Lena Dimitrakis

SIRENA SA SAMOSA

Naslov originala: Lena Dimitrakis - SIREN FROM SAMOS

 Dvadesetak učenika srednje škole "Aleksandar Veliki” uz ciku i
uzvike oduševljenja propratilo je oglašavanje zvona, koje je označilo
kraj poslednjeg časa i početak letnjeg raspusta. Nestrpljivo su se
spakovali, a onda grunuli na vrata učionice, željni toga da što pre
istrče iz škole i upuste se u dvoipomesečno odmaranje od učeničkih
obaveza.
Uprkos opštoj euforiji, nisu propustili da pozdrave nastavnicu
helenske književnosti, Kasiju Fokilidis, koja ih je ispraćala osmesima
i željama da što bolje iskoriste predstojeće dane letnjeg raspusta.
Kasija se nije previše iznenadila tome što je Aristija Dijamantidis,
najbolja učenica u odeljenju ali i u čitavoj školi, ostala poslednja. Od
nje je upravo to i očekivala, s obzirom na to da su imale poseban
odnos, odnos koji je prevazilazio relaciju nastavnik-učenik.
Aristija Dijamantidis je pokazivala posebnu sklonost ka izučavanju
helenske književnosti, istorije i filozofije. Sa svojih šesnaest godina
je mogla da se pohvali zavidnim znanjem, zavidnim brojem
pročitanih knjiga.
Pored toga što je Aristija bila zainteresovana za učenje, što se
odlikovala zrelošću koja je prevazilazila njene godine, mogla je da se
pohvali i veoma dobrim vaspitanjem, dobrom naravi. Bila je
omiljena u čitavoj školi, upravo zbog toga što se primereno
ponašala, što je sa svima uspevala da uspostavi dobre odnose, što je

-2-
važila za drugaricu kojoj su svi mogli da se povere, od koje su svi
mogli da dobiju pomoć i savet.
Starija svega devet godina od Aristije, Kasija ju je veoma volela, i
bila je uporna u tome daje što bolje usmerava, po pitanju školskih
aktivnosti. Zahvaljujući njoj, Aristija je sa svega petnaest godina
objavila svoju prvu zbirku pesama, inspirisanih helenskom
mitologijom. Obe su imale ideju da Aristija napiše roman, u kome bi
neke odlegendarnih helenskih junaka, sa svim njihovim arhaičnim
osobinama, uklopila u savremeni svet, u moderno vreme.
- Aristija! - Kasija ju je vedro i prijateljski oslovila kada su, po
izlasku svih učenika, ostale same. - Pripremila sam spisak literature,
koju bi bilo poželjno da pročitaš tokom leta! Videćeš da se radi o
delima koja...
- Gospođice Fokilidis... - Aristija joj je, mimo svog običaja, upala u
reč. - Moram da razgovaram sa vama.
Kasija je tek tada otkrila da je Aristija bila ozbiljna, da su joj oči bile
ispunjene suzama. Njeno prelepo lice, uokvireno dugom, crnom
kosom, odavalo je potpuni očaj. Grizla je usne, pokazujući da je
ispunjena nemirom, daje teško obuzdavala predavanje plaču.
- Oh, bože...! - Kasija joj je odmah prišla i navela je da sedne na
stolicu.
Ne skidajući joj ruku sa ramena, primaklaje stolicu i sela do nje.

-3-
 - Mila moja... - nežno joj se obratila, pomazivši je po kosi. - Šta ti se
tako strašno dogodilo?
- Tako me je stid, gospođice Fokilidis... - Aristija je držala oborenu
glavu, ustručavajući se da pogleda svoju nastavnicu u oči.
- Uradila sam nešto neopisivo glupo... Nešto neoprostivo glupo...
Sada... Sada moram da se nosim sa strašnim posledicama te
počinjene gluposti. A ne mogu sama... Potrebna mi je vaša pomoć.
- Tu sam, za sve što ti je potrebno! - Kasija je uhvatila Aristijine šake
i stegla ih svojima. - Sigurna sam da preteruješ, da to što si učinila
nije toliko ni glupo, ni strašno! Kada je čovek mlad onda mu sve
deluje zastrašujuće! A nije tako, veruj mi!
- A verujte vi meni da sam učinila nešto zbog čega ću snositi
posledice do kraja života - gutajući knedle, Aristija je sve više
obarala glavu, sve dublje tonući u stid, koji ju je potpuno savladao.
- Ah, kako su to teške reči! - Kasija je i dalje odbijala da poveruje
daje ono, što je Aristija uradila, posedovalo toliku težinu. - Ti si
previše savesna, draga moja. Previše odgovorna, previše dobra. Zato
ti svaka greščica, koju učiniš, deluje neoprostivo. Osvmi se oko sebe,
malena. Svi grešimo! Greške su sastavni deo života, zahvaljujući
njima učimo i razvijamo se.
- Trenutno me veoma boli to što mi toliko verujete, gospođice
Fokilidis. Boli me to što znam da ćete veoma da se razočarate u
mene, što ćete da otkrijete da nisam ni dobra, ni savesna, ni

-4-
odgovorna. Naprotiv, postupila sam krajnje neodgovorno i sada...
Sada moram da snosim posledice...
Kasija se ohrabrujuće osmehnula Aristiji, i dalje u njoj videći
prerano sazrelu devojku koju su njeni kvaliteti sputavali, koliko su je
i protežirali, a nikako ono u šta je ona pokušavala daje ubedi.
- Mislim da bi bilo najbolje da mi kažeš šta si to tako strašno i
neodgovorno uradila, malena, zbog čega te sada toliko muči tvoja
uvek aktivna savest.
- Ja... - Aristija je zatvorila oči, skupljajući hrabrost da odgovori na
Kasijin zahtev. - Ja sam spavala sa jednim mladićem...
- O! - izustila je Kasija iznenađeno, pre nego što je stigla da se ugrize
za jezik.
Da ne bi ponovo reagovala neprimereno, razmišljala je nekoliko
sekundi, ali za to vreme nije uspela da suzbije svoju iznenađenost,
niti da smisli ništa pametno, što bi mogla da kaže Aristiji.
- Nadam se da se to nije dogodilo protiv tvoje volje...? - bilo je prvo
što je zatražila da sazna.
- Ne, naprotiv. Ja sam već duže vreme zaljubljena u tog mladića,
gospođice Fokilidis. Tačnije, zaljubljena sam potajno.
- To si zaista dobro skrivala - primetila je Kasija.
- Nas dvoje se nismo zabavljali. Jedne večeri, pre dvadesetak dana,
smo se sreli na rođendanu kod zajedničkog poznanika. Na
rođendanu je bilo dosadno, pa smo istovremeno odlučili da krenemo

-5-
kućama. On me je pozvao kod sebe, kako bi mi pokazao kakvom
bibliotekom raspolaže. Njegovi roditelji nisu bili kod kuće. Do toga
da završimo u krevetu je došlo potpuno spontano i na obostranu
saglasnost.
- Ko je taj mladić, Aristija? Koliko ima godina? Da li ide u našu školu,
da li mu ja predajem?
- Ne mogu da vam kažem njegovo ime, gospođice Fokilidis. Ne
tražite to od mene. On ima 18 godina.
- Da li je znao da si ti maloletna?
- Znao je. Kao što sam već rekla, nas dvoje se odavno poznajemo. On
je znao puno toga o meni.
- A da lije znao da si zaljubljena u njega?
- Samo je to slutio. Priznao mije da mi se oduvek divio, daje pratio
moje uspehe i čuo mnogo lepih priča o meni.
- Ako ti se divio, trebalo je da ispoštuje tvoju mladost, kao i tvoje
neiskustvo. Ipak je on dve godine stariji od tebe, a to nije malo, u
vašem uzrastu.
- Verujte da sam ja kriva podjednako koliko i on. Kada smo počeli
da se ljubimo, osetila sam da želim da vodim ljubav sa njim, da
upravo on bude moj prvi ljubavnik. Mislim da sam ga čak i
podsticala da to učinimo.
- Na njemu je bilo da sve to prekine na vreme. Da li je on već imao
seksualnih iskustava?

-6-
 - Jeste. Otkrio mi je da je seksualno aktivan od svoje petnaeste
godine.
- Nadam se, u tom slučaju, da ti čitavo to iskustvo nije bilo
traumatično?
- Ne, nije. Naprotiv, bilo mije veoma lepo. I on se ponašao kao pravi
džentlmen prema meni, bio je obziran i pažljiv. Upravo zbog toga, ja
sam se još više zaljubila u njega.
- Da li se vas dvoje sada zabavljate?
- Zbog čega?
- Ne znam - odgovorila je Aristija, slegnuvši ramenima.
Kasija je odmahnula glavom, kao znak apsolutnog negodovanja.
- Nadam se da tvoj otac nikada neće saznati za to što se dogodilo,
Aristija. U protivnom bi se taj mladić loše proveo. Mada je, na neki
način, to i zaslužio.
- Moj otac... - Aristija je prekrila lice šakama. - On će morati da sazna
da se to dogodilo...
- Zar? Zbog čega?
- Zbog toga... Zbog toga što sam ostala u drugom stanju!
Kao mlada osoba i mlad nastavnik, Kasija se našla na velikom
iskušenju. U punoj meri je bila svesna nužde da se obrati Aristiji na
najadekvatniji mogući način, onaj, koji je neće uznemiriti ili je
navesti da se povuče u sebe.

-7-
 Sa druge strane, znala je daje devojka napravila veliku grešku, sa
posledicama koje su mogle da joj u potpunosti izmene čitav život.
Kao njen vaspitač je bila dužna da je suoči sa razmerama nastalog
problema, međutim, nije imala srca da joj kaže bilo šta loše.
Bilo je dovoljno da se priseti uslova u kojima je devojka odrastala,
pa da oseti saosećanje prema njoj, daje poštedi svakogprekora. Njeni
roditelji su je dobili kada su oboje imah po svega 18 godina. Majka ju
je odmah napustila, jer je to od nje tražio njen otac, u to vreme
uticajni političar, koji nije smeo sebi da dozvoli skandal u porodici, u
vidu vanbračnog deteta svoje jedva punoletne ćerke. Aristiju su
odgajili roditelji njenog oca, Ahileasa, koji je prvih sedam godina
ćerkinog života proveo u Americi, gde se školovao, i gde je stekao
zvanje doktora ekonomskih nauka.
Po povratku je na Aristiju gledao kao na mlađu sestru, a tek je u
poslednje dve godine počeo da preuzima ulogu oca, da se ponaša u
skladu sa svojim roditeljskim obavezama. I on je još uvek bio mlad,
imao je svega trideset četiri godine. Premalo da bi podnosio težinu
odgajanja prepametne i prerano sazrele tinejdžerke.
Jedino što je bilo apsolutno dobro, u tim okolnostima, je to što je
porodica Dijamantidis, porodica Aristijinog oca, bila veoma imućna,
tako da devojci nikada ništa, što se tiče materijalnog, nije
nedostajalo. Oduvek je dobijala sve što bi poželela, ali to jedva da joj

-8-
je nešto značilo, s obzirom na to daje bila veoma skromna, da je više
insistirala na duhovnim, nego na materijalnim vrednostima.
Aristijina majka je, takođe u skorije vreme, počela da gradi odnos
sa svojom ćerkom. Sve više je uzimala učešća u njenom životu, ali se
događalo i daje danima ne pozove, čime je otvoreno pokazivala
koliko je sebična, koliko su joj sopstvene potrebe bile važnije od
ćerkinih.
Devojka se i dalje najviše oslanjala na očeve roditelje, ali i na svoju
omiljenu nastavnicu, sa kojom je svakodnevno razgovarala, od koje
je tražila savete, sa kojom je pravila planove. Svi su, u njenoj
porodici, znali koliko se oslanjala na Kasiju, koliko joj je verovala,
koliko joj je ona značila.
Zbog svega toga, Kasija je dugo razmišljala kako da postupi, kako
da se postavi. Nalazila se u veoma nezgodnoj poziciji, najviše zbog
toga što se Aristija upravo njoj prva obratila, što je od nje očekivala
pomoć i razumevanje.
- Da li si već išla kod lekara? - upitala ju je, hvatajući je za ruke i
upućujući joj pogled prepun saosećajnosti.
- Nisam. Uradila sam test. Dva testa. Oba su pozitivna. Uostalom,
izostao mi je ciklus. A i nismo pazili.
- On nije pazio! - Kasiji se oteo taj uzvik. - On je, kao stariji i
iskusniji, trebalo da te zaštiti od mogućih posledica! Kako je moguće
da to nije učinio?! I kako je moguće da ti...

-9-
 - Bili su to trenuci u kojima nisam razmišljala ni o čemu - Aristija ju
je prekinula, nakon čega ju je pogledala molećivo. - Uzaludno je da
sada razgovaramo o tome, gospođice Fokilidis. Znam da sam kriva,
da sam ispala naivna i neodgovorna. Sada je prekasno da se kajem
zbog toga. Sada moram da vidim da šta ću da učinim.
- Šta ćeš da učiniš? - bilo je logično da joj Kasija postavi to pitanje.
- Rodiću dete - objavila je Aristija čvrstim glasom. - Neću biti ni
prva, ni poslednja žena koja je rodila dete u ovim godinama.
- Ti nisi žena, Aristija! - Kasija ponovo nije bila u stanju da
kontroliše visinu svog glasa. - Ti si dete! Tebi je, još uvek, potrebno
da budeš dete! Tebi je potrebna mama, a ne beba!
- Mamu nikada neću imati na način, koji je meni potreban. Vi ste mi,
gospođice Fokilidis, više majka, nego što je to moja biološka majka
ikada bila. A moj otac... On me bar voli. I obezbeđuje mi sve što je u
njegovoj moći.
Iako je znala daje to bilo pogrešno, Kasija se ugrizla za usnu, kako
ne bi zaplakala. Dimule su je reči te drage, plemenite i prepametne
devojke, koja se našla u veoma ozbiljnom problemu.
- Draga Aristija... -nežno ju je oslovila, uzimajući je u svoj zagrljaj.
- Biću tvoja podrška, šta god odlučila da uradiš. Učiniću sve za tebe.
Ne odobravam ono što si učinila, ali mi je potpuno jasno da su sve
kritike sada izlišne, da bi one mogle da ugroze tvoje stanje. Reci mi

-10-
 da li planiraš da momka, sa kojim si zatrudnela, obavestiš o onome
što se događa?
- Ne! Ni slučajno! Niko me, ma koliko se trudio, neće naterati da
otkrijem njegovo ime, niti da ga uključim u ovu priču! Ne želim da
imam bilo šta sa njim! Uostalom, on ne bi ni prihvatio odgovornost.
Samo bi me povredio. A to mi, u ovom stanju, nije potrebno.
- Možda ćeš, vremenom, da se predomisliš, po pitanju toga?
- Ne, neću.
Kasija je počela da razmišlja o učenicima četvrtog razreda, pitajući
se ko bi, od njih, mogao da bude Aristijin ljubavnik. Veoma brzo ju je
glava zabolela od svega toga. - Kako se osećaš? - upitala je Aristiju,
smatrajući to važnijim od bilo čega.
- Fizički odlično. Čak mi nije ni toliko strašna pomisao da ću roditi
dete. Moji baba i deda su još uvek mladi, u stanju su da mi pomognu
oko odgajanja bebe. Osećam se sposobnom za to da budem nečija
majka. Vi znate da ja volim decu, da mogu da pružim puno ljubavi.
Ni nastavak obrazovanja mi neće predstavljati problem. Ono, što
me trenutno najviše brine, zbog čega sam najviše uznemirena, je moj
otac. Ja jednostavno nemam smelosti da mu saopštim da sam bila
seksualno aktivna, i da sam tom prilikom ostala u drugom stanju.
Bila bih vam veoma zahvalna, gospođice Fokilidis, ako biste vi
razgovarali sa mojim ocem i saopštili mu ove vesti.
***

-11-
 Nakon što se zagrcnula sopstvenim pljuvačnim sokovima, preko
Kasijinih usana se razlegao prigušeni uzdah, koji je vemo svedočio o
tome kako se osećala, povodom onoga što je Aristija zatražila od nje.
Bila je uplašena.
Veoma.
Mogla je bez imalo muke da zamisli reakciju Ahileasa Dijamantidisa
kada mu bude saopštila daje neki nepoznati mladić zaveo njegovu
ćerku, i pritom je oplodio. U tim trenucima će joj, znala je, biti
potrebna pomoć svih bogova, da bi istrpela njegov bes, razočarenje,
a verovatno i optužbe.
Takođe je mogla da pretpostavi i to da će Ahileas Dijamantidis
prevrnuti i nebo i zemlju kako bi pronašao Aristijinog ljubavnika, i
kako bi ga naveo da ispašta za ono što je učinio. Taj čovek je bio u
punoj snazi, i bio je veoma moćan, i imao je prijatelje navalnim
pozicijama. Bio je u stanju da ostvari sve što bi zamislio.
Imao je velike planove za svoju ćerku, po pitanju njenog
obrazovanja, a potom i karijere. Sve se to sada dovodilo u pitanje, i
Kasija nije sumnjala da bi ta okolnost mogla da ga dotuče.
- Oh, bože...! - nesvesno je izustila, ne uspevajući da spreči nizanje
slika u glavi, slika koje su izazivale jezu u njoj.
- Da li tražim previše od vas, gospođice Fokilidis? - upitala ju je
Aristija bojažljivo, pomno posmatrajući njeno lice.

-12-
 - Ne, ah, ne! Ja... Pa, valjda je logično da ja razgovaram sa tvojim
ocem. Mislim, ne bi bilo dobro da on, hm, ispolji svoju prvu reakciju
u tvom prisustvu. To bi moglo da te potrese. On će se naći u afektu, a
tada se izgovara i ono što se ne misli.
Aristija se tada bukvalno bacila na Kasiju i snažno je zagrlila.
- Hvala vam, gospođice Fokilidis! Beskrajno sam vam zahvalna!
Kada biste samo znali koliko sam strepela od vašeg odgovora! Sada
osećam ogromno olakšanje! Istina, sada brinem za vas, jer vas moj
otac neće poštedeti. Svesni ste toga, zar ne?
-Jasno - potvrdila je Kasija, prisetivši se kako uvek oseća nervozu i
napetost u društvu Ahileasa Dijamantidisa, najviše zbog njegovog
krutog stava, a potom i zbog toga što ju je privlačio, kao muškarac.
Sve ženske članice nastavnog kadra škole "Aleksandar Veliki”, su
smatrale Aristijinog oca za najzgodnijeg muškarca koga su ikada
videle. Nije se uklapao u profil prosečnog Grka najviše zbog toga što
je bio izrazito visok, i pritom vitak, svetloput. Kosa mu je bila
potpuno crna, odlikovala se nešto dužim pramenovima koji su se
uvijali na krajevima. Tamne oči dubokog, promišljenog pogleda su
bile veoma izražajne i rečite, tako da nijedan sagovomik Ahileasa
Dijamantidisa nije odlazio u neznanju, po obavljenom razgovoru ili
završenom susretu. Svima je bilo nepogrešivo jasno šta je taj visoki,
uspešni Atinjanin mislio o njima.

