Maskenbal sree

1. poglavlje

zato sam odluila da se prepustim i uivam u orgijama sa

svojim uiteljem tenisa.

- Molim? - Dejna je zbunjeno zurila u svoju prijateljicu Emanuelu.

Upravo su zavravale dekoraciju ekskluzivne vile u koju je trebalo da
se usele Emanuela i njen budui mu. Venanje je zakazano u vreme
Boia, znai, za nedelju dana.
Kao arhitekta enterijera, Dejna je mesecima pomagala svojim
prijateljima Emanueli i Bobu prilikom izbora nametaja, zidnih boja i
ostalog. Ogromnu kuu eleli su da pretvore u pravi dom, po kojem e
jednoga dana trati deca.
- ekaj malo... - Dejna je suzila oi. - Pa ti nema uitelja tenisa!
- Tano - nasmeila se Venecijanka. - Ali sam najzad privukla tvoju
panju. Priam ti ve deset minuta, a ti ne reaguje. Da se kladimo da
nisi zapamtila nijednu re?
Dejna se nasmeila.
- ao mi je - nije elela da to Emanuela primeti. Ali prijateljica ju je
oigledno isuvie dobro poznavala da bi joj to promaklo.
Poznavale su se od etrnaeste godine. Nino, Emanuelin brat i glava
porodice venecijanskog klana Asanti, poslao je svoju mlau sestru na
godinu dana u internat u kojem je bila i Dejna. Na kraju godine
prijateljstvo dve devojice bilo je toliko vrsto da je Emanuela
nagovarala svog starijeg brata da joj dozvoli da nastavi kolovanje u
Engleskoj. Meutim, tu bitku tinejderka je izgubila.
Dejna se nerado seala prvog susreta s Ninom. Emanuela je insistirala
na tome da njen brat izvede njih dve na ruak da bi upoznao Dejnu.
Dejna je bila zbunjena arogantnou tog Italijana.
U dvadeset sedmoj godini, visok, irokih ramena i aristokratskih crta
lica, on je ve etiri godine bio na elu privatne banke.
Nije mogla da porekne da je veoma atraktivan. Ali bila to je opasna
atraktivnost koju je pametnije izbegavati.

Njegovo miljenje o sestrinoj prijateljici iz Engleske bilo je oito posle

samo jednog kratkog susreta. Bez obrazloenja odbio je da Emanueli
ispuni elju, ali posle tri godine ipak je popustio. Tada se Emanuela
vratila u Englesku na studije.

- Problemi s mukarcima? - upitala je svoju odsutnu prijateljicu.

Dejna je odmahnula glavom pokuavajui da ne misli na Nina. To
iskustvo ionako je staro ve desetak godina.
- Nije ono to misli.
U Emanuelinim oima zaiskrila je zainteresovanost.
Pusti da pogaam. Ili je u pitanju neko ko nije za pokazivanje ili
nema nikoga i eli to da promeni.
- Imala sam jednog ako se sea - prokomentarisala je Dejna.
Emanuela se poeala po elu.
- Nisam ba sigurna u to da Fred zavreuje tvoje interesovanje...
- Bila sam udata za njega!
Emanuela je klimnula glavom.
- Tehniki gledano, jesi. Ali praktino obe znamo da va brak nije
potrajao ni do medenog meseca.
To je u Dejni izazvalo krah, ponienje i frustraciju...
Fred je izgledao savreno. Bio je predusretljiv, zabavan, armantan...
do njihovog prebrzo sklopljenog braka, jo u toku branog putovanja iza
savrene fasade izvirila je preterana, gotovo bolesna ljubomora i
novopeeni mladoenja pretvorio se u udovite. Optuivao je Dejnu da
je sa svakim mukarcem, kojem bi se prijateljski nasmeila ili s kojim bi
joj se ukrstili putevi, imala aferu. Od starog portira koji joj je nosio
kofere do konobara koji im je servirao prvu veeru u Firenci - u svakome
je video potencijalnog rivala.
Scene, posle koje je zauvek zatvorila vrata apartmana u hotelu, nije
htela da se prisea.
Uglavnom, dvoje suprunika odvojeno su se vratili s medenog meseca.
Dan kasnije Dejna je predala zahtev za razvod braka i od tada je
izbegavala sve to je podsealo na romantiku. Nije verovala da ume da
proceni mukarce.
- Nemam nikoga.

Onda je krajnje vreme da se to promeni - odluila je Emanuela, koja je

ve godinu dana bila u vezi sa svojim verenikom. - Nisu svi mukarci kao
Fred, zato...
- Ali nema garancije - prekinula ju je Dejna. - Zato sam radije sama.
Bar dok mogu da biram... - dodala je vraajui se na temu koja ju je
celog dana okupirala.
U sebi je proklinjala svog tvrdoglavog dedu, jer je dobila neverovatne
vesti. Koji bi ovek u svoj testament ubacio takvu klauzulu? Osim njenog
dede...
Pomisao na to da od nje zavisi da li e njeni roditelji zadrati svoj dom
bila joj je nepodnoljiva. Njen otac je vei deo ivota proveo odravajui
tu zgradu, a izgradio je i poznatu ergelu trkakih konja.
- ta hoe time da kae? - upitala je Emanuela. - Mislim na tvoj
poslednji komentar.
Dejna se dvoumila. O svom problemu morala je dobro da razmisli.
Dodue, taj problem nije gorui dok god je njen deda dobrog zdravlja.
- Nita - nasmeila se. - Nego, reci mi kako napreduju pripreme za
venanje?
- O, ne, gospoice Braun! Nee se izvui! Ne prenemai se! Priaj... i
to redom!
Kada Emanuela nasluti da njena drugarica neto preutkuje, ne
poputa. Moda treba ispriati prijateljici u emu je problem. Na kraju
krajeva, mora s nekim da razgovara o prokletom testamentu da ne bi
poludela.
Uzdahnula je.
- Sea li se mog dede?
- Ha! Kako bih njega mogla da zaboravim! Dvaput sam ga srela i to mi
je bilo dovoljno. Jednom na tvom venanju i jednom mnogo ranije kad
sam bila kod tebe u poseti. On je konzervativniji nego moj brat! Mlade
dame treba samo gledati, ne i sluati - imitirala je Emanuela glas
Dejninog dede. - Kako ga je tvoja majka tolike godine trpela u svojoj
kui, to je mi prava zagonetka. U svakom sluaju, ja... Ups, izvini!
Dejna je odmahnula glavom.
- U redu je, takav je moj deda. Oduvek je bio zaluen kontrolom, pravi
tiranin - priznala je Dejna. - Problem je u tome to... kua njemu
pripada.
- Znai, zato je tvoja majka pristala na to.

- Da, naalost. A on ni pred njom ni pred celim svetom nikada nije

krio da je razoaran time to mu je jedino unue ensko.
- Ali kako moe biti razoaran u tebe? Divna si. Koliko sam puta
poelela da izgledam kao ti! Sea li se kako sam pre pet godina ofarbala
kosu samo da bih liila na tebe? - zakikotala se. - Nino je bio toliko ljut
da sam pomislila da e me oiati naelavo i vratiti prvim avionom kui!
Dejna se isuvie dobro seala Ninove posete Engleskoj pre pet
godina...
Najbolje se seala njegovog ubilakog pogleda na aerodromu kada su
ga doekale ona i Emanuela s novom frizurom.
- I dalje ti zavidim na smaragdnozelenim oima - priznala je
Emanuela uzdiui. - Osim toga, ti si jedna od najtalentovanijih i
najuspenijih arhitekata u Londonu.
- A za to mogu da zahvalim tebi i ostalim dobrim prijateljicama jer ste
mi nalazile poslove - nasmeila se Dejna.
- Nije re o tome - usprotivila se Emanuela. - injenica je da tvoj deda
treba da bude ponosan na tebe.
- Lepo, ali zaboravlja da nisam muko. I tu nita ne mogu.
- Tvoj deda je samo zemljoposednik, nije plemenitog roda - izgovorila
je tonom dame plave krvi, iji su preci pripadali visokim staleima.
Dejna se nasmeila.
- to se mog dede tie, njemu je to isto. Zemlja znai bogatstvo i ugled
- i njena imitacija bila je odlina. - Svejedno, bila sam i ostajem veliko
razoarenje za njega. Kada smo se Fred i ja rastali, a nisam ostala
trudna, pomislila sam da e doiveti infarkt.
- Zna li on zato si se razvela?
- Zna li bilo koga iz moje porodice ko bi se usudio da Fredov problem
objasni mom dedi?
Dejnin deda zalazio je u devedesetu i pokuaj objanjenja Fredove
patoloke ljubomore samo bi doveo do toga da se jo grublje izjasni o
ravnopravnosti polova.
- Ali neuspeh vaeg braka nije zavisio od tebe! To zna? - upitala je
Emanuela uhvativi Dejninu ruku. - Ovo naglaavam jer posle toga nisi
bila ni sa kim.
Dejna je bila zahvalna na razumevanju, ali dotakle su temu koja je nju
trenutno muila.
- Hajde, Dejna, reci mi!

Ne bi trebalo da je ovako. Logino bi bilo da njen otac nasledi ono u

ta je godinama ulagao. Ali deda je promenio testament...
- Moj otac e naslediti kuu posle dedine smrti samo ako ja u
meuvremenu rodim naslednika... ili ako bar bude nagovetaja za to objasnila je. - U suprotnom, celo imanje bie prodato, a novac doniran u
dobrotvorne svrhe - tako je glasila klauzula koju je deda pre nekoliko
dana uneo u testament. To je liilo na ucenu.
Emanuela je bila toliko okirana da je ostala bez daha.
- Ali... to je grozno! - jedva je izgovorila.
- Meni kae? - Dejna je bespomono slegnula ramenima. Ipak kao da
je osetila olakanje to je s nekim podelila teret. Njeni roditelji bili su
takoe iznenaeni, ali reagovali su drugaije.
Emanuela je u pravu. Dejna se posle neuspeha u braku sasvim
povukla i ni pomiljala nije na ozbiljnu vezu. Kako onda da rodi
naslednika? Moda da navede nekog stranca? Ili da nekome plati? Sve je
to besmisleno!
Njeni roditelji odluili su da ignoriu klauzulu pa su to i njoj
predloili. Kad stigne na red, reie to nekako i odselie se. Ali Dejna je
znala da su oni to rekli samo zato da bi je umirili i rasteretili jer je deda
Dvajt imao kontrolu nad porodinim finansijama.
Emanuela jo nije mogla da doe sebi. - Znai, on oekuje da se
ponovo uda?
Dejna je slegnula ramenima. - Kao to zna, odluila sam da se vie ne
vezujem. pa nije vano ta on eli - objasnila je prkosno.
Ali Dejna...
- Nikada vie neu sebe dovesti u takvu situaciju! - zvualo je kao
zakletva. - ak ni tvoja i Bobova srea, koju od srca podravam. ne moe
nita promeniti. Deda je usput rekao da ne moram ba da budem udata
da bih rodila naslednika... dodala je.
- Neverovatno! A ja sam mislila da je Nino arogantan i nerazuman
kada je hteo da me natera da se udam za Italijana umesto za Engleza. Ali
to je... tako zastarelo shvatanje!
Dejna se seala tog sukoba. Nino je nju smatrao krivom za to to mu
se mlada sestra suprotstavila. Poto se Emanuela uskoro udaje, jasno je
ko je dobio bitku.
- Ja znam, a zna i ti - podvukla je Dejna - da razumevanje i blagost
nikada nisu bile karakteristike mog dede.
- Ali...

- Moemo li sad da promenimo temu? - prekinula ju je Dejna - Cele

nedelje razmiljam o mome i samo me boli glava.
- To me ne iznenauje. Mogla si pre da mi kae. elela bih da
- Emanuela. molim te! ta je s Ninom? Da li stigao u Englesku?
Emanuela je ispod oka pogledala svoju drugaricu. Bolela ju je Dejnina
antipatija prema njenom bratu.
- Jo nije. A ja nikad neu shvatiti zato ste vas dvoje toliki
neprijatelji.
- U jednom se bar slaemo: to manje jedno o drugom ujemo i
znamo, to bolje...
- Ali vi ste za mene dvoje ljudi koje volim najvie na svetu - bunila se
Emanuela. - Osim Boba, naravno! A napetost se osea u vazduhu kada
ste u istoj prostoriji.
Nino je napunio trideset sedam godina, Dejna dvadeset etiri. Njeno
nekadanje sanjarenje o Ninu pretvorilo se u neprijateljstvo. On je bio
razoaran u nju, pogotovo posle njenog kratkog braka...
- Ne moemo jedno s drugim - objasnila je.
- Ali zato? - upitala je Emanuela. - Dobro, ja sam njegova sestra, ali
sam takoe ena i nisam slepa. Moj brat je sve ono to vi Englezi cenite:
visok, armantan. pametan, tamnokos i zgodan. A ti si predivna
- Uprkos tome, gotovo uvek sam pred nervnim slomom kada je on u
blizini, a izgleda da i ja tako delujem na njega.
- To je za mene prava zagonetka. Nino je po prirodi ba korektan...
osim kad je o tebi re!
Dejna se nasmejala od srca.
- Ovo je jedna od tajni ivota, koju ti jednostavno mora da prihvati zadirkivala je svoju drugaricu gledajui u sat. - Mislim da je vreme da
poem. Imam jo jedan sastanak u gradu.
Ali htela sam da ti priam o planovima za medeni mesec!
- Ta tema me trenutno ne zanima. Zaista moram da idem.
- Ali nemoj zaboraviti da je sutra proba haljina za deverue - podsetila
ju je Emanuela.
- Kao da bi ti to dozvolila! A isto sumnjam da e neko obratiti panju
na nas kad se ti pojavi u venanici od bele ipke.
Emanuela se smeila.

- U svakom sluaju, planiram da te predstavim svim svojim

neoenjenim roacima.
- Radi ta hoe, ali ne nameravam da se zaljubljujem u bilo koga,
pogotovo ako imalo lie na tvog arogantnog brata!
- Dobro, neu te pourivati - popustila je Emanuela. - A ta kae na
maskenbal, koji u ovog leta prirediti u ovom predivnom ambijentu?
Dejna je znala da njena drugarica oboava proslave i urke. U avgustu
e se, u bati, odrati parti u venecijanskom stilu, ali je njena drugarica
oseala isto uzbuenje kao i zbog venanja.
- Ni tada! - odgovorila je Dejna.
- Ali svi se zaljube tokom venecijanskog karnevala! - tvrdila je
Emanuela. - Tetka mi je priala da je cele veeri flertovala s jednim
maskiranim mukarcem. Kasnije se ispostavilo da je to bio tea. Njen
mu!
Dejna se od srca nasmejala.
- Nadam se da joj je to bilo prijatno iznenaenje.
- Rekla bih da jeste, pocrvenela je kad sam je to pitala, izgleda da je to
vailo za njih oboje.
- Emanuela, nemogua si!
- Samo ti saekaj do maskenbala. Nema bolje prilike da se ovek
ponaa kako eli, a da ga zbog toga niko ne osuuje.
- Da li i tvoj brat tako misli?
Emanuela se zamislila.
- Verovatno ne - priznala je. - Ali dotad e proi meseci, a ako u
meuvremenu ne rei problem s dedom... To e biti izuzetna prilika.
- Znam da misli najbolje, aline!
- To je samo predlog...
- Lo predlog - zakljuila je Dejna i okrenula se da poe. Tada se
sudarila s nekim. Kad je podigla pogled, videla je podrugljive crne oi
Emanuelinog brata.
Namrtio se.
- Dejna... trebalo je da pretpostavim. - Njegov sarkastini ton naterao
ju je da pocrveni.
- ta je trebalo da pretpostavi? - upitala je agresivno. Crvenilo na licu
nije pomagalo da deluje samouvereno.

Bar je dobila odgovor na prethodno pitanje. Nino je ve stigao u

Englesku na venanje svoje sestre. Otkud ovo oseanje duboko u njoj i
nervoza u elucu - o tome nije elela da razmilja. Boe!
Koliko se nadala da ju je sanjarenje prolo! Posle onoga to joj je Fred
uinio oseala se imunom na bilo koga. A sad ovo! Upravo su se prema
Ninu probudila oseanja koja su odavno zamrla
Ispod trepavica posmatrala je njegovo tamno lice. Godine su urezale
poneku sitnu boru oko tih lepih usana, ali to je samo naglaavalo
njegovu atraktivnost. Zaista zrai seksepilom! Da, opasan je, u to nema
sumnje. Znala je to iz linog iskustva. Svi u njegovoj blizini oseali su
snagu i dominantnost kojom je zraio. A Dejni je bilo dosta dominantnih
mukaraca! Fred, njen deda...
- Svejedno - odgovorila je na svoje pitanje i okrenula se.
- Ja... mislila sam da je danas prava prilika da Nino vidi novu kuu javila se Emanuela iz pozadine.
Poto se nije usudila da pogleda prijateljicu u oi, Dejni je postalo
jasno da Emanuela ima neki skriveni plan
- Moram da krenem.
Nije valjda zbog mene? - Ninov dubok glas s blagim akcentom kao da
je milovao Dejninu kou.
Nesvesno je podigla bradu.
- Nikako. Krenula sam pre nego to si se pojavio.
Nino ju je odmeravao Kosa joj je porasla u prethodnih godinu dana.
bila je stepenasto oiana i padala je talasima niz ramena. Oi zelene
poput ada bile su okruene crnim dugim trepavicama, to im je davalo
notu tajanstvenosti. Imala je pegice na nosu, a nene usne delovale su
izazivaki. Izgubila je koji kilogram, ali je zadrala obline tamo gde je
trebalo. Ako se nije prevario, imala je na sebi uzani demper i nita
ispod njega...
Pre deset godina nije mogao da shvati oduevljenost svoje sestre
drugaricom, zbog koje je elela da produi kolovanje u Engleskoj. On
joj to nije dozvolio, ali prijateljstvo se nastavilo preko telefona i pisama.
Tek to je napunila osamnaest godina. Emanuela ga je obavestila o
svojim planovima da studira u Engleskoj. Otad je to prijateljstvo postalo
jo vre.
Nino je morao priznati da je Dejna posle deset godina postala
samouverena mlada ena. ak veoma lepa. A sestra mu je stalno hvalila
talente svoje drugarice.

Pa ipak mu nije bilo drago to se njih dve toliko drue. Pogotovo posle
Dejninog braka i razvoda pre dve godine. To je govorilo o njenom
karakteru.
- Vidimo se... - Dejna je poljubila prijateljicu u obraz i klimnula
glavom u znak pozdrava njenom bratu. - Gospodine Asanti.
- A oprotajni poljubac za mene? - pokuao je da ublai napetost.
- Nisam znala da smo nas dvoje toliko bliski - uzvratila je Dejna.
- Ono to jo nije, moe jednom biti - objasnio je. - Moda kad se
budemo videli na venanju?
Mislim da u odoleti tom zadovoljstvu - Dejna je pokuala da proe
kraj njega, ali Nino ju je uhvatio za ruku.
Pre deset godina Dejna je prema njemu oseala potovanje, gotovo
strahopotovanje. On se toga dobro seao. Onda se to pretvorilo u neku
vrstu sanjarenja koje nije hteo da prihvati. Oboavanje jedne tinejderke
moe samo da smeta dvadesetpetogodinjem mukarcu. Kada je doveo
Emanuelu na studije, inilo se da Dejna vie nita ne osea. A ako je i
bilo neeg, onda je to nestalo u proteklih pet godina.
Nino nije poznavao nikoga ko ga je manje potovao i pokazivao manje
simpatije prema njemu nego to je to inila Dejna Braun!
Kao glava porodice i direktor privatne banke, Nino je navikao da se
prema njemu ponaaju drugaije, iako titula vie nije znaila kao nekad,
porodica je i dalje uivala ugled i u zemlji i u inostranstvu.
Niko mu iz porodice niti od saradnika nikada nije govorio svoje
miljenje u lice, kako je to Dejna inila.
- Ideja o poljupcu izmeu nas dvoje privlana mi je koliko i tebi zakljuio je.
- Ba dobro da se bar u neemu slaemo - odgovorila je i, oslobodivi
se njegovog stiska, nestala.
- Zato to radi? - upitala je Emanuela brata.
ta radim? - upitao je iznervirano.
Ponaa se kao... tipini Italijan!
Nino se namrtio.
Moda zato to to jesam?
- Znam! Ali mora li i prema mojoj najboljoj prijateljici da bude
takav?

