Knjige.

club

Naslov originala
Emily Vesandriny
SECRET DREAMS

Emili Vesandrini

Sjaj
stotine sveća

2
 Knjige.club

K aren Karter se osvrtala po zamračenoj sobi, tražedi neki vid

zabave za sebe. Iz tašnice je izvadila naočari, jer zbog
kratkovidosti nije videla najjasnije i stavila ih na lice. Osmotrila je
društvo koje se zabavljalo oko nje, sa očajanjem shvatajudi da ne
poznaje nikoga i da se svi ved zabavljaju. Dohvatila je čašu i naiskap
popila pide i prekrstila noge. Uzdahnula je duboko, osedajudi kako je
vrelina alkohola pali po ždrelu i zagledala se u prazno. Ovo de sasvim
sigurno biti još jedno propalo veče, zaključila je u sebi i nezadovoljno
se namrštila. Bilo joj je krivo što je prihvatila poziv prijateljice da
dođu na tu zabavu, pogotovu što je ona odmah nestala sa jednim
zgodnim momkom i ostavila je sasvim samu u nepoznatom društvu.
- Mogu li da sednem do tebe? - začula je nepoznat muški glas
kraj sebe i osvrnula se.
Noge su joj se istog časa odsekle kada je videla mladidevo lice.
Neverovatno zgodan muškarac je stajao kraj nje i zavodljivo joj se
smešio. Opsovala je u sebi što je baš tada zaboravila da skine naočari
i klimnula glavom. Mladid je seo kraj nje i pružio joj ruku.
- Dejvid Atkins - predstavio se, odmeravajudi je.
- Karin Karter - odgovorila je i bledo se osmehnula.
- Dobra zabava - rekao je, a Karen je osetila da je ved prilično
popio.
- Da - složila se. - Mada ja ne poznajem nikoga - dodala je.
Mladid je zamteresovano izvio obrve, kao da je rekla nešto zaista
interesantno i ponovo se osmehnuo.
- Sada poznaješ mene - rekao je, sugestivno je posmatrajudi.
- Da, u pravu si - prihvatila je, osedajudi kako joj srce jako lupa.
- Idem po neko pide, da donesem i tebi nešto? - rekao je
listajudi.

3
 Knjige.club

- Hvala, pila sam džon tonik - odgovorila je.

- Odlično - nasmejao se. - Odmah dolazim.
Karin je gledala za njim divedi se njegovoj snažnoj pojavi i
uzbuđeno shvatila da joj se nikada nije dogodilo da je neko tako
osvoji na prvi pogled. Čudila se što je od svih devojaka izabrao da
sedne baš kraj nje i zahvaljivala nebesima na takvoj sredi. Možda ovo
i nede biti tako loše veče na kraju, zadovoljno je razmišljala. Dejvid se
ved vradao, nosedi u rukama pide i smešedi se.
- Jedva sam dobio pide! Izgleda da večeras svi žele da se napiju -
smejao se.
Karin se nasmejala i prihvatila pide. Ruke su im se malo
dodirnule, a kroz nju su prostrujali žmarci, tako da je malo zadrhtala.
Dejvid se smestio kraj nje i podigao čašu da joj nazdravi. Iskapio je
pide i zadovoljno uzdahnuo.
- Tako, sada se osedam mnogo bolje - zaključio je.
Karin je dutala i razmišljala šta bi mogla da kaže. Osedala se
pomalo neprijatno zbog svog dutanja, a ništa pametno joj nije
padalo na pamet.
- Da li si ti došao sa nekim? - upitala je.
- Aha - potvrdio je. - Tu je negde i taj moj prijatelj - pokazao je
rukom na gomilu pred njima.
Karin je odahnula kada je shvatila da nije došao sa nekom
devojkom. Nasmešila mu se i nastavila da posmatra veselo društvo
koje je plesalo.
- Hodeš da plešemo? - predložio je.
- Pa, ako ti želiš - prihvatila je.
Dejvid joj je pružio ruku i poveo je ka sredini prostora na kome
se plesalo. Muzika je bila spora i romantična, a Dejvid je vodio
pomalo nesigurnim koracima. Bilo je očigledno da je bio pod
dejstvom alkohola i zato nesiguran na nogama. Pa ipak, njegove ruke
su je čvrsto držale oko struka a glava mu je bila zagnjurena u njenu
kosu. Karin se sve više opuštala u njegovom naručju, sporo se klatedi
u ritmu muzike.
- Mirišeš božanstveno - šapnuo joj je tik kraj uha.

4
 Knjige.club

Karin se naježila od toplote njegovog daha i pomalo zbunjeno ga

pogledala.
- To je samo parfem - odvratila je.
- Ali je na tvojoj koži - dodao je šapatom, gledajudi u njene
plavo-zelene oči, duboke kao planinsko jezero.
Karin je postiđeno odvratila pogled, potpuno zbunjena
njegovim komplimentima. Muškarac iz snova je bio kraj nje i divio joj
se. Bilo je to preko svih njenih očekivanja i maštanja. Zatvorila je oči i
prepustila se blagom milovanju njegovih prstiju, koji su joj nežno
gladili struk.
- Hajde da odemo na neko mirnije mesto gde možemo na miru
da razgovaramo - predložio je. - Ovde je previše bučno.
Karin je razmišljala nekoliko trenutaka da li sme da prihvati
takav predlog. Na licu joj se videla neodlučnost i premišljanje. Nije
imala običaj da tek tako prihvata predloge nepoznatih muškaraca i
rizikuje. Pa ipak, njegov neodoljivi osmeh delovao je tako zamamno
da nije želela da razmišlja o postojedem riziku. Osim toga, delovao joj
je dobronamerno i iskreno i nije joj ulivao nikakvo nepoverenje.
- Ne brini, nede se dogoditi ništa što ti nedeš - dodao je, kao da
je pročitao njene misli.
Pogledala ga je, kao da ispituje istinitost tih reči na njegovom
licu i videla da je posmatra otvoreno i iskreno. Odlučila je naprečac
da jed nom u životu ne razmišlja previše i klimnula glavom.
- U redu, zašto da ne? - pitanje je bilo upudeno više njoj samoj
nego njemu.
Sve što se od tog momenta događalo, za Karin je bilo kao san.
Dejvid je odveo do njegove kude, ponudio pidem i večerom. Smestio
je da sedne blizu vatre koja je plamsala u kaminu i zabavio
razgovorom. Ni sama nije znala kako i kada se našla u njegovom
naručju, bila je jedino svesna da je obuzela nerazumna želja za
njegovim nežnim poljupcima i da toj želji nije mogla niti želela da se
odupre. Vodili su ljubav dugo, a Dejvid je bio neverovatno nežan i
strpljiv sa njom. Obasipao je čitavo njeno telo požudnim poljupcima,
a njegov topli dah je palio njenu kožu. Izvijala se u njegovom naručju

5
 Knjige.club

dok su je njegove ruke čvrsto držale. Iz grla su joj nekontrolisano

izlazili uzdasi, nalik na jecaje, a strast joj je mutila svest. Mrsila je
njegovu gustu kosu, a on joj je šaputao na uho. Zaspala je u
njegovom naručju, svesna jedino njegovih tihih i slatkih reči. Trgla se
kada je ulična buka doprla do njenih čula i probudila je. Dejvid je
spavao, ogrnut prekrivačem, a gusta crna kosa mu je pala na čelo.
Setila se svega i najednom je na dnevnom svetlu obuzeo stid onoga
što je učinila. Nikada pre nije dopustila sebi da provede nod sa nekim
koga je tako malo poznavala i o kome nije znala ništa.
Šta će tek on misliti o meni, pitala se zabrinuto.
Ustala je i potražila svoje stvari. Bila je skoro gotova, kada je
Dejvid sanjivo otvorio oči.
- Ideš? - upitao je, protežudi se.
- Da, moram - potvrdila je, izbegavajudi da sretne njegove
prodorne, zelene oči.
- Dobro, javi se ponekad - rekao je, okrenuo se na drugu stranu i
nastavio da spava.
Karin se osedala krajnje neugodno. Ni traga od njegovog
pažljivog ponašanja od prethodne večeri. Opravdavala ga je time da
je pospan i dovršila oblačenje. Na stolu je pronašla njegovu vizit
kartu i stavila je u torbicu. Utešila se time da joj je ipak rekao da mu
se javi i tako umirena napustila njegov dom.

Nekoliko dana nakon burne nodi sa Dejvidom, Karin je i dalje

razmišljala o njemu. Gusta crna kosa, pomalo talasasta i začešljana
unazad, tamne obrve iznad zelenih očiju, malo povijen nos i pune
usne neprestano su joj titrale pred očima. Sa uzbuđenjem se sedala
njegovog vitkog, atletski građenog tela na kome je bilo taman toliko
mišida da figuru učine savršenom. Premišljala se da li da ga pozove i
kajala se što mu nije ostavila svoj broj telefona. Nije imala naviku da
prva potraži nekog muškarca i bilo joj je pomalo neugodno zbog
situacije u kojoj se našla. Naposletku je odlučila da ga pozove i

6
 Knjige.club

prekine tu svoju agoniju. Pogledala je vizit kartu, koju je vrtela

zamišljeno u ruci i pročitala broj. Otipkala ga je na telefonu i sačekala
da se javi. Odmah je prepoznala njegov dubok, prijatan glas.
- Zdravo Dejvide, Karin je kraj telefona - predstavila se, trudedi
se da zvuči veselo.
- Ko? - upitao je, očigledno se ne sedajudi njenog imena.
- Karin - ponovila je. - Upoznali smo se na zabavi pre nekoliko
dana - podsetila ga je.
Nastupila je kratka pauza, kao da je razmišljao i pokušavao da se
seti ko je ona.
- Ah da - prisetio se, bez oduševljenja. - Šta mogu da učinim za
tebe? - nezainteresovano je upitao.
- Pa... - Karin je bila potpuno zbunjena. - Ništa, samo sam htela
da ti se javim i da vidim kako si? - zbunjeno je rekla.
- ...Hvala na pitanju, dobro sam - odvratio je.
Karin se osedala sve gore svakog trenutka. Gorko se kajala zbog
svog poziva, ali nazad nije mogla. Njemu je očigledno bilo dosadno
da razgovara sa njom i to se nije trudio da sakrije.
- U tom slučaju, ne bih te više zadržavala - neodlučno je
promucala, sredna što ne može da vidi kako joj je lice plamtelo od
stida.
- Važi Karin, sada zaista nemam vremena, ali čudemo se uskoro -
složio se spremno i ne čekajudi njen odgovor, prekinuo vezu.
Karin je polako spustila slušalicu na aparat, a ruke su joj drhtalo
Bilo joj je sasvim jasno šta i kako razmišlja Dejvid i koliko je bila glupa
kada je poverovala njegovim slatkim rečima. Sva njegova obedanja,
svi komplimenti i nežnosti, sve je to bila jedna velika laž. njegova
poza uvežbana uloga smišljena samo zato da zavede i osvoji glupe i
naivne devojke kao što je i ona sama bila. Suze su joj nezadrživo
kliznule niz obraze, a ona ih je brzo obrisala, kao da se stidela i njih i
sebe same. Nesvesno je podigla bradu ponosito i prekorela sebe
zbog svog pesimizma. Uostalom, zar joj nije rekao da sada nema
vremena i da de se usko ro čuti, tešila se. Da nije želeo da je ponovo
čuje i vidi, zar bi rekao tako nešto? Nasmešila se sama za sebe i

7
 Knjige.club

zaključila da ne treba brzoplete donositi zaključke o drugima, a

posebno ne kada ih ne poznajemo dovoljno. Pozvade ga drugom
prilikom i tada de znati šta on zaista misli o njoj i kakvi su mu planovi.

Karin je pustila da prođe još neko vreme pre nego što se

odlučila da ponovo potraži Dejvida. Danima je sakupljala hrabrost i
uveravaia samu sebe da nema razloga za strah a potom ga ponovo
pozvala. Javio se posle duge i uporne zvonjave, a u pozadini se čuo
veseli smeh neke žene Karin je htela odmah da spusti slušalicu, ali je
ipak odlučila da se javi.
- Dejvide. oprosti ako te prekidam u nečemu rekla je smušeno. -
Karin je ovde.
- Zdravo Karin - veselo je pozdravio. Nisam te očekivao - dodao
je.
- Mislila sam da ti se javim, eto... - ni sama nije znala šta da kaže
Dejvid je poklopio slušalicu i nešto rekao devojci koja je bila kraj
njega pa je nastupila tišina.
- Oprosti, nisam sam - rekao je. - Kaži, šta ti treba? - poslovno je
upitao.
Karin je osetila kako se tlo pod njenim nogama otvara i poželela
je da nestane. Njegove reči, tako hladne i poslovne potpuno su je
obeshrabrile.
- Ništa, izgleda da sam pozvala u pogrešan čas i ne bih da te
zadržavam - promucala je.
- Žao mi je Karin, nisam sam - ponovio je, kao da to nije bilo
očigledno. - Ja sam pogrešila, oprosti - procedila je i brzo se
oprostila.
Kada je spustila slušalicu, pokrila je lice rukama i zaplakala. Ovaj
put nije ni pokušavala da zadrži suze, pustila ih je da isteku iz nje, kao
da de time iz nje izadi i sva gorčina koju je osedala u grlu. Sada je bila
sigurna da Dejvidu ne znači ništa osim zabave za jednu nod i da se tu
završava sve među njima. Shvatila je da je bila iskorišdena, grabo i

8
 Knjige.club

hladno i odbačena poput upotrebljene stvari. Zgužvala je maramicu

u ruci, kao da se na njoj sveti za svoje razočarenje. Bila je svesna
jedino svoje želje za osvetom zbog poniženja koje je doživela.

Karin je vredno skicirala sliku na kojoj je radila, pokatkad se

odmičudi da bi izdaleka proverila da li je postigla ono što želi. Atelje
je bio u velikom neredu, ali njoj to nije smetalo jer je tu uvek bilo
tako kada nešto radi. Zgnječene i zamrljane boje su u gomili bile
nemarno ostavljene na stolu, a dve velike konzerve bile su pune
četkica. U jednoj činiji su bile male špahlice i sunđeri, a do njih kutija
sa bočicama punim boje i terpentina i lanenog ulja sa kojim je radila
slike. Slika na kojoj je trenutno radila bila je apstraktna i trebalo je da
predstavlja košmar i haos u kome se čitav svet nalazio na kraju
jednog veka. Upotrebljavala je jake i upadljive boje, kao da i njima
pokušava da skrene pažnju na ono što slika hode da kaže. Predala se
čitavim bidem radu da bi izbegla da razmišlja o onome što je tištalo.
Od susreta koji je doživela sa Dejvidom, neprestano je razmišljala o
svemu i pitala se zbog čega ljudi tako postupaju sa drugim ljudima.
Zabacila je kosu koja joj je pala na lice i smotala je na vrh glave, da
joj ne bi smetala pri radu. Četkicom je dodala još nekoliko detalja na
skici i potpuno se predala radu, zaboravljajudi na sve drugo.

Karin je posmatrala slike u izložbenom salonu i razmišljala o

njima, kada je najednom osetila kako se sve oko nje naglo pomerilo,
a slika pred očima se iskrivila dobijajudi nejasnu i maglovitu formu.
Pridržala se za zid i čučnula kraj njega, osedajudi kako gubi svest. U
stomaku je osedala jaku mučninu i znala je šta sledi iza toga. Ono što
joj se događalo, trajalo je ved neko vreme i ved je znala da hitno
mora da potraži toalet.

