Zvoncica&Foxy

~1~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

Astrid Meredit

MAGIJA LISABONA

~2~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

Konačno je gotovo, zaključio je Bernard Santaren, po izlasku iz policijske stanice.

Njegova dvogodišnja agonija, koja ga je učinila izolovanim od sveta, od samog života, je
okončana. Sve ono što ga je dugo i intenzivno trovalo je nestalo. Pitanja, iščekivanja,
dileme, mukotrpna borba, lično preispitivanje... Svemu je došao kraj.
Bilo mu je potrebno nekoliko minuta da ga u potpunosti osvesti ono što je upravo
saznao, da do njegovog izmučenog razuma dopre informacija koju je priželjkivao da čuje.
Kada se to dogodilo, preplavio ga je osećaj neizmernog olakšanja. Zatvorio je oči, svestan
naleta suza. Dugo je držao zatvorene kapke i stisnute usne, kako bi savladao taj jak nalet
nesavladive radosti. Neke stare, potisnute emocije su počele da ga iznova muče, ali ih je on
lako oterao. Dostaje bilo, poručio je sebi. Dovoljno dugo sam bio nedužna žrtva!
Duboko je udahnuo vazduh, imajući utisak kao da je tek prodisao, kao da su se
njegova pluća, nakon pune dve godine, ispunila kiseonikom. Oči su mu se, kada ih je
otvorio, jedva privikle na sunčevu svetlost. Kako to da nisam poneo naočare za sunce,
zapitao se Bernard, krećući se ka obližnjem parku, kako bi seo i predahnuo. Ubrzo mu se
odgovor sam nametnuo. Dve godine je hodao pognute glave, zagledan u zemlju, ulični
asfalt ili pod. Naočare mu nisu bile potrebne, jer nije ni gledao u sunce, baš kao ni u mesec,
zvezde, oblake.
Bio je kao slep.
To mu je postalo još jasnije kada je seo na klupu i krenuo da posmatra ono što se
dešavalo u parku. Samom sebi je ličio na nekoga ko je, nakon dugog tamnovanja, izašao na
otvoreni prostor. Savladali su ga nebrojeni utisci, iako su mu se pred očima redale slike
svakodnevnog, uobičajenog bitisanja.
Deca su trčala, igrala se i pravila njima svojstvenu graju. Njihovi pratioci su
međusobno ćaskali, povremeno se smejući ili ih opominjući. Stariji ljudi su hranili
golubove, dok su vlasnički psi pokušavali da ih uhvate. Pojedini su, baš kao i on, sedeli na
klupama i čitali novine.
Novine! Novosti iz zemlje i sveta! Događaji, zanimljivosti, informacije, priče,
intervjui, reklame. Sve je to prestalo da postoji za Bernarda pre dve godine, kada mu se
svet suzio, kada je njegovo prostranstvo prestalo da postoji. Gluv i slep za sve, sem za
probleme, Bernard je živeo u dobrovoljnoj izolaciji, u dobrovoljnoj tišini. Niko mu nije
uskraćivao mogućnost življenja, niti aktivnog učešća u onome što se dešavalo, ipak, on se
svesno povukao, svesno se odrekao svega, uvučen u glib iz koga nije video izlaz.

~3~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Plašio se da će se večno koprcati u tom glibu, ipak, dogodio se neočekivani preokret.
Onaj, koji će da ga vrati svetu, životu, svemu što je zapostavio, svemu čega se odrekao.
Iako je imao želju da pročita novine, Bernard je ostao da sedi na klupi, gledajući na
ono što se dešavalo oko njega novim očima. Nekada je verovao da je život lep i vredan
življenja. Nadao se da bi ponovo mogao da iznedri u sebi taj utisak, da nastavi tamo gde je
stao, dve godine ranije.
Čitava paleta boja se, oslobođena sivila, otvarala pred Bernardovim očima, dok mu je
u ušima odzvanjao spektar predivnih zvukova. Dotadašnji muk su smenili glasovi, koji su
zvučali poput najlepše pesme.
Tako opčinjen, Bernardu se nije napuštala klupa u parku, sa koje je upijao život svim
čulima. Ipak, morao je da ustane i krene ka kući. Dugovao je svojoj brižnoj majci da joj
saopšti kako će sve ponovo biti kao nekada, kako su dani ogromnih odricanja ostali iza
njih.
Mogao je da sluti njenu radost, njeno olakšanje. Ali i tugu, kada joj, konačno, bude
ispričao kompletnu priču, onu, koju je krio od nje.
Pre nego što je seo u taksi, koji bi ga odveo kući, Bernard je pozvao telefonom svoju
prijateljicu, Lariju, koja je živela u Brazilu, u Sao Paolu. Obično je čekao da ona njega
pozove, zbog telefonskih računa, međutim, konačno je i on mogao da dozvoli sebi taj
luksuz.
S obzirom na to da je imala kompletan uvid u Bernardovu situaciju, Lariju je
iznenadio njegov poziv.
- Da li je sve u redu? - morala je odmah da sazna, propustivši da ga pozdravi.
- Jeste, sve je u redu! - Bernard je gromoglasno potvrdio, misleći koliko je srećan što
je, konačno, mogao to da izgovori. - Kako si, Larija? Kako je u Sao Paolu?
- Hm, lepo je... Kako je kod tebe, u Lisabonu?
- Ovde je prelepo! - Bernardov odgovor je jasno odražavao njegovo ushićenje. -
Sunce sija, ptičice pevaju, oblaci plove nebom! Casa dos Bicos je prepuna radoznalih
turista! Upravo pored nje prolazim! U gradu sve vrca i cveta!
- Sada sam već ozbiljno zabrinuta za tebe, Bernarde... - priznala je Larija. - Šta je
razlog tvom egzaltiranom raspoloženju?
- Kasnije ću da ti pričam o tome. Za sada mi reci da li tvoja ponuda i dalje važi?
- Molim?! Spreman si da napustiš Portugal i dođeš u Brazil?
- Da! Spreman sam za novi početak, u novoj zemlji, na novom radnom mestu!
Ostavljam i bukvalno i fugurativno sve iza sebe! Pod uslovom da tvoja ponuda i dalje važi,
jasno.

~4~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Podrazumeva se da važi - potvrdila je Larija, ne znajući da li bi trebalo da brine, ili
da se raduje.
Ona je neskriveno očekivala da Bernard dođe u Sao Paolo i zaposli se kao kustos u
muzeju, u kome je radila kao direktor. Time bi ojačala svoj kadrovski tim, ali bi pokušala i
da obnovi njihovu ljubavnu vezu. Od kada su u Rio de Žaneiru imali kratku ljubavnu
avanturu, Larija nije prestala da misli na Bernarda. Niko nije mogao da je odvrati od
uverenja da je on bio čovek njenog života. Smatrala ga je svojim idealnim parom, najviše
zbog toga što su gajili ista interesovanja, što su bili iste struke.
Bernard joj je i fizički imponovao, iako se njegov izgled, zbog pretrpljenih stresova,
značajno promenio. On više nije bio krupan, uspravan, tamnokos i upečatljiv, već mršav,
prosed, sa hodom koji je odavao gubitničku poziciju. Uprkos tome, i dalje je zračio
velikom unutrašnjom snagom, intelektualnošću, kao i sigurnošću u svoju muževnost, koja
je ostala netaknuta. Njegova suština je odolela svim udarcima, svim iskušenjima. Čak i da
je sve izgubio, Bernard bi i dalje bio superioran i dominantan, na način koji je bio
očigledan samo onima sa pronicljivim darom.
- Radujem se što to čujem! - Bernardova živahnost dobila je još veći zamah. - Sada ću
da završim ovaj razgovor, ali ću uskoro ponovo da ti se javim, kako bih ti saopštio datum
svom preseljenja u Sao Paolo!
- Učini to, molim te. Jasno ti je da sam veoma zbunjena, zar ne?
- Jeste, jasno mi je. Oprosti mi što ću te još malo držati u neznanju.
- U redu. Važno je da dolaziš - zaključila je Larija, koja je i sama, baš kao Bernard,
stekla utisak da je život naprasno postao lepši.
Pomislila je kako se snovi, ipak, ostvaruju, ma koliko se činilo da su nerealni. Previše
toga je trebalo da se promeni, da bi Bernard odlučio da napusti svoj grad, svoju zemlju, i
preseli se na drugi kontinent. A to se, ipak, dogodilo. Još samo da se ponovo vrati u njen
zagrljaj, iz kojeg ga je, svojevremeno, nevoljno pustila. Tada će i poslednja kockica biti
složena na svoje mesto.

Po pitanju svega što se dešavalo tokom protekle dve godine, Bernard nije imao
nikakvih nedoumica. U glavi, duši i srcu je raščistio sve dileme, rasterao je sve nedoumice,
odrekao se i najmanjeg traga sentimentalnosti.

~5~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Međutim, pred njegovom majkom je tek stajao taj proces, od koga više nije mogao da
je štiti. Dve godine joj je, izvor svih svojih problema, objašnjavao na način koji nije pretio
da još više naruši njeno već ugroženo zdravlje.
Toga dana je morao da je suoči sa istinom, kako je ne bi doveo u situaciju da o svemu
sazna iz novina i tako doživi još veći stres.
Kada je ušao u kuću, Tavira Santaren, njegova majka, je odmah osetila da se nešto
novo i lepo dogodilo. Bemardovo lice je, nakon dugo vremena, blistalo novim sjajem,
novom svežinom.
- Sine? - upitno ga je oslovila, dok joj se srce punilo nadom.
Izgarala je od želje da čuje dobre vesti, da konačno nešto pokrene njenog, nekada
uspešnog i zadovoljnog, sina iz letargije.
- Gotovo je, majko - obavestio ju je Bernard, snažno je grleći. - Našim problemima je
došao kraj.
- Oh, bože! - čak je i ta radosna vest uzbudila Taviru i uzdrmala njeno bolesno srce. -
Da li to znači da je lopov, koji je opljačkao tvoju i Kadisovu galeriju, uhvaćen?!
- Hajde da sednemo! - predložio je Bernard, hvatajući majku za ruku i odvodeći je do
kauča.
Doneo joj je čašu vode, začinjenu kašičicom meda, i naterao je da je popije. Ostao je
da stoji, birajući reči kojima bi majci otkrio ono o čemu je ćutao pune dve godine, ono od
čega ju je štitio.
- Pogodila si! - Bernard je potvrdio pretpostavku svoje majke. - Policija je juče, u
Maroku, uhapsila lopova, sa gotovo svim vrednostima, ukradenim iz galerije. Upravo
dolazim iz policijske stanice, u kojoj mi je to saopšteno. Slike će biti vraćene svojim
vlasnicima, a meni će osiguranje isplatiti sve ono što sam, protekle dve godine, plaćao iz
svog džepa!
- Oh, sine! - Tavira Santaren se rasplakala od sreće. - Moje molitve su uslišene! Znala
sam da je do takvog ishoda moralo da dođe! Jednostavno je moralo! Bilo bi previše
nepravedno da je sve ostalo po starom, previše surovo! Da li si saznao ime tog nesrećnika,
koji nam je svima napravio pakao od života?!
- Majko... - Bernard ju je oprezno oslovio, pomno prateći izraze na njenom licu. -
Kadisovu i moju galeriju nije opljačkao neko nepoznat...
- Pa, to smo već pretpostavljali! Mislim, to je mogao da učini samo neko, ko je dobro
znao kako da deaktivira alarm i izbegne sigurnosne kamere! U pitanju je neko od
studenata kojima si dozvoljavao da se, u cilju prakse, neprekidno vrte po galeriji, zar ne?
- Ne. Niko od studenata nije opljačkao galeriju. To je učinio Kadis.

~6~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Tavira Santaren se zbunjeno zagledala u Bernarda. - Ne razumem... Šta si mi to
upravo rekao, sine?
- Žao mi je, majko. Dve godine sam taj podatak krio od tebe. Prinuđen sam da ti ga
otkrijem, jer će sutra sve novine pisati o tome da je Kadis uhapšen. Naljutio je mnogo
važnih ljudi, vlasnika ukradenih slika, koji će tražiti ne samo da on bude kažnjen, već i da
se nađe na stubu javnog srama. Što je, na neki način, i zaslužio.
- Nemoguće... - Tavira Santaren je odsečno odmahnula glavom. - Kadis je tvoj najbolji
prijatelj, a ne samo poslovni partner! Dobro ga poznajem, on nije lopov! Nikada ti ne bi
učinio nikakvu pakost!
- I ja sam verovao u to. I ja sam o Kadisu razmišljao na takav način. Ipak, nema
sumnje da upravo on stoji iza krađe. Na kraju, priznao je svoje nedelo i vratio većinu
ukradenih slika i predmeta. Za protekle dve godine prodao je svega nekoliko slika, ali je i
od tog novca mogao dobro do živi.
- Odbijam da poverujem u to! - Bernardova majka se, prema očekivanju, gušila u
očajanju. - Kadis mi je bio kao drugi sin! Oh, bože! Toliko sam parila verujući da je u
sanatorijumu, da je zaista doživeo nervni slom, kako si mi ti rekao! A on je, u stvari, bio u
bekstvu!
- Bojim se da ćeš morati da prihvatiš svu surovost ovoga što sam ti otkrio, majko. I ja
sam, u početku, odbijao da poverujem u Kadisovu izdaju, u to da me je opljačkao i ostavio
u nemilosti naših poverioca. Vremenom sam tu nevericu prevladao. Počeo sam da
razmišljam o Kadisu na drugačiji način. Preboleo sam ga, kao prijatelja. Sada ga
posmatram kao neprijatelja, što, nažalost, i jeste.
Tavira Santaren je i dalje odmahivala glavom u neverici. - Toliko godina ste bili
nerazdvojni... Toliko truda ste uložili u otvaranje galerije... Živeli ste sasvim dobro od nje.
Ne razumem šta je Kadisa navelo na taj nerazumni sramni čin?
Bernard je uzdahnuo i umorno se sručio na kauč. - Neki razlog svakako postoji...
Verovatno ću ga saznati kada se budem direktno suočio sa Kadisom.
- Gde je on sada?
- U pritvora policijske stanice iz koje sam se upravo vratio.
- Da li si uspeo da ga vidiš?
- Ne, nisam.
- Sigurno mu je mnogo teško...
- Verovatno jeste. Nemoj da zaboraviš koliko je tebi i meni bilo teško protekle dve
godine. Prvo sam bio na udaru sumnje i smatran za mogućeg saučesnika. Potom sam
pretrpeo napade vlasnika umetnina. Prodao sam sve što sam imao, i sve što si ti imala,

~7~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
kako bih nadoknadio štetu. Protekle dve godine živimo kao podstanari, skromno, da
skromnije ne može biti. Prijatelji i rođaci su nas se odrekli. Policija neprekidno motri na
nas. Nije nam dozvoljeno da napuštamo zemlju. Sve smo to trpeli zbog Kadisa. Ne verujem
da se, protekle dve godine, on pitao kako je nama dvoma. Ja sam njega prežalio. Odrekao
sam ga se. Sada je vreme da ti to učiniš.
Tavira Santaren je tiho zaplakala. - Kadis je oduvek bio dobar prema meni...
Oslanjala sam se na njegovu pomoć pri svakom tvom odsustvovanju iz zemlje. Patila sam
verujući da je u sanatorijumu, kako si mi objasnio. Ljutila sam se na tebe jer mi nisi
dozvoljavao da ga posetim. A on je, u stvari, bio u bekstvu! Kao okoreli, najobičniji lopov!
- Kadis jeste najobičniji lopov - nadovezao se Bernard prezrivo. - Dovoljno smo patili
zbog njega. Ne zaslužuje ni trunčicu saosećanja.
- Još uvek ne mogu da poverujem da nas je izdao i izneverio.
- Ali jeste! Tražim od tebe, majko, da ne dozvoliš da, još jednom, postaneš Kadisova
žrtva. On nije mislio na tebe dok je pljačkao galeriju i prodavao ono što je ukrao. Ispao je
surovo sebičan.
- Šta misliš, sine, zbog čega je Kadis počinio to nedelo? Sigurno ga je neka muka
naterala na to.
- Ne zanimaju me Kadisovi motivi! Znam da su sebični i sramni!
- Dobro ga poznajem, on nije kriminalac. Oduvek je bio pošten.
- Očigledno je da se promenio. Drastično!
Tavira Santaren je tužno uzdahnula. - Biće mi potrebno malo vremena da to usvojim.
Do danas sam verovala da je Kadis veća žrtva od nas dvoje, da je, zbog brige i stresa,
završio u sanatorijumu.
- Sve što smo pretrpeli, u protekle dve godine, ide Kadisu na savest! Ja sam sa tim
raščistio, a isto preporučujem i tebi. Sada je došlo vreme da odahnemo, da povedemo novi
život! - najavio je Bernard. - Kvalitetniji i zdraviji život! Daleko odavde!
- Daleko odavde? - ponovila je njegova majka začuđeno.
- Da! U Brazilu! Razgovarao sam sa Larijom. Čeka me posao kustosa u muzeju, u
kome ona radi kao direktor. Prijaće ti klima u Sao Paolu.
- Oh, bože! Zar ćemo zaista da ostavimo sve i da...
Tavira Santaren nije dovršila pitanje, jer je blagovremeno uvidela koliko je bilo
besmisleno. Bernard i ona ništa nisu imali u Lisabonu. Ništa ih, više, nije vezivalo za taj
grad. Ni ljudi, ni objekti. Samo loše uspomene.
- A tvoja devojka, Sijera? Nadam se da nju planiraš da povedeš sa nama?

~8~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Ne, majko. Ne nameravam - odgovorio je Bernard, sa rešenošću koja je potvrđivala
čvrst i definisan stav.

Ta informacija je dodatno uznemirila Taviru. Toliko, da su ruke počele lagano da joj

podrhtavaju.
- Vas dvoje ste u vezi skoro godinu dana... - izgovorila je to sa glasom koji je jasno
otkrivao stanje u kome se nalazila. - Ona te je, jedina od svih, prihvatila nakon svih onih
dešavanja.
- Sijera se samo mučila u vezi sa mnom, majko. Predugo sam je iskušavao. Dugujem
joj slobodu. Na kraju, da sam siguran u njenu ljubav prema meni, ili u moju prema njoj,
svakako bih je poveo. Ali nisam.
- Ti, dakle, misliš da te Sijera ne voli?
- Zašto bi me volela? Šta sam joj pružio od početka veze? Nikada joj ništa nisam
kupio. Nijednom je nisam izveo na večeru. Svuda smo išli njenim kolima, jer ja ne
posedujem svoja. Krila je našu vezu od svojih roditelja, od svojih prijatelja. Znam da me se
stidela, kao nekoga ko je bez posla i bez ikakve imovine. Pravo je čudo da joj se, do sada,
nisam smučio, da je istrajavala u vezi sa mnom.
- Tvoja i Sijerina veza ima sve osnove da traje - Tavira Santaren nije krila svoja
očekivanja. - Vas dvoje se odlično slažete! Ona je divna devojka, koja ti nikada ništa nije
tražila! Ne razumem zbog čega ne razmisliš o tome da je povedeš sa nama u Brazil?
- O kakvom slaganju govoriš, majko? - Bernard je ustao, kako bi sipao sebi piće. -
Sijerina i moja veza je bila površna. Ja joj nisam bio posvećen, zbog ovog ludila sa
galerijom. Nimalo se nisam trudio, pa, tako, ništa nisam ni dobio. Mene je ta veza više
mučila, nego što sam u njoj uživao. A siguran sam da je isti slučaj i sa Sijerom.
- Mislim da nisi u pravu. Sijera je mlada, obrazovana i uspešna devojka. Nema
sumnje da joj muškarci svakodnevno prilaze. Uprkos tome, ona je istrajavala u vezi sa
tobom. Zato što te voli.
- Vidiš, meni Sijera nikada nije izjavila ljubav, niti mi je, na bilo koji način, stavila do
znanja šta oseća prema meni. Ne bi me iznenadilo ako bi se pokazalo da je, pored mene,
imala još nekog momka. Nekog, ko bi je tretirao na način, koji to zaslužuje. Ja sam joj, po
tom pitanju, dao odrešene ruke.
- Molim? Dao si dozvolu Sijeri da ima još nekog momka, pored tebe?

