku ljubavi, da va pogled smatra
kao naroitu milost. Takva osveta je
potrebna mojoj gospodarici. Vi ete
gledati svojim oima kako ga raspinje
strast i kako umire od ljubavi prema
vama. On e postati rob te ljubavi i
zaboravie da uopte postoji svet...
Gospodarice, jesam li pogodila.
J esi... to bih elela, ree
Margarita krgutnuvi zubima.
J a u vam to omoguiti,
gospodarice. J a sam spremila ljubavni
napitak na kome sam toliko radila.
Najzad sam ga pronala...
Gospodarice, vaa osveta e biti
potpuna.
Sizan, ti si moj dobri aneo...
Dakle, gospodarice, vie ne
brinite za Mirabela, onaj drugi je
vaan i opasan.
Koji drugi?
Onaj koji je zakljuao vrata
Nejske kule i s kojim je Mirabel
razgovarao s vrha tornja.
Zar ti poznaje Teobalda
Bergama, zapita Margarita zagledavi
se Sizan duboko u oi.
Poznajem... On je olienje
zloinca koji hoda po zemlji. To je
ovek bez grie savesti, najpodliji,
najpodmukliji i najgori ovek koga
znam.
Otkud ga poznaje?
Kamo sree da ga ne znam.
Upoznala sam ga u Parizu pre tri
godine. Tada mi je taj ovek zadao
straan udarac i naneo najveu bol koja
se moe preiveti. Gospodarice, dajte
mi toga oveka, a ja u vama dati
Armana Mirabela.
Bie kako eli. J a u ti predati
Teobalda, a ti e izmisliti muke
kojima e ga umoriti... Zato e ti
meni predati Mirabela... I napitak...
No, o svemu ovome razgovaraemo
drugi put. Sada imam neto mnogo
vanije.
Zapovedajte.
Ti zna gde se nalazi avolja
kula? Zna, je li? Vrlo dobro. J a sam
tamo sklonila jednu devojku... u kui
do avolje kule... Tu mi devojku hoe
oteti Mirabel.
Tvoju ker, pomisli Sizan, ali ne
ree nita, ve samo klimnu glavom.
Potrebno je da Sparapuilo
odmah ode tamo i da...
Ne... Pogreiete, prekide je
Sizan uplaeno. Ne bi bilo pametno
da se Sparapuilo upuuje u tu tajnu.
On i ovako zna vie nego to bi smeo
znati. Bolje je da se oslonite na mene,
a ja u to sama zavriti.
Da li e moi?
Ne brinite. Slobodno se vi
vratite u Luvr, a meni prepustite sve. I
do sada ste uvek bili zadovoljni sa
onim to sam uradila.
Idi Sizan... amac eka na obali.
Samo pouri da ne bude kasno.
Sizan se lako pokloni i poe niz
stepenice, rukama pritiskujui srce,
koje je lupalo takvom estinom kao da
e zdrobiti grudni ko.
Bezumna Margarito, aputala je
Sizan, ti i ne sluti da si mi predala
svoju ker u ruke. Gas osvete se
pribliava i to as strane osvete. Oko
za oko, zub za zub.
Dok je Sizan silazila niz stepenice,
Margarita je ula u sobu i stala se hitro
oblaiti, a kada je bila gotova ona
zovnu Sparapuila koji se odmah
stvori na vratima, presavivi se skoro
do zemlje.
J a nisam kriv to se ono desilo,
poe Sparapuilo poniznim i
preklinjuim glasom.
uti i uzmi onu kesu sa stola.
Dobro sluaj ta u ti rei, a ti zna da
se moje zapovesti moraju izvriti bez
pogovora. J a u za pola sata biti u
Luvru. Kad doem tamo hou da
zateknem grofa arla od Pariza i
gospodina Anrija od Avinjona,
razume li?... Mora ih pronai i rei
im da dou. Osim toga i guvernera
Pariza...
Nai u ih pa makar morao
prekopati itav Pariz.
Sada idi.
Sparapuilo se pokloni i izae
odmeravajui kesu u rukama, kao da se
hteo uveriti koliko zlatnika ima u njoj.
J o desetak ovakvih ljubavnih
sastanaka, odnosno jo desetak leeva i
desetak ovakvih kesa, aputao je
Sparapuilo, pa u se moi povui u
neko mirno mesto u provinciji, pa da i
sam pomislim na ljubav... Ha-ha-ha...
Sparapuilo nije toliko glup kao to to
neki misle. U odlunom momentu
znam i ja da udarim stranije nego to
je moja gospodarica u stanju i da
zamisli.
Kada Sparapuilo ode Margarita
ostade jedno vreme nepomino, a onda
s mukom povrati mir. Kada je ustala,
ona je opet bila ona stara Margarita,
demonski lepa, a isto toliko zla.
Ljubavni napitak, proapta ona.
Sizan je pronala ljubavni napitak...
Onda u vladati svetom i ljudima po
svojoj volji.
Ona se zatim uvi u ogrta i izae
iz kule, a posle kratkog vremena ue u
Luvr i uputi se u svoje odaje.
Gospodarice, javi joj dvorkinja,
im je Margarita ula, gospodin
guverner Pariza, plemeniti grof Rober
od Garsija nalazi se u predsoblju. On
tvrdi da ste ga vi pozvali.
Pustite ga... Zaista hou da
govorim s njim.
Kada sobarica izae, Margarita
prie svom pisaem stolu i sede, pa
onda dohvati pergament s kraljevskim
peatom i poe neto urno i nervozno
pisati.
Za to vreme sobarica uvede grofa
Robera od Garsija, upravnika Pariza,
koji je zauzeo svoj visoki poloaj
zahvaljujui dvorskim spletkama. On
se duboko pokloni, ekajui da ga
Margarita prva oslovi.
Kada Margarita zavri pisanje,
ustade i prie grofu, koji klee na
kolena i primi pergament iz njene ruke
i ne usudivi se da pogleda ta pie u
njemu.
Proitajte ga, gospodine.
Rober od Garsija baci pogled na
pergament na kome je pisalo kosim
slovima:
Nareenje,
Nareujem gospodinu Roberu od
Garsija, zapovedniku grada Pariza, da
po svaku cenu uhvati razbojnika
Teobalda Bergama. Kada ovaj
razbojnik bude uhvaen treba ga
zatvoriti u tamnicu i postaviti
specijalnu strau da ga uva, a onda
me obavestiti o tome, da se protiv
njega povede postupak.
U Parizu, godine 1314.
Margarita Burgonjska
Vaa zapovest bie ispunjena,
ree grof od Garsija.
Za koliko dana?...
Za tri dana e biti u tamnici, a
odmah zatim e sud doneti presudu.
Dobro. Izvestite me kada bude u
vaim rukama. Nee se voditi nikakva
javna rasprava.
Razumem, ree grof, poklonivi
se duboko.
J a elim da taj ovek bude tiho
umoren u svojoj eliji.
Na koji nain?
To e vam rei jedna ena, koja
e vam doneti ovaj pergament koji u
sad napisati.
Margarita opet sede za sto i napisa
jedan bon na dvesta talira. To je u
stvari bila nagrada za ubistvo Teobalda
Bergama.
Vaa e zapovest biti izvrena,
ree grof i duboko se pokloni.
Bie umoren onom smru koju
ona zaeli.
Zatim Rober od Garsija vrati
pergament Margariti i neprestano se
klanjajui izae. Poto je bio
revnostan, a obeanih talira bilo je
poprilino, odmah razasla stotinu i vie
ljudi da tragaju za Teobaldom
Bergamom.
Margarita pree na galeriju gde se
nalazila njena kapela, naredivi da
doe sobarica.
J e li gospodin grof od Pariza
doao?
On eka da ga vaa milost primi.
A gospodin Anri od Avinjona?
I on.
Uvedite ih.
Zajedno?
Da... Pourite i ne zapitkujte.
Posle nekoliko asaka Avinjon i
ari su uli, ali je svaki od njih eleo
da bude to dalje od svoga suparnika.
Njihova mrnja je bila na vrhuncu, a to
to su jedan drugome eleli, nije bila
tajna ni za koga. Verovatno su obojica
mislili jedno isto kako bi i na koji
nain najlake zavrnuli iju svom
suparniku.
Kada su uli, nisu se ni pogledali.
Duboko su se poklonili pred
Margaritom, pitajui se zbog ega ih je
zvala i ta hoe od njih dvojice.
Margarita prie vratima i otkrinu
ih, pa kad se uveri da niko ne
prislukuje, ona ih ponovo zatvori.
Zatim utke prie grofu od Pariza i uze
ga za ruku. Povede ga dva koraka, i
onda prie Anriju od Avinjona pa i
njega uze za ruku. Dva rivala stajali su
jedan prema drugome prodirui se
pogledima, kao da su hteli jedan
drugoga da sravne sa zemljom. Ipak su
sauvali hladnokrvnost i dostojanstvo,
a inilo se da je Margarita bila
najuzbuenija, jer su joj drhtale ruke
kojima je drala svoje bive
ljubavnike.
Gospodo, ree ona tiho, ja vam
u ovom momentu jo ne spajam ruke,
ali vi ste ipak spojeni preko mene. U
ovom trenutku vi ne smete biti
neprijatelji...
I jedan i drugi nita ne odgovorie,
ali im oi sevnue paklenom mrnjom,
dok su im tela drhtala kao u groznici.
Mir, gospodo, nastavi ona. Bar
od mene ne moete nita sakriti. J a
znam da se vi mrzite i da jedan
drugome radite o glavi. Nemam nita
protiv toga i vaa meusobna borba me
ne zanima. Pretpostavimo i da mi je
ak svejedno ko e iz te borbe izai
kao pobednik. Ubijajte se i koljite...
Unitavajte jedan drugoga... Radite ta
hoete, ali onda kada meni ne budete
bili potrebni. J a vas molim, zakljuitf
primirje na osam dana.
Nikad.
ekajte... J a znam moliti, traiti
i nareivati. Sva ta tri pojma stopite u
jedan. J a zahtevam da sklopite primile
na osam dana.
Ne, ree gnevno Avinjon.
Anri, ree mu Margarita, a od
njenog stranog pogleda ovaj jo vie
probledi. Anri, ako ne pristanete na
primirje, ja u otii svome muu i rei
mu da sam s vama imala ker. Neu
aliti ni sebe, ali ete vi otii na
gubilite.
Gubilite, promuca Avinjon.
Vie volim da me obese na
Monkopanu, nego da i jedan minut
budem u prijateljstvu s ovim ovekom.
Stanite... Pustite me da prvo ja
govorim. Vi, grofe, znate ta u uiniti.
Otii u svome muu i rei mu da ste
vi bili moj ljubavnik pre nego to sam
se udala.
Bolje toak i giljotina, nego
prijateljstvo s ovim ovekom.
Potedite nas od toga, gospoo.
Treba da me razumete. Ne
govorim ja to iz neke obesti, ili iz
neznanja. Nas troje od noas imamo
jednog zajednikog neprijatelja, zato
treba da ujedinimo nae snage.
Gospoo!...