-13-
 - Kasija je znala šta je Aristijin otac mislio o njoj. Smatrao ju je
nedovoljno iskusnom za posao kojim se bavila. Imao je poštovanja
prema tome što se, kao najbolji student, odmah po dobijanju
fakultetske diplome zaposlila u prestižnoj školi, ali je smatrao da
nije bila dorasla ulozi vaspitača učenika u najosetljivijem životnom
dobu.
Mogla je da pretpostavi da će je smatrati delimično odgovornom za
ono što se desilo njegovoj ćerki, prema kojoj je imala poseban,
pokroviteljski odnos.
Kasija je, zbog svega toga, strepela od predstojećeg razgovora sa
Ahileasom Dijamantidisom. Ona, ni u redovnim i regularnim
uslovima, nije bila u stanju da mimo razgovara sa njim. Najviše zbog
toga što ju je privlačio, što ju je mučio ženski nemir u njegovom
prisustvu, a potom i zbog toga što ju je on navodio da se oseća
nesigurnom i nedovoljno vrednom.
Strepnjaje uveliko počela daje guši, međutim, nije dolazilo u obzir
da odbije Aristiju, koja ju je tako očajnički molila da joj pomogne.
- Ne brini za mene - požurila je da oslobodi Aristiju briga, koje su
mogle da škode njenom stanju. - Tvoj otac je razuman čovek. Istina,
ne sumnjam da bi veoma burno mogao da reaguje na vest o tvojoj
trudnoći, ipak, daću sve od sebe da ga ubedim da pokuša da ohladi
glavu i prilagodi se novonastalim okolnostima.

-14-
 Aristija je glasno odahnula i široko se osmehnula. - Vi ste divni,
gospođice Fokilidis! Apsolutno divni! Vi ste najbolja osoba na svetu!
Tako ste nežni i obzirni, a istovremeno i pravedni. Vi uvek uspevate
da pronađete prave reči, ma o čemu se radilo. Znala sam da mogu da
računam na vas i veoma sam zahvalna zbog toga! I volim vas,
naravno!
- I ti si meni veoma draga, Aristija. Ovo, što ti se dogodilo, neće ništa
da promeni u mom odnosu prema tebi. Imaćeš i dalje moju podršku i
pomoć.
- Ali, uskoro počinje raspust - Aristija je snuždeno konstatovala.
- Ne krijem da ćete mi biti veoma potrebni u prvim nedeljama
trudnoće, dok se budem privikavala na ulogu majke. Da li ću moći i
van okvira škole da računam na vas?
Majka! Ta reč je odjeknula u Kasijinoj glavi kao da ju je Aristija po
prvi put izgovorila. Posmatrala je njeno ljupko lice, koje je odisalo
čistotom i nevinošću, ne uspevajući da je poveže sa ulogom majke.
Kako se dogodilo daje ona dospela u tu situaciju? Kako je tako nešto
bilo moguće?!
Posebna ironija se krila u tome daje Aristija ponovila grešku svojih
roditelja, koji su prerano dobili dete. Istina, Ahileas Dijamantidis i
Vangelina Kiprijanu, Aristijina majka, su bili godinu dana u ljubavnoj
vezi, pre nego što su se suočili sa posledicom vođenja ljubavi bez

-15-
adekvatne zaštite od trudnoće. Oboje su bili punoletni i oboje su
uspeli da bez problema završe srednju školu.
Aristija je imala svega šesnaest godina, a pred njom su se nalazile
još dve godine, koje je morala da provede u školskoj klupi. Bila je
odlučna da ne otkrije ima oca svog deteta, niti da ga obavesti o svojoj
trudnoći. Ukupno, njena pozicija je bila mnogo nezavidnija, od one u
kojoj su joj se, svojevremeno, nalazili roditelji.
- Po pitanju mog učešća u ovoj tvojoj situaciji, hm... o tome ne mogu
da odlučim samo ja. Ako tvoj otac ne bude želeo...
- Planiram da razgovaram sa njim i da ga ubedim u to da ste mi
potrebni!
- Ti imaš majku, Aristija. Trebalo bi da je sada uključiš u svoj život.
- Moja majka... - Aristija je to izgovorila sa gorkom ironijom. - Ona
brine samo i isključivo o sebi. Verujte mi da je moja situacija neće
baš nimalo potresti.
- To ne možeš da znaš. U svakom slučaju, biću tu za tebe, Aristija. I
preko raspusta.
- Da li ste planirali negde da putujete?
- Jesam. Kod prijateljice na Kipar. Ali, već sam bila tamo u aprilu.
Odložiću taj put, ne brini.
- Ja ću vam se odužiti za to. Još jednom vam hvala za sve, gospođice
Fokilidis!

-16-
 - Reci ocu da dođe sutra u školu, kako bih razgovarala sa njim -
poručila joj je Kasija, utešno je grleći i misleći o tome kako je i njoj
samoj bila potrebna uteha, zbog brige za Aristiju, ali i zbog straha od
predstojećeg razgovora sa njenim ocem.

II

Pred Kasijom se nalazio najteži izazov u njenoj dotadašnjoj kratkoj,

ali pritom nimalo lakoj, profesionalnoj karijeri. Uprkos tome što je
bila mlada, iskusila je nepravdu, zavist, podmetanja nogu, lažno
optuživanje. Kao visoko kvalifikovana je mnogima predstavljala
smetnju, zbog čega je neprekidno morala da bude na oprezu. Kolege
su pratile svaki njen potez, u pokušaju daje diskredituju i omalovaže.
Sa svim tim je nekako uspevala da se izbori, međutim, nije bila
sigurna koliki će stepen pribranosti uspeti da održi pred Ahileasom
Dijamantidisom, koliko će biti u stanju da dostojanstveno odgovori
na njegove napade.
Pored profesionalne nelagodnosti, koju je osećala kao nastavnik i
pedagog, istovremeno se i privatno gušila od treme i napetosti, od
same pomisli na suočenje sa Ahileasom Dijamantidisom. Pri svakom

-17-
susretu sa njim je morala da skriva to koliko ju je privlačio, koliko joj
je predstavljalo problem da suzbija svoj ženski nemir.
Čitavo jutro, uoči planiranog susreta sa njim, je pozivala sebe da
bude profesionalna, da zaboravi na sebe kao ženu, da Ahileasa
Dijamantidisa posmatra isključivo kao oca svoje učenice, i to one
koja se našla u velikom problemu. I ona sama je, zbog Aristijine
trudnoće, probdela čitavu noć, tako daje u školu došla umorna i
neispavana.
Srećom, sve obaveze je mogla da odloži za naredni dan, ah ne i
razgovor sa Ahileasom Dijamantidisom. Njega je odlučila da dočeka
u kancelariji nastavnika fizičke kulture, kancelariji koja se nalazila
na kraju hodnika, uz veliku fiskultumu salu, dovoljno udaljenu od
ostalih prostorija, u kojima su boravili zaposleni. Mogla je da
pretpostavi da će Ahileas Dijamantidis da reaguje veoma burno i
veoma glasno, kada mu bude saopštila da će njegova ćerka da rodi
dete, a ona nije želela da bilo ko bude svedok tog njegovog gneva.
Po ulasku u kancelariju, u kojoj je planirala da dočeka Ahileasa
Dijamantidisa, Kasija je zatvorila prozor, kako niko, ni u školskom
dvorištu, ne bi čuo očekivane reakcije Aristijinog oca. Sela je za sto i
zaključila kako je to, što je bila umorna, na izvestan način umanjivalo
njeno uzbuđenje.
Ipak, kada se oglasilo kucanje o vrata, naglo se razbudila. Srce joj je
visoko poskočilo, oči se raširile, prešla je jezikom preko isušenih

-18-
usana. Obuzela ju je želja da pobegne, da izbegne sve ono što je
slutilo na veliku neprijatnost.
- Napred! - oglasila se, prisilivši sebe da ispravi leđa i da deluje
ozbiljno i profesionalno, kao neko koga nije bilo lako napasti i
osuditi.
Vrisnula je u sebi kada je Ahileas Dijamantidis ušao u kancelariju.
Pomislila je kako je izgledao lepše nego ikada pre, odeven u belu
majicu i izbledele farmerice. Kosa mu je bila duža, oči dublje, lice
markantije, telo muževnije.
Nijedna žena pored njega ne bi ostala imuna, pa to ne moram ni ja,
zaključila je Kasija, mireći se sa svojom ženskom slabošću.
Ustala je i pružila ruku Ahileasu. - Dobar dan, gospodine
Dijamantidis! Hvala vam što ste se odazvali mom pozivu! Sedite,
molim vas!
- Da li je sa Aristijom sve u redu? - interesovao se Ahileas,
smeštajući se na stolicu. - Na poslednjem roditeljskom sastanku sam
dobio informaciju daje ona i dalje najbolja i najprimerenija učenica u
čitavoj školi.
- Ta informacija je apsolutno tačna - potvrdila je Kasija, uz nežan
osmeh, koji je otkrivao njenu naklonost prema Aristiji. - Malo je reći
da je vaša ćerka, gospodine Dijamantidis, najbolja i najprimerenija
učenica u školi. Ona je divna devojka, divna osoba, ona je neko ko
svima pomaže, ko želi da svima bude dobro. Uvek iznova me

-19-
iznenadi svojim razmišljanjem, svojim zaključcima, svojim
ponašanjem, kao i stepenom svoje zrelosti. Veoma sam ponosna na
to što upravo ja predajem njen omiljeni predmet, što ona sve svoje
vanškolske aktivnosti ostvaruje u okviru onoga što je vezano za
helensku književnost.
- Da, hm, poznato mi je da vas moja ćerka veoma poštuje, gospođice
Fokilidis, i da je upravo zahvaljujući vama zavolela helensku
književnost.
- Aristija mi je poverila da ona ni vama nije strana, da ste i vi njen
ljubitelj i poznavalac - Kasija je namemo odugovlačila sa
otkrivanjem Aristijinog stanja, kako bi što više opustila njenog oca.
- Daleko od toga da sam poznavalac helenske književnosti, samo joj
se, nekako, uvek vraćam. Pratim savremena izdanja, međutim,
smatram daje epsko pesništvo, sa Homerom i Hesiodom, nešto
dostojno izučavanja. Šta je ono što vi favorizujete, kada je helenska
književnost u pitanju, gospođice Fokilidis?
- O! - Kasija se iznenadila tom pitanju. - To je svakako filozofska
književnost, od koje su mi najomiljenija Ksenofanova, Heraklitova i
Platonova dela. Po završetku srednje škole sam se dvoumila oko
izbora studija, tako da sada, nakon sticanja diplome profesora
helenske književnosti, razmišljam o tome da upišem studije
filozofije.
- Lepo - na usnama Ahileasa Dijamantidisa se ukazao škrt osmeh.

-20-
 - Uvek je lepo čuti kada se neko ne zadovoljava postignutim, već
teži novim rezultatima, novom znanju.
- Hm, da... - potvrdila je Kasija, ne uspevši da sputa uzdah. - Vreme
je da vam otkrijem da sam vas pozvala jer je Aristija to tražila od
mene, gospodine Dijamantidis. Tačnije, ona me je zamolila da
razgovaram sa vama o jednoj veoma delikatnoj temi. Nadam se da se
nećete osetiti ugroženim, kao roditelj, jer se Aristija prvo meni
poverila. Radi se o tome da se ona našla u jednoj veoma, hm,
delikatnoj situaciji, i da opravdano strepi od vaše reakcije.
Ahileas se odmah uspravio na stolici, a preko lica mu je preletela
senka zabrinutosti. - Aristija strepi od moje reakcije? Ja nikada
nisam bio strog prema njoj!
- Da, to mi je poznato. Aristija ne propušta priliku da istakne vaš
dobar odnos, kao i to da ona u vama vidi i svog najboljeg prijatelja, a
ne samo oca. Za svaku pohvalu je to kako vaspitavate i usmeravate
svoju ćerku, gospodine Dijamantidis.
- Vidim da se spremate da mi otkrijete nešto što mi se neće dopasti!
Učinite to odmah! Prestanite sa okolišanjem! Jasno mije šta radite!
Ne mogu više da čekam i pitam se šta je ono, što se dešava sa mojom
ćerkom!
Imajući razumevanja za nestrpljenje Ahileasa Dijamantidisa, Kasija
je odlučila da postane direktnija. - Vaša ćerka, gospodine
Dijamantidis, nije samo pametna, zrela, talentovana i dobra, već je i

-21-
devojka u osetljivim godinama. Onim, u kojima počinju da joj se
bude emocije i interesovanja prema suprotnom polu. Sve njene
drugarice su ili zaljubljene ili u vezama sa mladićima. Nadam se da
ste u stanju da prihvatite da se vaša ćerka ne razlikuje od svojih
vršnjakinja.
Kasija se uzaludno tome nadala. Kada je Ahileas ustao i nagnuo se
ka njoj, shvatila je kako ni izdaleka nije bio spreman da svoju ćerku
posmatra kao devojku koja će se, jednoga dana, neminovno
transformisati u ženu.
- Šta hoćete da kažete, gospođice Fokilidis? - zarežao je, kroz
stegnute usne. - Da Aristija ima mladića?
- Ona... - Kasija je progutala knedlu i instinktivno se nagla unazad.
- Ona je imala kratku ljubavnu aferu sa jednim mladićem, koji joj se
veoma dopada.
U očima Ahileasa Dijamantidisa su počele da sevaju munje, a kada
je progovorio, to je ličilo na grmljavinu. - Pazite šta pričate,
gospođice Fokilidis! Dobro pazite na svaku reč! Ni ne pomišljajte da
ću, tek tako, da prihvatim ono što pokušavate da mi saopštite!
- Ja vam samo prenosim ono što mije Aristija poverila, ono, što nije
mogla sama da vam saopšti - Kasija je namemo tiho govorila, kako
visinom svog glasa ne bi povećavala bes u Ahileasu Dijamantidisu,
koji je pretio da poprimi nesagledive razmere. - Potpuno razumem
vaš stav, ipak, on ne može ništa da promeni.

-22-
 Ahileas je suzio pogled i još opasnije se nagnuo ka Kasiji. - Šta je
Aristija tražila da mi saopštite, gospođice Fokilidis? Da je bila
intimna sa nekim mladićem?
- Upravo to - potvrdila je Kasija, držeći oboren pogled.
Ono, što je isijavalo sa Ahileasovog lica je izazivalo ogroman strah u
njoj.
Taj strah se udvostručio kada je Ahileas, u naletu besa, dohvatio
stolicu i razbio je o zid. - Neko će da ispašta zbog toga! - dreknuo je,
ne obazirući se na Kasiju koja se tresla od straha. - Prvo vi,
gospođice Fokilidis, koji provodite više vremena sa Aristijom od
članova njene porodice! Potom taj mladić! I na kraju Aristija! Svi ćete
biti propisno kažnjeni!
- Moraćete da poštedite Aristiju bilo kakve kazne, gospodine
Dijamantidis - Kasija je to tečno izgovorila, iako su joj usne
podrhtavale. - Ona... Ona ne srne da se nervira zato što... što je u
drugom stanju...
***
Umesto da, prema Kasijinom očekivanju, Ahileas Dijamantidis
krene da ruši i razbija sva oko sebe, on se sručio na stolicu, potpuno
bled i vidno zaprepašćen.
- To nije istina... - promucao je sa nevericom, delujući kao da će
pasti u nesvest, svakog trenutka.

-23-
 Bio je potpuno uzdrman, videlo se da su mu kroz glavu navirale
misli koje su ga činile sve više preneraženim.
- Volela bih da mogu da kažem da nije. Ali jeste - odvratila je Kasija
saosećajno. - Aristija ima sve simptome trudnoće, a pritom se i
testirala.
- Ovo je neki trik - mucao je Ahileas, čiji je pogled bio ukočen, kao i
čitavo telo. - Vi me lažete, zar ne?
- Ne, ne lažem vas. Iako to nije važno, i ja još uvek ne mogu da
prihvatim da se to dogodilo. Zvuči neverovatno, ali, Aristija se bolje
nosi sa svojim stanjem i od mene i od vas.
- Molim?
- Teško mi je da objasnim kako, ali, Aristija se stoički nosi sa onim
što joj se dogodilo. Sve je racionalizovala i...
- Ona ima šesnaest godina! - prasnuo je Ahileas, povrativši se iz
stanja potpuno obamrlosti i paralisanosti šokom. - Šesnaest godina!
O kakvoj racionalizaciji vi govorite, gospođice Fokilidis?! Moja ćerka
ni ne sluti šta ju je snašlo! Pitam se da li vi slutite!
- Kao što sam rekla, potpuno je nevažno šta ja mislim. Sa druge
strane, vaše mišljenje, o ovoj okolnosti, je od presudne važnosti za
Aristiju, gospodine Dijamantidis. Ona strepi od vaše reakcije. Zato
me je zamolila da vas ja obavestim o svemu iako i ja...
- Iako i vi šta?!

-24-
 - Znate o čemu govorim. Dobila sam jedan nezahvalan i nezavidan
zadatak, koji...
-Trebalo je da sprečite da se ovo dogodi! - Ahileas je udario šakom
o sto. - Ako vam se Aristija poverila da je trudna, sigurno vam je
spominjala i tog mladića, sa kojim se zabavljala! Zašto me tada niste
obavestili daje u vezi sa nekim?! Sasvim sam siguran da vam to stoji
u opisu radnog mesta!
- Aristija, ona... Ona nije bila u vezi sa mladićem, sa kojim je
zatrudnela. Njih dvoje su se samo simpatisali. Sticajem okolnosti su
ostali sami i...
- Ah, ne, ne! - Ahileas je ustao, snažno odmahujući glavom. - Ni ne
pokušavajte da me ubedite u to daje moja ćerka vodila ljubav sa
nekim klipanom, samo zato što je takav bio sticaj okolnosti! Pa, to se
graniči sa glupošću, a oboje znamo da Aristija nije glupa!
- Aristija nije glupa, ali je u godinama kada se veoma često prave
gluposti. Slučajno mi je poznato da su mnoge njene vršnjakinje
iskusile prva seksualna iskustva na sličan način, pod sličnim
uslovima.
- Vi! - dreknuo je Ahileas, uperivši prst u Kasiju. - Vi je branite!
Počinjem da mislim da ste je vi i podstakli da tako nešto uradi!
Možda vi, u nedostatku sopstvenog ljubavnog života, podstičete
svoje učenice da budu seksualno aktivne!
***

-25-
 Iako je bila vidno povređena opaskom Aristijinog oca, Kasija je
odlučila da je zanemari. - Niste korektni, gospodine Dijamantidis. I ja
sam, kao i vi, posmatrala Aristiju na jednostran način. Moja pažnja je
bila usmerena na njeno obrazovanje, talenat i planove za budućnost,
dok sam potpuno zanemarila činjenicu daje u godinama kada
iskušava buđenje seksualnosti. Ja, dakle, ne samo da je nisam
podsticala da se realizuje kao žena, već sam je, naivno, posmatrala
kao dete.
- Da li bilo ko, u ovoj školi, govori učenicima o tome da bi trebalo da
se uzdrže od seksualnih odnosa, bar do punoletstva?!
- Povremeno održavamo vanredna predavanja na temu seksualnog
vaspitanja, tako da su naši učenici upoznati sa svim onim, što bi
trebalo da znaju o opasnostima ranog stupanja u seksualne odnose, i
o prednostima odlaganja istih.
- Vidim koliko su vam uspešna i ubedljiva ta predavanja! - prasnuo
je Ahileas prezrivo. - Neko će morati da odgovara za ovo što se
dogodilo... - procedio je, stežući pesnice. - Ko je momak, gospođice
Fokilidis, sa kojim je Aristija...
Nemoćan da dovrši rečenicu, Ahileas Dijamantidis je iznova seo na
stolicu i zario lice u šake. Njegov bes se sada mešao sa očajanjem, sa
osećanjem potpune nemoći i beznađa.
Dugo je ostao nepomičan u tom položaju, a kada se pokrenuo,
uputio je Kasiji pogled prepun pretnje. - Čuli ste šta sam vas pitao.