~9~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Tačno. Mislim da je tu dozvolu iskoristila. Ja bih to svakako učinio, da sam na
njenom mestu.
- Gluposti! - Tavira Santaren je odmahnula rukom. - Sijera nije takva devojka! Mnogo
bi me iznenadilo ako bi se pokazalo kao tačno da te je varala!
- Pa, verovali smo da Kadis nikada ne bi mogao da me opljačka, ali se to ipak
dogodilo! Nakon tog incidenta više nikom ne poklanjam svoje poverenje.
- Za godinu dana zabavljanja Sijera ni na koji način nije izneverila ni tebe, ni tvoje
poverenje.
Bernard je ispraznio čašu i kiselo se nasmejao. - Tebi se Sijera, baš, dopada?
- Naravno! - potvrdila je strastveno Tavira Santaren. - Ona i ja imamo divan odnos!
- I sa Kadis om si imala divan odnos. A sada, zbog njega, imaš visok pritisak, manjak
kilograma i rasprodate uspomene. Naivna si, majko: Oboje smo naivni. Zato neću da
rizikujem. Kada sam rekao da ostavljam sve iza sebe, to sam zaista i mislio. U Brazilu ću se
praviti da nikada nikog nisam ni poznavao u Lisabonu. To će mi pomoći da se što pre
rehabilitujem.
- A Larija? Vas dvoje ćete raditi zajedno, u istom muzeju. Šta će biti sa njom?
Svojevremeno je bila veoma zainteresovana za tebe, rekla bih da je to još uvek.
- Ne znam šta bi moglo da se dogodi između Larije i mene, po pitanju privatnog
odnosa - Bernard je slegao ramenima. - Videćemo kako će stvari da se razvijaju.
- Ali, ti nju ne voliš!
- Pa šta? Kuda me je bilo koja ljubav odvela?! Bolje je da partnerku odaberem
razumom, nego srcem. Na taj način ću biti zaštićen od velikog razočarenja.
Tavira Santaren je, gestikulacijom, stavila svom sinu do znanja šta je mislila o tome. -
Ovo je trebalo da bude lep dan... Pravi krivac za pljačku je pronađen, ti si oslobođen svih
optužbi, dobićeš novac od osiguranja, ponuđen ti je posao... Uprkos svemu, ja se ne
osećam dobro.
- E, pa, ja se osećam! Tačnije, ne pamtim kada sam se, poslednji put, ovako dobro
osećao! - objavio je Bernard, vadeći novac iz džepa pantalona. - Danas ćemo da slavimo!
Idi u prodavnicu i kupi namirnice za bogatu večeru! I šampanjac, takođe! Nema potrebe
da paziš na budžet.
- Hoćemo li da pozovemo Sijeru na večeru? - interesovala se Bernardova majka
naivno.
- Naravno da nećemo! Upravo sam ti saopštio da nameravam da raskinem sa njom!
- Mnogo mi je žao, zbog toga... - izjavila je tužno Tavira Santaren, odlazeći u kuhinju.

~ 10 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

II

Ni ne sluteći kontekst u kome je spominjana, Bernardova devojka, Sijera Figeira je

sedela u restoranu sa svojom najboljom prijateljicom, Vijanom i njenim mladićem
Palasiom. Ručali su ukusne morske plodove i bezbrižno ćaskali, sve dok Vijana nije
izgovorila nešto, što je Palasija strahovito iznerviralo. Nakon što joj je uputio nekoliko
oštrih uvreda, Palasio je udario Vijanu nadlanicom po ustima, toliko jako, da joj je pukla
usna.
- Hej! - za razliku o Vijane koja je, vidno uplašena i ponižena, sagla glavu, držeći
mramicu preko usana, Sijera je skočila na noge i obrušila se na Palasija. - Kako si mogao
da je udariš?! Zar si poludeo?! Vidiš da si je povredio, da si joj raskrvario usnu! Ponašaš se
kao najobičniji siledžija!
- Sedi dole, i ne galami, u protivnom ćeš i ti da dobiješ po ustima! - Palasio je
otvoreno pripretio Sijeri, gledajući je sa jasnom opomenom u očima.
- Ne mogu da verujem! - Sijera je ostala da stoji, uprkos upućenoj pretnji. - Mislila
sam da si dobar momak! A ti si se, u stvari, sve vreme pretvarao! Ovo je tvoje pravo lice,
zar ne?!
- Svi imamo skrivena lica, pa i ti! - odbrusio joj je Palasio. - Pretvaraš se da si svetica,
ali svi znamo da to nisi! Kladim se da si u krevetu veoma „živahna", iako se praviš da si
čedna!
- Odakle ti pravo da tako razgovaraš sa mnom?! - planula je Sijera, nakon čega je
pljusnula Palasiju u lice punu čašu vode.
On je razjareno urliknuo i ustremio se na Sijeru, ali su gosti, sa obližnjih stolova,
hitro reagovali i sprečili ga da je napadne. Izveli su ga iz restorana, uprkos njegovom
žustrom protivljenju.
Vijana je htela da potrči za njim, ali ju je Sijera zaustavila.
- Kuda si krenula?! Ne mogu da dozvolim da odeš sa svojim „bajnim" momkom! -
narugala se. - Potpuno je poludeo!
- Tek će da poludi, ako vidi da sam ostala u restoranu! Pusti me, Sijera! Moram da
idem!
- Bože, pa ti se sva treses... - Sijera je to šokirano primetila. - Toliko se plašiš
Palasija...
- Ti ne znaš kakav je on.., - jecala je Vijana, uplašeno gledajući ka vratima restorana. -
Ne poznaješ ga... U stanju je svašta da učini... Svašta!

~ 11 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Ako je tako, tek ti sada neću dozvoliti da odeš za njim! - objavila je Sijera hrabro,
moleći konobara da im donese dve kafe i dve čaše vode. - Pusti ga neka se smiri. I ti se
smiri.
Obzirom na to da su ih svi prisutni gosti u restoranu posmatrali, Vijana je poslušno
sela za sto i zarila lice u platnenu salvetu. Tiho je plakala, iskazujući nemoć, toliko i strah.
Jedva uspevajući da shvati šta se upravo dogodilo, Sijera je u čudu posmatrala svoju
prijateljicu, pitajući se kako ranije nije primetila njenu potčinjenost, njenu poziciju žrtve.
Palasio se, prilikom svakog njihovog zajedničkog izlaska, ponašao pristojno,
džentlmenski, čak. Ništa nije odavalo njegovu pravu, nasilničku prirodu.
Sijera se začudila sopstvenom neznanju, sopstvenoj naivnosti, bas koliko i tome što
su i Vijana i Palasio odlično glumili svoje uloge. Pretvarali su se da su srećni, da je među
njima sve u najboljem redu. Istina je bila potpuno drugačija.
- Ovo nije prvi put da te je Palasio udario, zar ne, Vijana? - Sijera je više konstatovala,
nego pitala, mo leći se dobijanju nekog odgovora, koji bi je umirio.
- Nije trebalo da ga poliješ vodom - rekla je Vijana, umesto odgovora.
- Još više si ga razbesnela.
- Šta je trebalo da uradim? Da budem sasvim iskrena, čudi me da ti nisi reagovala, da
se nisi pobunila! Samo si sedela povijenih ramena i pognute glave!
- Da sam reagovala, dobila bih još jedan udarac. Do đavola, Sijera! - Vijana je briznula
u plač. - Sada moram da brinem i za tebe, za tvoju bezbednost!
- U kom smislu?
- Palasio neće preći preko onoga, što si mu uradila! I to na javnom mestu, pred
mnoštvom svedoka!
- Dobio je šta je zaslužio! Tačnije, zaslužio je i gore od onoga, što je dobio! Da sam
muško, izvela bih ga napolje i naučila ga pameti! Izlečila bih ga od svake agresije!
- On će tebe da nauči pameti! - odvratila je Vijana gorko. - Molim te da, naredne dane,
provedeš kod roditelja, da ne budeš potpuno sama u svom stanu.
- Ne razumem... Zbog čega mi to savetuješ?
- Zbog toga što će Palasio, nakon ovog javnog poniženja, želeti da ti se osveti! Eto
zbog čega! Poznato mu je da živiš sama i da nema ko da te odbrani!
- Nimalo ga se ne plašim! Ni ti ne bi trebalo da ga se plašiš! On je najobičniji slabić!
Nisam znala taj podatak o njemu! Mislila sam da je drugačiji! Zašto si u vezi sa takvim
nasilnim momkom, Vijana?

~ 12 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Zašto si ti u vezi sa muškarcem koji nema novca ni da te izvede na večeru? - Vijana
je uzvratila malicioznim pitanjem.
- Bernard nema novca, ali ima bezbroj kvaliteta - Sijera je odmah stala u njegovu
zaštitu. - Još uvek čekam tvoj odgovor, Vijana! Zašto si u vezi sa mladićem koji te udara?!
Vijana je otpila gutljaj vode, praveći bolnu grimasu, zbog posekotine na usnama. -
Palasio nije kriv. Ja sam ga isprovocirala svojim komentarom.
- Šta god da si rekla, nije smeo da te udari! Mogao je da ti uzvrati istom merom,
umesto što je pribegao nasilju! Vidim da nisi svesna koliko je njegov postupak
neprihvatljiv!
- Čemu ovolika drama, Sijera?! - Vijana je i dalje odbijala da usvoji mišljenje svoje
najbolje prijateljice. - Ha, kao da tebe Bernard nikada nije udario!
- Naravno da me nikada nije udario! Nikada nije ni povisio glas na mene! Nikada me
nije popreko pogledao! On je izuzetno pažljiv i nežan prema meni! Izuzetno!
Vijana se ružno iscerila. - Zaista? Zašto ga, u tom slučaju, ne voliš?

To pitanje je navelo Sijeru da se trgne. Ne zbog toga što je zvučalo grubo, već zbog
toga što ju je navelo da zaroni u svoje zablokirane emocije.
Da li je volela Bernarda, ili ne, predstavljalo je temu od koje je bežala. Plašila se
onoga što bi mogla da otkrije, ako bi se usudila da aktivno preispita svoja osećanja.
Slutila je da ona poseduju veoma jak potencijal, onaj, koga je krotila, u strahu od
razočarenja. Jer, ona nije znala šta je Bernard osećao prema njoj. Nije znala, čak, ni da li je
njihovu vezu smatrao za ozbiljnu. Imao je svoj svet u koji je nije puštao, smatrajući ga
nedovoljno lepim.
Prema njoj, svojoj ljubavnoj partnerki, bio je podjednako zatvoren, koliko i prema
drugima. Ipak, ono što joj je pružao, bilo je dovoljno. Dovoljno da je drži uz sebe, da joj
odvraća misli od drugih mladića.
U svetlu onoga što se dogodilo između Vijane i Palasija, Sijera je uvidela koliko je
Bernardova i njena veza bila drugačija. Iako ju je ona smatrala nedovoljno intenzivnom,
kao i onom koja nije imala nikakvu perspektivu, donosila joj je zadovoljstvo i ispunjenje.
Ona je volela da bude u Bemardovom društvu, uprkos uverenju da nije uspevala da mu
zaokupi misli, da su one uvek negde lutale, negde daleko od nje. To ju je bolelo i vređalo,
ipak, svim srcem se predavala toplini njegovog zagrljaja. Bernard joj se nije prečesto

~ 13 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
osmehivao, ali je uvek bio na njenoj strani. Uvek ju je podržavao i ohrabrivao, ma o čemu
da se radilo. Mogla je da mu se požali po pitanju bilo kog aspekta svog života, on bi je
pažljivo saslušao i potom joj govorio svoje mišljenje. Nikada, ni u jednoj situaciji, nije
posumnjao da je ona bila odgovorna za neki konflikt, u vezi sa kojim bi mu se požalila.
Uvek je isticao njenu pravednost, odgovornost, savesnost.
Dobro ju je poznavao, iako je nije voleo, iako su ga neke lične kočnice sprečavale da
joj se posveti. Uprkos tome, predstavljao je veliki oslonac u njenom životu. Zbog njega se
osećala vrednom, dostojnom poštovanja. Uticao je na njeno samopouzdanje mnogo više
nego mladići koji su je zasipali poklonima i komplimentima, koji su je izvodili na skupe
večere. Uneo je potpuni spokoj u njenu dušu, uprkos tome što se on davio u sopstvenim
nemirima, što je bio duboko nezadovoljan.
Podstakao ju je da se izbori za radno mesto pedagoga u osnovnoj školi, što je bilo u
skladu sa njenim željama i kvalifikacijama.
Sijera je tek tada, nakon suočavanja sa onim što je Vijana doživela, uvidela koliko joj
je Bernard bio dragocen, koliko ga je volela. Osetila je strahovito jaku potrebu da mu to
odmah kaže, da mu se zahvali za sve što je činio za nju. Tek tada je njihovu vezu sagledala
sa potrebnom ozbiljnošću koja je probudila njene unutrašnje vatre.
Pozvala je kelnera kako bi platila račun, gonjena željom da što pre ode kod Bernarda
i baci mu se u zagrljaj. Bilo je vreme da mu, konačno, kaže šta je osećala prema njemu,
koliko je važnost imao u njenom životu.
- Kako, u ovom trenutku, mogu da ti pomognem? - upitala je Vijanu, ispunjenu
strahom i neizvesnošću.
- Razmisli kako bi mogla da pomogneš sebi. Plašim se za tebe. Palasio neće preći
preko onoga što si mu učinila. On je veoma sujetan.
- On je budala! Krivim sebe što ranije nisam prozrela njegovu glumu, baš kao što
krivim sebe što ranije nisam uvidela koliko mi Bernard znači! Za razliku od Palasija, on ne
glumi, niti se pretvara, niti ima masku! Potpuno je autentičan i iskren!
- I potpuno bez novca - nadovezala se Vijana sarkastično.
Sijera ju je začuđeno pogledala. - Količina novca ne određuje nečiju vrednost, Vijana.
Palasio ima puno novca, ali je najobičnija ništarija!
- Ta ništarija mi kupuje poklone, izvodi me na skupa mesta i vozi me gde god
poželim!
- I udara te! Osvesti se, Vijana, molim te! Šokirana sam otkrićem da toliko malo
poštuješ sebe!

~ 14 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Koliko ti poštuješ sebe kada si u vezi sa muškarcem koji nema ni stan, ni kola, ni
mogućnost da ti ugađa?
- Verovala ili ne, tek sam zahvaljujući vezi sa Bernardom počela da poštujem sebe.
Pre toga sam bila zbunjena i nesigurna. Sada znam ko sam i šta je ono što zaslužujem. Žao
mi je što ti, na neki način, veruješ kako ti predodređeno da dobijaš batine. To nije tačno.
Niko ne zaslužuje takav brutalan tretman.
- Ja ne dobijam batine svakoga dana. Ali svakoga dana dobijam od Palasija neki znak
pažnje.
- Začinjen posekotinom na usnama - Sijera nije odolela da to doda.
Platila je račun i spakovala stvari. - Idi kući, sada. Neka se glave ohlade.
- Ne mogu da idem kući... Moram da resim ovo sa Palasijom...
- Već vidim da ćeš da mu se izvinjavaš i umiljavaš. Kako je došlo do toga da toliko
poniziš sebe, Vijana?
- I ti ponižavaš sebe na drugi način. Nemoj da misliš da te društvo ne ogovara, zbog
toga što se zabavljaš sa totalnim gubitnikom. Kada bi tvoji roditelji znali da Bernard, koji
se bliži četrdesetoj godini života, nema ni svoj stan, naterali bi te da raskineš sa njim.
- Možda. Ali ne bi u tome uspeli - odvratila je Sijera odlučno. - Pazi na sebe, Vijana! -
poručila joj je, ustajući od stola. - I voli sebe! Očigledno je da ti to nedostaje!
Sa svešću o tome da njoj baš ništa ne nedostaje, Sijera je izašla iz restorana, goreći
od želje da što pre stigne do Bernarda i kaže mu šta oseća prema njemu, i koliko ga smatra
zaslužnim za to što se osećala ispunjenom i zadovoljnom.

~ 15 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

III

Zaslepljena suzama radosnicama, koje su jasno otkrivale njeno uzbuđenje, Sijera je

pozvonila na vrata Bernardovog stana. Poskakivala je od nestrpljenja da ga vidi, da mu se
baci u zagrljaj. Ni o čemu, drugom, nije razmišljala, pa ni o tome kako bi Bernard mogao
da reaguje. Bilo joj je važno tek to da mu izjavi ljubav, da mu poveri koliko joj je značio,
koliko joj je sreće donosila njihova veza.
Kada joj je Bernard otvorio vrata, bacila mu se u zagrljaj i stegla ga svom snagom.
- Volim te! - izgovorila je to punim glasom, ne skrivajući egzaltiranost I
nedvosmisleni emotivni naboj. - Žao mi je što sam tek sada otkrila koliko si divan, koliko
si dobar prema meni, koliko mi je naša veza ulepšala život! Trebalo je da Vijana dobije
batine od Palasija, da otkrijem na koji način je ona tretirala sebe, pa da uvidim svu lepotu
tvog ophođenja prema meni! Hvala ti na tome što si mi utkao samopouzdanje, što si me
naveo da cenim sebe, da uživam u životu, a posebno u našem odnosu! Oh, Bernarde... -
Sijera nije prestajala da se umiljava Bernardu, koga je njen burni nastup zatekao. - Tek
sam danas uvidela koliko si divan i dobar, koliko si iskren, koliko si uvek dosledan sebi. Ti
se nikada ne pretvaraš, nikada ne lažeš ni sebe, ni druge. Imaš dovoljno sigurnosti, pa si
zato u stanju da ulivaš tu sigurnost i samopouzdanje i u mene. Bez tebe sam bila
dezorjentisana, sada konačno znam ko sam i koliko vredim. Od nijednog muškarca nisam
to mogla ni da dobijem, ni da očekujem! Jedino od tebe, Bernarde! Utisnula mu je bezbroj
poljubaca na lice, a onda se odmakla, kako bi ga pogledala. Silina uzbuđenja ju je sprečila
da vidi koliko ga je iznenadila, šokirala, čak, koliko nije bio pripremljen na takvu reakciju.
Uprkos velikom ljubavnom i životnom iskustvu, tog trenutka nije znao šta da odgovori
Sijeri, kako da stiša njenu nabujalu ljubav, njeno navrelo obožavanje.
Plašio se onoga što je ona očekivala od njega, tako rumena, osmehnuta i zadihana, sa
suzama radosnicama u očima.
Dočekao je oglašavanje mobilnog telefona sa olakšanjem koje je bilo veće od onoga
koga je iskusio toga jutra, kada mu je saopšteno da je Kadis uhapšen, i da će svi njegovi
problemi biti rešeni.
- Ovo je poziv iz Brazila! - objavio je, ugledavši Larijino ime na ekranu telefona. -
Moram da odgovorim!
- Naravno! - Sijera je odmah pristala, ni ne sluteći ono što se odvijalo u Bernardovoj
glavi.
- Idem u radnu sobu! - rekao je on, povlačeći se.