Da, mi imamo zajednikog
neprijatelja i to neprijatelja koji je
straan. On e nas ubiti, ako mi njega
ne ubijemo. On e nas obeastiti,
poniziti i osramotiti i tek onda unititi.
Pitam vas ima li togod stranijeg od
toga. On e nam poupati srca... Ubie
nas, razumete li.
Ako, ree hladno Avinjon.
Neka me pee i ivog dere. Vie volim
i to, nego da se mirim sa onim koga
mrzim.
I ja se slaem s njim, a to je
valjda jedino u emu se nas dvojica
slaemo.
J o ne znate ono najvanije,
nastavi Margarita preklinjui. J a vam
nisam rekla kako se zove ta linost. Taj
ovek straniji je od demona.
Ko je on?
Recite.
Njegovo ime je Arman Mirabel!...
Margarita izgovori ovo ime tihim,
gotovo neujnim glasom, i onda pusti
ruke svojih sagovornika.
Dva smrtna neprijatelja nala su se
licem u lice. Pogledae jedan drugom u
oi, enice im se rairie, ali ne od
mrnje ve od straha. Bledilo im se
pojaa, a beskrvne usne izgovarale su
Mirabelovo ime.
Grof od Pariza je oseao da vie
mrzi Armana nego Avinjona. Kada bi
mogao ubiti Mirabela on bi pristao da
rtvuje svoju mrnju prema Anriju od
Avinjona.
Anri od Avinjona je ustuknuo
kada je uo Mirabelovo ime. Osetio je
kako se u njemu neto prekinulo. U
trenutku je zaboravio na sve, setivi se
da mu je Arman uzeo ono to je na
svetu najvie voleo i zbog ega je
jedino i iveo. Mirabel mu je uzeo
Zaninu ljubav, a to je za njega bio
straan udarac, najstraniji koji je
podneo u ivotu. Sva njegova mrnja
odjednom se slila u jednu, najveu i
najuasniju. Osetio je da arla ne mrzi
ni upola toliko koliko mrzi Mirabela.
Margarita se izmakla i promatrala
ih. Osmehnula se, videi kako valjda
nesvesno, uinie isti pokret. Njihove
se ruke spojie i oni se vrsto
pogledae u oi.
Grofe, ja se slaem s gospoom.
I ja, Anri od Avinjona...
Sklopimo primirje dok ne unitimo tog
paklenog Mirabela...
S moje strane je ve sklopljeno.
Dobro je, prekide ih Margarita.
Primirje je sklopljeno i trajae dok
na zajedniki neprijatelj ne bude
uniten. Onoga momenta kada Arman
Mirabel bude ubijen, vi ste slobodni...
Ponovo postanite neprijatelji, mrzite se
i ubijajte... A dotle, dotle morate biti
saveznici.
Biemo.
Zaklinjete se?
Zaklinjemo se!
Cime se zaklinjete, grofe arle
od Pariza?
Zaklinjem se svojim detetom,
koje je ubijeno po vaoj naredbi,
Margarito. Zaklinjem se svojim sinom
Armanom.
A vi, Avinjone, ime se vi
zaklinjete?
ivotom nae keri ane,
Margarito.
Dobro... neka bude, a sada da
skujemo i spremimo plan koji e nam
omoguiti da smaknemo najveeg
demona na svetu Armana Mirabela.
Zatim poe dogovor tri avola u
ljudskom obliku, koji su imali samo
jednu misao ubiti Armana Mirabela.
* * *
Kada je Sizan izala iz Nejske
kule, ona je trijumf ovala. Kajala se to
je pokazala lice Teobaldu Bergamu, ali
se umirila kada joj je Margarita
obeala da e joj predati Teobalda, ako
joj ona preda Mirabela. Osim toga,
Sizan je likovala to joj lakoverna
Margarita daje u ruke svoju ker
anu...
Moja osveta bie strana
aputala je Sizan Margarito, ti e me
upamtiti, a ja u se pobrinuti da
prepati sve ono to sam ja prepatila...
Teko tebi.
Otrim koracima Sizan poe uz
obalu reke i uskoro stie do jednog
una u kome je spavao laar. Ona
uskoi u amac i prodrma laara, koji
ne ree ni rei, nego uhvati vesla i u
iduem trenutku, amac je leteo po
glatkoj povrini vode. Za tili asak bili
su na drugoj obali. Sizan iskoi i
potra ka Grevskom trgu, pa kad stie
na trg ona ga presee i uputi se
avoljoj kuli. Kad stie kod Ivanovih
vrata, ona ugleda gomilu ljudi. Hitro se
zakloni u senku i prisloni uz jedan
stub, ekajui da vidi ko se u ovo doba
eta Parizom.
Srce joj zaigra od radosti kad vide
da su to bili Arman i njegovi drugovi,
koji su vodili anu.
Sizan prepozna Armana, anu i
Teobalda. Ostali nisu bili vani. Ti
"ostali" bili su braa od Vivrea, Pol i
Gij, zatim Rano i Etjen "car"
galilejski i "kralj" vagabunda.
ana!... Margaritina ki... Ipak
sam stigla na vreme... Bila sam se
uplaila da u zakasniti. ana... cilj
moje osvete... Oko za oko, zub za zub.
ana za Armana.
Videvi da grupa odmie, Sizan
poe kriom za njima, pazei da oni to
ne primete. Nije im se smela pribliiti,
jer bi to bilo isuvie riskantno. Ko zna
ta bi se desilo kada bi ovi ljudi
primetili da ih neko prati.
Idu u ulicu Fromantel, proaputa
Sizan. Utoliko bolje.
Sizan nije obraala panju na
mrane senke sumnjivih prolaznika.
koji su je kriom posmatrali.
Novac ili ivot zau Sizan tihi
glas iza sebe, a kada se okrete ugleda
jednog mukarca s noem u ruci.
Sizan se ne zbuni, ve skide
kapuljau i pogleda u napadaa koji
ustuknu zaprepaen, kada je video
njene oi i njeno bledo lice.
Ti si sablast! dreknu razbojnik
ustuknuvi. J esi li upravo izala iz
pakla?
Naprotiv nasmeja se Sizan
sada ba idem u pakao!
Boe me sauvaj ree lopov i
pobee krstei se, a Sizan produi put.
Ona nastavi put pratei Mirabela i
drugove, i strano se iznenadi kad vide
da ulaze u stari, naputeni Vivreov
dvorac.
Sizan se skloni u kapiju jedne kue, i
uuri se tako da je bila skoro
neprimetna. Pokuala je da pronae
razlog zato je Mirabel uao ba u ovaj
dvorac. Znala je da su Pol i Gij od
Vivrea pali kao rtve Sparapuila, i
nije ni pomiljala da su se oni
eventualno spasli. udnovato
aputala je ona. Taj Mirabel izgleda
sasvim pametan mladi, a doao je da
nae utoite u susedstvu Margarite
Burgonjske. On jadnik i ne sluti da mu
je smrtna osuda potpisana. J a sam ga
obeala Margariti... Da, ja u joj ga
dati, ako mi pokloni onu zver koja se
zove Teobald... Ah, Teobalde, ti e
tek videti ta je sve osvetnik u stanju
da izmisli, a ja u se pobrinuti da se na
tebi isprobaju muenja kakva jo
nikada nijedan ovek nije podneo. Ti si
Teobalde, jedna od crnih senki iz moje
prolosti. Zapamtila sam te dobro...
ini mi se kao da je jue bilo, a od
toga doba je prolo punih sedamnaest
godina. Onda sam izgledala sasvim
drugaije nego danas. ta sam
danas?... Osvetnica... Nesretna ena
koja je u ivotu doivela najvea
razoarenja.
Ona duboko uzdahnu i skloni se u
jedan kut, gde je bila jo sigurnija da je
niko nee primetiti, a zatim nastavi da
apue.
J este... Onda sam jo bila lepa i
mlada, bogata i lakomislena. Zvala
sam se grofica od Belatoa. Tada sam
mogla da se udam za kog sam htela, da
biram izmeu najlepih, najuglednijih i
najbogatijih plemia u Burgonji.
Mogla sam, ali to nisam uradila.
Uinila sam kobnu pogreku, koja mi
je unitila ivot. Doao je grof ari od
Pariza, kraljev dvoranin, ovek visoka
porekla, blistave odee i zvunog
imena. Zaneli su me njegova titula i
ime. elela sam da postanem grofica
od Pariza, slavna i bogata. Grofa nisam
volela, ve samo njegovo ime i
poreklo... To je bila najvea greka u
mom ivotu, i to ne samo greka, ve i
zloin.
No, sve je uzelo drugaiji obrt
od onoga to sam ja zamiljala u svojoj
bolesnoj mati. Zelela sam da
postanem grofica od Pariza, ali mi je
jedino uspelo da postanem arlova
ljubavnica. Stidim se sada kad
pomislim na to... Zatim je dola
sramota. Rodila sam sina... Ah, moj
mali Armane, jedina uteho moga
ivota. Onda sam se povukla i
zatvorila u onu stranu kuu u Dionu.
ivela sam samo za svoga sina, ne
usuujui se da se pojavim pred
svetom. Moda bih se i ubila a nije
bilo Armana... Njemu sam se potpuno
posvetila, negujui ga i posmatrajui
ga kako raste. Nala sam u njemu
utehu i razonodu. Kad ve nisam
mogla da budem supruga, htela sam da
budem majka... Da... Majka. I to sam
bila. Gledajui svoga sinia ja sam
zaboravljala na prolost i gledala sam
samo u budunost, a sva moja
budunost bio je moj sin. Svu nenost i
svu ljubav posvetila sam Armanu i
sada vidim da je to bilo jedino doba
kada sam zaista ivela.
Sizan za trenutak prestade da
razgovara sama sa sobom. Bila se tako
pritajila, da se inilo da i ne die.
Njeno lice se izmeni, i daje neko
mogao da je vidi, primetio bi ogromnu
promenu. Ono je sada bilo puno
topline i ljubavi. Bilo je puno
materinske nenosti i blagosti.
Njoj se inilo da vidi svoga sina,
svog malog Armana. Zamiljala je da
gleda slatnog i lepog sinia, kako joj
prua svoje ruice i avrlja svojim
prijatnim glasiem, koji je za nesretnu
Sizan bio najlepa muzika.
Margarita... ari... apnu ona
ponovo i oseti jezu to su dva imena
koja najvie mrzim. To su dve zveri...
Dva demona u ljudskom liku. Oni su
mi otrovali ivot. Ne marim to su
mene hteli da ubiju. To bi im oprostila,
oprostila bi im od sveg srca. No, oni su
uinili neto mnogo gore i gnusnije...
To je bilo uasno. Naredili su
Teobaldu da odnese i ubije moga sina.
Taj strani ovek je t uradio... A da bi
moja nesrea bila jo vea, ja sam
ostala iva... da, ja sam ivela... Moje
molitve su ipak usliene... Margarita je
majka, majka kao to sam i ja...
Sizan se uspravi, a njene oi jo
veim sjajem zasvetlie u mraku.
Margarito... Tvoja ki e umreti.
Ona e proi isto onako kako je proao
i moj sin. Umree pred tvojim oima.