9
 Knjige.club

- Nije vam dobro? - zabrinuto je upitala gospođa koja je stajala

nedaleko od nje i videla šta se događa.
- Da, molim vas pomozite mi da odem do toaleta - slabim
glasom je odgovorila.
Oslonila se na ruku žene i nesigurnim koracima krenula ka
toaletu. Navale mučnine su. bivale svakog trenutka sve jače i znala je
da mora da požuri. Pokrila je usne rukama i ubrzala korak kada je
videla vrata toaleta. Utrčala je unutra i zatvorila vrata za sobom.
Kada je olakšala pritisak u stomaku, umila se i zagledala u svoj bledi
odraz u ogledalu. Lice joj je bilo neprirodno belo, a ispod očiju su se
videli tamni kolutovi. Odlučila je da. više nede jesti pre izlaska iz
kude, jer očigledno nešto sa njenim stomakom nije bilo u redu. Ipak
de morati da poseti svog lekara i ustanovi šta se to sa njom događa,
jer šta god da je, nije imalo tendenciju da prestane. Osvežena,
polako je izašla iz toaleta, gde je još uvek stajala žena koja joj je
pomogla, sa zabrinutim izrazom na licu.
- Je li vam bolje? - upitala je.
Karin je klimnula glavom i bledo se osmehnula.
- Hvala vam mnogo, zaista ste jako ljubazni - zahvalila se.
- Ako želite, otpratidu vas do kude, došla sam autom - ponudila
se ljubazno.
- Ne hvala, sada de sve biti u redu - odbila je Karin.
Žena se najednom nasmešila, kao da je nešto shvatila i
potapšala je po ramenu.
- Sigurno vam je prvo - smešila se nužno Mučnine su tako
neprijatne ali veoma česte u početku - klimala je glavom
blagonaklono.
Karin je zbunjeno gledala, uopšte ne shvatajudi o čemu govori.
- Oprostite, ali nisam vas razumela - slegla je ramenima.
- O vašoj trudnodi. Čini mi se da je to problem kod vas, ako se ne
varam - potvrdila je, znalački je posmatrajudi.
- Trudnodi! - zaprepašdeno je ponovila Karin.
Bilo je to za nju nešto potpuno novo, nešto o čemu uopšte nije
razmišljala. Strah je rastao u njoj, smenjujudi prvobitno iznenađenje.

10
 Knjige.club

Ako je i bila trudna, onda je to moglo da bude samo nakon one lude
nodi sa Dejvidom, sa užasom je shvatila. Mora da je napravila strašnu
grimasu, jer je ljubazna žena ponovo uhvatila pod ruku i zabrinuto
gledala.
- Ponovo vam je loše? - upitala je. - Jako ste pobledeli.
- Ne - odmahivala je Karin. - Dobro mi je, hvala. Oprostite,
moram da idem - izvukla je ruku iz njene i požurila ka vratima.
Hitala je ulicom kao da ima neki određeni cilj, dok joj je u glavi i
mislima vladao strašan haos. Osedanja su se smenjivala u njenoj
duši, a strah je bio jači od svih.
Šta ako je ta žena bila u pravu, pitala se.

Karin se oblačila lagano i bezvoljno nakon pregleda koji je

obavila. Njene crne slutnje bile su potvrđene, a ona se osedala kao
da su joj sve lađe potonule i život poprimio tamne i mračne boje kao
na nekoj depre sivnoj slici.
- Gospođice Karter, vi se nalazite u devetoj nedelji trudnode,
koliko se meni čini - nastavio je doktor da priča, a Karin ga je jedva
čula.
Misli su joj lutale, dok je sporim pokretima zakopčavala bluzu.
Pomislila je na svoje telo koje de uskoro izgubiti ovu formu i postati
drugačije i njoj nepoznato. Pomislila je na duge samotne dane koje
de provesti u svom stanu, čekajudi da to dete dođe na svet, na sve
izgubljene prilike koje de morati da propusti i na svoju karijeru koja
sada više nede imati isti pravac. Oči su joj se ispunile suzama, želela
je da je sve to samo san iz koga de se probuditi razdragana i sredna i
vratiti svom životu. Znala je da to nije mogude, jer ono što joj se
događalo nije bio nikakav san, bila je to gruba stvarnost, sudbina
koja je bacala kao maleni čun na uzburkanim vodama i poigravala se
sa njom.
- Prepisao sam vam ove vitaminske tablete, kao i tablete gvozda
i preporučujem što više svežeg voda i povrda i mnogo mlečnih

11
 Knjige.club

namirnica jer vam je kalcijum neophodan - rekao je doktor, pružajudi

joj recepte.
- Hvala vam - odvratila je, gurajudi papire u svoju torbu.
- Obavezno dođite na kontrolu kroz mesec dana, tada demo se
dogovoriti i oko ultrazvučnog pregleda - dodao je doktor, gledajudi je
preko ivica svojih naočara.
Karin je potvrdila klimanjem glave i požurila da izađe što pre
odatle. Sve njene crne slutnje bile su najzad potvrđene i sada je
trebalo suočiti se sa stvarnošdu. Bududnost je bila sasvim neizvesna i
za nju mračna i nimalo privlačna. Iako je znala da u sebi nosi
bespomodno malo stvorenje koje je u potpunosti zavisilo od nje, još
uvek nije bila sigurna da li ga želi zadržati ili ne. Kroz glavu su joj
prolazile najrazličitije misli i eventualni mogudi planovi šta bi trebala
učiniti, ali joj je sve to bilo mrsko i nekako neprilično. Možda i nije
želela to dete, ali svakako nije mogla ni tek tako da mu oduzme život,
pre nego što mu je i dala šansu da živi. Zatresla je glavom, kao da
stresa neugodne misli i brzo ušla u svoj automobil. Odvezla se pravo
kudi i tamo se zatvorila u mračnoj sobi, ne trudedi se da podigne
teške salone ili upali svetlost.

Meseci su sporo promicali za očajnu Karin, rastrzanu između

želje da bude ponovo slobodna i nastavi da izgrađuje svoju karijeru i
one da pokuša da bude dobra bududa majka svom detetu. Slikala je
sa žarom, želedi da stvori što više toga dok još može i ima vremena.
- Gospodine Grifin, zaista bih vam bila zahvalna kada biste bili u
mogudnosti da moju izložbu postavite do kraja meseca - usrdno je
molila poznatog galeristu.
- Ne mogu ništa da vam obedam gospođice Karter, zaista smo
pretrpani u ovom mesecu i to de teško idi - odmahivao je glavom.
Karin je tužno oborila oči, svesna da njena karijera sve više
skrede s uzlazne putanje na kojoj je doskora bila i da je trudnoda sve
više opteredu je i sputava. Po izrazu lica i načinu na koji joj je

12
 Knjige.club

saopštio, Karin je znala da od izložbe nede biti ništa, on se samo

trudio da ostane ljubazan.
- Razumem - promrmljala je i ustala, pridržavajudi poveliki
stomak.
- Iskreno, mislim da su ti napori u vašem sadašnjem stanju i
previše - dodao je ljubazno gospodin Grifin, trudedi se da zvuči
prijateljski i saosedajno.
- Naravno - razočarano je potvrdila i izašla.
Još jednom su njene nade bile pokopane zahvaljujudi stanju u
kome se nalazila, a njena karijera de očigledno morati da sačeka
neke bolje dane. Čak ni tu obedanu izložbu nede modi da održi, iako
je u to polagala sve svoje nade. Termin se nije mogao pomerati, a
slededi je bio mogud onda kada ona nije u stanju da radi. Razočarana
i besna, koračala je brzo, koliko joj je njeno stanje dopuštalo niz hol i
razmišljala o krivcu za svoje nevolje. U njoj je najednom sazrela
odluka da se ni on nede tek tako izvudi sa tim što joj je učinio, ma
koliko da je bila ponosita i nezavisna. Poželela je da, nakon rođenja
deteta, bebu ostavi ispred njegovih vrata i ode, ostavljajudi ga u
nezavidnoj poziciji. Na kraju krajeva, bio je podjednako odgovoran za
život tog deteta, ako ne i više.

Karin je sa izrazom neverice na licu posmatrala prelepo malo

lice pred sobom, pre nego što se nasmešila. Devojčica, sidušna kao
lutka, dremala je u njenom naručju, a disanje joj je bilo tiho i
ujednačeno. Od trenutka kada je donela na svet, Karin je sada po
prvi put držala u rukama i divi la se njenoj lepoti. Na malenom licu
rumenele su se male, pune usnice, a nosid je bio sitan poput
dugmeta. Oči su joj bile tamnoplave, koliko je uspela da vidi dok je
bila budna, a krasile su ih duge, tamne trepavice. Sve u svemu, Karin
je morala da prizna da je devojčica upravo savršena i prelepa.
Pogladila je nežno po svilenoj kosi i privila na grudi. Bobica se
promeškoljila u snu i nagonski napravila pokret kao da traži izvor
topline i hrane na njenim grudima. Karin se nasmešila i oprezno je

13
 Knjige.club

spustila u krevetac koji je stajao kraj njenog kreveta u bolničkoj sobi.

Opružila se na krevetu i odlutala. Razmišljala je o tome kako se niko
nije radovao rođenju njene kderke, niti joj doneo cvede, kao ostalim
mladim majkama. Obuzela je seta i malodušnost, pa se okrenula ka
prozoru i zagledala u oblake koji su putovali nebom ne maredi za
njenu ili bilo čiju tugu.

Karin je sedela udobno naslonjena u sofi i čitala novine. Mala

Alison Mej je spavala i to su bili trenuci kada je mogla malo da
predahne i odmori se od brojnih obaveza koje je imala po čitav dan.
Iako je devojčica bila vrlo mirna i ne preterano zahtevna beba, Karin
je ipak osedala stalni umor i sa čežnjom se prisedala vremena kada je
bila slobodna i imala uvek dovoljno vremena za odmor. Pa ipak, nije
žalila zbog svoje odluke da rodi devojčicu, naprotiv, uživala je u tome
da je posmatra svakog dana i prati sve promene na njoj. Alison Mej
je brzo napredovala, bila je vesela i živahna beba, bilo je pravo
uživanje provoditi vreme sa njom. Karin je brinula iz sasvim drugih
razloga, razloga koji su se ticali njenog finansijskog stanja. Od kada je
prestala da slika, njeni izvori prihoda su se stalno smanjivali, a
postojede rezerve su se lagano topile. Želela je Alison Mej da pruži
sve uslove za zdrav i siguran napredak, a to je stajalo mnogo novca.
Premišljala se šta da radi, novac joj je bio neophodan i to u vrlo
skorom roku, pa je listala oglase u nadi da de pronadi nešto što bi
mogla u međuvremenu da radi, a da ne bude odvojena dugo od
devojčice. Jedan od oglasa joj je naročito privukao pažnju, nudio je
baš ono što joj je trebalo. Tražila se žena koja može da vodi
domadinstvo kod neoženjenog muškarca, iskusna i slobodna, koja bi
živela u kudi sa poslodavcem. Karin je zaokružila olovkom oglas i
potražila broj na koji može da se raspita. Sumnjala je da de je neko
primiti sa malom bebom, ali je ipak odlučila da pokuša. Broj koji je
stajao ispod oglasa učinio joj se poznat, a onda joj je sinulo i odakle.
Kao sleđena je neko vreme gledala u papir ispred sebe, ni sama ne
verujudi svojim očima. Otac njene bebe, Dejvid Atkins dao je taj

14
 Knjige.club

oglas i tražio je domadicu. Gorko se osmehnula, a onda joj je sinula

odlična ideja. Zašto ne bi ona pokušala da se prijavi na oglas, bio bi
to idealan način da mu natovari bebu na vrat i natera ga da
odgovorno razmišlja o onome što joj je uradio. Pomalo zlobno se
osmehnula i odlučila da se odmah pripremi za taj razgovor.

Karin je stajala pred kudom i divila se njenoj lepoti i očiglednim

znacima finansijske modi njenog vlasnika. Iza kude se video bazen,
sada prazan i pust zbog jesenjeg doba, ali je mogla da zamisli kako je
leti izgledao zajedno sa lepo uređenim vrtom i travnjakom. Izvukla je
iz tašnice ogledalo i još jednom proverila svoj izgled. Obukla se
naročito ozbiljno za ovu pnliku, a kosu je sakupila na vrhu glave u
vrlo strogu i urednu punđu. Šminke na njenom licu gotovo da i nije
bilo, tako da je delovala vrlo jednostavno i ne preterano privlačno,
što joj je i bio cilj. Pozvonila je i sačekala nekoliko trenutaka pre nego
što je začula korake koji su se približavali. Vrata je otvorio lično
Dejvid Atkins i upitno je posmatrao,
- Izvolite, šta trebate? - upitao je.
- Dobar dan, javljam se povodom vašeg oglasa za posao
domadice - trudila se da zvuči ozbiljno i ljubazno istovremeno.
Dejvid Atkins je izvio obrve i začuđeno je osmotrio. Očekivao je
da se na njegov oglas javi neka sredovečna, iskusna žena kojoj bi
mogao da poveri brigu o svom domadinstvu, a ne neka mlada
devojka. Odmahnuo je odrečno glavom i zabacio gustu kosu koja mu
je padala na čelo.
- Žao mi je, ali ja sam imao u vidu neku iskusnu ženu - rekao je.
- Ali ja imam dosta iskustva u poslovima oko vođenja
domadinstva, a osim toga veoma, sam tiha i nisam zahtevna -
moledivo je rekla.
Dejvid je još jednom osmotrio devojku pred sobom, pažljivo je
proučavajudi. Delovala je zaista ozbiljno, ali to nije bila nikakva

15
 Knjige.club

garancija. O njoj nije znao ništa, a nije bio siguran da li sme da joj
veruje.
- Imate li neke preporuke sa mesta gde ste ranije radili? - upitao
je strogo.
- Ne - žalosno je oborila glavu. - To je vrlo nezgodno, ali razlog za
to je za mene vrlo sramotan i ne mogu da govorim o tome -
promucala je, glumedi da je na ivici suza.
Obrisala je maramicom oči i sakrila pogled, želedi da na njega
ostavi utisak nezaštidene i slabe devojke.
- Šta vam se dogodilo? - sada ved mnogo blaže je upitao Dejvid.
Karin je ponovo sakrila oči maramicom i nastavila plačnim glasom.
- Žao mi je ali se stidim toga i ne bih mogla da govorim sada o
tome - ponovila je. - Uveravam vas da sam veoma poštena i vredna
osoba i da nedete imati sa mnom nikakvih problema - dodala je.
Lice Dejvida Atkinsa je postajalo sve mekše i Karin je znala da je
postigla cilj. Prikrila je smešak i nastavila sa svojom malom
predstavom.
- Postoji još jedan problem za koji vam nisam rekla - nastavila je.
- Ja imam petomesečnu bebu o kojoj moram da brinem i zato mi je
posao neophodan, kao i stan jer nemamo gde da živimo - mucala je
isprekidanim glasom.
Dejvid Atkins je posmatrao pomalo suženih očiju, kao da se
premišlja oko onoga što je upravo čuo.
- Ja veoma cenim svoj mir koji mi je neophodan za pisanje, a
mala beba... - raširio je ruke.
- Verujte da je malena veoma tiha i mirna i uopšte vam nede
smetati - uveravala ga je. - Molim vas da nas primite, u nezavidnoj
sam poziciji - plačnim glasom je nastavila.
Dejvid se počešao po čelu i zavrteo glavom.
- Ne znam šta da kažem - slegao je ramenima. - Kao što sam
rekao, mir mi je vrlo važan - ponovio je.
- Molim vas gospodine, ako mi vi ne pomognete, ja ne znam šta
du da radim... - briznula je u plač Karin.