~ 16 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Posmatrajući ga kako odlazi ka sobi, Sijera se zapitala da li se Bernard iznenada
prolepšao, ili ga sada vidi u novom svetlu, svetlu obojenom njenom ljubavlju. Bernarda je
oduvek smatrala veoma privlačnim muškarcem, međutim, punu svest o njegovoj izraženoj
muževnosti je stekla tek toga dana, kada ga je sagledala na nov način. Primetila je da je
njegovo lice odražavalo zrelost, unutrašnju snagu, veliku samokontrolu. Držanje tela, kao i
hod, otkrivali su osobu koja je uvek bila u skladu sa samom sobom, nezavisno od onoga
što se dešavalo u okruženju. Svako je mogao lako da uvidi koliko je bio mudar i moćan.
Sijera se ugrizla za usnu, uzevši u razmatranje Bernardove ljubavničke sposobnosti.
Kao ljubavnik bio je nenadmašan! I ma koliko da je na rečima i postupcima bio škrt, u
krevetu je demonstrirao vrhunsku nesebičnost. Postelja je predstavljala tron na kome se
Sijera osećala kao kraljica Bemardovog života, koju niko nije mogao da smeni. Slasti,
doživljene u postelji, predstavljale su adekvatnu nadoknadu za sve ono, što nije dobijala
van nje.
Ni tu Bernard nije glumio. Kako je bilo ko mogao da odglumi ogromnu strast, koja ga
je pokretala, uvek iznova?
Sijera se stresla pri pomisli na fizičku ljubav, koju su delila Vijana i Palasio. Mogla je
da pretpostavi čije su se potrebe više poštovale i na šta je sve Vijana pristajala, uverena u
to da nije previše toga zasluživala.
Ispunivši se naletom iskrenog žaljenja zbog stanja u kome joj se drugarica nalazila,
Sijerine oči su se iznova napunile suzama, toga puta suzama tuge.
Uneta u nevesele misli, nije primetila da je u stan ušla Bernardova majka. Tavira
Santaren je to, što je Sijeru zatekla uplakanu i tužnu, protumačila na svoj način. Onaj, koji
joj se činio logičnim.
- Ah, draga moja! - uzdahnula je sažaljivo, prilazeći Sijeri kako bi je zagrlila. - Vidim
da ti je Bernard rekao da raskida vašu vezu! Tako mi je žao! Pretpostavila sam da bi ta
njegova odluka mogla da te potrese! Hoću da znaš da sam ja bila protiv vašeg prekida! Ti
si mi veoma draga, volela bih da ostanemo u kontaktu, uprkos tome što ćemo Bernard i ja
živeti u Brazilu! Sa današnjom tehnologijom dvadeset prvog veka daljine se lako
premošćuju!
Po tome što ju je Sijera, sva bleda i drhtavih usana, pogledala izbezumljeno, Tavira je
procenila da je rekla previše. Da je preduhitrila svog sina i odala nešto, što on još uvek nije
saopštio.
- Da mogu, odgrizla bih samoj sebi jezik... - izjavila je Tavira samokritično, ne znajući
šta bi rekla Sijeri, koja se i dalje nalazila u šoku. - Na pogrešan način sam protumačila
tvoje suze... Ipak, sasvim je jasno da Bernard nije razgovarao sa tobom...

~ 17 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- On... On je doneo odluku da me ostavi? - promucala je Sijera, kojoj je očaj počeo da
zahvata svaku ćeliju. - Zbog čega? Šta sam to pogrešno uradila?
- Stvar je suviše komplikovana, a ja sam je dodatno otežala! - Tavira se, u nastupu
nemoći, uhvatila za glavu. - Dugujem i Bernardu i tebi veliko izvinjenje! Kakav je ovo
apsurd?! Ja sam poslednja osoba na svetu koja je želela da vam oteža raskid, a nekako sam
to uspela da učinim! Razumeću vas ako ne budete mogli da mi oprostite!
- Šta bi to trebalo da ti oprostimo? - upitao je Bernard, koji im se tada pridružio.
Bilo je dovoljno da ih obe pogleda, da udahne napetost koja je vladala u prostoriji, pa
da shvati šta se, u njegovom kratkom odsustvu, dogodilo.
Uzdahnuo je i seo na rub kauča, pritisnut novim teretom na ramenima, novim
iskušenjem sa kojim je morao da se bori.
Svega nekoliko sati je verovao kako su svi problemi iza njega. Mimo svih očekivanja
se dogodilo nešto što ga je iznova pritislo, iznova opteretilo.
- Ja sam kriva! - Tavira je požurila da svom sinu objasni situaciju. - Ušla sam u stan i
videla Sijeru uplakanu! Bilo je logično da pomislim kako su njene suze reakcija na tvoju
odluku da... da...
Svesna toga da se nalazila na dobrom putu da napravi još više loših poteza, da
izgovori još više netaktičnih reči, Tavira je uzela svoju torbu i zaputila se ka izlaznim
vratima.
- Idem kod Korine, na kafu! - objavila je, saplićući se o sopstvene noge.
U nastaloj tišini nije moglo da se proceni ko je teže disao, ko se više borio za vazduh,
Bernard ili Sijera. Oboje su se gušili u teskobi, paralisani od nelagodnosti, od
uznemirenosti.
- Nije trebalo da na ovakav način saznaš za moju odluku - Bernard je prvi uspeo da
dođe do glasa, svestan težine svoje odgovornosti. - Ne sumnjam da si veoma iznenađena i
povređena. Znam da će zvučati kao fraza, ipak, reći ću da moja odluka da raskinem našu
vezu nije doneta na osnovu onoga što osećam prema tebi.
- Jasno... - prošaputala je Sijera, gutajući suze. - Ti nikada ništa nisi osećao prema
meni... Ne krivim te zbog toga, naravno. Samo ne mogu da razumem šta se promenilo...
- Moje životne okolnosti. To se promenilo. Dobio sam posao u Sao Paolu, u Brazilu.
Ostavljam sve iza sebe.
- Pretpostavljam da... Da je to neki dobar posao?
- Jeste. Radiću kao kustos u Nacionalnom muzeju. Za početak. Kasnije ću, verovatno,
ponovo početi da trgujem umetničkim predmetima. Kontakti sa umetnicima i njihovim

~ 18 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
poštovaocima me ispunjava i uzbuđuje. Volim da budem prisutan pri tom transferu
energija.
Sijera je pomislila kako bi bez razmišljanja pošla sa Bernardom u Brazil, samo da joj
je to predložio. Umesto toga, on ju je ostavljao. I to kada! U danu u kome mu je otkrila
koliko ga voli i koliko joj je važan!
- Oh, bože...! - gorko se nasmejala, ustajući sa kauča. - Sramota me je kolika sam
budala ispala!
- Budala? Zbog čega misliš da si ispala budala?
- Još pitaš! Obesila sam ti se oko vrata i izjavila ti ljubav, ni ne sluteći tvoju odluku da
me ostaviš! Kakva ironija! Kakav pogrešan trenutak! Da sam samo malo sačekala, ne bi
morala ovo...
Sijera je zažalila što j e ustala, jer je osetila da joj kolena klecaju. Oblio ju je hladan
znoj, jer je, sa protekom minuta, njena samokontrola popuštala. Sve je jasnije i potpunije
sagledavala ono što joj se događalo.
Izgubila je Bernarda, upravo onda, kada je dozvolila sebi da uvidi da ga je volela, da
joj je bio važan, vitalno važan, da je predstavljao najlepši deo njenog života. Da je bila
ponosna na njihovu vezu, nezavisno od onoga što su drugi o njoj mislili.
Nemoćna da savlada suze, da prikrije jačinu svoje tuge, Sijera je istrčala iz
Bernardovog stana, ne obazirući se na to što ju je on dozivao, što ju je molio da se vrati i
predlagao joj da nastave započeti razgovor.

~ 19 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

IV

Sat vremena kasnije, Tavira je zatekla Bernarda kako, sav potišten, sedi na kauču i
zuri u praznu čašu. Po tome što se u vazduhu osećao miris alkohola, mogla je da
pretpostavi da je, u njenom odsustvu, ispraznio nekoliko čaša i da je već bio blago pripit.
- Gde je Sijera? - oprezno je upitala, strepeći od odgovora.
- Pobegla je - Bernardov glas je odisao jasnom potišćenošću. - Mislio sam kako ću
moći da kažem da se spasila, ali, sve je ispalo drugačije...
- Preklinjem te da mi oprostiš to što sam ispala brbljiva - Tavirin glas je
nedvosmisleno odavao jačinu njenog žaljenja. - Od kada si mi rekao kako nameravaš da
raskineš sa Sijerom, samo sam o tome razmišljala. A kada sam je videla uplakanu, silno
sam poželela da je utešim! Otuda sva ona zbrka! Da mogu, vratila bih vreme i prepustila ti
da joj sam saopštiš svoju odluku, na svoj način!
- I ja bih voleo da mogu da vratim vreme - nadovezao se Bernard turobno. - Ali ne
zbog tvog odavanja moje odluke.
- Nego?
- Nego zbog toga što bih, verovatno, povukao tu odluku.
Ta Bernardova izjava je navela njegovu majku da ga upitno pogleda. - Nešto se
dogodilo, zar ne? Palo mi je to na pamet dok sam sedela kod Korine. Sijera nije plakala
zbog raskida sa tobom, ali jeste zbog nekog drugog razloga.
- Plakala je od srede! - uzviknuo je Bernard samoironično, ne skidajući pogled sa dna
prazne čaše. - Otkrila je da me voli i dotrčala je da mi to kaže! Bože, smiluj mi se! Hoće li
ovaj dan ikada da se završi?!
- Da, ovo je zaista novi, neočekivani udarac... - složila se Tavira, koja je sa velikim
saosećanjem razmišljala o Sijeri. - Tek sada uviđam kakvu sam grešku napravila, otkrivši
joj tvoje planove... Sve što sam želela je da je utešim... A izazvala sam pravu zbrku...
- Okolnosti nam zaista nisu išle na ruku... Slučaj je hteo da upravo danas, kada sam
odlučio da raskinem vezu sa Sijerom, ona prisustvuje sceni u kojoj je njena drugarica
dobila batine od svog ljubavnika. To ju je navelo da uvidi koliko se ja razlikujem ne samo
od toga nasilnika, već i od drugih muškaraca. Dobro je što nisi bila prisutna kada me je
grlila i govorila mi da me voli...
- Ne sumnjam da je bila iskrena... Sirota Sijera... Ne smem ni da pomislim na to kako
se ona sada oseća...

~ 20 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Postiđena je zbog svog priznanja, nakon koga je saznala za moju nameru da
raskinem našu vezu.
- Kakve su to gluposti?! Niko ne bi trebalo da se stidi svojih osećanja! Čak i kada ona
nisu uzvraćena!
- Ali... Jesu... - Bernard je uputio majci poman pogled. - I u meni se nešto probudilo
danas, dok sam slušao Sijerine izjave ljubavi. One su me dotakle. Pokrenule su u meni
nešto, što je bilo pritisnuto drugim problemima.
- Zašto joj to nisi rekao, već si je pustio da ode?
Bernard je slegao ramenima. - Ne znam... Sve se odigralo tako brzo... Prava istina je
da sam postao svestan dubine osećanja prema Sijeri tek kada je ona istrčala iz stana, kada
sam pomislio da je nikada više neću videti. U tom trenutku se preda mnom otvorio ponor.
Ta praznina je nastala zbog Sijerinog odlaska. Mislim da... Da ne smem da dozvolim da je
izgubim, majko...
- Onda joj to reci! Još večeras! - Tavira Santaren je sklopila ruke, u aktu molitve. -
Možda još uvek nije kasno!
- Šta ako mi Sijera ne poveruje? - u Bernardovoj glavi su se komešale misli, od kojih
nijedna nije bila optimistična. - Ko bi razumeo sve ove preokrete, koji su se danas
odigrali?
- Današnji dan nije običan. U njemu si saznao da je tvojim mukama došao kraj. Bio si
primoran da mi saopštiš istinu o Kadisu. Odlučio si da ostaviš sve iza sebe i preseliš se u
Brazil. Emocije su ti, od početka dana, bile uzburkane. Nije previše čudno to što si, upravo
danas, mogao drugačijim očima da sagledaš šta je ono što osećaš prema Sijeri.
- U pravu si - Bernard je zahvalno pogledao majku. - Prerano sam doneo odluku da
prekinem Sijerinu i moju vezu. Trebalo je da sačekam da mi se utisci, nakon jutrošnjih
dobijenih informacija, slegnu. Da mi se misli razbistre. Bio sam nestrpljiv da ostavim sve
iza sebe i započnem novi život. Predugo sam čekao na to. Sijera je ispala nehotična žrtva.
Beskrajno žalim zbog toga.
- Prestani da žališ i idi kod Sijere! Nateraj je da te sasluša! Ona je razumna devojka,
znače da je ne lažeš! Da su te neke druge okolnosti navele da doneseš ishitrene odluke!
Bernard je ustao od stola i odmah se blago zaljuljao. - Nisam sasvim trezan, ali ipak
idem kod Sijere! Hoćeš li da mi pozoveš taksi?
- Naravno! I skuvaću ti kafu, dok se ti umivaš! - najavila je, ispunjena snažnim
majčinskim očekivanjima.

~ 21 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

Za sve je kriv Kadis, Bernard je došao do tog zaključka dok se vozio ka Sijerinom
stanu. Zbog onoga što mi je priredio dozvolio sam sebi da kvalitetnu ljubavnu vezu
doživljavam površno, ne pridajući joj zasluženu važnost. Razmišljao je neprestano,
podjednako besan na sebe, koliko i na Kadisa.
Vratiću Sijeru u svoj život, zaklinjao se Bernard, misleći kako nikada ne bi mogao da
oprosti sebi ako bi dozvolio da je izgubi. Oboje bi bili na ogromnim gubicima. Oboje bi
nezasluženo trpeli kaznu, uprkos tome što ništa loše nisu učinili.
Jedino je on, Bernard, potiskivao činjenicu da ga je Sijera, svojom naklonošću,
održavala u životu. Da mu je davala polet, onda kada bi posustao. Da su ga njeni osmesi
izvlačili na površinu, u trenucima kada bi počeo da tone.
Sve je to tada uviđao, nadajući se da nije prekasno.
Korak mu je postajao sve brži, kako se približavao vratima Sijerinog stana. U
hodniku je zastao, jer mu se učinilo da je čuo njen glas, obojen strahom.
Potrčao je, gonjen sumnjom da se Sijera nalazila u opasnosti. I, zaista, po ulasku u
njen stan ugledao je nepoznatog mladića, koji ju je držao za kosu, unosio joj se u lice, i
očigledno joj pretio. Ta slika ga je razjarila. Skočio je na mladića, odvojio ga od Sijere, a
onda ga udario pesnicom u lice. Mladić je u padu udario glavom o ivicu stola, što je dovelo
do toga da bude ozbiljno povređen.
Bernard nije obraćao pažnju na to što je Sijerin napadač nepokretno ležao na podu,
dok mu se niz čelo slivala krv. Grlio je Sijeru i tešio je, srećan zbog okolnosti da je uspeo
da je odbrani, da je stigao u pravom trenutku.
- Palasio se ne pomera... - Sijera je to prva primetila, kada se delimično umirila u
sigurnosti Bernardovog zagrljaja.
Tiho je kriknula kada je primetila krv na Palasijevom čelu. Klekla je i prodmusala ga,
ali je on ostao da leži bez ikakvog pokreta.
- Zovi hitnu pomoć! - sugerisao joj je Bernard, koji je kleknuo kako bi proverio da li
je Palasio disao. - Živ je - izgovorio je to sa olakšanjem.
Sijera je pozvala službu hitne pomoći, koja je najavila brz dolazak. Potom je sela,
otkrivši da su joj kolena klecala, da se i sama nalazila na rubu svesti.
- Ti poznaješ ovog momka, Sijera? - interesovao se Bernard, sedajući do nje. - Koje
on?

~ 22 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Vijanin momak... Danas sam ga polila vodom u restoranu... Uputio mi je pretnju, ali
je ja nisam ozbiljno shvatila. Čak mi je i Vijana sugerisala da par dana provedem kod
roditelja. Trebalo je da je poslušam...
- Ne! - Bernard je spustio šake na njena ramena. - Neću da ti dozvolim da kriviš sebe
zbog ove situacije! Jasno je ko je ovde kriv! Šta god da si uradila ovom Palasiju, ili kako se
već zove, nije imao prava da te napadne! Ko zna šta bi se dogodilo da ja nisam naišao?
Možda bi ti ležala u nesvesti, umesto njega.
- Potpuno si u pravu, bila sam užasno uplašena za svoju bezbednost. Sada se plašim
za Palasijev život. Očigledno je mnogo povređen...
- Dobio je šta je tražio... - odgovorio je Bernard, koji nije mogao da prestane da
razmišlja o onome što bi Sijera pretrpela, da se on nije pojavio. - Muka mi je od toga da zli
ljudi navode one koji to nisu da se osećaju loše! Svako bi trebalo da plati za svoja nedela!
Ovaj bednik će preživeti! Ne brini!
- Brinem za tebe... Šta ako te optuže za napad?
- Neće. Ovde je u pitanju nužna odbrana,
Da su Sijerine slutnje bile opravdane, Bernard je otkrio po tome što su ga lekari iz
službe hitne pomoći gledali popreko, kada im je objasnio šta se dogodilo. Njihova procena
je bila da je prekoračio nužni nivo odbrane, da je odgovoran za to što je Palasio povredio
glavu.
Bernard se nimalo nije obazirao na njihove optužbe. Odbio je da krene u bolnicu, kao
Palasijeva pratnja, ali je promenio mišljenje zbog Sijerinih molbi. Ona je izrazila potrebu
da se na licu mesta uveri u to koliko je Palasijeva povreda bila ozbiljna. Potom, lekari su je
zamolili da o incidentu obavesti članove Palasijeve porodice.
Kako nikoga od njih nije lično poznavala, Sijera je pozvala Vijanu.
Njoj je ispričala šta se dogodilo i zamolila ju je da kontaktira Palasijeve roditelje i
starijeg brata.
- Pre svega nekoliko sati si mi pričala kako je Bernard miroljubiv, kako nikada
nikoga ne bi udario, a sada mi javljaš da je mom momku razbio glavu?! - Vijana je, od
svega, najpre taj detalj uzela u obzir.
- Učinio je to braneći mene! Da li si uopšte čula početak priče, Vijana?! Palasio je
došao u moj stan i napao me je! Uputio mi je bezbroj nezamislivih pretnji, dok me je čupao
za kosu i unosio mi se u lice! Sve bi to sproveo u delo da se Bernard nije pojavio!
- Tvoj „idealni" momak mogao je Palasija takođe da čupa za kosu, nije morao da mu
razbije glavu! - Vijana se nije odricala svojih ishitrenih optužbi.