-26-
 - Ne znam ko je taj momak, gospodine Dijamantidis. Aristija odbija
da otkrije njegov identitet.
- U tom slučaju ću podneti tužbu za zavođenje maloletnice protiv
nepoznatog lica. Budite uvereni da ću otkriti njegov identitet. A
onda... - suzio je pogled i stegao usne. - Niko neće biti pošteđen. Ni
taj momak, ni njegovi roditelji, ni ova škola, ni vi, gospođice
Fokilidis.
- Ako se dokaže da sam na bilo koji način odgovorna, za ono što se
dogodilo, prihvatiću svoju kaznu - Kasija je te reči jedva progurala
kroz stegnuto grlo. - Verujte mi da bih i ja želela da se otkrije
identitet tog momka, kako mu više ne bi palo na pamet da ponovi
učinjenu grešku sa nekom drugom devojkom.
- Ništa vam ne verujem! - odbrusio je Ahileas, ustajući sa stolice.
- Žao mi je što sam protekle dve godine, koliko predajete Aristiji,
naivno mislio daje ona, na neki način, zaštićena pored vas. Zato je
nisam toliko nadzirao, zato nisam tako često dolazio u školu.
Oslanjao sam se na ono što je Aristija govorila o vama, na ono što
vas je preporučivalo kao vrhunskog pedagoga. Vi ste neko ko nije
dorastao ulozi predavača učenicima srednjoškolskog uzrasta.
Koliko imate godina, gospođice Fokilidis? Manje od dvadeset pet,
zar ne?

-27-
 - Imam tačno dvadeset pet godina, gospodine Dijamantidis. Ako
mislite da bi to moglo da vam pomogne, slobodno se, već danas,
obratite direktoru škole i požalite mu se na mene.
- Možda ću to i da uradim - odvratio je Ahileas, spremajući se da
izađe.
- Kaznite mene, ah poštedite Aristiju! - doviknula mu je, nakon što
je on otvorio vrata.
- Odakle vam ideja da bi vi trebalo da mi govorite kako da se
ophodim prema sopstvenom detetu, gospođice Fokilidis? - prezrivo
ju je upitao.
- To dete se prvo obratilo meni. Ja sam, prva, sagledala njeno stanje.
Oprostite mi ako smatrate suvišnim moju potrebu da je zaštitim.
- Daje zaštite?! - Ahileas je iznova prasnuo. - Zar ne mislite da je
sada kasno za to?!
- Ne, nije. Mislim da bih, tek sada, mogla da joj pomognem.
- A, ne! Vi više nećete prići mojoj ćerki, gospođice Fokilidis!
Propustili ste svoju šansu da odigrate značajniju ulogu u njenom
životu!
Kasiji je zadrhtala donja usna, pri pomisli na to da nikada više neće
videti Aristiju, učenicu koju je volela, od koje je bila starija svega
devet godina, sa kojom je imala obostrano važan i dragocen odnos.
Sa kojom će morati da se oprosti u najkritičnijem trenutku njenog
života.

-28-
 - U tom slučaju... - promucala je, jedva obuzdavajući suze. - U tom
slučaju vam svima želim da... da...
- Da šta?! - dreknuo je Ahileas, navodeći Kasiju da se uplašeno
trgne.
- Ništa... - prošaputala je Kasija jedva čujno. - Očigledno je da mislite
kako nemam prava ni da brinem za Aristiju i za sve vas.
- Brinite vi za sebe! Kao što sam rekao, nećete biti pošteđeni
odgovornosti, za ovo što se dogodilo!
- Nakon te izgovorene pretnje, Ahileas je izašao iz kancelarije,
izrazivši svoj bes time što je iz sve snage zalupio vratima, od čega se
taj deo zgrade gotovo zatresao.

III

- Neshvatljivo pribrana, mirna i neustrašiva, Aristijaje sačekala svog

oca u ulaznom holu njihove kuće. Stajala je tamo sa rukama
opuštenim niz telo, sa izdignutom bradom, sa izrazom prkosne
samosvesti na licu. Izgledala je veoma lepo sa raspuštenom kosom,
nosila je belu haljinu, ukrašenu vezom i kombinovanu sa rože
baletankama.

-29-
Kada ju je Ahileas ugledao, u njoj je i dalje video dete, ono koje je
volelo da vozi bicikl, praćaka se u bazenu, igra se sa mlađim
rođacima, krišom jede slatkiše i glupira se da bi ga zasmejala. Video
ju je nagnutu nad knjigama, uzbuđenu u biblioteci, prepunu
planova i nestrpljenja da što pre upije u sebe što više znanja.
Pokušao je da je sagleda na drugačiji način. Kao odraslu devojku
koja je vodila ljubav sa nekim mladićem.
Od te slike mu se smračilo pred očima i dobio je nagon za
povraćanjem. Iako je želeo da poštedi Aristiju svoje burne i nagle
reakcije, nije izdržao, već je zaista otrčao u toalet, kako bi povratio
sadržaj želuca.
Kao nikada pre, poželeo je da zaplače. Bio je zgrožen time što su
mu ruke bile potpuno vezane, što baš ništa nije mogao da učini. On,
koji je voleo da misli za sebe da uspešno vodi i kontroliše svoj život.
Plašio se da se, tako poražen i slomljen, pogleda u ogledalu, već je
samo oprao zube i prošao vlažnim prstima kroz kosu.
Aristija ga je čekala u salonu, nimalo uzdrmana njegovom
reakcijom, koja je nedvosmisleno govorila o tome kako se osećao.
- Žao mi je što sam te razočarala, tata - počela je odvažno, ne
pokazujući ni trunčicu straha, niti uznemirenosti. - Žao mi je što ni
sam bila oprezna, što sam te izneverila. Hoću da znaš da ovo, što se
dogodilo, nije odraz tvoje roditeljske nebrige ili nedostatka očinske
pažnje. Nadam se da ne okrivljuješ sebe, da se ne pitaš u čemu si

-30-
 pogrešio. Niko nije kriv, za to što sam vodila ljubav bez zaštite i što
sam ostala u drugom stanju.
Vodila ljubav... Ahileas je morao šakama da zapuši uši, kada je
Aristija izgovorila te reći. Uhvatio se za glavu i čvrsto zatvorio oči.
Nakratko se ponadao da bi, kada ponovo otvori oči, nešto moglo da
se promeni. Da bi pred njim mogla da stoji njegova nevina i čedna
čerka, bez otisaka nečijih ruku na sebi, bez ploda, koji joj je rastao u
utrobi.
Ali, to se nije dogodilo. Da bi lakše podneo realnost, otišao je do
bifea i sipao sebi jako piće. Ispio gaje u dva gutljaja, a potom je seo u
fotelju i zabacio glavu unazad.
- Mnogi su krivi, Aristija, za ono što se dogodilo... - počeo je,
nedovezujući se na njene reči. I dalje je držao zabačenu glavu i
gledao u plafon, jer nije mogao da gleda u svoju ćerku, koja više nije
bila dete. - Taj klipan, njegovi roditelji, vaša škola, gospođica
Fokilidis...
- Gospođica Fokilidis?! - usprotivila se Aristija buntovno. - Zbog
čega nju smatraš krivom?
- Zbog svega! - prasnuo je Ahileas, skočivši na noge. - Ona je bila
odgovorna za tebe! Ti si se ugledala na nju, verovala si joj, sledila si
njene primere! Vidimo do čega te je to dovelo!
- Jedini krivac, za ovo što se dogodilo, sam ja, tata. Ja! Ja sam
poklekla u trenutku slabosti, ja sam bila previše radoznala, ja sam

-31-
dozvolila sebi da ne razmišljam ni o čemu, da se samo prepustim. Da
nisam ostala u drugom stanju, ne bih se kajala ni sekund, zbog toga
što sam iskusila vođenje ljubavi sa momkom koji mi se potajno
dopadao!
- Veruj mi da ne znaš šta pričaš, Aristija. Ti si prerano ušla u tu
priču. Nisi bila dovoljno zrela za nju, uprkos tome što ti se taj
momak dopadao. Pravo je čudo da, pored toga što si ostala trudna,
nisi preživela i traumu.
- Menije bilo lepo, tata. Žao mije ako to ne možeš da prihvatiš, ali ti
se kunem da govorim istinu. Uživala sam. Budi spokojan makar po
tom pitanju. Ništa, od svega što se dogodilo, nije bilo traumatično po
mene. Ništa.
- Oh, Aristija... - uzdahnuo je Ahileas, iznova gušeći poriv za plačem.
- Tako si mlada... Tako naivna... Tako neiskusna... Neko je trebalo da
spreči da postaneš žrtva svoje mladosti, naivnosti i neiskustva.
- Daje bilo nekih nagoveštaja, daje neko sumnjao, mogla bih da se
složim sa tobom. Ali nije. Niko, iz mog okruženja, nije mogao ni da
pretpostavi da ću završtiti u krevetu sa nekim mladićem. Gospođica
Fokilidis me je, baš kao i ti, posmatrala kao dete. Sa njom nikada
nisam pričala o ulaženju u ljubavne veze, niti o tome da mi se neko
dopada, iako me je ona to pitala. Slagala sam je.
- Tužiću je, u svakom slučaju... - odvratio je Ahileas hladnokrvno,
nalazeći se na rubu snage.

-32-
 - Preklinjem te da to ne činiš! - Aristija je prišla ocu i sela na tepih,
pored njegovih nogu. - Tata, ja nju volim. Ti ni ne slutiš koliko. Ona je
najbolja osoba koju poznajem, posle tebe, naravno. Ona je prepuna
topline, dobrote i razumevanja. I tako je pametna, načitana i
obrazovana. Nikada ti ne bih oprostila ako bi je tužio.
- Onda mi reci sa kim si... - zastao je, kako bi progutao knedlu. - Ja
nekome moram da razbijem nos, Aristija. Nekoga moram da naučim
pameti. Otkrij mi ko je otac tvog... - ponovo je zaćutao, postajući sve
više savladan težinom problema, koga nije mogao da reši.
- Ne mogu. Ne traži to od mene. Nemam nameru da optužim toga
momka, niti da ga uključim u svoj život. Možda ću, jednoga dana, da
promenim mišljenje. Sada mi dozvoli da krijem njegov identitet, da
kroz početnu fazu trudnoće prođem sama. Odnosno sa tobom i
gospođicom Fokilidis.
-

***

Ahileas je naglo pogledao u svoju ćerku. - Kako to misliš? Ti si... Ti si

odlučila da... da zadržiš...
- Nemam nikakvu dilemu oko toga. Naravno da sam premlada da
bih imala dete, da bih postala majka. Ali, računam sa tim da neću biti
sama. Imam tebe, baka Stravulu, dedu Teognidisa i gospođicu
Fokilidis.

-33-
 Ahileasove obrve su se skupile, dajući njegovom licu upitan izraz.
- Na koji način bi gospođica Fokilidis mogla da učestvuje u tvojoj...
-naglo je odmahnuo glavom, i dalje ne uspevajući da reč trudnoća
prevali preko usana.
- Želim je pored sebe. Eto. Ona me smiruje, ona mi uliva nadu i
izaziva u meni hrabrost i snagu. Za početak želim da me ti i ona
zajedno odvedete kod lekara, a da potom, sve troje, provedemo leto
u našoj kući na Samosu.
- Molim? Otkud ti takva ideja, Aristija?
- Ja sam puno razmišljala o svemu, tata. Pre tri dana sam otkrila da
sam trudna. Jedina osoba, koju sam tada želela da imam pored sebe,
je gospođica Fokilidis. Jedina osoba, pored koje želim da se
pripremam za ulogu majke je gospođica Fokilidis.
- Ali, ona sama nije majka! I ona je veoma mlada!
- Slažem se, ali je istovremeno i veoma mudra. Meni ona prija, tata.
Osećam se lepo u njenom društvu. Nas dve imamo odličnu
komunikaciju, odlično se razumemo, imamo veoma slična
razmišljanja, zanimaju nas iste stvari. Preklinjem te da mi dozvoliš
da je maksimalno uključim u svoj život u ovom periodu!
Kada je Ahileas pogledao Aristijino lice, zaključio je daje bilo vreme
da prestane da misli na sebe, na sputavajuće posledice onoga što se
dogodilo. Od svega toga niko nije mogao da ima koristi, sve to

-34-
nikome nije moglo da donese ništa dobro. Jedino što je bilo važno,
ticalo se Aristijinog zdravlja, njene sreće, njene budućnosti.
- Da li si sigurna da bi gospođica Fokilidis prihvatila da provede leto
sa nama, na Samosu?
Aristijino lice se odmah razvedrilo, što je pozitivno delovalo i na
samog Ahileasa. - Pristaješ, dakle, da gospođica Fokilidis bude moja
podrška, u nastupajućim mesecima?!
- Ako bi ti to toliko značilo...
- To bi mi značilo više od svega!
- Više od toga da tvoju majku pozovemo da bude sa tobom?
Bilo je dovoljno da Ahileas baci samo jedan pogled na lice svoje
ćerke, pa da mu bude jasno kako se ona osećala povodom tog
predloga.
- Mama bi po čitave dane samo histerisala. Ona bi me uznemiravala.
Ne želim je pored sebe. Želim gospođicu Fokilidis.
- U redu. Međutim, nadam se kako uviđaš daje nužno da pozovem
Vangelinu i javim joj vesti.
- Učini to kada otputujemo na Samos, molim te.
- A baba i deda?
- Njima ću ja da saopštim kada smognem snage i hrabrosti za to. Pre
toga ću da razgovaram sa gospođicom Fokilidis i daje zamolim da
pođe sa nama na Samos!

-35-
 - Šta ćeš da radiš ako se pokaže da ona ima već neke planove za ovo
leto?
- Nema! Nas dve smo već razgovarale o tome pre nekoliko nedelja.
Otkrila mi je daje planirala da čitavo leto provede u svom rodnom
mestu, i da se posveti prepremama za upis studija filozofije. Idem
odmah daje pozovem i daje zamolim da krene sa nama! Sigurna sam
da će pristati! Ispričaću joj koliko je Samos divan, tako da neće moći
da me odbije! Uostalom, i tamo će imati uslova za učenje!
- Mislim da bi bilo pametnije da je ja pozovem, Aristija - potpuno
savladan osećanjima koja su mu iscrpela svu snagu, Ahileas se pitao
da li će imati snage da obavi još jedan težak razgovor. - Danas sam,
hm, bio malo grub prema njoj. Ako je ti budeš pozvala, plašim se da
bi mogla da te odbije, da se ne bi osetila dobrodošlom.
Izraz Aristijinog lica je naglo postao plačan. - Bio si grub prema
gospođici Fokilidis? - prošaputala je, ne krijući razočarenje. - Zašto,
tata? Ona je tako dobra. Zar ti nisam bezbroj puta rekla da je ona
dobra? Zar ne veruješ u moju procenu?
- Bio sam u afektu, kada sam danas razgovarao sa gospođicom
Fokilidis, Aristija - objasnio joj je Ahileas, vapeći za tim da se što pre
osami. - Možeš i sama da pretpostaviš koliko mi je bilo teško, kada
mi je ona prenela vesti o tebi. Poneo me je bes, reagovao sam
impulsivno. Ali ne brini, objasniću joj sve i zamoliću je da mi oprosti.
I pozvaću je da provede leto sa nama na Samosu.

-36-
 - Hvala ti, tata! - izjavila je Aristija, sa uzdahom olakšanja. - Ap-
solutno sam sigurna da će gospođica Fokilidis da ti oprosti! Ona je u
stanju sve da razume!
- Blago njoj... - promrmljao je Ahileas sebi u bradu, krećući ka svojoj
spavaćoj sobi. - Meni ništa nije jasno...
- Tata! - pozvala gaje Aristija, sva skrušena. - Reci mi da nisi ljut na
mene.
- Ne, nisam. Nisam ljut. Ali nisam ni miran, ni srećan.
- Uskoro bi to mogao da postaneš.
Ton Aristijinog glasa je naveo Ahileasa da se okrene i pogleda je.
- Kako to misliš?
- Prebrodićemo ovaj šok, a onda će nam biti lepo kao do sada. I još
lepše.
- Kao do sada... - Ahileas je sa gorkom setom izgovorio te reći,
svestan da, za neke druge reći, više nije imao snage.

-37-
 IV

Da bi sakrio podočnjake, koji su vemo govorio o tome da je probdeo

čitavu noć, Ahileas je u školu došao sa sunčanim naočarima na licu.
Znao je da nije bilo previše pristojno nositi ih prilikom razgovora
službene prirode, međutim, smatrao je da su one manje štetne, od
njegovih mutnih očiju, uokvirenih tamnim kolutovima.
Nekako je uspeo da, i tako umoran, neispavan i slomljen
celonoćnim razmišljanjem, privuče pažnju ženskog nastavnog kadra
škole "Aleksandar Veliki”. Ahileas se isticao svojom visinom, kao i
impresivnom građom tela, koja je otkrivala njegovu sklonost ka
redovnom plivanju.
Njegov stav je bio samouveren, odisao je sigurnošću u sebe,
držanjem i hodom je odavao daje uspešan, da je ostvaren.
Ugledavši ga na vratima zbornice, Kasija mu je odmah prišla.
- Dobar dan, gospodine Dijamantidis! - ljubazno i pribrano ga je
oslovila.
- Da li ste došli kod direktora škole? Tu je i naš pravnik, ako želite
da podnesete tužbu.
- Došao sam kod vas, gospođice Fokilidis - obavestio ju je hrapavim
glasom, koji je nedvosmisleno otkrivao njegov umor, kao i emotivnu

-38-
uzdrmanost. - Ako niste zauzeti, zamolio bih vas da mi posvetite par
minuta.
- Naravno! - Kasija je odmah izašla u hodnik. - Sve učionice su
prazne. Ući ćemo u jednu, ako nemate ništa protiv. Znate, meni još
uvek nije dodeljen lični kabinet. Tu privilegiju imaju starije i
iskusnije kolege.
- Nemam ništa protiv toga da razgovaramo u učionici - prihvatio je
Ahileas, prateći Kasiju.
Ona je sela za katedru, a njemu je ponudila stolicu, koja se nalazila
nasuprot njenog stola. Dah joj se presekao kada je Ahileas skinuo
naočare i time joj dozvolio da stekne uvid u izraz njegovog lica.
- Gospodine Dijamantidis... - ganuto ga je oslovila, progutavši
knedlu. - Hoćete li da... Da zamolim da vam donesu kafu i čašu vode?
- Ne, ništa mi nije potrebno. Hvala vam. Odnosno, potrebno mi je da
me saslušate.
- Kako je Aristija? - Kasija ga je, tim pitanjem, ohrabrila da nastavi.
- Dobro je. U svakom slučaju je bolje od mene. Mislim da još uvek
nije svesna šta joj se dogodilo.
- Da, i meni je bilo čudno to, koliko je pribrana, koliko se dobro nosi
sa svojom trudnoćom. Još uvek nisam sigurna da li bi trebalo da joj
se divim, ili da trepim od nekih budućih vremena, u kome će steći
kompletniji uvid o svom stanju.