Hou da prepati ono to sam i ja
prepatila, a tek tada e shvatiti ta je
prava grozota. to se tie arla, ni
njega nisam zaboravila. On je odavno
zreo za veala, a ja sam ih zaista i
pripremila. Provalija je gotova i njih
dvoje se nalaze gotovo na samoj njenoj
ivici. Treba samo prstom da ih gurnem
pa e se strmoglaviti, i to tako strano
da e se o tome priati i posle nekoliko
vekova...
J o dugo je Sizan tako aputala, a
lice bi joj se as smrailo, as bi
sinulo. Poela je podrhtavati od
jutarnje sveine, jer samo to nije
svanulo. No, Sizani nije bi palo na
pamet da ode. Ona samo promeni
mesto i nae drugo sklonite, vrsto
odluivi da eka. Ona je htela da vidi
da li e Mirabel, Teobald i ana izai
iz Vivreovog dvorca. Morala je da
sazna gde e ostaviti anu.
Moda e ostati u dvorcu
pomisli ona. Onda ipak moram
ekati, jer hou da budem sasvim
sigurna.
U taj mah kroz zaputena vrata
dvorca brae od Vivrea izaoe pet
osoba.
Sizan ih ugleda i najei se pri
pomisli ta bi bilo da je otila. U tom
sluaju ona nikada ne bi saznala gde se
nalazi ana, ker ene koja joj je
upropastila ivot i nevina rtva njene
budue osvete.
Evo ih, apnu ona i skloni se iza
jednog ugla gde je nisu mogli
primetiti.
Ona je videla kako je grupa izala
iz Vivreovog dvorca. Prepoznade
anu, Mirabela i Teobalda, dok ostalu
dvojicu nije poznavala. Rano aperon i
Etjen Buard bili su joj nepoznati, i
Sizan se pitala ko bi mogli da budu ti
ljudi.
Sigurno je vode negde gde e
stalno stanovati pomisli Sizan,
promatrajui grupu ljudi, koja je
prolazila pored nje i videi kako
Mirabel ide sretan pored lepe Zane.
Mirabel i ana su ili jedno pored
drugoga. ana se oslanjala na njegovu
ruku, gledala ga zaljubljeno i smejala
se veselo reima koje joj je on govorio.
Na dva koraka iza njih stupali su Rano
i Etjen nakrivljenih kapa, a po hodu se
videlo da vino u dvorcu nije bilo loe i
da ga je bilo u izobilju. Na kraju
malene povorke koraao je Teobald.
On je zverao levo i desno, a ruka mu je
bila stalno na drci maa.
Sizan nije bilo teko da ih prati
kroz splet krivudavih uliica, koje su
inae bile uzane i prljave. Mogla je da
ide iza njih na dosta velikom razmaku,
ne plaei se da e je oni primetiti.
Izali su iz ulice Fromantel, preli
preko trga, probili se kroz nekoliko
tesnih uliica i preli nekoliko
mostova, dok najzad nisu stigli do
vrata ispred kojih se nalazila aka
livada.
Gradska vrata su se tek bila
otvorila i ve su se pojavili prvi
prodavci ivotnih namirnica. Nekoliko
kola ulo je u Pariz koji je poeo da se
budi iz tekog sna.
Kada je Mirabel s pratnjom proao
kroz vrata i odmakao dosta daleko,
Sizan se jo vie uvi u svoj ogrta, pa
onda izae iz Pariza kroz istu kapiju
kroz koju je proao i Mirabel.
Ispred zidina se prualo polje,
pusto i neobraeno, a kroz nekoliko
kestenova, koji su rasli ratrkani po
polju videla se opatija Sen Zermen.
Zgrade opatije nalazile su se na kraju
ake livade.
Sizan se nije usuivala da poe za
njima, jer bi je na otvorenom polju
sigurno primetili. Zato s prisloni uz
jedan kesten i neto kasnije opazi kako
je Mirabel s druinom uao u malu,
belu kuicu koja je pripadala uvaru
opatye. Zadrali su se u kuici
petnaestak minuta, a onda svi izaoe.
Samo ana nije bila s njima.
Tako sam i mislila proapta
Sizan. Oni su je ostavili tu i ja znara
gde je. Sad treba samo a pruim ruku
i da se doepam Margaritine keri...
Vreme je da se vratim u Pariz.
Sizan u tom trenutku zau buku i
komeanje u Parizu, a kad stie do
Luvra zaudi se videi da se strelci
skupljaju i za neto pripremaju.
Nije se setila da je za dananji dan
Mirabel pozvao na dvoboj Anrija od
Avinjona.
Sizan promae kroz vrata dvorca i
uputi se Margaritinim odajama.

** ** **

Prijatelji ree Mirabel kada
izaoe iz opatije sada sam mnogo
mirniji. Sklonili smo anu i nemamo
briga oko nje. Nego, da vi niste
zaboravili koji je danas dan.
Kojeta ree Etjen. Kakvi bi
mi drugovi bili, kada bismo zaboravili
dan koji nije kao svaki drugi.
Dakle, vaa druina je spremna?
Razume se... Nego, kako bi bilo
da ti malo odspava, jer zna kakva te
borba oekuje. Anri od Avinjona je
dobar borac.
Nije potrebno, prijatelji, nasmaja
se Arman. Sada se oseam sveiji i
snaniji nego ikada. Ne znam da li je
Teobald umoran.
Isto kao i gospoda Rano i
Etjen... Kad ne mogu danju, nou
sigurno neu da spavam, jer to bi bilo
najgluplje to se moe zamisliti. No je
stvorena za ivot, drugovi.
Onda bre da se rastanemo. U
Parizu se ve uje amor, a to se
verovatno Anri od Avinjona sprema da
poe "sam" na aku livadu.
Na nas se moe osloniti,
Mirabele.
Zbogom!
Zatim se rastadoe, pa Etjen i
Rano prooe kroz vrata Sen Denis, a
Mirabel i Teobald se uputie drugom^
ulazu u grad.
urno su se probijali ivim
parikim ulicama, dok najzad ne
stigoe pred krmu "Dvanaest
apostola", gde ih doeka lukavi krmar
miravog pogleda.
Vai konji su spremni,
gospodine Mirabel ree on.
Teobalde, uzmi konje i idi... Ti
zna gde emo se nai.
Znam, gospodaru... Nego, kako
bi bilo da se mi danas ne rastajemo,
jer...
Idi, rekao sam ti... Ti gledaj
svoja posla, Teobalde, ali hou da me
eka s konjima pre poetka dvoboja.
Dobro, gospodaru.
Teobald uze tri konja, koji su bili
osedlani, pa se jednom baci na sedlo, a
druga dva povede za sobom. On izae
iz Pariza i stie do opatije, pa onda
pusti konje da pasu, a sam sede na
travu, izvue iz korica ma i nekakvu
zaralu turpiju, pa stade da ga otri.
Radio je to spokojno, zvidei
melodiju nekakve pesme koja se tada
pevuila u Parizu.
Mirabel je pak otiao u dvorac
brae od Vivrea. Obojicu je zatekao na
nogama, potpuno spremne za boj, sa
crnim maskama preko lica.
Pariz vri ree Pol.
Tako izgleda... Bie zbrke kakvu
ovaj grad nije nikada upamtio... ini
mi se da e gospodinu Anriju praviti
drutvo nekoliko stotina strelaca.
amor se ve uje...
Pa dabome da se uje. Diu se i
dva mona velikana sa svojim ljudima.
Etjen Buard i Rano Saperon nee
sedeti skrtenih ruku...
Zaista u Parizu je poelo udno
neko komeanje, i to jo od ranog
jutra.
Najvea huka i buka dopirala je iz
"akog kvarta", koji je u stvari bio
grad u gradu. U ovom kvartu iveli su,
pili i jeli, spavali pod vedrim nebom,
na ulicama ili pragovima uderica,
probisveti, gotovani, kockari, ubojice,
propali plemii, prosjaci, koji su u
svom argonu sebe nazivali "acima".
Po njima je i kvart dobio ime, po njima
je i livada kod kapije Sen Denis
nazvana "akom livadom".
Tog jutra, jo pre devet sati,
naoruane gomile stadoe se
pojavljivati na ulici, nosei zastave i
vitlajui maevima. Bila je to
neobuzdana rulja skitnica i oloa
kakvih je u to vreme Pariz bio prepun.
J edan jedini ovek imao je mo da
zapoveda i komanduje ovom gomilom,
koja je sebe nazivala kraljevstvom, a
svoga vodu-kraljem. Taj ovek bio je
Rano Saperon, kralj vagabunda, a ta
neobuzdana i strana gomila bili su
njegovi podanici.
Bilo ih je mnogo, svi su bili
isprobane ubojice i ljudi kojima nije
mnogo stalo do ivota.
Sa stahovitom drekom i
pretnjama, oni su poli prema akoj
livadi, uterujui prolaznicima strah u
kosti.
S druge strane grada kretalo se
galilejsko carstvo, ispred koga je
ponosito stupao Etjen Buard, "car"
galilejski, koji je nedavno prilepio jo
jedan dodatak svojoj tituli i
"judejski".
Galilejsko "udruenje" kretalo se
iz istoimene ulice sa zastavama i
muzikom, predvoeno svojim carem
Etjenom Buardom. U stvari, "galileji"
su bili avanturisti, skitnice i pustolovi,
ljudi s konca i konopca, spremni na
sve, od kojih je ovek mogao doiveti
najvea iznenaenja. Bilo ih je veoma
mnogo, s obzirom da su "galilejima"
smatrani i mnogi trgovci, piarl,
poluplemii...
Kada su ove dve gomile izale na
aku livadu, postrojile su se, a na
njihovom elu bili su Rano i Etjen,
okrueni svojim zamenicima. Njihovi
doglavnici su bili najprgaviji, najbolji
borci i najodluniji ljudi iz ove gomile.
S druge strane ake livade
nedaleko od opatije, postrojile su se
ete strelaca. Bili su to odabrani i
hrabri ljudi, ali su uzdrhtali kada su
videli kakva se sila slegla na aku
livadu.
J ednom od tih eta komandovao je
grof arl od Pariza, novopeeni
prijatelj Anrija od Avinjona. On je
doao ovamo, uivajui unapred to e
jednom doi kraj tom prokletom
Mirabelu.
Drugom etom komandovao je
Remon od Aila, hrabar ovek i odana
linost Anrija od Avinjona.
Treom etom zapovedao je il od
Tuluza, intimni prijatelj Avinjona,
koga je ovaj odabrao za Zaninog mua.
Odmah pored ila stajao je Anri od
Avinjona, koji je bio za veliku borbu.
Vidite li ile ree Avinjon
pokazavi na gomilu.
Vidim. Ne svia mi se sve ovo.
Nita ne brinite. U pravi as e
nam stii pomo ako nam ustreba.
Strelci su bili rasporeeni po
pravim strategijskim naelima: prva
eta je bila postrojena paralelno sa
Senom, druga pod pravim uglom
prema jarku opatije, a trea isto tako.
Na ovaj nain formirao se nepotpuni
kvadrat, jer se ete nisu nigde spajale,
pa je na uglovima bilo dosta prostora.