~ 23 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- To, što je Palasio povredio glavu, je nesrećan slučaj, Vijana! Bernard ga je odgurnuo
od mene, ništa mu više od toga nije učinio! Niko nije mogao da predvidi njegov pad i
udarac o ivicu stola!
- O tome, ko je šta učinio, moraće da odluči policija - najavila je Vijana. - Ne sumnjam
da će Palasijevi roditelji podići tužbu protiv Bernarda i tražiti da bude lišen slobode, dok
se ne utvrde sve činjenice.
Sijera je, na trenutak, ostala bez glasa. - Ovde se radi o tvojoj ličnoj osveti meni, zar
ne, Vijana? Očigledno je da si zaboravila da sam te danas branila. Pogledaj svoju usnu, pa
će ti biti jasnije Šta je pokrenulo ovaj niz ružnih događaja!
- Tebi tek slede ružni događaji! - prkosno je najavila Vijana, prekidajući telefonsku
vezu.
Ovo je previše, pomislila je Sijera skrhano. Nekoliko sati ranije mi je Bernard rekao
da me ostavlja, a sada mi najbolja prijateljica sprema zaveru i želi zlo.
Vrteći se u beznađu, oslonac je našla u Bernardovoj ruci. Stisnuo joj je šaku svojom,
na način koji ju je istog trenutka podigao i ohrabrio, koji joj je dao snage da ne klone, da se
ne preda očaju.

~ 24 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

Nakon lekarske intervencije, Palasio je došao svesti. Imao je ozbiljnu posekotinu na

glavi, kao i potres mozga, ali se nalazio van životne opasnosti.
Kada su ga lekari pitali šta se dogodilo, dao je lažnu izjavu, tvrdeći da ga je Bernard
napao bez razloga, u nastupu ljubomore. Svoj dolazak kod Sijere objasnio je željom da sa
njom razgovara o zabavi iznenađenja koju je, navodno, planirao da pravi za Vijanu.
Lekari su, sledeći proceduru, pozvali policiju i prijavili napad. U međuvremenu je u
bolnicu stigao i Palasijev brat koji je odmah tražio da ga upute na Bernarda. Nalazeći se
pod utiskom priče koju mu je Vijana servirala, goreo je od nestrpljenja da osveti brata. Bez
najave je udario Bernarda pesnicom u lice, najavljujući da će ga tužiti zbog ugrožavanja
Palasijevog života. Članovi bolničkog obezbeđenja su odmah reagovali i odveli ga.
Bernard je dobro podneo udarac, iako mu je leva strana lica sva buknula i otekla. Ta
povreda je dodatno uznemirila Sijeru, koja je kršila prste, nemoćna da prihvati sav taj
dramatični sled događaja.
Sve se dodatno pogoršalo kada je došla policija, koja je već bila upoznata sa svim
detaljima onoga što se dogodilo. Iskusno su procenili da se Bernard nalazio u laganom
pijanstvu, što je moglo samo dodatno da pogorša situaciju, da ukaže na njegovu krivicu.
Nakon kratkog razgovora sa lekarima, kao i članovima bolničkog obezbeđenja, policajci su
saopštili Bernardu i Sijeri da ih vode u policijsku stanicu, kako bi im uzeli izjavu.
U tome što je Bernard delovao staloženo i pribrano, Sijera je pronalazila jedinu
utehu. Sedela je tik do njega, pronalazeći oslonac u blizini i toplini koju su delili. Imala je
utisak da joj se tlo ljuljalo pod nogama i da je Bernard predstavljao jedinu tačku oslonca,
jedino što ju je sprečavalo.
Njihove izjave, date u policiji, su bile usaglašene u svim detaljima, ipak, zbog
Palasijeve izjave, kao i podignute tužbe njegovog brata, Bernardu je bio određen pritvor.
Odveli su ga u veliku prostoriju, ograđenu rešetkama, u kome se već nalazilo
nekoliko muškaraca. Bernard nije obratio pažnju na njih, jer je više mislio na svoju majku,
nego na sebe.
- Možeš li da odeš kod moje majke, Sijera? - zamolio ju je, žaleći zbog izraza tuge,
koliko i unezverenosti u njenim očima.
Prezreo je sebe zbog toga, proglasivši se odgovornim. Znao je da je Sijera, više od
svega, bila tužna zbog njihovog raskida, da je sve drugo samo uvećalo njeno očajanje.

~ 25 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Naravno! - odmah je prihvatila, stojeći u hodniku, ispred rešetkastih vrata ćelije. -
Samo, teško mi je da te ostavim!
- Ovaj nesporazum će veoma brzo biti rešen. Tada ćemo Palasio i ja zameniti mesta.
Čvrsto verujem u to. Veruj i ti. I pazi kako ćeš sve da saopštiš mojoj majci. Njeno zdravlje
je veoma krhko.
- Imaj poverenja u mene! - sugerisala mu je Sijera, sa spremnošću da učini sve što bi
Bernard zatražio od nje.
- Jedino u tebe i imam poverenja - odvratio je Bernard nežno, pitajući se kako, sve
vreme, nije bio svestan te okolnosti.
- Poslaću porodičnog advokata u stanicu, kako bi te izvukao iz pritvora! - najavila je
Sijera, vadeći mobilni telefon iz torbe.
- Ne uplići svoju porodicu u ovo! - savetovao ju je Bernard. - Ako se bude pokazalo
kao potrebno, angažovaću sam nekog advokata.
- Ali, ja sam upletena u ovaj slučaj! U pritvoru si zbog mene! Prirodno je da ti
pomognem da dokažeš svoju nevinost i da što pre izađeš odatle!
- Stvari će da se reše same od sebe.
- Bernard je čvrsto verovao u to. - Uvek se reše. Sve što je potrebno je da budemo
strpljivi.
- Ne mogu da budem strpljiva! Ne mogu da te gledam iza tih rešetaka!
- Sijera se rasplakala, iako je ulagala velike napore da zadrži suze. - Upao si u nevolju
zbog mene! A ko sam ti ja?
- Hej, Sijera! - Bernard je pružio ruku ka njoj.
Hteo je da joj kaže koliko mu je značila, ali je onda uvideo kako za to nije bilo ni
vreme, ni mesto.
- Sutra će ovi ružni događaji biti iza nas - obećao je. - Sada je važno da se smiriš i da
ne dozvoliš da se moja majka previše zabrine za mene.
- U redu - prihvatila je Sijera, brišući suze. - Čuvaj se! - poručila mu je, nakon čega se
udaljila od ćelije.
- Zaista, Bernarde, ko ti je ta devojka? - iz dubine ćelije je, do Bernarda, dopro dobro
poznati glas. - Glup si ako se nisi pobrinuo za to da bude tvoja! Više je nego očigledno da te
obožava!

~ 26 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

Nemoguće... Bila je prva misao, koja se nametnula Bernardu. Nemoguće, da je to

Kadisov glas... Da se on nalazio upravo u toj ćeliji, u pritvoru te policijske stanice.
Da će se posle svega, konačno, suočiti sa njim...
Okrenuo se polako, ne znajući šta je više želeo... Da se pokaže kako je Kadis bio tu, ili
da otkrije kako se njegov napaćeni um poigravao sa njim...
Toliko toga je imao da mu kaže... Toliko je imao pitanja za njega... A opet...
Plašio se odgovora, plašio se svojih reči, svojih reakcija.
Nesvesno je ustuknuo kada je shvatio da mu Kadis prilazi. Kadis, njegov nekadašnji
najbolji prijatelj i poslovni partner. Kadis, koga je voleo, kome je verovao. Kadis, koji ga je
opljačkao i pretvorio mu život u pakao.
Bes, koga je osećao prema njemu, se naglo raspršio u trenutku u kome je suočio svoj
pogled sa Kadisovim. Tada je otkrio da nije imao na koga da bude ljut, prema kome da
oseća bes. Kadis više nije postojao. Bio je prazna ljuštura, čovek bez suštine, bez
identiteta, bez savesti. Pretvorio se u nekoga ko je bio nepoznat i stran svima, pa i samom
sebi. Sve što je mogao da izazove, bilo je sažaljenje. Jer, na jedan način, Kadis je umro. U
njemu se nisu mogli nazreti ni tragovi života, bar ne onog koga je nekada vodio.
- Zašto? - Bernard nije mogao da sačeka sa dobijanjem odgovora na to pitanje.
Kadis je slegao ramenima. - Rozana me je na to nagovorila. Ispao sam naivan i glup.
- Ko je Rozana?
- Žena sa kojom sam bio u tajnoj vezi. Nisam ti govorio o njoj zato što je ona tražila
od mene da nikome ne otkrivam da smo u vezi. Navodno zbog toga što je imala muža. U
stvari je od prvog trenutka krila svoj identitet i kriminalnu prošlost.
- Zar si zbog jedne žene izgubio poštenje i razum?
- Nije sve tako jednostavno... Klupko je počelo da se zapliće sa drogom, a zakotrljalo
se sa navodnim pretnjama smrću... Kasno sam otkrio da sam žrtva dobro smišljene igre. U
to vreme sam, već, bio navučen na heroin. Predstavljao sam nekoga sa kim je bilo lako
manipulisati.
- Nijednog trenutka nisam primetio da se drogiraš.
- Deo plana je bio da tebi zamažem oči. Nekako mi je to uspelo.
- Da, uspelo ti je... - ponovio je Bernard gorko, nakon čega je Kadisu okrenuo leđa.
Više ga ništa, u vezi sa njim, nije interesovalo. Više ništa nije želeo da mu kaže, niti
da čuje od njega.

~ 27 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Kako je tvoja majka? - Kadis je, pak, pokazao nameru da nastavi razgovor sa
Bernardom.
- Izgubila je kuću, vikendicu i sav nakit, a dobila je teško srčano oboljenje. Tako je
moja majka. Gubi se, Kadise! - strogo mu je poručio. - Ne mogu da te gledam!
- Zbog čega si dospeo ovde? - uprkos upućenoj mu poruci, Kadis je ostao da stoji
pored Bernarda. - Zar ne misliš da je igra sudbine to što smo se našli u istom pritvoru?
- Mislim - hladnokrvno je potvrdio, znajući da se priča, vezana za Kadisa, konačno
završila.
Mogao je da okrene leđa prošlosti, zahvaljujući tome što je imao čemu da se posveti
u budućnosti.
- Nadam se da nisi preterano zabrljao, da ćeš brzo napustiti pritvor. Ona fina devojka
je, očigledno, veoma zabrinuta za tebe - činilo se da je Kadis prozreo o čemu je razmišljao.
Sijera... Bernard je zatvorio oči. Duboko je uzdahnuo, prisetivši se njenog mirisa...
Da je bila tu, poništila bi sivilo u kome se davio. Predstavljala bi svetlo u koje je
mogao da gleda dok se tama ne raziđe.
Sve vreme je to predstavljala za njega. A on je kasno to uvideo.
U poziciji, u kojoj se nalazio, Bernard ništa nije mogao da učini. Iskušenja su bila
prevelika. Uprkos sve većim problemima, sa kojima se suočavao, ništa mu nije bilo važnije
od toga da uveri Sijeru u svoju ljubav, od pokušaja da je ponovo učini delom svog života.

~ 28 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

VI

Odmah po izlasku iz policijske stanice, Sijera je pozvala porodičnog advokata i

zamolila ga da zastupa Bernarda, kad bude izlazio pred sudiju. On je to prihvatio, uz
napomenu da će se svakako sastati nasamo sa Bernardom, kako bi se upoznao sa svim
detaljima incidenta, zbog koga je priveden na saslušanje.
Sijeru je samo delimično umirilo to što je obezbedila Bernardu najbolju moguću
pomoć, u vidu zastupanja odličnog advokata. Time je samo jedan deo problema bio rešen.
Drugi se ticao toga da će morati svojim roditeljima da objašnjava ko je muškarac, zbog
koga je angažovala skupog porodičnog advokata. Šta je mogla da im kaže? Da je on njen
bivši ljubavnik, koga je krila godinu dana? Da se našao u pritvoru zato što je nju branio?
Glava joj je postala još teža zbog predstojećeg suočavanja sa roditeljima. Moraće da
ih zamoli da je poštede svog ispitivanja, bar dok se pitanje Bernardove nevinosti ne reši, i
dok se ona, bar malo, ne pomiri sa tim daju je ostavio.
Pored svega toga, jedva da je stizala da razmišlja o Vijani. Nije bila sigurna koliko bi
trebalo da žali zbog prekida njihovog prijateljstva. Jer, Vijana se očigledno promenila, pod
Palasijevim uticajem. Da bi lakše podnosila njegovu bahatost, i ona sama je postala takva.
Agresivna, nepravedna, nerealna.
Nekada je bila pitoma i dobra devojka. AH pritom, očigledno, i ona koja je ozbiljno
patila od nedostatka samopouzdanja. Šta je, drugo, moglo da je navede da bude u vezi sa
muškarcem od koga je dobijala udarce, sa muškarcem koji se drznuo da njenoj drugarici
dođe na vrata, kako bi joj pretio?
Umesto da je osuđuje, Sijera ju je žalila. Baš kao što je žalila i prekid njihovog
druženja.
Želja da pomogne Bernardu davala joj je snagu da ne klone toga dana, koji je već
predugo trajao, koji joj je doneo neočekivano mnogo problema. Od svega ju je najviše
bolelo to što je Bernard raskinuo njihovu vezu, što ga je izgubila, i to upravo onoga dana,
kada je smogla snage da i sebi i njemu prizna da ga voli.
Njeno srce je bilo sputano sve dok nije dozvolila sebi da se otvori, da iznedri iz sebe
svoj najlepši sadržaj. A kada se to dogodilo, usledio je najmanje očekivani preokret.
Sve je to bilo previše za Sijeru. Previše za njene godine, za njenu emotivnu zrelost.
Povrh svega, čekao ju je razgovor sa Bernardovom majkom. Strepela je od toga,
imajući u vidu njeno krhko, narušeno zdravlje.

~ 29 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Kada je ugledala Sijeru na vratima stana, Tavira je pretpostavila da joj nije donosila
dobre vesti. Prvo, bilo je kasno, drugo, došla je sama, bez Bernarda, na kraju, već ju je
dovoljno brinulo to što je izašao iz stana očajan i pripit.
Uz sve ono, što se dešavalo toga dana, nevolja je samo čekala da se desi.
Sijera je pokušala da se osmehne, kako bi bar malo umirila Bernardovu majku. Ona
je izgledala prilično krhko i lomno. Bila je mršava, upalih obraza, bez iskri vitalnosti u
očima.
Činilo se kako nije bila u stanju da podnese nove udarce, pored onih koje je već
pretrpela zbog svega što se, protekle dve godine, dešavalo Bernardu. Sijera je samo
površno bila upoznata sa tim događajima. Bernard je odbijao da joj poveri kompletnu
istinu. Objasnio je to željom da ona bude izvan te ružne i prljave priče, da bude deo
njegovog života koji je lišen dodirnih tačaka sa onim što mu se dogodilo u prošlosti.
- Gde je moj sin, Sijera? - obuzeta neprijatnom slutnjom, Tavira je to odmah zatražila
da sazna. - Odavno je krenuo kod tebe. Da li te je pronašao?
- Jeste. Nisam sigurna da li je Bernard došao kod mene u pravom, ili u pogrešnom
trenutku. Uglavnom, sprečio je jednog mog poznanika da me povredi.
Tavira se trgla, stavljajući ruku preko grudi. - Zar te je neko napao?
- Danas sam polila vodom momka svoje prijateljice, što je on, očigledno, veoma teško
podneo. Potražio me je kasnije, kako bi se obračunao sa mnom. Da Bernard nije došao,
plašim se da bih bila ozbiljno povređena.
- Moj sin prezire muškarce koji napadaju žene! - izjavila je Tavira ponosno, da bi,
potom, upitno pogledala Sijeru. - Još uvek mi nisi rekla gde je on.
- Pretpostavljate, već, da se to sa mojim poznanikom nije dobro završilo - Sijera je
polako uvodila Taviru u priču, kako ne bi izazvala preveliki šok. - On je odvežen u bolnicu,
a Bernard je morao da ode u policiju, kako bi dao izjavu o tome šta se stvarno dogodilo.
Da je Tavira shvatila i ono što joj ona nije rekla, Sijera je otkrila po tome što joj je lice
naglo prebledelo. - Šta hoćeš da kažeš, Sijera? Da je moj sin uhapšen?! Da je sada u
zatvoru?!
- Ne, nije, naravno! Zadržan je do izlaska pred sudiju! Ja sam mu obezbedila
advokata, koji će, tom prilikom, da ga zastupa! Do jutra bi, već, trebalo da bude kod kuće!
- Ovo je previše... - izustila je Tavira, čiji je dah počeo da se produbljuje. - Prvo je
saznao da ga je najbolji prijatelj opljačkao, potom je ispao nesporazum sa tobom, a sada je
u zatvoru... Moj sin sve to nije zaslužio! On je dobar, vredan, pošten i...

~ 30 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Iznenadni nalet bola u grudima je naterao Taviru da krikne. Savila se napred, u
pokušaju da dođe do daha, a onda je bez snage klonula na pod, zgrčena od bolova i sva
oblivena hladnim znojem.

Uprkos ogromnom strahu, umoru, kao i mislima koje su je neprekidno pritiskale,

Sijera je hitro i spretno reagovala. Nije dozvolila da je savlada panika-, iako se nikada pre
nije našla u sličnoj situaciji. Pozvala je službu hitne pomoći, a do njihovog dolaska je
držala Taviru za ruku i hrabrila je da izdrži. Bilo joj je jasno da je doživela srčani udar, a
lekari iz službe hitne pomoći su joj to i potvrdili.
Krenula je sa njima u bolnicu, obzirom na to da Tavira, osim Bernarda, nije imala
nikoga. Njih dvoje su, zbog okolnosti vezane za plačku galerije, ostali potpuno sami.
Rođaci i prijatelji su im okrenuli leđa, neki zbog nedostatka želje i volje da im pomognu,
neki zbog toga što su sumnjali u Bernardovo poštenje.
Lekari su u ambulantnim kolima ukazali Taviri hitnu pomoć, tako da je u bolnicu
dovezena u stabilnom stanju. Primljena je na odeljenje, gde su je odmah podvrgli
intervenciji, zahvaljujući kojoj se našla van životne opasnosti. Da bi se potpuno oporavila,
bilo je neophodno da se odmara i neuzbuđuje.
Hirurg je o Tavirinom zdravstvenom stanju obavestio Sijeru koja je, boreći se sa
ogromnim umorom, kao i neizmernom zabrinitušću, sve vreme sedela u čekaonici, tiho se
moleći. Ona je obaveštenje o tome da se Bernardova majka nalazila van životne opasnosti
doživela sa ogromnim olakšanjem. Zahvalila se nebesima na tome, uverena da bi drugačiji
ishod predstavljao pravu tragediju.
Obzirom na to da nije mogla da dopre do Bernarda, dosetila se da mu prosledi
poruku preko advokata. On je obećao da će, zbog novih okolnosti vezanih za zdravstveno
stanje njegove majke, učiniti sve kako bi Bernarda što pre izveo iz pritvora.
Nakon što je završila taj razgovor, Sijera je neznatno odahnula. Bar su gorući
problemi, nastali toga dana, bili privremeno rešeni. Onaj nateži, koji se ticao njenog i
Bemardovog raskida, će doći na red tek kada se ukupna situacija smiri. Kada Tavira i
Palasio izađu iz bolnice, kada se sazna istina o napadu na nju, kada se uzburkale strasti
smire.
Sve i da je to želela, Sijera nije imala snage da izađe iz bolnice i ode kući. Namestila
se na stolici u čekaonici najudobnije što je umela, i veoma brzo utonula u san.