16
 Knjige.club

- Molim vas nemojte plakati - tešio je Dejvid, očigledno

uznemiren njenim plačom. - Bide sve u redu - tešio je.
- Kako kada smo u očajnoj situaciji? - nastavila je da jeca.
Dejvid je znao da de kasnije svakako zažaliti zbog svoje
boledivosti na ženske suze, ali nije imao snage da je odbije u takvoj
situaciji. Duboko je uzdahnuo i odlučio da je primi.
- U redu, dobili ste posao, ali pod uslovom da vaša beba ne pravi
previše problema - prevalio je sa mukom preko usana.
Karin je s teškom mukom prikrila pobedonosni izraz lica i
skrušeno obrisala suze. Glasno je šmrcnula nekoliko puta da pojača
utisak i namestila zahvalno lice.
- Ne znate koliko sam vam zahvalna gospodine Atkins nasmešila
se ljupko. - Spasili ste nas sigurne propasti.
Dejvid se ponosno smeškao, zadovoljan samim sobom i svojim
pokazanim čovekoljubljem. Čak je pomislio da bi sudbinu ove jadnice
mogao da iskoristi za jednu od svojih priča.
- Ne treba da mi zahvaljujete - velikodušno je odvratio. - Vi dete
raditi svoj posao i to je sve - nasmešio se.
- Kada mogu da počnem? - upitala je Karin.
- Što se mene tiče, možete i odmah gospođice... - slegao je
ramenima, jer nije ni čuo njeno ime.
- Karter, Koni - dodala je. Onda du dodi sutra - predložila je.
- Naravno, sasvim mi odgovara - prihvatio je.
Karin mu je pružila ruku, koju je on snažno stegao. Još jednom
ga je zahvalno pogledala i nasmešila se pre nego što je otišla. Gledao
je za njom dok se udaljavala i odmahivao glavom. Još jednom se
zapitao koliko je učinio dobru stvar i da li de se uskoro kajati zbog
svoje odluke. Zatvorio je vrata svoje kude i vratio se radu koji je
započeo pre nego što je bio prekinut.

17
 Knjige.club

Karin je zadovoljno trljala ruke dok je pakovala stvari i sa

osmehom razgovarala sa bebicom koja je mlatarala ručicama u
krevecu.
- Videdeš Alison Mej da de nam kod tate biti odlično - pričala je.
- On ni ne zna šta ga čeka niti sumnja da smo mi rešile da ga
osvojimo makar i protiv njegove volje - nasmejala se.
Devojčica joj je odvratila gukanjem kao da je razumela šta joj
majka govori. Pokušavala je da dohvati medvedida koji je stajao kraj
njenog uzglavlja i bezuspešno se naginjala na tu stranu. Karin je
nastavila sa pakovanjem, obuzeta mislima o bududnosti koja ih je
očekivala. Ovo joj je bila poslednja šansa da odustane od svoje
namere i pomalo je grizla savest zbog načina na koji se ponašala i
lukavstva koje je izabrala kao oružje, ali je utešila samu sebe time da
ni njegova savest nije mirna. Zaključila je da nema prava da se tek
tako izvuče od svojih roditeljskih obaveza i da je zaslužio lekciju koja
ga očekuje. Pomalo se pribojavala da de je možda prepoznati, ali je
tešilo to što se to nije dogodilo pri prvom viđenju. Shvatila je da mu
je veoma malo značilo kako je tada izgledala, pogotovu što je bio
prilično pod uticajem alkohola i nije previše mario za to koju devojku
bira za partnerku. To je ujedno značilo i da je se slabo seda i samim
tim da su male šanse da je prepozna. Za svaki slučaj, Karin je odlučila
da ne upotrebljava šminku i da ne skida naočari iza kojih je mogla da
sakrije i deo lica. Zadovoljno je odahnula kada je završila pakovanje i
sela na krevet da predahne. Sada je samo preostalo da pozove kola
koja de je prevesti do njegove kude i stvar je time bila rešena.

Dejvid je stajao kraj vrata i posmatrao taksistu koji je unosio

kofere i kolevku a hol njegove kudu. Karin je držala bebu u rukama i
skrušeno mu se smešila. Uzvratio je slabašnim smeškom i
nezadovoljno iskrivio usne. Prisustvo male bebe u njegovoj kudi ga je

18
 Knjige.club

uznemiravalo i činilo nezadovoljnim. Pa ipak, sada više nije imao kud

i morao je da prihvati novonastalu situaciju.
- Dođite da vam pokažem vašu sobu - pozvao je, kada su sve
stvari bile unesene.
Karin je poslušno krenula za njim uz široko stepenište do kraja
hodnika, gde je otvorio jedna vrata i pokazao joj da uđe.
- Evo, to je ta soba, nadam se da je dovoljno prostrana i udobna
za vas dve - trudio se da zvuči uljudno.
- Naravno gospodine Atkins, hvala vam - ljubazno se nasmešila i
spustila bebu na krevet.
Devojčica se odmah oglasila i prodornim vriskom zatražila da joj
se pokloni pažnja. Karin je brzo podigla u naručje i nežno je
prekorela.
- Ne brinite, ona je uglavnom vrlo mirna - rekla je, kao da se
izvinjava.
- Nadam se da je tako - namrštio se. - Meni je mir preko
potreban za moj rad.
- Naravno gospodine Atkins - složila se. - Budite bez brige.
Dejvid je kratko odmerio i uz izvinjenje se povukao u svoju radnu
sobu.
Karin je spustila devojčicu u kolevku i otišla u prizemlje da
prenese kofere i da ih raspakuje. Soba joj se dopadala, bila je
okupana svetlom i vrlo udobna. Nasmešila se sama za sebe, dok su
joj kroz glavu prolazile svako jake misli.

Iako se plašila kako de se snadi u ulozi domadice jedne tako

velike kude, Karin je za svega nekoliko dana pronašla pravi ritam i
rasproed svojih obaveza i obavljala ih bez mnogo problema. Jedini
problem je bila Alison Mej, koja nije trpela da dugo bude sama u
sobi, pa je često prekidala u poslu svojim plačem. Karin bi ostavljala
sve i trčala u njenu sobu da je malo umiri, pa bi se ponovo vradala

19
 Knjige.club

poslu. Deivid nije prvih dana komentarisao to stalno trčkaranje

tamo-amo, ali je posle nekoliko dana počeo da gubi strpljenje.
- Rekli ste da je mala mirna i da nede praviti probleme - prebacio
je, kada mu je donela popodnevnu šolju čaja, mrko je gledajudi.
- Žao mi je gospodine Atkins, to je zbog perioda privikavanja na
novi dom - odvratila je tihim glasom.
- U redu, ali ja zaista ne mogu. da radim ako ona stalno plače -
zaključio je kroz zube.
- Biče sve u redu kroz nekoliko dana - dodala je i na prstima
izašla iz sobe.
Kada je zatvorila vrata njegove sobe, lukavo se nasmešila i
zabacila pramen kose koji joj je pao na oči.
Još dete se vi kajati zbog svojih nepromišljenih postupaka
gospodine Atkins, sarkastično je izvila usne i krenula da nastavi sa
svojim poslovima.
Dejvid Atkins je gledao u prazan ekran svog računara, dok mu je
u glavi zujalo od dečijeg plača. Imao je nameru da je vrlo ozbiljno
upozori na remedenje mira koje ga je užasno nerviralo, ali nekako
nije imao srca da je grdi kada je delovala tako krkho i lomljivo. Pitao
se šta ga je to spopalo da najednom postane tako sentimentalan i
osetljiv na tuđa osedanja. Odmahnuo je glavom i pokušao da se
usredsredi na ono što je pokušavao da radi.

Dejvid je mirno spavao u svom krevetu, kada ga je iz sna prenula

nekakva buka. Tek kada se malo pribrao, shvatio je da je to ponovo
detinji plač i nervozno se promeškoljio. Zatvorio je oči, pokušavajudi
da ignoriše zvuke koji su mu remetili mir, ali plač je bivao sve glasniji i
pretvarao se u vrisak. Ljutito je odbacio pokrivač u stranu i ustao da
proveri šta se događa. Zagrmio je nodni ogrtač, jer nije imao običaj
da oblači pižamu i krenuo niz hodnik. Zastao je neodlučno pred
vratima sobe i osluškivao nekoliko trenutaka, nadajudi se da de se
plač umiriti, ali nikako nije prestajao. U stomaku mu se sve prevrtalo

20
 Knjige.club

od tih zvukova očajanja i odlučno je pokucao na vrata spreman da se

izviče na tu nemarnu ženu. Ne samo da je najviše na svetu mrzeo da
ga neko probudi iz sna, ved još više od toga majke koje su pored
ovakvog detinjeg plača mogle mirno da spavaju i ignorišu jadno
dete. Pošto nije bilo odgovora, odškrinuo je vrata i provirio. Karin je
držala u rukama uplakanu bebicu i nežno joj pevušila. Dete je i pored
toga snažno vrištalo, svo crveno u licu.
- Šta se ovde događa? - strogo je upitao.
Karin ga je tek tada primetila i uplašeno se trgla na zvuk
njegovog oštrog glasa.
- Oh, gospodine Atkins - treptala je zabrinuto u njega. - Zar smo
vas probudile? - upitala je.
- Zar to nije očigledno? - odvratio je smrknuto.
- Zaista mi je žao, Alison Mej je dobila temperaturu i nikako ne
mogu da je smirim - drhtavim glasom je rekla.
Dejvidova ljutnja je splasla i smenila je zabrinutost. Prišao je i
nežno dotakao detinju glavicu koja je gorela.
- Zaista je vrlo vruda, imate li nekakav lek protiv temperature? -
obratio se Karin.
- Ne, nikada do sada nije bila bolesna - odvratila je drhtavim
glasom. - Ne znam šta da radim? - skoro je zaplakala.
Dejvid je dutao nekoliko sekundi kao da razmišlja, a onda je
pogledao odlučno.
- Spremite se što pre, vodimo je u bolnicu - zaključio je.
- Zaista? - sa olakšanjem je rekla. - Mnogo sam vam zahvalna
gospodine Atkins - pružila je drhtavu ruku i stegla njegovu.
- Molim te zovi me Dejvid - odvratio je. - Hajde, spremi je što
pre. Nakon samo pola časa, Dejvid je stao ispred dežurne bolnice i
potrčao ispred Karin koja je nosila bebu u naručju. Otvarao je vrata
ispred nje, zabrinuto gledajudi u detence koje je tužno ječalo. Karin
je bila na ivici suza, mada se jako trudila da ostane pribrana. Milovala
je nežno bebine zažarene obraze i tiho joj nešto govorila.
- Molim vas brzo nađite doktora, ovo dete je jako bolesno -
skoro je povikao na sestru koja je stajala iza pulta.

21
 Knjige.club

- Samo polako gospodine, odmah demo ga pronadi - umirivala

ga je sestra. - Vi ste otac deteta? - upitala je.
Dejvid je bio zbunjen i nije odmah znao šta da odgovori. Nakon
nekoliko trenutaka, odmahnuo je glavom odrečno.
- Ne, ali ne vidim zašto bi to bilo važno - odvratio je. - Pozovite
tog doktora ved jednom! - uzbuđeno je povikao.
- Odmah de stidi, ne brinite - sestra je skoro ravnodušno rekla i
mašila se za telefon da ga pozove.
Doktor se ubrzo pojavio i odveo Karin sa bebom u ordinaciju.
Dejvid je ostao da cupka ispred, nervozan i zabrinut. Plašio se užasno
bolesti, a posebno kada su u pitanju tako mala i bespomodna bida.
Činilo mu se da je vreme stalo i da se kazaljka na satu nimalo ne
pomera, a da su njih dve unutra čitavu večnost. Kada su se vrata
naposletku otvorila, poskočio je i pritrčao im u susret.
- Šta se dogodilo - panično je upitao.
Karin se nasmešila, a na licu joj se videlo veliko olakšanje.
- Na sredu nije ništa ozbiljno u pitanju - odvratila je. - Doktor mi
je objasnio da je temperatura posledica toga što joj niču zubidi i
rekao je da to nije ništa neobično i da je zbog tih bolova tako plakala
- završila je.
Dejvid je glasno odahnuo i obrisao znoj sa čela. Videlo se na
njemu da je jako uzbuđen i da se obradovao dobrim vestima.
- Uh, laknulo mi je Koni - odahnuo je. - Bio sam vrlo uplašen -
priznao je.
- Ne treba da brineš, sada je sve u redu - rekla je nežno. - Sada
samo treba da nađemo dežurnu apoteku da uzmemo tečnost za
desni koji de joj olakšati bolove dok zubi ne izbiju,
- Naravno, znam jednu koja radi nodu - složio se i uzeo nosiljku iz
njene ruke. - Dozvoli da ti pomognem - rekao je.
- Hvala ti Deivide, ne znam šta bih radila da nije bilo tebe -
zahvalno ga je posmatrala.
Dejvid se zbunjeno nasmešio, nenaviknut na ovakve pohvale.
Osedao se vrlo lepo zbog saznanja da joj je pomogao i da je učinio
nešto dobro za nekoga.

22
 Knjige.club

- Ma nije to ništa - odgovorio je, ne mogavši da sakrije smešak

zadovoljstva. - To bi svako učinio na mom mestu.
- Ipak sam ti jako zahvalna. Bila sam očajna i ne bih se snašla da
ti nisi bio tako priseban - nastavila je.
Dejvid joj se nasmešio i provirio u kolevku da proveri šta radi
bebica. Alison Mej je u međuvremenu zaspala, lice joj je bilo rameno
a disanje mirno i ravnomerno. Ponesen iznenadnim naletom
nežnosti prema tom prelepom malom bidu, Dejvid je pomilovao po
glavici i promrmljao nešto nerazumljivo sebi u bradu. Karin je sve
posmatrala ispod oka i zadovoljno se nasmešila. Njen plan je,
izgleda, počinjao da se ostvaraje brže nego što se i sama nadala.

Karin je spremala ručak u kuhinji i mrzovoljno frktaia. Iz salona

su dopirali zvuči veselog smeha i povici koji su ukazivali šta to dvoje
rade, Dejvid je imao poseru jedne vrlo zgodne, visoke plavuše,
besprekorno odevene i vrlo uglađene. Kada je ugledala na vratima,
Karin se skamenila od muke. To je bila jedna od mnogih koje su
posedivale Dejvida i sa kojima je održavao veze. Koliko god se trudila
da ih ignoriše i da veruje da su sve nevažne i prolazne, nije uspevala
da potisne napade ljubomore kada god bi neka od njih bila tu.
Prenula se kada je začula da je Dejvid doziva. Otrla je ruke i pošla da
vidi zbog čega je traži.
- Zvali ste - vrlo zvanično je rekla.
- Donesi nam kalu, Koni - sa smeškom je rekao, grledi zanosni;
plavušu.
- Kako vi kažete - mrko ih je pogledala i izašla iz salona Treskala
je glasno posuđem po kuhinji dok je pripremala kalu i besno
gunđala. Ni sama nije znala zbog čega se toliko ljuti, ali je to bilo jače
od nje i nije mogla da se savlada. Poredala je šoljice na tacnu i
Krenula da, ih posluži.
- Ručak de uskoro biti spreman gospodine - procedila je kroz
zube, mrko ih gledajudi.