Anri od Avinjona pogna konja i
zaustavi se u sredini ovoga kvadrata,
razmiljajui ta da preduzme. Njegov
mozak je radio grozniavom brzinom,
a slike su se smenjivale jedna za
drugom.
as je mislio na Margaritu, as na
grofa od Pariza, as na udno i
neprirodno primirje s tim ovekom.
No, njegove misli su uglavnom bile
koncentrisane na dve osobe: na anu i
Armana Mirabela.
Bolje je da umre nego da bude
njegova, zakljui on, Da li e se
Mirabel usuditi da doe?... Sigurno da
hoe, jer ova banda skitnica i ubojica
nije uzalud pritisla aku livadu.
Meutim, grof od Pariza je u
pratnji nekoliko strelaca priao gomili,
pred kojom su stajali Etjen i Rano.
Sluga sam ponizan pozdravi
ga Etjen, poklonivi se duboko, ali
pritom ne skinu eir s glave, a
vagabundi i galileji se iskidae od
smeha.
Ko ste vi?
udno pitanje, gospodine grofe.
ini mi se da smo imali ast da se
upoznamo pre nekoliko dana, kada su
vam ono namakli omu na vrat... Zar
se ne seate?
Zato ste doli? dreknu grof
pocrvenevi do uiju.
Na paradu umea se Rano.
Saznali smo da e se ovde odrati
parada, pa smo doli da je gledamo.
I da vam priredimo uitak,
gospodine grofe.
Danas nije dan parade. Raziite
se, inae u narediti da vas strelci
rasteraju.
U Senu s njim!...
On nas vreda!...
Daj da ga ivog oderemo!...
Na lomau s njim!...
Ura... Ura...
Nasta strahovita dreka. Vagabundi
i galileji su vitlali golim maevima,
dok su se ete strelaca pripremale za
napad.
Grof ari od Pariza okrenu konja i
umae, elei da se stavi pod okrilje
svoje ete, pre nego to ga vagabundi i
galileji ne doepaju u svoje kande.
Na veala s njim!
Ne daj, pobee...
Grmljavina glasova postade
neizdrljiva. Od ove dreke se i Pariz
morao uplaiti, a kamoli ari, Avinjon
i ostali.
No, u momentu kada je vika bila
najjaa nasta tajac, a mrtva tiina
zavlada na akoj livadi. Bilo je
udnovato kako odjednom svi
umukoe.
To su Rano i Etjen bili dali znak
svojim "podanicima" da se utiaju. Oni
su po triput dunuli u neke zvidaljke,
kratko i odseno, a na taj pisak na
akoj livadi zavladala je tiina.
ta ovo znai? promrmlja il
od Tuluza.
Sad ete videti.
Ne svia mi se ovo!
Ni meni... No, ne moramo se
brinuti. Pomo e nam stii na vreme.
Dobro je da ste na to mislili,
dragi Avinjone.
Ah!... Evo ih!
Koga?!
Mirabel dolazi.
Avinjon se strese i krgutnu
zubima, pa se uhvati rukom za ma,
pogledavi na onu stranu kuda je il
pokazao rukom.
Zaista, dolazio je Arman Mirabel.
On je s dvojicom prijatelja izaao
iz opatije. J ahali su na konjima, mirno
i dostojanstveno, ne urei. Mirabel je
iao u sredini, bez maske, smelog lika i
drska dranja. On se osmehivao i
otpozdravljao vagabundima i
galilejima. S leve i desne njegove
strane pratila su ga dva jahaa pod
maskama, koji su se bili uzdigli na
stremenima kad su ugledali svu tu silu
na akoj livadi. Pet-est koraka iza
ovih ljudi iao je Teobald, isprsivi se
da izgleda to dostojanstveniji, dok mu
je ma udarao po zemlji. Mirabel i
njegovi drugovi uputie se sredinjoj
gomili gde je l io Avinjon sa ostalima,
a Teobald prie Ranu i Etjenu, pa stade
neto aputati s njima, smejui se.
Kada stigoe u blizinu Avinjona,
oni zastadoe, a ovek s Mirabeleve
leve strane skide rog, koji mu je visio
preko ramena. On ga prinese ustima i
tri puta dunu u njega.
Mirabel istupi napred i stade
nedaleko od Avinjona, hladan,
dostojanstven i miran. inilo se jedino
da mu je oko usana zaigrao podrugljiv
osmeh.
il od Tuluza dade znak.
Strelci se spremie da jurnu na
Mirabela i njegove pratioce, ali
ostadoe na mestu, videi da Avinjon
podie ruku naredivi im da budu
strpljivi. il od Tuluza opsova i stade
da rei kao pas kada mu otmu kost,
koju je upravo hteo zagristi.
Stanite naredi Avinjon. Hou
prvo da ujem kako e mi se ova
gospoda izviniti. Ako to budu uinili
na pristojan i lep nain, onda u i ja
biti milostiv prema njima.
Tako je dodade arl od Pariza.
Da ujemo izvinjenje.
Ako se lepo izvinite nastavi
Avinjon onda u i ja biti milostiv kao
to sam kazao. Ta moja milost
sastojae se u tome to nee biti
mueni ve emo ih samo obesiti.
Arman Mirabel i ne trepnu na te
rei. Preko lica mu pree osmeh, a oi
mu sevnue.
Zaista sam doao zbog
izvinjenja viknu Mirabel gorko. I
to ba vama, monsenjeru Anri od
Avinjona.
Posle ovih rei raspoloenje se
izmeni. Vagabundi i galileji stadoe
zaprepaeno gunati. Strelci se
zadovoljno nasmejae, samo je
Avinjon ostao hladan, jer je znao da
Mirabel neto smera.
Izvinjavajte se viknu Avinjon
ali samo biranim reima i pristojnim
izrazima, a ja vam dajem svoju
plemiku re da neete biti stavnjeni ni
na kakve muke, ve ete biti samo
obeeni.
Monsenjeru prihvati Mirabel
gromko pobrinuu se da izaberem
najbolje i najprikladnije izraze. Vaa
milost e mi oprostiti, ako moje rei ne
budu dovoljno kitnjaste. Stvarno, hou
da se izvinim. J a sam pogreio.
Malopre, kada sam s prijateljima
izaao iz Pariza, uo sam da ste na
akoj livadi. Mislio sam da ste doli
na dvoboj na koji sam vas izazvao.
Izvinjavam se sto puta i molim za
oprotenje. Pogreio sam kad sam
pomislio da ste doli na dvoboj.
Gromoglasan smeh zaori se iz
redova vagabunda i galileja, a Avinjon
prvo pobledi, a onda pozeleni.
Ne dajte mu da govori dalje
dobaci arl od Pariza.
Monsenjeru nastavi Mirabel, a
onda posle ove rei na akoj livadi
zavlada mrtva tiina, monsenjeru,
kada sam doao ovamo iznenadio sam
se videi vas. Tada sam sebi rekao:
"Mirabele, pogreio si. Avinjon nije
tolika kukavica, za kakvog ga
smatra." Molim vas, monsenjeru,
primite moje izvinjenje zbog mog
pogrenog miljenja.
iveo Mirabel! zaurlae
vagabundi i galileji.
Avinjon je znao svog protivnika i
bio je siguran da ga ne moe uplaiti.
Bledeo je i crveneo, ali je ipak smogao
snage da da strelcima znak da budu
spremni.
Mirabel se osmehivao i inilo se
kao da je danas bio veoma raspoloen.
Uostalom, imao je i zato. Spasio je
anu i sad je stajao oi u oi sa svojim
najljuim protivnikom.
Doao sam nastavi Mirabel u
ime svojih prijatelja koje gospodin
Avinjon zna dobro. To su Pol i Gij od
Vivrea, koji su nedavno ubijeni.
Ubijeni! viknu Avinjon, ali se
to to je rekao nije ni ulo, jer je
gomila poela da drei.
Njihovi leevi naeni su u Seni
prolomi se Mirabelov glas. Na akoj
livadi ponovo nastade tiina i sve se
pretvori u uho.
J a tvrdim da je to istina uo se
jedan snaan i hrapav glas.
Bio je to Teobald, koji je dotle
stajao s Etjenom i Ranoom.
J este! ja sam ih izvadio iz
reke, asti mi... Kako su ubijeni i ko je
to uinio meni nije poznato. Znam
samo toliko, da su ta dva estita
mladia bila uivena u jednu vreu
udnog oblika... nastavi Arman.
Teobald! proguna ari od
Pariza.
Moje potovanje, monsenjeru,
grofe od Pariza isceri se Teobald
trgnuvi ma, da bi pozdravio arla od
Pariza, kao to su plemii obino
pozdravljali jedan drugog.
Samo priekaj... Danas e
omastiti konopac.
Zar nije interesantno priati o
leevima i utopljenicima? ree
Teobald veselo. Bie mi veoma ao
ako je gospodin grof gadljiv, pa smo
mu ovom prilikom pokvarili apetit. U
vaoj palati eka vas gospodski ruak,
a grehota bi bilo kad ne biste bili u
stanju da ga pojedete... Uostalom,
pozovite mene...
Monsenjeru razlee se
Mirabelov glas. Avinjon uzdrhta,
predoseajui da je doao najodluniji
momenat.
Govori!
Kao to znate, gospodine od
Avinjona, ja dolazim u ime ova dva
pokojnika, zatim u ime parikog
naroda, i najzad, u svoje ime. Pitam
vas otvoreno, jeste li doli na dvoboj,
ili ne? J a vas pozivam na borbu na
ivot i smrt, u tom dvoboju nee biti
potede. Ostavljam vam da birate
oruje. Moemo se boriti maevima,
noevima i kopljima... Birajte, ako
niste kukavica!
Na veala u ja tebe dreknu
Avinjon. Uhvatite ga!
Napred! uzviknu il od
Tuluza.
Napred vagabundi! riknu
Rano.
Napred strelci! zagrmi arl od
Pariza.
Napred galileji! razdera se
Etjen.
* * *
Sizan se vratila u Luvr kada je
sunce ve izlazilo. Ona je bila poptuno
zadovoljna ovom noi. Ispunila joj se
davna elja: saznala je gde se nalazi
Margaritina ki, koju je nameravala da
umori pred oima njene majke, i tako
zadovolji svoju udnju za osvetom.
Vesela srca ona je ula u kraljiine
odaje.
Meutim, cele te noi Margarita
nije oka sklopila. Kada se vratila iz
Nejske kule, bila je toliko uzbuena da
nije mogla da se pribere. Trebalo joj je
dva puna sata da se smiri i opusti.
Zatvorila se u svoju spavau sobu i ne
pomiljajui da legne. Sela je u fotelju
i prepustila se mislima.
Tako je doekala svanue, a kada
su sunevi zraci prodrli u sobu, ustala
je i pozvala dvorkinju.
Razmesti krevet naredi ona,
setivi se da bi njen mu mogao doi i
videti da cele noi nije bila u krevetu.
Odmah!
im to zavri, idi i nai
gospodina Ademara od Lonteja, pa mu
reci da ga oekujem u svojoj kapeli.
Vaa zapovest bie izvrena.
Margarita prie prozoru i dugo
oslukivae umor Pariza. Glasni
povici vagabunda i galileja, koji su se
ba tada spremali za polazak na aku
livadu, zbunili su je i zaudili.