~ 31 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Neko od dežurnog medicinskog osoblja ju je pokrio preko noći laganim ćebetom.
Tako usnulu ju je zatekao Bernard, koji je požurio u bolnicu nakon što je istražni sudija
ukinuo njegov pritvor i pustio ga da se protiv podignute tužbe za nanošenje teške telesne
povrede, brani sa slobode.
Iza njega je bio dramatičan dan i besana noć, opsedala ga je briga za majčino
zdravstveno stanje, ipak, emocije su nezaustavljivo prokuljale u njemu kada je ugledao
Sijerino lice, na kome se ogledala nepomućena bezazlenost. Poželeo je da je probudi, da je
stegne i kaže joj da je voli, da je prenaglio kada je odlučio da je ostavi, željan svake vrste
slobode. Osećao je bes i prezir prema sebi zbog bola koga joj je naneo, ali je sve to morao
da savlada, kako bi suočio sa tekućim problemima.
Potražio je dežurnoglekara, koji ga je informisao o zdravstvenom stanju njegove
majke. Odahnuo je, saznavši da se nalazila van životne opasnosti, ali da ju je čekao dug
oporavak, koji je podrazumevao apsolutno mirovanje i poštedu od stresa.
Kada se zaputio u njenu sobu, u nameri da je poseti, pridružila mu se Sijera. Bila je
pospana, rumena i blago raščupana, ali pritom i srećna što ga vidi. Oklevala je da mu uroni
u zagrljaj, iako je ispružio ruke ka njoj. Tokom proteklih sati su zajedno proživeli mnogo
toga ružnog, mnogo toga što ih je dodatno povezalo, ipak, on više nije bio njen.
To nijednog trenutka nije zaboravljala.
Bernarda je silno zabolelo to što je Sijera odbila da prihvati njegove ispružene ruke.
Osećala se odbačeno i povređeno, i to sa pravom.
Zapitao se da li će ikada uspeti da je ubedi kako je odluka, da je ostavi, bila jedan
varljivi impuls kome se prepustio u trenucima žudnje za novim počecima.

~ 32 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

VII

Tavira Santaren je bila budna, kada su Sijera i Bernard ušli u njenu sobu. Brojni
medicinski aparati, na koje je bila priključena, govorili su o ozbiljnosti njenog stanja.
Videlo se da je potpuno bez snage, ipak, uspela je da se osmehne, da pokaže radost.
Čak je čvrsto stegla Bernardove prste, kada ju je uhvatio za šaku, nakon što joj je
utisnuo dug i topao poljubac na čelo.
- Tako mi je žao... - šaputala se, boreći se za svaku reč. - Sve sam ti dodatno otežala...
- Znaš da to nije tačno - umirivao ju je Bernard, milujući je po kosi. - Biće mi teško
ako dozvoliš da te bolest savlada, ako joj se prepustiš... Ništa mi nije važnije od toga da
ozdraviš.
- I kada izađem odavde, neću moći da idem u Brazil... Izgubićeš posao, a znam koliko
si mu se radovao...
- Okolnosti su se promenile. Sada, kada sam oslobođen svih optužbi, postoji
mogućnost da posao pronađem ovde, u Lisabonu. Ovih dana ću početi da pratim kakvi se
poslovi nude, u okviru moje profesije. Razmišljao sam da se vratim predavanju, kao
nekada.
- Dopada mi se ta ideja - Tavira se još jednom nejako osmehnula.
- Kako se osećaš? - Bernard se brižno interesovao. - Da li te nešto boli i da li ti nešto
treba?
- Ne, samo sam užasno umorna i pospana...
- Pričao sam sa lekarom, intervencija je dobro prošla i urađena je u pravo vreme.
Najavio je da bi uskoro mogla da budeš otpuštena iz bolnice. Pod uslovom da se tvoj
oporavak nastavi na započeti način.
- I meni je to rekao. Šta se to noćas dogodilo? - Tavira se dosetila da upita. - Vidim da
si povređen.
- Obična muška tuča. Prošlo je. Ostaviću te, sada, da se odmoriš. Doći ću kasnije -
najavio je Bernard. - U redu?
Tavira je tada pogledala u Sijeru koja je, ćutljiva i bleda, stajala nedaleko od njenog
kreveta. - Volela bih da... - počela je, ali ju je nalet suza sprečio da dovrši rečenicu.
- Znam šta ste hteli da kažete - Sijera je požurila da je liši daljeg uznemiravanja. - Za
sada je najvažnije da se vi oporavite. Kasnije će se sve dovesti u red. Da li vam je nešto
potrebno?

~ 33 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Divna si, dušo. Moram da znam da ste vas dvoje dobro. To je sve što mi je potrebno.
- Budite spokojni, u tom slučaju - poručila joj je Sijera, uz ohrabrujući osmeh.
Pozdravila se sa Tavirom i izašla iz sobe, dozvoljavajući Bernardu da ostane nasamo
sa majkom. On joj se pridružio u hodniku svega nekoliko minuta kasnije.
- Srušiću se, ako ne budem uskoro legao - priznao je, oslonivši se kratko na zid.
- I ja žudim za krevetom - nadovezala se Sijera. - Moj stan je blizu. Predlažem da
odemo tamo i dobro se naspavamo.
- Odlična ideja! Dogovoreno! - prihvatio je Bernard, prepuštajući Sijeri da pozove
taksi.
Iako ju je zanimalo kako se okončala epizoda sa pritvorom i izlaže - njem pred
sudiju, Sijera je odlučila da o tome razgovara sa Bernardom popodne, nakon što se oboje
dobro naspavaju.
Uvidom u propuštene pozive na mobilnom telefonu, otkrila je kako ju je čekao još
jedan razgovor, podjednako neprijatan. Razgovor sa roditeljima. Jer, oni su saznali za
angažman porodičnog advokata koji, očigledno, nije oklevao da im uruči račun. Novac, za
njih, nije predstavljao problem, ali otkriće da im se ćerka zauzela za muškarca o kome baš
ništa nisu znali jeste.
Sijera je tiho uzdisala, dok je pokušavala da sroči šta bi mogla da kaže svojim
roditeljima. Da je Bernard njen bivši ljubavnik koga ona i dalje voli, a koji je, naprasno,
odlučio da je ostavi?
Već je videla razočarenje u njihovim očima, praćeno nebrojenim osudama, savetima
i pitanjima. Sličnim onima, koje je samoj sebi postavljala.

Veliki krevet, u Sijerinoj spavaćoj sobi, je i nju i Bernarda mamio da odmah legnu,
ipak, oboje su izrazili želju da se, pre toga, istuširaju. Oboje su nosili na sebi mirise kako
policijske stanice, tako i bolnice. Imali su potrebe da se toga oslobode, kako im ne bi
remetilo odmor i san.
Bernard se prvi istuširao, a Sijera je, za to vreme, stavila njegovu odeću na pranje i
napravila sendviče, imajući u vidu da su oboje bili gladni. Zamračila je sobu, ali je ostavila
otvoren prozor, kako bi udisali svež i prijatno topao vazduh.

~ 34 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Prepun zahvalnosti, Bernard je jeo sendviče u krevetu, žmureći. I žvakanje mu je,
zbog stepena umora, predstavljalo problem. Zaspao je odmah pošto je odložio tanjir na
komodu.
I sama Sijera je pojela svoje sendviče. Kada se opružila pored Bernarda, bilo je
neminovno da se zapita da li su poslednji put delili postelju.
Obuzeo ju je duboki očaj, duboka patnja. Ona je obožavala da provodi noći sa
Bernardom, da se budi u njegovom zagrljaju. Sve to joj je bilo važnije od onoga što joj nije
pružao, od onoga za šta je, kao njegova partnerka, bila uskraćena. Kao ljubavnica,
smatrala se retko privilegovanom.
Jedino što joj je nedostajalo, bilo je Bernardova ljubav, kao i jasnija vizija njihove
budućnosti. Zbog te praznine je i sputavala svoje emocije prema njemu, plašeći se
razočarenja. Njeni strahovi su se, paradoksalno, obistinili onda kada su joj se emocije
razmahale. Dozvolila im je da se iznedre u danu u kome je Bernard planirao da joj kaže da
je ostavlja.
Surova igra sudbine...
Šta drugo?
Sijera nije umela da, takav tok događaja, objasni na drugačiji način.
Čekala su je teška vremena, sa tom mišlju je utonula u san.
Kada se probudila, otkrila je da se, nesvesno, primakla Bernardu, da se njeno telo
nalazilo tik uz njegovo, da su im kože bile stopljene. Htela je da se odmakne, ali ju je on, ne
otvarajući oči, obuhvatio rukom oko struka i zadržao je priljubljenu uz sebe.
- Ostani... - prošaputao je, krećući da joj dlanom polako miluje bok.
Želja je odmah prostrujala Sijerinim telom i ona se mazno promeškoljila, srećna i
zahvalna. Nije krila zaljubljenost u očima kada ju je Bernard pogledao. On se odmah
razbudio, nadahnut osećanjima koja su se u njemu probudila pri pogledu na Sijerino
nežno, zaobljeno lice, na kome je blještala svetlost neizbrisive lepote.
Pomazio ju je po obrazu, sve stan strasti koja je nezaustavljivo rasla u njemu, strasti
koja je, toga puta, bila začinjena ljubavlju. Nadneo se nad Sijeru, uhvatio je za ruke i naveo
je da ga pogleda.
Hteo je da joj kaže da je voli, da je ona predstavljala nadoknadu za sve njegove
traume, da je crpeo vitalnost iz njenih usana kao sa izvora samog života.
Ali, uzdržao se. U postelji su se lako izgovarale slatke laži, a on nije želeo da Sijera
pomisli kako je njegova izjava ljubavi, baš to. Nadao se da bi, poljupcima, mogao da joj
prenese poruku, da je ubedi u snagu svojih osećanja.

~ 35 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Kao što je uvek činila, Sijera je rado prihvatila Bernardove usne, ubrzo i njegovo telo.
Voleli su se osećajno i polako, nadahnuti kao nikada pre. Nežnost je prštala oko njih, baš
koliko i strast, koja im je, na svom vrhuncu, podarila divne trenutke senzualne topline.
Zaboravili su, tada, na sve, predani osećaju punoće, povezanosti, smislenosti.
Srca su im se ispunila novom paletom emocija, međutim, oboje su to zadržali za
sebe. Voleli su se kao da je došao kraj svih traženja, svih lutanja, kao da su pronašli jedno
drugo, za sva vremena, ipak, svako od njih je, na svoj način, sputao te utiske.
Bernard je čekao pravi trenutak da ih verbalizuje, a Sijera je verovala kako više nije
bilo nade ni za šta, ma koliko ona želela da sve bude drugačije.

Oboje su se, po napuštanju postelje, istuširali, a kako se Bernardova odeća sušila,

obukao je svoj frotirski mantil, koji je uvek visio na vratima Sijerinog kupatila. On je držao
nekoliko stvari u Sijerinom stanu, za razliku od nje koja, u Bernardovom stanu, nije
uživala istu slobodu. U kuhinji su se smestili za sto, kako bi popili kafu i zasladili se voćem
i slatkišima. Oboje su bili opušteni, najviše zbog toga što su iza sebe ostavili jedan
neverovatno stresan i traumatičan dan. Prosto nisu dozvoljavali sebi da se opterećuju, da
razmišljaju o novim problemima. Žudeli su za predahom, a najviše za onim koji se ticao
njihovog odnosa.
- Volela bih da znam šta se dogodilo prilikom tvog izlaska pred istražnog sudiju -
Sijera je započela tu temu, nakon što ih je kafa razbudila, a pojedem slatkiši im podigli
nivo energije.
- Tvoj advokat me je spasio. Vidi se da je majstor svog zanata. Insistirao je da se
uzme u obzir izjava jedinog prisutnog svedoka, odnosno tvoja. Bez dokaza o tome da sam
namerno povredio Palasija, sudija je odbacio tužbu. Ta priča je zatvorena. Više se neće
pokretati.
- Srećna sam zbog tebe, Bernarde. Bilo bi krajnje nepravedno da si osuđen zato što si
me branio.
- Nadam se da nisi pretrpela neku veću traumu, zbog napada onog bestidnika?
- Sve i da jesam, ta trauma je potisnuta zbog svega što se potom događalo. Tvoj
odlazak u pritvor, infarkt koga je tvoja majka preživela, na kraju osećaj krivice zbog...
zbog...
Sijeri su reči zastale u grlu, a u očima su joj se pojavile suze.

~ 36 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- O kakvoj krivici govoriš, Sijera? - Bernard ju je nežno upitao. - Ni u čemu ne vidim
tvoju krivicu...
- Zar? Zbog mene si proveo noć u pritvoru, ni kriv ni dužan. To je toliko uznemirilo
tvoju majku, da je završila u bolnici. Zbog njenog zdravstvenog stanja ćeš morati da se
odrekneš preseljenja u Brazil i započinjanja novog posla. Bukvalno sam ti onemogućila
realizaciju svih planova. Sada si primoran da ostaneš ovde.
- Sijera... - Bernard je ispružio ruku preko stola, kako bi blago stegao Sijerine prste. -
Molim te prestani da se optužuješ i smatraš se odgovornom. Kako bi ti mogla da budeš
kriva za to što te je jedan manijak napao? Ili što je moja majka loše podnela vest o mom
boravku u pritvoru? Za sve je kriv Kadis! On, a ne ti! Ne ja!
- Ko je Kadis? - interesovala se Sijera kojoj Bernard nikada nije, do kraja, ispričao šta
se zaista dogodilo sa njegovom galerijom.
- Kadis je moj nekadašnji najbolji prijatelj i poslovni partner. Zajedno smo vodili
umetničku galeriju.
- Onu, koja je opljačkana?
- Tačnije, onu koju je Kadis duže vreme pljačkao.
Sijera je ustuknula, ispuštajući uzvik iznenađenja. - Tvoj najbolji prijatelj i poslovni
partner je pljačkao galeriju?!
- Da, nažalost. Jutros sam to saznao od policije. Kadis je uhapšen u Maroku, sa
većinom ukradenih predmeta. Meni će, zahvaljujući tome, biti isplaćen novac od
osiguranja.- Kako sam već namirio dugove, prodajom svega što sam posedovao, dobij eni
novac će mi poslužiti za novi životni početak.
- Drago mi je da je, bar sa jedne strane, pravda zadovoljena. Sa druge, ostaje gorčina
zbog Kadisove izdaje. Kako je moguće da je toliko nisko pao? Sigurno imaš potrebu da ga
to pitaš.
- Tačnije, to sam ga već pitao...
- Oh! Video si se sa Kadisom, nakon njegovog hapšenja?!
- Jesam. A znaš li gde? U ćeliji u kojoj sam proveo noć. Videla si da se u njoj nalazilo
nekoliko ljudi. Među njima je bio i Kadis.
Sijera se sva stresla od jačine stečenog utiska. - Bernarde... Sve što se juče događalo
liči na scenario nekog filma...
- Ih na ono, što je prosto moralo da se dogodi, kako bi se neke stvari iskristalisale -
nadovezao se Bernard. - Kada mi sami nismo u mogućnosti da pravilno usmerimo svoj
život i da pravilno procenimo neke situacije, onda nas više sile svojim putevima vode do
istine. Najčešće su ti putevi posuti trnjem, kako bi naučili potrebne lekcije.

~ 37 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Oh, bože... - Sijera je širom otvorila oči. - Nikada nisam razmišljala na takav način...
- To je zato što si mlada - osmehnuo joj se Bernard. - I što se, do sada, nisi suočavala
sa većim problemima. Ja sam onaj, zbog koga si primorana da gaziš po trnju, kako bi
sazrela.
Uvek bi hodala po trnju, sa tobom, ta izjava je ostala na rubu Sijerinih usana. Nije se
usudila da je glasno izgovori, kako ne bi opteretila Bernarda svojom naklonošću,
- Povrh svega, ja sam se razočarala u Vijanu - Sijera je tužno konstatovala. - Njoj je
Palasio isprao mozak. Uspeo je da je potpuno podredi sebi, da je odvoji od njene prave
prirode. Pa i od mene.
- Isto se dogodilo i Kadisu - dodao je Bernard. - I on se u pljačku galerije upustio
zbog žene, koja je za jedini cilj imala nameru da ga iskoristi. Pretpostavljam da mu je
pričala priče o velikoj ljubavi i lagodnom životu, daleko od svih. A on je na to naseo.
- Žao mi je zbog toga što si doživeo takav udarac od nekadašnjeg najboljeg prijatelja
i partnera, Bernarde - poverila mu je Sijera tužno.
On je slegao ramenima. - Valjda je tako moralo da se desi. Da bi se neke druge stvari
iskristalisale.
Uputio je Sijeri direktan pogled, spremajući se da joj otkrije svoja osećanja, ali je
naglo zaćutao, začuvši okretanje ključa u bravi.
- To su moji roditelji! - objavila je Sijera uplašeno. - Oni jedini imaju ključ od mog
stana.
I, zaista, trenutak kasnije, u kuhinju su ušli Evora i Almondo Figeira, Sijerini roditelji,
čiji su izrazi lica jasno govorili o tome da je prisustvo muškarca, odevenog u frotirski
mantil i sa modricom na licu, predstavljalo poslednji prizor na koji su očekivali da naiđu.

~ 38 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

VIII

Koje je ovo iskušenje po redu, zapitala se Sijera, ne uspevajući da sakrije svoju

zatečenost, baš koliko i to da se osećala neprijatno. Ona jedva da je umela sebi da objasni
Bernardovo prisustvo u njenom stanu, posebno to što su upravo vodili ljubav, iako su
prethodnog dana okončali svoju vezu, na veoma bolan i čudan način.
Sijera je znala da je njeno ćutanje ostavljalo veoma loš utisak. Da su već po tome
njeni roditelji mogli da pretpostave da je radila nešto sramno, nešto dostojno osude.
Pokušavala je da smisli šta bi im rekla, međutim, ostala je nema. Uvidevši to, Bernard je
ustao, prišao Sijerinom ocu i pružio mu ruku.
- Ja sam Bernard Santaren! Molim vas da mi oprostite što stojim pred vama odeven u
frotirski mantil. Odeća mi se trenutno suši.
- Almondo Figeira! - tada se i Sijerin otac predstavio, prihvatajući Bernardovu ruku.
Učinio je to jer ga je procenio kao ozbiljnog čoveka, koji je potpuno vladao sobom,
kao i situacijom. Za razliku od Sijere, on se ponašao kao da nije imao čega da se stidi,
naprotiv, ispoljavao je zavidan stepen samouverenosti.
- Ovo je moja supruga, Evora! - Almondo Figeira je Bernarda upoznao za Sijerinom
majkom. - Moram da priznam da mi vaše ime zvuči poznato, gospodine Santaren. Pritom
ne mislim da sam ga čuo od svoje ćerke, što bi bilo logičnije - dodao je, uputivši Sijeri
ljutiti pogled.
- Moje ime se, pre dve godine, provlačilo po medijima, u vezi sa pljačkom umetničke
galerije, u to vreme smatrane za jednu od uspešnijih u gradu - priznao je Bernard, ne
trepnuvši. - Bojim se da ste ga upamtili upravo tim, ne baš lepim povodom.
- Tačno... - Almondo Figeira se vidno namrštio. - Smem li da znam kako se završila ta
afera?
- Završila se na najgori mogući način. Hapšenjem mog poslovnog partnera, koji je
isključivi krivac za pljačku. Priznajem kako bih više voleo da je ishod istrage drugačiji,
makar morao da trpim doživotne posledice iste. Gubitak prijatelja mi je pao teže od
gubitka tuđe i svoje imovine.
- Žao mi je što to čujem. Ne sumnjam da je sve to bilo veoma traumatično za vas.
- Više nego što možete da zamislite. Ta afera je, ujedno, razlog zbog koga sam
oklevao da se upoznam sa vama, kao Sijerin ljubavni partner.
- Bernard je to izgovorio sa upadljivom čvrstinom u glasu. - Plašio sam se da biste,
prema meni, mogli da imate neke predrasude.