Nino je shvatio da ona to ozbiljno misli. - Ona, jednostavno, svaki put

iz mene izvue ono najgore.
- I to je obostrano! - optuila ga je Emanuela.
Nino je slegnuo ramenima.
- Onda je najbolje da izbegavamo jedno drugo - zakljuio je.
Emanuela je uzdahnula.
- I ja poinjem u to da verujem...
- Hajde, sestrice! Posle tvog venanja tvoja drugarica i ja verovatno
vie neemo biti u prilici da se sretnemo.
- A maskenbal na leto? Sigurno ete naleteti jedno na drugo!
Ne ako budem znao u koga e se ona maskirati, obeao je Nino sebi.
Zaobii u je u irokom luku!

2. poglavlje

sam meseci kasnije...

Dejni je bilo vrue u tekom kostimu kada se neto posle deset

sati pojavila na maskenbalu.
Jedan problem spreio ju je da se pripremi na vreme, a kad je taksi
doao po nju, pojavio se jo jedan...
Bilo je uasno vrue, guila ju je haljina od tekog somota i zlatnih
detalja.
Batler ju je ljubazno pozdravio kad je stigla. Stala je ispred ogledala
posmatrajui svoj odraz.
Crvenu kosu prekrila je belim puderom, kao to je to nekada bio
obiaj, a maska na licu krila je svaki detalj, pa sebe nije mogla da
prepozna.
Bila je zadovoljna svojim izgledom i spremna da se umea meu goste
napolju, u bati, osvetljenoj bezbrojnim lampama i lampionima,
bakljama i sveama. Na jednoj bini orkestar je svirao romantine
melodije i svuda su bila skrivena mesta kuda su parovi mogli da se
povuku.
Dejni je zastao dah kad je izala na terasu. Bila je opinjena lepotom i
krenula je prema ruinjaku gde su bili domaini.
Ugledavi skrivena i neosvetljena mesta u bati, Dejna je mogla da
zamisli scene zavoenja o kojima je Emanuela priala Prila je
domainima pazei da ne naleti na Nina. Na sreu, osam meseci nije ga
videla.
- Dejna, ti si? - pozdravila ju je prijateljica u crvenom kostimu iz
gregorijanskog doba.
- Ne bi smela da me prepozna! - pobunila se Dejna.
- Nakon to si mi tako detaljno opisala haljinu?
- Preslatke ste - prokomentarisao je Bob.
Dejna je posmatrala sreni par. pa je upitala: - Recite mi ta je Nino
obukao da ne bih sluajno naletela na njega.

- Seti se predaka Asantijevih pa e pogoditi. Oni su bili prinevi,

svetenici i gusari - nasmejala se Emanuela. - Pogledaj prema baru...
vidi li one zgodne ljude? Svi su iz porodice Asanti. Upoznala si ih na
svadbi, verujem da bi ti svako od njih rado bio na usluzi. Razume o
emu govorim?
- Vrckasto - Dejna se umeala meu goste.
Shvatila je na ta misli njena prijateljica. Ni posle osam meseci nije
znala kako da rei problem koji je pred nju postavio dedin testament.
Kad je prila baru. kriom je odmerila Emanueline roake, visoke,
atletski graene, tamnokose i atraktivne. Svaki od njih mogao je biti
Nino. Jedan je bio maskiran u plemia, drugi u svetenika, trei u
gondolijera. Tu se bio i vojnik iz devetnaestog veka i jedan oficir.
- ampanjac?
Dejna je ugledala gusara. Jo jedan roak? Po grai mogao bi biti.
Duga kosa bila mu zavezana u rep. Straneve oi sijale su ispod maske.
- ampanjac? - ponovio je dubokim glasom od kojeg joj se koa
najeila. Dejna je uzela pie ne isputajui gusara iz vida. Ovaj ovek je
opasan kao to izgleda. Mora da je jedan od Asantijevih. Jedino taj
akcenat..
Ipak. ovo je maskenbal i imena i identitet gostiju gube znaaj. Tako
sledeeg jutra nee biti razoarenja. Emanuela je u pravu: zato da se
ove veeri ne prepustiti oseanjima i potrebama...
Do pre deset minula Nino je smatrao maskenbal dosadnim. Uz pie je
razgovor postajao glasniji, smeh napadniji, flertovanje upadljivije. Sve
vie parova nestajalo je u tami bate. Nino se nikada nije oduevljavao
karnevalom i nije video posebnu ar u tome to su dame pokuavale da
ga navedu na odlazak u neki mrani kutak.
U poetku je odmeravao ene pokuavajui da otkrije Dejnu. Ali kad je
prolo deset, zakljuio je da ona ili nee doi ili mu je nekim udom
promakla. Od tog trenutka zabava mu je bila jo dosadnija.
I ba kada je odluio da se s bocom ampanjca povue u zimsku batu,
panju mu je privukla spektakularno odevena goa. Kosa joj je bila
posuta puderom, a iznad gornje usne nalepila je made u obliku srca.
Dekolte je bio izazovan. Njena pojava ostavila je utisak na Nina. Stajala
je samouvereno, visoko podignute glave i paljivo je posmatrala oko
sebe.
Uzeo je dve ae ampanjca s posluavnika i pourio prema lepotici pre
nego to ga neko preduhitri. Iz blizine mu je delovala jo poeljnije. Koa
joj je bila kao alabaster. Nije mogao da odredi boju oiju ispod maske.

Usne su joj bile erotine, a vetaki mlade u obliku srca to je jo vie

naglaavao.
Dejna je osetila nesigurnost pitajui se da li da ohrabri nametljivog
stranca prihvatanjem ae ampanjca. Emanuela ne bi ni za tren
razmiljala!
A Dejna je ovamo dola iz jednog jedinog razloga... da se posle dugo
vremena konano zabavi.
- Hvala - glas joj je zvuao promuklo, a ne samouvereno kako se
nadala. Uzela je au i pritom dodirnula gusarevu ruku. Kao da ju je
udarila struja.
- Domaini su zabranili da koristimo prava imena - rekao je stranac Ako nemate nita protiv, zvao bih vas Beladonom.
Promenio je glas i Dejna je stekla utisak da pokuava da je zavede.
- Poput otrova? - upitala je koketno. Kada se nasmejao, snenobeli
zubi zasijali su u mraku.
- Na italijanskom to znai lepa ena. A vi ste predivni.
Neoekivani kompliment izmamio je osmeh na Dejninom licu.
- Otkud znate?
Da li zaista treba da vam objanjavam?
- Da... molim vas... - rekla je stidljivo. Mukarac se nagnuo
pokuavajui da uhvati njen pogled.
- Vaa koa je nena poput porcelana, usne su kao stvorene za
poljupce, vae grudi...
- Mislim da je bilo dovoljno - zaustavila ga je Dejna. Zavrtelo joj se u
glavi, a puls joj se ubrzao.
- Moda zasad - rekao je. - Jeste li za ples?
to se njene sree s mukarcima tie, bilo je sasvim mogue da e se u
pono, kada budu skinuli maske, ispostaviti da je cele veeri flertovala sa
Emanuelinim bratom. Pogledala je opet grupu mukaraca za barom.
Pridruio im se jo jedan, koji je izgledom plenio panju. Mora da je to
Nino. Dejna se s olakanjem okrenula gusaru.
- A kako ja vas da oslovljavam?
- Kako biste voleli?
Dejna je osetila jezu niz kimu. Divno je u ovakvoj noi flertovati s
atraktivnim mukarcem. Nikakvo udo to su karnevali u Veneciji tako
popularni!

Prevukla je jezikom preko usana. Kad je primetila da je stranac

pomno propratio taj njen gest, osetila je leptirie u stomaku.
- Hajde, Bela, pusti mati na volju! Veeras sam ono to eli...
- Zvau te Morgan - odluila je spontano.
- Kao to je bio gusar Henri Morgan? Bravo!
- Mada sam ubeena u to da si jedan od Emanuelinih...
- Stani! - uzviknuo je. - Zar si zaboravila? Nema imena, nema linih
podataka. Takva su pravila. Dakle, Beladona, hoemo li plesati? Ili bi
radije da proetamo po bati?
Dejna je pogledala podijum, gde je nekoliko parova plesalo uz
romantine melodije. Pomisao na gusarevo naruje bila joj je veoma
primamljiva. Ali treba li da bude toliko blizu oveku ija je pojava
delovala uzbuujue na nju?
- Mislim da bi mi prijala etnja - trudila se da izbegne bilo kakav dodir
dok joj je uzimao au iz ruke. Onda ju je on uhvatio za ruku zagrlivi je,
pa su se uputili u mranu batu.
Dejna je oseala njegove miie i vrelinu njegovog tela. Nino je oseao
da njegova pratilja namerava da se otrgne, zato je jo jae stisnuo njenu
ruku.
Bila je predivna, nena i enstvena. Bledi mesec osvetljavao je njeno
savreno telo. Nino nije mogao da se seti da ga je ikada neka ena toliko
privukla. Prijatno vee, romantina muzika i mirisna bata... bio je to
pravi ambijent za ljubav.
Na sreu, veeras on nije Nino Asanti, potovani biznismen, nego
Morgan, gusar vrele krvi. Anonimnost mu je dozvoljavala da se prepusti
oseanjima koja je godinama prikrivao. Bez grie savesti, bez posledica...
Emanuela bi sigurno mogla da mu kae ko se krije ispod zlatne maske,
ali to bi unitilo ar novog i nepoznatog.
Osetio je da je zadrhtala.
- Hladno ti je, Bela? - upitao je zabrinuto.
- Nimalo - odgovorila je osmehnuvi se.
Hladno! Stekla je utisak da e izgoreti ako ovek koga je zvala Morgan
ne pusti njene prste. Bila je toliko svesna njegove blizine da je jedva
kontrolirala disanje, a podrhtavao je svaki deli njenog tela.
Ponovo je zadrhtala i Nino je zastao.
- Ipak ti je hladno!
- Moda... malo - jedva je izgovorila.

Nino je bio fasciniran njenim usnama. Nije vie mogao da se

obuzdava... Bile su ukusne kao ampanjac i med.... i bile su meke kako
se nadao Privukao je jae Dejnu strasno je ljubei. Kad je osetio da je
njeno telo podatno, porasla je udnja u njemu.
Dejna se izgubila istog trena kad ju je Morgan poljubio. Iza tog
poljupca krila se pouda pravog gusara. Njegovo telo tako blizu njenog
odavalo joj je da se nee sve zavriti na poljupcu ako to zavisi od njega. A
jo manje ako se ona prepusti svojim eljama.
Ove noi nije elela ni o emu da razmilja, osim o ovom oveku.
elela je da se izgubi u njegovim rukama, poljupcima i dodirima...
Uzdahnula se kad je osetila njegove prste na svojim grudima. Otkad je
dodirnuo njene usne i osetio njenu nenu kou, nestalo te Ninove
odbojnosti prema parovima koji su se krili po mraku.
- Treba da pronaemo neko malo... skrivenije mesto. Slae li se? upitao je promuklim glasom, a Dejna je klimnula glavom.
Povukao ju je kroz senke drvea prema kui. Dok ga je pratila, Dejna
nije mogla da shvati otkud toliko uzbuenje i otkud takva spremnost da
se prepusti jednom strancu. Ni o emu drugom nije mogla da razmilja
osim o tome kako naga lei kraj njega i usnama istrauje to snano telo.
Sutra, kad ponovo bude Dejna, razumni i pragmatini arhitekta,
imae vremena o svemu da razmisli i moda da se pokaje. Sutra, a
moda i narednih dana svog neutenog ivota. Ali veeras eli da bude
Beladona!
Ipak se osvrtala oko sebe iz straha da bi mogla da naleti na Emanuelu
i Boba. Jedno je prepustiti se ljubavnoj avanturi, a priznati prijateljici da
je bila u pravu - neto sasvim drugo.
- Obeavam da neu raditi nita to ne eli - rekao je Nino osetivi da
se ona koleba. Nadao se da nee izgubiti kontrolu kad je bude uzeo u
naruje. Ipak, nije bio siguran u sebe. Ovako nepromiljeno ponaanje
nije odgovaralo njegovom karakteru.
U poslednjih dvadeset godina bilo je mnogo ena u njegovom ivotu i
ni sa jednom od njih nije osetio ovakvu strast...

3. poglavlje

manuelina zimska bata bila je u potpunom mraku kada su Nino

i Dejna uli. Zabravio je vrata. Kad je hteo da ukljui svetlo,
Dejna ga je zaustavila.
- Molim te, nemoj. Ovako je romantinije - proaputala je osetivi
strah da e se magija raspriti pod jakom svetlou.
U meuvremenu su se njene oi privikle na tamu. Egzotine biljke
probudile su njenu matu i stvorile utisak da je s nepoznatim gusarem
na pustom ostrvu. Kao u svojim mladalakim snovima.
- Da li si nekada bila ovde? - upitao je Nino kad je Dejna pourila u
zadnji deo bate.
- Jednom ili dva puta... - odgovorila je da ne bi previe otkrila.
Uhvatila ga je za ruku i povukla za sobom. - Rekli smo da neemo
postavljati lina pitanja...
- Tano - potvrdio je Nino, pa ju je privukao na grudi, podigao joj
bradu i poljubio njene usne.
Boanstveno! Ovaj gusar ume divno da ljubi. Zagrlila ga je oko vrata
preputajui mu se. Ali kad je osetila da je prstom dodirnuo njenu
masku, odmaknula se od njega.
- Ne! - uzviknula je. - To je protiv pravila! - grudi ispod midera
podizale su joj se i sputale u brzom ritmu disanja.
Nino ju je radoznalo posmatrao. Oigledno je njoj vie nego njemu
stalo do toga da ostane nepoznata. Veina ena koje je poznavao bile su
previe tate da ne bi pokazale svoju lepotu.
Zato se Beladona plai skidanja maske? Najkasnije u pono ionako e
moi da joj vidi lice. Ili ona krije neku tajnu?
- Ovako je... uzbudljivije - rekla je. - A iznenaenje kasnije jo vee,
zar ne?
Pogotovo ako tano u pono kao Pepeljuga nestanem, dodala je u sebi.
To je vrsto odluila da ne bi priredila neprijatnost svojoj prijateljici i
njenom roaku.
Uzbudljivije?, pomislio je Nino. Kad bi to bilo mogue, pa oboje bi
goreli u plamenu. Ali moda je ona u pravu. injenica da oboje nose

maske i da ne mogu da posmatraju grimase druge osobe, davala je ovom

doivljaju dodatnu erotsku notu.
Jae se privila uz njega pruajui mu usne. Nino ju je strasno poljubio
i njena ula kao da su poludela. Nestrpljivo je potraio rajsferlus na
njenoj haljini. Haljina je skliznula. Na Dejni je ostao samo zlatni korset i
crne gaice. Kad je pokuala da razvee traku na korsetu, Nino ju je
zaustavio.
- Pusti mene - zamolio je promuklo. - Celog ivota pitao sam se kako
se ova stvar skida.
Milovala ju je udnja u njegovom glasu.
Po nainu kako je zario lice meu njene dojke im ih je oslobodio
korseta, zakljuila je da on nju zaista eli.
- Tako si lepa... - aputao je, pa ju je podigao u naruje i odveo na
pletenu sofu. Poloio ju je na meke jastuke i nije je isputao iz vida dok
je svlaio koulju.
Nijedna ena dosad nije mu se inila tako lepom i poeljnom kao
Beladona. Mesec je bledo osvetljavao njenu kou poput alabastera.
Nino je zbacio koulju i Dejna je ugledala njegovo preplanulo miiavo
telo. Otkopavao je kai.
- Pusti mene... - zamolila je tiho, uspravila se i pruila ruke. Nino je
priao i ona mu je drhtavim prstima otkopala kai. Srce joj je tuklo kao
ludo. Jedva je ekala da svog gusara vidi potpuno nagog.
Ninu je zastao dah dok ju je posmatrao. Gusarske pantalone imale su
dva reda dugmadi, to je produavalo slatko muenje.
Dejna je bila oarana njegovim savrenim telom.
- I ti si lep... - izgovorila je nesvesno.
- Ne sme tako neto da kae, Bela - prekorio ju je. - Neu moi da se
kontroliem.
- Zar je to loe?
Spustio se kraj nje na leaj.
- Ne elim da urimo, draga...
- Molim te, ja... mislila sam... - uutala je, ali oi su joj ispod maske
sijale takvim sjajem da Nino vie nije mogao da izdri.
- to god eli, moja Beladona - obeao je. - Samo reci ta eli.
- Tebe - odgovorila je. - elim tebe.
- Onda e me imati - nagnuo se nad njom. - Potpuno...

Tog trenutka svet oko Dejne nestao je nekakvom roze oblaku. Njen
gusar odveo ju je u oazu strasti, kakvu dosad nije poznavala. Kad je
pomislila da e se rastopiti od elje, univerzum se rasuo u milion zvezda.
Bila je iscrpljena, ali zadovoljna.

Jo dugo su leali jedno kraj drugog teko diui, vrsto zagrljeni.

Dejna je milovala njegovu tamnu kosu.
inilo se da nijedno od njih ne eli da prekine aroliju koja bi sigurno
nestala im bi bila izgovorena makar jedna re. Da, mora da je zaista
magija u igri, jer se Dejna prvi put u ivotu oseala zaista lepom u
naruju svog gusara. I pamtie to zauvek..
Znala je da je i on uivao u seksu. Osetila je to po tome kako je leao
na njenim grudima i neno milovao njeno telo.
Dejna se polako vraala u stvarnost. Ponovo je ula razgovor i muziku,
koji su dopirali do njih. I iznenada je shvatila ta se desilo u
Emanuelinoj zimskoj bati.
Zar je sila s uma? Spavala je sa strancem, koga je veeras prvi put
videla! A nije znala ni kako on izgleda. Pojma nije imala kako mu je ime!
To je bilo... bolesno. Fantastian, ekstatian, nepromiljeni i
apsolutno zadovoljavajui doivljaj! Ali ipak ludost!
I sad je kraj...
- Jesi li zaspala? - upitao je Nino. On jo nije mogao da shvati zato
osea toliko poverenje prema ovoj eni koju nije poznavao, a s kojom je
doiveo najerotiniji seks u ivotu.
eleo je ovo arobno bie samo za sebe. Ali ne ovde, u kui svoje
sestre, nego negde gde ih niko ne bi ometao. Negde gde bi bili sami...
gde se ne bi krili iza maski.
eleo je da sazna sve o njoj, eznuo je za tim da vidi njeno lice.
- Da nestanemo odavde? - upitao je neno. - Mogli bismo da odemo u
oblinji hotel na nedelju dana. Ili mesec. Ili ak due.
Ovog trena za njega nije bilo nieg vanijeg od toga da bude s njom. I
bio je siguran da e taj oseaj potrajati - Beladona? ta kae na to? podigao je glavu i Dejnino srce poelo je da preskae kad je pred sobom
ugledala Ninovo lice bez maske. Svet oko nje poeo je da se okree.
- ta je bilo, draga? - zabrinuto ju je posmatrao - Nemoj mi rei da se
odjednom stidi!

Da se stidi? Posle svih intimnosti? Nino Asanti! A ona je... oni su...
Ovo je nemogue!
Na sreu, on jo uvek ne zna ko je ona. Sasvim sigurno ne bi flertovao
s Dejnom. Nikada! Nino nikako nije mogao da zna da je s njom spavao.
Morala je da smisli kako da gusar ne sazna ko je Beladona.
Nikako nije elela da doivi da ova toplina i strast iz njegovih tamnih
oiju nestanu i da se vrati onaj ozbiljni pogled kojim ju je gledao svisoka.
Morala je da nae nain da pobegne pre nego to je razotkrije. Upravo
joj je nagovestio kako da to uini.
- Hotel ne zvui loe - promrmljala je. -Ali ne bi trebalo da nestanemo
odavde a da se jedno od nas ne izvini Emanueli i Bobu i zahvali im se za
poziv, zar ne?
Nino se nasmeio.
- Zaista ume da se igra s mukarcima... Hotel ne zvui loe. imitirao ju je.
- Zvui odlino - ispravila se u elji da to pre pobegne. - Ne mogu da
doekam...
Gusar Morgan zadovoljno je klimnuo glavom, ustao i poeo da se
oblai.
- Tako je bolje. Neu se dugo zadrati... to pre krene, bre e... nadala se da e njenu reenicu on zavriti drugaije nego ju je ona
mislila.
Ali Nino se nagnuo strasno je poljubivi. Taj poljubac pamtie do
kraja ivota.
im je nestao, skoila je, obukla se i potrala izmeu gostiju
pokuavajui da bude neupadljiva. Moi e celog ivota da lei svoje
srce. Prvo mora da pobegne...