-39-
 - Moram da priznam da se ja nalazim u kompletnom neznanju... -
Ahileas je teško govorio, držeći oborenu glavu. - Ništa mi nije jasno,
ništa ne mogu da razumem. Ne mogu da prihvatim istinu... Potpuno
iracionalno se nadam nekom preokretu, koji bi nas sve vratio u dane
u kome Aristija nije... Besan sam - nastavio je, nakon kratke pauze.
- Na sebe, na nju, na sve... Bio sam besan i na vas, gospođice
Fokilidis, ali sam blagovremeno otkrio da vi ne snosite apsolutno
nikakvu krivicu, za ono što se dogodilo.
- Morate da verujete da niko nije kriv, gospodine Dijamantidis.
Takav je bio sticaj okolnosti.
- Ali, zašto?! - Ahileas je bolno zavapio. - Zašto je baš Aristiji
uskraćena mogućnost da proživi svoju mladost onako, kako bi
trebalo, kako je prirodno, kako joj dolikuje, kako je planirala?!
Zašto?!
- Uzaludno je da tražite odgovore na ta pitanja. Usredsredite
energiju na sadašnje vreme.
- Ne mogu... Sve ovo mora da ima neki smisao... A ja moram da ga
dokučim! Vi ste inteligentna žena, gospođice Fokilidis! Preklinjem
vas da mi pomognete da otkrijem neki skriveni smisao toga što je
moja ćerka zatrudnela sa svega šesnaest godina!
- Ja... - Kasija se ustručavala da govori, u strahu od reakcije Ahileasa
Dijamantidisa. - Postoji nešto što mi je palo na pamet, kao mogući
razlog ovakvog sleda događaja...

-40-
 - Molim vas da mi ga poverite! - Ahileas je gotovo zavapio. - Mene
samo korak deli od ludila, gospođice Fokilidis! U glavi mi vlada
apsolutni haos! Potreban mije makar dašak jasnoće, makar dašak
smislenosti! Slobodno mi otkrijte šta vam je to palo na pamet! Neću
vas napasti, niti osuditi! Naprotiv, biću vam zahvalan!
- Vi i vaša supruga ste, takođe, kao veoma mladi dobili dete, zar ne?
- Tačno. S tom razlikom što smo oboje bili punoletni.
- Jasno, ipak, bili ste premladi za uloge roditelja. Oboje ste se, po
Aristijinom rođenju, odrekli tih uloga. Vi ste otišli u Ameriku i po-
svetili se svom školovanju, a Aristijina majka je jednostavno nestala.
Palo mije na pamet da Aristija, svojom tinejdžerkom trudnoćom, želi
da ispravi greške koje su njeni roditelji napravili, da vam pokaže
neki drugi model roditeljstva, i dokaže vam da ste sve, u vezi sa
njom, mogli da učinite drugačije.

***

Ahileas je nekoliko dugih trenutaka posmatrao Kasijino lice, da bi

potom zatvorio oči i teško uzdahnuo. - Pa, rekao bih da to sve ima
logike... Ja sam, sve protekle godine, očekivao da mi bude prosleđen
račun za to, što sam ostavio tek rođeno dete i otišao na drugi
kontinent. Izgleda da se to upravo sada događa.

-41-
 - Ne uzimajte moje reči sa takvom ozbiljnošću, gospodine
Dijamantidis! Ja sam vam samo iznela svoje nagađanje! Mislim da
niko nije u stanju da dokuči zbog čega je došlo do ovako
dramatičnog preokreta u Aristijinom životu! Moj predlog vam je,
ponavljam, da ne razmišljate o tome. Posvetite se sadašnjosti,
rešavajte probleme dan, za dan. I imajte vere! Vi ste, sa Aristijinom
majkom, ostvarili divno potomstvo! Verujte da će i Aristija uspeti da
ostvari to isto!
- Oh, bože... - izustio je Ahileas slomljeno, zatvarajući usta dlanom.
- Uvek iznova me šokira saznanje da će moje dete dobiti dete... Ali,
vi ste u pravu. Trebalo bi, jednom za sva vremena, da savladam to
svoje stanje šokiranosti i okrenem se sadašnjosti. U to ime, vreme
je da vam kažem zbog čega sam danas došao kod vas. Aristija ima
veliku potrebu da budete uz nju, tokom nastupajućih meseci,
gospođice Fokilidis. Njena želja je da, sa njom i sa mnom, provedete
leto u našoj kući, na ostrvu Samos. Došao sam da vas zamolim da
izađete u susret toj njenoj želji.
Kasija je zbunjeno zatreptala, iskreno iznenađena dobijenim
pozivom, još više, potpunom promenom ponašanja Ahileasa
Dijamantidisa prema njoj.
- Zar ne mislite da bi Aristija trebalo da prve mesece trudnoće
provede u društvu svoje majke?

-42-
 - Ne, ne mislim! - Ahileas je munjevito odgovorio. - Da poznajete
Vangelinu, i sami biste bili u stanju da procenite koliko je ona
beskorisna, kao majka. Sramota me je da o tome govorim, ali moram
da budem realan. Uostalom, znate i sami da Aristija nije baš nimalo
vezana za nju. Jedva je pristala i daje obavestimo o svemu, tražila je
da to učinimo tek po dolasku na Samos.
- Trebalo bi da joj pružite šansu...
- Da li ste u mogućnosti da izađete u susret Aristijinoj molbi,
gospođice Fokilidis? - prekinuo ju je Ahileas, ne skrivajući nervozu.
- - Koliko sam shvatio, planirali ste da ovo leto provedete u rodnom
mestu, u pripremama za upis studija filozofije. Nadam se da uviđate
da biste i u našoj kući, na Samosu, imali savršene uslove za učenje.
Kuća je veoma udobna, klimatizovana i okrenuta ka moru. Imali bi-
ste svoju sobu, i bili lišeni bilo kakvih obaveza, zahvaljujući stalno
zaposlenoj posluzi.
- Možda bi trebalo da razmislite o ideji da ovo leto provedete sami
sa Aristijom, gospodine Dijamantidis. Tako biste...
- Aristija je bila izričita u želji da leto provede sa vama, gospođice
Fokilidis. Spreman sam da vam platim, kako biste joj izašli u susret.
Očigledno je da ste više u stanju daje razumete, i da joj pomognete,
od mene.

-43-
 - Ne dolazi u obzir da mi platite! Ako budem prihvatila vaš poziv,
biće to moj doprinos tome da Aristija što bezbolnije iznese svoju
trudnoću!
- Prihvatite ga! Pretpostavljam da vam moje jučerašnje pretnje još
uvek odzvanjaju u ušima, ali mi verujte da se one neće ponoviti. Juče
sam jednostavno bio u afektu. Nisam znao šta govorim. Molim vas da
mi oprostite. Potpuno mi je jasno da ste neko ko je poseban, da se
moja ćerka nije bez dobrog razloga vezala za vas.
- Nema potrebe da mi se izvinjavate za vaš jučerašnji ispad,
gospodine Dijamantidis. Verovatno bi svako reagovao na isti način,
da se našao na vašem mestu.
- Pružite mi šansu da vam se iskupim za sve ono što sam juče rekao
i učinio, gospođice Fokilidis - zatražio je Ahileas molećivo.
- Pođite sa nama na Samos!
Kasija je znala kako joj je pretila ogromna opasnost da se uhvati u
emotivnu klopku, da do maksimuma zakomplikuje svoj život. Ali,
nije imala luksuz da razmišlja o sebi. Aristijine potrebe su bile u
prvom planu.
- U redu, gospodine Dijamantidis. Prihvatam vaš poziv da provedem
leto na Samosu.
Ahileas je, uz uzdah olakšanja, spustio dlan preko srca. - Beskrajno
sam vam zahvalan na tome, gospođice Fokilidis. Obećavam vam da
se nećete pokajati!

-44-
 - Ako se budem pokajala, uvek mogu da odem sa ostrva, zar ne?
Te Kasijine reči, koje su otkrivale njenu skrivenu odlučnost, su
navele Ahileasa da je pogleda. - To se podrazumeva. Vi ćete biti naš
gost na Samosu, nikako naš zarobljenik.
- Kada bi trebalo da krenemo na ostrvo? - interesovala se Kasija,
ustajući da isprati Ahileasa.
- Na samom početku jula. Pre toga bi, opet po Aristijinoj želji,
trebalo da je zajedno odvedemo kod lekara, na pregled. To je nužno,
s obzirom na to daje maloletna...
- U redu. Aristija ima moje brojeve telefona. Obavestite me bar
jedan dan unapred o terminu odlaska kod lekara.
- Hoću, obavestiću vas - lako se složio. -I doći ću kolima po vas!
- Pokušajte da se odmorite i priberete, gospodine Dijamantidis -
poručila mu je Kasija nežno. - Briga ne rešava probleme, samo ih
uvećava i otežava.
- Upamtiću to! - Ahileas je nekako uspeo da se osmehne, u znak
pozdrava, pre nego što je izašao iz učionice.

-45-
 V

Svega dva dana kasnije, Ahileas je, u Aristijinom društvu, došao po

Kasiju, kako bi svi zajedno otišli u kliniku. Aristija je sama zakazala
pregled, i to kod majke svoje bliske prijateljice, koja je bila veoma
dobar i uvaženi ginekolog.
To, što je bila dobro raspoložena, Kasija i Ahileas su tumačili
njenom opuštenošću zbog okolnosti da će je pregledati bliska osoba,
i da će ona voditi računa o čitavom toku njene trudnoće. U ordinaciju
je ušla sama, sa osmehom na usnama, nesvesna toga kako su se njeni
pratioci, Kasija i Ahileas osećali.
Oboje su se potajno nadah da će Aristija, nakon pregleda, otkriti da
nije trudna, da se u njenom organizmu dogodio nekakav hormonski
poremećaj. Oboje su, takođe, znah da su za tako nešto postojale male
šanse, ipak, razmenjenim pogledima su, prećutno, jedno drugom
poručivali da su priželjkivali upravo takav ishod.
U Ahileasu se nešto trajno urušilo kada je Aristija, po obavljenom
pregledu, objavila daje trudna i da bi trebalo da se porodi početkom
marta naredne godine. Nije imao snage da ustane, već je ostao da
sedi, ošamućen i nemoćan da se suoči sa realnošću.

-46-
 - Zar doktorka nije tražila da razgovara sa tvojim ocem, Aristija? -
upitala ju je Kasija, koja se brže pribrala, nakon dobijenih novosti.
- Rekla je da će ga, veoma brzo, potražiti privatno, sada je previše
zauzeta. Uostalom, informisala me je o svemu i dala mi je brošure za
čitanje. Ako se budem dobro osećala, ne moram da dolazim na
kontrolni pregled sve do sredine avgusta. Dakle, pred nama su
gotovo dva meseca odmora na Samosu! Ah, tako sam srećna,
gospođice Fokilidis, što ste prihvatili da letujete sa nama! Biće vam
divno, to vam obećavam!
- Aristija... - Kasija se neizmemo čudila njenom euforičnom stanju.
- Hoćeš li da ja razgovaram sa doktorkom?
- Ne vidim zbog čega je to nužno.
- Za očekivati je da, hm, zapadneš u krizu. Tvoj otac i ja bi trebalo da
znamo kako da se vladamo, u takvim trenucima.
- Doktorka Lefteris je majka moje odlične prijateljice, Kali. Rekla mi
je da će mi biti na raspolaganju dvadeset četiri časa. Dakle, ako
budem zapala u krizu, u šta sumnjam, moći ćete da dobijete
instrukcije telefonom! Hoćete li da odemo negde na doručak?! Beba i
ja smo mnogo gladni!
Kasija i Ahileas su razmenili brz pogled preko ramena, pogled
kojim su poverili jedno drugom da ih je Aristijino ponašanje činilo
beskrajno zbunjenima.

-47-
 - Šta mislite, vas dvoje?! - Aristija je nastavila da veselo brblja, ne
obazirući se na svoje zanemele pratioce. - Šta ću da rodim? Dečaka
ili devojčicu? Šta bi ti voleo, tata? Da dobiješ unuka ili unuku?
Ahileasu se, od tog pitanja, zavrtelo u glavi, pa je morao da se
ramenom osloni na zid. Oblio ga je hladan znoj i počeo je teško da
diše, videlo se da su ga sekunde delile od padanja u nesvest.
Ugledavši u blizini aparat za vodu, Kasija mu je hitro napunila
jednu čašu i navela ga daje popije. Kada je uspostavio ravnotežu,
Aristija mu je prišla i uhvatila ga za ruku.
- Pokušaj bar malo da se raduješ zbog mene, tata. Sve će biti u redu,
veruj u to.
- Pokušaću... - Ahileas je sa mukom izgovorio, a onda je učinio veliki
napor, da bi zagrlio Aristiju i čvrsto je stegao. - A ti veruj da ću te
uvek voleti, ma šta se događalo.
- Nikada neću da posumnjam u tvoju ljubav! - svečano je obećala.
- Idemo da klopamo! - veselo je poskočila, baš kao da nimalo nije
bila svesna težine promene, koja će da usledi u njenom životu.

***
Po dolasku u restoran, Kasija i Ahileas su bili izrazito ćutljivi i
delovali su krajnje zabrinuto, dok je Aristija neprekidno pričala i
kikotala se, razdragana poput deteta, što je i bila. Naručila je obilan
doručak, praveći šale na račun toga da sada mora da jede za dvoje.

-48-
Odabrala je za Kasiju i Ahileasa uštipke od tikvica i salatu sa
sezonskim povrćem, a kada je videla da nijedno od njih ne dotiče
svoje porcije, napravila je ljutiti izraz lica.
- Vas dvoje me vređate - ozbiljno im je poručila. - Ja nisam umrla.
Nisam se razbolela, nisam nikoga ubila. Imala sam jedno divno
ljubavno iskustvo, kratko ali slatko, i sada ću postati mama. To je
nešto najlepše na svetu! Zar ti nisi srećan što imaš dete, tata?
- Mislim da mi je potrebna cigareta... - prokomentarisao je Ahileas,
osvrnuvši se oko sebe.
- Ne dolazi u obzir da ponovo počneš da pušiš! - pripretila mu je
Aristija. - Toliko dugo si se odvikavao od zavisnosti od nikotina, bilo
bi glupo da sada poklekneš! Uostalom, kada se budem porodila,
nikome, u kući, neću da dozvolim da puši! Ni dedi! I on će morati da
ostavi cigarete ili mu neću dozvoliti da prilazi mojoj bebi!
Pogled, koji je Ahileas uputio svojoj ćerki, bio je prazan i tup. Bilo je
očigledno da je on više nije prepoznavao, da nije bio u stanju da je
sagleda na nov način, da prihvati da se promenila, i da će, njena
promena, doneti ogromnu promenu i u njegovom životu.
Želudac bi mu se stegao svaki put kada bi Aristija govorila o svojoj
trudnoći, tako da nije mogao ni kafu da popije, iako je imao potrebu
za tečnošću, koja bi mu podigla nivo energije.
- Nisi mi odgovorio na pitanje, tata...
- Koje pitanje? - zatražio je pojašnjenje, jedva dolazeći do glasa.

-49-
 - Pitala sam te da li si srećan što imaš dete, odnosno, mene?
- Šta ti misliš?
Aristija je mazno slegla ramenima i dražesno se osmehnula.
- Mislim da si presrećan!
- U pravu si, presrećan sam što te imam. Volim te najviše na svetu.
- Onda dozvoli meni da i ja budem presrećna što ću imati svoje dete,
koje ću voleti najviše na svetu! Možda si ljubomoran zbog toga što ću
to dete voleti više nego tebe, a?
Kasija i Ahileas su se istovremeno nasmejali tom pitanju, što je
malo ublažilo napetost, koja je vladala za stolom.
- Naravno da nisam ljubomoran - nadovezao se Ahileas, otpijajući
gutljaj kafe. - Uostalom, možda ću ja voleti tvoje dete više nego tebe.
Na tu opasku su se sve troje nasmejali, što ih je dodatno sve
opustilo.
- Da li biste vi voleli da imate dete, gospođice Fokilidis? - upitala ju
je Aristija, sladeći se svojom porcijom.
- Pre nego što ti odgovorim na to pitanje, imam jedan predlog za
tebe, Aristija. Oslovljavaj me imenom i nemoj da mi persiraš. Više
nisam tvoja nastavnica i nismo u školi. Pred nama je leto, koga ćemo
provesti zajedno. Nepotrebno je da budeš zvanična prema meni.
- Divno! - Aristija je oduševljeno zapljeskala. - Uopšte mi neće biti
teško da prestanem da ti persiram i da te oslovljavam imenom. Ti
imaš najlepše ime na svetu. Zar ne, tata?

-50-
 - Bojim se da ja, u stvari, ni ne znam kako se gospođica Fokilidis
zove, Aristija.
- Zove se Kasija. Da li ti se dopada to ime?
- Da, veoma je lepo, neobično i nesvakidašnje.
- I sama Kasija je takva. Lepa, neobična i nesvakidašnja. Ako budem
rodila ćerku, daću joj ime Kasija.
- Rano je za tu odluku, Aristija - Kasija ju je blago opomenula.
- Do marta bi mogla da se dosetiš još nekog lepog imena.
- Nisi mi odgovorila na pitanje, Kasija. Da li bi ti volela da imaš dete?
- Da, volela bih - potvrdila je Kasija, bez imalo razmišljanja. - Ja
potičem iz velike porodice, tako da uviđam sve prednosti odrastanja
u takvim uslovima.
- Bićeš divna majka, kao što si divna osoba i divna nastavnica! Ako
budeš kao moj tata, tvoja deca će biti veoma srećna!
- Hvala ti na tome - osmehnula se Kasija, kojoj nije bilo ni
jednostavno ni lako da prihvati svu naklonost, koju joj je Aristija
poklanjala.
- Oh, upravo sam se nečega dosetila! - uzviknula je Aristija,
spuštajući escajg. - Pa i vas dvoje biste mogli da prestanete da se
persirate! Ni među vama nije prevelika razlika u godinama!
S obzirom na to da su Kasija i Ahileas ćutali, Aristija se mudrijaški
nasmejala. -I to je rešeno! - zaključila je, donoseći odluku umesto
njih dvoje.

-51-
 VI

- Zašto ne bi Kasiji rekao nešto o Samosu, tata? - Aristija je nastavila

da zadovoljno brblja i da sa velikom slašću jede svoj doručak. Za
razliku od nje, Kasija i Ahileas su se borili sa zalogajima koje su
obilno zalivali mineralnom vodom, kako bi ih lakše progutali. Oboje
su bili zbunjeni Aristijinim ponašanjem, oboje su se pitali da li ona
zaista tako zrelo prihvata svoju maloletničku trudnoću ili još uvek,
jednostavno, nije bila svesna onoga što je ona zaista podrazumevala.
- Da li znate nešto o Samosu, gospođice... Odnosno, hm... - Ahileas se
prokašljao. - Kasija...
- Samo to, daje na njemu rođen veliki filozof i matematičar Pitagora,
da može da se pohvali bogatom istorijom, i da važi za najistočnije
grčko ostrvo.
- U pravu si. Pitagora se rodio u ljupkom gradiću na južnom delu
Samosa koji se, logično, zove Pitagorio. Spada u svetsku kulturnu
baštinu, čime se meštani veoma ponose. Samos pripada istočnom
egejskom arhipelagu, a u njegovoj blizini se nalaza ostrva Ikarija,
Hios, Patmos i Furnji. by voki
- Obećaj da ćeš Kasiju i mene odvesti na izlet do Fumjija i Patmosa,
tata! Za mene su to najlepša ostrva na svetu, lepša čak i od Samosa!