~ 39 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Pa, više ih imamo sada, kada se upoznajemo pod ovim okolnostima! - ubacila se
Evora Figeira, koja je i dalje gledala u Bernarda sa nepoverenjem. - Pritom ne mislim
isključivo na to da smo vas zatekli polunagog u stanu naše ćerke, već i na sinoćni incident,
o kome nas je obavestio porodični advokat. Zbog čega ste završili u pritvoru, gospodine
Santaren?
- Zbog toga što me je branio od Palasija! - Sijera je povratila moć govora, gonjena
potrebom da opravda Bernarda.
- Ko je Palasio? - njena majka je zatražila objašnjenje.
- Vijana se zabavlja sa njim. Pričala sam ti o njemu.
- Ah, da! Pričala si mi o momku sa kojim se Vijana zabavlja, ali ne i o momku,
odnosno, muškarcu sa kojim se ti zabavljaš!
- Kao što sam već rekao, Sijera je poštovala moju volju, gospođo Figeira - Bernard je
požurio da je odbrani pred majkom.
- Da li ste vi svoju majku upoznali sa Sijerom? - Evora Figeira je i dalje bila
neprijateljski nastrojena prema Bernardu.
- Jesam. Njih dve imaju odličan, prijateljski odnos.
- A meni je uskraćena čak i informacija o tome da vi postojite u životu moje ćerke!
Time mi je, kao majci, učinjena nepravda!
- U pravu ste, to nije bilo pravedno prema vama - Bernard je pomirljivo potvrdio. -
Sve što sam želeo je da zaštitim Sijeru od raznih pritisaka, kojima bi sigurno bila izložena,
da je otkrila sa kim se zabavlja.
- Zbog čega je Bernard morao da te brani od tog Palasija? - u razgovor se ponovo
uključio Sijerin otac.
- Siledžija me je napao jer sam mu, prethodno, pljusnula vodu u lice! Usudio se da
dođe u moj stan i da mi preti! Bernard je naišao u pravom trenutku, kada me je Palasio
čupao za kosu i izgovarao gadosti!
Lice Sijerine majke je promenilo boju. - Kako se usudio?! Nadam se da ste ga pošteno
prebili, gospodine Santaren?!
- Tačnije, samo sam ga odgurnuo od Sijere, ali je on, prilikom pada, udario glavom o
ivicu stola. Dobio je potres mozga i posekotinu. Kada se pribrao, podneo je tužbu protiv
mene za nanošenje teških fizičkih povreda. Zbog toga sam proveo noć u pritvoru. Ovo je
prilika da se zahvalim na pomoći, koju mi je ukazao vaš porodični advokat. Insistiram da
mi prosledite njegov račun.
Zvuk, koji je dopro iz kupatila, označio je kraj rada mašine za sušenje veša.
- Izvinite me, idem da se obučem - rekao je Bernard i pošao u kupatilo.

~ 40 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
I Sijera i njeni roditelji su ćutali, dok se Bernard oblačio. Uprkos tišini, moglo se
naslutiti da je napetost bila manja, u odnosu na onu koja je bila po dolasku Evore i
Almonda.
Prihvatili su da sednu za sto, kada ih je Sijera to zamolila. Uključila je aparat za
kuvanje kafe, svesna toga da ju je tek čekao dug razgovor sa roditeljima.
Kompletno odeven, Bernard je ušao u kuhinju i odmah prišao Sijeri, kako bi je
poljubio u glavu.
- Nisam stigao da ti se zahvalim za sve što si, tokom jučerašnjeg dana, učinila za
mene - nežno je izgovorio, milujući je po kosi. - Ne znam kako bih ga preživeo da nisi bila
uz mene.
Ovo su oproštajne reči, pomislila je Sijera, gušeći se od naleta tuge. Tuge, koju je
morala da sputava, kako, pored svega, ne bi morala da otkriva roditeljima da ju je
Bernard, u stvari, tokom jučerašnjeg dana ostavio.
Tek bi ih to zbunilo i izazvalo nepoverenje. Prvo, za šta bi zatražili objašnjenje, ticalo
bi se toga što su zatekli Bernarda u frotirskom mantilu, iako on, od juče zvanično, nije bio
njen ljubavnik.
I sam Bernard se ponašao kao da su oni i dalje u vezi, na čemu mu je bila zahvalna.
Kao iskusniji je brže od nje procenio koje je objašnjenje, od svih, moglo da izazove
najmanje loše reakcije. I, pokazalo se da je bio u pravu.
Zato je ona morala da nastavi da igra započetu igru, nezavisno od toga što joj se grlo
stezalo, i što su suze pretile da joj se, svakog trenutka, izliju na obraze.
Bernard se rukovao sa Sijerinim roditeljima, čvrsto i dostojanstveno, ostavljajući ih
u uverenju da je bio pošten, da se nije povlačio pred nevoljom.
- Voleo bih da smo se upoznali u drugačijim okolnostima - iskreno je izjavio. - Još
jednom se izvinjavam zbog toga što ste me zatekli nedostojno odevenog. Ne gubite iz vida,
molim vas, da je Sijera, na moje insistiranje, krila našu vezu od vas. To jeste bilo
nepravedno prema nama, ipak, mislim da smo time dobili na vremenu, koje smo iskoristili
da se bolje upoznamo. Sada vas sve pozdravljam!
- Do viđenja, gospodine Santaren! - gotovo u glas su ga pozdravili Evora i Almondo
Figeira, sa blagim nagoveštajima osmeha na usnama.

~ 41 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Ovo je kraj, Sijera je zatvorila oči, kako bi unutrašnjim naporima savladala jačinu
patnje, koja ju je obuzela. Bernard više nikada neće doći u moj stan... Pitanje je da li ću ga
ikada više videti...
Dramatičan sled događaja je ostao iza njih, zajedno sa Bernardovom odlukom da je
ostavi, da prekine njihovu vezu. Ništa ih više nije spajalo. Ništa nije ostalo što bi, u
budućnosti, moglo da ih iznova poveže.
Sijerin otac je, na svoj način, protumačio tugu, koja se jasno ogledala na licu njegove
ćerke. Nije je doveo u vezu sa Bernardovim odlaskom, već sa svim onim što su oboje
proživeh proteklog dana.
Prišao joj je, kako bi joj izrazio svoju podršku, kako bi je umirio i utešio. Sijera je sa
zahvalnošću i olakšanjem uronila u njegov zagrljaj i naslonila mu glavu na rame. Više nije
mogla da obuzdava suze. Grunula je u silovit plač, tresući se čitavim telom. Dozvolila je da
iz nje izađe sve ono što je, silom prilika, sputavala proteklog stresnog dana.
Najpre to, da ju je Vijana izdala i izneverila, da ju je izgubila, da će ostati u nemilosti
svog agresivnog momka. U sebi je i dalje nosila neispoljeni strah od Palasija, od njegovog
napada. Potisnula ga je, savladana brigom za Bernarda, koji je nepravedno uhapšen.
Potom je bila prinuđena da strepi za Tavirin život, i da se smatra odgovornom za
promene, koje će da uslede zbog njenog pogoršanog zdravstvenog stanja.
Na kraju, izgubila je Bernarda... To ju je bolelo najviše od svega i proizvodilo strah,
kakav nikada ranije nije iskusila.
Zato je snažno grlila oca, nemo tražeći pomoć, podršku, ohrabrenje.
On joj je to pružao, baš kao i majka koja joj je prišla, kako bi joj dodala čašu vode i
pomazila je po kosi.
Sijera je prihvatila čašu sa vodom i ispila je u jednom gutljaju. Bila je užasno žedna.
Prestala je da plače, uviđajući da je veoma uznemirila svoje roditelje, koji nisu navikli da je
gledaju nesrećnu. Smatrali su je za vedru, zadovoljnu i bezbrižnu devojku, sposobnu i
samostalnu.
- Oprostite mi... - Sijera je smogla snage da pogleda svoje roditelje u oči, kada su svi
seli za sto. - Žao mi je što sam vas lagala, što sam krila svoju vezu sa Bernardom. On vam je
objasnio razloge, zbog kojih je insistirao na tome. Svim srcem se nadam da ste ih uvažili.
- Priznajem da sam, u početku, bio zatečen, pa i šokiran, čak - prvi se oglasio
Almondo Figeira. - Nakon što sam savladao taj prvi utisak, počeo sam da Bernarda
posmatram nepristrasno, bez predrasuda. Mogu da ti kažem da mu verujem. On je,
očigledno, veoma zreo i ozbiljan čovek. Stao je pred nas i zauzeo se za tebe. Preuzeo je
odgovornost, u želji da te zaštiti. Šta bi jedan otac mogao više da poželi od momka svoje
ćerke?

~ 42 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Ja ne znam ništa o toj pljački galerije - ubacila se Evora. - Šta se, tačno, dogodilo?
- Galerija, koju je Bernard držao sa svojim prijateljem, Kadisom, je pre dve godine
opljačkana - Sijera je udovoljila majčinoj znatiželji. - Sve vrednosti, procenjene na oko
milion evra, su nestale, zajedno sa Kadisom. Da bi sanirao štetu, Bernard je prodao svu
svoju, kao i imovinu svoje majke. Njih dvoje su iznajmili stan, u kome su skromno živeli
dve godine. Sve to je od Bernarda napravilo jednog nepoverljivog i razočaranog čoveka. Ni
sada mu nije lakše, kada je saznao da ga je upravo prijatelj i partner izdao i opljačkao.
Uspeće, međutim, da povrati sav novac, što će mu predstavljati bar neku satisfakciju.
- Divim ti se što si, u takvim okolnostima, bila uz njega - Sijeru je iznenadio taj
komentar njene majke. - Zavolela si ga, uprkos njegovoj teskobi, nedostatku novca, kao i
činjenici da živi sa majkom u iznajmljenom stanu.
- I ja ti čestitam na tome, mila - nadovezao se Almondo Figeira, ni ne sluteći koliko je,
svojim recima, podsticao Sijerinu tugu. - Današnje devojke biraju bogate, ili bar dobro
situirane, momke, ne hajući za ljubavlju. A tebi je ona najvažnija! Veoma sam srećan zbog
toga što i Bernard tebe voli!
Sijeru je iznenadila tvrdnja njenog oca. Toliko, da ga je pogledala začuđeno.
- Pitaš se kako znam da te Bernard voli? - Almondo Figeira je dobroćudno upitao. -
Pa, to se vidi! On sigurno nije od onih muškaraca koji su preterano romantični, ili izdašni
na recima, ipak, njegovo ophođenje prema tebi jasno govori da je zaljubljen. Da li ste, vas
dvoje, pričali o braku?
- I mene to zanima! - Evora je radoznalo pogledala Sijeru, ne sluteći agoniju koja se u
njoj odvijala.
- Ne, nismo razgovarali o braku. Naša veza je, sve vreme, u senci nekih ružnih
dešavanja - Sijera je pribegla tom objašnjenju. - Bernardu je bilo primarno rešavanje
konkretnih životnih problema, koji su ga sprečavali da mi se u potpunosti posveti.
Sijera je izgovorila upravo ono, što je definisalo Bernardovu i njenu vezu, a da toga
nije ni bila svesna. Smisao svoje izjave je cenila samo po utisku, koga je izazvala na njene
roditelje.
- Ako sam dobro razumela, konačno je svim problemima došao kraj - Evora Figeira
je upitno pogledala Sijeru. - Krivac za pljačku je pronađen, a Bernard će dobiti zasluženu
odštetu. Naravno, oboje ćete morati da se izborite sa izdajom najboljih prijatelja.
Međutim, takav je život. Najvažnije od svega je da vas dvoje ostanete u dobrim odnosima.
- Slažem se - nadovezao se Almondo Figeira, ne krijući svoju naklonost prema
Bernardu. - Ništa vas više ne sprečava da unapredite vašu vezu. Imate našu podršku i
blagoslov!

~ 43 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Hvala vam... - promrsila je Sijera, plašeći se trenutka u kome će morati da razočara
roditelje, objavom da ju je Bernard ostavio, da je se odrekao, upravo onda, kada su se
stvorili uslovi da njih dvoje unaprede svoju vezu.

~ 44 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

IX

Po izlasku iz Sijerinog stana, Bernarda su obuzele nevesele misli i sumorne emocije.

Nimalo nije sumnjao u to da će Sijerini roditelji učiniti sve što je bilo u njihovoj moći da je
optuže kako je napravila loš izbor muškarca za ljubavnu vezu. Gotovo da i nije mogao da
im zameri na tome.
Čime je, on, mogao da se pohvali? Ugledom? Zvanjem? Statusom? Imovinom?
Bio je beskućnik, poznat po prljavoj aferi, propali vlasnik galerije koji je živeo sa
bolesnom majkom, koji nije posedovao čak ni svoja kola. Uz to je proveo noć u pritvoru, iz
koga ga je izvukao tuđ, a ne njegov advokat.
Sve je to bilo previše informacija za Sijerine roditelje, previše loših informacija. Celu
sliku je pogoršalo to što su ga zatekli u frotirskom mantilu, što nije moglo da predstavlja
lep prizor ni za čije, pa ni za Sijerine roditelje.
Slučaj je hteo da dođu u najgorem trenutku, da im se on predstavi u najgorem
izdanju. Nakon dana u kome je doživeo niz neprijatnosti, i nakon noći koju je proveo u
pritvoru, iza rešetaka.
Istina, dobio je iskupljenje u vidu poljubaca koje je razmenio sa Sijerom, u toku
vođenja ljubavi. Oni su ga regenerisali, oni su mu dali snagu da nastavi, da ne posustane,
uprkos brojnim razočarenjima i poteškoćama. Najlepšim od svega je bilo to što je u
Sijerinom zagrljaju dobio potvrdu svoje ljubavi prema njoj, i novi dokaz njene ljubavi
prema njemu.
Zajedno su stvorili ambijent, pogodan za objavu osećanja, za konačno definisanje
veze. Nalazio se na korak od toga, kada su se, neočekivano i nenajavljeno, pojavili Sijerini
roditelji, i udaljili ih od svih planova, verovatno zauvek.
Kada je ušao u svoj stan, Bernard je posegao za alkoholom. Bio je očajan, ali i besan
na sebe. Pitao se kako je mogao, ishitreno i nepromišljeno, da donese odluku o napuštanju
Sijere, kada je ona predstavljala najvredniji deo njegovog života? Jedino opravdanje
pronalazio je u tome da je tu odluku doneo u jednom dramatičnom preokretu, u kome je
saznao da ga je pokrao i izneverio najbolji prijatelj. U želji da pobegne od svega, a najviše
od razočarenja, težio je jedino tome da stekne osećaj dugo priželjkivane slobode.
Zbog uverenja da više ništa nije mogao da učini, kako bi zadržao Sijeru, Bernard je
sve više pio. Govorio je, u tom pijanstvu, da nije ni zaslužio da ima takvu devojku pored
sebe. On, koji nije prozreo zaveru najboljeg prijatelja, on, koji je dozvolio da sve izgubi,
koji se lakomisleno odrekao najvažnije osobe u svom životu.

~ 45 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Da sam ja na mestu Sijerinih roditelja, zabranio bih svojoj ćerki da se zabavlja sa
gubitnikom, kakav sam ja. Bernard je bio brutalno iskren prema sebi. Za Sijeru je bilo
najbolje i najbezbednije da se ne petlja sa njim. Čitavim tokom zabavljanja joj je malo toga
lepog priuštio, a i tada je kretao od ničega, od nule. Tek je trebalo da izgradi svoj život,
kako bi bio dovoljno udoban da ga deli sa nekim.
Sa velikom količinom mrzovoljnosti, Bernard je prihvatio da razgovara sa Larijom,
koja ga je pozivala preko skajpa. Oglušio bi se na taj poziv da nije osećao obavezu da
Lariju obavesti o promeni planova, vezanih za njegovo zaposlenje i preseljenje u Brazil.
Stegao je usne kada je Larija ciknula, ugledavši njegovu posekotinu i još uvek vidljiv
otok na licu. Nije bio raspoložen za to da ponavlja priču o tuči sa Palasijom, niti noć
provedenu u zatvorskom pritvoru.
- Šta ti se dogodilo?! - Larija je odmah zatražila objašnjenje, ne sluteći da je njeno
pitanje još više podiglo stepen Bernardove nervoze.
- Muška tuča u kafani - slagao ju je, bez imalo krivice. - Hvala ti na svemu što si
učinila za mene, Larija, kao i na onome što si se, tek, spremala da učiniš. Ipak, prinuđen
sam da otkažem svoje preseljenje u Brazil - odmah joj je saopštio, kako bi što pre završio
taj razgovor.
Ona nije uspela da sakrije koliko ju je ta informacija iznenadila, ali i razočarala. -
Smem li da znam šta je uslovilo to otkazivanje?
- Bolest moje majke. Juče je doživela srčani udar. Zabranjeno joj je da se umara.
- Ali, to nije razlog za otkazivanje, već samo za odlaganje preseljenja!
Tvoja majka će svakako moći da putuje, kada se bude potpuno oporavila!
- Ne mogu da rizikujem toliko. Uostalom, ona nikada nije ni želela da se preseli.
Prihvatila je tu ideju da bi meni udovoljila, imajući u vidi ono kroz šta sam prošao.
- Bernarde, ovde, u Sao Paolu, postoji odlična klinika za lečenje srčanih bolesnika.
Načelnik je moj dobar prijatelj! Preko njega bih, za tvoju majku, uspela da obezbedim
najbolji mogući tretman! Možda i bolji od onog, koga ima u Lisabonu!
- Verujem ti, ipak, odlučan sam u nameri da ne dolazim u Brazil. Molim te da više ne
insistiraš na tome.
Po izrazu Larijinog lica se videlo da se borila sa besom i razočarenjem istovremeno. -
Juče sam sve pripremila za tvoj dolazak, Bernarde! Obavestila sam Ministarstvo kulture o
otvaranju novog radnog mesta u muzeju! Dala sam agenciji za nekretnine nalog da ti
pronađu stan, u kome bi živeo do pronalaženja trajnog rešenja! Gledala sam i oglase sa
polovnim automobilima, kako bi imao svoja kola odmah po dolasku u Sao Paolo!

~ 46 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Bernard je umorno uzdahnuo, obuzdavajući se od činjenja burne reakcije. - Lepo od
tebe, Larija. Ipak, ne sećam se da sam bilo šta od toga tražio. Posao si mi, priseti se toga,
sama ponudila. Nisam potpisao nikakav ugovor, niti sam se na bilo šta zvanično obavezao.
Siguran sam da ćeš bez problema resiti problem zaposlenja kustosa u muzeju.
- Sada zaista nisi fer, Bernarde! - Larija je konačno pokazala kako se, zaista, osećala. -
Meni nije potreban još jedan kustos u muzeju! To mesto je izmišljeno zbog tebe! A ti ga,
sada, odbacuješ!
- Zbog razloga koga sam ti naveo na početku razgovora! - i Bernard je polako gubio
strpljenje. - Majka mi je, koliko juče, bila u kritičnom stanju! Uostalom, više ni ne želim da
napuštam Lisabon. U njemu živi devojka koju volim.