Prela je uskoro u kapelu, ali joj
nije padalo na pamet da se pomoli.
Ona je vrlo esto upotrebljavala ovu
kapelu kao prostoriju u kojoj je pravila
svoje paklene planove. Strane misli
morile su Margaritu Burgonjsku, i ona
prosto nije verovala da je bilo istinito
sve ono to je preivela te noi.
Gospodin kapetan Ademar od
Lonteja prijavi sobarica, posetioca.
Neka ue.
Kapetan Ademar ue i duboko se
pokloni, pa onda ostade kraj vrata
oekujui da ga Margarita prva oslovi.
Margarita ga je promatrala nekoliko
trenutaka, zaboravivi zbog ega ga je
zvala. Tre se i potpuno pribra.
Kapetane ree ona ujem
neki amor u Parizu. Rekoe mi da se
neto deava.
Imate pravo, zaista se neto
priprema.
Znate li ta je to?
Moram biti obaveten, jer je to
moja dunost. Vagabundi galileji se
spremaju da izau na aku livadu.
Na aku livadu?
Da, gospoo, odluili su da se
pridrue onom prokletom Mirabelu,
koji je za danas pozvao na dvoboj
monsenjera od Avinjona.
Mislite li da e Mirabel biti tako
drzak da doe na livadu?
Siguran sam da e doi.
Uostalom, tako se pria...
udim se gospodinu od
Avinjona. Mislim da bi bilo mnogo
pametnije da uhvate tog oveka, pa ne
bi bilo skandala, niti bi se o njemu vie
govorilo.
Naalost, to nije mogue. Traen
je na sve strane, ali kao da je u zemlju
propao. To je avolski ovek koji se ne
boji nikoga. J edino to su biri doznali,
to je da je on ovo sve pripremio za
danas, to znai da e sigurno doi na
aku livadu.
Margarita nabra obrve i zamisli se,
a onda pree rukom preko ela, kao da
je htela da odagne crne misli koje su je
pritiskale.
Pronaite i uhvatite tog
Mirabela, kapetane!
Treba li da ga ubijem zapita
Ademar od Lonteja, a u glasu mu se
oseti nesigurnost, jer mu nije prijala
pomisao da mora da se uhvati u kotac
s Mirabelom.
Ne odluno ree Margarita!
Morate ga uhvatiti.
Budite bez brige. J a sam mislio
da ga treba ubiti, kao to je bilo
nareeno.
Naprotiv, ne smete ga ubiti,
Ademare. Meni je on potreban iv.
Dakle, uhvatiete ga. Uzdam se u vas,
jer u vas imam poverenja. Osim toga,
Ademare, ja hou da prisustvujem toj
bici.
To je bar lako... Kao to znate,
na akoj livadi bie i tri ete strelaca,
a etvrta, koju ja predvodim, nalazie
se u dvoritu opatije, na kraju ake
livade. Treba da vam napomenem da je
moja eta najvea, najjaa i
najmnogobrojnija.
Vi ete me otpratiti tamo?
Razume se... Setio sam se
jednog mesta gde ete biti potpuno
sigurni i odakle ete moi promatrati
borbu. To mesto je vratareva kuica...
Sa svih strana u je opkoliti strelcima,
tako da ete biti u potpunoj sigurnosti.
Dobro ste se toga setili.
Da vas povedem?
Ne. Neu da se zna da sam ja
tamo. Vi samo idite, a ja u ve doi.
Nai emo se u opatiji.
Moete se slobodno osloniti na
mene. ree Ademar od Loteja,
duboko se klanjajui i odstupajui
korak po korak, dok najzad ne izae.
Margarita nervozno napusti kapelu
i pouri u svoju sobu, pitajui se da li
e Mirabel imati toliko srnelosti da
izae na aku livadu.
Margarita nikako nije mogla da
zaboravi uvrede i ponienja kojima je
Mirabel poastio. Najtee joj je padalo
to taj ovek odbija njenu ljubav.
Budala... ta sam mu sve nudila.
Da je bio pametan mogao bi staviti na
glavu i krunu Francuske.
A ta sam ja od njega traila za
sve to? Gotovo nita. Samo malo
ljubavi i nenosti, a zaljubljenoj eni
ne treba mnogo... Teko tebi,
Mirabele... Gde lije ve ta Sizan?...
Svanulo je odavno, a nje jo nema...
Da li je saznala kuda je Mirabel odveo
moju ker?... Ona mi ga je preotela,
moja roena ki... Lepa je, lepa od
mene... No, ja ne mogu biti milostiva...
J a sam Margarita, a Margarita nikada
nije priznala da je pobeena... Neko je
pred vratima... Ah, to si ti, Sizan.
J a, gospoo ree Sizan uavi.
J esi li to saznala? zapita
Margarita nervozno.
Na alost nita... Prola sam
itav Pariz, bila svuda i videla sve.
Zakasnila sam, gospodarice.
J esi li ila do one kue?
J esam, gospodarice. Kada sam
stigla tamo, bila je prazna.
A moji uvari?... Staje bilo s
njima?
Ima nekoliko leeva u dvoritu
kue. Videla sam dva ranjenika, a
verovatno su neki i pobegli. Ko bi,
uostalom, i mogao da se odupre onom
avolu koji se zove Mirabel.
Margaritu kao da ova vest nije
mnogo uzbudila. Muile su je
ljubomora i mrnja.
Mislila sam da e se tako neto i
desiti ree ona rezignirano. J e li
Sizan, ta je sa napitkom koji si mi
obeala?
Gotov je, gospodarice. J a sam
vam rekla da je gotov, a vi dobro
znate, da nikad nisam rekla ono to
nije tano.
Sizan, je li istina sve to si mi
govorila? Hoe li onaj koji popije taj
napitak zaista osetiti paklene muke?
Kazala sam, a i sada tvrdim, da
e ovek bezumno zavoleti enu koja
mu bude dala taj napitak. Volee je
ludo i neizmerno, bez obzira je li to
njegova volja ili nije.
Zaista...
Volee je ak i ako je do tog
trenutka mrzeo. Mrnja e se
preobraziti u strastvenu ljubav, koja e
se pretvoriti u vatrenu groznicu.
Njegova krv e se uzburkati i postati
uzavrela lava. Strast e ga rastrgnuti i
on e umreti u veim mukama nego to
su one kada oveka bace na lomau.
Ovo ubijanje je stranije od
spaljivanja, jer ovek na lomai sagori
za nekoliko sati, a od ljubavnog ara se
umire mesecima, a moda i godinama.
Margarita se topila od miline.
Ove rei bile su najbolji melem za
njeno raskrvareno srce.
Dobro je ree Margarita... A
tada, Sizan, tada...
A ana? zapita bojaljivo
Sizan.
Glavno je da uhvatimo
Mirabela, a za anu je lako, Mirabel e
mi odati gde se ona nalazi.
Sizan uzdrhta i jedva se uzdra da
ne pokae svoju nervozu, koja bi
Margariti odala njeno raspoloenje.
Sizan je uvidela da njen plan o osveti
poinje da propada.
Kako ete uhvatiti Mirabela?
To nee biti naroito teko. On
je danas zakazao dvoboj Anriju od
Avinjona na akoj livadi.
Da li e doi?
Hoe. Anri od Avinjona nije
toliko lud da sam ode tamo. On je
odveo tri ete strelaca, a ja sam poslala
Ademara od Lonteja sa jo jednom
etom, jaom od svih. Plan je ve
skovan. Uostalom i ja u biti tamo.
Ii ete na aku livadu? Da to
ne bude opasno?!
Nee... J a neu biti na
razbojitu, nego u opatiji.
U opatiji? proapta Sizan.
J este... Zato te to udi?
Skloniu se, zapravo skloniemo se u
vratarevu kuicu. 1 ti e poi sa
mnom.
Sizan nita ne odgovori ve samo
klimnu glavom. Shvatila je da od njene
osvete nia nee biti.
Malo kasnije dve ene izaoe iz
Luvra. Njihova lica bila su pokrivena
maskama. Kad su izale iz grada
ugledale su udnu gomilu koja je bila
skoncentrisana na livadi.
Svata e se ovde desiti. ree
Sizan.
Vidim i ja. Ovaj dvoboj nee biti
lak. Vagabundi i galileji su se
obezobrazili... No, ta se mene tiu
ostali... Mene ovde interesuje samo
jedna linost.
Arman Mirabel?
Tako je.
Zaobilaznim putem dole su do
opatije, ali im vratar ne dozvoli da uu,
jer je enama bilo zabranjeno da ulaze
u manastir. Margarita naredi da se
pozove Ademar od Lonteja, koji se
pojavi istog trenukta. Za njime je iao
prior, kome kapetan neto apnu, a
ovaj se duboko pokloni nepoznatim
enama.
Dvorite opatije bilo je puno
strelaca, koji su nestrpljivo ekali da
im kapetan Lontej da znak, pa da se i
oni pojave na livadi.
U tom trenutku, kada je Margarita
ula u kuu uvara eralda, Mirabel je
ba izazivao Avinjona.
Hoe li se neto desiti? zapita
Margarita kapetana Ademara.
Izgleda. Prve arke samo to
nisu poele.
Vi znate ta vam je dunost.
Ne brinite. Vae zapovesti bie
doslovce ispunjene.
Zatim prior uvede goe u
eraldovu kuicu koja je imala dva
izlaza. J edan u opatisjko dvorite, a
drugi na aku livadu.
erald odvede Margaritu i Sizan
na gornji sprat i smesti ih u sobu, koja
je gledala na aku livadu. Bilo je to
veoma zgodno mesto odakle se moglo
promatrati sve to se dogaa na livadi.
Margarita prie prozoru i pogleda
na poljanu. Borba jo nije bila poela.
Sizan je stajala iza nje, bleda kao
mrtvac, jer je znala da se u istoj kui
nalazi Margaritina ki ana.
Stvarno je tako i bilo. ana je
zaista bila u kui i to u susednoj sobi. I
ona je stajala kraj prozora i kroz
otkrinutu zavesu posmatrala sta se
dogada na akoj livadi.
Sirotica, nije ni slutila da je u
najskorije vreme oekuje strahovito
iskuenje i da bezbroj opasnosti lebdi
nad njenom glavom.

***

Kada se masa ljudi na livadi
uskomea, zapoe i bitka. Vagabundi i
galileji poee napadati. Strelci nisu
znali na koju stranu da se okrenu, jer je
rulja navalila na njih sa svih strana.
Zapoe strahovita bitka. Zau se
zveket maeva, a jauci, psovke i vika
odjekivahu po akoj livadi. Poljana
se pretvori u razbojite, na kome se
ulo samo zveketanje oruja i
zapomaganje samrtnika.
U ime Avinjona, vikali su
strelci.
U ime pravde, odgovarao je hor
skitnica.
im je zapoela bitka, Mirabel i
Avinjon su poskakali s konja, a
Mirabel se pobrinuo da mu Avinjon ne
umakne.
Njih dvojica se naoe jedan
naspram drugoga, no Avinjon viknu i
zatrai pomo.