4. poglavlje

ajzad! Ko zna koji put okreem tvoj broj! Gde si, zaboga, bila? povikala je Emanuela kad se Dejna u nedelju uvee konano
javila na telefon.
Naravno da je znala da je Emanuela satima pokuavala da je dobije.
Ali ta da posle svega to se dogodilo s Ninom kae najboljoj prijateljici?
Zato nije podizala slualicu. Do ovog trenutka...
- Kod roditelja sam.
- ta tamo radi? - upitala je Emanuela. Dobro pitanje! ta da
odgovori? Skrivam se, bio bi pravi odgovor.
Ideja da poseti roditelje pala joj je na um kad je sela u taksi i odluila
da ode to dalje od Emanuele i njenog brata. Nije se usudila da ostane u
svom apartmanu u Londonu, jer se plaila da bi Nino mogao da uleti i
zahteva objanjenje za njeno ponaanje prethodne veeri. Ukoliko je
otkrio da se ona krila iza zlatne maske.
To nije bilo teko. Trebalo je samo da pita sestru i Emanuela bi po
opisu odmah znala, jedino se nadala da je Nino, kad se vratio u zimsku
batu i zakljuio da nema njegove tajanstvene Beladone, besan i
povreenog ponosa, zadrao tajnu za sebe.
Ali kad se Dejna prisetila strasti kojom su se voleli, posumnjala je u
takav ishod.
- Dola sam da vidim roditelje i dedu, ta drugo?
- Nisi se ni pozdravila.
- Pokuala sam, ali nisam mogla da vas naem - slagala je jer ju je
grizla savest
- Dejna?
- Da?
Emanuela je uzdahnula.
- Sluaj... Nino te je svuda traio kad si nestala...
- Mene? - odglumila je iznenaenje. - Zato?

- Molim te, Dejna... nemoj. Znam da si ti ena s kojom je bio

prethodne noi i da si zato pobegla.
Dejna se spustila na krevet u svojoj nekadanjoj sobi. ak i kad je
zamurila, pred sobom je videla Ninovo besno tamnoputo lice.
- Zna li on da sam to bila ja? - upitala je slabanim glasom.
- Jo ne, ali otkrie - upozorila ju je Emanuela. - Pravila sam se luda
dok me je ispitivao ko se krio iza zlatne maske.
Posle due pauze Dejna je uzdahnula.
- A sad, Dejna, ispriaj mi ta se sino desilo meu vama - zahtevala je
Emanuela.
Da, ta se zapravo desilo? Kad bi sama to znala!
- Nisam imala pojma da je to on! - objasnila je u nadi da e se njena
prijateljica zadovoljiti tim odgovorom. - Uvek si mi priala da su tvoji i
talijanski roaci atraktivni i armantni. Kad je poeo da flertuje sa
mnom, pomislila sam da je jedan od njih.
- Moj brat je flertovao s tobom?! - Emanuela nije mogla da poveruje
svojim uima.
Dejna se nakaljala kao da se zagrcnula. Da je bar ostalo na tome!
Umesto toga, dozvolila je da se sve to desi. A shvatila je da nema tajnih
avantura bez kajanja iako je njena prijateljica tvrdila suprotno.
- Da - potvrdila je. - Ali nisam znala da je to on!
- To si ve rekla - podsetila ju je Emanuela. - Nisi shvatila kad sam ti
dala nagovetaj?
- Da jesam, ne bih celo vee provela u drutvu tvog arogantnog brata Dejna je bila pomalo iznervirana. Zar nije dovoljno to to je stid i
prebacivanje samoj sebi proganjaju? Sad jo treba da se pravda pred
Emanuelom, koja je kriva za tu zbrku!
- Verovatno ne bi - rekla je Emanuela. - Ipak je to sve udno i ne znam
ta da mislim...
- Emanuela! Ne moe misliti da bih s Ninom...
- Sve to znam jeste da se moj brat nikada nije ponaao tako smeno
kao proteklih dvanaest sati - prekinula ju je prijateljica. - Izgleda da je
potraga za enom ispod zlatne maske za njega postala opsesija.
Znai, Nino je jo uvek trai? Dejna je teko disala.
- Objasnila si mi ta je smisao i svrha maski, zar si zaboravila? pobunila se Dejna. - Zar one ne slue tome da se ovek jednom u ivotu
drugaije ponaa?

- A koliko si se ti drugaije ponaala, draga?

Dejna je uzdahnula
- Sasvim drugaije - priznala je.
- Oh.
- Emanuela, hoe li rei Ninu da sam ja nepoznata koju trai?
- Nije o tome re. Zaboravila si da i Bob zna ko je ena sa zlatnom
maskom, pa je samo pitanje vremena...
- Ah, kojeta! - pokuala je Dejna da ohrabri sebe. - Za nekoliko dana
sve e zaboraviti...
- Moj brat nikad nita ne zaboravlja. ta god da se sino desilo meu
vama. njemu je to postalo najvanije i uinie sve da te nae. Dakle,
upozorila sam te!
- Emanuela, molim te
- Reci mi samo jedno: to to se desilo nije ni o kakvoj vezi sa
klauzulom u testamentu tvog dede?
- Mog dede? - Dejna je bila van sebe. - Ne misli valjda da bih...
namerno... - Dejna je bila okirana.
- Iskreno govorei, nije vano ta ja o tome mislim, nego ta ti ini
odnosno ne ini?
Prolo je osam meseci otkad je deda uneo u testament klauzulu, po
kojoj Dejna pre njegove smrti mora da rodi ili bar da bude trudna
ukoliko eli da njeni roditelji naslede imanje.
A prole noi doivela je strastan i lakomislen seks s potpunim
strancem. Bar je tako mislila dok nije bilo prekasno. Takvo ponaanje
nije joj bilo primereno i Emanuela je to znala. Zato je sama izvukla
zakljuak...

- Tvoja majka je rekla da u te nai napolju.

Dejna se gotovo spotakla o kofu s hranom, koju je postavila ispred
svog omiljenog konja. Ninov glas bio je obojen besom, pa se ona
najradije ne bi okrenula prema njemu.
Kako je dospeo u kuu njenih roditelja? Lagano je obrisala ruke o
farmerke.

Nino ju je ljutito odmeravao. Njegovo arogantno dranje probudilo je

inat u njoj i, umesto da se izvini, prkosno je isturila bradu.
- Nino Asanti - rekla je - ta tebe do vodi ovamo?
- Treba li da ti objasnim? - oi su mu opasno sijale.
Ne, nije morao. Koliko god da je pokuavala da ubedi sebe da se one
noi nita posebno nije dogodilo, uvek su joj pred oima iskrsavale slike
njihove strasne ljubavne igre i dah bi joj zastao.
- Moramo da razgovaramo - rekao je. Dejna se trudila da mu ne
pokae koliko je plai njegov hladni i odbojni ton. Nije bila spremna da
razgovara o toj noi i verovatno nikada nee biti. Nadala se da e Nino
odustati, da e se vratiti u Veneciju i zaboraviti misterioznu enu s
maskenbala.
- O emu da razgovaramo, Nino? - upitala je trudei se da se konj,
koga je dobila od oca za roendan, isprei izmeu njih. Poto je konj
osetio njenu nervozu, uspravio je ui i udarao kopitom po zemlji.
- Mislim da zna, Dejna... ili je bolje da te zovem Beladona? - upitao je
neno.
Dejnine ruke su zadrhtale, eludac joj se zgrio i osetila je da gubi tlo
pod nogama. Suoavanje s Ninom moglo je biti gore nego to je
oekivala.
U mati je ona ovu situaciju zamiljala tako to bi je lako reila
nonalantnim osmehom i time ga obeshrabrila. Ali Nino je bio ozbiljan.
Ipak, nije htela lako da se preda.
- Beladona? Pojma nemam o emu...
- Ne pokuavaj da porekne da si to bila ti! - prekinuo ju je grubo.
On nije razumeo takve ale. Poslednje dane proveo je diskretno se
raspitujui o svim enama koje su bile na maskenbalu. Na kraju je doao
do jedne, na koju je najmanje sumnjao. Dejna!
U poetku mu se ta mogunost uinila apsolutno nemoguom. Ali to
je vie o tome razmiljao... Dama sa zlatnom maskom bila je Dejnine
visine i stasa. Beli puder krio je njenu crvenu kosu. Napetost koja je
inae meu njima vladala bila je skrivena iza zavodljivog tona njenog
glasa.
A najtee mu je bilo da shvati da je Dejna ena koja je onako umela da
se prepusti strasti i seksu s njim! Neshvatljivo, ali istinito. Bes koji se
prethodnih dana nakupio nije ga napustio. Njeno ponaanje i uplaeno
skrivanje pogleda samo je pojaalo njegovu frustraciju. I treba da se
plai! Ovog trenutka najradije bi je zadavio!

- Zato si to uinila?
- Zato...? - ponovila je.
- Da, objasni mi zato si spavala sa mnom a onda nestala bez
objanjenja?
Dejna je duboko uzdahnula.
- Nino...
- Moemo li negde drugde da razgovaramo? - nerviralo ga je to to
konj stoji izmeu njih. - Ne sviam se tvom konju.
- ini ga nervoznim - odgovorila je milujui vranca.
- A tebe? - upitao je Nino opasno nenim glasom. - I tebe inim
nervoznom?
Nasmrt ju je plaio, ali nikada mu to ne bi priznala. Odavno se navikla
na njegov sarkazam. Njegov indiferentni odnos prema njoj ve
godinama joj nije smetao. Ali ovaj hladni ogoreni mukarac, koji je
oigledno jedva savladavao bes, ulivao joj je strah. I to ju je ljutilo. A
nita nije skrivila. Nije ga ona prisilila da spava s njom!
Ratoborno mu se obratila.
- Zato pravi takvu halabuku oko toga? Odrasli smo, malo smo se
zabavili, priznae to i sam ako si iskren. Dakle... - slegnula je
ramenima. - Zato sve ne bismo zaboravili?
On to nije mogao! I nije eleo! Pokuao je na sve naine, ali proganjalo
ga je seanje na maskiranu lepoticu i na tu intimnost, koja je dotakla
nesluene dubine i oslobodila ga...
Bio je toliko opsednut eljom da je nae da je otkazao vane sastanke i
pomerio povratak u Veneciju za nekoliko dana. A i dalje nije mogao da
shvati da ga je potraga dovela upravo do Dejne
Da li je znala ko je on kad je spavala s njim? Da li ga je prepoznala i
ba zato uivala, ludo se zabavljajui? Pogotovo zbog injenice da on nije
znao koga dri u naruju?
Na sva ta pitanja Nino je eleo odgovore i nee popustiti dok Dejna ne
zadovolji njegovu radoznalost. injenica da ga je u izlizanim
farmerkama i prevelikoj majici privlaila vie nego bilo koja ena na
svetu nije mu dozvoljavala da se opusti.
Znao je kako ona izgleda bez odee... i seao se kako je ljubio i milovao
to telo da bi ga doveo do vrhunca.
- Ne nameravam da tu no zaboravim - obavestio ju je. - Oekujem
objanjenje u vezi s tvojim ponaanjem, odmah!

Dejna je odmahnula glavom.

- ao mi je, nemam vremena i
- Ili e za pet sekundi sama izai iz boksa ili u te izvui napolje!
On bi to zaista uradio. Uzdahnula je.
- U redu... otpratiu te do automobila. Usput emo razgovarati potapala je konja u znak oprotaja i izala iz boksa. - Ali zaista ne znam
ta tu ima da se pria.
- Emanuela mi je ispriala da ove tale pripadaju tvom ocu - rekao je
Nino.
Dejna ga je zaueno pogledala. - Da... zato?
- Mora da je na dobrom glasu kao trener.
- Jeste.
- Pretpostavljam da si pre nauila da jae nego da hoda?
- Manje-vie.
Nino je zastao.
- Dejna. zar ne moe bar da mi oda priznanje to pokuavam da se
ponaam normalno u ovakvoj situaciji?
Normalno? Kako e ubudue ita biti normalno meu njima? Da se
one noi ponaala normalno, ne bi sad morala da se pravda pred Ninom.
Ali ona se prepustila... Njeno vaspitanje, moralna shvatanja i stidljivost
pred mukarcima te noi nisu postojali.
Posle tog ljubavnog izleta bila je okirana kada se ispostavilo da je
gusar Morgan u stvari Nino Asanti. Nije mogla da ga pogleda u oi, a da
se ne seti kako ju je ljubio... kako je dodirivao njeno telo tim vrelim
rukama... Ovo mi samo odmae!, upozorila je sebe pokuavajui da se
sabere.
- U redu, ako ti tako kae - rekla je pomalo cinino. - Moda bismo
mogli da razgovaramo o vremenu?
Nino je opsovao na svom maternjem jeziku oinuvi je pogledom. Ako
misli da je njemu lake nego njoj, vara se. Dejna je svakako poslednja
ena na svetu koju je mogao da zamisli kao Beladonu!
Kad su stigli do njegovog sportskog automobila, zagledao se u svoju
sagovornicu. Vetar je mrsio njene crvene uvojke. inilo mu se da danas
prvi put vidi njene visoke obrve i izraene jagodice koje je one noi
pokrivala maska.

Doavola! Mora da prestane da misli na onu no! Moda je to bio

najuzbudljiviji i najispunjeniji seksualni doivljaj u njegovom ivotu, ali
saznanje da mu je to Dejna priutila ini sve to smenim.
Nije mu se dopadala. Od poetka je loe uticala na njegovu sestru, a
pogotovo posle razvoda odmah po venanju. Ipak, u poslednjih desetak
godina postala je prava lepotica iako mu nije zapala za oko. I zato...
- ta eli da uje, Nino? - Dejna ga je prenula iz misli.
- Ve sam ti rekao - izgovorio je grublje nego to je eleo. - elim da
znam: zato? Zato si uradila to to si uradila?
- Zato sam...? O, molim te! Prvi si mi se obratio, zar si zaboravio? napala ga je. - Ko mi je ponudio ampanjac? Ko je eleo da plee i eta sa
mnom? I ko me je poljubio i predloio da naemo intimno mestace? Dejna je govorila sve glasnije - A posle u zimskoj bati - nastavila je s
novim naletom energije - ne mogu da se setim da si se i jednog trenutka
bunio - zakljuila je trijumfalno.
Nino je bio rastrzan. Naravno da se nije bunio. I kako bi kad ga je ova
arobnica zaarala i zavela? A ako nastavi da ga gleda tim zaarenim
oima i ako bude puila usne...
- Dobro se seam svakog trenutka te veeri - uzvratio je. - Ali tek sad
znam kome sam... ponudio ampanjac i...
Dejna se sarkastino nasmejala.
- Ako moj identitet predstavlja jedini problem, predlaem da taj
prokleti maskenbal jednom zauvek izbrie iz seanja i da se pretvara
kao da se nita nije desilo.
- Jesi li ga ti zaboravila, Bela? - upitao je promuklim glasom. Nikada
nee zaboraviti ni sekundu te magine veeri...
- Naravno! Odavno! - slagala je prekrstivi prste na leima.
Ali kako da mu objasni ta ju je dovelo do toga da na jedno vee
odbaci principe i moralna shvatanja i jednostavno se prepusti... kao
poeljna i zavodljiva ena.
- Takvi... izleti nisu tipini za mene, shvata? - objasnila je dok joj je
srce divlje udaralo. - A sigurna sam u to da nisam prva ena koja je
podlegla tvom armu, Morgane... - dodala je. - Zato ne razumem emu
tolika halabuka.
- Ne razume? Ti si najbolja prijateljica moje sestre i ne razume emu
ova halabuka?
- To je drugo.

- Zdravo...
Dejna se trgnula kad je ula glas svog dede. Samo joj je jo on
nedostajao! Jo uvek je hodao kao vojnik iako je ve etvrt veka u
penziji.
- ekamo da pozove svog gosta u kuu - opomenuo je Dejnu na
pristojno ponaanje.
Da predstavi Nina roditeljima i dedi? Dejna se najeila od pomisli na
to, ali oigledno nije imala izbora.
- Deda, ovo je Nino Asanti - predstavila je gosta. - Nino... ovoj je
major Dvajt Braun.
- Gospodine - Nino mu je stegnuo ruku.
- Asanti - ponovio je deda odmeravajui gosta. - Imate li veze s
bankom Asanti?
Nino je kimnuo glavom. - Naa porodina firma, gospodine.
Dejna je videla sjaj u dedinim oima.
Nadam se da ste doli ovamo da oraspoloite moju unuku, mladiu rekao je. - Sumorna je ve nedelju dana i preti da e nas sve time
zaraziti.
- Deda! - Dejna se pretvarala da nije primetila osmeh koji je zaigrao
na Ninovim usnama.
- Samo kaem istinu, mlada damo - pogledao ju je zelenim oima koje
su sliile njenima. Onda se okrenuo gostu. - Nadam se da vas je moja
unuka pozvala na ruak.
Dejna se zagrcnula. - Naalost, on nema vremena i mora odmah da se
vrati u London. Zar ne, Nino?
Nino je slegnuo ramenima.
- Jeste, ali kad sam ve ovde...

5. poglavlje

aravno da ete ruati s nama! - odluio je major tonom koji nije

trpeo protivljenje. - Ja u predstaviti gospodina Asantija
ostalima, a ti, Dejna, idi da se istuira i presvue.
Motivi dedinog poziva bili su jasni kao dan. On je u Ninu video
potencijalnog oca svog budueg naslednika. A nije sumnjala ni u Ninove
zadnje namere: sigurno je samo eleo da je mui. Jedan pogled upuen
njemu potvrdio je njeno nagaanje. Oi su mu sijale od zadovoljstva.
Najradije bi mu amarom skinula taj osmeh s lica.
Tako je najbolje - prihvatila je dedin predlog. - Onda u na putu do
Londona moi da ti pravim drutvo umesto da se satima klackam u
prepunom vagonu.
- Bie mi zadovoljstvo...
Kako da ne!, pomislila je zadovoljno. Poslednje to je elela bilo je da
tri sata provede s njim u automobilu, ali prijala joj je injenica da te
njemu biti neprijatnije nego njoj. Samo je htela da mu pokae da se ne
osea krivom, a on je to pokuavao da joj nametne. ta je mislio o njoj,
to joj je bilo svejedno.
Meutim, njegova blizina budila je seanje na onu no i polako je
shvatala da njeno bekstvo iz Londona nije imalo efekta. Samo je u njoj
budio elju da ponovi onaj eksperiment... Ova pouda bila je u velikoj
suprotnosti sa averzijom prema telesnoj ljubavi, koja se javila u braku s
Fredom. Pogled na Ninova iroka ramena i zategnuto telo budio je elju.
Prvo mora da ga pripremi na ono to ga oekuje kad je ve prihvatio
poziv na ruak
Odluno se obratila dedi: - Nema nita protiv da kratko
porazgovaram s Ninom u etiri oka? Obeavam da u mu objasniti put
do dnevne sobe pre nego to krenem gore da se presvuem.
- Ako ba mora... - deda nije voleo da mu se suprotstavljaju
- Da. moram - odgovorila je hladno, izdravi dedin pogled.
Starac se obratio Ninu. - Nemojte dozvoliti da vas dugo zadri - rekao
mu pre nego to je nestao u kui.
Dejna je saekala da odmakne.

Kako ti je palo na pamet da prihvati poziv? - procedila te kroz. zube.