-52-
 - Da, hm... Mogli bi da odemo na te izlete, ako se pokaže da ti dobro
podnosiš vožnju gliserom, Aristija.
- Zašto je ne bi dobro podnosila? Još uvek sam u ranoj fazi trudnoće.
Odlično se osećam, a lekarka mi je dozvolila da putujem.
- Kako se, inače, putuje do Samosa? - interesovala se Kasija, pazeći
da Aristija ne primeti koliko ju je podozrivo posmatrala.
- Avionom. Iz Atine se stiže za samo sat vremena.
- To znači da na ostrvu postoji aerodrom? - iznenadila se Kasija.
- Da, postoji. I to veoma moderan. Inače, do Samosa se može doći i
brodom, ali put, u tom slučaju, traje trinaest časova.
- Reci Kasiji da ćemo mi da joj platimo avionsku kartu, tata! -
predložila je Aristija, gutajući poslednji komad peciva, iz svogtanjira.
- To se podrazumeva - Ahileas je kratko pogledao u Kasiju. - Ti ćeš
biti naš gost, Kasija. Nećemo ti dozvoliti da imaš bilo kakve troškove.
- Morate da mi dozvolite da participiram troškove! - pobunila se
Kasija. - Insistiram da, za početak, platim svoju avionsku kartu!
- Planiram da kupim karte preko svoje kompanije. Potpuno je
izlišno da ti plaćaš bilo šta, Kasija. Aristija te je pozvala u goste, a ja
sam potpuno saglasan sa tim. Biće nam drago da te ugostimo, da u
tvom društvu provedemo ovo leto.
Ahileas je zvučao iskreno, što je zateklo Kasiju. Kada gaje pogledala,
on joj je uzvratio pogled. Iz njegovih očiju je pročitala da mu je

-53-
potrebna, da se oslanjao na njenu pomoć, na njeno mišljenje, na
njenu prisebnost.
Nju je, zbog toga, protresla jeza. Imala je potpuni uvid u razmere
onoga stoje Ahileas Dijamantidis očekivao od nje. Plašila se da nije
bila u stanju da ispuni ta očekivanja. Ni ona sama, još uvek, nije
naučila da se nosi sa Aristijinom trudnoćom. I nju je ona zatekla, i za
nju je, prihvatanje te okolnosti, bio preveliki zadatak.
Uz sve to, Kasiju je mučilo to što je njena ženska naklonost, prema
Ahileasu, počela da jača, zahvaljujući tome što gaje bolje upoznala,
što je on promenio svoje ponašanje prema njoj. Na Samosu ju je,
tako, čekala borba na dva terena, jednom, koji se ticao Aristijine
trudnoće, i drugom, poprištu emotivnih iskušenja.
- Koliko, van letnje sezone, na Samosu ima stanovnika? - brzo je
postavila to pitanje, kako bi suzbila znake narastajuće panike u sebi.
- Na ostrvu danas živi nekoliko hiljada stanovnika - odgovorio je
Ahileas. - Inače, Samos je prekriven bogatim šumama, ima dosta
zelenila, rečica i brzih potočića. Mnogi tvrde daje na ostrvu najlepše
s jeseni, kada sazri grožđe, posebno ono od koga se pravi belo
desertno vino.
- Ma, ne, najlepše je leti! - ubacila se Aristija. - I to zbog dugih,
peščanih plaža! Tati se najviše dopada plaža koja se zove Copela, do
koje nije lako doći, ali njemu to nije problem jer ima gliser i zato što
odlično pliva. Ta plaža je šljunkovita. Kakvu plažu ti voliš, Kasija?

-54-
 - Oh, ja nisam od onih koji se izležavaju na plaži preko dana, ali zato
volim da sa obale gledam zalazak sunca i da, po dolasku noći,
posmatram zvezde.
- Pa, ti si romantična! - uzviknula je Aristija oduševljeno. - Mislim da
će ti se dopasti naša privatna plaža, koja je sačinjena od ravnih,
glatkih stena.
- Vaša privatna plaža? - ponovila je Kasija začuđeno.
- U pitanju je produženo dvorište naše kuće, koja se nalazi na samoj
obali - objasnio je Ahileas. - Podrazumeva se da nepoznatima nije
zabranjeno kupanje, ali niko to ne čini. Svi poštuju našu privatnost.
- Ti ćeš, u svako doba dana i noći, moći da posmatraš nebo, Kasija! -
nadovezala se Aristija, nakon čega je poskočila, jer joj je pozvonio
mobilni telefon.
Sva zajapurena od nekog nepoznatog ushićenja, brzo je završila
razgovor, da bi potom ustala od stola. - Moram da idem! Obećala
sam Kali da ću joj ispričati šta je bilo kod lekara! Vratiću se kući do
ručka, tata!
Prišla je ocu, poljubila ga u obraz, a na isti način je pozdravila i
Kasiju. - Obožavam vas, oboje! - euforično je izjavila, pre nego što je,
skakutavim korakom, izašla iz restorana.

***

-55-
 Po Aristijinom odlasku, i Kasija i Ahileas su nastavili da nepomično
sede, zadubljeni u sopstvene misli, vidno zabrinuti i evidentno
nemoćni da se prilagode novonastaloj situaciji. Ahileas je oba korena
šake pritisnuo na oči, jedva uspevajući da uspravno drži glavu. Misli
su mu bile zbrkane i haotične, dok su ga osećanja sputavala da se
trgne i krene da se ponaša konstruktivno.
- Reci mi bilo šta, Kasija... - izustio je molećivo, ispijajući preostali
gutljaj kafe iz šolje. - Meni ništa nije jasno...
- Razmisli o tome da se posavetuješ sa nekim stručnim licem -
Kasija mu je oprezno predložila, priznavši sebi da ju je radovalo to
što se Ahileas oslanjao na njeno mišljenje, što više nije imao nikakvu
distancu prema njoj. - Ne dopada mi se to što si maločas, u klinici,
propustio da razgovaraš sa lekarkom, koja je pregledala Aristiju.
Trebalo je to da učiniš.
- Tačno, međutim, ja Aristiji nikada nisam radio iza leđa. Uvek sam
poštovao njene želje, kao i njene odluke. Nisam se usudio da
insistiram na razgovoru sa lekarkom, ako mi je ona sugerisala da to
ne činim.
- Ti si po zakonu još uvek odgovoran za nju, za njeno zdravlje, pa i
za njeno telo - blago mu je saopštila. - Obavezan si daje nadzireš.
Moja pretpostavka je da Aristija, zbog trudnoće, pati od nekog
hormonskog disbalansa, zbog koga se ponaša ovako prenaglašeno.

-56-
Ali, ponavljam, o tome bi trebalo da razgovaraš sa nekim stručnim
licem. Ih sa nekom ženom, koja je majka, koja ima dete.
- Oh, bože! - uzdahnuo je Ahileas, uputivši Kasiji dug pogled.
- Plašim se da nisam dovoljno mudar, da ispratim ovu priču do
kraja.
- Niko, na tvom mestu, ne bi bio dovoljno mudar. Ovo je zaista
vanredna situacija, Ahileas - nežno ga je oslovila. - U našoj školi radi
odličan psiholog, mogla bih da te povežem sa njim. On je dovoljno
stručan da te posavetuje, da te usmeri, da ti sugeriše kako da se
ponašaš. Za početak prestani da okrivljuješ sebe, najpre zbog toga
što nisi sprečio da Aristija zatrudni, a potom zato što nisi u stanju da
se ponašaš na adekvatan način. Osećanje krivice je
kontraproduktivno. Uzaludno je da razmišljaš o onome što je prošlo.
Potrebno je da se usredsrediš na sadašnji trenutak i na blisku
budućnost.
- Bio bih ti zahvalan ako bi mi zakazala razgovor sa školskim
psihologom, Kasija - Ahileas je sa olakšanjem prihvatio taj predlog.
- Smatraj to rešenim. Nakon psihologa, potraži i Aristijinu lekarku.
Ponavljam, ti si odgovoran za njeno zdravlje. Povrh svega toga,
mislim da bi, u ovu priču, trebalo da se uključi i Aristijina majka.
Ahileas se prezrivo nasmejao. - Ta žena bi po čitav dan samo
histerisala i proganjala me optužbama. Ni Aristija, ni ja, je ne želimo

-57-
pored sebe. Naravno, moraću daje obavestim o svemu, ali nemam
nameru da od nje tražim pomoć.
- A tvoja majka? Koliko sam shvatila, Aristija je veoma bliska sa
njom.
- Jeste. Ipak, odbila je da se, u ovoj situaciji, osloni na nju. Moja
majka je previše konzervativna i stroga. Aristiji je, jednostavno,
potreban neko kao što si ti, Kasija. Ti nisi stroga, ali nisi ni
neozbiljna, ni neodgovorna. Nekako uvek uspevaš da izgovoriš
pravu stvar, u pravo vreme. Pronalaziš adekvatan ton za svaku
temu. Veoma si prijatan sagovomik, koji sa lakoćom uspeva da
navodi ljude da se osećaju dobro. Bojim se da ću se i ja, baš kao i
Aristija, u nastupajućem periodu oslanjati na tebe.
- Ne zaboravi da ja nisam toliko emotivno upletena u sve ovo,
koliko si to ti, Ahileas. Meni je lakše da, po pitanju Aristijine
trudnoće, razmišljam hladnom glavom. Potom, uvek sagledavam
širu sliku. U njoj vidim tebe, koji si takođe kao veoma mlad postao
otac, ali koga to nije sputalo da savršeno vaspita svoje dete, da
doktorira, da vodi kompaniju, da bude srećan.
- Eh! - iz Ahileasovih grudi se oteo dubok uzdah. - Pitanje je koliko
sam srećan. Već godinama ne uspevam da zasnujem ozbiljnu vezu,
umorio sam se od prolaznih avantura. Znam da sam još uvek mlad,
ipak, sve više me privlači rutina, dinamike mi je preko glave. Imam
je sasvim dovoljno na poslu.

-58-
 - Zar tvoj posao neće da trpi tokom tvog odsustva iz Atine, Ahileas?
- upitala gaje Kasija, koja je bez daha odslušala njegovo priznanje o
tome da nema ozbiljnu ljubavnu vezu.
- Ne, neće. Imam dvojicu zamenika, potom, dosta toga mogu da
obavim telefonom, kao i imejlom. Aristija mi je najvažnija. A šta je sa
tvojim obavezama?
Kasija je kratko slegla ramenima. - ja ću biti na raspustu.
- Znam. Upravo mi je palo na pamet da te ni Aristija ni ja nismo
pitali da li neko, ili nešto, otežava tvoj odlazak na ostrvo.
- Ne - tiho i gotovo stidljivo je odgovorila. - Ni ja nemam ozbiljnu
ljubavnu vezu, odnosno, nemam čak ni neozbiljnu. Leto sam svakako
planirala da provedem van Atine, tako daje sve u redu.
Nakon dubokog, ispitivačkog pogleda, koji je naveo Kasiju da
nesigurno obori glavu, Ahileas joj se osmehnuo. - Pokušao sam da te
zamislim kao ljutu... Da li nekada vičeš na svoje učenike?
- Ne, nikada. Umem da budem krajnje direktna, to je moj način da
održavam disciplinu, da utišavam buntovnike. Ja razumem šta
tinejdžere navodi na određene oblike ponašanja, i to koristim kako
bih preventivno uticala na njih i kreirala naš odnos. Volim svoje
učenike, a oni mi uzvraćaju tu ljubav, tako da, kako mnogi kažu,
spadam među omiljene nastavnike.
- Pa, nema sumnje da si Aristiji ne samo omiljena nastavnica, već i
omiljena osoba! Sve više uviđam zbog čega je to tako!

-59-
 - Hvala ti - prošaputala je Kasija, sva radosna i oblivena prijatnošću.
- Hoćemo li da krenemo? - predložila je, osećajući kako napetost u
njoj raste, napetost koju je Ahileas izazivao u njoj svojim
intenzivnim pogledima i blagonaklonim izjavama.
- Naravno! - spremno je potvrdio, tražeći od konobara da mu
donese račun.

VII

Po dolasku na Samos, Kasija se veoma brzo uverila da ni Aristija, ni

Ahileas, nisu preterivali kada su veličali lepote tog nevelikog ostrva,
udaljenog od obale Turske svega nekoliko stotina metara. Odmah se
zaljubila u plavetnilo mora, kojim je bilo okruženo, u živost dugačkih
plaža, u ribarske trabakule koje su remetile mirnoću luka.
Tokom vožnje do porodičnog letnjikovca porodice Dijamantidis,
primetila je ostatke antičkih hramova, idilične kuće ispred kojih su
sedeli nasmejani meštani, senovite terase lokalnih taverni, kao i
pelikane, spremne da se naslade ulovljenim ribama.
Upijala je raznolike prizore i bogate mirise, punila se zanosom zbog
obilja lepote, radovala se predstojećem odmoru, ipak, Ahileas je bio

-60-
onaj koji je u njoj izazivao najintenzivnije utiske, koji je budio
najjača osećanja.
Sa svakim osmehom koji bi joj uputio, Kasija se sve više
zaljubljivala u njega. Svesna uzaludnosti svoje ljubavi, pokušavala je
da zauzda razbuktale emocije, da ih potisne duboko u sebe, da ih
racionalizuje.
Međutim, Ahileas joj nije dozvoljavao da se emotivno distancira od
njega. Naprotiv, sve što je činio, uvećavalo je Kasijinu žensku slabost
i navodilo je da sve više čezne za njim.
Pogledi su joj, sve češće, lutali po njegovom licu i telu, zaustavljah
se na usnama, na muževnim rukama, na širokom ramenima. Sve
češće je zamišljala sebe u njegovom zagrljaju, i čudila se tome što je
počela da ga smatra neodoljivim, što nije uspevala da mu sagleda
nijednu manu.
Znala je da nije bio savršen, ipak, dopadalo joj se sve što je činio.
Ponašao se kao pravi džentlmen, insistirao je na tome da obema
ugodi, pokušavao je da bude duhovit, uprkos neprekidno stegnutom
grlu. Prema Aristiji je pokazivao krajnju nežnost, videlo se da je bio
spreman da učini za nju sve što bi ona zatražila.
Kasija nije mogla a da se ne zapita kakav bi bio, kao suprug. Slutila
je da bi njegova supruga uživala, da bi imala kraljevski tretman.
Unapred je zavidela toj ženi kojoj je sreća, uz Ahileasa, bila
zagarantovana.

-61-
 Vila porodice Dijamantidis, koja se nalazila na samoj obali mora,
bila je impresivno velika i moderna, odlikovala se mnoštvom terasa,
kao i zidovima od stakla, koji su obezbeđivali pogled na pučinu.
Kasiji je pripala divna soba na najvišem spratu, prozračna, udobna i
komforna, soba kakvom bi se ponosili i hoteli visoke kategorije. Iz
bračnog kreveta, zahvaljujući mnoštvu mekih jastuka, moglo je da se
vidi more, nebo, sunce i zvezde.
Sve je odisalo rajskom lepotom, ipak, Kasija je bila stegnuta iznutra,
pomalo zbog Aristije, a više zbog Ahileasa, zbog straha da bi on
mogao da prepozna njena osećanja.
Izgovarajući se umorom, vešto je izbegla da se sretne sa njim sve do
kraja dana. Bilo joj je potrebno da se osami, da se presabere, da
realno sagleda svoju poziciju, da podseti sebe na to da ona nije bila
žena po Ahileasovom ukusu.
Po dolasku noći je izašla iz kuće i legla na stene, u želji da se opusti i
da uživa u huku mora. Disala je duboko, smirujući um i držeći
zatvorene oči.
Kada ih je otvorila, ugledala je ispred sebe Ahileasa, koji joj se
nečujno približio. Zaogrnut tamom, izgledao je viši, krupniji i
opasniji, nego po danu.
Kasiji se, od naleta ushićenja, oteo uzvik, što je Ahileas pogrešno
protumačio.
- Izvini, nisam želeo da te uplašim!

-62-
 - Samo si me iznenadio, to je sve - pojasnila je, podižući se u sedeći
položaj.
- Lezi, molim te - poručio joj je Ahileas, nakon čega se, kao da je to
predstavljalo najnormalniju stvar na svetu, opružio tik pored nje i
podigao ruke, kako bi na ukrštene prste spustio glavu.

***

Neko vreme su oboje ćutali, zagledani u zvezdano nebo, uronjeni u

toplu, letnju noć, koja je pružala doživljaj apsolutne lepote.
- O čemu si razmišljala, pre nego što sam ja došao? - Ahileas je to
upitao Kasiju, ne prestajući da posmatra žmirkanje treperavih zvez-
da na potpuno vedrom nebu.
- O tome kako je ovde lepo... - uz grcaj je odgovorila, osećajući svim
čulima blizinu i toplinu Ahileasovog tela. - Gde je Aristija?
- Otišla je kod prijateljice, koja stanuje nedaleko odavde. Odlučila je
da nikome, na ostrvu, ne otkriva novosti, sve dok... dok njena
trudnoća ne postane očigledna.
- Nadam se da ćemo do tada svi, uključujući i nju samu, uspeti da se
priviknemo na to da će postati majka.
- Ahhh! - Ahileas je ispustio grleni krik, koji je nedvosmisleno
otkrivao njegovu frustraciju. - Hajde da večeras ne razgovaramo o
tome - umorno je predložio. - Reci mi gde si ti rođena, Kasija?

-63-
 - Rođena sam i odrasla u Mecovu. Poslednjih godina to mesto, koje
se nalazi visoko u planinama Pinga, postaje sve privlačniji skijaški
centar, pa su počeli i da ga smatraju planinskim draguljem Grčke.
- Nekolicina mojih poznanika su zimovali u Mecovu, sećam se da im
se mesto veoma dopalo, najviše zbog gustih bukovih i četinarskih
šuma, kao i zbog odlične hrane.
- Iz Mecova se, zahvaljujući tim šumama, šalju drva za fabrike
nameštaja širom zemlje. Jedna od osnovnih delatnosti stanovnika je
izrada drvenarija, čime se, uostalom, bave i moji roditelji.
- Da li je tebi bliska tehnika duboreza?
- Ne, nije. Kao i većina žena, i ja sam, kao veoma mala, naučila da na
razbojima tkam ćilime i da pletem džempere od vune. Pletenje me i
danas smiruje, ali mi donosi i dodatnu zaradu.
- Pričaj mi o vašim lokalnim specijalitetima - zatražio je Ahileas,
okrećući se na bok, da bi posmatrao Kasijin profil.
-Jelo koje se u Mecovu najčešće naručuje je jagnjetina, spremljena
sa spanaćem i kiselim mlekom ili ona koja se sprema na roštilju i
premazuje začinima, maslinovim uljem i pivom. Mecovo je takođe
poznato i po proizvodnji polutvrdih i tvrdih punomasnih kozjih i
ovčijih sireva. Ko voli slatkiše, neće otići nezadovoljan, a svi
obavezno probaju crni med sa mirisom četinara, uz dodatak oraha.
Autentična su i vina, koja se prave od posebne sorte grožđa. Dakle, u

-64-
mom mestu se dobro jede i pije, i puno se radi, tako da se napredak
vidi iz godine u godinu.
- Koliko stanovnika živi u Mecovu?
- Oko desetak hiljada. Broj stanovnika se, međutim, uvećava, kako
raste i broj turista, koji dolaze iz svih krajeva sveta, najviše zbog
izuzetne planinske klime i lepog krajolika.
- Ako me pamćenje dobro služi, moji poznanici su se skijali u tvom
rodnom mestu, Kasija.
- Tačnije, skijaški centar se nalazi na vrhu Zigos, koji je udaljen od
Mecova oko desetak kilometara i koji se nalazi na 1.700 metara
nadmorske visine. Na Zigosu uvek ima snega, zahvaljujući obilnim
padavinama, tako daje uživanje u zimskim sportovima osigurano.
- Da li ti umeš da skijaš?
- Da, umem da skijam i uživam u tome. Volim i da plivam, ali se
daleko bolje snalazim na snegu, nego u vodi.
- Aristija takođe odlično skija... - Ahileas je to izgovorio sa setom.
- - Od desete godine je redovno vodim na skijanje u najbolje zimske
skijaške centre. Bili smo u Austriji, Švajcarskoj, Italiji i Francuskoj.
Ah sada... Pitanje je kada ćemo ponovo zajedno otići na skijanje.
Tada se i Kasija okrenula na bok, u želji da Ahileas ozbiljno shvati
ono što je imala da mu kaže. - Ni Aristijin, ni tvoj život, Ahileas, se ne
zaustavlja zbog ove trudnoće. On teče. Umesto skijanja, doneće vam

-65-
nešto drugo, podjednako uzbudljivo i lepo. Prihvati promene koje
neminovno dolaze. Na taj način nećeš postati njihova žrtva.
Umesto odgovora, Ahileas je podigao ruku i pomazio Kasiju po licu.
Planirao je da to bude kratak i bezazlen dodir, a onda je otkrio da su
se u njemu pokrenula neka nepoznata osećanja, koja su ga potpuno
zatekla. Držeći ruku u vazduhu, posvećeno je pratio kako mu blaga
toplina struji venama, proizvodeći opijajući osećaj da mu se krv
pretvara u mlako vino.
Zaintrigiran, ponovo je dodirnuo Kasiju i nastavio da istražuje i
upoznaje reljef njenog lica, trudeći se da je do tančina upozna. Nije
bio svestan toga da su njegovi prsti otvarah sve njene pore, da su je
navodili da utone u gusto, ustreptalo stanje, da ju je slabost svu
ispunila i nadvladala.
Oboje su nesvesno uzdahnuli kada je Ahileas naglo povukao ruku i
odlučno ustao. Razmenili su brz i mutan pogled, a onda su se rastali
bez reći, prijatno uzdrmani onim što su upravo podelili.