Nekoliko strelaca doletee, a
Arman i njegovi maskirani pratioci
trgoe maeve. Poe ogorena borba, u
kojoj su Mirabel, Pol i Gij od Vivrea
netedimice delili udarce, otskakivali,
odbijali napade i obarali protivnike.
J edan ovek tada grmnu skoro
neprirodnim glasom koji nadjaa
zveket maeva i jauke ranjenika.
Ovde sam!... Ovamo bando!
Bio je to Teobald.
On se obratio jednoj gomili koja je
stajala mirno, ne meajui se u borbu.
To je bila Teobaldova poasna garda,
kako je on nazivao, a sastojala se
iskljuivo od skitnica. Bila je to
neobina eta, sastavljena od ljudi
kojima su ovakvi sukobi vie prijali od
svega na svetu.
Strelci su se morali povui i
uskoro su se izmeali s odredom grofa
od Pariza. Teobaldovi ljudi jurnue za
njima, dok sam Teobald ostade kraj
Mirabela.
U tom asu se Avinjon nae
ponovo pred Armanom, ali potpuno
sam, bez iije zatite.
Avinjon baci bespomoan pogled
oko sebe i shvati da je sve izgubljeno.
On pozelene od besa. Vide da strelci
odstupaju, jer je rulja bila nadmonija.
Odred grofa od Pariza bio je priteran
uz reku, a neki vojnici su ve poeli da
skau u vodu. Druga dva odreda
lagano su se povlaila.
Vagabundi i galileji su urlali, tako
da se ta vika ula ak u poslednjoj
kuici na drugom kraju Pariza.
Videi da je u nevolji, Avinjon
isuka ma i zauze borbeni stav, dok
Mirabel uini to isto. Pol i Gij od
Vivrea ostadoe pored Armana, A
Teobald ostavi svoju "poasnu gardu" i
vrati se, pa zauze mesto iza svoga
gospodara.
Smrt Avinjonu, derali su se
vagabundi.
U Senu s njim.
Udavimo ga kao maku.
Monsenjeru, ree Mirabel
glasno, prihvatate li borbu.
Prihvatam, procedi Avinjon kroz
zube.
Oni jurnue jedan na drugoga i
silnom estinom ukrstie maeve.
Svakome od njih bilo je jasno da e se
voditi borba bez milosti, strahovita i
nepotedna, borba na ivot i smrt.
Teobald, Pol i Gij stadoe skakati
oko boraca, spreavajui skitnice i
probisvete da ne ubiju Avinjona.
U meuvremenu borba na akoj
livadi ve je bila ula u zavrnu fazu.
Strelci su bili potueni i potisnuti. Zil
od Tuluza se jo borio, ali su odredi
bili razbijeni.
ari od Pariza bio je iezao
neznano kuda.
Pod ovakvim okolnostima poeo
je neobini dvoboj izmeu Avinjona i
Armana.
Bila je to ogorena borba, jer su
obojica bili odlini borci i gotovo
potpuno ravnopravni. Anri od
Avinjona bio je stariji, ali iskusniji,
vetiji i pribraniji. On je hladno
rasuivao i u prvi mah je samo odbijao
udarce, putajui svoga protivnika da
napada.
Arman je bio mlai, bri i
aktivniji, ali je u borbu unosio vie
ustrine, a to e rei i vie
nepromiljenosti. Hladnokrvnost ga
nije izdavala, ali je on eleo da to pre
zavri duel s ovekom, koga je toliko
mrzeo.
Anri od Avinjona je uvideo da s
Armanom nee moi izai na kraj, jer
su njegovi naleti bili sve straniji, i
silovitiji. Avinjonu se inilo da sam
avo vitla plamenim maem i da samo
eka trenutak kada e mu zadati
poslednji udarac.
Avinjon se povlaio korak po
korak, stopu po stopu. Krajnjim
naporom izbegavao je smrtonosne
udarce. Shvatio je da je propao.
Avinjon se povlaio prema zidu
opatije, jer je tamo primetio jednu
kuicu koja je bila jedina njegova
ansa.
Odmah je skovao plan. Ako se
doepa zida i uleti u kuicu vratara
eralda, onda se spasao.
Kad Mirabel vide ta Avinjon
namerava, poe gubiti hladnokrvnost i
prisebnost. Stade napadati jo ee,
jer on ni po koju cenu nije smeo
dozvoliti da Avinjon ue u eraldovu
kuu. Tu se nalazila ana..
Meutim, stari lisac se nije dao
zbuniti. Odbijajui udarce, u tri skoka
se naao kraj male zgradice i prislonio
lea uz vrata. Tada poe glavni
Mirabelov napad.
Teobald, Rano, Etjen, Pol i Gij
pratili su borbu izmeu Avinjona i
Mirabela, ali se nisu meali. Gomila je
navijala za Mirabela.
Poslednji ostaci strelaca bili su
potisnuti, a vagabundi i gelileji su
zagospodarili akom livadom.
Ovde sam grmnu Arman.
Oitaj poslednju molitvu,
monsenjeru, dreknu Teobald.
Ura!...
Ubi ga...
Probodi ga, Mirabele!
Za Gija, Pola i mene!... uvaj
se, Avinjone!
Mirabel zamahnu i stvarno bi ovaj
put pribio Avinjona za vrata, da se ne
dogodi neto neobino.
Pod pritiskom Avinjonovih lea
vrata se otvorie i on upade u kuu,
zalupivi vrata Mirabelu pred nosom.
Banda jurnu na kuu strahovito
urlajui.
Rui!
Pali!
Napred!... Ura!.. Ura!...
Stoj, nadjaa buku Mirabelov
glas.
Svi uutae i zastadoe.
Drugovi, prijatelji, poe
Mirabel. Ovaj ovek je moj i niko
nema prava na njega... Pustite me da
dovrim posao koji sam maloas
zapoeo... Idem u kuu sam.
Mirabel jurnu, otvori vrata, pa
ulete u kuu. Gomila se rasturi i ode da
ganja strelce po livadi.
Samo petorica ljudi ostadoe pred
eraldovom kuom. Bili su to
Teobald, Rano, Etjen, Pol i Gij. Oni se
zgledae neodluni ta da ine.
Da ga ostavimo, zapita Rano.
Ti si lud!
Hajdemo unutra.
Tako je najbolje.
Onda, ulazimo!
Oni bez kolebanja uoe u
eraldovu kuicu i naoe se u jednoj
prostranoj odaji. I Arman Mirabel je
bio tu, s maem u ruci. Pred njim je
stajao jedan ovek s kapom pod
rukom, uplaen i ponizan. Na drugom
kraju sobe, oslonjen o jedan ormn s
maem u ruci i sav zadiha, stajao je
Anri od Avinjona.
Gospodine, ree ponizno
domain, ova kua pripada
samostanu i vi ete uiniti zloin
prema crkvi, ako i ovde napadnete
gospodina koji je naao utoite pod
ovim krovom.
Uklonite se dobra starino! I ja
vidom da e moje delo biti zloin
prema crkvi... Bie zaista zloin to e
ovaj bandit biti ovde pogubljen, ali bih
ja uinio greh prema pravdi ako bih ga
potedeo. Skloni se u stranu, stare.
eralde, mii se odatle, ree
Teobald. Idi i donesi mi pozamaan
bokal vina, jer oseam kako me
poinje moriti e.
Gospodine Teobalde... To ste
vi... Odmah u vam doneti vino.
Mirabel se uputi prema Avinjonu,
koji se u meuvremenu bio odmorio.
Sada smo opet tamo gde smo
bili, ree Mirabel.
Vidim.
Monsenjeru, ipak postoji
mogunost da se spasite.
Kakva, urno zapita Avinjon.
Pitam vas da li ste pripravni da
vratite sva imanja porodici od Vivrea,
koja ste na nepoten nain prigrabili?...
Recite, da ili ne!...
Mrtvima nije nita potrebno. J a
nisam ni znao da su oni mrtvi, ali ste
mi vi to malopre sami rekli.
Re;cimo da je tako, nastavi
Mirabel. A da li ste voljni da
parikom narodu vratite sve ono to ste
od njega opljakali.
Moje imanje pripada samo meni.
Uostalom, razbojniku kao to si ti niko
nije dao pravo da zastupa pariki narod
i porodicu od Vivrea. No, ako trai
otkup, onda reci i ja u ti ga dati.
Ne... J a za sebe ne traim nita.
Dakle, sporazumeli smo se,
monsenjeru. Sada mi nita ne stoji na
putu da vas ubijem. I ubiu vas, budite
uvereni, a ako vas ja ne budem ubio,
ona e to uraditi ova dva gospodina
pod maskama.
Njih dvojica, uzdrhta Avinjon.
Da, poslednji lanovi porodice
Vivrea... Branite se, gospodine.
Maevi se ukrstie s jo veom
estinom, jer je Arman odluio da to
pre zavri s Avinjonom.
No, jedva da su tri, etiri puta
zveknuli maevi, kada se desi neto
sasvim neoekivano.
Straan jauk, pun bola, straha i
ljubavi, razlee se kroz odaju. Oba
borca pogledae na onu stranu odakle
je on dopirao.
J edna bela prilika, preplaena i
uplakana, skoi meu borce i svojim
telom zakloni Anrija od Avinjona.
ana, proapta Arman, osetivi
jezu oko srca. Eto, toga sam se
najvie bojao. Bio je zbunjen i nije
shvatao ta se to deava. ana, idi u
sobu i niega se ne boj...
Arman odjednom zaneme. Srce
mu se sledi, a rei zastadoe u grlu.
Uini mu se da pada u ponor bez dna.
Ono to je video bilo je za njega
najstraniji udarac. Prosto nije verovao
svojim oima.
ana, njegova ana nije ni
pogledala u njega. Ona je poletela
njegovom suparniku i pala mu u
naruje.
Oe... Dragi, oe, dobri moj
oe!...
Avinjon je stajao nepomian,
oborene glave, a oi su mu sevale od
besa i mrnje.
Oe... ta vam je?... Otkuda taj
gnev na vaem licu... Armane, zaboga,
ta se desilo?... Zato si podigao ma
na moga oca?
Tvoj otac... Ti tvrdi daje to tvoj
otac, ree Arman promuklim i
isprekidanim glasom.
Da, Armane... Ovo je moj otac,
Luj Fue... Ti to nisi znao... Tata, ovo
je Arman... Armane ti e voleti moga
oca... Vas dvojica ete se dobro
slagati...
Ona je bila zbunjena i usplahirena.
Stajala je izmeu njih i nije znala
kome bi pre prila. Htela je da ih izmiri
i da im u nekoliko rei sve objasni.
Tvoj otac, ana!
Zato si toliko iznenaen,
Armane. Ovo je moj dobri otac Luj
Fue, trgovac...
Luj Fue, ree Mirabel
bezbojnim glasom. ana, pogledaj ga
malo bolje. Zar ne primeuje ogrta
od hermelina, ma ukraen dragim
kamenjem... Vidi njegovu plemiku
odeu... Pogledaj!
Plemi, zaprepaeno promuca
ana gledajui u svoga oca, koji se nije
makao s mesta.
ana, nastavi Arman, nije to
Luj Fue, ve moni Anri od Avinjona.