Nino je upravo ovakvu reakciju oekivao. Primetio je njen odbojan
stav i zato je prihvatio.
- Moda sam gladan posle duge vonje? A sve vazduh...
- Ha! U svakom sluaju, poalie - zakljuila je.
Nino je suzio oi. - Preti li mi, Dejna?
Odmahnula je glavom.
- Ne razume... pokuavam da te upozorim. Braunovi su posebni.
- U kom smislu?
- U svakom! - oseala je da je on ne shvaa ozbiljno. - Moja mama je
graciozna ena u stilu proteklih vekova, a otac je posveen onome to
najbolje ume: treniranju konja...
- A ti? Po Emanuelinim reima uspean si arhitekta.
- Tako kau - priznala je. - U stvari, htela sam da kaem da nita od
onog to vidi ovde ne pripada mojim roditeljima. Moja deda je
vlasnik... svega. 1 svakodnevno im to nabija na nos, kao i razoarenje to
sam se rodila ja a ne sin, naslednik.
Nino tu je posmatrao razmiljajui o tome treba li ozbiljno da shvati
ono to je uo. Majora je tek upoznao, a Dejna ga poznaje celog ivota.
Ipak su mu se njene rei uinile preteranim.
- U kom smislu si ga razoarala? - eleo je da zna.
- Znala sam da e me to pitati. Moda razmilja na isti nain kao
on...
Ta pretpostavka nije mu se svidela. I nije bila tana. Razoarenje je
poslednja re koju bi doveo u vezu s Dejnom. Nije umeo da kae ta
zaista osea prema njoj, ali to nikako nije razoarenje.
- Ne pokuavaj da promeni temu!
- Bila sam udata i sad sam razvedena - objasnila je. - I nemam dece. U
oima mog dede to je potpuna propast.
Dejna je u meuvremenu poalila to je zapoela ovaj razgovor.
Dedina oseanja prema njoj i njenim roditeljima ne tiu se Nina.
- Svejedno... posle deset minuta shvatie o emu govorim. Hajde, ui
u kuu i prosudi - pozvala ga je. - Hej! ta to radi? Pusti me! - uzviknula
je kada ju je uhvatio za ruku.
- Na razgovor jo nije zavren... ne zaboravi to!

to se nje tie, zavren je. Ali trenutno nije imala snage da se bori.
elela je da se to pre istuira i presvue da bi Nina ostavila to krae
nasamo sa svojom porodicom.

- Priznaj! Pokuala sam da te upozorim! - uzdahnula je Dejna

iscrpljeno kada je posle dva sata sela pored Nina u automobil.
Zaista jeste. Ali i da nije, povrnu ljubaznost tokom konverzacije
sigurno bi primetio. Uprkos tome ili upravo zato nije hteo da dozvoli
Dejni da se izvinjava za odnose u svojoj porodici.
- Jesi, ali upozorenje nije ukljuilo injenicu da tvoj deda o meni nije
mislio kao o nekome ko eli da te osvoji, nego pre svega kao o nekome
ko e biti otac njegovog praunuka... - pokuao je da se naali, ali je po
izrazu Dejninog lica video da ala nije uspela.
- ao mi je... - proaputala je poraeno. Bombardovanje pitanjima o
Ninovoj porodici i uspenosti firme graniilo se s drskou i ak ni
dedine godine nisu mogle biti izgovor za to. Dejnini roditelji pokuavali
su sve vreme da skrenu razgovor na neto drugo, ali uzalud.
- Nemoj to shvatiti lino - zamolila ga je Dejna drhtavim glasom. - Moj
deda u svakom mukarcu mlaem od ezdeset godina vidi mogueg oca
njegovog praunuka.
Ovaj zakljuak nije ublaio napetost meu njima. Dejna i on nikad
nee biti jedno za drugo, ali pomisao na to da ona s drugim vodi ljubav
nije mu se dopala.
- Zato? - upitao je.
Posmatrala je njegov profil. - Kao to sam rekla, majoru je stalo do
toga da se produi njegova loza.
Ruak je bio muan, upravo onakav kakvog se Dejna pribojavala. Ne
samo da je deda sve vreme postavljao neprijatna pitanja nego je usred
razgovora izneo neumesan komentar u vezi sa Emanuelom. A kao kruna
svega, kada je Nino rekao da je to njegova mlaa sestra, deda se na to ni
osvrnuo nije. Dejna je za trenutak zamurila. Njen deda je zaista
neotesan ovek. Ali nije znala ta Nino misli o njemu. I nije elela da
zna!
Zato se naalila. - Nemoj na to ozbiljno gledati. Danas sam dedi po
milionti put rekla da se neu udati. Jesi li zadovoljan?
Nino se namrtio.
- Zar je tvoj prvi brak zaista bio takva propast?

Propast? To je isuvie blaga re. Uasan, katastrofalan...

- Da.
- Zato?
- To te se ne tie.
Upravo je takav odgovor probudilo Ninovo interesovanje. Zato ne
eli o tome da pria? Razvela se pre dve godine, trebalo bi da je u stanju
da govori o tome osim ako... Da li jo uvek gaji oseanja prema bivem
muu? Ba smeno. Nakon to je godinama pokuavao da ne obraa
panju na Dejnu, sad ga je odjednom sve u vezi s njom interesovalo. A
zapravo ga je najvie zanimalo koliko Dejna i ena sa zlatnom maskom
imaju slinosti.
- A ako me se tie?
- Da me nee posavetovati? - upitala je sarkastino. - Zaboravi ono
to se desilo izmeu nas, vrati se u Veneciju i brini o svojim poslovima.
Zaudo, Ninu je ovog trenutka najvanije bilo da ne dozvoli da ga ova
lepotica iskljui iz svog ivota.
Duboko je uzdahnuo.
- Znam da se ponavljam, ali... da li ti to moe da zaboravi?
ta da mu odgovori? Nikada...?
Ako je Fred uspeo da joj uniti bilo koju pomisao na brak, Nino je
uspeo da joj oduzme pomisao na to da bi neko drugi mogao da bude
njen ljubavnik. Posle tih nekoliko rajskih sati svako drugi bio bi samo
bleda Ninova senka.
- Nije re o tome - rekla je izbegavajui direktan odgovor. - Nijedno od
nas dvoje ne eli nita drugo nego da se vrati normalnom ivotu,
Ubudue emo se, kao i pre, truditi da se to ree sreemo.
- A ti ni za tren nisi pomislila kako bi bilo kad bi ova... veza meu
nama potrajala, pa da vidimo ta e iz nje nastati? - upitao je.
Dejna se iznenaeno nasmejala. ali u njenom smehu nije bilo
veselosti.
- injenica da si re veza jedva izgovorio moe da poslui kao odgovor.
- Samo sam hteo da izbegnem drugi izraz - prasnuo je u smeh. Doavola. Dejna! Ona no bila ti je zabavna koliko i meni.
Dejna se uozbiljila.
- Zabavna da - zatvorila je oi, ali ih je brzo ponovo otvorila jer nije
elela da vidi sebe i Nina nage i zagrljene na mekim jastucima...

- Hajde sa mnom na veeru.

- Ne! - usprotivila se tako brzo da je on skinuo nogu s pedale za gas
zagledavi se u nju. - Ne, Nino - ponovila je mirnijim tonom. - Oboje
smo pogreili i tu se nita ne moe. Ali zato ne moramo da dolivamo ulje
na vatru i da umiljamo da tu ima neeg ega nema.
Ninovo lice se smrailo. Iznerviralo ga je neprijatno ispitivanje njenog
napadnog dede, ali Dejnino odbijanje bilo kakve veze meu njima jo
jae ga je pogodilo. Oseao se odbaeno. I nipoto mu se nije dopalo!
Navikao je da se oko njega trude, ali nije imao iluzije da je to zbog
njegovog izgleda ili arma. Njegovo ime i milioni interesovali su dame iz
njegovog okruenja.
A Dejna mu je jasno stavila do znanja da je ne zanima ni njegovo ime
ni imetak, pogotovo ne njegova linost.
- Nikada neemo znati ako ne pokuamo - zakljuio je.
- Hoe da kae ako ne budemo jo jednom spavali? - preformulisala
je Dejna.
Da li mu je zaista to bilo na umu? Pa ta i da jeste! ta je loe u tome?
Zar Dejnu nije interesovalo da li onako savrena no moe da se ponovi?
Zar ona nije oseala istu udnju koja je ubrzavala njegov puls?
- Nimalo nisi radoznala? - upitao je.
Naravno da jesam!
- Nimalo, Nino - lagala ga je s takvom lakoom da ju je to plailo. Ni
jedno od njih nije slutilo ko se krije iza maske i zato je sve otilo
predaleko..
- Ako nema nita protiv, malo bih odspavala. Rano sam ustala pa
sam iscrpljena.
Bar je ovo bila istina. Zamurila je, ali toliko je bila svesna Ninovog
prisustva da nije mogla da zaspi. Posle dva sata uzdahnula je s
olakanjem i otvorila je oi kad je po buci i saobraaju shvatila da su
stigli u London.
- Moj stan je...
- Znam gde ivi - prekinuo ju je. Dva sata utanja nije popravilo
njegovo raspoloenje.
Danas je iz jednog jedinog razloga otiao za Dejnom. Hteo je da
razjasni situaciju i da pronae reenje da bi u budunosti mogli da se
pogledaju u oi. Makar zbog Emanuele, koja je bila ne samo njegova
sestra nego i Dejnina najbolja prijateljica. A na emu su sad?

Posle rasprave s najtvrdoglavijom enom na svetu, uasnog ruka u

krugu njene udne porodice i dva sata utanja, Nino je oseao da je dalji
od nje nego ikad.
Dejna se nije usuivala da ga pogleda jer je oseala da je on besan. Ko
je mogao pomisliti da e od jedne ljubavne avanturice nastati afera
ovakvih razmera!
Doi i uivaj u anonimnosti venecijanskog maskenbala!, rekla je
Emanuela. Ako ti je po volji, prepusti se avanturi bez posledica i
kajanja... Emanuela pritom sigurno nije pomislila na svog brata... a nije
ni Dejna. A to se Ninovog predloga tie da se eksperiment ponovi, u
poslednja dva sata se iskreno, ali bezuspeno borila protiv iskuenja.
Ipak, on to nikada nee saznati!

- Hvala - rekla je izlazei iz kola.

- Dejna...
- Ne, Nino, nita nemoj rei... molim te! - pourila je prema ulazu u
zgradu. Duboko je udisala vazduh nadajui se da e tako usporiti svoj
puls koji je razbijao.
- Dejna...
Okrenula se i pogledala je Nina u oi. Pruio joj je tanu koju je
zaboravila u kolima.
Zato on ba sad izgleda tako neodoljivo seksi? Tamna kosa
presijavala mu se na suncu, a linije oko usana bile su naglaene. U crnim
oima videla je zlatne takice, a kad se nasmeio... Sad ne sme popustiti!
Ispravila se i nakaljala.
- Hvala ti to si me dovezao u London... Zbogom, Nino - rekla je
drhtavim glasom.
- O ne, Dejna! Nee se lako izvui - ignorisao je njenu pruenu ruku.
Sagnuvi glavu, poljubio ju je s nekom meavinom elje i besa. Osetio je
ukus ene sa zlatnom maskom. Tako je mirisala i takav je bio oseaj
dodirnuti je. Ona je bila Beladona...
Nino je osetio da je otvorila usne i snano ju je privukao sebi. Nije
mogao ni na ta drugo da misli nego na njenu meku kou pod svojim
prstima... eleo je da se izgubi u vrtlogu strasti koji je jednom ve
doiveo. Kako je mogla da mu uskrati to zadovoljstvo?
Ali mogla je... Oduprla se pesnicama o njegove grudi.

- Pusti me... - borila se, ali on je nije putao. - Pusti me... odmah!
Iritiran, uinio je to je traila i koraknuo je unazad. Tek sad je
primetio da ona drhti celim telom.
- ta si hteo da dokae? - on nikad ne sme saznati koliko ju je njegov
poljubac uzbudio i zbunio. Da nisu usred londonske vreve... ko zna ta bi
se dogodilo!
- Ovo nije bio ispit, Dejna - odgovorio je. - A dokazao je da ti nije dosta
mene, kao to sve vreme tvrdi.
- Ti... ti... - nije znala ta da kae jer su njegove rei bile sasvim blizu
istini.
- Osim toga, pokazao mi je da nau avanturu nee lako zaboraviti.
- A ni ti!
- Ja to nisam tvrdio - podsetio ju je nen0.
- ao mi je to moram da smirim tvoj naduvani ego, Nino - uzvratila je
- ali naa mala avantura u zimskoj bati nije okrenula svet naglavake,
kao to zamilja. I nee mi teko pasti da zaboravim i tebe i maskenbal.
Zaudo, on se samo nasmeio.
- Jesi li nekad ula da kau: ko se previe opire...
- Naravno, ali to ne vai za mene!
- U redu - rekao je na njeno iznenaenje. - Krajem sledeeg meseca
doi u ponovo u London... Bela. Tano za etiri nedelje.
- Zato bi to meni bilo vano?
Ako zaista nita ne osea prema meni, onda... nita. Ali ako je onako
kako pretpostavljam...
- Zaboga, ba si arogantan!
Nino je slegnuo ramenima. - Moda sam samo iskreniji? I prema sebi
i prema tebi... - dodao je zamiljeno.
- Treba da potrai odgovarajuu ljubavnicu za svoje boravke u
Londonu!
- A kakva bi ti ljubavnica bila?
Vrlo neprijatna! - gotovo je uzviknula.
Nasmejao se.
- Drago mi te to te sve ovo ludo zabavlja - procedila je kroz zube. - ta
misli, da li bi se i Emanuela tako od srca nasmejala ovoj situaciji?

Nestalo je vedrine s njegovog lica. Emanuela mu je tog jutra mnogo

ta rekla pre nego to je krenuo kod Dejninih roditelja. A jedno je
posebno naglasila: ako bilo ta naao uini njenoj prijateljici, ona e se
obraunati s njim.
- Ono to je izmeu nas dvoje ne tie se Emanuele.
- Meu nama nieg nema - ispravila ga je Dejna. Bila je besna na sebe
to je svoju najbolju prijateljicu iskoristila kao oruje protiv Nina. - A
ako je neeg i bilo, to je prolo - dodala je.
- Pokuavaj i dalje da ubedi sebe u to - rekao je Nino oputeno. - Ko
zna? Moda e ti ove etiri nedelje biti dovoljne za to - poljubio ju je
ovla u obraz. - Kad se vratim u London, dokazau ti suprotno.
Upravo je htela da mu odgovori, ali on je seo za volan i mahnuo Dejni
koja je otvorenih usta stajala na trotoaru.

6. poglavlje

ino je se jedva povratio od oka kada mu je sekretarica najavila

gospoicu Braun. Naizgled oputen, sedeo je u velikoj fotelji
gledajui enu crvene kose, koja te stajala leima okrenuta prozoru.
Verovatno ju je oarao pogled na Veneciju.
- Dejna? - njegov glas odavao je nestrpljenje. Nije je video tri i po
nedelje. Za to vreme nije zaboravio nijedan detalj one vrele noi kada
mu se predala. Sve vreme zamiljao je kako e biti kada se vrati u
London i kad mu se ona baci u naruje i prizna da ga eli.
Kad mu je sekretarica najavila Dejnu, pomislio je da je blizu cilja. ta
bi inae bio razlog da krene na toliki put umesto da saeka vikend za koji
je najavio da e doi u London?
Ali njegovo uverenje poelo je da jenjava Nije mu se dopala njena
formalna odea, elegantni crni kostim i krem svilena bluza. Ovo je vie
liilo na poslovni sastanak nego na privatnu posetu.
Priao joj je.
- Dejna, moje strpljenje je pri kraju - upozorio ju je naizgled mirnim
tonom. -Ako ima neto da mi kae, reci!
To to je zastao sasvim blizu nje izazvalo je podrhtavanje njenog tela.
Nije smela dopustiti da se ovo desi. Usput je smislila ta e mu rei.
Trebalo je da to bude racionalna slika budunosti s kojom e oboje
morati da ive, osmiljena tako da nema otvorenih pitanja. Mirno treba
da obavesti Nina, a onda da ode u svoj hotel i ujutro odleti nazad u
London.
Ali kad je ula u njegovu kancelariju ugledavi ga kako sedi...
jednostavno je zanemela. I ne samo to! Njena glava kao da se najednom
ispraznila i kao da joj nije bilo jasno zato je dola ovamo.
Ali bila je tu i Nino je bio u pravu: nije mogla do kraja ivota da stoji i
uti. Ispravila se pogledavi ga u oi.
- U redu. Ovako emo dalje funkcionisati. Ostau u Engleskoj, ali
moe me poseivati kad god doe u London..
- ekaj, stani! - prekinuo ju je grubo, ali je snizio ton kad je video
koliko je bleda.

- Pria o... buduoj vezi meu nama kao da je re o poslovnom

dogovoru.
Dejna kao da ga nije razumela.
- Misli da sam dola da razgovaram o moguoj aferi meu nama?
Sad se Nino zbunio.
- O emu drugom?
- O, ne, Nino... - Dejna se bespomono nasmeila. - Sve si pogreno
razumeo. Ili, bolje reeno, ja se nisam dobro izrazila... - uzdahnula je. ao mi je, ali ovih dana sam malo van sebe...
Nita to je izgovorila nije mu pomoglo da shvati. ta se u tom
kratkom vremenu otkad se nisu videli desilo Beladoni? Opet je zakljuio
da je veoma bleda i da ima tamne podonjake.
- Mislim da je najbolje da sedne - predloio je glumei mirnou. Rei u sekretarici da nam donese kafu.
- Ne, ne kafu! - uzviknula je, pa se nasmeila kad je ugledala njegov
zapanjeni pogled. - Bolje aj.
Nino je naruio aj. Ona se nije pomerila s mesta. Septembarske
sunce obasjavalo je prozor i njena kosa izgledala je kao vatreni bun.
Ipak neto nije u redu. Nino je odluio da to je mogue pre sazna ta.
- Zaista bih voleo da sad sedne - rekao je ljubazno. - Pre nego to se
onesvesti.
Dejni se zaista vrtelo u glavi, ali htela je da bude na to veem
odstojanju od njega.
- Hvala - promrmljala je i sela na fotelju. - Zar ti nee sesti? - onda e
bar taj ogromni pisai sto biti izmeu njih.
Nino ju je posluao. Zabrinuto ju je posmatrao, delovala je nekako
bolesno. Da li je to zbog njegovog obeanja ili, bolje reeno, pretnje da e
raistiti meusobni odnos im on ponovo doe u London? Da li je
krenula na ovaj put da bi se to pre oslobodila... njega?
Nino je osetio bol u elucu. U tom sluaju, bilo kakva pomisao na
vezu...
- Nemoj me gledati tako zabrinuto - zamolila je kao da ume da mu ita
misli.
- Nisam se dobro oseala ove nedelje, ali nisam bolesna. Zar zaista ne
moe da pretpostavi zato sam ovde?
- Ne, iskreno reeno, ne. Reci mi.

Dejna je prikupila svu snagu.

- Doletela sam jutros iz Londona ovamo zato...
Uutala je kad je sekretarica pokucala i ula u kancelariju nosei kafu i
aj. Nino ju je zamolio da izae pa je sebi i Dejni nasuo aj.
- Popij, ini se da ti je potreban. Sa Emanuelom je sve u redu?
- Sa Emanuelom? - zbunjeno je ponovila Dejna. - Da... naravno.
Zaboga! ao mi je to te uznemirujem svojom sluenou. Niko nije
bolestan, svi su dobro. Samo ja... trudna sam - rekla je apatom. - Od pre
mesec dana, da budem precizna...
Nino ju je posmatrao ne shvatajui ta je izgovorila. Dejna je oborila
pogled uzimajui dve kockice eera i dajui vremena buduem ocu da
se povrati od oka. Dobro se seala kako je ona bila okirana kad je jue
skupila hrabrost i uradila test na trudnou.
Otpila je nekoliko gutljaja aja osetivi da joj se vraa snaga.
Do pre dva dana nije primetila da nije dobila menstruaciju, jer se
odmah po Ninovom odlasku bacila na posao da bi tog oveka to bre
zaboravila i izbrisala iz svog ivota.
Poto nije verovala u prvi rezultat testa, ponovila ga je. Rezultat je bio
isti, pa je otila ginekologu, koji je potvrdio njene sumnje.
Otad je dobijala napade panike. I jo nisu proli.
Nema sumnje da e deda Braun biti oduevljen tom veu, ali Dejna je
prvo poelela da pobegne. to dalje od Ninovog domaaja.
Ali onda se javio glas razuma. Emanuela je ionako isuvie pametna da
prihvati iznenadni odlazak svoje prijateljice bez pozdrava. Dejna je znala
da se moe pouzdati u nju ak i ako se ta lojalnost bude kosila sa
odnosom prema bratu. Onda je shvatila da mora odleteti u Veneciju i
Ninu rei istinu. I uinila je to, a sad eka njegovu reakciju.
Lagano je odloila oljicu aja i bojaljivo podigla pogled, jedno je bilo
jasno: im se oporavi od oka, Nino e imati ta da kae. Da mu
pomogne?
- Zar ne moe rei bilo ta? Ne mogu da podnesem tvoj pogled koji
nita ne govori. Nino, molim te!
Tek u tom trenutku postao je svestan injenice da ve tridesetak
sekundi ne die. ak mu je i mozak prestao da radi. Jedva se sabrao
uzdahnuvi nekoliko puta
- Jesi li ruala? - upitao je.
- Da li sam... ta? - zaudila se Dejna.