-66-
 VIII

Svanuće novog jutra, donelo je Kasiji definitivnu potvrdu sumnji da

se zaljubila u Ahileasa, toliko snažno daje čežnja za njim počela da je
muči, daje opseda i navodi je da neprekidno razmišlja o njemu.
Uzdisala je, sećajući se kakav je izraz lica imao prethodne večeri dok
ju je mazio, i pitala se šta gaje navelo da to učini. Njih dvoje su
podelili jedan poseban trenutak, to joj je bilo potpuno jasno, ali se
mirila sa tim da je taj trenutak za Ahileasa definitivno prošao, dok je
u njoj nastavio da traje, da živi.
Potreba da vidi Ahileasa navela je Kasiju da se veoma brzo spremi i
siđe u prizemlje. Ali, na terasi je zatekla samo Aristiju, koju je
pozdravila zagrljajem i poljupcima.
- Fula molim te, donesi našoj gošći kafu! - Aristija je to naložila
jednoj od devojaka, koje su bile zaposlene kao pomoćno osoblje.
- Kako si, malena? - Kasija je radoznalo osmotrila Aristijino lice, na
kome je blistao široki, zadovoljni osmeh. - Da li si dobro spavala?
- Dobro se osećam i odlično sam spavala! A ti, Kasija? Nadam se da
ti se soba dopada i da ti je krevet udoban?
- Mislim da nemam dovoljno reči, kojima bih opisala koliko mi je
ovde lepo i koliko se dobro osećam. Krevet je tako mek, da imam

-67-
utisak da spavam na oblaku! Divno je otvoriti oči i ugledati more!
Hvala ti što si mi omogućila da uživam u ovim lepotama, Aristija!
- Hvala tebi, draga Kasija! Tvoje prisustvo ovde mi mnogo znači.
Učiniću sve, da ti, iz dana u dan, bude još lepše!
- Ne znam šta bi čovek, još, mogao da poželi! Sedimo u hladovini, na
ovoj prelepoj terasi, posluga nas mazi, pred nama je nepregledno
more i... Oh, bože! - uzviknula je Kasija spontano kada je, daleko od
obale, ugledala plivača. - Pogledaj koliko daleko je otplivao onaj
čovek!
- To je moj tata! - nadovezala se Aristija ponosno, uputivši Kasiji
dug pogled. - Pogledaj kako dobro pliva i koliko je neustrašiv i
hrabar!
- Hm, da, zaista... - Kasija je bez daha posmatrala kako Ahileas,
svojim dugim, snažnim rukama, seče talase i velikom brzinom, u
velikom stilu, se približava obali.
Čitavo telo joj je obuhvatila vatra kada je Ahileas izašao iz vode,
kada je stekla uvid u to koliko je impresivno zgodan. Vrelina joj je
udarila u lice, a u grlu joj se formirala knedla, što Aristija nije
propustila da primeti.
- Šta misliš, Kasija, da li moj tata dobro izgleda? - upitala ju je,
fiksirajući je upornim i znatiželjnim pogledom.
- Da, tvoj tata odlično izgleda - Kasija je to izgovorila naizgled
ravnodušnim glasom.

-68-
 - On je u svemu odiličan! Ima doktorat, uspešan je, pametan i veoma
dobar. Samo, plašim se da nije srećan...
- Kako to misliš?
- Pa, njemu je veoma teško da se zaljubi. Jednom mi je to priznao,
kada sam ga pitala zbog čega je najčešće sam, pored toliko žena, koje
ga neprekidno jure. Možda tako ne izgleda, ali on je veoma
romantičan. Kao i ti! Vas dvoje biste bih odličan par!

***
Nakon te Aristijine izjave, Kasija se zagrcnula gutljajem soka, koga
joj je Fula poslužila uz kafu. Kada je povratila dah, ljutito je
pogledala u Aristiju.
- Zamoliću te da se, ubuduće, uzdržiš od takvih izjava, Aristija. One
su detinjaste i neozbiljne.
- Ali, zbog čega?!
- Zbog svega. Ne teraj me da ti sada to objašnjavam. Samo me
poslušaj.
- Zar se tebi moj tata ne dopada?
- Kao što sam rekla, zvučiš kao pravo dete, Aristija. Ja tvog oca ne
posmatram kao muškarca, a sasvim sam sigurna da ni on mene ne
posmatra kao ženu. Nas dvoje smo se, sticajem okolnosti, našli pod
istim krovom. U suprotnom nas nikada ništa ne bi povezalo.
- Varaš se da te moj tata ne posmatra kao ženu, Kasija.

-69-
 Iako je znala daje to pogrešno, Kasija je upitno pogledala u Aristiju.
- Šta bi to trebalo da znači?
- Juče smo razgovarali o tome i tata je rekao kako ti se divi zbog
toga što si skromna, plemenita, što nisi nimalo napadna, što si
produhovljena. Mislim da ni ne pretpostavljaš koliko su žene, koje se
njemu udvaraju, drugačije od tebe, i koliko ga, kao takve, odbijaju i
nerviraju.
- Ne tiču me se ljubavni problemi tvog oca, Aristija - Kasija joj je
strogo poručila. - Podsećam te da se njegov i moj odnos zasniva
isključivo na zajedničkoj brizi o tebi. To je sve.
- Za sada - dodala je Aristija mudrijaški, navodeći Kasiju da je ljutito
pogleda.

-70-
 IX

Zbog obaveze da obiđu poznanike i prijatelje na ostrvu, Ahileas i

Aristija su čitav dan proveli van kuće. Vratili su se posle devet sati,
kada je veče već uveliko palo i kada je zavladao opojni mir, koga je
remetila jedino pesma cvrčaka.
Kasija, koja nije prihvatila poziv da pođe sa njima, je u to vreme već
ležala na stenama i potajno se nadala da bi Ahileas mogao da joj se
pridruži, baš kao što je to učinio prethodne večeri.
- Moramo da zovemo Vangelinu - Ahileas je to objavio Aristiji,
nakon što se uverio da je Kasija na svom omiljenom mestu, i nakon
što ga je posluga obavestila da je provela dan u odmaranju, kupanju i
sunčanju.
Aristija je jogunasto stegla zube i namrštila se. - Baš si naivan, tata!
Moju majku ne interesuje ono što se meni dešava!
- Znaš i sama da je nemoguće da je isključimo iz ovoga, što ti se
upravo sada dešava - Ahileas je to pribrano objasnio. - Bilo bi
previše neozbiljno od nas ako bi joj, kroz nekoliko meseci, javili da
je dobila unuče, a da prethodno nije ni znala da si ti u drugom stanju.
- Ona je zaslužila da krijemo od nje sve važne vesti! Ha, kao daje, na
sve dosadašnje vesti, reagovala kao prava majka!

-71-
 - Majka je majka. Ne može da bude prava niti lažna. Žao mije ako te
ovo uznemirava, ali, veruj mi da je neminovno da je pozovemo -
rekao je Ahileas, uzimajući telefon.
- Ja neću da razgovaram sa njom! - Aristija je buntovno objavila.
- Hoćeš, ako ona to bude tražila od tebe - odvratio je, povlačeći se u
radnu sobu. - Halo, Vangelina?! - Ahileas je hladno oslovio majku
svoje ćerke, kada je ona odgovorila na poziv. - Kako si? Da li možeš
da razgovaraš?
- Od kada tebe interesuje kako sam ja? - po svom lošem običaju,
Vangelina je odmah osudila Ahileasa, odmah je pokušala da mu
nametne osećanje krivice.
Na Ahileasovom čelu su se, od naleta nervoze, pojavile graške
znoja. - U pravu si, to me baš nimalo ne interesuje! - grubo joj je
saop- štio ono, što je tražila da čuje. - Uostalom, nisam te zvao da bih
te pitao za zdravlje.
- A zbog čega si me zvao?
- Pomislio sam da bi tebe, možda, moglo da interesuje zdravlje naše
ćerke.
- Ne pravi se pametan, Ahileas. Ti vrlo dobro znaš da je meni stalo
do toga da Aristija bude zdrava. Ona je moje dete, uprkos tome što
mi nije bilo dozvoljeno da budem njena majka.
- Ti nisi izrazila želju da budeš Aristijina majka ni kada si se
osamostalila, ni kada si prestala da budeš pod kontrolom svojih

-72-
roditelja! - po ko zna koji put, Ahileas je izgubio nerve, dok je pričao
sa Vangelinom.
- Kada sam se dokopala svoje slobode i samostalnosti, onda mi
sama Aristija nije dozvolila da joj budem majka. Znašisam kolikoje
odbijala da se zbliži sa mnom.
- Tačno, ali je tačno i to da ti nikada nisi bila previše uporna.
- Nisam želela da se namećem.
- To pričaj nekom drugom, Vangelina. Svi znamo da si ti „kraljica
nametljivosti“.
- Za večeras mi je dosta tvojih uvreda i optužbi, Ahileas. Reci mi
kako je Aristija? Nadam se daje zdrava?
- Zdravija je nego ikada pre! Toliko je zdrava, daje ostala u drugom
stanju nakon što je samo jednom vodila ljubav sa nekim, za sada
nepoznatim, klipanom!

***

Na drugoj strani veze je zavladala tišina, koja je vemo ilustrovala

stanje šoka, u kome se našla Aristijina majka. Kada je povratila moć
govora, histerično je uzviknula: - Šta mi to govoriš, Ahileas?! Da ću
postati baba u trideset i četvrtoj godini života?!
- Upravo ti to govorim, Vangelina! Po običaju si, i u ovako
ekstremnoj situaciji, mislila isključivo na sebe! Naša maloletna ćerka

-73-
je zatrudnela, ali tebe, više od te okolnosti, brine to što ćeš postati
,,baba“! Ovaj svet se ne vrti zbog tebe, ni oko tebe! Neko bi trebalo da
ti to konačno stavi do znanja!
- Ha, kao da ti nisi egocentrik! Ne pravi se da si bolji od mene,
Ahileas, da si onaj koji ume da tuđe interese stavi ispred svojih!
Muka mije od toga što...
- Hej! Ovo nije trenutak da se nadmudruješ sa mnom, Vangelina!
Nas dvoje sada nismo bitni! Pod hitno se uravnoteži i razmisli o
ovome što se dogodilo Aristiji! Njoj je potrebna tvoja pomoć!
- Od kada to? Zar ti nisi „svemogući1* otac koji joj obezbeđuje sve
što joj je potrebno, koji je razume i koji joj je jedini dovoljan?
- Užasna si, Vangelina! - poručio joj je Ahileas ogorčeno. - Sve ove
godine uzaludno čekam da se trgneš, da prestaneš da me gledaš kao
rivala i da se ozbiljnije prihvatiš uloge roditelja. Očigledno je da sam
pogrešio, što sam te sada pozvao.
- A, ne, ti si prvenstveno pogrešio kada si dozvolio da naša ćerka
zatrudni sa svega šesnaest godina! Kako to da nisi vodio računa o
njoj, Ahileas, o njenom kretanju, o mladićima sa kojima se viđa? To,
što je Aristija zatrudnela, je isključivo tvoja greška!
Ahileas je u besu stegao zube, da bi potom duboko i nemoćno
uzdahnuo. - Da li imaš neku poruku za našu ćerku, Vangelina?
- Hoću da razgovaram sa njom.

-74-
 - Dobro pazi kako ćeš da obaviš taj razgovor. Aristija ne sme da se
uznemirava.
- Pa, ne očekuješ, valjda, da ću da joj kažem kako sam srećna, zbog
toga što će me učiniti „babom"?!
- Ako ne umeš ništa pametnije da joj kažeš, onda joj slobodno to
reci! - prasnuo je Ahileas iznervirano, nakon čega se vratio u salon i
pružio Aristiji telefon. - Tvoja majka hoće da razgovara sa tobom.
Uz izraz lica koji je jasno odražavao njeno negodovanje, Aristija je
preuzela telefon. - Halo, mama!
- Ne mogu da prihvatim da ćeš ti uskoro postati mama, a ja baba!
Kako se to dogodilo, Aristija?!
- Slučajno. Baš kao i tebi i tati.
- Tvoj otac i ja smo, bar, bili punoletni. I bili smo u vezi! A ti? Ko je
taj momak, sa kojim si zatrudnela?! - Vangelina ju je histerično
upitala.
- Odlučila sam da nikome ne otkrivam njegov identitet.
- Uzaludno ga kriješ. Ako tvoj otac to bude odlučio, brzo i lako će ga
pronaći. Ti znaš da se on uvek pravi kako je svemoguć! Za sve je
sposoban, sem za to da bude fin prema meni.
Aristijaje zatvorila oči, moleći se u sebi da što pre završi telefonski
razgovor sa majkom. - Kako si ti, mama? Kako su baba i deda?
- Svi smo dobro. Odnosno, bili smo dobro. Ne usuđujem se da im
prenesem ovu vest, o tvojoj trudnoći.

-75-
 - Učini mi uslugu, molim te, i dozvoli mi da ih ja lično obavestim o
tome, kada se vratim u Atinu.
- A gde si sada?
- Na Samosu.
- Da li su Ahileasovi roditelji sa vama?
- Ne, sa nama je Kasija, odnosno, gospođica Fokilidis, moja
nastavnica helenske književnosti. Pričala sam ti o njoj.
- Molim?! - Vangelina se zagrcnula od šoka. - Kako je došlo do toga
da tvoja nastavnica letuje sa vama?!
- Kasija ne letuje sa nama, već mi pomaže da prebrodim prvo
tromesečje trudnoće.
- Od kada gospođicu Fokilidis oslovljavaš imenom?! I zašto ti ona
pomaže?! To bi ja trebalo da činim! Već sutra ću da doputujem na
Samos!
- Ne dolazi u obzir! - Aristija se prodrala iz sveg glasa. - Meni je
potreban mir, mama, a to neću imati ako se ti i tata budete svađali,
kao i obično! Ti ćeš mi biti potrebna u kasnijoj fazi trudnoće, a sada
mije sasvim dobro sa Kasijom!
- Ha, pa naravno, kome ne bi bilo dobro na Samosu, u letnjikovcu
Dijamantidisovih, na besplatnom godišnjem odmoru! Gospođica
Fokilidis nije samo pametna i dobra, kakvom je uvek predstavljaš,
već je i veoma lukava! Kladim se da se sama nametnula da ti pravi
društvo!

-76-
 -Varaš se, tata i ja smo je molili da krene sa nama.
- Tata i ti? - ponovila je Vangelina, utišanim glasom. - Ahileas je
molio gospođicu Fokilidis da pođe sa vama na Samos?
- Upravo tako. I on je, nakon što ju je bolje upoznao, uvideo koliko je
dobra, koliko je u stanju da mi pomaže.
- Šta se dešava između tvog oca i gospođice Fokilidis, Aristija? -
majka ju je strogo upitala.
- To tebe ne bi trebalo da se tiče.
- Kakav je to odgovor?! Kako to razgovaraš sa mnom?!
- Sada sam, već, pomalo uznemirena, mama. Moraću da završim
ovaj razgovor.
- A ja ću morati da dođem na Samos!
- Zamolila sam te da to ne činiš!
- Ja sam tvoja majka, Aristija. Prirodno je da sada budem uz tebe.
- Nisi fer!
- Stavi se na moje mesto! Zbog čega misliš da nisam fer?
- Zbog toga što činiš nešto protiv moje volje, što se oglušuješ o moje
mišljenje i moje želje!
- Doći ću samo da te vidim i ostaću svega nekoliko dana. Da li bi na
to mogla da pristaneš?
- Oh, bože...! - Aristija je uzdahnula sa negodovanjem. - Ponovo si
sebična! Ja ne mogu da te sprečim da dođeš! Ali, ako već dolaziš, znaj
da smo planirali da čitav sutrašnji dan provedemo na Patmosu.

-77-
 - U tom slučaju ću doći prekosutra.
- Zdravo, mama! - Aristija je prekinula vezu, ne sačekavši da joj
majka uzvrati pozdrav.

X
Po završenom razgovoru, Aristija se pridružila svom ocu, koji je
stajao na terasi i posmatrao Kasiju, opruženu na stenju i zagledanu u
nebo. Trgao se kada gaje ćerka dodimula po ramenu.
- Šta misliš, tata, da li ona bar malo razmišlja o tebi? - kao da upravo
nije obavila stresan razgovor sa majkom, Aristija se mekim glasom
obratila ocu.
- Kasija? - Ahileas se odmah udaljio od ograde terase. - To ne bih
znao. Šta ti misliš? Da li ona ponekad razmišlja o meni?
- Da li bi ti voleo da Kasija razmišlja o tebi? - Aristija je uzvratila
pitanjem.
Ahileas je pomilovao Aristiju po obrazu, a potom i po glavi. - Još
uvek si pravo dete... Ono, sa čistim i bezazlenim pogledom na svet.
- Kasija je čista i bezazlena, u njoj nema nimalo proračunatosti,
zlobe, niti nečeg lošeg. Ne znam da li razmišlja o tebi, ali znam da mi
nikada ne bi priznala, ako to čini.
- Zbog čega?