Za Lariju je dobijena informacija predstavljala svojevrsni šok, koga nije uspela da

savlada, niti da sakrije. Čitavo lice joj se oblilo rumenilom, dok joj se u očima čitao bes.
Njeni stisnuti zubi su dovoljno govorili o tome koliko joj se neizgovorenih reči gomilalo u
grlu.
- Nisam znala da imaš devojku, Bernarde... - procedila je, obuzeta ljubomorom.
- Nije ni bilo nužno da to znaš - hladnokrvno joj je odgovorio, misleći kako nije imao
ni trunku volje da bude obziran.
- Zar nije? Da budem sasvim iskrena, očekivala sam da, nas dvoje, po tvom
doseljenju u Sao Paolo nastavimo našu priču.
- Nijednog trenutka to nisam imao u planu. Naša priča nije bila ništa drugo do kratka
letnja avantura. Ona nije imala potencijal da traje.
- Mislim da sada nisi iskren, Bernarde. Ni prema meni, ni prema sebi. Dovoljno sam
iskusna da tvoju želju, da se doseliš baš u Sao Paolo, povežem sa sobom. Sigurna sam da si
i ti razmišljao na takav način. Ne znam zbog čega se sada ograđuješ od toga.
- Iza mene je jedan užasno težak period, Larija. Veruj mi da me tokom njegovog
trajanja nikakve ljubavne kalkulacije nisu zanimale. Prihvatio sam tvoj poziv zato što si mi
ga uputila. Jedina od svih. Ovde su mi sva vrata, na neki način, zatvorena. Iako nisam
krivično gonjen, na mom imenu postoji senka. Zato je bilo nužno da odem u inostranstvo.
Brazil je, zbog jezika, predstavljao logičan izbor. Tvoj poziv je pomogao da donesem
konačnu odluku.

~ 47 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Larija se samoironično osmehnula. - Na čudan način mi uzvraćaš to što sam ti, jedina
od svih, ukazala poverenje, što sam ti ponudila posao, i to u okviru tvoje struke. Hiljade
mladih ljudi čekaju na posao, koji je čekao tebe. A ti ga sada odbijaš.
- Jedino što ti dugujem, Larija, je zahvalnost. Podsetiću te da sam ti je ukazao na
samom početku ovog razgovora. Kao što sam ti, uostalom, na početku i objasnio šta me je
sprečilo da ispoštujem tvoju dobru volju prema meni.
- Na početku si mi rekao da otkazuješ preseljenju u Brazil zbog majčine bolesti, da bi
kasnije izjavio kako ostaješ u Lisabonu zbog svoje devojke! Nešto od toga nije istina!
Bernard je prošao prstima kroz kosu i opsovao u sebi, otkrivši da mu je čaša sa
pićem bila prazna. - Ovaj razgovor se nepotrebno odužio - morao je da bude iskren. - Ako
misliš da ti dugujem neko izvinjenje, smatraj da ti ga iskazujem. Zaista nisam želeo da
izazovem bilo kakav konflikt među nama.
- To m ja ne želim - nadovezala se Larija. - Meni je stalo do tebe, Bernarde. Zaista
sam se radovala tvom dolasku u Sao Paolo. Dobro sam upamtila koliko nam je bilo lepo
tokom onih nekoliko dana, koliko smo proveli zajedno.
- Dani, o kojima govoriš, su prošli. I zaboravljeni su, što se mene tiče. Čak i da sam se
doselio u tvoj grad, Larija, odmah bih te zamolio da ne gajiš nikakve romantične ambicije
prema meni.
- Zato što imaš devojku, koju voliš? - zatražila je potvrdu, sa neskrivenim cinizmom.
- Tačno!
- Koliko juče si bio spreman da je ostaviš, zajedno sa kompletnom prošlošću? - Larija
ga je podsetila na njegovu odluku.
- Jesam. Bio sam ponet preokretom, vezanim za status krađe predmeta iz galerije.
Taj osećaj lične satisfakcije mi je pomutio razmišljanje.
- Meni sve to ne liči na ljubav. Da zaista voliš tu devojku, nikada...
- Sada je dosta, Larija! - prekinuo ju je Bernard iznervirano. - Rekao sam sve što sam
želeo! Ostalo je samo moja stvar, moja briga! Izvini na ovom tonu, danas se ne osećam
najbolje, a pritom mi je majka u bolnici, što me čini rastrojenim!
- U redu - prihvatila je Larija, uviđajući da je preterala. - Mogu li nekako da ti
pomognem?
- Za sada sve držim pod kontrolom. Hvala ti.
- Ostajemo na vezi, zar ne?
- Naravno! - potvrdio je Bernard, nakon čega je, sa velikim olakšanjem, isključio
kompjuter.

~ 48 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

Jutro, nakon prospavane noći, donelo je Bernardu potvrdu svih uverenja, koji su se
ticali onoga što je osećao prema Sijeri. Ona je predstavljala najsvetliju tačku u njegovom
životu, najveću radost, donosila mu je smislenost, optimizam, nadu. Voleo ju je i želeo
trajno kraj sebe.
Bio je spreman da učini sve, kako bi je ubedio u jačinu i ozbiljnost svojih emocija.
Međutim, plašio se da je propustio sve prilike i šanse za to. Sijeru je duboko povredila
njegova odluka da je ostavi, a potonji događaji mu takođe nisi išli u prilog. Posebno susret
sa njenim roditeljima, koji su i dalje imali jak uticaj na život svoje ćerke.
Na osnovu toga, što mu se Sijera dva dana nije javila, Bernard je zaključio da su joj
roditelji zabranili kontakt sa njim. Poštovao je tu njihovu zabranu, ne želeći da Sijeri pravi
dodatne probleme. Nakon onih, koje joj je priredio, bio je dužan da je ostavi na miru, da joj
dozvoli da se pribere.
Teško je podnosio pomisao da ju je izgubio. Bežao je od tih misli, zavaravao se da još
uvek nije bilo kasno za njih dvoje.
Najteže od svega mu je bilo to što ga je majka ispitivala o Sijeri, što je tražila da je
vidi. Bernard je najavljivao njen dolazak, iako je znao da do istog neće doći.
Mrzeo je prazninu svog stana, kao i to što nije imao sa kim da podeli svoju tugu. Svi
prijatelji, sa kojima se nekada družio, su se polako povukli iz njegovog života. Neki zbog
sumnji, vezanih za njegovo poštenje, neki zbog toga što je postao ogorčen i depresivan.
Jedina osoba, koja ga je prihvatala takvog, bila je Sijera. Ona je videla i volela ono
dobro u njemu koje nije moglo da nestane, koje nikakva depresija nija mogla da uruši.
Zahvaljujući njoj, on je opstao, opstale su te njegove dobre osobine. Mogao je da ih
pokrene, da ih iskoristi za novi životni početak.
O Kadisu više nije razmišljao. Angažovao je advokata, kako bi povratio sva svoja
prava, sav izgubljeni novac. To je predstavljalo jedinu aktivnost, na koju je uspeo da se
natera. Preostalo vreme je provodio u besciljnom razmišljanju i planiranju onoga, čime bi
mogao da se bavi.
Dosta je pio, posebno uveče, tako da se budio mamuran, što mu je savršeno
odgovaralo. Bolele su ga jasne misli, kao i neutažene emocije. Lakše je podnosio glavobolje
i opštu mentalnu usporenost.
Jednog jutra je, ranije nego što je to inače činio, posetio majku, jer je planirao da
ostatak dana provede konstruktivno, u kancelariji svog advokata. Upravo je advokat

~ 49 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
insistirao na tom sastanku, jer je povukao neke poteze, za koje su mu bila potrebna dalja
uputstva.
Dok je ulagao ogromne napore kako bi što pribranije razgovarao sa advokatom,
Bernard nije ni slutio da je Sijera došla u bolnicu, kako bi posetila njegovu majku.
Još manje je mogao da predvidi da će ona, ponovo igrom sudbine, naleteti na Lariju
koja je, pravo sa aerodroma, takođe došla u bolnicu.
Dve žene su, ne znajući za muškarca koji ih je povezivao, istovremeno prišle pultu za
davanje informacija. Kako je Sijera stala kod pulta pre Larije, prva je zatražila da joj se
kaže da li je Tavira Santaren prebačena u drugu sobu, ili se i dalje nalazila u onoj, u koju je
bila smeštena neposredno nakon operacije.
Dežurna bolničarka joj je rekla u kojoj se sobi tražena pacijentkinja nalazila. Sijera
nije ni stigla da se zahvali, jer ju je Larija lagano povukla za ruku, skrećući joj pažnju na
sebe.
- Ti si Bernardova devojka, zar ne? - upitala je, gledajući je prkosno i ratoborno.
Sijera je ustuknula, koliko od iznenađenja, toliko i od toga što joj je glavom prošlo
mnoštvo neveselih misli. Zurila je u Lariju širom otvorenih očiju, uviđajući da je bila
veoma lepa, atraktivna i moderno odevena. Odisala je velikim samopouzdanjem, velikom
sigurnošću u sebe. Po svemu je odgovarala profilu žene, koja je mogla da se dopadne
muškarcu, kakav je Bernard.
- Ko ste vi? - Sijera je to upitala Lariju, strepeći od odgovora.
Iskusna Larija je munjevito postala svesna svoje nadmoći. - Ja sam Larija Sintra,
Bernardova prijateljica. Upravo sam doputovala iz Sao Paola. Želim da iznenadim
Bernarda, kome nisam najavila svoj dolazak. Znaš li gde je on?
- Ne, ne znam. Nas dvoje nismo bili u kontaktu proteklih nekoliko dana.
- Sijera joj je to naivno otkrila, pritisnuta neizvesnošću i strahovima.
- Zar ste raskinuli?! Ah, previše pitam! - Larija se lažno osmehnula Sijeri. - Kako se
zoveš?
- Sijera.
- Lepo ime. I ti si lepa. Bernard je oduvek imao dobar ukus, po pitanju odabira žena.
- Na osnovu čega ste pretpostavili da sam njegova devojka?
- Pričao mi je o tebi. Potom, zatekla sam te kako se raspituješ za njegovu majku.
Dovoljno da naslutim tvoj identitet.
- Šta vam je Bernard pričao o meni? - bilo je jače od Sijere da to upita.

~ 50 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Spomenuo te je prilikom pregovora, koje smo vodili u vezi sa njegovim
preseljenjem u Sao Paolo. Priznao mi je da u Lisabonu ostavlja devojku, zajedno sa
celokupnom svojom prošlošću.

Vidno uznemirena dobijenim odgovorom, Sijera se pomerila u ugao, kako ne bi

pravila gužvu kod pulta za informacije. Tako potresena, nijednog trenutka nije
posumnjala da je Larija lagala, da se služila nečasnim sredstvima, kako bi je dotukla, kako
bi je odvojila od Bernarda.
Uverenoj u to da je već izgubila Bernarda, Sijeri je malo nedostaje da se oseti
potpuno poraženo, da se odrekne i poslednjih tragova nade. Bilo joj je teško da sputava
svoje pesimistične misli, u istoj meri koliko joj je bilo teško da previđa Larijinu
superiornost. Ona i Bernard su, očigledno, pripadali istom svetu. Onom, u koji je Bernard
hteo da se povuče, uveren da će u njemu pronaći mir i sreću.
Sijera je progutala knedlu, duboko, istinski tužna. Htela je da ode, ali joj Larija nije to
dozvolila.
- Da li si bliska sa gospođom Tavirom? - postavila joj je to pitanje, svesna toga da se
nalazila na dobrom putu da izbriše Sijeru sa spiska svojih suparnica.
- Jesam, bliska sam. Zato sam i došla da je posetim. Ipak, sačekaću još jedan dan sa
posetom. Vi imate prednost, obzirom na to da ste doputovali izdaleka.
- Ah, nema potrebe da odlažeš svoju posetu! Ja sam došla u Lisabon zbog Bernarda!
Očekivala sam da ga zateknem ovde, u bolnici! Njegovu majku ni ne poznajem! Pričao mi
je dosta o njoj. Zanimljivo, o tebi mi nikada nije pričao. Baš čudno, obzirom da ste dugo u
vezi - Larija nije odustajala od namere da Sijeru udalji od Bernarda.
Naslutila je da su, njih dvoje, već imali neki problem, i želela je da tu neraščišćenu
situaciju iskoristi.
- Ako dobro poznajete Bernarda, znate da on ume da bude veoma diskretan.
Verujem da je upravo to razlog zbog koga vam nije pričao o meni, o našoj vezi.
- Da, u pravu si! Odnosno, nadam se da si u pravu! Bilo bi užasno da te Bernard nije
spominjao iz nekih drugih razloga.
- Ja ću sada da odem, u svakom slučaju! - objavila je Sijera, jedva prikrivajući to
koliko je bila ranjiva, koliko se osećala slabom i nebitnom pred Larijom.

~ 51 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Ipak, pronicljiva Larija je svega toga bila svesna, a najviše definitivnog zaključka da
su, između Sijere i Bernarda, postojali problemi. Na kraju, sama Sijera joj je priznala da
Bernarda nije videla nekoliko dana. Po dolasku u bolnicu je tražila informaciju o tome u
kojoj sobi mu je majka bila smeštena. Sve je to govorilo u prilog sumnji da im nisu cvetale
ruže, da im je odnos bio uzdrman.
Larija se nalazila na putu da sve to maksimalno iskoristi, da situaciju okrene u svoju
korist.
Gestom neiskrene brižnosti, spustila je ruke na Sijerina ramena. - Vidim o čemu se
ovde radi. Hoću da te umirim. Bernard i ja smo nekada bili ljubavnici, ali smo sada samo
prijatelji. Ne krijem da mi se on dopada. Kada je najavio svoje doseljenje u Sao Paolo,
radovala sam se ljubavnoj renesansi među nama. Ona bi se verovatno dogodila da je
Bernard slobodan. S obzirom da nije, nemam nameru da se mešam u njegovu i tvoju vezu.
Pod uslovom da je i dalje aktuelna, naravno. - Želim vam prijatan boravak u Lisabonu! -
Sijera je imala snage tek to da izgovori, pre nego što je zaobišla Lariju i potom pognute
glave napustila bolnicu.

Umornoj od dugog puta, Lariji je taj razgovor sa Sijerom podigao nivo energije.
Smatrala je kako je imala puno pravo da se nada da ju je Bernardova devojka procenila
kao dostojnu suparnicu. Onu, koja je mogla da joj preotme ljubavnika. Jer, njihova veza je,
očigledno, bila uzdrmana, a ona, Larija, je samo dodala ulje na vatru. Uplašila je Sijeru,
koja je već bila dovoljno nesigurna. Kako u sebe, tako i u jačinu Bernardove naklonosti.
Uverena da je njena poseta tek tada mogla da se pokaže kao korisna, Larija se
smestila u čekaonici, ispred sobe u kojoj je Tavira ležala, kako bi sačekala Bernarda. Bila je
spokojna i rešena da ga ne pritiska previše, već da bude strpljiva i sačeka rasplet njegove i
Sijerine veze.
Kada je ugledao Lariju u čekaonici, Bernard nije uspeo da sakrije svoju mrzovolju.
Njenu posetu je doživeo kao vrstu presinga, koji mu, pored svega što mu se dešavalo,
zaista nije bio potreban.
Sputavajući želju da sočno opsuje, poljubio je Lariju u oba obraza i poželeo joj
dobrodošlicu.
- Došla sam kao tvoja prijateljica, koja želi da ti pomogne - Larija je preduhitrila sva
Bernardova pitanja. - Jasno je da si, trenutno, destabilizovan. Mislim da ti je potreban

~ 52 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
neko da te usmeri, da ti odredi fokus. Usuđujem se da mislim kako sam upravo ja to u
stanju.
- Da budem sasvim iskren, tvoja poseta me je, trenutno, još više izbacila iz ležišta,
Larija - Bernard nije imao volje da pažljivije bira reči. - Prolazim kroz težak period. A ono,
što mi pada najteže od svega, jedino ja mogu da rešim.
- Govoriš o svojoj devojci, zar ne? Bernard je uzdahnuo, pokušavajući da se seti
razloga zbog kojih mu se, svojevremeno, Larija dopala, zbog kojih je imao ljubavnu aferu
sa njom. Nije uspeo. Pred sobom je video jedino ženu sa ogromnom sujetom, ženu koja
nije tolerisala odbijanje, koja je insistirala da bude po njenom. I koja je, na kraju, preletela
okean kako bi učinila još jedan pokušaj da ga privoli sebi.
- Bojim se da ne postoji lepši način da ti kažem šta zaista mislim o tvom dolasku,
Larija, sem da je uzaludan. Upravo dolazim od advokata koji me usmerava i daje mi fokus,
da upotrebim tvoje izraze. Angažovao sam ga kako bi mi pomogao da povratim svoj život.
Već se naziru njegovi novi obrisi. A ti se nikako ne uklapaš u tu sliku.
Larija se ironično podsmehnula. - Postao si tako grub, Bernarde. Svako drugi bi, na
tvom mestu, cenio moj gest. Ti ga odbacuješ! Ja to nisam zaslužila!
- Ni ja nisam zaslužio da me maltretiraš! Tvoju posetu i ovaj razgovor smatram
upravo maltretiranjem! Oboje znamo šta hoćeš od mene, Larija! Ne znam kako da
tumačim tvoju upornost! Sao Paolo je grad pun prelepih muškaraca! Ti si prelepa žena!
Samo se osvrni oko sebe i videćeš da nisam jedini muškarac na svetu!
- Zar bi trebalo da se osećam krivom zbog toga što te smatram posebnim? Što ne
mogu da zaboravim dane koje smo proveh zajedno? Što osećam nešto prema tebi?
- Ne, naravno! Međutim, ni ja ne bi trebalo da se osećam krivim zbog toga što nisam
u situaciji da ti uzvratim osećanja! Već sam ti rekao da su ona usmerena ka drugoj ženi! I
tako će biti zauvek!
- Šta ti ta druga žena nudi, Bernarde? Posao? Pomoć? Intelektualno dopunjavanje?
Da je sve to tačno, ne bi donosio odluku da je ostaviš, makar ta odluka bila doneta i u
nekom specifičnom trenutku!
- Uporno zloupotrebljavaš nešto, što smatram svojom najvećom greškom, nešto
zbog čega ispaštam. Prijatelji to ne rade.
- Ali prijatelji, jedni drugim, otvaraju oči. Ja ti nudim nešto konkretno. A ta devojka...?
Šta ti ona nudi? I šta, uostalom, ti nudiš njoj?
Bila su to pitanja koja su dodatno podgrejala Bernardovo osećanje krivice. - Kao što
sam već rekao, ne dugujem ti nikakva objašnjenja, Larija. Pitam se šta bi još trebalo da

~ 53 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
kažem ili učinim, kako bi uvidela da nisam neko sa čijom bi muškom naklonošću mogla da
računaš?
Larija je znala kada da odstupi, kako bi zadržala još neku šansu da ostvari svoju
nameru. - U pravu si! Dozvolila sam da me čežnja odvede na tuđi teren, tamo gde nema
mesta za mene! Nadam se da će glava brzo uspeti da mi se ohladi.
- I ja se tome nadam - nadovezao se Bernard, bacivši pogled na sat. - Moram sada da
idem. Majka me očekuje.
- Smem li da je upoznam i poželim joj brzo ozdravljenje?
- Naravno! - Bernard se nevoljno složio, smatrajući kako ne bi bilo korektno da joj
odbije tu molbu.