Nino je osetio da pritisak u njemu poputa.

- Rekla si da si jutros stigla. Pitam se da li si u meuvremenu neto
pojela...
Dejna je oekivala svata:
prebacivanje... ali ne i ovo.

aroganciju,

nevericu,

poricanje,

- Nino, jesi li uo ta sam ti malopre rekla?

- Naravno da jesam! - rekao je pogleda uprtog u nju. - Doavola! Ti si
u meuvremenu imala vremena da se navikne na ovu... novost. Sigurno
to zna ve od...
- Od pre dvadeset etiri sata - prekinula ga je neno. Ovo je lake
podnosila od njegovog utanja.
- O, nisam znao... Jesi li ve bila kod lekara? - upitao je. - Jesi li
dobro? Kao da si oslabila. Zar nije trebalo da se ugoji?
Ovo te ve liilo na Nina koga je poznavala.
Dejna se oputenije zavalila u fotelju - Jue sam bila kod ginekologa i
rekao je da je sve u redu Normalno je da se u prvih nekoliko nedelja
trudnoe oslabi.
Nije mogla da poveruje da mirno razgovara s Ninom u njegovoj
kancelariji u Veneciji, a ni sama jo nije prihvatila injenicu da je
trudna. Zaista je oslabila ovih nedelja. Ali njeno delikatno stanje nije
krivo za to, nego duevno stanje posle Ninovog odlaska.
Prvih nekoliko dana nije znala ta je vie brine: injenica da e ga
videti posle etiri duge nedelje ili pretnja da e se tada nai s njim i
morati da donese odluku.
Pritom je jasno sebi zacrtala da iz seanja izbrie onu maginu no,
kao i da prekine da zamilja budunost punu takvih noi u gusarevim
rukama...
- Idemo u jedan kafi u blizini - odluio je Nino.
- Ali..
- Ne raspravljaj se sa mnom! - upozorio ju je i ona se primetila da je
stisnuo pesnice - Mora neto da pojede, a ja... treba mi nekoliko
minuta da prihvatim ovo to si mi rekla.
U to nije bilo sumnje, zato se nije bunila. A posle ruka i odmora bie
joj lake da mu izdeklamuje pripremljeni govor.
To da je trudna on ve zna. Tako e joj lake pasti da mu objasni da
nije planirala da ga dri podalje od njegovog deteta kad bude dolazio u

London. A kad taj razgovor obavi, moi e konano da se vrati u

Englesku i da nastavi tamo gde je stala do roenja deteta.
Nino, koji ju je sve vreme posmatrao, primetio je da ona razume
njegovu dilemu, ali nije znao kako da protumai prkos u tim zelenim
oima niti odluan izraz njenog lica. A onda je shvatio!
Kako je zapoela razgovor pre nego to mu je saoptila da je trudna?
- Ja u ostati u Engleskoj, ali ti me moe posetiti kad god doe u
London i..
Sad mu je sve postalo jasno. Znai, ona nije spremna na njegovo
uee to se budue bebe tie. Ali to e se promeniti. O, da... morae da
popusti jer to je njegovo dete koliko i njeno. On nije nameravao da
napusti svoje dete.

- Lepo je ovde - rekla je Dejna kad su iz guve zali u mirnu uliicu i

seli u porodini kafi blizu Velikog kanala.
Vlasnik je Nina pozdravio imenom i odveo ih za sto kraj otvorenog
prozora.
Navali - rekao je Nino kad je ef kuhinje uz jelovnik, spustio svee
pica-hlepie i masline.
Nije ga posluala i podigla je meni kao tit od njegovog pogleda Na
putu dovde jedva da su progovorili. Ali u Dejni je raslo uverenje da je
ovo bilo zatije pred buru, koje e izbiti kada se malo okrepi. Verovatno
je zato insistirao na tome da neto to pre pojede.
- Jesi li odluila ta e uzeti?
- Nino, ja - podigla je pogled s menija.
- Postoji li neto to trudnice ne smeju da jedu?
- Dimljena riba, unka, pateta, sirova jaja - izletelo joj je - Jue sam
saznala - dodala je oseajui nelagodu. - Ali..
- A piletina sa ampinjonima?
- Nino!
- Hajde da naruimo pre nego to se upustimo u razgovor - njegov
pogled nije bio neprijateljski, ali boja tona neto je skrivala. Dejna je
odustala od pokuaja da privue njegovu panju pre nego to narue.
Kad je konobar otiao, nagnula se napred, stavila ruku na karirani
stolnjak i pogledala ga je pravo u oi.

- Razumem da si okiran posle...

- Stvarno? - upitao je sarkastino. Stvarno razume?
- Naravno! Ne uje ovek svakog dana da e postati tata!
- Ne - potvrdio je - Ali ok nije vie toliki kao pre petnaestak minuta priznao je mirno. - Imao sam malo vremena da se priviknem na tu
misao, pa me raduje injenica da u postati otac jedne devojice ili
deaka.
Oigledno se od oka bre oporavio nego to je ona oekivala.
Pokuala je da odagna udan oseaj... Tako oputen i koncentriran, Nino
je bio neko ko ima ta da kae. Kako je mogla pomisliti da e je bez
pogovora pustiti da se vrati u Englesku?
- Nino, nemoj me pogreno razumeti. Za osam meseci bie bioloki
otac mog deteta, ali to ne znai da e biti deo naeg ivota. Kao to sam
rekla, moe nam bilo kad doi u posetu.
Ledeno se nasmejao.
- A da ti mene ne razume pogreno, draga: dete koje nosi zapravo je
Asanti.
Klimnula je glavom. - To mi je jasno...
- Oito nije! - sad se Nino nagnuo preko stola. - jedno je sigurno: im
sve pripreme budu zavrene, nas dvoje emo se venati...
- Venati? - ponovila je Dejna. - Ali ne elim da se udam ni za tebe ni
za bilo koga drugog!
Nino se zavalio u naslon odmeravajui majku svog deteta arogantnim
pogledom.
- Ionako ne postoji opcija da se uda za nekog drugog sem mene.
Dejna je prkosno odmahnula glavom - Ali ni za tebe! - usprotivila se
odluno. - Ve sam ti pre nekoliko nedelja rekla da nema anse da se
opet udam.
- Tada su okolnosti bile drugaije u pravom smislu rei.
- Vrlo smeno! Ali to nita ne menja.
- Naprotiv - uzvratio je. - To sve menja. Kao to sam rekao, dete je
mogui naslednik Asantijevih i...
- On e biti naslednik i Braunovih - podsetila ga je s trijumfalnim
prizvukom u glasu, koji je nestao kad se prisetila okolnosti koje su
povezane s tim.

Iznenada je pred sobom videla lice svog dede, koji je toliko

egocentrian da e pomisliti da je ona ostala trudna samo da bi njemu
ispunila elju. A kako bi Nino reagovao na klauzulu u dedinom
testamentu ako ikad za nju sazna, Dejna se plaila o tome da razmilja.
Saberi se!, naredila je sebi. ak i ako Nino neto sazna.. ona nita od
njega ne trai. Bolje da reava jedan po jedan problem umesto da panii.
- Ma je bilo? - upitao je Nino oseajui nemir. Video je da je
prebledela. a nekoliko sekundi zatim pocrvenela. pa je oseao griu
savesti. Da li ju je pritiskao? Naalost, nije imao iskustva s trudnicama.
Razum i logika tu oigledno nisu igrali vanu ulogu.
Da li je Dejna mogla da uvidi da je brak s njim jedina mogunost da se
ova situacija regulie na pristojan nain? A ta je s njenim eljama i
potrebama?, javio se glasi u njegovoj glavi, ali ga je on brzo uutkao.
im sve potrebne pripreme budu zavrene, venaemo se...,
odzvanjalo je u Dejninoj glavi. To ba i nije preterano romantino, ali
ako bi tvrdila da njegov predlog nije naterao njen puls u galop, slagala
bi. Ipak nije pokazala da joj to laska.
Nino je Italijan, glava potovane i uticajne porodice. Nikakvo udo da
je zbog roenja deteta odluio da se vena s Dejnom.
- ta mi je? - ponovila je. ~ Zar neto mora da nije u redu ako ne elim
da se udam za tebe? - zvuala je sarkastino. - Budi iskren prema sebi.
Ni ti to ne eli, zar ne?
Sve je ovo bilo novo za njega da bi mogao da proceni ta eli. Priznao
je sebi da se proteklih nekoliko nedelja ozbiljno bavio milju da bi
njihova veza mogla da potraje. ali nijedne sekunde nije pomiljao na
venanje.
U meuvremenu...
Ideja da Dejna kao supruga bude zauvek njegova nije mu bila
odbojna. Osim toga, njihovom detetu trebaju roditelji koji zajedno ive.
- To je upravo ono to elim - potvrdio je ubedljivim tonom.
- Ali to je nemogue! Do pre nekoliko nedelja nismo mogli da
izdrimo zajedno u isto i prostoriji a da ne nastane haos. A kao to vidi,
tu se nita nije promenilo - dodala je. - Ipak ti obeavam da e svoje
dete moi da via uvek kad...
- To bi znailo svakog dana - prekinuo ju je. - To je obeanje koje ne
moe ispuniti ako bude ivela u Engleskoj, a ja ostao ovde.
Znai, bili su u slepoj ulici.

7. poglavlje

ejna je prevukla rukom preko oiju. Oigledno nije jednostavno

reiti problem kao to je zamiljala. Ipak nije htela da pristane na
brak koji bi mogao da se pretvori u nonu moru. Dodue, Nino nije kao
Fred, ija su nesigurnost i psihika nestabilnost prerasli u opsednutost i
brutalnost. Ali pomisao na to da se brakom ponovo vee za nekoga i da
tako postane zavisna i ranjiva, ulivala joj je strah.
Kako da to objasni Ninu ne pominjui pozadinu svog prvog braka?
- ao mi je, ali zaista ne mogu da se udam za tebe - rekla je tiho.
Ninovo lice se smrailo. Nije bio ljut, ve zbunjen. Kada su pre
nekoliko minuta ulazili u restoran, sluajno je dodirnuo njenu ruku
osetivi strujni udar. I Dejni se isto deavalo. Trgnula se, poela je
isprekidano da die, ruke su joj drhtale, a krv je projurila u lice - ti
simptomi nisu mu bili strani...
A onoga dana kada je ispratio sestru u Englesku na studije, zakljuio
je da je Dejna od naporne tinejderke postala predivna mlada ena
smaragdnozelenih oiju i vatrenocrvene kose, to je ukazivalo na
strastan temperament. On je to iskoristio tako to ju je stalno provocirao
da ne bi podlegao njenom armu. Imala je jedva osamnaest godina, a on
je tada napunio trideset jednu. Osim toga, ona je bila najbolja
prijateljica njegove sestre.
To je iskljuivalo svaku pomisao o moguoj vezi s tom predivnom
devojkom. Ipak ga je, uprkos razumu, sve to navodilo na erotske
fantazije kojih se stideo. Njoj je mogao da zahvali to je izgubio oputeno
dranje prema enama. Dotad su one bile samo fina bia za ukras.
Do Emanuelinog venecijanskog maskenbala... Anonimnost je sruila
sve barijere meu njima i dozvolila mu je da se preda oseanjima. ak i
kad je otkrio da je to bila Dejna...
- Pojedi neto, Dejna. izgleda kao da nema snage. Kasnije emo
razgovarati.
Dejna se nije nadala da e posle ove prisilne pauze usaglasiti stavove,
ali im je osetila miris parmezana, shvatila je da je uasno gladna. Pojela
je sve s tanjira a onda je uivala u ukusnom desertu. Odjednom je osetila

nalet samopouzdanja. Ali to e se sigurno brzo promeniti kad zaponu

razgovor.
- Nino...
- Ne ovde, Dejna - mahnuo je konobaru da donese raun. Razgovaraemo u mojoj kui.
Sigurno je mislio na palatu. Emanuela je Dejni pokazala slike
ogromne antike viespratnice u arapskom stilu, sa ogromnom batom
na krovu. Bogati dom za prinevski sloj kojem su Asantijevi nekad
pripadali.
Dejna se ukoila. Njeno dete... njen sin ili erka potiu od pravog
princa! Gotovo se glasno nasmejala. I da ne zaboravimo: od svetenika i
gusara, dodala je u sebi.
- Moe li brodom ili da idemo peice? - upitao je Nino kad je platio
raun.
Emanuela joj je priala o mogunosti da se brodom plovi do kue
njenih roditelja, 0 divnom pogledu koji se prua s kanala.
- Moe brodom.
Ovo je sasvim drugaiji ivot od onog koji je poznavala i na koji je
navikla. Dok je Nino upravljao malim motornim amcem vozei izmeu
vodenih taksija i romantinih gondola preko Velikog kanala, Dejna je
fascinirano posmatrala bogato restaurirane palate tik uz vodu.
Pa ipak, panju su joj najvie privlaila Ninova iroka ramena, njegove
snane preplanule ruke koje su upravljale brodom... crna kosa...
markantni profil kad je gledao u stranu i sjaj u tamnim oima kad se
okrenuo njoj...
Njeno srce tuklo je kao ludo, na momente je ak preskakalo. Oduvek
je tako bilo... Bar od njenog etrnaestog roendana njeno srce kuca
samo za ovog oveka snano i bolno, ali beznadeno. Njenu
opinjenost njime ni kratkotrajni brak nije mogao da promeni. Posle
onog doivljaja pokuala je da zaboravi erotske fantazije i snove, u
kojima je Nino igrao glavnu ulogu.
A onda su joj se na maskenbalu ostvarili snovi...
Posle toga sve se promenilo. Jedna no s Ninom okrenula je
naglavake njen ivot i to je shvatila kad je uradila test na trudnou pa
otila lekaru. Pitala se kakav bi njen odgovor bio na Ninovu prosidbu da
nije trudna. Da je saekala vikend i njegov dolazak u London. Da li bi i
onda odgovor glasio: ne? Ili bi. presrena, oberuke uhvatila priliku da
celog ivota noi provodi u njegovom zagrljaju? Naalost, to nikad nee
saznati...

- Zato uzdie?
Dejna je prisilila sebe da se osmehne.
- Samo razmiljam o tome koliko si srean to ivi na ovom
maginom mestu.
Nino se jedva suzdrao da joj predoi da bi Venecija mogla da bude i
njen dom ako ona to eli. Ali brod nasred kanala nije bio dobro mesto za
jo jednu raspravu.
- I ja tako mislim - potvrdio je zadovoljno. - Ovo je naa palata... rukom je pokazao zgradu terakot boje. - Ve generacijama to je dom
Asantijevih.
Dejnine oi su zasijale.
- Nino! Pa ovo je predivno! - oduevljeno je uzviknula.
Usporio je amac usmerivi ga prema vodenoj garai kroz koju se
ulazilo u unutranjost palate, iskoio je i pruio ruku Dejni da joj
pomogne da izae. Proveo ju je kroz slabo osvetljeni hodnik do glavnog
dela zgrade.
Pozdravio ih je stariji sluga.
- Molim te, donesi nam aj u mali salon - zamolio je Nino. Sluga se
blago naklonio.
Nino se nasmeio jer stari sluga nije pokazao ni trunicu radoznalosti
mada ga je sigurno obuzela zbog neoekivanog dolaska vlasnika usred
popodneva. i to u pratnji divne crvenokose ene.
Dejna je razrogaila oi na toliku rasko i lepotu. Nametaj je bio
antiki i veoma skupocen, svuda su bile okaena ulja na platnu, a s
plafona je visio ogroman kristalni luster.
Pratila je Nina kroz troja dvokrilnih vrata pre nego to su uli u mali
salon.
Poto je roena u velikoj kui, smatrala je da se navikla na velike
prostore, ali je ova palata ipak bila posebna. Ne samo po veliini nego i
po ureenju.
Dejna se nesigurno osmehnula.
- ula sam poneto od Emanuele o vaoj kui, ali pojma nisam imala...
- Doi da vidi pogled - Nino joj je pruio ruku.
Dejna ga je pogledala osetivi nelagodu. Prvi put je postala svesna
injenice da je ovaj ovek pod drugim okolnostima mogao da bude
princ. Uticajan je i moan i sve to eli da podeli s njom tako to bi je
uinio svojom suprugom i majkom njegovog deteta... njegove dece...

Bilo koja druga ena oberuke bi prihvatila ovakvu ponudu. Da li je

ona luda to odbija njegovu prosidbu? Ili je neodgovorna majka, koja
svom detetu nee da prui ivot u luksuzu i izobilju?
Da li ju je Nino ovamo doveo zato da joj pomogne da odlui?
- Dejna?
Kad je podigla pogled, shvatila te da Nino jo uvek stoji ispruene
ruke. Nasmeila se prihvativi je. S rukom u ruci izali su napolje, na
prostrani balkon.
Sa ovog mesta inilo joj se kao da joj je cela Venecija pod nogama.
Dole te proticao Veliki kanal, brodovi su se mimoilazili. U jednoj gondoli
bio je stariji brani par zadubljen u razgovor.
Zatvorila je oi i duboko udahnula razliite arome koje je vetar
doneo... Miris svee peenog hleba.. beli luk, koji ovdanjim ljudima nije
zain, nego neizostavni sastojak veine jela, pa miris egzotinog voa...
Nino je mirno stajao, zadovoljno posmatrajui kako Dejnu obuzima
magija njegovog rodnog grada. On je ovde roen, odrastao i tu ivi.
- Kako je Emanuela mogla sve ovo da napusti? - upitala je Dejna
odmahujui glavom.
- Nikada to nisam mogao da shvatim - odgovorio je Nino i, poloivi
ruku oko njenog struka, privukao ju je sebi. - Ostani veeras sa mnom,
Dejna... - proaputao je i neno poljubio njen vrat. - elim da te volim
okupanu sjajem venecijanskog meseca.
Dejna je osetila da nestaje sva snaga i otpor iz njenog tela. I nije mogla
nita da uini protiv toga. Ili moda to nije elela?
- Naa beba sigurno ne bi imala nita protiv - pokuao je Nino da
potkrepi svoju molbu.
Dejna se tiho nasmejala.
- Nisi ti naivan, dragi moj - rekla je udei se sebi. - Ako je nae dete
saglasno, kako bih mogla da odbijem? - obema rukama obuhvatila je
njegovo preplanulo lice i poljubila oca svog deteta.
Bio je to prvo nean poljubac, pa je prerastao u strastan. Njihova srca
kucala su ujednaenim ritmom, kao one noi kada su zaeli novi ivot.
Ipak se Dejna, na Ninovo razoarenje, posle nekog vremena neno
odmaknula od njega.
- ta...?
Spustila je prst preko njegovih usana da ga sprei da govori.

- Ostau veeras ovde s tobom, Nino - obeala je naizgled mirno, ali

joj je glas podrhtavao. - Ali samo ako mi obea da nee pominjati
venanje.
Nino se namrtio. ta ju je nateralo da postavi ovaj ultimatum?
- Zna da nikad nisam eleo da ti naudim? - upitao je.
- Naravno! - brzo je odgovorila, kao da je time htela da ga umiri.
Ako se ne plai njega, onda koga? Ima li to veze s njenim kratkim
brakom? Da li joj je bivi mu uinio naao pa se plai nove veze?
Nino je osetio da u njemu raste bes, ali znao je da se mora obuzdati.
Dejnu nipoto ne sme optereivati navaljivanjem.
- Obeavam, Bela. Neu ni spomenuti venanje... veeras.
Bolje i to nego nita, pomislila je Dejna. Moda se Nino nada da e je s
vremenom uveriti u prednosti braka...