23
 Knjige.club

- Hvala ti Koni, vrlo si ljubazna - odvratio je, naglašavajudi svaku

reč.
Karin mu je uzvratila drskim pogledom i. oštrim koracima
izmarširala iz sobe. Taj Dejvid je stvarno izluđivao svojim
ponašanjem. Imao je uvek više nerava od nje i to je bilo upravo
nepodnošljivo za nju. Umesto da ona njega izvede iz takta i poremeti
njegov stil života, događalo se upravo suprotno Koliko god se trudila,
nije prestajala da razmišlja o njemu i da pravi fiktivne planove u
svojoj glavi. Njen prvobitni plan da mu ostavi dete i natera ga da
odgovorno razmišlja o svojim postupcima, sada je bio davna prošlost
i više nije dolazio u obzir. Osim toga, shvatila je da više nije
zainteresovana samo za to da ga navede da razmišlja o deteti ved da
joj je apetit porastao i da želi da razmišlja i o njoj. Mrzela ga je zbog
toga, a istovremeno shvatala da je njegov šarm nešto čemu retko
koja žena može da odoli. Zato se nije previše ni čudila tom buljuku
devojaka koje su opsedale njegovu kudu i neprestano ga, obasipale
svojom pažnjom. I sama je od prvog trenutka kada ga je upoznala
bila fascinirana njegovom muškom lepotom i unutrašnjom
privlačnošdu kojom je zračio i zasenjivao druge oko sebe. On je toga
bio savršeno svestan i koristio je to da pridobije svaku, devojku koja
mu se dopadala. Karin je velikim nožem zasekla sočnu, pečenku i
žustro je isekla, kao da se sveti na njoj za svoje nezadovoljstvo.
Naredala je šnicle na srebrnu tacnu i gorko se nasmejala svom
položaju. Ona, perspektivna i vrlo talentovana. slikarka, kako su svi
govorili o njoj, sada je izigravala kuvaricu i služavku kod čoveka koji
joj je poremetio tok života. Besno je postavila sto i pozvala ih, a
potom se udaljila i otišla u svoju sobu da proveri šta radi Alison Mej.

- Čini mi se da si juče bila zbog nečega ljuta - primetio je Dejvid

narednog jutra za doručkom.
Karin ga je začuđeno pogledala i slegla ramenima. - Ne znam
odakle ti takva ideja - odmahnula je glavom. - Zašto bih bila ljuta?

24
 Knjige.club

- To ti verovatno znaš bolje od mene - ustrajao je. - Ako ima

nekih problema, bolje je da ih odmah raščistimo - dodao je.
Problema? - izvila je obrve. - Ne, sve je u redu - zaključila je
trudedi se da deluje ravnodušno.
- Gde je Alison Mej? - promenio je temu.
- Spava, - odvratila je i nastavila sa doručkom.
- Popodne nedu biti sam - nastavio je. - Dolazi mi jedna
koleginica sa kojom radim na knjizi - dodao je kao da objašnjava.
- Naravno - promrmljala je, u sebi misledi kako je smešno to što
pokušava da se opravda.
- Čini mi se da ne veruješ da je reč o poslu - kroz stisnute oči je
pronicljivo posmatrao.
- Zašto ne bih verovala? - napravila je nedužno lice. - To je
uostalom tvoja stvar - zaključila je, trudedi se da deluje ravnodušno.
- Naravno da jeste, ali upravo zato sam ti i rekao da se radi samo
o poslu i ništa više - pomalo nervozno je odgovorio.
- Ne vidim zašto to meni govoriš - presekla ga je ljutito. - Ja sam
ovde samo posluga i ništa više.
Dejvid se nasmejao i odložio pribor za jelo na tanjir. Ta devojka
ga je fascinirala mnogostrukim stranama svoje ličnosti i povremeno
mu se činilo da je uopšte ne poznaje. Zapravo, istini za volju, o njoj je
znao jako malo, tek toliko koliko mu je sama ispričala na početku
njihovog poznanstva. Pitao se kako je takva devojka, naizgled
ozbiljna i odlučna došla u situaciju da sama gaji svoje dete i izdržava
se na ovakav način. Bilo je očigledno po svemu što je od nje čuo kroz
razgovore da je vrlo dobro obrazovana i zato mu je još više bilo
čudno zašto radi to što radi. Osim toga, sada je pnmetio i da je taj
položaj vreda i da joj smeta što radi kao posluga kod njega u kudi,
- Nešto mi nije jasno Koni - rekao je, zamišljeno je posmatrajudi.
- Kako to da devojka kao ti, pametna i očigledno obrazovana prihvata
da radi ovako nešto?
Zbunjena iznenadnim pitanjem, Karin ga je nemo posmatrala
neko liko trenutaka, ne znajudi šta da odgovori. Znala je da nema
svrhe da opovrgava ono što je i sam primetio, ali nije znala šta da

25
 Knjige.club

odgovori, a ne otkrije prave razloge. Poželela je za trenutak da mu

saspe istinu u lice, ali bi to značilo i kraj čitavoj igri, a na to još uvek
nije bila spremna.
- Ved sam ti rekla da su to stvari o kojima ne bih razgovarala -
snašla se na brzinu, krijudi pogled.
- Pa ipak, moraš priznati da ovo nije posao za tebe - bio je
uporan Dejvid.
- Možda i nije - slegla je ramenima. - Ali šta je, tu je... -
odmahnula je neodređeno. - Do nekog boljeg trenutka i prilike,
zadovoljiču se ovim što imam.
Dejvid je posmatrao zamišljeno, pitajudi se šta ta tajanstvena
devojka krije u svojoj glavi. Posmatrao je dok je polako jela, tek sada
najednom primedujudi da je veoma lepa. Tamnosmeđa kosa padala
joj je na ramena, a ravno podrezane šiške skrivale su visoko i lepo
čelo. Najiepše na njoj su svakako bile oči, neke neodređene boje koja
je čas bila više plava, čas zelena, zavisno od njenog raspoloženja. Uz
to, lice joj je bilo pravilnog oblika, pomalo duguljasto na kome su
mali nos i pune usne upotpunjavali sliku nežnog, umilnog lika.
Njegove tamnozelene oči polako su pretraživale svaki kutak njenog
lica, dok je ona mirno jela. Karin je znala da je posmatra, videla je to
ispod gustih, tamnih trepavica, ali se pravila da ništa ne primeduje.
Nespretno je spustila viljušku na tanjir, koji je zvecnuo i Dejvid se
trgao i skrenuo pogled. Pitao se šta mu je bilo i zašto je najednom
počeo da je posmatra drugačijim očima nego ranije. Karin je ustala i
počela da rasprema posuđe, a Dejvid je ustao i žurno se uputio u
svoju radnu sobu.

Čitavo popodne Dejvid je bio u svojoj sobi, zajedno sa devojkom

koja je došla da mu pomogne oko knjige na kojoj je radio. Karin je
mogla da čuje njihove prigušene glasove dok je hranila Alison Mej u
kuhinji i pripremala večeru za njega. Devojčica je imala puna usta
kaše, a obrazi su joj bili umazani. Niz bradu joj se slivao višak hrane,
padajudi na snežno-belu portiklicu. Karin je odsutno gurala novi

26
 Knjige.club

zalogaj u njena usta, uopšte ne primedujudi da su devojčicina usta

ved puna. Nije primedivala ni da se kašica sliva niz njenu bradu na
portiklicu, osluškivala je glasove iz radne sobe i nervozno grickala
donju usnu. Nije mogla da razazna o čemu razgovaraju, bila je besna
i ljuta, mada nije trebalo i žudela je da može da se pretvori u neku
malu bubicu i vidi šta se tamo događa.
- Mmm - mumlala je Alison Mej, pokušavajudi da se odbrani od
novog zalogaja koji je Karin prinosila njenim usnama.
- Zašto se buniš, kašica je vrlo ukusna i dobra za tebe - rekla je
Karin i ne gledajudi je.
Devojčica je odmahivala glavom, spretno izbegavajudi kašicu,
dok se hrana rasipala okolo. Tek kada je jedan deo sadržaja kašičice
završio na Karininim farmericama, prenula se i pogledala u dete.
Sirota Alison Mej je posmatrala širom otvorenih očiju, boredi se sa
prevelikim zalogajem.
- Zaboga dete - prenerazila se Karin. - Izvini - blago je dodala i
pomogla joj da se oslobodi viška.
Devojčica je zadovoljno guknula, kao da prihvata izvinjenje,
sredna što je najzad primedena. Karin je spustila sočan poljubac na
njene rumene, punašne obraščide i prigrlila je.
- Zlato moje, naša misija da pridobijemo tatu slabo napreduje -
tiho joj je rekla.
Devojčicaje posmatrala ozbiljno svojim tamnozelenim očima kao
da joj je sve jasno. Još jednom je guknula i promrmljala nešto
nerazgovetno, a Karin je spustila nazad u njenu stolicu i odnela
posudu do sudopere. Glasovi iz radne sobe više se nisu čuli, a to je za
Karin moglo da znači samo jedno. Osedala se poraženo i besmisleno i
više nije imala volje nizašta.

Dani su se nizali jedan za drugim u obavezama oko kude i

devojčice, tako da za Karin nije bilo mnogo vremena koje bi posvetila
razmišljanju. Dejvid je poslednjih dana mnogo vremena provodio

27
 Knjige.club

van kude, imao je puno obaveza oko štampanja i realizacije svog

najnovijeg romana. Kudi bi dolazio nervozan i umoran i retko je
razgovarao sa njom. Najčešde se povlačio u svoju radnu sobu gde bi
ostajao do kasno u nod. Karin se osedala usamljeno i napušteno,
nedostajali su joj razgovori koje su povremeno vodili. Zato je i bila
pomalo iznenađena kada je tog jutra izjavio da želi da doručkuje sa
njima i da razgovara sa njom. Na licu joj je i nehotično zaigrao
osmejak, žurila je da sve pripremi što bolje i lepše, čak se i malo
našminkala. Dejvidovom oštrom oku to nije promaklo,
zainteresovano je posmatrao za doručkom dok je hranila Alison Mej.
- Danas lepo izgledate obe - primetio je.
Karin se zbunjeno nasmešila i zadovoljno ga pogledala.
- Nadam se da je doručak po tvom ukusu - odvratila je.
- Naravno - zadovoljno je rekao. - Nešto sam razmišljao da
danas ostanem kod kude i družim se malo sa vama - dodao je,
smešedi se.
- Kako ti želiš - zbunjeno je odgovorila, čudedi se u sebi.
- Željan sam mira i topline doma - sa smeškom je primetio. -
Pored toga, ovih sam dana imao puno problema sa knjigom - dodao
je, a sa lica mu je nestalo osmeha.
- Ako nije tajna, mogu li da pitam zašto? - Karin ga je
zainteresovano posmatrala.
- Radi se o ilustracijama za moju knjigu, ove koje su urađene
uopšte nisu ono što sam očekivao i nimalo ne pristaju mome tekstu -
odmahnuo je nezadovoljno.
U Karininoj glavi odmah se rodila ideja. Kada bi mogla da pročita
tekst, bila je skoro sigurna da bi napravila odlične ilustracije. Najzad,
to joj ne bi bio ni prvi put da radi tako nešto, i do sada ih je radila i
uvek dobijala najviše pohvale i priznanja.
- Ne bih da budem indiskretna, ali ilustracije moraju da se
prilagode tekstu, a ne obratno - primetila je.
- Naravno, ali to je nemogude dokazati nekim usijanim glavama -
složio se.

28
 Knjige.club

Karin nije više ništa smela da kaže, jer bi dovela u opasnost da

pravi razlog njenog boravka u toj kudi bude otkriven. Nastavila je da
hrani devojčicu, koja je veselo mahala nogama i vrtela glavom. Čitava
situacija činila joj se besmislenom i svakoga dana joj je bilo sve teže
da krije sve ono što se u njoj dešavalo. Osedala je da je Dejvid
posmatra i trudila se dane primeti koliko je taj pogled zbunjuje.
Pošto je nahranila Alison Mej, ponela je na sprat da je smesti na
spavanje. Kada je sišla, Dejvid je sedeo i dalje u kuhinji, a pred njim
su bile dve čaše sa pidem. Začuđeno ga je pogledala, pitajudi se šta
to treba da znači. Nikada ranije nije imao želju da sedi sa njom u
kuhinji, a još manje da zajedno popiju pide.
- Mislio sam da bi nam oboma prijalo da doručak upotpunimo
čašom dobrog vina - rekao je na njen upitan pogled.
- Nemam običaj da pijem ovako rano - rekla je i sela naspram
njega. Njegove oči su čudnovato svetucale dok je posmatrao i to je
iznenada podsetilo na veče kada ga je prvi put srela. Predosedala je
šta taj pogled znači, mada se pravila da ništa ne primeduje.
- Voleo bih da sam slikar - najednom je rekao.
Karin se iznenađeno trgla, bio je tako blizu istine o njoj, da se
plašila da je nešto doznao.
- Zbog čega? - oprezno je upitala.
- Jer bih tada mogao da naslikam tvoj portret i zaustavim ovaj
trenutak u kome si tako lepa - odvratio je, upijajudi je očima.
Karin je osedala kako počinje da crveni i zbunjeno je oborila
pogled. Ovaj iznenadni kompliment je potpuno izbacio iz ravnoteže,
mada je istovremeno odahnula kada je shvatila da nije saznao ništa o
njoj.
- Ne znam zašto to govoriš? - promucala je. - Ne volim
komplimente, ne znam kako da odgovorim na njih - zaključila je i
dalje krijudi pogled.
- Ne treba da se osedaš neprijatno kada ti neko kaže da si lepa -
nastavio je. - To je jednostavno činjenica koju ne mogu da ne
primetim - dodao je, zavodnički se osmehujudi.
- Laskaš mi - odvratila je i ustala da skloni posuđe sa stola.

29
 Knjige.club

- Ostavi sada to - rekao je, ustajudi i stajudi iza nje.

Isuviše dobro je osedala njegovu blizinu i miris njegovog
parfema da bi mogla da ostane pribrana. Njegova ruka se lagano
spustila na njen goli vrat i nežno je pomilovala. Kao oparena, Karin je
poskočila i udaljila se nekoliko koraka od njega.
- Šta ovo treba da znači? - skoro je viknula. - Mislim da ovo nije
u opisu mog radnog mesta, ili možda jeste? - besno je sevala očima.
Dejvid je zbunjeno posmatrao, kao da ne razume zbog čega se
toliko ljuti.
- Nisam hteo da te uvredim - promumlao je. - Samo sam... - nije
mogao da nađe prave reči.
- Nemoj nikada više to da uradiš jer du odmah dati otkaz -
zapretila je povišenim tonom.
- U redu - pomirljivo je podigao ruke. - Žao mi je ako sam te
uvredio - rekao je brzo i izašao napolje.
Dok je Karin pokušavala da povrati prisebnost i smiri svoje
ubrzano disanje, čula je kako su se vrata njegove radne sobe zalupila
i odahnula. Dejvid je razmišljao o njoj i pitao se kakva je to devojka.
Retko su ga odbijale, žene su se prosto lepile za njega. Nikada nije
imao problema da dobije bilo koju i mislio je da takvih i nema. Mislio
je da de joj laskati njegovo interesovanje za nju, a umesto toga, ona
je to doživela kao uvredu. Zaključio je da su žene zaista nerazumna
bida i slegao ramem ma, kao da to zapravo i nije bitno.