-78-
 - Zbog toga što je previše stidljiva i skromna. A ima sve razloge da
bude ponosna, zar ne?
- Ima, naravno - Ahileas je spremno potvrdio. - Kako je protekao
razgovor sa Vangelinom?
- Tata, ona dolazi - objavila je Aristija skrušeno.
- To je prirodno i logično. Najavio sam ti da bi upravo to moglo da
se dogodi.
- Ne razumeš... Mama nije htela da dođe, sve dok nije čula daje
Kasija u kući, sa nama. Poludela je zbog toga!
- I to može da se razume. Sigurno joj ne prija da je neka druga žena
pored tebe, umesto nje.
- Baš si naivan, tata - Aristija ga je šaljivo udarila po čelu. - Odoh da
spavam, veoma sam umorna!
- A ja idem da obavestim Kasiju da odlažemo izlet na Patmos!
- Zašto bi ga odlagali? Mama dolazi tek prekosutra.
- Odlično! U tom slučaju idem da obavestim Kasiju da ostajemo pri
prvobitnom planu, koji se tiče odlaska na Patmos!
- Poželi joj laku noć, u moje ime! - doviknula mu je Aristija
zadovoljno, odlazeći ka svojoj sobi.
***
Nervoza, izazvana razgovorom sa Vangelinom, potpuno je nestala
iz Ahileasa kada je izašao iz kuće i zaputio se ka Kasiji. Obuzeo ga je
neobjašnjivi mir kada ju je ugledao opruženu na stenju, zagledanu u

-79-
sebe, promišljenu i mudru, skromnu i časnu. Osetio je nalet ogromne
naklonosti prema njoj, osetio je potrebu da joj se poveri, osetio je
bliskost i poverenje.
Pomislio je kako se, nekoliko proteklih dana, oslanjao na nju, na
njeno prisustvo, na njen rado, na njenu podršku. Kako je, jedino njoj,
mogao da prizna kako se osećao, a da se ne plaši da će biti pogrešno
shvaćen, ili osuđen.
Kasija je izazvala nalet razneženosti u Ahileasu kada mu se
osmehnula, na njoj svojstven ljubak i srdačan način.
- Smem li da ti se pridružim? - upitao ju je Ahileas, zatečen
iznenadnom željom da je poljubi, daje uzme u zagrljaj, da joj se iz
neposredne blizine zagleda u oči.
Već je slutio da bi joj to prijalo, da im je oboma to potrebno, da bi u
zagrljaju pronašli lepotu, snagu i neki novi smisao.
- Molim te! - Kasija je uzdahnula i pokretom ruke mu pokazala da se
smesti pored nje.
Ahileas je legao i zatvorio oči. Bio je zahvalan Kasiji na tome što je
ćutala, što mu je dozvolila da se opusti, da telom upija toplinu stena,
da osluškuje huk nadolazeće plime. Pomislio je kako bi većina žena
odmah počela da koketira, u pokušaju da se nametne, kako bi mu
mnoge stavile do znanja da su raspoložene za upuštanje u ljubavne
igre, tu, pored mora, pod otvorenim nebom.

-80-
 Kasija je ćutala, i mirno je ležala, a njeno unutrašnje spokojstvo je
delovalo blagotvorno na Ahileasa.
- Moram nešto da ti priznam, Kasija... - počeo je, držeći i dalje
zatvorene oči.
- Slušam te...
- Osetio sam maliciozno zadovoljstvo kada sam Vangelini,
Aristijinoj majci rekao da će postati ,,baba“. Ona, koja još uvek ne
može da prihvati ni to daje majka, koja se pravi da je devojčica, koja
je opsednuta svojim izgledom.
- Zanimljivo...
- Da li sam ja zbog toga loš?
- Nisi. Ti si samo čovek koji nije savršen, kao što to niko nije. Ne
prebacuj sebi tu malu podlost. Svi joj pribegavamo, povremeno.
-I ti?
-I ja, naravno. Ni ja nisam savršena.
- Aristijina majka misli daje savršena. A ubrzo će postati „savršena
baba“.
Nehotično i spontano, Kasija se zakikotala. Ahileas je takođe
prasnuo u smeh. Međutim, veoma brzo, njegov kikot se pretvorio u
plač. Ne uspevajući da ga obuzda, okrenuo se na stomak, da bi zario
lice u dlanove i time prigušio jecaje, koji su postajali sve grleniji.
Nimalo uznemirena, Kasija se takođe okrenula na stomak, a onda je
utešno dodimula Ahileasa po ramenu. - Ne sputavaj svoje suze,

-81-
Ahileas. One su prirodna posledica stresa i emocija, koji su te
potresali proteklih nekoliko dana. Iskoristi ovaj trenutak da se
pročistiš od očaja, besa i osećanja krivice. Uzaludno je da ti sve to
odnosi energiju. U nastupajućim mesecima će ti biti potrebna sva
moguća snaga. Neka sve stoje mučno, vezano za Aristijinu trudnoću,
ode sa tim suzama, i neka nastupi vreme radovanja.
Kao da mu je sam život zavisio od toga, Ahileas je uzeo Kasiju u svoj
zagrljaj i čvrsto je stegao. Nije u tom zagrljaju bilo nikakve ljubavne
strasti, samo ljudske potrebe za utehom, razumevanjem, podrškom.
I, Ahileas je sve to dobio. Bio je ludo zahvalan Kasiji na tome što ga
je, svojom dobrotom, podsetila na to daje život nastavio da teče, da
nije morao da bude ispunjen očajem, da je sve što se događalo moglo
da se sagleda iz nekog drugog ugla.
Već je tonuo u bezdan, u oplakivanje ćerkine sudbine, ali mu je
Kasija pružila izlaz iz tog stanja, već samim svojim postojanjem, kao
i sveobuhvatnim, realnim sagledavanjem nastalih događaja.

***
Kada se smirio, kada su mu se suze osušile, Ahileas je iznova
prasnuo u smeh. - Ah, ovo je bilo baš čudno, zar ne?! Od smeha do
plača, i obrnuto!
- Nešto mi govori da si isplakao suze, bar one koje se tiču okolnosti
daje Aristija u drugom stanju - Kasija se izvukla iz Ahileasovog

-82-
zagrljaja, kompletno svesna toga da gaje volela, da mu je želela svu
sreću, da je čeznula za tim da joj osećanja budu uzvraćena.
- Jesam! Sada više ništa ne može da se promeni! Ne vredi da plačem,
ali bih zato mogao da se radujem! Pa makar i tome, što će Vangelina
postati ,,baba“!
- Vas dvoje niste, nakon Aristijinog rođenja, nastavili svoju vezu?
- Prekinuli smo je odmah pošto je Vangelina saznala da je u drugom
stanju. Njeni roditelji su je odvojih od mene, a kada se porodila,
doveli su Aristiju i predali mije bez ijedne reči. Od tada ne uspevamo
da pronađemo zajednički jezik.
- Možda će Aristijino dete da vas poveže.
- Možda... Mada sumnjam... Hajde da večeras više ne pričamo o
onome, zbog čega sam počeo da „cmizdrim"!
- Dobro. Da li bi hteo da mi pričaš o Patmosu, s obzirom na to da
ćemo čitav sutrašnji dan provesti na tom ostrvu?
- Naravno! - Ahileas se ponovo okrenuo na leđa i savio ruke iza
glave. - Ostrvo je veliko svega trideset pet kvadratnih kilometara.
Najstariji hram na ostrvu je posvećen Dijani, boginji lova, a potiče iz
četvrtog veka pre nove ere.
- Divno! - otelo se Kasiji spontano.
- Na Pamosu je najposećeniji manastir Svetog Jovana, koji se smatra
značajnim mestom hodočašća. Opasan je visokim kulama i zidinama,
u njemu se nalazi riznica svetski značajnih zbirki rukopisa, ikona i

-83-
crkvenih relikvija. Na ostrvu živi oko tri hiljade stanovnika, u
kućama ravnih krovova, koji služe za sakupljanje kišnice, s obzirom
na to da ostrvo nema vodu. Glavni grad je Skala, koji je okružen
mnoštvom autentičnih, živopisnih sela.
- Moram da priznam da sam veoma nestrpljiva da vidim Patmos -
rekla je Kasija, misleći kako bi joj, uz Ahileasa, bilo lepo na bilo kom
mestu.
- Voleo bih da, tokom plovidbe do Patmosa, naiđemo na jata delfina
ili sabljarki, koje skaču iznad vode. To je poseban, morski spektakl,
koga sam imao sreće da posmatram nekoliko puta.
- Oh, to zvuči sjajno! - uzviknula je Kasija razdragano. - Baš bi me
radovalo da to vidim!
- Ići ćemo, tokom našeg boravka na Samosu, često u vožnju
gliserom, tako da postoji velika verovatnoća da ćemo uživati u tim
vratolomnim prizorima delfina i sabljarki.
Sa Kasijinih usana je skliznuo uzdah pun zadovoljstva. - Baš lepo!
- nije odolela da prokomentariše.
- Da li postoji nešto posebno, što bi volela da radiš na ostrvu,
Kasija?
- Postoji, ali se ustručavam da ti to zatražim.
Ahileas se naglo izvio na bok i začuđeno je pogledao. - Zašto bi se
ustručavala? Zar ti nije jasno da bih sve učinio za tebe?
Nijansa Ahileasovog glasa je navela Kasiju da proguta knedlu.

-84-
 - Nadam se da se ne osećaš obaveznim...
- Ni slučajno! Samo želim da budeš radosna.
- Onda... Onda bih mogla da ti otkrijem kako bih volela da me naučiš
da vozim gliser...
Ahileas se glasno nasmejao, da bi potom ispružio ruku i uklonio
pramen kose sa Kasijinog čela. - Dopada mi se to, što si tako
skromna i uzdržana, ali je vreme da se promeniš. Aristija i ja ćemo
da te razmazimo, da te naučimo da tražiš sve ono što zaslužuješ. A to
je
mnogo! Podrazumeva se da ću te naučiti da voziš gliser. U
međuvremenu, smisli šta bi još volela da radimo.
To, što se Ahileas izrazio u množini, uzburkalo je Kasijine misli i
navelo je da pocrveni. Jer, njoj je odavno bilo jasno da bi, više od
svega, volela da vodi ljubav sa Ahileasom, da bije to usrećilo više od
bilo čega drugog.
-U redu, smisliću... -prošaputalaje, srećna zbog toga što je jedan
oblak zaklonio mesec i što Ahileas nije mogao da primeti izdajničko
rumenilo njenih obraza.

-85-
 XI

Izlet na ostrvo Patmos opravdao je sva Ahileasova, Aristijina i

Kasijina očekivanja. Započeo je brzom vožnjom udobnim gliserom,
koga su pratili delfini, odlučni u nameri da pokažu koliko su
elegantni i brzi. Posmatrajući ih, Aristija i Kasija su uzbuđeno cičale i
pokušavale da ih dohvate, a Ahileas je bio presrećan što im je
omogućio da dožive takvo nesvakidašnje zadovoljstvo.
Nikome se, tokom obilaska ostrva, nije skidao osmeh sa lica, jer su
svi bili odično raspoloženi i spremni da ugađaju jedni drugima.
Ahileas je preuzeo na sebe ulogu vodiča, a Kasija i Aristija su ga
sledile, upijajući njegove reči i ispoljavajući veliku radoznalost.
Iznajmljenim automobilom su obišli čitavo ostrvo, zaustavljajući se
kod manastira, kod crkava i hramova. Bih su pozivani i u privatne
kuće, na rakiju i voće, što su jednom i prihvatili. Obilazak su završili
u taverni, poznatoj po tome što se u njoj služila isključivo domaća
hrana, pripremljena od namirnica kupljenih od meštana.
Umorni i izgladneli, svi su dobro jeli, i na kraju se počastili velikim
porcijama sladoleda. Tokom ručka su vodili aktivan razgovor, koji je
tekao neusiljeno i glatko i odisao porodičnom usaglašćenošću.

-86-
 Aristija je bila upadljivo srećna, ne samo zbog toga što se dobro
provodila, već zbog toga što je primetila da su Kasija i Ahileas razvili
poseban odnos, da su se izuzetno lepo slagali i neprekidno se
osmehivali jedno drugom. Mudrijaški bi se odmakla svaki put, kada
bi Ahileas spontano zagrlio Kasiju, kako bi joj skrenuo pažnju na
neki objekat ili na neki lep detalj. Dozvoljavala im je da tada budu
upućeni jedno na drugo, da što više trenutaka provode u razmeni
značajnih pogleda, lepih reči i obostrane naklonosti.
Po povratku na Samos je izmislila da je previše umorna i odmah se
povukla u svoju sobu. Kasija i Ahileas su otišli da plivaju, i sami
željni toga da se osame.
U oboma je, tokom čitavog dana, vrila napetost, koja je kulminirala
kada su, zadihani i mokri, izašli iz vode i legli na peškire. Neko
vreme su ležali mimo, bez reci, a onda su se uspravili da bi
posmatrali zalazak sunca.
To, što se more penušalo poput šampanjca, što su zvezde
namigivale, sirene pevale a vetar čarlijao, predstavljalo je najlepšu
moguću uvertiru pred Ahileasov i Kasijin poljubac.
Pre nego što su im se usne spojile, razmenili su dug pogled, kojim
su, jedno drugom, pročitali misli. Potom je Ahileas obuhvatio
dlanovima Kasijine slepoočnice i zabacio joj glavu unazad. U početku
je samo udisao njen dah, uživajući u tome što joj se disanje ubrzalo i

-87-
produbilo. Mamio joj je uzdahe i napajao se čežnjom, koja joj je
munjevito obuhvatala telo.
Dotakao joj je usne svojima najpre oprezno, potom ispitivački, a
onda sa namerom i željom da u potpunosti uživa u njihovom ukusu,
u njihovoj mekoći. Ahileasovi poljupci nisu bili usputni i površni, već
izražajni, spontani, strastveni, oni, koji su izazivali erotske
podsticaje u oboma.
Kasija je čula žuborenje Ahileasovog srca, i osećala je kako joj usne
podatno vibriraju pod njegovim usnama, i kako joj se prsti upliću u
njegovu kosu. Ahileas je vrhom jezika istraživao jamu Kasijinih usta,
šetao je po desnima i nepcima, trudeći se da ih do tančina upozna.
Naveo ju je da utone u divno, lebdeće stanje, da bude bačena u
središte žestokog kovitlaca. Njena čežnja je bila jača od opreza, jača
od sumnji, jača od nedostatka vere. Zato je dozvolila da joj Ahileas
poljupcima prekrije grudi, koje su lepršavo podrhtavale pri svakom
dodiru njegovih usana.
Svaki titraj njenog tela je pojačavao Ahileasovu želju, a kada je ona
postala kritično jaka, nevoljno se odvojio od nje i legao na leđa, uz
krik koji je zaparao veče, koji se odbio od stenja i spojio se sa
pesmom cvrčaka.
Taj krik je, istovremeno, naveo Aristiju, koja je stajala na terasi i
posmatrala ih, da se lukavo, prepredeno i zadovoljno nasmeje, pre

-88-
nego što se povukla u svoju sobu, uverena da je pred njom noć u
kojoj će, konačno, moći mimo da spava.
Kada se Ahileas sasvim primirio, okrenuo se ka Kasiji i ozbiljno je
pogledao. - Imaš li ti nekoga, Kasija?
- Nekoga? - ponovila je, nevoljno se trgnuvši iz slatkog, lebdećeg
stanja.
- Nekog momka - pojasnio je Ahileas.
- Nemam.
- Ni u svom rodnom gradu?
- Nemam.
- Kako je to moguc'e? Siguran sam da imaš mnogo udvarača.
- Imam, posebno u Mecovu. Ja sam, međutim, pomalo, hm, izbirljiva,
kada su muškarci u pitanju.
-Šta je ono, što ti očekuješ od jednog muškarca?
- Da bude normalan.
Nakon što je Kasija to izgovorila, i ona i Ahileas su prasnuli su
smeh, što je malo relaksiralo napetost koja ih je obavijala, nakon
razmenjenih poljubaca.
- Puno tražim, zar ne? - nastavila je Kasija, ne prestajući da se
kikoće.
- Apsolutno! - potvrdio je Ahileas, razdragano se smejući. - Još kada
bi poznavala muškarce, na način na koji ih ja poznajem!

-89-
 - Na jedan način, kao što vidiš, očekujem previše. A na drugi,
premalo. To znači da mi nije preterano važno kako neki muškarac
izgleda, koliko je uspešan ili bogat, gde živi, iz kakve je porodice i
slično.
-A važno ti je...
- Pa, bilo bi najbolje ako bih nekoga zavolela. Pored toga, potrebno
mije da me razume, podržava, da učestvuje u mom ličnom razvoju.
-I da želi da ima decu? - Ahileas je dopunio njen iskaz.
-Tačno!
- A unuče? Da li bi muškarac sa unučetom spadao u kategoriju
normalnih?
Kasija je apsolutno prestala da diše, kada joj je Ahileas postavio to
pitanje. Potpuno se ukočila, plašila se da se pomeri, da trepne, da
ispolji bilo kakvu reakciju.
- Preterao sam, izvini - rekao je Ahileas, nakon čega je ustao.
- Pretpostavljam da si umorna. Biće najbolje da oboje odemo da
spavamo.
- U pravu si - složila se Kasija, prihvatajući Ahileasovu ruku.
Izbegavala je da ga pogleda, dok su hodali prema kud. Grudi su joj i
dalje bile stegnute, tako da je veoma teško disala, a teško se i kretala.
Osetila je ogromno olakšanje kada je ušla u svoju sobu i bacila se na
krevet. Zagnjurila je lice u jastuk, jedva se boreći sa uzbuđenjem, sa

-90-
učestalim uzdasima, ali i sa strepnjom, koja je bila podjednako jako
koliko i probuđena nada.
***
Do polovine noći, Kasija je neugasivo gorela u vatri Ahileasovih
poljubaca, i tonula je u divno osećanje koje ju je ćelu obuzimalo dok
se prisećala njegovih dodira, i uzdizala se do neslućenih visini zbog
odjeka njegovih reći koje su tako puno obećavale. Do polovine noći,
Kasija se borila sa silnim uzbuđenjem, sa sumnjama i dilemama, sa
razbuktalom čežnjom, sa vizijama koje su bile toliko lepe i jake da ih
se plašila.
Bilo je dovoljno da Ahileas postavi samo jedno pitanje, pa da sve
postane moguće...
Ona je znala šta je želela, na šta je sve bila spremna.
Ali on...
Kasija je uzimala u obzir to što se Ahileas nalazio u specifičnoj
situaciji, što mu je razum bio pomućen oprečnim osećanjima, što je
tražio izlaz na sve strane, pa i u mogućoj vezi sa njom.
Zbog svega toga, Kasija je naložila sebi da bude krajnje uzdržana,
da ne leti previsoko, da obuzda svoja jaka očekivanja, kao i svoju
ljubav.
Kada se probudila narednog jutra, otkrila je da je sunce već bilo
visoko na nebu. Kratko se istuširala, a onda je požurila u prizemlje,
nestrpljiva da vidi Aristiju i Ahileasa.

-91-
 Čula je njihove glasove, koji su dopirali iz trpezarije, što joj je
izazvalo osmeh na usnama. Taj osmeh joj se, međutim, zaledio kada
je, ušavši u trpezariju, za stolom ugledala nepoznatu crnokosu ženu,
za koju je odmah pretpostavila da je Vangelina Kiprijanu, Aristijina
majka.
- Ah, evo nam je nastavnica, spavalica! - Vangelina se zlurado
oglasila, ugledavši Kasiju kako okleva da uđe u trpezariju, jer ju je
prizor porodice na okupu potpuno paralisao.
- Mama! - Aristija ju je ljutito opomenula. - Kasija je naša gošća! Ona
je ovde na godišnjem odmoru! Ima pravo da spava dokle god
želi! Juče smo svi imali buran i uzbudljiv dan, i svi smo bili veoma
umorni! Tata i Kasija su mnogo kasnije legli od mene, jer su dugo
razgovarali na plaži.
Pre nego što su uspeli da se savladaju, Kasija i Ahileas su razmenili
brz pogled, pogled koji nije promakao Vangelini.
- Ah, tako, znači! - nastavila je da ironiše. - Nastavnica nam se toliko
odomaćila, daje zavela domaćina!
- Pazi kako se ponašaš, Vangelina - upozorio ju je Ahileas ledenim
glasom. - Neće mi biti prvi put da te izbacim iz kuće. Dobro upamti
da ti neću dozvoliti da vređaš Kasiju. Mene napadaj sa svih strana, ali
nju preskoči.
- Ko je ona, Ahileas, da ti toliko znači?