8. poglavlje

ejna je zamurila i potonula u miriljavu kupku. Ovako luksuzno

kupatilo u antikom stilu nikada u ivotu nije videla. Zidovi i pod
bili su od skupocenog mermera, a nena boja kajsije davala je prostoriji
toplinu. Rajsko kupatilo za princeze...
Kada su popili aj, Nino je predloio da Dejna malo odspava da bi se
odmorila od putovanja i uzbudljivog dana. Nino ju je odveo u spavau
sobu, a ona je doivela lagani ok jer je njen apartman u Londonu
mogao da stane u ovu spavau sobu! A predivan, svilom presvueni
krevet bio je tako udoban da je zaspala im je spustila glavu na
snenobele jastuke. Napetost je najzad popustila.
Probudila se nekoliko sati kasnije i oseala se odmornom i osveenom
kako ve dugo nije.
injenica da je Nino poslao poslugu u hotel po njene stvari nije je
iznenadila. Samo se zaudila to je neko, dok je ona spavala, njenu
odeu rasporedio u ormar.
Obukla je crne farmerke i crni demper. Nasmeila se. Izmeu Nina i
nje danas vie nee biti formalnosti. Srce je poelo snano da joj udara u
grudima, a eludac se zgrio pri pomisli na vee koje predstoji... I no
koju e provesti s njim. U njegovom naruju... Nino se tokom popodneva
divno ophodio prema njoj. Dejna se setila kako ju je brino smestio na
sofu posluivi je ajem. Onda je seo kraj nje i nagovarao je da proba
biskvite koji su zaista bili veoma ukusni.
Potom joj je pokazao spavau sobu za goste, koja je bila odmah pored
njegove, i pobrinuo se za to da joj sve bude nadohvat ruke pre nego to
ju je ostavio da se odmori.
Kako se ovek lako navikne na panju!, pomislila je Dejna igrajui se
mehuriima u vodi. I kako je brzo spreman da dobra stara pravila i
odluke jo jednom preispita. Koliko bi joj lake bilo kad bi prihvatila
Ninov predlog i kad bi oveku koga voli prepustila odluke o budunosti!
Ljubav?
Malo joj je zastao dah, ali vrelina koja je preplavila njeno telo dala joj
je odgovor. Da, to je ljubav. Ona ba to osea prema Ninu. Bila je to

duboka ljubav odrasle ene, a ne fasciniranost i romantino matanje

tinejderke. Ali zato je tek sada postala toga svesna?
Verovatno zato to vie nije bilo razloga da se brani od ovog snanog
oseanja, koje je od prvog susreta s Ninom ekalo pravi trenutak da se
razbukta... Trinaest godina razlike vie ne igraju nikakvu ulogu.
Emanuela je odrastala pod budnim okom svog starijeg brata, a sad je
udata ena.
Kucanje na vratima trgnule ju je iz misli
- Da...? - izgovorila je oklevajui i pokrivi grudi rukama, mada se
ispod pene nisu videle
Vrata su se otvorila i Nino je zastao na pragu.
- Dugo te nema. pa sam se uplaio da se neto desilo - objasnio je
izvinjavajui se.
Buknuli su Dejnini obrazi. Nino ne sme saznati o emu je ona
razmiljala!
- Kao to vidi, odlino sam - rekla je trudei se da zvui oputeno. San me je osveio. a kupka mi ba prija.
Klimnuo je glavom ne elei da prizna Dejni da ga nije samo briga
naterala da je potrai. Ne, u pitanju je bio neizrecivi strah da e se ona
iznenada predomisliti i pobei od njega. Ali u spavaoj sobi video je
njene stvari i to ga je umirilo. Zatim ju je potraio u kupatilu. Dok je
Dejna spavala, Nino je razmiljao sedei u svojoj omiljenoj prostoriji u
palati - u biblioteci. Tu je pronalazio unutranji mir kad je morao da se
bori s problemima. A trenutno ga je uznemiravala pomisao na to da
Dejnina spremnost da s njim provede no nikako nije garancija za njen
pristanak na njegove planove u vezi s venanjem.
Naravno da je eleo da je to pre uzme u naruje, da uiva u njenom
predivnom telu i da joj dokae da je njihova fizika veza, ak i ako ga ona
ne voli, velika i jedinstvena. Sigurno i ona to osea!
Ipak. u dubini njegove due titrao je strah da e je izgubiti. Dejna mu
se uvukla pod kou. To saznanje obuzelo ga je dok je bio u biblioteci, ali i
sada dok ju je posmatrao u kadi punoj pene. Pena joj je dopirala gotovo
do nosa, ali to ga nije spreilo da se priseti svakog delia njenog
predivnog tela. Dug vrat, oble grudi, ravan stomak, neverovatno duge
noge...
Dejna se unervozila zbog Ninovog utanja. Osim toga, ona je naga
leala u kadi, a on te obuen stajao naslonjen na vrata, ne isputajui je
ni za sekund iz vida. U snenobeloj majici i svetlim farmerkama izgledao
je neverovatno atraktivno, prokleto seksi.

- Da li je to sve, Nino? - upitala je. - Voda se poprilino ohladila.

Umesto da se povue, priao joj je uzevi veliki meki pekir.
- Onda brzo izai pre nego to se prehladi - rairio je pekir.
Nekati se u ovako udnoj situaciji bilo bi glupo. Ipak je oseala stid i
bila je srena to se pena zadrala svuda po njenom telu dok je
nespretno ustajala.
Nino joj nije pruio pekir, nego ga je veto obmotao oko njenog tela i
vezao vor iznad njenih grudi. Onda se odmaknuo za korak i uzeo ju je
za ruku.
- Doi - rekao je neno. - Kada je duboka i ne elim da se oklizne i
padne.
Ni Dejna to nije elela, ali udna intimnost ovog gesta uticala je na
njene nerve i ona se zaista malo zateturala. Nino ju je spretno uhvatio.
- Skvasie se - rekla je zbunjeno, ali se Nino nasmejao i ona je
shvatila da bi on zbog zadovoljstva da je dri u naruju obuen uao u
kadu. Meutim, zadravala ga je nesigurnost u njenom pogledu.
Nino je primorao sebe da je pusti bez poljupca. - Poto e vee biti
lepo i toplo, posluie nam veeru na terasi - najavio je sa osmehom na
licu. - Nadam se da nema nita protiv?
- Ne, nikako! - u tom trenutku nije mogla da zamisli nita lepe od
veere u predivnoj noi iznad krovova Venecije, sa ovekom svojih
snova.
Ko bi to pomislio?, prolo joj je kroz glavu. Radujem se romantinoj
veeri s Ninom, koji mi je prethodnih godina bio trn u oku. Radujem se
ne samo veeri nego i noi... Nije smela da dozvoli da je oseanja ponesu
i osmeh joj je nestao s lica.
Naravno da je Nino imao svoje razloge to je eleo da ta no njoj bude
nezaboravna. To nije bilo iz romantinih pobuda. Jasno joj je dao na
znanje da je po svaku cenu eli u svom krevetu. Ali nije bilo sumnje ni u
to da je bio odluan da sprovede svoju volju i uini je svojom suprugom
da bi potom zajedno odgajali dete.
Zato je morala da bude oprezna. U trenutku slabosti ne sme mu
priznati da ga voli niti da mu daje lanu nadu da e je armom i vruim
seksom odvratiti od namere da se ne uda.
- Moe li da izae? - upitala je. - Htela bih da se obuem - ne
ekajui odgovor, prola je kraj njega i sela za toaletni stoi. Poela je
da elja kosu. Pritom je svakim atomom svog bia bila svesna Ninovog
prisustva. Videla ga je u ogledalu kako lagano dolazi iz pravca kupatila i

kada su im se pogledi sreli, za trenutak se skamenila. Videla je poudu u

njegovim oima i ustreptalo je njeno telo. Polako se pribliavao...
Kad je pomislila da nee izdrati, zaustavio se i nasmeio. - Hoe li
uspeti da nae batu na krovu ili da doem po tebe kad se spremi?
- Hvala, nije potrebno. Sama u se snai.
Klimnuo je glavom.
- Dobro, vidimo se kasnije.
Dejna je zadravala dah dok je Nino izlazio iz sobe i za sobom zatvorio
vrata. Obrazi su joj goreli.
Dok su tog popodneva stajali zagrljeni na balkonu, sve je delovalo lako
i normalno. Ali pomisao na romantinu veeru uz svee kao uvod u no s
Ninom, naveli su Dejnu na to da posumnja u ispravnost svoje spontane
odluke.

Da je bila u pravu, postalo joj je jasno kada je pola sata kasnije izala
na terasu na krovu. Nino je sedeo za stolom pretrpanim kulinarskim
akonijama ispijajui kvalitetno vino. Sto je bio osvetljen mnotvom
svea, iji su plamenovi poigravali u ritmu povetarca.
Umesto da se pridrui Ninu za stolom, Dejna je prila ogradi terase da
bi uivala u pogledu na Veneciju utonulu u no. Odsjaj svetala antikih
ulinih lampi titrao je na vodi Velikog kanala i osvetljavalo gondole koje
su beumno klizile...
Dejna je bila oarana ovim gradom, koji nije nalikovao nijednom
drugom. Osetila je jezu i znala je da je Nino iza njenih lea.
- Predivno, zar ne? - proaputao joj je na uvo.
Dejna je zadrhtala. Oaravajue, opojno, magino, oduzima dah!
Nikakvo udo to toliko parova dolazi u ovaj grad na medeni mesec.
Pomisao na medeni mesec, koji obino sledi posle venanja, bila je
dovoljna da pokvari aroliju.
- Da, veoma lepo - rekla je razborito, izvukavi se iz njegovog naruja.
- Moemo li da jedemo? Umirem od gladi! - dok je sedala za sto, nije se
usudila da pogleda u Ninove oi.
On je delovao uznemireno. Dejnino ponaanje i uzdranost govorili su
da je ve poalila zbog svoje odluke da provede no s njim. To ga nije
iznenadilo. Zato je odluio da njenu nesigurnost ne pojaava. eleo je da

ona uiva u veeri i bio je spreman da zaboravi dogovor ako bi je to

umirilo.
Ovaj trenutak bio je veoma vaan, znao je da ne sme zbog svoje
poude ugroziti ili unititi sopstvenu budunost. Zato je uinio sve to je
mogao da opusti gou i da je zabavi neobaveznim razgovorom
izbegavajui pritom da pokae bilo kakve emocije. Dok su uivali u
ukusnoj veeri, raspitivao se o njenom poslu. Entuzijazam koji je iz nje
zraio dok je priala, govorio je u prilog tome da ba voli svoj poziv
arhitekte.

Nikada no bih pomislio da neka ena moe da bude tako...

proraunata i bestidna - smejao se kada mu je ispriala zabavnu
anegdotu o klijentkinji koja je legla u svoj krevet da bi proverila moe li
bez problema ukljuiti novoinstalirane lampe, koje na ogledalima
postavljenim na plafonu treba da osvetle njene seksualne igrarije.
- O, mogu ti rei da ima i teih sluajeva! - priznala je Dejna. Obrazi su
joj bili rumeni od ampanjca. Da li je mogue da joj se od nekoliko
gutljaja razvezao jezik? U svakom sluaju, oseala se oputeno.
Razgovor s Ninom o ljubavnom ivotu drugih ljudi moda nije bio
dobra ideja. Ali uprkos njenoj bojazni, sve se odvijalo spontano, pa je
odloila svoj tit.
A to nije bilo ba pametno, jer se veera bliila kraju..
- Ja... ovo je bila izvrsna veera i predivno vee, Nino. Hvala ti - rekla
je ljubazno.
Naravno da je iz njenih rei shvatio da je ponovo mue strahovi. I
mada se ponovo izgubio u strasnim fantazijama dok mu je ona priala o
svom poslu a on posmatrao to njeno predivno lice, Nino je odluio da
Dejnu ni na ta ne nagovara. Ako bude s njim spavala, eleo je da to
bude i njena elja.
- Zadovoljstvo je bilo moje, Dejna - odgovorio je galantno i iskreno.
Posmatrala ga je s nevericom na licu, a onda se iznenada nasmejala. Moje ime izgovara na pomalo udan nain.
- Ali nisam jedini, zar ne?
Dejna se namrtila.
Imitira mog dedu? - smetnula je s uma injenicu da su se Nino i njen
deda upoznali pre nekoliko nedjelja.

Klimnuo je glavom. Nije mu promaklo to kako njen deda naglaava

njeno ime. A ni injenica da su njegov sin i snaha svom detetu dali ime
verovatno po dedinoj volji.
Nino se nagnuo preko stola uhvativi Dejninu ruku.
- Da, ali ja to ne inim iz istih razloga primetio je mirno.
- Ne razumem - Dejna je zvuala nesigurno. Poslednje o emu je ove
veeri elela da razgovara bio je njen deda.
Nino joj je neno milovao prste. - Mislim da ne greim ako kaem da
tvoj deda tvoje ime izgovara na taj nain da bi naglasio da nisi muko, tj.
unuk koga je toliko eleo. Da li sam u pravu?
Naravno da je bio u pravu. Razumeo je to posle samo nekoliko sati
provedenih u drutvu njenog dede. Ona je tek kao tinejderka shvatila
da deda na taj nain ne samo njoj, nego pre svega njenoj majci eli da
uini naao, jer nije na svet donela mukog naslednika Braunovima.
- A ti, Nino...? - proaputala je. - Zato tako izgovara moje ime?
Oseao je da eli da izvue ruku iz njegove i zato ju je jae stisnuo.
Saznanje o tome koliko su odbijanje i stalno poniavanje godinama
muili Dejnu ispunilo ga je besom prema majoru Braunu.
- Za razliku od tvog tvrdoglavog dede, u tome to si ensko vidim
pravu sreu, Dejna... - izjavio je s mnogo ljubavi.
- O... - Dejna je bila dirnuta neoekivanim komplimentom, a Ninov
bes prema njenom dedi pojaao se. Kako se starac usudio da ovoj
predivnoj eni... njegovoj eni - mada to jo ni ona nije prihvatila nanosi bol samo zato to je ensko?
- Nemoj previe da osuuje mog dedu - zamolila je Dejna. - Sigurna
sam da e se i ti razoarati ako nae dete bude devojica umesto
mukog naslednika koga eli., da bi se produila loza Asantijevih.
Ali prevarila se, Nino je voleo decu bez obzira na pol.
- Mislim da me ne poznaje dovoljno - branio se mirno, potom je
ustao, obiao sto i povukao Dejnu da i ona ustane. Bili su sasvim blizu
jedno drugom. - U jedno ne sme sumnjati, Dejna. Ovo dete... - spustio
je dlan na njen jo uvek ravan stomak ... nae dete je eljeno i voljeno, pa
bilo deak ili devojica.
Nino je to izgovorio gotovo sveano ozbiljno, pa su Dejni navrle suze
na oi. Nije sumnjala u njegovu iskrenost niti u to da e on njihovo dete
voleti iz sveg srca... i bila mu je neizmerno zahvalna zbog toga.

Naalost, ta ljubav nije se odnosila i na detetovu majku... I upravo

zato nije mogla da prihvati njegovu prosidbu. U njenim oima brak bez
ljubavi bio je i pre poetka osuen na propast.
- Hvala, Nino. Dobro je to znati - proaputala je. - I hvala ti na
najlepoj i najromantinijoj veeri u mom ivotu.
ekao je posmatrajui njeno bledo lice.
- Ali...? - upitao je oekujui razjanjenje. Dejna se osmehnula s
bolnim izrazom na licu.
- Previe si paljiv za jednog mukarca - pokuala je da se naali. Otkud zna da sad sledi to ali?
Nino je bezvoljno odgovorio:
- Promenila si miljenje o tome kako e protei ova no...
Zaista je tako bilo. Uprkos blagom tonu, nije bila sigurna u njegovu
reakciju.
- Da li bi se mnogo naljutio ako bi bilo tako?
Ispitivaki je posmatrao njeno napeto lice. Zar je Dejna pomislila da
e ga njeno povlaenje razljutiti?
Morae da se sretne oi u oi s njenim bivim muem jer je bio
apsolutno siguran u to da je upravo ta propalica kriva za takav Dejnin
stav prema temama kao to su seks i nenost.
Dejna je prila ogradi, zaneseno se zagledavi u blago osvetljenu
povrinu vode Velikog kanala.
- Moda... da smo odmah po podne vodili ljubav... umesto to smo
ekali - uutala je pokuavajui da kontrolie neravnomerno disanje Imala sam previe vremena da razmiljam... da shvatim da... - izgubila je
glas. - Ovo je zaista bilo predivno vee, Nino - okrenula se prema njemu
pogledavi ga pravo u oi. - Ali ako nema nita protiv, povukla bih se u
sobu... sama.
- To govori kao da se plai da bih mogao da te prisilim na neto.
Nasmejala se, ali to nije zvualo iskreno.
- Ne budi aav!
Nino je poeo da razmilja o tome da u poslednjih godinu i po dana
otkad se razvela, nijedan mukarac nije bio u njenom ivotu... osim
njega.
U nekoliko koraka stvorio se kraj nje, prineo je njenu ruku svojim
usnama pokuavajui da ignorie gotovo panini strah u njenim zelenim

oima. - Naravno da nemam nita protiv, Dejna, ako je to ono to zaista

eli - rekao je, neno se osmehnuvi.
lako je podrhtavanje njenog tela izazvano poljupcem u ruku
signalizirao neto sasvim drugo, Dejna je odluila da istraje.
- Da, to elim - izvukla je ruku iz njegove. - Laku no, Nino. I jo
jednom hvala za sve...
Ve se okrenula da ode kad joj je odgovorio:
- Laku no, Dejna. Mirno spavaj.
Jo jednom ga je pogledala preko ramena, a onda je pobegla glavom
bez obzira u spavau sobu koja je bila odmah do njegove...

9. poglavlje
- Stie aj za dobro jutro, Dejna.
Na zvuk Ninovog glasa Dejna se protegnula ispod pokrivaa. Pospano
je provirila kroz poluzatvorene trepavice.
- Setio sam se da trenutno ne podnosi kafu - odgovorio je na
nepostavljeno pitanje shvativi istovremeno koliko je uzbuen pogledom
na ovu enu u rano jutro. Opinjavala ga je njena crvena razbaruena
kosa, blago rumeni obrazi i izazovne usne koje su se sad razvukle u
osmeh.
- Hvala, lepo od tebe.
Kada je kod kue u Londonu elela kafu ili aj u krevetu, morala je
sama da ih pripremi. A kad bi zamolila poslugu u kui u kojoj je odrasla,
to je bilo na veliko nezadovoljstvo njenog dede, koji je govorio: "Onaj ko
nije bolestan, mora na vreme da sie na doruak u trpezariju."
Dejna se uspravila namestivi jastuke. Poto su smee brokatne
zavese jo uvek bile navuene i time spreavale pogled kroz balkonska
vrata, nije imala predstavu o tome koliko je sati.
Kada je sino legla, dugo se nemirno vrtela pre nego to je uspela da
zaspi od iscrpljenosti. Probudila se u neko doba jer joj je bilo muka.
Uspela je da stigne do kupatila. Na sreu, prijalo joj je umivanje
hladnom vodom.
Oigledno je ovo poetak perioda s jutranjim muninama. U ovom
trenutku, posle okrepljujueg sna, olja aja zvuala joj je veoma
primamljivo.
- Nino... da li si moda raspoloen da mi se pridrui? - upitala je kada
se on okrenuo da izae nakon to je odloio doruak na stoi. Videla je
da su na posluavniku dvije olje.
- Rado, ako ti ne smeta - odgovorio je. Privukao je stolicu i seo blizu
njenog uzglavlja. U izbledelim farmerkama i crnom demperu delovao je
veoma oputeno i muevno.
- Koliko je sati? - upitala je Dejna uzimajui oljicu. Pokuala je da
ignorie tanku ipkanu spavaicu koju je imala na sebi. Ovako trudnoj
ne dolikuje joj da se u Ninovom prisustvu pokriva ebetom do grla.