Posle nemile scene koja se dogodila toga dana, život u

Dejvidovoj kudi se nastavio uobičajenim tokom. Kudu su i dalje
opsedale prelepe devojke, skoro svakoga dana po jedna, a Karin je
bila prinuđena da sve to gleda i sluša. Ljubomora je izjedala i
nagrizala njene prenapregnute nerve, činedi je sve slabijom i
osetljivijom, Dejvid se prema njoj ponašao krajnje hladno, skoro kao
da je bio uvveđen njenim odbijanjem na koje nije bio naviknut. Ona
se sa svoje strane trudila da se susredu što je mogude manje i da se

30
 Knjige.club

razgovori svedu na ono neophodno i čisto poslovno. Neki tupi boi u

grudima upozoravao je da se događa nešto opasno i neplanirano, da
nikako ne može da ga izbaci iz glave i prestane da razmišlja o njemu.
Odmahnula je glavom i uverila sebe da je zadovoljna time što ga je
bar iznenadila i očigledno iznervirala svojim odbijanjem. Vratila se
svojim obavezama, bar privremeno umirena svojim zaključcima.

Dejvid je sedeo za stolom i brzo grickao kifle, obilno ih zalivajudi

kafom. Atmosfera je bila napregnuta, vladala je tišina koju je jedino
remetila Alison Mej svojim veselim gukanjem: Poslušno je otvarala
usta i prihvatala zalogaje svog doručka koji joj je davala Karin. Bila je
poluokrenuta a njoj, tako da nije primetila da je Dejvid posmatra
ispod oka. Scena je bila vrlo lepa, za nekoga ko nije poznavao
situaciju, mogao bi da pomisli da se radi o zadovoljnoj porodici
okupljenoj oko zajedničkog obeda. Dejvid je najednom počeo da
razmišlja o tome kako se navikao da živi sa njih dve i čak i da je to
počinjalo da mu prija. Misli su nastavile da mu lutaju, dok je odsutno
grickao kiflu sa šunkom. Bio je ved u onim godinama kada se formira
porodica i razmišljao je da bi trebalo i sam da je ima. Bio je to, za
razliku od sadašnjeg, život ispunjen mirom i spokojem, život na koji
nije navikao. Pitao se da li bi mu tako nešto zaista prijalo i odakle mu
uopšte takva ideja tog jutra. Odgurnuo je stolicu i ustao.
- Bidu odsutan danas do kasno uveče - kratko je rekao i izašao
bez pozdrava.
U prolazu je pomilovao pune obraze Alison Mej, koja mu je
uzvratila jednim slatkim osmehom.
- Donedu ti nešto lepo večeras - rekao je sa osmehom i izašao.
Karin je ubrzo zatim čula zvuk motora njegovog automobila i glasno
odahnula. Sada je mogla da se opusti i odmori od napetosti koju je
stalno osedala u njegovom prisustvu. Pitala se da li je prenaglila kada
ga je onako grubo odbila, ili je trebalo da pokuša da ga pridobije za
sebe. Nije bilo lako izadi nakraj sa tolikim devojkama sa kojima se
viđao i navesti ga da je primeti. Kada se to najzad dogodilo, ona ga je

31
 Knjige.club

odgurnula i podigla zid između njih. Sad je žalila samu sebe zbog
situacije koja je bila napeta i kruta, a sama je to odabrala. Sve je to
strašno zamaralo i nerviralo i poželela je da što pre padne u zaborav.
Barem de imati mira čitavog dana i nede morati da bude na oprezu,
zaključila je umirujudi samu sebe.

Karin je uspavala malu Alison Mej i krenula da pospremi na miru

dok devojčica spava a Dejvid nije tu. Odlučila je da krene od njegove
radne sobe koja je gotovo uvek bila zauzeta jer je Dejvid tu provodio
vedi deo svog vremena. Polako je otvorila vrata i provirila unutra, kao
da se plašila da se Dejvid neprimetno vratio i uvukao unutra. U sobi
je vladao polumrak, pa joj je trebalo nekoliko trenutaka da joj se oči
naviknu na tamu. Najzad se uverila da u sobi zaista nema nikoga pa
je hrabro kročila unutra i podigla roletne. Soba se ispunila sunčevom
svetlošdu, a to je još više pokazalo u kolikom je neredu. Svuda je bilo
razbacanih papira i knjiga, na stočidu su stajale prazne čaše ko zna od
kada i nekoliko šoljica i tanjirida. Karin je sve pokupila na tacnu koju
je ponela i ostavila sa strane. Krenula je da pospremi nered koji je
vladao na radnom stolu i zastala kada je shvatila da je tu i primerak
njegovog najnovijeg romana. Radoznalost je snažno zagolicala, mada
se borila sa svojom savešdu da ne zaviri. Na kraju, nemodna da odoli,
odlučila je samo da pogleda početak i malo umiri svoju znatiželju.
Sela je za sto i otvorila rukopis. Počela je brzo i zainteresovano da
čita i ubrzo zaboravila na sve drugo. Čitala je priču kao omađijana,
potpuno osvojena neverovatnim stilom kojim je Dejvid pisao, tako
različitom od onoga što je mogla lično da vidi i upozna, Vreme je
brzo odmicalo, ali Karin toga nije bila svesna. Nastavljala je da čita,
stalno govoredi sebi da de odmah prekinuti, i stalo odlažudi taj
momenat. Tek je glasni plač devojčice vratio u stvarnost i naterao da
se odvoji od rukopisa. Na brzinu je presvukla i nahranila, dete, stalno
ispod ruke nosedi rukopis i kradudi svaki sekund da nastavi sa
čitanjem. Čak je mala Alison Mej posmatrala začuđeno, iznenađena
majčinom odsutnošdu i gubitkom volje da se poigra kao i uvek sa

32
 Knjige.club

njom. Najzad, zaigrala se plišanim zekom I odlučila da. mamu zasad

ostavi na miru, jer je ova očigledno radila nešto veoma važno. Karin
je gutala tekst, stalno gledajudi na sat i proveravajudi koliko joj je još
vremena ostalo. Kada je primetila da se smrkava, panika je uhvatila
od pomisli da bi Dejvid svakoga časa mogao da naiđe. Sredom, tekst
je ved bio pri kraju i nadala se da de uspeti da završi pre njegovog
povratka. Istovremeno, dok je čitala, Karin je imala pred očima sjajne
ideje za ilustraksciju ove divne knjige, koja je na prvi pogled osvojila.
Odlučila je da ih kasnije skicira, kada devojčica zaspi i ona ostane
sama u sobi. Alison Mej je u međuvremenu zaspala u kolicima, grledi
mekog zečica Karin je pomilovala nežno po obrazu i okrenula
pretposlednju siranu knjige. Sada je ved slutila da de uspeti da je
pročita bez smetnji do kraja i malo je odahnula. Tek tada se setila da
je u sobi. ostavila sav onaj nered i ponovo je uhvatila panika. Brzo je
dovršila tekst i požurila do radne sobe. Na brzinu je obrisala prašinu i
provetrila, ponela tacnu sa prljavim posuđem, a rukopis ostavila na
stolu baš onako kako ga je i našla kako Dejvid ne bi primetio da ga je
dirala. Pripremala je večeru, kada je začula da stiže i sama se za sebe
nasmejala, zadovoljna što je sve uspela da uredi pre njegovog
povratka. Ušao je namršten i neraspoložen, povijenih ramena kao da
ga pritiska neki veliki teret.
- Večera de biti uskoro spremna - rekla je, uzimajudi njegovu
jaknu.
- Nisam gladan, mislim da du otidi pravo na spavanje -
promumlao je i nestao iza vrata.
Karin je slegla ramenima i otpratila ga pogledom dok je odlazio.
I sama je bila jako umorna i napeta i to joj je upravo najviše i
odgovaralo. Umorno je okačila jaknu na vešalicu i polako krenula ka
svojoj sobi.
Napeti i uzdržani odnosi između Karin i Dejvida su se nastavljali
iz dana u dan. Ponašali su se kao dva stranca i jedina spona među
njima bila je uvek vesela Alison Mej. Karin se spremala da ode do
tržnice i oblačila je Alison Mej kako bi je povela sa sobom. Zabrinuto
je osmotrila nevreme koje je besnelo napolju i u sebi se zapitala kako

33
 Knjige.club

de sa devojčicom izadi napolje. Kao da je pročitao njene misli, Dejvid

se stvorio iza nje i začuđeno je pogledao.
- Ne misliš valjda da izlaziš sa njom po ovakvom vremenu? -
upitao je.
- Moram u tržnicu, ponestalo nam je namirnica - odvratila je
osorno.
- To nije razlog da izvodiš i nju - nastavio je. - Može da ostane sa
mnom dok se ne vratiš - predložio je.
Karin ga je iznenađeno pogledala, začuđena njegovim
predlogom.
- Ne bih htela da te opteredujem sa tim - slegla je ramenima.
- Ne budi glupa - prekinuo je. - Ostavi je sa mnom, a ti uzmi moj
auto, ako si ved rešena da izlaziš po ovakvom vremenu - zaključio je i
dobacio joj ključeve od auta.
Karin je neodlučno stajala nekoliko sekundi, ali je morala da
prizna da je ovoga puta u pravu.
- U redu, ako misliš da ti nede biti teško - prihvatila je. - Alison je
skoro jela, tako da ne moraš da brineš za to. Trudidu se da se što pre
vratim - dodala je na kraju.
- Ne brini, nas dvoje demo se ved nekako snadi i bez tebe -
pecnuo je, drsko se smešedi.
Karin ga je samo presekla pogledom i zalupila vratima. Ved joj je
bilo dosta i njega i njegovih primedaba. Dejvid se nasmejao kada je
izašla i veselo podigao Alison Mej iz ogradice.
- Sada demo se nas dvoje lepo zabavljati, lepotice - nežno joj je
rekao i zvučno je poljubio u obraz.
Alison Mej mu je odgovorila svojim slatkim osmejkom i
nerazumljivim tepanjem.
- Mmm, kako ti lepo mirišeš, malena - nastavio je da joj priča. -
Vi bebe ste stvarno nešto najfinije na ovom svetu.
Alison Mej je dohvatila jedan pramen njegove kose i počela da
se igra sa njim. Njen nežni dodir ga je potpuno očarao i izmami mu
još jedan osmeh.

34
 Knjige.club

- Pravi si đavolak Alison Mej - tobože strogo je rekao, a onda je

nežno privio na grudi. - Mislim da sada možemo da se igramo -
predložio je veselo.
Spustio je devojčicu obazrivo u ogradicu, dok je doneo i razastro
toplo debe na pod. Izručio je igračke i započeo da se zabavlja sa
njom. Uživao je da provodi vreme sa njom onda kada Karin nije bila
kod kude i kada je mogao nesmetano i bez straha da joj se posveti.
Devojčica kao da je znala da je to njihova tajna, zaverenički bi mu se
osmehivala kada ostanu sami, iščekujudi maženje i igru sa njim. Karin
o svemu tome nije znala ništa, smatrala je da Dejvida devojčica ne
interesuje i da je potpuno omanula u nastojanju da ostvari svoj tajni
plan. Čak šta više, u poslednje vreme se sve više nosila mišlju da je
taj plan bio glup i besmislen od samog početka i pitala se zašto je još
uvek gajila nadu da ga može ostvariti. Pored svega, sada je imala i
jednu brigu više, Dejvid joj se mnogo više dopadao sada nego na
početku plana. Osim toga, sama je bila kriva za činjenicu da Dejvid
nije imao pojma da je Alison Mej njegova kderka i nije imala načina
da to sazna ako mu ona ne kaže. Uzdahnula je i svratila svu svoju
pažnju na put pred sobom. Brisači su neumorno brisali kišu koja je
zasipala staklo, a vidljivost je bila smanjena. Zbog toga je odlučila da
više ne razmišlja o njemu, ved da se koncentriše na vožnju i
bezbedno stigne na svoje odredište.

Slededih nekoliko dana Karin je bila ispunjena zadovoljstvom.

Najzad je ponovo radila ono što je najviše volela, slikala. Iz večeri u
veče je nagnuta nad radnim stolom skicirala ilustracije za Dejvidovu
knjigu, poneta inspiracijom i željom da ponovo radi. Skice su dobro
izgledale, uspela je da postigne atmosferu njegove priče kakvu je
osedala dok je čitala. Zadovoljno je nakrivila glavu i umorno se
protegla. Leđa su je bolela od neudobnog položaja, ali to nije moglo
da joj umanji osedaj da je ponovo umetnik i da radi ono što najviše
voli. Zatvorila je fasciklu i proverila da li je Alison Mej dobro.
Devojčica je mirno spavala, pomalo se smešedi nečemu u snu.

35
 Knjige.club

Nagnula se i poljubila ovlaš njen topli obraz i krenula u kupatilo da se

pripremi za spavanje. Dok se topla voda slivala niz njeno umorno
telo i dok je sporim pokretima trljala kožu koja je bridela, misli su joj
živo i brzo letele kroz glavu. Još nije bila sigurna šta de uraditi sa tim
skicama kada ih završi. Jedna od ideja joj se činila sve primamljivijom
i boljom i izmamila joj je mali smešak na usnama.

Karin je uzela dnevnu poštu i krenula u Dejvidovu radnu sobu da

mu je preda. Usput je u ruci vrtela jedan veliki koverat, kao da se
premišlja nešto u vezi sa njim. Na kraju ga je, ispred vrata, umešala u
ostalu poštu i zakucala na vrata.
- Slobodno - oglasio se Dejvid.
Otvorila je vrata i ušla unutra. Dejvid nije podizao pogled sa
onoga što je radio, tako da je nekoliko trenutaka nemo stajala kraj
radnog stola.
- Izvoli - najzad je pogledao.
- Donela sam današnju poštu - rekla je i pružila mu svežanj.
- Hvala - kratko je odvratio i ponovo se usredsredio na ono što
radi. Karin je krenula ka vratima da izađe, kada je zaustavio njegov
glas.
- Danas imam dosta toga da uradim, molim te, ako me neko
traži, reci da nisam tu - dobacio je.
- U redu - kruto je odvratila i izašla.
Svakim danom njihovi odnosi su postajali sve gori i napetiji. Više
gotovo uopšte nisu bili u stanju da razgovaraju, među njima se
podigao neki nevidljivi zid i stanje se stalno sve više pogoršavalo.
Kada je izašla, stavila je ruke na grudi da bi umirila srce koje je
ubrzano lupalo. Ipak je odlučila da to učini i sada se pitala šta sledi.
Završene skice je spakovala u veliku kovertu i poslala je na njegovu
adresu. Naravno, skice nije potpisala, jer nije mogla da mu kaže ko je
ona zapravo. Ipak se nadala da de mu se možda dopasti, makar i ona
za to ne dobila nikakvo priznanje ni naknadu. Pored toga, morala je

36
 Knjige.club

bar sebi da prizna da je želela da mu pomogne i da joj je bilo žao da

ga gleda tako nervoznog i nezadovoljnog jer nije mogao da pronađe
adekvatne ilustracije za svoju knjigu. Pomalo se pribojavala da prizna
da je podsvesno želela da nekako otkrije da su to njeni radovi i da ga
iznenadi svojim tajnim životom. Odmahnula je rukom i nasmejala se
u sebi zbog svog detinjastog načina razmišljanja.

Nešto kasnije, Dejvid se setio pošte i odlučio da je pregleda.

Nezainteresovano je prelistao nekoliko pošiljki, uglavnom računa i
nekoliko reklama, da bi mu se pogled zaustavio na velikoj, žutoj
koverti na kojoj nije bilo nikakve oznake ko je šalje. Pocepao je omot
i izvukao svežanj papira, za koje je sa čuđenjem konstatovao da su
ilustracije za njegovu knjigu. Na prvi pogled su mu se dopale, imale
su onaj duh koji je on tražio, bile su maštovite i bajkovite, pomalo
tajanstvene i u svakom pogledu izuzetne. Oduševljeno ih je
pregledao još jednom, ali nigde nije našao ko ih šalje. Nije bilo
nijedne poruke, ni reči, samo ilustracije, onoliko koliko mu je trebalo,
možda i više od toga. Držao je začuđeno papire u rukama, pitajudi se
ko bi učinio tako nešto. Ko bi uložio toliki trud da pročita njegovu
knjigu i načini ilustracije za nju, a da je želeo da ostane anoniman.
Osim toga, sve je još više komplikovala činjenica da je rukopis bio
dostupan samo nekolicini njegovih saradnika i ljudima u štampariji.
Pitao se ko li je stajao iza ovoga i zašto?