~ 54 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

XI

Tavira Santaren je, uprkos bolesti i slabosti, nepogrešivo pogodila sa kojim je

ambicijama Larija došla u Lisabon. Bilo je dovoljno da je vidi, da uhvati poglede koje je
upućivala Bernardu, pa da je prozre, da je raskrinka. Uzela je u obzir ono što je već znala o
njoj, a to je da je bila uspešna, iskusna, zrela, da je obično ostvarivala sve što bi poželela.
A ona je odavno i neskriveno želela Bernarda. Na kraju, doputovala je čak sa drugog
kontinenta kako bi ga videla, kako bi ga nagovorila da se doseli u Sao Paolo, uprkos
svemu.
Larija Sintra je, prema Tavirinom mišljenju, predstavljala ženu koju nije bilo
pametno potceniti. Ona je najavila skori povratak kući, ipak, bila je dovoljno uporna da
raspoloživo vreme iskoristi na najbolji mogući način.
Ni sama Tavira nije želela da miruje, da čeka na Larijine poteze. Pozvala je Sijeru
telefonom i zamolila je da joj dođe u posetu.
- Niko me ne posećuje, sem Bernarda - požalila se, glumeći da je usamljena. - Volela
bih da te vidim.
- Doći ću već sutra! - obećala je Sijera, radujući se susretu sa Tavirom, kojoj se
zdravlje poboljšalo, i strepeći od susreta sa Bernardom.
Stezala je srce, kad god bi pomislila na njega. Ali, kada bi se prepustila čežnji... Kada
bi zamislila sebe obgrljenu Bernardovim rukama... Tada bi se uzdizala visoko, tamo, gde je
vladala radost, gde se prostirala lepota, gde se osećala kompletnom. U toj intenzivnoj
emotivnoj sferi se sve činilo moguće, dostižno, ostvarivo. Tu je ona bila svoja, ona prava,
sposobna da prima i pruža, da voli do beskraja, najpre Bernarda, potom i sve druge ljude.
Uz njega je postala nesebična i emotivno izdašna. Bila mu je zahvalna zbog toga.
Pitala se da li je ona ostavila ikakav trag u njegovom životu. Da li mu je nešto značila,
tokom onog vremena, koje su proveli zajedno? Na koji načinje razmišljao onjoj?
Oduvek su dobro funkcionisali kao ljubavnici, ipak, to nije bilo dovoljno za
dugovečnu i kvalitetnu vezu.
Sijera je, na jedan način, želela da sebe poštedi stresa, koga bi svakako preživela
prilikom susreta sa Bernardom. Na drugi, smatrala je kako bi bilo detinjasto da ga
izbegava, još više, da se ogluši o to da mu je majka ležala u bolnici. Oboje su bili odrasli i
smatrala je logičnim da se i ponašaju u skladu sa tim.

~ 55 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Na kraju, niko joj nije garantovao da će sresti Bernarda. On je, kao najbliži rođak,
sigurno imao mogućnost da dolazi u bolnicu kad god poželi, nezavisno od terrnina za
posete.
Kada se zaputila u bolnicu, Sijera nije znala čemu se više nadala. Susretu sa
Bernardom, ili njihovom mimoilaženju.
Odlučila je da se usredsredi na Taviru, kojoj je odnela kolače, voće i cveće. Rado je
uronila u njen majčinski topao zagrljaj, iznova dobivši uverenje da ju je ta draga žena
iskreno volela.
- Hvala ti što si došla, dušo! - Tavira je pozvala Sijeru da sedne na stolicu, pored
njenog kreveta. - Ni ne slutiš koliko mi je nedostajalo da te vidim!
- I vi ste meni nedostajali, gospođo Tavira! - Sijera je to izjavila ozarenog lica. - Drago
mi je da vam se zdravstveno stanje popravlja! Odlično izgledate!
- Tako se i osećam. Brinu me, samo, dve stvari, o kojima moram da razgovaram sa
tobom. Prva se riče one napasnice, Larije...
Sijera je instinktivno ustuknula, na sam pomen Larijinog imena. Ta žena je bila
odgovorna za njene sumorne misli, za njeno neraspoloženje, patnju i strepnju. Žalila je što
ju je ikada srela.
- Larija je bila toliko drska da me poseti - nastavila je Tavira, obzirom na to da je
Sijera ćutala. - Ha! Kao da sam ja žudela da je vidim! Jedva da mogu da poverujem da je
doputovala čak iz Brazila, kako bi pokušala da ubedi Bernarda da se predomisli, po
pitanju našeg preseljenja!
- Teško da bi čovek mogao to da joj zameri - Sijera je odlučila da zvuči neutralno. -
Bernard je muškarac za koga se vredi boriti.
- E, pa, ona se uzaludno bori za naklonost mog sina! Uzaludno je dolazila sa drugog
kontinenta! Bernard voli tebe, Sijera! - izjavila je vatreno Tavira. - Tebe, i samo tebe!

Bilo je tako lepo to čuti... Makar te reči poticale od žene rukovođene majčinskim
motivima.
- Vidim da mi ne veruješ... - nastavila je Tavira, ne krijući jačinu svoje želje da ubedi
Sijeru u to. - Sve vreme sam znala da te moj sin voli. A znaš li kada se on osvestio? Tek
kada je pomislio da te je izgubio. Njegova odluka da te ostavi je bila nepromišljena i nagla,
doneta u trenutku kada mu se, na jedan način, srušio svet. Izdaja najboljeg prijatelja ga je

~ 56 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
pogodila. Toliko, da je pomislio kako nikome, više, ne sme da veruje. Kako nikoga ne sme
da zavoli. Ako ga je Kadis izdao, svako je to mogao da učini. U to je on verovao. Ti, sada,
moraš meni da veruješ. Ne bih te bacala u vatru, da nisam sigurna u ovo što govorim.
U Sijeri se vodila strahovita borba. Žudnja, da se Tavirine reči pokažu kao istinite,
bila je neizdrživa. Ništa više od toga nije želela. Jer je sa Bernardovom ljubavlju dobijala
sve.
- Puls vam se malo ubrzao, gospođo Tavira - primetila je Sijera, kada je bacila pogled
na monitor koji je pratio srčane otkucaje. - Ova tema vas uznemirava. Predlažem da je
promenimo. Probajte kolače, koje sam vam napravila! Stavila sam u njih cimet, znam da ga
volite!
- Divna si, dušo! Bernard i ti morate da pobedite sva iskušenja! Upoznali ste se i
započeli vezu u, za njega, najgorem periodu života. Nalazio se na dnu, kada te je upoznao.
Ti si ga izvukla na površinu. Molim te da se pokaže kako to nije prekasno uvideo.
Tražite previše od mene, Sijera se jedva obuzdala da to kaže Bernardovoj majci. Od
mene ništa ne zavisi, poželela je da zaurla. Jasno je šta ja osećam i šta ja želim!
- Da li Bernard o Lariji razmišlja na isti način kao i vi, gospođo Tavira? - jak
unutrašnji poriv ju je naterao da postavi to pitanje.
- Apsolutno! Njega je njena poseta razbesnela! Požalio mi se da je Larija napadna, da
vrši strahoviti pritisak na njega! Bernard se sada pita kako je ikada mogao da razmišlja o
tome da se zaposli u muzeju, čiji je ona direktor. Ali, kao što sam već rekla, u tome je video
izlaz, i hrlio je ka njemu slepo, bez razmišljanja.
- Bernard zaista prolazi kroz surova iskušenja - konstatovala je Sijera. - A ona kao da
se nižu, kao da im nema kraja.
- Jedino od tebe zavisi kada će tom nizu nevolja moga sina doći kraj! Smatram da je
to, što je dozvolio da te izgubi, nešto najgore što mu se dogodilo! Gore od gubitka galerije i
razočarenja u najboljeg prijatelja!
- To je vaše mišljenje...
- I njegovo je. Samo što on nema priliku da to verbalizuje. Reci mi nešto, Sijera... Da li
ti voliš Bernarda?
Ona se spontano i nežno osmehnula. - Setite se kako je započeo ovaj turobni rasplet?
Sa mojim priznanjem da volim Bernarda. Proteklih dana se to nije promenilo.
- Misliš da bi mogla da ga voliš do kraja života?
Sijera nije bila spremna toliko da se ogoli, i smišljala je kako da se diplomatski
ogradi od tog pitanja. Kada je neko pokucao na vrata sobe, ponadala se da je došla

~ 57 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
bolničarka, kako bi objavila kraj njene posete. Već je osećala ozbiljan mentalni umor, i
imala je strahovitu potrebu da ostane sama.
Nije se osećala spremnom za susret sa Bernardom. Ipak, upravo je on ušao u sobu.
Primetila je da je burno reagovao na njenu pojavu. Sav se ozario, što mu se jasno
ogledalo u očima, kao i na licu. Na usnama mu se ukazao raznežen osmeh, dok mu se telo
ispunilo vitalnošću. Energija je vrcala iz njega, delovao je pristupačno i meko.
U nekim drugim okolnostima, Sijeri bi silno imponovalo ono, što je čitala sa
Bernardovog lica. Bili su to neki novi izrazi, nedvosmisleno iskreni, ali pritom, i oni koji su
odudarah od Bemardovih reći i odluka.
Sve bi bilo drugačije da je, pre svega nekoliko dana, nije suočio sa namerom da je
ostavi. Te reči su i dalje lebdele oko njega i poništavale sve ono, što joj je nemo govorio.
Bernard je prišao Sijeri i pomazio je po licu. - Nisam se, danas, nadao ovako
prijatnom iznenađenju - rekao je, ne prestajući da je dodiruje.
- Kako si, malena?
Ovo je previše, pomislila je Sijera, ustajući naglo sa stolice. Ako još malo budem
ostala, raspašću se u hiljadu komada. Bernardov glas, njegov dodir, prisustvo... Svi utisci
su bili prejaki i pritom su izazivali oprečna osećanja.
- Dobro sam, hvala - kruto je odgovorila, samo zato što se silno ustezala da pokaže
kako se zaista osećala.
- Ostaviću te sa majkom, Bernarde. Uhvatila je Taviru za ruku i stegla joj prste, u
znak pozdrava. - Od sveg srca vam želim da što pre ozdravite i odete iz bolnice! Čuvajte
se...
- A ti upamti ono što sam ti rekla, važi?
- Hoću! Do viđenja! - brzopleto je izgovorila i još brže napustila sobu.

~ 58 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy

XII

Vidno razočaran takvim završetkom njegovog susreta sa Sijerom, Bernard je

malaksalo klonuo na stolicu. Uzdahnuo je, pritisnut nesavladivom tugom i razočaranjem.
- Nema potrebe za tim uzdasima, sine - Tavira mu se ohrabrujuće osmehnula. - Ništa
nije izgubljeno! Sijera mi je priznala da te voli, a ja sam njoj otkrila da ti voliš nju! Zaista
mi nije jasno šta vas sprečava da ponovo budete zajedno!
- Misliš, pored toga što je Sijera saznala da sam planirao da je ostavim? - Bernard ju
je gorko podsetio na to. - Svakoga bi to povredilo. Svako bi od toga ustuknuo. Potom, tu je
i zabrana njenih roditelja, koji su, u to opravdano sumnjam, protiv njene veze sa mnom.
- Sumnjaš u to, ali nisi siguran?
- Ne vidim nijedan razlog, zbog koga bi oni podržali vezu svoje ćerke sa nekim ko je
bez kuće, posla, ugleda i elana. Ne bi me iznenadilo ako bi se pokazalo da me smatraju za
totalnog gubitnika!
- Sve su to proizvoljni zaključci. Za roditelje nema veće sreće od one, kada mu dete
pronađe srodnu dušu, nekoga sa kim će deliti ljubav. A Sijera i ti ste upravo takav par!
- Po tvom mišljenju - nadovezao se Bernard gorko.
- Moje mišljenje je mišljenje jednog roditelja. Imam razloga da verujem da i Sijerini
roditelji razmišljaju na isti način.
- Upravo sam razgovarao sa lekarom - Bernard je naglo promenio temu, jer ga je
ona, koju su razmatrali, uvodila u sve veće dubine beznađa.
Podjednako potištena, Sijera je pognute glave žurila da napusti bolnicu. Brojala je
korake do izlaska na ulicu, kada je naletela na poslednju osobu koju je, u tom stanju
emotivne rastrzanosti, želela da sretne.
Noseći u ruci veliki buket cveća, Larija je zaustavila jednu od bolničarki i zamolila je
da odnese cveće u sobu Bernardove majke. Htela je da se okrene i ode, kada je ugledala
Sijeru.
Nije imala nikakvu želju da razgovara sa njom, smatrajući je uzrokom svih svojih
poraza.
- Sijera... - hladno ju je oslovila, čudeći se njenoj potištenosti.
- Dobar dan! - pozdravila ju je Sijera, uviđajući da ju je ta žena ispunjavala jezom. -
Došli ste u posetu gospođi Taviri?

~ 59 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Ne, nisam. Samo sam joj donela cveće. Prepustiću bolničkom osoblju da joj ga uruči.
Ja sam se juče pozdravila sa njom. Kao i sa Bernardom. Sigurno si već obaveštena o tome.
- Jesam - Sijera je to mahinalno izgovorila, instinktivno prepuštajući Lariji da se
izjasni.
- Znaš, Sijera... Pitam se da li si svesna odgovornosti, koja je sada na tebi? Razmisli da
li to, što te Bernard voli, vredi svega onoga, što je odbacio zbog te ljubavi. Ja sam mu
obezbedila posao i sve pogodnosti za započinjanje novog života. A ti? Šta ti imaš da mu
ponudiš?
- Svoju ljubav! - odgovorila je Sijera, kroz kliktaj istinske životne radosti. - Ona je
važnija i vrednija od svih materijalnih dobara!

Okrenula je leđa zgranutoj Lariji koja joj je, nehotice, otklonila poslednju dilemu, po
pitanju onoga što je Bernard osećao prema njoj. Ničije reči nisu imale veću težinu od reči
suparnice, reci kojima joj je priznala svoj poraz, svoje povlačenje.
Nakon onoga što joj je Larija izgovorila, Sijera je uzela u obzir i Tavirinu tvrdnju da
je Bernard voli, da je reagovao naglo i nepromišljeno po pitanju odluke da je ostavi. Svako
bi, na njegovom mestu, poželeo da pobegne nakon spoznaje da ga je izdao najbolji
prijatelj, svako bi pomislio kako više nikome ne sme da veruje.
Kada je savladao taj prvi nalet razočarenja, Bernard je uspeo da napravi selekciju, da
se jasnije odredi prema drugim ljudima, prema sebi, pa i prema njoj, Sijeri. Udruženim
snagama su se izborili sa nizom dramatičnih događaja, koji kao da su predstavljali test za
njihovu vezu, za njihovu postojeću ljubav.
Oni se nisu dogodili slučajno, već u pravo vreme. Kako im ne bi dozvolili da se
razdvoje, kako bi im pokazali da su zajedno bili jaki, nepobedivi.
Sijera je plakala od sreće dok je trčala ka Tavirinoj bolničkoj sobi. Nimalo nije
sumnjala u to da je trčala ka svojoj budućnosti, ka ispunjenom i bezbrižnom životu.
Nalazila se na početku hodnika, kada je ugledala Bernarda. Stajao je pored automata
sa kafom, vidno potišten i bez i najmanjeg traga unutrašnje radosti.
U Sijeri se probudila orkanski jaka želja da ga usreći, da mu pokaže kako je zaslužio
sve najbolje, kako je život mogao da bude lep, vredan življenja. Osećala je u sebi dovoljno
ljubavi i dovoljno snage da mu upravo ona vrati poverenje u ljude, u sudbinu, bolje sutra.

~ 60 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
Njih dvoje su, već, imali sve što im je bilo potrebno. Uzajamnu ljubav, naklonost,
poverenje. Dovoljno za stvaranje imperije!
Kada je ugledao Sijeru, Bernard je nepogrešivo sagledao njen nabujali, rascvetali
unutrašnji sadržaj. Taj kaleidoskop osećanja se preneo i na njega, tako da je i on dozvolio
svojim emocijama da se razgore i razlete.
Reči nisu bile potrebne. Samo zagrljaj, nesavladiv i čvrst. Onaj iskonski, kroz koji su
se izkazivala priznanja i obećanja.
Razmenjeni poljubac je sve potvrdio, svemu je dao slatki, nedvosmisleni pečat.
- Šta se desilo u proteklih nekoliko minuta, najdraža? - Bernard nije odoleo da to
upita Sijeru, dok ju je stezao u svom zagrljaju, nadahnut njenom ljubavlju. - Mislio sam da
se rastajemo zauvek, a onda...
- Jedna ptičica mi je šapnula da me voliš... - rekla mu je Sijera mazno. - Tvoja
prijateljica iz Brazila, Larija, mi je maločas rekla kako se nada da će to, što me voliš, biti
dovoljna nadoknada za ono što ćeš propustiti da ostvariš zbog odustajanja od preseljenja
u Sao Paolo. Pitala me je da li sam svesna svoje odgovornosti. Jesam. I prihvatam je. Znam
da moja ljubav vredi toliko.
- Tvoja ljubav vredi više od svega, Sijera... - Bernard je to izgovorio sa snažnom
ubedljivošću. - Gde si srela Lariju? Mislio sam da je otputovala.
- Došla je da donese cveće za tvoju majku. Srele smo se u ulaznom holu. Da smo se
mimoišle, ja bih otišla. I verovatno se ne bih više vratila.
- A ja bih se ustezao da te tražim. Sve vreme imam u vidu to, koliko sam te povredio
zbog svojevremene odluke da te ostavim. Ona je doneta u jednom uraganskom naletu
potrebe da ostavim sve iza sebe, da se potpuno rehabilitujem. Bio sam strahovito oštećen,
u svakom smislu...
- Da, znam, sve to prihvatam i razumem...
- Potom, nisam želeo da ti pravim probleme sa roditeljima... Ne smem ni da pitam šta
oni misle o meni. Učiniću sve što je potrebno da...
- Hej! - Sijera ga je veselo prekinula. - Moji roditelji nemaju ništa protiv naše veze! Ti
si im se dopao!
Bernarda je prilično iznenadila ta informacija. - Nisam siguran da bih stekao isti
utisak, da sam se našao na njihovom mestu...
- Otac je zaključio da si ozbiljan i zreo, da si neko ko ne beži od odgovornosti, ko je
stao u moju zaštitu. A majci je bilo dovoljno to što sam joj rekla da te volim!
- Čime li sam to zaslužio...? - mrmljao je Bernard, ljubeći Sijeru po licu. - Toliko mi je
poljuljano samopouzdanje, Sijera...

~ 61 ~
Knjigoteka
 Zvoncica&Foxy
- Zar i sada, kada imaš svu moju ljubav?
- Ne! Sada sam među bogovima! Sada sam na vrhu, sada se osećam nepobedivo!
Toliko mi znači tvoja ljubav, Sijera! Toliko mi ti značiš! Toliko mi znači što te volim! Ništa
u meni nije tako izraženo, kao ljubav prema tebi! Ti si moja tačka oslonca, svetio u tami,
žubor u tišini! Ti me ozdravljuješ! Ni ne slutiš koliko te volim!
- Mislim da slutim! - izjavila je Sijera, uz uzdah olakšanja. - Sve što je loše je iza nas,
voljeni. Dovoljno smo patili. Slede nam srećni dani. Srećne godine za zajedničku
budućnost.

KRAJ

~ 62 ~
Knjigoteka