- Blizu deset.
- Zar ne bi u ovo vreme trebalo da bude u kancelariji? - pruila mu je
oljicu, a drugu je primakla svojim usnama i otpila gutljaj okrepljujueg
aja. - Mmm... predivno.
- Dao sam sebi slobodan dan - objasnio je zadovoljno. - Mislio sam da
bismo nas dvoje mogli zajedno da ga provedemo.
- O... ali ja... - Dejna je uutala, pa je odmahnula glavom. - U stvari,
htela sam danas da se vratim u Englesku.
Klimnuo je glavom.
- Nema nikakvih problema. im bude spremna za put, moj privatni
avion bie ti na raspolaganju.
Naravno da je Dejna znala za privatni avion porodice Asanti Dobro se
seala da je u vreme studija nazivala dekadentnim luksuzom to kada bi
Emanuela njime putovala u svoju domovinu. Ali nikada ni pomislila nije
da bi se ba njoj jednog dana mogla pruiti prilika da...
Nino je jo uvek bio pod utiskom Dejnine lepote - bila je sasvim
drugaije nego ostale pripadnice lepeg pola. Iz njenih predivnih zelenih
oiju nestalo je sna i one su sijale kao smaragdi. A njene oble grudi,
skrivene ispod ipkane spavaice, dovodile su ga do ludila. Ako je to
mogue, u ovom trenutku eleo ju je jae nego prethodne veeri.
Nemirno se vrpoljio na stolici.
- Ima li neto protiv ovog predloga? - upitao je uoivi da se
namrtila.
- Apsolutno nita! - odgovorila je i osmehnula se. - Samo sam
razmiljala o tome kakav je zapravo luksuz privatni avion, ovek moe
da odleti bilo kuda kad mu to padne na pamet - priznala je.
- To je porodini avion, ali pripada firmi - objasnio je Nino.
- A kao to oboje znamo, ti si na elu firme kao i na elu porodice!
To nije mogao da porekne. Ali on je i Nino, samo ovek, koji trenutno
nije mogao da se koncentrie ni na ta drugo nego na zavodljivu
polunagu lepoticu, koja mu se smeila zadirkujui ga i izazivajui ga.
Doavola! On je pristojan mukarac od trideset sedam godina i imao
je u ivotu bezbroj afera s predivnim i interesantnim enama. Ali
nijedna ga nije toliko zanimala i nikada jedan jedini pogled nije bio
dovoljan da ga izludi, kao to je sluaj s Dejnom Braun.

Brzo je ustao i istog trena znao je da je to greka. Sad je jo manje

mogao da sakrije koliko je uzbuen. Mora da se izvini i da to pre
nestane iz ove prostorije.
- Nino...?
Dejnine oi u meuvremenu su se privikle na polutamu sobe i,
zahvaljujui tome, nije joj promaklo njegovo... hm, stanje. Njeno telo je
na to reagovalo pravom eksplozijom vrelih oseanja, od kojih je njen
glas postao nekako dublji i promukao.
Nino nije odgovorio, ali nije ni pokuavao da prikrije udnju u svojim
tamnim oima dok je njegov pogled bio prikovan za Dejnine grudi, koje
su se ubrzano podizale i sputale.
Dejna je osetila knedlu u grlu jer je tano znala ta e uslediti. Ili
moda nee! Ninovo oprezno ponaanje iz prethodne veeri i njegovo
dranje sada govorili su da njoj preputa izbor...
A ona nije mogla ni na ta drugo da misli nego na injenicu da ga eli!
Sad, odmah!
Dejna je paljivo odloila oljicu na stoi. - Nino... - pruila mu je
ruku, a drugom je malo povukla pokriva pozivajui ga sebi. - Molim te,
nita ne pitaj... samo doi!
To mu je bilo dovoljno. Njene oi bile su tople i pozivale su ga, pune
usne traile su da ih ljubi...
- Dejna!
Sreno se nasmejala kad je nestrpljivo poeo da svlai odeu sa sebe.
A onda se spustio kraj nje...
Njegov dah bio je isprekidan kada mu je obavila ruke oko vrata i
sasvim se privila uz njegovo telo. Njeno divno telo pod njegovim
drhtavim prstima, svilenkasta koa na njegovoj, njen blagi dah na
njegovim usnama - sve je to na Nina delovalo kao snaan afrodizijak.
- Dejna!
Divlji, strastan poljubac kojim je zarobio njene usne oslobodio ju je
svih barijera. Njen uzdah odavao je strast i ona se prepustila. elela je
oveka koga je od sveg srca volela.
- Nino... - proaputala je zavodljivo kad je uspela da doe do daha. elim te...
- Jesi li sigurna, draga? - upitao je oprezno. - Neu ni na ta da te
primoram, to zna.
Dejna se nasmeila.

- Ba ste paljivi, Morgane - promrmljala je lascivno. - Mene to se

tie, ne mogu da garantujem...
Za deli sekunde Nino je zadrao dah, a onda se nasmejao. To je opet
bila ona njegova strasna, predana Beladona, koju je one noi voleo.
Ovoga puta njene sjajne zelene oi nisu bile skrivene iza zlatne maske!
- Mene ne morate prisiljavati. Beladona... - rekao je Nino promuklim
glasom. - Ja sam vosak koji se topi u vaim rukama...
Dejna nije ekala da joj se dvaput kae. Hrabro je preuzela inicijativu
pruivi svom gusaru zadovoljstva po svim pravilima umetnosti ljubavi,
koje je tek u njegovom naruju upoznala. Ukljuila je matu i vetinu, a
to je u Ninu probudilo neizmernu strast.
A kada joj je istom merom uzvratio, kao da je iza Dejninih zatvorenih
oiju eksplodirao vatromet i ceo svet obasjao paletom duginih boja.
Zajedno su doiveli vrhunac, koji je bio znak apsolutne ekstaze. I Nino je
prvi put u ivotu to doiveo na ovakav nain.
Kada se malo sabrao, pomilovao je Dejnine crvene uvojke rasute po
njenim grudima. Stekao je utisak da je nestao iz ovog ivota i da lebdi u
naruju sirene u raju.
vrsto je drao svoju enu i nije pokuavao bilo ta da kae. Ionako
najverovatnije ne bi mogao da izusti bilo ta, a time bi unitio ovaj
magini trenutak.
Oni pripadaju jedno drugom i tako e uvek biti. Ova ena je
neverovatno lepa i vredna ljubavi... puna strasti i spremna da mu prui
najvee uivanje. Takva je ljubavnica neprocenjiva, jedinstvena!
Dejna Braun je jedinstvena! Instinktivno je pojaao stisak da bi
zadrao ono to mu pripada.
Dejna se istovremeno lagano odmicala od njega kao da mu je itala
misli, Potom je legla na ivicu kreveta okrenuta licem na drugu stranu.
Nino se oslonio na lakat posmatrajui njena povijena lea. Delovala mu
je tako mlado i ranjivo.
- Dejna?
Polako se okrenula, a zbog njenog odbojnog pogleda on se uplaeno
povukao.
- Dejna, ja
- Ovo nita ne menja, Nino. Nadam se da ti je to jasno? - trudila se da
joj glas bude bezbojan, ali to joj je teko polazio za rukom. - telesno
uivanje nije dobra osnova za brak ili vrstu vezu.
- Ali i to je poetak - odgovorio je s malo nade u glasu.

- Nije.
- Jeste, Dejna.
- Ne, nije - usprotivila se jo jednom. Poelela je da je drugaije. Ali
izmeu njih bile su neke stvari koje nije mogao da izbrie fantastini
seks.
Njen kratki, katastrofalan brak.
Izmena testamenta njenog dede.
injenica da Nino eli da se oeni njome iz jednog jedinog razloga,
zato to oekuje njegovo dete.
A u svemu tome presudna je injenica da je on ne voli onako kako ona
voli njega. I nikada to nee moi...
Moda bi preko prvih nekoliko stavki mogla da pree, ali preko ove
poslednje ne moe. Biti udata za Nina... voleti ga svim srcem i duom, a
biti svesna toga da je re samo o njegovoj porodinoj asti i ponosu - to
bi je unitilo.
Dok se uspravljala prebacujui noge preko ivice kreveta, izbegavala je
da ga pogleda u oi.
- Moram da se istuiram i obuem ako elim danas da se vratim u
Englesku.
- Ako se danas vratimo u Englesku -ispravio ju je Nino.
Dejna je bila okirana. - Mi?
Nisi valjda pomislila da u te tek tako pustiti da ode i sve ono to
predstoji prebrodi sama? - upitao je namrteno.
- Prebrodim sama? - ponovila je Dejna ne verujui svojim uima. - A
ta to?
Zar nisi izjavila da dosad nikome nita nisi rekla o trudnoi?
- Tako je. U emu je problem?
Nino se uspravio u krevetu.
- Ipak je to i moje dete - rekao je, kao da je to odgovor na njeno
pitanje.
- Ja najbolje znam da je to tvoje dete - podsetila ga je Dejna,
iznenaena pravcem u kojem je razgovor krenuo. - ipak ne razumem...
- ta ne razume, Dejna? - upitao je Nino, koji je gubio strpljenje.
Ogoren njenom nesigurnou, skoio je, obiao krevet, uhvatio ju je za
ramena i blago protresao.

- Zar zaista misli da u ostati u Veneciji i pustiti te da se sama suoi

sa svojom porodicom kad im bude rekla da oekuje dete?
Dejna jo o tome nije razmiljala, elela je to pre da obavesti Nina da
e postati otac, a zatim... Ali on je u pravu. Nije bilo nieg posebnog u
tome da svojim roditeljima saopti istinu i to ju je radovalo. A to se
njenog dede tie...
Nino je oseao da je ona odsutna duhom, pa ju je jo jednom blago
prodrmao.
- Sluaj me, Dejna. Ako zaista misli da bih tako neto uinio, to zaista
ne bi bila nikakva osnova za vezu meu nama!
Brzo se ispravio, pokupio je svoju odeu i nestao iza vrata koja su
vodila u njegovu spavau sobu.
Dejna je gledala za njim dopustivi da joj se suze slivaju niz blede
obraze. ta se to desilo? Zar posle onakve strasti u njegovom naruju?
Odjednom se osetila nezatienom i naputenom...

10. poglavlje

aista nije potrebno da me prati do stana - ponovila je Dejna

verovatno peti put, ali je Nino insistirao na tome da te otprati do
apartmana.
Bila je veoma napeta i to joj nije prijalo. A ovaj tvrdoglavi ovek nije ni
pokuao da je razume.
Nino je eleo jo mnogo toga da joj saopti, pogotovo u vezi sa svojom
omiljenom temom: njihovim venanjem, za koje je od njenih roditelja
nameravao da trai blagoslov. Ali Dejna je bila tako udno raspoloena i
zato nije hteo da pokree razgovor o tome. Kada se naspava i odmori od
puta, nameravao je da je odveze njenom ocu i majci. Veeras je planirao
neto drugo da obavi.
- Dejna, treba da se dogovorimo kada emo sutra pre podne krenuti obavestio je svoju svojeglavu enu naizgled mirnim tonom.
- to se mene tie, elim odmah...
- Umorna si i sigurno veeras nee poi na trosatnu vonju
automobilom - vrsto je rekao Nino.
- Po tvom miljenju, koje za mene nije merodavno...
Prestani da se ponaa detinjasto! - zvuao je ba strogo. - Ne zaboravi
da e za nekoliko meseci postati majka. Zar ne smatra da je vreme da
pokae malo vie odgovornosti?
Bila je iscrpljena, ali istovremeno van sebe, plaljiva i utapala se u
samosaaljenju, jer Nino nije bio spreman da popusti njenim zahtevu.
- Hajde, Bela, nemoj da plae - rekao je neno i prevukao kaiprstom
po njenoj donjoj usni. Dejnino razdraljivo ponaanje dovelo ga je do
ivice strpljenja, a njeno bledo lice s tamnom podonjacima istovremeno
mu je zadavalo veliku brigu.
Najradije bi je svojim rukama skinuo, okupao, nahranio i smestio u
krevet. Ali ona to nikada ne bi dopustila, a osim toga, on je morao jo
neto vano i neodlono da obavi.
- Molim te, Dejna, budi razumna. Ne zbog mene, ja nisam vaan, nego
zbog deteta.
- Ne bori se fer sredstvima! - prebacila mu je.

Nino je zakrgutao zubima - Upotrebiu bilo koje pokvareni trik ako

u tako tebi utuviti malo razuma! rekao je besno a onda joj na usne
spustio nean poljubac.
Trgnula se i rukom obrisala usne. - Oito! - viknula je gledajui ga
ljutito. - Ali u redu, pobedio si. Sad u pravo u krevet a ujutro u ii
svojim roditeljima.
- Mi emo ujutro ii kod tvojih roditelja - ispravio ju je umorno. - Zar
mora zbog svake gluposti da se raspravlja sa mnom?
Jutros ga nije pobedila. I kuda ih je to odvelo?
Stegnula je ake. - Da, moram - rekla je glumei mirnou. Kako
drugaije da se bori protiv toga to je on pokuavao da preuzme kormilo
nad njenim ivotom? To je apsolutno neprihvatljivo!
Nino je uzdahnuo.
- Mislim da emo zasad ostaviti tu temu. Veeras imam jo jedan
sastanak, ali prenoiu kod Emanuele ako ti kasnije zatrebam.
- Nee mi zatrebati.
Usne je skupio od besa.
- Dakle, biu kod Emanuele i Boba ako ti zatrebam - ponovio je. - A
ujutro rano doi u po tebe.
Nino je znao da se ponaa kao nepodnoljiva, stroga i arogantna
osoba, kakav je umeo da bude prema svojoj mlaoj sestri dok su Dejna i
Emanuela preivljavale mladalaku fazu prkosa.
Bes u Dejninim oima pokazao mu je da su im misli ile u istom
pravcu. Kad je u znak pomirenja pruio ruku, ona se okrenula.
Nino je znao da je krajnje vreme da poe kui inae e uraditi neto
zbog ega e se kasnije kajati. Nije mogao da predvidi kako e Dejna
reagovati na neki njegov intimniji dodir jer je bila previe napeta. A on
ni u kom sluaju nije eleo da napravi neku glupu greku jer se radilo o
majci njegovog deteta... o eni koju on...
O eni koju on - ta?
Zastao mu je dah dok je posmatrao Dejninu pognutu glavu. ta on
zapravo osea prema ovoj eni?
Nije se usuivao da odgovori na to pitanje. U svakom sluaju, bilo je
to neto to nikada nije oseao ni prema jednoj eni. Nikada nijedna
ena u njemu nije probudila tako izraen zatitniki instinkt. Nikada ni
sa jednom enom nije imao tako savren seks. Ni sa jednom se nije tako

iskreno i od srca smejao niti je poeleo da nekome, kao njoj, poveri ne

samo svoje planove, nade i snove nego i strahove i brige.
Sve to je eleo s Dejnom, a pritom se uasno plaio da e mu ona to
uskratiti
- Idem - zavrio je taj muni razgovor.
- Super.
- Da li je sve u redu, Dejna?
Njena iscrpljenost pretvorila se u deliu sekunde u spontani bes.
- Zaboga, Nino! ta oekuje od mene? Dopratio si me u Englesku
protiv moje volje. Insistira na tome da sutra ide sa mnom kod mojih
roditelja... opet protiv moje volje! ta jo hoe od mene?
utao je nekoliko trenutaka borei se sa sobom. Onda je odmahnuo
glavom i pobegao iz njenog stana da ne uini neto zbog ega bi kasnije
zaalio.
Dejna je besno gledala za njim. Bila je besna na Nina, ali mnogo vie
na sebe, zato to je luda za njim. Zato to ga voli...

Narednog jutra bes je popustio. Kada je Nino doao po nju, ljubazno

ga je pozdravila.
To to je prethodnog jutra spavala s njim, bila je ogromna greka koja
nije smela da se ponovi. A ako je ona dobro protumaila izraz njegovog
lica i hladnu ljubaznost koju je pokazao dok ju je pratio do kola, i on je
oseao isto. Jo bolje!
Dok je veto manevrirao po londonskim ulicama, Dejna ga je gledala
ispod oka. Od pozdrava na njenim vratima nije izgovorio nijednu re. Da
li je patio koliko i ona? Da li je konano shvatio da njegov spontani
predlog da se venaju zbog deteta nije dobro promiljen? Da li je moda
traio prave rei da povue tu ponudu?
- Od jutros deluje rastreseno - zapoela je Dejna konverzaciju. - Da li
se poslovni sastanak sino loe zavrio?
Nino nije bio rastresen, nego toliko ljut da se jedva uzdravao. Ali nije
bio ljut na nju, nikako na nju...
- Ne seam se da sam pominjao poslovni sastanak - odgovorio je
mirno.
- O... - Dejna je pocrvenela.

Ninu nije promakla njena nelagoda i poeleo je da oamari sebe.

Toliko o njegovoj odluci da dobro razmisli o svakoj rei!
- To nije bio... privatni sastanak - rekao je brzo. - Vie neto kao...
Kako, doavola, da objasni Dejni da se sreo s Fredom? Da mu je
otiao u ljubaznu posetu? Da je istraivao pozadinu njenog kratkog
braka s tim ovekom? ta god da je bila njegova namera, sve se zavrilo
eljom da Freda sravni sa zemljom. Ali onda bi bio isti kao on i ignorisao
bi ono to ga je otac celog ivota uio: snaga pravog mukarca lei u
tome da izbegava konflikte koji ukljuuju primenu fizike sile.
Zato je Nino odluio da se s Dejninim bivim muem verbalno
obrauna. To su bile veoma teke rei, pune nipodotavanja. Sasvim
sigurno Fred celog svog ivota nee zaboraviti Ninovu posetu!
Nino je znao da ovog trenutka ni po koju cenu ne sme Dejni da pria o
tome, jer joj je potrebna sva fizika i psihika snaga za predstojei susret
s njenim roditeljima i dedom. Kasnije e morati da razgovaraju o tome...
i o zajednikoj budunosti.
- To je bio susret koji nisam mogao da odloim - objasnio je.
Dejna je iz toga zakljuila da nju ne treba da zanima s kim se on sastao
niti o emu je bilo rei. Uostalom, uopte je se nije ticalo ta Nino
privatno radi, a drugo, ovo je dokazalo da on oigledno ne namerava da
je ukljui u svoj ivot, ega se ona poslednjih dana plaila. ta je vie
htela?
- Zvui dosadno - rekla je tek da neto kae. - Pretpostavljam da su
Emanuela i Bob dobro?
Emanuela je jutros pokuala da stupi u kontakt s njom, ali poto se
Dejna toga pribojavala, ostavila je ukljuenu telefonsku sekretaricu.
Prvo njeni roditelji, onda prijateljica - tako glasi dogovor. A ukoliko je
Nino u meuvremenu odluio drugaije, mora da je svojoj sestri rekao i
za bebu.
- Emanuela je fascinirana svime, citirau je... - rekao je Nino. - Prvo
Dejna nestane bez traga s lica zemlje, onda se ti iznenada pojavi ovde...
otkrij mi ve jednom ta vas dvoje to izvodite? - imitirao je svoju sestru.
Dejna je osetila da je naputa napetost kad se prisetila nepresune
radoznalosti svoje najbolje prijateljice. Mogla je da zamisli scenu izmeu
brata i sestre. Siroti Nino!
- ta si joj na to odgovorio?
Slegnuo je ramenima. - Nita. Mislio sam da nju i Boba pozovemo na
veeru da bismo im zajedno saoptili novosti.