Ako je i mislio nešto o njenim ilustracijama, Karin o tome nije

mogla ništa da sazna. Nijednom rečju nije to spomenuo, niti joj je
postavljao neka pitanja u vezi sa poštom. Zaključila je da mu se
ilustracije verovatno nisu dopale i da ih je najverovatmje bacio.
Radoznalost je izjedala, ali je bila prisiljena da duti i čeka.

37
 Knjige.club

Dejvid se nekoliko dana premišljao šta da učini sa aninomnim

ilustracijama koje je dobio, jako su mu se dopadale, ali se plašio da
se možda iza toga krije nešto što ne bi poželeo. Odlučio je da ih
pokaže svom izdavaču i potraži njegovo mišljenje i savet.
- Slušaj Krejg, znam da je čudno, ali sve je tako kako sam ti sada
ispričao - objašnjavao je izdavaču koji ga je začuđeno posmatrao.
- Ne razumem zašto bi neko uradio ilustracije i krio se - slegao je
ramenima.
- To i mene zbunjuje - složio se Dejvid. - Ali u svakom slučaju
jako su dobre i želeo bih da ih stavimo u knjigu.
Krejg je razmišljao i odmahivao glavom. Do sada nije nikada
imao neki sličan slučaj, niti je čuo za tako nešto, a nije želeo
probleme. Ilustracije su, doduše bile zaista dobre, ali tu je bilo i
pitanje šta de se dogoditi ako ih objave.
- Ne bih ti to savetovao Dejvide - odmahnuo je glavom. - Moglo
bi da stvori probleme.
Dejvid je napravio razočarano lice i snuždio se.
- Nadao sam se da deš nadi neko rešenje i da demo modi da ih
objavimo - nezadovoljno je šetkao po uredu.
- Rado bih ti pomogao, ali šta ako su, na primer, crteži ukradeni i
pošto ih objavimo, pravi autor se pojavi i tuži nas sudu? - Krejg je
iznosio svoje bojazni.
Dejvid je i preko volje morao da prizna da je u pravu. To bi ih
koštalo vrlo skupo i izazvalo bi sijaset drugih komplikacija.
- Verovatno si u pravu - složio se nevoljno. - Baš bih voleo da
znam ko mi ih je poslao? - ljutito je primetio.
- Da, zaista jako neobično - zamišljeno se složio Krejg.

38
 Knjige.club

Karinina radoznalost bila je zadovoljena istoga dana, onda kada

se nimalo nije nadala. Zabavljala je Alison Mej u kuhinji crtajudi joj
junake njenog omiljenog crtada, kada je Dejvid iznenada ušao i stao
iza nje, posmatrajudi šta radi. Karin se osetila kao u klopci i u sebi se
molila da Dejvid ništa ne posumnja.
- Nisam znao da tako dobro crtaš - primetio je.
Karin nije smela da podigne pogled sa papira, plašedi se da de iz
njenog uplašenog pogleda sve shvatiti. Buljila je u papir i dutala.
- Tvoji pokreti su vrlo profesionalni - nastavio je, sumnjičavo je
gledajudi kroz sužene kapke.
Karin je bila svesna da nešto mora da odgovori, pa je skupila
hrabrost i pogledala ga.
- Išla sam u slikarsku školu - rekla je tiho.
- Ah tako... - neodređeno je odvratio, i dalje je posmatrajudi
ispitivački.
- Da, nisam ti to nikada pominjala - dodala je.
- Izgleda da mnogo toga o tebi ne znam - primetio je.
- Mislila sam da te to nede interesovati - slegla je ramenima,
trudedi se da deluje ravnodušno.
Dejvid je seo na stolicu naspram nje i podbočio bradu rukama.
Posmatrao je vrlo neobično, kao da je proučava i pokušava da otkrije
šta se krije u njenoj glavi.
- Rado bih saslušao tvoju priču - muklo je rekao.
Karin je bila zatečena i zbunjena. Morala je brzo nešto da smisli,
inače de biti u opasnosti da bude sasvim otkrivena.
- Ne znam šta te interesuje, moj život nije nimalo interesantan -
pokušavala je da prolongira i dobije nešto vremena.
- Na primer, voleo bih da mi pričaš o toj slikarskoj školi - lukavo
se smešio, videvši da je zbunjena.

39
 Knjige.club

- Pa to nije ništa - odmahnula je rukom. - Pohađala sam je kao

devojčica jer su moji roditelji smatrali da imam talenta za slikanje -
neodređeno je odgovorila.
- Hmm - promumlao je Dejvid. - Zamolio bih te za jednu uslugu.
- Kakvu? - začuđeno ga je pogledala.
- Potrebni su mi neki crteži za moju novu knjigu, pa sam mislio
ako bi mogla da načiniš nekoliko skica - smešio se lukavo.
Karin je osetila kako je podilazi jeza od njegovih reči. Sada je tek
bila u nevolji i nije videla način da se iz nje izvuče.
- Pa... - mucala je. - Nemam baš mnogo vremena, a nisam ni
tako talentovana - pokušavala je da se izvuče.
- Ponašaš se kao da nešto kriješ - presekao je Dejvid oštro.
Karin je crvenela sve jače, osedala je da joj čak i uši gore od
neprijatnosti. Okrenula mu je leđa i uzela Alison Mej u naručje.
- Ne vidim odakle ti takva ideja i šta bih ja to imala da krijem? -
odvratila je, ne osvrdudi se.
- To ti verovatno znaš bolje od mene - nastavio je da je
provocira.
- Ako imam nekih tajni, to je moja stvar i ne tiče te se - drsko je
odbrusila i pogledala ga u oči.
Dejvid je bio prinuđen da prizna da je u pravu.
- Da, verovatno me se ne tiče - pomirljivo je prihvatio.
- Izvini, moram da odnesem Alison Mej na spavanje - dodala je i
brzo se izvukla iz neugodne situacije.
Dejvid je ostao da sedi i gleda za njima. Pitanja su mu se
množila u glavi, a ta tajanstvena devojka ga je sve više interesovala.

Karin se osedala kao u klopci. Gušila se u Dejvidovom prisustvu i

neprestano je strahovala da de je potpuno razotkriti. Sve teže je
podnosila boravak u njegovoj kudi i sve više je razmišljala o tome da
je njen plan beskoristan i da ga nikada nede ni ostvariti. Bilo je vreme

40
 Knjige.club

da prizna da nije uspela i da se vrati svom pređašnjem životu.

Provela je kod njega nekoliko meseci, a za to vreme se ništa nije
dogodilo. Uzdahnula je setno i nastavila da slaže dečije stvari u
plakarid. Morade da donese neku odluku, i to uskoro. Gubila je
vreme tu, sada kada je Alison Mej ved bila veda i kada je mogla da se
ponovo posveti slikanju i svom životu. Nije znala zašto ne može da
prekine sve veze koje su je držale kraj Dejvida, iako je verovala da su
te veze samo poslovne i ništa više. Bik je sigurna da on prema njoj ne
oseda ništa, zato se još više čudila sama sebi i svojoj slabosti. Odluka
se mora doneti uskoro, ponovo je zaključila i ostavila sve tamo gde
ved jeste.

Karin je proverila da li Alison Mej spava, pa se na prstima

spustila niz stepenice ka kuhinji. Bila je žedna i htela je da popije
čašu hladnog mleka. Otvorila je vrata i iznenađeno zastala gledajudi
u Dejvida koji je stajao kraj frižidera ogrnut samo malim peškirom
oko pasa. Gole grudi napetih mišida sjajile su se na svetlosti koja je iz
frižidera padala na njih, a oči su mu svetlucale. Instinktivno je
povukla kratku majicu preko golih butina, ne mogavši da odvoji oči
od njegovih. Njegov pogled se lagano odvojio od njenog i kliznuo duž
njenog razgolidenog tela. Duga kosa joj je bila raspuštena i sjajna a
lice blago rumeno. Posmatrao je kao što zver posmatra svoju žrtvu,
pre nego što de je konačno uloviti. Nije imala snage da odvoji oči od
njegovih, i sama se osedajudi kao lovina u klopci. Stajala je kao
okamenjena, kao da čeka šta de se dogoditi. Dejvid je polako kre nuo
ka njoj, a ona nije imala snage da se pomeri ili nešto kaže. Stajao je
tik kraj njenog lica, tako da je mogla da oseti miris njegovog daha
pomešan sa mirisom iosiona. Nesvesno je zadrhtla i obavila ruke oko
grudi kao da se brani Dejvid se malo osmehnuo i dotakao je nežno
po obrazu.
- Koža ti je tako meka i baršunasta - prošaputao je tiho.
Karin je ostala bez daha, sve jače drhtedi. Htela je nešto da kaže
ili da pobegne od njega, ali nije imala snage.

41
 Knjige.club

- Hladno ti je? - upitao je nežno i obgrlio njena ramena.

Odmahnula je glavom, nemodna da govori, Dejvid je privukao sebi i
privukao njenu glavu na svoje rame. Njena kosa ga je pomilovala,
izazivajudi žmarce na njegovoj koži. Uzdahnuo je i pomilovao je duž
kičme Osecao je kako se prvo ukočila, a potom se malo opustila.
Želela je da ima snage da ga odgurne, ali nije mogla. Njegov dodir je
brisao sve njene misli i blokirao joj razum. Njegove ruke su kliznule
na njen struk a usne potražile njene. Nesvesno mu je uzvradala, sve
jače obuzeta strašdu i sve dublje tonudi u kovitlac želje koja je imala
mod da potisne sve drugo. Usne su im se spojile u žudnom poljupcu
koji je nosio zaborav, poništavajudi i prošlost i bududnost. Za njih je
postojao samo taj trenutak sadašnjosti, samo želja čiji su bili robovi.
Podigao je i poneo u svoju sobu. Još uvek je imala vremena da sve
prekine i okonča, ali više nije razmišljala o tome. Želela ga je jednako
kao i on nju i sada je samo to bilo važno. Spustio je lagano na
postelju i odbacio peškirid koji je pokrivao njegovo nago telo. Kožaje
zasijala u polutami, obasuta sitnim kapima znoja a nje gove oči su
gorele od želje. Skinuo joj je majicu i uzdahnuo kada je video to
vitko, prelepo telo. Usnama je želeo da okusi njegov ukus i ugasi tu
neutoljivu žeđ koju je osedao za njom. Karin je uzdahnula kada je
dotakao njenu kožu usnama, vrelim kao žar. Obgrlila je njegovo
snažno telo, žudedi da ga oseti kraj svog. Neki glas iz podsvesti je
upozoravao da čini grešku zbog koje de se užasno kajati, ali ga je ona
udutkala i prepustila se svojoj želji, zaboravljajudi na sve drugo.

Karin se probudila sa mislima da se nešto dogodilo prethodnog

dana, nešto čega ne želi da se seti. Ipak, i pre nego što je otvorila oči
znala je šta se dogodilo i zato je oprezno provirila kroz trepavice,
strepedi od onoga što de videti. Dejvidovo nago telo na dnevnoj
svetlosti nateralo je da pocrveni i brzo opet zatvori oči. Najednom se
setila devojčice i panično poskočila iz postelje. Njen nagli pokret
probudio je i Dejvida i naterao ga da. otvori oči.
- Šta ti je, zašto si skočila? - upitao je, sanjivo trljajudi oči.

42
 Knjige.club

- Moram da vidim šta je sa Alison Mej, čitave nodi je bila sama -

odvratila je, žurno navlačedi majicu.
- Hmm, da - složio se, najednom ustavši u sededi položaj.
- Izvini, moram da idem - dobacila je i brzo šmugnula napolje.
Alison Mej je bila budna i mirno se igrala sa plišanim zecom, njenom
omiljenom igračkom. Karin je odahnula kada je videla i sa osedanjem
krivice je podigla i utisnula poljubac u njene obraze.
- Kako si ti dobra devojčica - nežno je rekla.
Devojčica se nasmešila, radosna što vidi svoju mamu.
Promumlala je nešto nerazgovetno, kao da hode nešto da joj kaže.
- Znam dušo, mama je bila vrlo nevaljala što te je ostavila samu -
rekla je privijajudi je na grudi.
- Maaamaa... - otegnuto je izgovorila devojčica. Karin je
odmakla od sebe, zapanjeno je gledajudi.
- Dušice, jesi li ti to rekla mama?
Devojčica se nasmejala i pružila, ruke ka njenom licu. Dotakla je
po kosi i ponovo zagukala.
- Maaamaaa... - ponovila je.
- Oh bože, pa ti si progovorila - oduševljeno je promucala Karin i
privila je ponovo na grudi.
Alison Mej je blago čupnula i zagnjurila lice u njenu kosu. Veselo
se nasmejala, kao da je znala da je upravo izvela najvedu od svih
svojih vragolija.

- Zdravo lepotice - veselo ih je pozdravio Dejvid.

Karin se uplašeno trgla i zbunjeno ga pogledala. Ono što se
među njima dogodilo prošle nodi teralo joj je crvenilo na obraze.
Osedala se krajnje neprijatno i plašila se da ga pogleda u oči.
- Nešto nije u redu? - upitao je, zavlačedi ruku u njenu kosu.
Karin se odmakla od njega jedan korak i slegla i odmahnula glavom.
- Ne, samo moramo kasnije da razgovaramo - odvratila je.

43
 Knjige.club

- O čemu? - posmatro je ispitivački.

Stidela se da kaže šta je mučilo, ali je morala stvari da postavi na
svoje mesto. Nije imala nameru da bude još jedna u nizu njegovih
ljubavnica, koje su trajale koliko i momenat strasti koji bi izazvale kod
njega. Brinula je šta de sada uslediti posle svega i kako de uopšte
nastaviti život pod zajedničkim krovom.
- O onome što se dogodilo prošle nodi - procedila je, gledajudi
negde ustranu.
- Mislim da se dogodilo ono što smo oboje želeli - nemarno je
primetio, grabedi iz tanjira i slasno gutajudi velike zalogaje.
- Varaš se! - viknula je nervozno. - To što se dogodilo bila je
užasna greška i nismo smeli da dozvolimo tako nešto - dodala je
nešto tiše, jer su je oboje iznenađeno pogledali.
- Žao mi je ako ti nije bilo lepo, ali nisam stekao takav utisak. -
Dejvid se trudio da deluje mirno.
- Ne, nisam to htela da kažem... - zbunjeno je trljala čelo.
- Nego? - čekao je da čuje njeno objašnjenje.
- Mislim da znaš šta hodu da kažem - sevala je očima Karin.
- Zašto mi to ne objasniš? - provocirao je.
- Prestani da se ponašaš kao razmaženo denšte i shvati ozbiljno
ovo što ti govorim - ljutito je mahala rukama.
- Dobro, ne vidim zašto se ljutiš - pomirljivo je rekao. - Šta
predlažeš - upitao je.
- Ne znam, možda bi najbolje bilo da nas dve odemo odavde -
iznela je svoju strepnju.
- Zašto? - Dejvid je bio iskreno iznenađen.
- Zato jer ova situacija je... - okrenula mu je leđa.
- Kakva? - čekao je da čuje nastavak.
- Za mene krajnje neprijatna i ne vidim kako da nastavimo posle
svega. - prevalila je preko usana.
- Ali rekla si da nemate gde da živite - zbunjeno je rekao. - Kako
misliš da organizuješ svoj život? Moraš misliti i na Alison Mej -
uveravao je.