To je ovek ije ime unosi strah u kosti
svih potenih ljudi. To je tvorac onih
uasnih veala na Monkopanu... On je,
draga anet, Anri od Avinjona.
Izgovorivi ove rei Arman
Mirabel ustuknu dva tri koraka, pa
hladnokrvno podie ma, uhvati ga za
krajeve i prelomi preko kolena. Kada
to uini, baci elove maa i prekrsti
ruke na grudima.
Sad me moete ubiti,
monsenjeru... Mirabel se nee tui sa
Zaninim ocem.
Nesretna ana je najvie patila.
Ovo je bio jedan od najteih i
najstranijih momenata u njenom
ivotu. Stajala je izmeu dva oveka
koje je neizmerno volela, a sada je
shvatila da su se ta dva oveka mrzela
neutoljivom mrnjom.
Anri od Avinjona... Anri od
Avinjona, ponavljala je ona, dok joj je
sve igralo pred oima.
Anri od Avinjona ne izmeni svoje
dranje, samo vrati ma u korice, a kad
die glavu, na njegovom licu se mogao
videti trag uasnih duevnih patnji koje
je podnosio. On prie Zani i uhvati je
za ruku.
U odaji zavlada mrtva tiina, a
ulo bi se i kako muva zuji, da nije
dopirala larma vagabunda i galileja.
Rano i Etjen su se osmehivali, mislei
da su to uzvici trijumfa i pobede.
Nisu ni slutili da se za vrlo kratko
vreme situacija potpuno izmenila i to
na tetu Mirabelove druine.
ana, ree Avinjon surovim
glasom, koji je podrhtavao od
neprikrivenog uzbuenja.
Oe... J e li istina?...
Sluaj dobro.
Oe...
Nesrea ili nesretan sluaj hteli
su da danas uje ono to nisi smela
saznati i to, verovatno, nikada ne bi
doznala.
Ti si...
Budi strpljiva. Ima pravo, keri.
J a nisam Luj Fue, ve Anri od
Avinjona, jedan od najmonijih ljudi u
Francuskoj. Nemoj drhtati. J a se
ponosim svojim imenom koje mrze
prostaci. J ednog dana e se to ime
spominjati pored imena vladara i
najslavnijih ljudi ovog vremena. Mene
mrze, to je tano, i ja to znam. ak ti
mogu rei da sam navukao tu mrnju i
to potpuno svesno i namerno. Kada bih
mogao da budem bar za trenutak kao
ove skitnice i probisveti koji me sada
sluaju, onda bih sve objasnio.
Probaj, osmehnu se Teobald.
J a sam bio potpuno svestan ta
e se desiti kada sam reio da od
francuske monarhije nainim silu, a od
kraljevine simbol. Da bih postigao sve
to morao sam biti bezobziran. Gazio
sam preko leeva. Nisam ugnjetavao
samo seljake i graane. Nisam
potedeo ni plemie. I njih sam gonio.
Znamo, tiho ree Pol od Vivrea.
I zaista sam uspeo. Od
Francuske sam stvorio silu od koje
sade drhti itav svet. Mi smo moni,
snani. No ja sam nepokolebljivo
stupao napred i nisam zadrhtao ni u
najteim asovima po Francusku i
njenog vladara.
Dragi oe, proapta ana s puno
nenosti.
ana, digni glavu i pogledaj
ovoga oveka. Pogledaj Armana
Mirabela. Taj ovek, draga keri,
skupio je u sebi svu mrnju naroda o
kojoj sam maloas govorio. Sve
pogrde, i sve optube on mi je bacio u
lice. To je Mirabel, Zano, ovek koga
ti naziva svojim verenikom. A ja, ja,
Zano, nazivam tebe svojom utehom.
Osim tebe ja na svetu nemam nikoga.
Oe... Ne govori dalje!
Moram. uj sada i odlui se.
Biraj jednoga od nas dvojice...
ana se zanese. Oseti kao da neto
teko pada na nju. Skamenila se od
uasa, gledajui as u jednoga, as u
drugoga, a u tim pogledima je bilo
straha i preklinjanja.
Da biram, jaunku ona.
Da biram izmeu verenika i
oca... Straan je to zahtev.
Nastade mrtva tiina jer su svi
oekivali da uju ta e ana rei i za
koga e se odluiti. Svim prisutnima
zastao je dah u grudima, a nije bilo
nikoga ko je u tom trenutku nije
saaljevao.
Sada nije vreme da ona bira, u
se rezak enski glas sa stepenica, koje
su vodile s gornjeg sprata.
Svi pogledi uperie se na osobu
koja je izrekla ove rei. Svi se
skamenie od uda.
Bila je to Margarita Burgonjska.
Nije potrebno, nastavi ona, da
je stavljate pred tako teak izbor. I
moje je mesto ovde, a vi Anri, vrlo
dobro znate da i ja polaem izvesna
prava na ovu devojku.
Margarita Burgonjska je
dostojanstveno silazila niz stepenice,
zatim odmah pode prema Zani.
U odaji se raspoloenje odmah
izmeni. Avinjon se duboko pokloni, pa
onda ostade u stavu iekivanja.
Arman se namrti i uhvati rukom za
no, koji mu je bio za pojasom. J edan
od dvojice maskiranih ljudi duboko
uzdahnu i htede da poleti Margariti u
susret, ali ga drugi zadra. Teobald
otegnuto zevnu, Rano i Etjen su stajali
kraj prozora i gledali ta se deava na
akoj livadi. Po njihovim ozbiljnim
licima videlo se da neto nije u redu.
Vi? promuca Mirabel.
ana je bila u najveoj zabuni.
Ona nije znala ko je ova ena i
zato je njen dolazak izazvao toliko
zaprepaenje.
Meutim, Margarita prie Zani i
uhvati je za ruku, pa onda hitro stavi
ruku na nedra i izvue zlatnu pitaljku.
J ako i otegnuto zviznu u nju, a taj
zviduk ispuni prostoriju u kojoj su se
nalazili.
U taj tren vrata se naglo otvorie i
gomila strelaca ulete u sobu.
Mirabel, kao da i ne obrati panju
na ove neeljene goste. On jurnu za
Margaritom koja je vukla anu za
sobom, ali mu strelci prepreie put.
Arman vide Margaritu i Avinjona
kako se penju uz stepenice drei anu
izmeu sebe. Ona se otimala i osvrtala
i odjednom vrisnu natprirodnim
glasom.
Armane, ne daj me!
On polude od bola i oajanja, pa i
ne mislei mnogo ta ini, jurnu meu
strelce, ne marei ta e ga snai.
Meutim, u odaji borba je ve bila
poela. Rano, Etjen i Teobald su bili
oborili dvojicu strelaca i doepali se
vrata. Pol i Gij od Vivrea bih su
pritisnuti uz jedan zid, a Pol je uskoro
imao u ruci samo okrnjak maa, s
kojim se jedva zatiivao od udaraca.
Arman je bio bez oruja, ali nije ni
mislio na to. Kad je hteo da se probije
izmeu strelaca, oseti na sebi
strahovitu teinu, i uvide da je
nemoan. Bio je savladan.
Uskoro ga vezae i on primeti
kako vezuju i njegove maskirane
drugove.
Teobald, Rano i Etjen bili su
iezli na vreme.
Arman je bio u rukama kapetana
Ademara od Lonteja, a kakva ga je
sudbina ekala nije bilo teko pogoditi.
Ono to je Armana najvie
rastuilo bili su poklici strelaca koji su,
dobivi pojaanje, zagospodarili
akom livadom, a vagabundi, galileji
i ostali bili su prinueni da se
spasavaju begstvom ispred
desetostruko jaeg neprijatelja.
Svaka nada za spas bila je
izgubljena.

***

Avinjon i Margarita su se lagano
penjali uz stepenice, ne osvrui se na
Zaninu vrisku. Oni nisu obraali
panju na nju, dok je ciala i otimala
se, elei da pohita Armanu u pomo,
jer je videla koliko je ljudi navalilo na
njega.
Gde emo je, zapita Margarita.
U ovu sobu, u se jedan
bezbojan glas. Ispred njih iskrsnu
Sizan, koja je iz jednog skrivenog kuta
promatrala ceo razvoj dogaaja.
Ima pravo.
Ubacie nesretnu anu u jednu
sobu, pa onda okretoe klju u bravi.
ana se strano oseala. Bol za
Mirabelom je sve nadjaala. Ona je
bila zaboravila i na oca i na sve ostalo,
pred njome je lebdeo samo lik njenog
verenika.
Kad je ubacie u sobu ona navali
na vrata, mislei da e svojom snagom
razvaliti teke hrastove dveri, okovane
gvozdenim zakovicama. Videvi da je
to nemogue ona pritrea prozoru i
stade vui ipke gvozdenih reetki.
Pogled joj se zaustavi na akoj
livadi, na kojoj je ve bio uspostavljen
red i kojom su gospodarili strelci.
Strano, proapta ona. Ubili su
ga.
Vie nije mogla vikati. Ona se
srui na pod, a potom klonu i zari lice
meu ake pa poe gorko plakati.
Meutim, Avinjon i Margarita
krenuli su lagano niz stepenice. Nisu
nita govorili, ali bilo je jasno da
razmiljaju ta e dalje preduzeti i ko
e koga nadmudriti. I Anri i Margarita
hteli su anu.
Margarita je elela da je ima za
sebe, jer bi samo na taj nain imala
prevlast nad Avinjonom. Meutim,
Avinjon je eleo da devojku odvede
bez Margaritinog znanja. Istina,
Avinjonovi oseaji bili su zaista
roditeljski, jer je on svoju ker voleo
neizmernom ljubavlju, koja se
graniila s bezumljem.
Meutim, njih dvoje nisu ni slutili
da je postojala i trea linost koja je
elela da anu uzme pod svoje okrilje.
To je bila Sizan, jo uvek eljna
osvete. Ona je jednog momenta
pomislila da bi moda bilo najbolje
kada bi otvorila aninu sobu i pustila
je da pobegne a onda bi ona lako
saznala gde se krije.
Zato da ne, pomisli ona. To
nee biti naroito teko, jer su njih
dvoje isuvie zauzeti, pa nee obraati
panju na mene.
Upravo se okrenula i zakoraila da
se popne uz stepenice, kada se
Margarita okrenu.
Sizan, ree Margarita. Ostani
tu gde si, jer je mogue da mi bude
potrebna.
Ostau, ree ona prebledevi.
Sizan shvati da je njen plan
osujeen, ali ipak nije gubila nadu da
e se njena elja ispuniti.
Dakle, ree Margarita obrativi
se Avinjonu, zahvaljujui sretnoj
sluajnosti vaa ki je naena.
Ne govorite dalje, uzdahnu
Avinjon pokazujui oima na Sizan
koja je stajala kod stepenica, na dva, tri
koraka od njih.
Pred Sizan mogu slobodno
govoriti. Njoj su poznate sve moje
tajne, a mislim da su joj poznate i sve
tajne ovog sveta. Dakle jjde sam ono
stala? Da rekoh da je ana vaa ki...
No, Avinjone, ona nije samo vaa nego
i moja ker...
Da...
Vije volite, to ste maloas rekli.
Kaete da je volite iskreno i s puno
ara. Verujem vam...