-92-
 - Ako sama ne uviđaš, ja nemam nameru da ti bilo šta objašnjavam.
Nisam u obavezi da ti polažem račune o sebi. Dovoljno je to što ti je
Aristija rekla daje Kasija naša gošća. Već sama ta okolnost te
obavezuje da budeš pristojna prema njoj.
- Kasija nije samo naša gošća! - ubacila se Aristija, vidno ljuta.
- Ja nju volim! I tati je veoma draga! Nas troje se divno provodimo!
- U tom slučaju, možda bi bilo najbolje da ja odem - Vangelina je to
uvređeno izgovorila, ali se nije ni pomerila sa mesta.
- Nekoliko puta do sada sam ti objasnio šta bi bilo najbolje -
nadovezao se Ahileas, ustajući da bi Kasiji sipao kafu. - Da se
ponašaš pristojno. Niko od tebe ne traži da odeš.
- Popiću kafu na terasi - rekla je Kasija, preuzimajući šolju od
Ahileasa. - Hvala ti - tiho je prošaputala, brzim pogledom mu
okrznuvši lice.
- Idem i ja sa tobom! - objavila je Aristija buntovno.
- Ostani sa majkom, molim te! - poručila joj je Kasija. - Planirala sam
da, ovoga jutra, obavim nekoliko telefonskih razgovora. Videćemo se
kasnije, na plaži.
- Hoćeš li da odemo na Kokari, danas? - upitala ju je Aristija, svesno
ignorišući svoju majku.
- Više bi mi prijalo da, nakon jučerašnjeg dana, budem u blizini kuće
- Kasija se dosetila tog neutralnog, diplomatskog odgovora, koji
nikoga nije mogao da uvredi.

-93-
 - Dobro, pridružiću ti se kasnije!
- U redu... - prihvatila je Kasija, svesnatoga da joj se stomak vezao u
čvor, da su sve njene nade pale u vodu, da je samoj sebi počela da liči
na budalu zbog toga što je dozvolila da joj se mašta razbukta više
nego što je trebalo.
***
Jedva da je pojela nešto sa tacne prepune đakonija, koju joj je
posluga donela u sobu. Bila je gladna, ali pritom i nesposobna da
guta, kao i da uživa u hrani. Zato je samo popila kafu i sok, i uzela je
nekoliko jagoda, sa vrha poslaganih slatkih mafina.
Kada je začula kucanje o vrata, pomislila je daje neko od posluge
došao po tacnu i prljavo posuđe. - Napred! - oglasila se sa terase, na
kojoj je sedela u hladovini i slala poruke prijateljima u Atini i
Mecovu.
Vidno je ustuknula kada je Vangelina Kiprijanu kročila na terasu.
- Gospođice Kiprijanu... - nesigurno ju je oslovila, uspravljajući se u
stolici. - Šta želite?
- Pravo pitanje glasi šta je ono što vi želite, gospođice Fokilidis -
Vangelina je u startu ratoborno nastupila, ne ustručavajući se da
Kasiji pokaže kakve su joj bile namere.
- Bojim se da nisam u stanju da razumem vaš neprijateljski stav
prema meni, gospođice Kiprijanu. Nisam vam ništa nažao učinila. Na
Samos sam došla na molbu vaše ćerke, i uz Ahileasov pristanak.

-94-
 - Kada si tako uslužna i dobra, hoćeš li da odeš sa Samosa, na moju
molbu?
Zatečena tim pitanjem, Kasija je tupo zurila u Vangelinu, koja je,
nasuprot njoj, delovala odlučnije nego ikada pre. Bez poziva i
dozvole je sela u stolicu i ležerno ukrstila svoje duge, vitke noge.
- Vidi, Kasija... - Vangelina ju je neformalno oslovila. - Ovo je
jedinstvena prilika da Aristija, Ahileas i ja konačno postanemo
porodica, što smo propustili da učinimo onda kada je trebalo.
Ahileas i ja imamo dete, a uskoro ćemo imati i unuče. Ono, tek, ne bi
trebalo da ispašta zbog grešaka svojih predaka. Sada je vreme da
ispravimo ono što možemo, najpre za Aristijino dobro, a potom za
dobro njenog deteta. Da li se slažeš sa mnom po pitanju toga da bi za
Aristiju, u ovom trenutku, bilo najbolje da ima podršku oba
roditelja?
- Aristiji je, od dana rođenja, bila potrebna podrška oba roditelja -
Kasija se usudila da joj uzvrati tim rečima.
- Znaš i sama da mije praktično bilo zabranjeno da moje dete
odrasta uz mene. Ne mogu da dozvolim da se ista priča ponovi i sa
mojim unučetom!
- Ne vidim kako bih ja mogla da vam pomognem u tome, gospođice
Kiprijanu.
- Zar zaista ne vidiš? - upitala ju je Vangelina provokativno. - Kako
to, kada si nastavnica, ,,pametnica“, kada se Aristija kune u tvoju

-95-
mudrost i dobrotu? Možda si ti više proračunata i lukava, nego
pametna i dobra.
- Vi, dakle, hoćete da ja odem sa Samosa? - uprkos naporu, Kasija
nije mogla da priguši uzdah ogromne tuge i razočarenja.
- Da! Ne postoji drugi način da se ja povezem sa Aristijom i
Ahileasom, osim da ti izađeš iz njihovih života. Meni je savršeno
jasno da ti želiš da zauzmeš moje mesto, i to mogu da razumem. Koja
žena ne bi poželela Ahileasa za muža i Aristiju za ćerku?
Kasija je progutala knedlu, jedva obuzdavajući suze. - Vidite,
gospođice Kiprijanu... Ja mogu već sutra da odem sa ostrva, ali se
plašim da vam to ipak neće pomoći da zauzmete mesto u ovoj
porodici. Tu priliku ste ispuštah svakog dana, od dana vašeg
osamostaljenja.
- Neka bude da si u pravu! Ne želim da te uveravam u suprotno.
Shvati jedino to, da prošlost nije važna. Ti nisi važna, ja nisam važna,
čak ni Aristija ni Ahileas nisu važni. Sada je vreme da se svi
pobrinemo za Aristijino dete. Ono, očigledno, neće imati oca, niti
babu i dedu sa očeve strane. Bilo bi surovo da ostane i bez mene.
Uz novi, pakleno težak uzdah, Kasija je saglasno klimnula glavom.
- Računajte sa mojim odlaskom, gospođice Kiprijanu. Već danas ću
da rezervišem avionsku kartu. Ako bude slobodnih mesta, mogla bih
da odem i večeras sa ostrva. U svakom slučaju ću početi da se
pakujem...

-96-
 - Smem li još nešto da te zamolim?
- Izvolite?
- Nemoj da otkrivaš Aristiji i Ahileasu ovaj naš razgovor. Budi
korektna i reci da hitno moraš da se vratiš u Atinu, jer su iskrsli neki
problemi. U redu?
- Ne brinite, gospođice Kiprijanu - Kasija je gordo podigla glavu,
iako se sve u njoj urušavalo. - Ni za šta na svetu ne bih dozvolila da
se Aristija još više razočara u vas i da vas smatra odgovornom za
moj odlazak!
- Odlično! - Vangelina nije mogla, a ni želela, da skriva svoje
zadovoljstvo. Ustala je od stola i mazno se protegla. - Tvoja žrtva
neće biti uzaludna, Kasija. Doprineće okupljanju porodice. A to je
ono što i ti želiš, zar ne?
- Do viđenja, gospođice Kiprijanu! - tim rečima, Kasija je stavila
Vangelini do znanja da ne želi dalje da razgovara sa njom.
Hodom, koji je odražavao njen apsolutni trijumf, Vangelinaje izašla
iz Kasijine sobe, uverena daje ostvarila svoj cilj, da više ništa neće
stati na put ostvarenju njenih davno zacrtanih namera.

-97-
 XII

Pomisao na odlazak sa Samosa, na rastanak sa Aristijom i

Ahileasom, naterala je Kasiju da grune u nesavladiv plač. Odmah je
otrčala u kupatilo, kako niko ne bi bio svedok njene tuge, kako niko
ne bi video njene suze.
Kada se primirila, odrekla se svog običaja da zastane i razmisli o
svemu, već je odmah počela da vadi stvari iz ormana i slaže ih po
krevetu. Radila je to mehanički, sputavajući misli, sputavajući
osećanja. Znala je, ako bi im se prepustila, mogla bi da počne da
vrišti. Kako bi, u tom slučaju, objasnila jačinu svoje patnje? Kako,
kada nije smela da prizna Ahileasu da ga je snažno zavolela, da je
želela da mu pripadne, pa i da zauvek bude njegova?
Nekoliko puta je duboko udahnula vazduh, u pokušaju da se
primiri, kada je neko pokucao na vrata njene sobe. Otvorila ih je i
suočila se sa Aristijinim nasmejanim licem.
- Da li si završila sa telefoniranjem i slanjem poruka? - vedro ju je
upitala, previđajući njen napeti izraz lica. - Ja sam raspoložena da
idemo da plivamo!

-98-
 - Ići ćemo da plivamo, ali kratko. Naime, ja sam prinuđena da, zbog
dobijenih vesti iz Mecova, već danas odem sa Samosa. Još uvek
nisam proverila red letenja, samo...
- Molim?! - Aristija se zabezeknuto prodrala. - To ne dolazi u obzir!
Znam ja zašto ti želiš da odeš sa Samosa! Zbog moje majke, zar ne?!
-Nisi u pravu, ja...
Aristija je tada bacila pogled preko Kasijinog ramena, što ju je
navelo da šokirano zine. - Pa, ti si stvarno počela da se pakuješ! Tata!
- iz sveg glasa je pozvala oca. - Dođi ovamo, odmah!
- Baš dobro, što ste obe tu! - oglasio se Ahileas, kada je izašao iz
svoje sobe. - Aristija, ti duguješ objašnjenje Kasiji i meni. Koliko sam
shvatio, posmatrala si nas sinoć, dok smo... Dok smo...
- Dok ste se ljubili! - bez imalo krivice i stida, Aristija je dovršila
očevu rečenicu. - Jesam, posmatrala sam vas! Kratko, naravno, ali
dovoljno da se uverim u to da ste vas dvoje idealan par, da uživate
jedno u drugom! Baš ste me usrećili, a sada sam besna kao ris, jer je
moja majka naterala Kasiju da ode sa ostrva! Nemoj to da joj
dozvoliš, tata! Nemoj da dozvoliš da ona sada sve pokvari!
Ahileas je naglo pogledao u Kasiju, koja je, pak, naglo pogledala u
Aristiju.
- Vangelina te je naterala da odeš sa ostrva? - upitao je Ahileas,
neskriveno začuđen.

-99-
 - Pogledaj, već je počela da se pakuje! Meni je rekla da mora da ode
u Mecovo, jer su tamo navodno iskrsli neki problemi! Ja joj ne
verujem! Hoću da sprečiš Kasiju da ode, tata! I hoću da razgovaraš sa
mamom i kažeš joj daje stvarno preterala!
- Podrazumeva se da Kasija nikuda ne odlazi - Ahileas je požurio da
umiri Aristiju. - Ona...
- Samo trenutak! - Kasija je podigla ruku, navodeći Ahileasa da
zaćuti. - Moraćeš nešto da mi pojasniš, Aristija. Šta je značila ona
izjava daje Vangelina sve pokvarila? Šta je ona, to, pokvarila?
- Pa, sve... - Aristija je neodređeno slegla ramenima, krijući izraz
krivice u očima.
Kasija se osmehnula u neverici, nakon čega je odmahnula glavom.
- Ti, gospođice, u stvari nisi trudna, zar ne?
- Molim?! - Ahileas je zbunjeno pogledao najpre u Kasiju, a potom u
Aristiju.
- Veruj mi daje ovo pravi trenutak, da nam priznaš istinu - Kasija je
nastavila da nagovara Aristiju. - Ja sam upravo shvatila da si
izmislila da si trudna. Sve što bi trebalo da učiniš, je da priznaš da je
to istina.
Aristija je postiđeno, a pomalo i uplašeno, oborila glavu na grudi.
- Istina je - prošaputala je tiho, ali dovoljno razgovetno. - Izmislila
sam da sam trudna. I da sam, hm, imala bilo šta sa mladićima.
***

-100-
 Nakon kratke i napete tišine, prvi se oglasio Ahileas, koji je delovao
potpuno zbunjeno. - Hoće li neko da mi objasni šta se to upravo ovde
dogodilo?!
- Molim te da ne budeš ljut na mene, tata - Aristija ga je bojažljivo
dodirnula po ruci. - Kunem se da sam imala najbolju moguću
nameru. Znam da sam zaigrala jednu opasnu igru, koja vas je sve
koštala mnogo nerava i koja...
- Mnogo nerava?! - prodrao se Ahileas besno. - Umalo nisam umro
zbog tebe, Aristija! Kako si mogla da mi prirediš jedno tako
dramatično i traumatično iskustvo?!
- Mogla sam, jer mije neprekidno pred očima bio viši cilj, „cilj koji
opravdava sva sredstva" - Aristija je odvažno podigla glavu.
- Pokušaj da se raduješ zbog mene, tata. Ne samo da nisam trudna,
već sam i dalje potpuno neiskusna, kada su mladići u pitanju.
- Oh, Aristija... - Ahileas je morao da sedne na rub Kasijinog kreveta
i da težinu glave osloni na ruke. - Pokušavam da se radujem, zaista,
međutim, u ovom trenutku se, više od svega, obuzdavam da te
istučem, po prvi put u životu. Zaslužila si batine, kao nikada do sada.
- Oprosti mi, molim te! - Aristija je sela do oca i zagrlila ga. -I ti,
Kasija! I tebe sam uznemirila, zar ne?
- Jesi - potvrdila je Kasija ljutito. - Nije trebalo da nam prirediš
ovako stresnu predstavu, Aristija.

-101-
 - Ali, pogledajte do čega je ta predstava dovela! Do toga da vas dvoje
pronađete jedno drugo! To mije bio cilj, moj plemeniti, uzvišeni cilj,
koji opravdava sva sredstva! Zbog njega sam izvela ovu predstavu!
Vas dvoje bi trebalo da mi budete zahvalni jer sam procenila da biste
bili idealan par, i jer sam se dosetila kako da vas spojim!
- Nas dvoje ćemo sada da te zamolimo da odeš, kako bismo smislili
adekvatnu kaznu za tebe, gospođice! - rekao je Ahileas, otvarajući
Aristiji vrata.
Spremna da izađe iz sobe, Aristija je zastala i pogledala u oca.
- Dobro je što nisam trudna, zar ne?
- Da, to je dobro - potvrdio je on, ne uspevajući da sakrije osmeh.
-I dobro je što si shvatio daje Kasija...
- Pričaćemo kasnije! - Ahileas je pogurao Aristiju iz sobe, a potom je
zatvorio vrata za njom.
***
Već sledećeg trenutka, Ahileas je poleteo Kasiji u zagrljaj. Oboje su
počeli da se smeju i da plaču istovremeno, ispunjeni radošću,
olakšanjem, zahvalnošću, uzbuđenjem.
Ahileas se prvi odvojio, zadržavajući široki osmeh na usnama.
- Mislim da ću sada dobro da se napijem! Ovo je najbolja vest koju
sam ikada primio! Samo, ne smem to da pokažem Aristiji! Ta malena
je zaista zaslužila da bude kažnjena!

-102-
 - Ona ni ne sluti koliko nam je problema priredila, koliko smo svi
brinuli za nju. Ponela se krajnje detinjasto i...
- I ja ću joj, do kraja života, biti zahvalan na tome... - Ahileas je
prekinuo Kasiju, da bi joj potom ponovo prišao i uzeo joj lice među
dlanove. - Što se mene tiče, Aristijin plan je u potpunosti uspeo. Ja
sam presrećan što te je ona spojila sa mnom, iako me je način, na
koji je to učinila, koštao pola života. Dobro je procenila da bi mogla
da mi se dopadneš, da bih mogao da te zavolim. Da li se ista stvar
dogodila i sa tobom, voljena?
- Voljena...? - ponovila je Kasija sa nevericom, zureći u Ahileasove
oči koje su bile dublje od mora. - Zar me ti zaista voliš?
- Da! - potvrdio je tako gromko, da Kasija nije morala nimalo da
sumnja u njegovu iskrenost. - Volim tebe, volim sve kod tebe! Tvoju
narav, tvoju dobrotu, tvoje ponašanje, tvoje razmišljanje, volim da
posmatram kako se linija tvog osmeha prenosi sa uglova usana na
obraze, kako umeš da utoneš u sebe, da se spojiš sa onim što te
okružuje! Volim kako izgledaš, kako se ljubiš, kako me gledaš onda,
kada misliš da ja to ne primećujem!
- Ahileas! - Kasija gaje šaljivo udarila po ramenu, svesna sve
glasnijeg žuborenja sreće u sebi.
- Reci mi, najdraža... - počeo je zavodljivo, milujući je po leđima.
- Da li si i ti mene zavolela?

-103-
 - Više, nego što to mogu rečima da opišem - priznala je, upijajući se
u njega. - I ja volim sve kod tebe, volim da te slušam, da te
posmatram, volim tvoju blizinu, tvoj miris, tvoj dodir...
- Još večeras... - počeo je Ahileas strastveno, a onda je, savladan
osećanjima, gladno poljubio Kasijine usne i još čvršće je stegao u
zagrljaju.
Dugo su se ljubili, poljupcima otkrivajući jedno drugom ono za šta
nisu pronalazili reči, a kada su se razvojili, oboma su im misli bile
usmerene ka predstojećoj noći, u kojoj će svoju ljubav sa emotivne
preneti i na fizičku dimenziju.
- Moram da te pitam za Vangelinu... - Kasija je procenila da je još
jedino ona stajala na putu ka njenoj i Ahileasovoj sreći.
- Nikada je nisam voleo. Ona u mom životu figurira isključivo kao
Aristijina majka.
- Imam utisak da bi ona volela da vas dvoje...
- Naravno! Vangelina nikada nije prestajala da mi predlaže da
ponovo budemo zajedno! Ja joj nikada nisam davao ni mrvicu nade,
međutim, ona je vraški uporna žena, koja ne prihvata odbijanje. Sada
će morati da odstupi, jer sam ja pronašao ženu, koju želim da trajno
zadržim pored sebe.
Kasija se zakikotala kao devojčica, konačno dozvoljavajući sebi da
prekorači liniju koja je razdvajala maštu od stvarnosti. Sve ono, što

-104-
je potajno želela, sada joj se ostvarilo. Ahileas ju je voleo i želeo je
pored sebe. Trajno! Ništa joj nije bilo važnije i draže od toga.
- Priznaj da je Vangelina odgovorna za tvoju naprasnu nameru da
odeš sa ostrva - upitao je Ahileas, nakon što se još jednom nasladio
mekoćom njenih usana.
- Jeste. Tražila je od mene da odem, kako bih joj dozvolila da se
konačno poveže sa Aristijom i sa tobom, kako biste zaživeli kao
porodica.
- Za nju je prekasno da postane deo naše porodice. Ono, što Aristija
i ja imamo sa tobom, nikada nismo imali sa njom.
- Oboje vas ludo volim! - Kasija je to nadahnuto izgovorila, sva
ispunjena nesputanom srećom. - Dobro je da nisam odmah
raskrinkala Aristijin plan, jer tada ne bih pristala da dođem ovde,
niti bih iskusila ovoliku radost.
- Idemo zajedno da joj kažemo da je njen plan u potpunosti uspeo! -
predložio je Ahileas raspoloženo, potpuno oporavljen od niza
dramatičnih preokreta koji su dobili ishod najbolji od svih, onaj,
obeležen ljubavlju.

- kraj -

-105-