44
 Knjige.club

- Tačno, ali snadi demo se ved nekako - odvratila je. - Potražidu

drugi posao - zaključila je.
Dejvid je dutao i posmatrao je. Bilo je jasno da joj nod koju su
zajedno proveli ne znači ništa osim trenutka slabosti i želje da za
trenutak prekine usamljenost. Nije imao načina da je spreči u nameri
da ode, ako je to zaista želela. Uzdahnuo je i neraspoloženo odbacio
kroasan nazad na tanjirid. Odgurnuo je stolicu i ustao.
- Možete ostati koliko želite i dok se ne snađete - muklo je
rekao. - Žao mi je što tako misliš - dodao je i izašao.
Karin je pokrila lice rukama i pustila da se nekoliko vrelih suza
skotrljaju niz njeno zgrčeno lice. Zagrlila je devojčicu i sa očajanjem
zagnjunla lice na njene grudi. Dejvid ih je puštao da odu, nije ni
pokušao da je zadrži ili uveri da ono što su podelili nije bila samo
fizička želja ved i nešto više. Nije ni slutio šta se u njoj zbiva, ili
jednostavno nije ni mano Nepodnošljiv bol joj je razdirala dušu,
terajudi joj suze na oči. Devojčica je zbunjeno posmatrala svoju
uplakanu mamu, koja je žalosno jecala. Karin je znala da de teški dani
za nju tek dodi, a tako je želela da nađe sredu. Mislila je da ima prava
na nju, ali sudbina je htela drugačije i ona je bila nemodna.

Dejvid je sa nevericom gledao kako Karin pakuje njihove stvari i

sprema se za odlazak. Iako je znao da odlaze, ipak se u dubini duše
nadao da de se predomisliti i odustati od svoje namere. Karin je bila
dutljiva i izbegavala je da ga pogleda ili razgovara sa njim.
- Znači ipak odlazite? - upitao je.
- Da, sutra - kratko je potvrdila.
- Tako - muklo je zaključio.
Zavladala je neugodna tišina, isprekidana samo zvucima koje je
proizvodila Karin dok je slagala stvari u kofer.
- Jesi li ved našla posao? - upitao je.
- Da, mislim da de biti u redu - odvratila je i ponovo zadutala.

45
 Knjige.club

Bilo mu je jasno da ne želi da razgovara, pa je posle kradeg

oklevanja izašao i ostavio ih same. Zatvorio se u svoju radnu sobu i
pokušavao da radi. Misli su mu se neumorno vradale na nju, a on ih
je uporno odbacivao, trudedi se da povrati svoje uobičajeno
raspoloženje. Mislio je da je učinio sve što je mogao da je zadrži, ali
ona je želela kraj. Umorno je uzdahnuo, nezadovoljan sobom i nasuo
pide u čašu.

Taksi je stajao pred kudom, a taksista je pomagao Karin da ubaci

stvari u automobil. Situacija ga je podsetila na onaj dan kada su
stigle u nje govu kudu, samo je ovoga puta sve bilo obrnuto. Kada je i
poslednja torba utovarena, Karin je uzela Alison Mej u naručje i
krenula ka vratima. Zastala je pred njim i pružila mu ruku.
- Hvala ti na svemu, Dejvide - tiho je rekla.
Dejvid je hteo da je pita da li je sigurna da želi da ode, ali je znao
da bi to izgledalo glupavo i smešno. Potrudio se da se osmehne i
stegao njenu ruku.
- Hvala tebi Koni, zaista mi je žao što si tako odlučila - rekao je
tužno je gledajudi.
- Tako je najbolje za sve - spustila je pogled dok je govorila.
- Mogu li da uzmem Alison Mej na trenutak da se pozdravim sa
njom? - upitao je.
- Naravno - pružila mu je devojčicu sa tužnim osmehom.
Srce joj se kidalo dok ih je posmatrala kako se opraštaju. Otac i
kdi, koji to nisu znali, sada su se rastajali tu pred njom, a tajna koju je
krila lomila joj je dušu. Ujela se za usnu da spreči suze koje su
navirale i stegla srce. Bila je sigurna da čini pravu stvar i nije želela da
je trenutak sentimentalnosti ponovo navede na grešku.
- Idemo Alison - uzela je dete iz njegovog naručja - Zbogom
Dejvide - promucala je i brzo krenula ka taksiju.

46
 Knjige.club

Ved je bila daleko kada je Dejvid tiho promucao pozdrav i nije ga

čula. Gledala je pravo ispred sebe dok je automobil kretao i nije
videla kada je Dejvid mahnuo za njima.

Kuda je odjekivala tišinom koja mu se sada činila nesnosnom.

Navikao na lupkanje iz kuhinje, ili veselo čavrljanje i gukanje male
Alison Mej, Dejvidu se sada činilo da je ta tišina užasna. On, koji je
uvek zahtevao tišinu za svoj rad i grabio svaki trenutak da piše, sada
je bezvoljno sedeo, nemodan da se pokrene ili radi. Nije imao želju
da piše, da jede, ni da spava, jednostavno se osedao kao utopljenik
na pustom ostrvu, sam i nezadovoljan. Zurio je kroz prozor u
sumaglicu koja se spustila na dvorište i tamne oblake pune kiše koja
je pretila da zaspe sve pred sobom. Osedao se jadno, baš kao i dan
koji se sporo vukao pritisnut težinom sumornog vremena koje se
nadvilo nad gradom. Nije ni bio svestan koliko se navikao na
prisustvo te dve devojke u kudi i koliko de mu nedostajati. U mislima
je video njene plavozelene oči kako svetlucaju i nežni osmeh koji joj
je krasio lice. Za trenutak mu se učinilo da je tu pred njim, a onda se
iluzija raspršila i nestala, ostavljajudi ga samog sa svojim turobnim
mislima.

Prvih nekoliko dana Karin je bila zauzeta raspakivanjem i

privikavanjem na novonastalu situaciju. Odlučila je da preuredi
dečiju sobu i to joj je oduzelo dosta vremena i za neko vreme joj
okupiralo pažnju. Alison Mej je svesrdno pomagala, mažudi se
farbom ili lepedi tapete po svojoj odedi. Čak je ustanovila da je lepak
za tapete vrlo dobrog ukusa, pa ga je razdragano lizala sa svojih
prstida, koristedi svaki trenutak kada je mama ne gleda.
- Alison Mej! - prekorela je Karin. - Rekla sam ti da se to ne jede
i da deš se okovati - grdila je.

47
 Knjige.club

- Mama - odvratila je Alison Mej, jedinom rečju koju je imala na

raspolaganju.
- Nevaljalice jedna mala - nežno je rekla Karin. - Ne smeš to da
radiš, zaista nije dobro za jelo - pokazala je to svojim zgađenim licem
da bi devojčica bolje razumela.
- Je-lo - ponovila je devojčica na slogove.
- Tačno - nasmejala se Karin razdragano. - Nije dobro za jelo.
- Je-lo - ponovila je Alison Mej, značajno klimajudi glavom.
- Baš si šašava - nasmejala se. - Igraj se, mama mora da radi.
Karin je nastavila da lepi tapete veselog uzorka sa kojih su se smešili
nestašni medvedidi koji su se prevrtali i dubili na glavi. Bila je pri
kraju, pa se odmakla nekoliko koraka da proveri kakav je rezultat.
Zadovoljno je klimnula glavom i otrla ruke.
- Vreme je za pravo jelo, ti đavolice - prstom je pomazila po
malenom nosidu. - Idemo u kuhinju.
Ponela je devojčicu u naručju i krenula da priprema ručak.
Najednom je situacija podsetila na vreme kada je bila u Dejvidovoj
kudi i zamišljeno je zastala, prisedajudi se detalja. Pomislila je da de
svakog trenutka kročiti u kuhinju i omirisati šta se priprema za jelo,
kao što je imao običaj da radi. Shvatila je da joj jako nedostaju ta
vremena, vremena kada su bili skoro kao porodica i kada je mogla da
zamišlja da su stvari drugačije, onakve kakve je čuvala u svojim
tajnim snovima. Uzdahnula je setno, podsedajudi sebe da nema
mesta sentimentalnostima, da ih je Dejvid do sada zaboravio i
verovatno nije ni pomišljao na njih dve. Izgubila je apetit i želju da
sprema ručak, najednom joj je sve izgledalo besmisleno i besciljno.
Postavila je devojčicu u visoku stolicu i mehanički krenula da je hrani,
u mislima negde daleko odatle.

Zvono na vratima trglo je Dejvida iz popodnevnog dremeža.

Polagano je ustao i krenuo da otvori.
- Zdravo Dejv, gde si ti? - smešila se zanosno visoka plavuša.

48
 Knjige.club

- Zdravo Marta - bezvoljno je pozdravio. - Ovde sam, naravno.

- Ne javljaš mi se danima, pa sam došla da vidim šta je sa tobom
- nastavila je devojka, ulazedi.
- Bio sam zauzet - odvratio je nezainteresovano,
- Da te ne poznajem tako dobro, pomislila bih da me izbegavaš -
dodala je Marta, smešedi se zavodljivo.
- Ne, samo imam mnogo posla i nemam vremena za izlaske -
odgovorio je preko volje.
- I ranije si radio, pa te to nije sprečavalo da se viđamo -
sumnjičavo ga je posmatrala devojka.
Dejvid je dutao, odsutno gledajudi negde kroz nju. Devojka se
uozbiljila i nezadovoljno napudila usne.
- Nisi me ni poljubio, a nismo se videli dugo - mazno je rekla.
- Žao mi je Marta, ali zaista nisam raspoložen - odmahnuo je
glavom.
- Moram da kažem da se ponašaš kao da te više ne interesujem
- poma lo Ijutito je primetila. - Postoji li neka druga? - škiljila je kroz
duge trepavice.
- Nisam raspoložen za takve razgovore Marta - pomalo pretedi je
rekao. - Mislim da je bolje da se neko vreme ne viđamo, bar dok se
stvari malo ne srede - predložio je.
Devojka je iznenađeno raširila oči, kao da ne veruje u ono što je
upravo čula. Dejvidovo neraspoloženo lice potvrđivalo je njegove
reči i razbilo sve njene sumnje. Uvređeno je ustala i besno dohvatila
torbicu.
- To što si sada uradio, za mene je vrlo uvredljivo i neoprostivo -
besno je rekla.
- Žao mi je Marta, ali trenutno ne mogu ništa da ti pružim -
slegao je ramenima Dejvid.
- U tom slučaju, izvini me - uvređeno je podigla glavu i krupnim
koracima krenula ka vratima.
Zastala je kraj vrata i osvrnula se.

49
 Knjige.club

- Ovo svakako nije dobar način da sačuvaš prijatelje - odsekla je i

izašla.
- Zbogom Marta - odvratio je Dejvid i zalupio vratima.

Karin je stajala pred praznim platnom, čekajudi na inspiraciju.

Ruke su nesvesno počele da skiciraju nešto što je postepeno dobijalo
formu ili lik jednog čoveka. Kada je shvatila da slika Dejvida, skoro se
prepala i odbacila četkicu. Zurila je nekoliko trenutaka u to lice i oči
koje su je netremice posmatrale sa platna. Bio je to trenutak kada je
shvatila i definitivno priznala sebi da ga voli. Nije imalo smisla
poricati i kriti to pred sobom kada de to ionako ostati tajna duboko
skrivena od svih. Krenula je da zamaže skicu, ali je nešto zaustavilo
ispred samog platna. Možda baš njegov pogled od koga nije mogla
da odvoji oči. Profesionalizam u njoj je prevladao trenutak slabosti i
naprečac je odlučila da sliku ipak dovrši. Čak je i Alison Mej glasala za
to, jer je dopuzala do njene stolice i radosno uzviknula prepoznavši
Dejvida na slici.
- Nedostaje ti? - upitala je Karin.
Dete je samo posmatralo, ali u očima joj je videla razumevanje.
- Da mala moja, i meni nedostaje - priznala je. - I to puno.

- Slušaj prijatelju, ne znam šta je to sa tobom - govorio je visoki,

plavokosi mladid Dejvidu. - Ali siguran sam da nešto kriješ od nas -
zaključio je-
- Da, slažem se sa Kolom - umešao se drugi, nešto niži,
crnomanjasti mladid - samo još ne znamo šta?
- Slušajte momci, zaista ne znam o čemu govorite - branio se
Dejvid.

50
 Knjige.club

- Hajde druže, ne pravi se nevešt pred nama - nastavio je Kol -

poznajemo se dugo i znamo se u dušu. Nije lako nas prevariti -
nasmejao se.
- Kladim se da je u pitanju neka ženska - dodao je drugi. - Samo
još nismo imali tu čast da nam kažeš o kome se radi.
Dejvid je nestrpljivo dograbio čašu i iskapio sadržaj. Nerviralo ga
je to ispitivanje i nije želeo da razgovara o tome.
- Slušajte vas dvojica - nervozno je rekao - čini mi se da vam je
dosadno i da se igrate sa mnom samo da bi prekratili vreme, ali ja
imam mnogo posla i nemam vremena za te igre - presekao ih je
dosta grubo.
Dva muškarca su zbunjeno razmenih poglede. Dejvid se nikada
ranije nije tako ponašao prema njima i bilo je očigledno da mu
smetaju.
- Mislim da je bolje da pođemo, Kole - rekao je crnomanjasti
mladid. - Ovde izgleda nismo dobrodošli.
Drugi mladid je slegao ramenima i pogledao Dejvida. Njegovo
namršteno lice bilo je dovoljno da shvati da je njegov prijatelj u
pravu.
- Da, mislim da si u pravu - potvrdio je. - Hajdemo.
Dejvid se nije trudio da ih razuverava. Bio je nervozan i ljut, ne
samo na druge, ved i na samoga sebe. U poslednje vreme nije mogao
nikoga da podnese, čak je i sam sebi išao na živce. Ćutke je ispratio
dva prijatelja do vrata.
- Videdemo se uskoro - rekao im je na rastanku.
- Da, obevesti nas kada budeš bolje volje - pomalo cinično je
zaključio Kol.
Dejvid je gledao za njima dok su ulazili u automobil i kretali. Bilo
mu je žao što je bio grub prema njima, jer je znao da nisu ništa loše
mislili. Poznavali su se dugo godina i nikada se nisu svađali. Osedao
se jadno i prazno, dok je lagano zatvarao vrata.

51
 Knjige.club

Dejvid je polako otvorio vrata sobe i kročio unutra. Draperi su

bili spušteni a u sobi je vladala tišina. Osvrnuo se nekoliko puta oko
sebe, prizivajudi u sedanju trenutke kada su tu živele Karin i Alison
Mej. Zatvorio je oči i zamislio ih tu, kraj sebe. Osetio je čak i njihov
miris i čežnjivo udahnuo. Nedostajalo mu je njihovo prisustvo i nežni
trenuci koje je krao sa Alison Mej, dok je Koni bila. odsutna. Pitao se
zašto toliko misli na njih i zašto mu tako nedostaju? Čak je bio
pomalo i ljut na sebe što je dozvolio da ga ta sentimentalnost toliko
obuzme i potčini. I njegov posao je trpeo zbog njih, nije mogao da
piše i kasnio je sa nekim kratkim pričama koje je ved trebalo da budu
gotove. Izašao je iz sobe i sa treskom zatvorio vrata. Bio je rešen da
zaboravi na te gluposti i vrati se svojim nekadašnjim navikama. Ved
koliko sutra, pozvade neku od svojih prijateljica i izadi de negde u
provod. Morao je i prijateljima da se izvini zbog svog glupavog
ponašanja, kojeg se sada stideo. Sve mu je najednom izgledalo
drugačije, nije shvatao šta ga je to obuzelo i kakvoj se to stihiji za
momenat prepustio? Zašto bi patio za nekom ženom i njenim
detetom, kada mu ona nije odgovarala ni mentalno ni fizički?
Poznavao je mnogo prelepih i obrazovanih žena, pa zar je trebalo da
misli na svoju kudnu pomodnicu? Postideo se svoje slabosti i čestitao
sebi na mudroj odluci da sve što pre zaboravi. Nasmejao se sam za
sebe zadovoljan što nikome nije poverio svoje tajne misli, jer bi se
sada verovatno stideo toga. Napokon se osedao mnogo bolje i bio je
ponovo slobodan da radi šta želi. Čak je osetio i ponovnu želju da
piše i požurio je da realizuje svoju novu ideju.