Ali ta da im saopte? Samo to da ekaju bebu? Ili je Nino planirao da

sestri i zetu ispria da je zaprosio Dejnu i da ga je ona odbila? To joj
Emanuela nikada ne bi oprostila, jer bi joj najvie odgovaralo da se
dvoje ljudi, koji su joj, sem Boba, bili najvaniji na svetu, spoje. Ona to
nikada nije krila.
Divota!, pomislila je Dejna. Sad ima dva jaka protivnika s kojima e
morati da se izbori.
Njeno namrteno elo i utanje govorili su Ninu da je njegov plan nije
oduevio.
- ta emo im rei, to preputam tebi - rekao je hladno. - Dovoljno je
to to trpi moje prisustvo - dodao je s gorinom u glasu, jo uvek
frustriran time to ga je odbila.
Ne, on u meuvremenu nije odluio da prihvati njeno NE. To nije ni
eleo ni mogao.
Tri i po nedelje prolo je otkad je odluio da joj da vremena da raisti
sa sobom da li je mogua veza. izmeu njih dvoje. Ali sada. nakon to ju
je ponovo video i voleo u svojoj kui u Veneciji, nije mogao da se pomiri
s milju da se opet rastane od nje.
To nije bilo ni u kakvoj vezi s detetom koje je nosila.
- Moda bismo zaista morali da razmotrimo kako e me tretirati u
kui tvojih roditelja?
Neu nikako!, najradije bi mu rekla, ali nije imala izbora, pogotovo to
je od prvog trenutka odluila da rodi dete. Uostalom, Nino joj ne bi
dozvolio drugaije da odlui.
Dejna ga je mrko pogledala. - Neu ostati ni sekundu due nego to je
potrebno da im saoptim da sam trudna - objasnila je odluno.
- A ta je s tvojim dedom?
- ta bi trebalo da bude? - upitala je agresivno.
Ni u kom sluaju nije elela da u dedinim hladnim oima vidi
samozadovoljan izraz kad sazna da e mu unuka roditi naslednika.
- Morae i njemu to da kae, zar ne?
- Ne!
- Zar se plai da bi on mogao da se razoara?
- Razoara...? - ponovila je Dejna i gorko se nasmejala. - To bi bila
najneverovatnija reakcija koju bi pokazao kad sazna da e konano
postati pradeda. Ili jo bolje: da e dobiti naslednika koga je naruio!
Ovako udna izjava zahtevala je objanjenje. Nino je stegnuo ake.

- Nae dete je naslednik Asantijevih! - naglasio je.

- Ne, ako se moj deda pita.
- to, na sreu, nije sluaj.
Dejna je slegnula ramenima. - Bolje da vas dvojica to meusobno
raspravite.
- Dejna...
- Sluaj, Nino - prekinula ga je. - Pre ili kasnije svakako e saznati...
zato bolje da ti to odmah kaem...
- ta da mi kae? - uznemirio se. Dejna je uzdahnula, nervozno krei
prste. Mrzela je to mora da spomene Ninu strane stavke u dedinom
testamentu, ali ako to ne uini, major Braun e se za to pobrinuti. To je
bio jedan od razloga to danas nije elela da Nino putuje s njom.
Jedan od razloga, ali trenutno najvaniji...
Nino je u vie navrata zahtevao objanjenje za njeno netipino
ponaanje u noi kad je bio Emanuelin maskenbal. A da je saznao za
klauzulu u dedinom testamentu, naravno da bi izvukao kojekakve
zakljuke.
I to pogrene!
Ako je Emanuela, koja je bila njena prijateljica i koju je tako dugo
poznavala i volela, izrazila sumnju dan posle maskenbala, kako li e tek
Nino reagovati? On ju je jedva poznavao i nije je voleo. Sigurno e je
osuditi...

11.poglavlje

ino je paljivo sluao Dejnino izlaganje o izmeni u testamentu

njenog dede, koja je glasila da e Dejnini roditelji ostati bez
krova nad glavom ukoliko njihova kerka ne rodi dete pre dedine smrti.
Da bi savladao bes koji ga je preplavio i da ne bi rekao neto pogreno,
Nino je vrsto stezao vilicu. Dobro je razumeo zato Dejna dosad nije to
elela da mu pomene. Ona se, naravno, plaila njegove reakcije, osude i
prezira.
I bila je u pravu! Njegov bes bio je toliko snaan da ga je kotalo silne
snage volje da se ne izdere ne nju. Ali on to nije mogao. Dejnino stanje
bilo je veoma labilno.
- Zaboga... reci neto, Nino! - zamolila je tihim glasom. - Bilo ta! - ali
on je uporno utao.
Dejna je znala kako mu je zvuala njena pria i koliko je odbojno i
odvratno bilo njeno ponaanje one veeri. Pogotovo to je sve to
rezultiralo trudnoom! Bilo bi joj mnogo drae da je Nino pokazao ta
osea umesto to uporno uti. Njegove usne pretvorile su se u crtu na
napetom licu. Rukama je vrsto stezao volan, kao da eli da ga iupa iz
leita.
Dejna je uzdahnula. Sada je bar bila sigurna u to da je nee ponovo
zaprositi. Vrele suze navrle su joj na oi, pa ih je brzo obrisala. Zato da
plae? Ni za sekund nije verovala u to da bi brak izmeu njih dvoje
mogao da funkcionie.
I Nino je duboko uzdahnuo.
- Nita neu rei na tu temu, jer... - zautao je. Bes i frustracija mogli
su svakog asa da izbiju iz njega. Dejna, mislim da je bolje da
izbegavamo ovu temu, dok... ne naemo bolje mesto i vie mira za
razgovor.
injenica da Nino nije bio u stanju ak ni da razgovara s njom,
pokazala je Dejni koliko je on povreen i besan na nju. Zar je oekivala
neto drugo? Moda da e on pomisliti isto to i ona: da je zahtev njenog
dede nerealan i egoistian? Da njeno ponaanje na maskenbalu ne
posmatra kao lukavu igru s namerom da dedi obezbedi naslednika koga
je toliko eleo?

- Da, naravno... - jedva je izgovorila. - ao mi je, Nino.

- Ti... - ponovo je zautao Razgovara emo kasnije, Dejna - obeao
je.
O emu e razgovarati? A da... o bebi! Iz ivota svog deteta Nino
sigurno nee eleti da bude iskljuen ak i ako je u meuvremenu saznao
da ivot s detetovom majkom ne dolazi u obzir.
- Veoma sam umorna - rekla je Dejna iscrpljeno. - Mislim da u
odspavati ako nema nita protiv... - naslonila je glavu i zatvorila oi,
Nino je pogledao u stranu i tiho je opsovao kad je ugledao njeno bledo
lice i crne podonjake. Onda je usmerio panju na put...
Kao jedinica, Dejna je uvek bila bliska sa svojim roditeljima. To to je
sad morala da im saopti da je trudna a da nije udata za oca svog deteta,
bio je jedan od najteih zadataka u njenom ivotu.
Na sreu, stigli su sat vremena pre ruka. Njeni roditelji mora da sede
u malom salonu i razmenjuju komentare o svojim prepodnevnim
aktivnostima, kao to su to oduvek inili.
Kao to je Dejna znala, deda je sad sigurno u radnoj sobi s gomilom
novina, ali pojavie se tano u vreme ruka. Zato je njeno vreme nasamo
s roditeljima ogranieno.
- Kako divno iznenaenje, draga - obradovala se majka ustajui iz
fotelje da bi zagrlila Dejnu, koja je veoma liila na nju, jedino su majine
oi bile plave, a kosa smea.
- Zato nam nisi javila da dolazi, dete moje? - upitao je otac nakon
to je poljubio kerku i bacio pogled na gosta. - Gospodine Asanti, drago
mi je to vas ponovo vidim.
- Dejna je elela da vas iznenadi - objasnio je Nino.
- Pa, uspela je - zakljuio je otac ljubazno. Po njegovom licu ovek je
mogao zakljuiti da mnogo vremena provodi napolju. Njegova nekad
plava kosa sad je bila gotovo sasvim seda, a zelene oi zasijale su mu kad
je svojoj kerki uputio nean osmeh. Onda je zamolio goste da im se
pridrue.
Nino je utivo saekao da Dejna sedne, pa se spustio kraj nje. Zatim je
uhvatio njenu ruku i vrsto ju je drao mada je oseao da ona pokuava
da se oslobodi njegovog stiska. Dejna ga je nervozno pogledala i predala
se sudbini. Nino je time bio zadovoljan. Po nervoznom pomeranju
njenih prstiju u njegovoj ruci zakljuio je da ona oigledno trai prave
rei. Zato se okrenuo njenim roditeljima, koji su ih paljivo posmatrali.
- Ima neto to Dejna i ja elimo da vam saoptimo...

- Ah, zar to nije divna slika? - upitao je major Braun s vrata salona.
Nino je ustao sa sofe i njegov pogled ukrstio se s pogledom Dejninog
dede, koji je zastao na pragu. Majorove oi bile su zelene poput
Dejninih, ali u njima nije bilo ni trunke topline.
- Majore Braun.... - Ninov glas bio je otar kao staklo. Nakratko se
nagnuo prema Dejni. - Da li bi mi dozvolila da tvog dedu ukradem na
nekoliko minuta, draga? - upitao je sasvim drugaijim tonom i, ne
ekajui odgovor, krenuo je ka dedi u svoj svojoj veliini.
Dejna je bila van sebe, ali je istovremeno osetila olakanje. Oito je
Nino prethodno shvatio koliko se ona uzbudila zbog njihovog razgovora
o dedi i zato je hteo spretno da ga ukloni sa scene da bi njoj i njenim
roditeljima dao prostor za privatni razgovor.
- Hvala... - proaputala je, ali Nino to vie nije mogao da uje.
- Majore Braun? Hoete li mi uiniti zadovoljstvo da razgovaramo u
etiri oka? - upitao je formalno, ali nepopustljivost u njegovom glasu
nije se mogla preuti.
Starac ga je odmeravao hladnim oima. - Naravno, gospodine Asanti odgovorio je. - Moemo da razgovaramo u mojoj radnoj sobi - pomerio
se u stranu da propusti Nina.
im su se vrata za njima zatvorila, Dejna je odahnula. Njeni roditelji
takoe. Onda su se svi nasmejali, ali to je zvualo vie histerino nego
veselo, pogotovo u Dejninom sluaju.
Sad je ona na redu, a toga se pribojavala celog dana. Nema vie
uzmicanja. Uskoro e se Nino i njen deda vratiti i ako dotad ne...
Sve tri glave okrenule su se prema vratima kada su uli povien
majorov ton, koji je odjekivao iz radne sobe.
Dejna je ustala i malo se zateturala.
- Boe! ta li je.. .?
Njeni roditelji nisu se pomerili s mesta, zurili su jedno u drugo, a onda
u svoju kerku. Otac se prvi sabrao.
- ta je gospodin Asanti hteo da kae tvom dedi? - upitao je Dejnu.
Usledilo je nekoliko trenutaka tiine dok je Nino starcu oigledno
neto mirno govorio. Onda se opet zaorio dedin glas.
- Nemam pojma... - odgovorila je Dejna.
Ako je Nino njenom dedi rekao za bebu, ljutnja bi bila poslednja
reakcija koju bi neko od dede oekivao. A ako se radilo o neemu

drugom, Dejna zaista nije mogla da zamisli ta bi to bilo. Ali brzo e to

saznati!
- Mislim da to nije dobra ideja - zadrao ju je otac kad je pokuala da
izae iz sobe. - Gospodin Asanti deluje kao ovek koji dobro zastupa
sebe. Ali i druge, zar ne misli tako?
Zbog poslednje reenice Dejna se zagledala u svog oca, ali njegov
nevini izraz lica nita joj nije govorio.
uo se zvuk otvaranja vrata, zatim koraci koji su se pribliavali. Bio je
to Nino. Uao je u salon sa izrazom zadovoljstva na licu. Dejna je
pritisnula aku na srce, koje je tuklo kao ludo. U sledeem trenutku
tiinu je prekinuo oev glasni smeh.
- Pojma nemam ta ste mom ocu rekli, Nino, ali svako ko iz bitke s
njim izae kao pobednik, to je vama oigledno polo za rukom,
zasluuje medalju! - priao je Ninu a onda ga je radosno potapao po
ramenu.
Ovakvo ponaanje Nina nije iznenadilo nakon to je saznao za
neizdrljivi pritisak koji je major vrio na celu porodicu u proteklih
dvadeset pet godina. Da ne spominjemo nedavno unetu klauzulu u
testament. Trenutno ga je brinuo uplaeni i zbunjeni izraz na Dejninom
bledom licu.
- Tvoj deda je dobro - rekao je i morao je i sam da se nasmeje kad se u
njenim zelenim oima pojavio izraz neverice. - Pa dobro, moda mu nije
ba sjajno - dodao je - ali ne fali mu ni dlaka s glave. Sedi u svojoj radnoj
sobi nepovreen i duri se.
Duri se? Njen deda se duri? To rade mala deca kad im neto nije po
volji
- ta si mu rekao, Nino?
Nino je slegnuo ramenima.
- Istinu.
- Istinu? O emu?
- Moda je bolje da kaem da sam tvom dedi otvorio oi.
- U vezi sa...? - insistirala je Dejna. Nino je pomilovao njenu crvenu
kosu, pa se okrenuo njenim roditeljima.
- Da li bi vam smetalo da nas na nekoliko trenutaka ostavite nasamo?
Imamo zaista uzbudljive novosti ali moram prvo da razgovaram s
Dejnom.

- Nino! - Dejna nije znala ta ju je vie okiralo: njegovo oputeno

obraanje njenim roditeljima ili elja da s njom ostane nasamo.
Nino je uhvatio njene drhtave ruke, poljubio ih je i pritisnuo na svoje
grudi, pa je osetila divlje udarce njegovog srca.
- Moemo ovaj razgovor da vodimo i u prisustvu tvojih roditelja ako to
eli - rekao je. - Ali moda e im biti neprijatno ukoliko me vide da
kleim dok te zvanino prosim...
- Mislim da je zaista bolje da vas ostavimo nasamo, draga - presudila
je Dejnina mama. - Tata i ja idemo u kuhinju da obavestimo kuvara da
postavi za jo dvoje.
- Za jednu osobu... - ispravio ju je mu. - Neka se tata jo malo duri...
- Zvui kao dobar plan - saglasio se Nino.
Dejnin otac se nasmeio. - To sam i mislio. Ali nemojte dugo da
ekamo to iznenaenje, deco...
Dejna je utala dok se vrata nisu zatvorila za njenim roditeljima. Tek
tada se okrenula Ninu.
- Pre nego to iz nekog razloga zaista klekne - progutala je knedlu. Moj odgovor i dalje mora isto da glasi: ne.
- Mora da glasi? - upitao je.
Dejna je izvukla ruku iz njegove.
- Ne mogu se udati za tebe!
- Zato?
- Jer to ne bi funkcioniralo.
- Ali meu nama sve izvrsno funkcionie... - promrmljao je
pokuavajui da je privue sebi, ali se ona branila.
- Ne govorim o seksu! - uzviknula je.
- Ni ja - odgovorio je ozbiljno. - Za mene je to voenje ljubavi. Jo
prilikom prvog puta mi smo predivno vodili ljubav. Ili e tvrditi
suprotno?
To nikako nije mogla. Odmahnula je glavom.
- Neu da tvrdim suprotno. Ali ta e biti kad pri kraju trudnoe
budem izgledala kao kit? Kad ti vie ne budem privlana? Kad bismo bili
venani, od mene bi se u tom sluaju oekivalo da sedim kod kue, a ti bi
izlazio i traio sebi ljubavnicu.
- Ne! - Izgovorio je to tako odluno da su se Dejnine oi u udu
rairile.

- Ne - ponovio je Nino jo jednom, gotovo nenim tonom, - Priznajem

da smo nas dvoje imali... prilino udan poetak. Prvo spavati s nekim
pa se posle s njim upoznati moda je malo nekonvencionalno, ali ne
elim da se oenim tobom radi seksa ili zato to si trudna - Nino se
spustio na kolena i uhvatio je Dejninu ruku kao da je nikada vie nee
ispustiti
- elim te, Dejna... samo tebe.
Ozbiljan pogled koji mu je uputila zabio mu se kao no u srce.
- ta to znai, Nino?
Nasmeio se neno. ali s trunkom tuge.
- To znai da znam da me ne voli... ali se svim srcem i duom nadam
da e mi jednoga dana moi da mi uzvrati ljubav. Spreman sam da
ekam, jer te volim vie od ivota...
- Nije mogue da me voli! - izletelo joj je.
Ninov osmeh postao je iri. - injenica da si jedina osoba na svetu
koja se usuuje da mi kae koga volim a koga ne, jedan je od glavnih
razloga zato elim bezuslovno da se oenim tobom, moja Beladona!
- Ali nisi me prihvatio ni kao Emanuelinu prijateljicu!
- Priznajem da sam kriv. Zadovoljna?
A jo manje posle mog braka i razvoda...
Nino je ustao povukavi Dejnu na sofu kraj sebe.
- Sedi... - zamolio ju je uozbiljivi se. -Sluaj me, Dejna... ti ni na koji
nain nisi odgovorna za to to ti je taj idiot Fred uinio! Moj sinonji
sastanak... bio sam kod Freda - priznao je.
- Ti... video si Freda?
- Da! I jo uvek ne mogu da shvatim ta ti je taj probisvet uinio! A
pred Bogom se zakleo da e te potovati i tititi do kraja ivota!
Dejna je osetila jezu niz lea, a onda toplinu. Vie nita nije razumela.
- Ne razumem... - rekla je tiho. - ta ili ko te je naterao na to da ga
potrai?
- Ti, draga - objasnio je neno kad je video koliko je zbunjena. - Ona
dva dana u Veneciji, tvoji uplaeni pogledi, strah da bi mogla da me
razljuti... to mi je gotovo slomilo srce. Ne treba da se plai mene,
Dejna - zamolio ju je. - Nikada te neu primorati ni na ta to ne eli.
Zna to, zar ne?
Da, znala je. Da li to dovoljno da se uda za njega?

Da, da! Hiljadu puta da!

- Nikada nikome neu dozvoliti da ti uini neto naao - obeao je
Nino drhtavim glasom dok je posmatrao Dejnino lice. - Ni Fredu, ni
majoru, niti bilo kome...
- O, ta si rekao dedi kad je tako poludeo? - upitala je radoznalo.
Nino je slegnuo ramenima.
- Samo sam mu ispriao da se nosim milju da osnujem ergelu i da bi
mi tvoj otac bio savren partner. Njegov pristanak znaio bi da e tvoji
roditelji napustiti ovo imanje i preseliti se na moje, mnogo vee i
modernije. Takoe sam mu rekao da bi mi bilo ao ako bi on zbog toga
izgubio neke prihode, ali da su ove promene nune zbog sree moje
budue ene.
Dejna je zapanjeno zurila u njega.
- Zaista je tako... - proaputala je sreno im je uspela da povrati glas.
- Osim toga, ispriao sam mu da si ti trudna i da nas dvoje
nameravamo da nae dete vaspitamo kao Asanti ja a ne kao Brauna. To i
ti eli, zar ne...? - nesigurnost u njegovom glasu dirnula je Dejnu.
- Nego ta!
- Dejna! - Nino se ponovo spustio na kolena. - Draga, volim te svim
srcem.... hoe li konano da postane moja ena i da me uini
najsrenijim ovekom na svetu?
Dejna je rukama obuhvatila njegovo voljeno lice i skliznula je kraj
njega na kolena. Poljubila ga je, a zatim mu se zagledala u oi.
- Nino, ti si ljubav mog ivota... i to ve dugo. Pst - stavila je prst na
njegove usne kad je pokuao neto da kae. - Sad sam ja na redu. Tebi
pripadaju moje srce i moja budunost. Da, elim da se udam za tebe i da
te uinim najsrenijim ovekom, jer sam ja najsrenija ena na svetu.
- Ah, Dejna... - poljubio ju je svom silinom, koja nije ostavila mesta
bilo kakvoj sumnji u njegova oseanja.

Epilog

enali su se tri nedelje kasnije, iako su urili, svadba je bila

raskona i romantina, a Dejna je bila prelepa nevesta.

Cela porodica Asanti okupila se na slavlju, kao i porodica Braun:

Dejnini ponosni roditelji, ak i deda. Ali on je bio neto tii i povueniji
nego inae. Dejna ipak nije sumnjala u to da nee potrajati dugo da se
starac povrati od oka i saznanja da mu njegove unuke finansijski
odlino stoji i da nikada nee dozvoliti da se deda nedolino ponaa
prema osobama koje Nino voli.
U periodu posle venanja koje je mladi par do roenja deteta proveo u
luksuznom domu u Veneciji, Dejna se oseala voljenom i zbrinutom kao
nikada dotad. Sedam meseci kasnije Nino je zaplakao od sree kada mu
se rodila kerka.
Posle nekog vremena rodili su se i sinovi, naslednici Asantijevih...
Kraj

By

Marta
www.crowarez.org