Volim je...
Alije ne volite samo vi. Vi ste
joj otac, a ja sam joj majka. I ja je
volim svim arom materinske ljubavi.
Volela sam je i onda dok je nisam
poznavala i dok ste je vi drali i
ljubomorno uvali samo za sebe...
Koliko sam samo patila... Vi to ne
moete ni slutiti, a Sizan najbolje zna
moje patnje.
Znala sam, proapta Sizan.
Moja nepoznata ki je bio jedini
svetli zrak u mom tekom i mranom
ivotu. Ona je bila cvet iskrenosti i
istine, a ja sam taj cvet islivala suzama
bola, nenosti i oajanja. J a sam
majka, Anri, a otac nikada ne moe
voleti kao majka. ana je moja krv,
deli mene same...
Avinjon je sluao sa nevericom.
On nije mogao da shvati ovoliku
promenu u ovoj eni. Poznavao je
bolje nego iko i znao je koliko je
pokvrena. J e li mogue da se toliko
izmenila?... Da lije ona zaista volela
anu, ili su ove rei bile neiskrene,
izvetaene, kao uostalom i ceo
Margaritin ivot.
Gospoo, ree Avinjon
poklonivi se. Vi ovaj put imate uza
se silu i pravo...
Kojeta, Anri!... Zar sam ja
upotrebila silu? Vi ne znate ta
govorite. Da je tako kao to vi kaete,
onda vi ne bi bili ovde, Anri od
Avinjona.
Oprostite mi, Margarito.
Prenaglio sam, a tome su krivi moji
roditeljski oseaji.
Onda ne smete zaboraviti ni
moje.
Uviam da sam pogreio. Vi na
anu imate roditeljsko pravo kao i ja...
Vee, prekide ga ona nervozno.
Moe biti. J a, Margarito, ne
treba da vam objanjavam koliko
volim ovo dete. Ono je sav moj ivot, a
da nje nema ja ne bih imao ni cilja, ni
svrhu da ivim. Smatram da ete imati
saaljenja prema nesretnom ocu.
Recite da ete se saaliti i da me neete
ubiti svojom odlukom.
Neu, osmehnu se ona
zagonetno i pakosno. Reiemo stvar
na obostrano zadovoljstvo.
Hvala vam. Recite kako?
Anri, nemojte misliti da sam
okrutna i nepravina. Moda sam i
takva, ali ne onda kada je u pitanju
moja ki. Videete da znam da budem
i dobra. J a mislim da je najbolje da se
konana odluka odloi za petnaestak
dana.
Petnaest dana!...
Da. Za to vreme emo smisliti
ta bi bilo najpravinije. Onda emo se
sporazumeti i doneti odluku. Mi smo
roditelji, Anri, i kao takvi moramo
osigurati sreu naeg deteta. Ona mora
osetiti i uvideti da ima dobre i nene
roditelje, koji su spremni da zbog nje
podnesu svaku rtvu. Dakle, kako vam
se svia ovaj moj predlog?
Dobar je.
Pristajete li?
Pristajem. Nego, ta e za to
vreme biti sa anom?
To je pitanje malo tugaljivije ali
sam i o njemu razmiljala. Ona ne
moe iveti u Luvru, je li tako. Izloili
bismo je suvie velikoj opasnosti ako
bismo je tamo odveli. Isti sluaj bi bio
i ako bismo je sklonili u va dvorac. Ni
u Ruin vrt ne moe.
ta da uradimo?
Zato, Anri, moramo stegnuti
srca i podneti i tu rtvu. Najbolje je da
ona za to vreme ne bude ni sa mnom ni
sa vama.
Da... Dobro.. Ali sa kime e
biti?
Sa Sizan.
Avinjon se zagleda u Sizan, koja
je stajala bleda i nepomina, a na
njenom sablasnom licu nije se pomakla
ni jedna crta.
Pristajem, ree ona.
Margarita se uputi vratima, pred
kojima je ekala nosiljka, a Avinjon
iskoristi priliku i prie Sizan.
Sizan, ako hoe da postane
bogata, apnu joj on, onda doi
dovee u moj dvorac.
Meutim, Sizan nita ne odgovori,
ve neodreeno klimnu glavom i
pohita za Margaritom, koja se ba
penjala u nosiljku. Margarita
pogledom dozva Sizan, koja joj se
sasvim priblii.
Ti zna ta treba da radi?
Znam.
Skloni je na sigurno mesto, a
najdalje za jedan sat hou da znam gde
je...
Bie uinjeno po vaoj
zapovesti.
Odgovara mi za nju svojim
ivotom, a ako ti je ivot mio onda
Avinjon ne sme saznati gde si sklonila
anu.
Ne brinite, gospodarice.
U tom izae Avinjon, koji se uputi
prema Parizu. Margarita je dugo
gledala za njim, pa onda sie s nosiljke
i ue u opatiju, praena od Sizane.
Ti idi, Sizan!
Margarita se uputi jednoj odaji,
pred ijim je vratima stajao straar,
koji joj se duboko pokloni. Kada ue u
sobu ona tu zatee dve osobe. U prvoj
je prepoznala kapetana Ademara od
Lonteja, a druga je bila tako uvijena i
preruena a joj se lice pod maskom
nije moglo ni nazreti, a kamoli
prepoznati.
Obojica se duboko poklonie.
Hvala vam, Ademare. Vi ste
svoju dunost izvrili onako kako sam
to i oekivala.
Meni je pala u deo velika ast da
primim vau blagodarnost i da se time
ponosim.
Gde je on, zapita Margarita.
Ba sam hteo da vas upitam ta
da radim sa ta tri oveka?
Tri oveka?
J este... Mirabel i njegova dva
pratioca pod maskama. Treba li da ih
odvedem u Tempi?
Ne.
Moda u atle?
Margarita kao da je preula
pitanje. Ona zauta razmiljajui.
Ne. Ni u Tempi, ni u atle.
Ni tamo. Ni na jedno ni na drugo
mesto.
Zapovedajte ta da inim.
Ademare, ja znam da ste mi vi
odani. Treba da me sluate i da se
slepo pokoravate mojim zapovestima.
To i inim.
Ma kako one izgledale, nemojte
se zauditi.
Moja dunost je da sluam i da
izvravam vaa nareenja...
Gde su zarobljenici?
Tamo u sobi. Vezani su, a usta
su im zaepljena. Bilo je
povucipotegni, ali smo ih savladali...
Dobro, Ademare, a sad sluajte
moju zapovest!
Unapred je izvrena.
Vi ete sada otii u Pariz, i ako
vas kogod upita ta je sa
zarobljenicima, vi ete rei da su
iskoristili zabunu u meteu i pobegli.
Razumem, ree kapetan.
Rekoste da su zarobljenici iza
onih vrata?
J esu.
Onda moete otii.
Ko e uvati zarobljenike,
bojaljivo zapita Ademar.
Ovaj ovek, ree Margarita i
pokaza na zakukuljenu priliku koja se
na te rei pokloni. Od ovog trenutka on
preuzima svu odgovornost.
Obojica se poklonie, pa Ademar
od Lonteja izae i pohita da sustigne
Anrija od Avinjona, koji se primicao
Parizu.
Zna li ta treba da uradi, zapita
Margarita oveka koji je ostao s njom
u sobi.
Nisam zaboravio ni jednog
slovca.
Onda na posao. Odgovara mi za
njih svojim ivotom.
U vek sam do sada tano vrio
svoju dunost, a moja gospodarica nije
imala razloga da se plai. Tako e biti i
ovaj put.
Margarita nita ne odgovori, nego
se okrenu i izae, pa sede u nosiljku i
uputi se prema Parizu.
ovek pod maskom otvori vrata
sobe u kojoj su se nalazili vezani
zarobljenici.
Arman uzdrhta i htede neto rei,
ali nije mogao. Njemu se uini da je
poznao oveka kome ih je Margarita
predala u ruke.To je bio Sparapuilo.

* * *

Dok se ovo odigravalo Sizan je
mirno stajala na stepenicama. Njenom
pronicljivom oku nije nita izmaklo.
Ona je sve shvatila, iako nije sve ula.
Videla je kako je prvo otiao
Avinjon, zatim je pogledom ispratila
Ademara i najzad Margaritu.
On je pobegao uzdahnu ona.
Taj Teobald mi se opet izmigoljio, a ja
sam mislila da e ga sada uhvatiti...
Ako... Neka ide. Njega e uhvatiti i
ljuto se vara ako misli da e izmai
mojoj osveti. On je svojom rukom ubio
moga Armana, a ja znam na koji nain
u mu se osvetiti. Njegova smrt bie
najstranija smrt kojom moe biti
umoren jedan ovek... Hm... I
Margarita moe biti zadovoljna.
Mirebel je u njenim rukama.
Ona je posmatrala kako Mirabela i
njegove drugove iznose i tovare u
jedna kola, koja zatim trkom odjurie
prema Parizu.
Mirabel je Margaritin... Njega se
dokopala, ali je zato meni u ruke
predala svoju ker... Da ona zna ta ja
nameravam... Uostalom zato uzalud
troim rei.
Sizan prie Zaninim vratima i
otkljua ih, a onda ugleda anu koja je
leala na podu i grevito jecala. U
jedan as uini se kao da se na
Sizaninom licu pojavi saaljenje, ali
ona ugui uzdah koji joj se bio pojavio
u grudima.
Ne smem biti milostiva
pomisli ona. Ova devojka je moja
osveta, a ja ivim samo za nju. Ve
osamnaest godina ekam taj trenutak.
ana kao da nije ni primetila da je
neko uao. inilo joj se da ne ivi na
ovom svetu. Oaj i nemo su je
potpuno savladali.
Dete moje, ree Sizan
pritvorno, trudei se da joj u glasu
bude to vie nenosti.
ana podie glavu i uplaeno se
zagleda u sablasno Sizanino lice.
Ko ste vi, dobra gospoo?.. J e
li... Mirabel mrtav?
Nije.
ana skoi i pritra Sizani. Oi su
joj sijale i itavo telo gorelo.
On nije mrtav... On nije mrtav.
Nije, drago dete.
Gde je.
Odveli su ga.
Kuda? zapita ana
uzdahnuvi, a u oima joj se mogla
proitati nada.
Ona poverova da e ova ena biti
milostivija no ostali i kazati joj gde se
nalazi Arman.
ta elite od mene, gospodo?
Hou da vam kaem kako
moete spasiti Mirabela...
Uiniu sve to elite. Kaite da
ruku stavim u vatru, i to u uiniti.
To nije potrebno nasmei se
Sizan.
Recite... ta treba da radim?
Samo da poete sa mnom.
Hou.
Onda hajdemo. Oslonite se samo
na mene i vi ete opet videti svog
Armana...
Ii u s vama na kraj sveta, samo
kad znam da ete mi pomoi da spasim
Mirabela.
Sizan se trijumfalno osmehnu,
ogrnu anu alom, te onda sioe niz
stepenice.
Strana osvetnica povela je svoju
buduu rtvu u novu tamnicu, unapred
se radujui kako e ana platiti glavom
i okajati zloin svoje majke.
(KRAJ II. NASTAVKA)