U Karininoj radnoj sobi vladao je užasan nered. Posvuda je bilo

razbacanih papira, boja i četkica, a sama Karin je bila do laktova
umazana bojama. Na visokom postolju, pred njom stajala je slika,
zapravo portret koji je dovršavala. Nesvesno mu se nasmešila i
pomilovala to poznato lice. Dodala je još nekoliko detalja, malo bele

52
 Knjige.club

boje kojom je istakla sjaj njegovih očiju i nežne senke u kosi i na

obrazima. Bila je zadovoljna rezultatom, iako nije imala nameru
nikome da je pokaže. To de biti njena tajna koju de čuvati u svojoj
spavadoj sobi i u kojoj de povremeno uživati i oživljavati uspomene.
Mala Alison Mej je nesigurnim koracima, pridržavajudi se za
nameštaj prišla bliže i zagledala se u lik na slici.
- To je tvoj tata, Alison Mej - rekla joj je Karin.
- Tata - ponovila je devojčica za njom.
- Da zlato, to je tvoj tata i treba to da znaš, iako on ne mari za
nas - turobno je dodala.
- Tata - ponovila je devojčica, upirudi prstidem u sliku.
- Hajde, idi da se igraš - uzela je Karin u naručje i ponela u dečiju
sobu. - Mama mora da sredi nered u radnoj sobi.
Kada se vratila, pogled joj se ponovo prikovao za njegovo lice i
skrenulo joj misli na retke trenutke srede koje je imala kraj njega.
Obuzela je čežnja za tim trenucima, za jutrima kada su zajedno
doručkovali vrele kroasane i pili toplu čokoladu i zajedno se smejali
nespretnim pokušajima Alison Mej da sama jede. Setila se njegovog
nežnog dodira onog jutra posle nodi koju su proveli zajedno i osetila i
sada žmarce na svom vratu. Imala je tako malo toga da pamti i čuva
u svom sedanju, a želela je tako mnogo, želela je da njena devojčica
ima oca i porodicu. Skinula je sliku sa stalka i prislonila je uza zid,
okrenuvši je naopako da je više ne bi posmatrala. Shvatila je da je
sedanja nede nikuda odvesti, sem možda u tugu i apatiju. Bilo je
vreme da se posveti svom životu i potraži sredu na nekoj drugoj
strani.

Karin je bezbrižno gurala kolica gradom, zadovoljna pošto je

obavila tispešno razgovore sa svojim galeristom i pošto je uspela da
ugovori izložbu svojih slika koje su dugo stajale i čekale da ugledaju
svetlost dana. Alison Mej je pevušila u kolicima, igrajudi se sa svojim
rukavicama koje je skinula i čiju je ukus upravo proveravala. Karin se

53
 Knjige.club

smejala i veselo je prekorevala jer sve trpa u usta, kada joj se pogled
zaustavio na izlogu knjižare kraj koje su prolazili. Iz izloga se smešilo
Dejvidovo lice sa naličja njegove nove knjige, još više se iznenadila
kada je shvatila da je na naslovnoj strani knjige jedna od njenih
ilustracija. Skrenula je i ugurala koiica unutra, ponesena
radoznalošdu.
- Molim vas, htela bih da pogledam novu knjigu Dejvida Atkinsa
- zatražila je od prodavca.
- Naravno gospođo - ljubazno je odvratio, dodajudi joj knjigu sa
police.
Karin je otvorila i brzo prelistala. Zaista je bila ispunjena njenim
ilustracijama, od čega je srce počelo ubrzano da joj bije u grudima.
Bila je radoznala da vidi šta stoji na koricama, ali je tu pisalo da su
ilustracije delo nepoznatog autora. Nasmešila se sama za sebe i
odlučila da kupi primerak.
- Molim vas zapakujte mi je - rekla je prodavcu, koji je čekao.
- Odmah gospođo - odvratio je i zapakovao joj knjigu.
Karin je platila i izašla napolje. Stezala je knjigu na grudima, kao
da de ona zagrejati njenu hladnu dušu. Osedala se vrlo čudno, ni
sama nije znala da li želi da se smeje ili da zaplače. Ma koliko se
trudila da ga zaboravi i preboli, sudbina je stalno podsedala na njega
i vradala joj uspomene.

- Baš me je obradovao tvoj poziv - rekla je mazno prelepa Marta

Koler i nagla se malo ka Dejvidu.
- Drago mi je Marta - odvratio je i nasmešio joj se. - Hodeš li još
malo vina? - upitao je.
- Naravno, dragi - smešila se zavodljivo. - Ti deš biti odgovoran
ako se napijem i napravim neku glupost - posmatrala ga je
sugestivno.
- Ne brini, odlučio sam da budem svetac - odvratio je, sipajudi
joj kao rubin crvenu tečnost.

54
 Knjige.club

- Nije valjda - smejala se. - To de svakako biti novost - grleno se

smejala.
- Svako može da odluči da se promeni - ustrajao je.
- Ali ti, to je zaista nešto u šta teško mogu da poverujem -
odmahivala je negovanim rukama.
- Hodeš li da odemo do mene? - upitao je.
Devojčine oči blesnuše u polutami restorana, a na licu joj zaigra
osmejak.
- Tako sam i mislila - došapnula mu je. - Vuk dlaku menja, ali dud
nikada.
Dejvid je prekorno pogledao i nasmešio se.
- Nisam mislio to što ti misliš - rekao je. - Možemo da
razgovaramo i popijemo još po jedno pide - odmahnuo je nikom.
Marta Koler je pokazala dva niza svojih besprekornih zuba,
radosno se smejudi kao da je čula dobru šalu.
- Naravno dragi, ako ti to želiš tako da predstaviš, nemam ništa
protiv. Dejvid je iskrivio nezadovoljno usne, sada se sve više kajudi
što je pozvao. Bila je prazna i površna, ispunjena samo svojim
željama i nagonima i bez želje da se upušta u bilo šta dublje.
Sumnjao je da je u stanju da oseda nešto više za bilo koga, osim za
samu sebe i nesvesno počeo da je upoređuje sa jednom drugom
ženom koju je želeo da zaboravi. Raspoloženje mu je naglo palo na
minimum, a želja za razgovorom i druženjem ga je napustila.
- Hajdemo, Marta, najbolje je da te odvezem kudi, ved je dosta
kasno - promumlao je kroz zube.
Devojka ga je iznenađeno pogledala i izvila obrve. Nije mogla da
shvati u čemu je pogrešila i zašto se najednom namrštio i postao
bezvoljan.
- Da li sam rekla nešto pogrešno? - upitala je povišenim glasom.
Dejvid se napravio da nije čuo njenu opasku i pozvao konobara da
izmiri račun. Ćutke joj je pomogao da se obuče i otvorio joj vrata
automobila.
Zapalio je cigaretu, što je inače retko činio i usredsredio se na
vožnju. Marta ga je posmatrala ispod oka, pitajudi se šta se događa u

55
 Knjige.club

njegovoj glavi. Znala je da nema smisla da insistira, pa je odlučila da

promeni taktiku.,
- Čini mi se dragi da si premoren i da bi ti prijao jedan duži
odmor - nežno je rekla. - Zašto ne otputujemo negde na odmor i
zaboravimo na sve probleme? Rad oko nove knjige oduzeo ti je
mnogo energije i izazvao nervnu napregnutost kod tebe.
Dejvid je dutao i posmatrao ulicu ispred sebe. Nije želeo da ide
na odmor, posebno ne sa njom, ali možda je ona bila ipak u pravu.
Osedao se zasideno i nezadovoljno, a trenutno nije imao mnogo
obaveza u gradu.
- Razmislidu o tom predlogu, Marta - odgovorio je posle krade
pauze. Marta Koler je bila zadovoljna sobom i svojim predlogom.
Nadala se da je na dobrom putu da ponovo osvoji njegovo
interesovanje i da ga ulovi na duže staze. Dejvid Atkins je bila idealna
prilika za dobar i siguran brak, u kome bi bile obezbeđene sve njene
potrebe. Bio je istovremeno i uspešan i dovoljno bogat i mogao je da
joj pruži život na koji je bila navikla. Ako uspe da ga nagovori na to
putovanje, bila je skoro sigurna da de znati kako da ga veže za sebe i
učini svoje prisustvo u njegovom životu neophodnim.
- Razmisli dušo, ali sigurna sam da bi nam to oboma dobro činilo
- zaključila je, nežno ga pomilovavši po ramenu.
Karin je birala ukrase za jelku, potpuno obuzeta ushidenjem da
za svoju devojčicu priredi najlepši mogudi praznik, kada je osetila
nečiju ruku na ramenu.
- Koni, Alison Mej, kakvo iznenađenje - začula je Dejvidov glas
iza sebe.
Dok se lagano osvrtala, Dejvid je podigao devojčicu u naručje i
srdačno je poljubio u oba obraza.
- Šta vas dve radite ovde? - upitao je, ne znajudi šta da kaže.
- Kupujemo ukrase za jelku - odvratila je Karin, osedajudi kako
kolena počinju da joj klecaju.
- Jako mi je drago što vas vidim - rekao je Dejvid, zagledan u
njene oči.

56
 Knjige.club

Karin je oborila pogled da prikrije zbunjenost i osmehnula se. - I

nama - odvratila je tiho.
Dejvid je izgledao podjednako zbunjen kao i ona i glupo se
osmehivao. Jezik mu se potpuno svezao, nije znao šta da kaže. Alison
Mej ga je veselo cupkala za kosu, kao da je i ona sredna što ga vidi.
- Možda mogu da vas pozovem na kafu i kolače, čisto da malo
popričamo - smušeno je predložio.
Karin se pitala da li je to pametno, ali želje da provede malo
vremena sa njim bila je jača od razuma.
- Bide nam drago - prihvatila je.
Pronašli su zgodnu kafeteriju u tržnom centru i smestili se. Mala
Alison Mej nije htela da se odvoji od Dejvida, udobno se smestila na
njegovom krilu i razdragano se zabavljala sa Deda Mrazom koga joj je
mama kupila.
- Pitao sam se šta se dogodilo sa vama dvema - prekinuo je
tišinu Dejvid. - Nisi mi se nijednom javila, a ja nisam znao gde da vas
potražim - dodao je.
Srce u Karininim grudima brže je zakucalo od njegovih reči, ali se
trudila da deluje ravnodušno kada je odgovorila.
- Nisam znala da te to zanima.
Alison Mej je ispustila igračku, pa se Dejvid sagao da je dohvati i
izbegao da odgovori na tu primedbu.
- Gde sada živite? - pitao je, umesto da odgovori.
- Imam svoj stan - kratko je rekla.
Dejvid je iznenađeno pogledao, zbunjen njenim odgovorom.
- Našla si dobar posao, pa pladate stan? - nastavio je da je
ispituje.
- Ne, nešto drugo je u pitanju - odvratila je, ne dajudi
objašnjenje. Dejvid je bio sve više zbunjen njenim tajanstvenim
odgovorima. Ta devojka se uvek ponašala tako da nije znao šta misli,
niti šta radi.
- Bojim se da nisam razumeo - rekao je, ljubopitljivo je gledajudi.
Karin je odjednom shvatila da su njene tajne i laži otišle predaleko.

57
 Knjige.club

Naprečac je odlučila da mu sve objasni i kaže istinu. Na kraju,

imao je prava da zna da ima kder i da sazna ko je ona zapravo.
Nakašljala se i isprepletala zbunjeno prste, pre nego što je
progovorila.
- Moram nešto da ti ispričam Dejvide, mislim da imaš prava da
znaš jer se tiče i tebe - počela je tiho.
Dejvid je zbunjeno posmatrao, pitajudi se o čemu se radi. Znao
je da nešto taji od njega, ali nije ni sanjao šta.
- Reci - podsticao je. - O čemu se radi?
Dok je Karin polako, ne gledajudi u njega, pričala priču od samog
početka, Dejvidovim licem se širio izraz sve vedeg zaprepašdenja.
Ono što je upravo čuo bilo je više nego neverovatno i prevazilazilo je
čak i zaplet nekog romana. Namrštio se i spustio Alison Mej nazad u
kolica, najednom više ne želedi da je drži u rukama. Osedao se kao da
ga je neko polio kofom hladne vode, ili ga udario posred lica.
- Ne znam šta pokušavaš da postigneš sa tom pričom, ali znaj da
u nju nisam poverovao ni jednog jedinog trenutka! - ljutito je ustao i
pri tom prevrnuo tanjirid i šolju sa kafom.
Karin je otvorila usta da nešto kaže, ali je on zaustavio pokretom
ruke.
- Mnoge su do sada pokušavale da me nasamare na taj način, ali
nisu uspele! - vikao je. - Nisam toliko lud da dozvolim da mi ti sada
uvališ ko zna čije dete kao moje i nateraš me da živim sa tobom zbog
toga!
Karin je sada i sama bila ljuta i uvređena njegovim rečima.
Ustala je i uperila prst ka njegovom licu.
- Misli šta hodeš, ali sve što sam ti rekla je istina! - vikala je
besno.
- Čini šta hodeš, ali nemoj me vređati svojim bednim izgovorima
Dejvide Atkinse! Ionako nisam ništa bolje ni očekivala od tebe, zato ti
ranije nisam ni rekla istinu! - zaključila je gorko.
Dejvid je posmatrao nekoliko trenutaka, a onda se okrenuo i bez
reči udaljio. Ostavio je da gleda za njim i žali što je svoju tajnu iznela
na svetlost dana.

58
 Knjige.club

Danima je Karin sa očajanjem preturala nemile događaje po

svojoj glavi, stalno iznova pokušavajudi da shvati suštinu i krajnji cilj
svega toga. Verovala je da neka sila posmatra sve događaje i uređuje
ih po najboljem mogudem redu, ali sada se pitala da li joj je sudbina
okrenula leđa i odlučila da je kazni za neki greh koji je počinila. Znala
je dobro da je napravila nekoliko grešaka, ali je ved skupo platila tu
školu i shvatila gde su bili njeni propusti. Pomislila je na malu Alison
Mej i zapitala se zašto ona mora da trpi posledice pogrešaka svojih
roditelja, kada je njena mala duša bila čista i nedužna. Sa gorčinom u
duši je razmišljala o Dejvidu i načinu na koji ih je odbacio. Ma koliko
da je sebe uveravala da je to i očekivala, shvatila je da je negde u
dubini podsvesti gajila nadu da de biti drugačije. Pogledala je usnulo
lice svoje prelepe kderkice i zapitala se kako je mogao tako da je
prezre i odgurne? Zar se u njemu nije probudio ni tračak nežnih
očinskih osedanja? Pomilovala je dete po svilenkastoj kosici i ugasila
lampu. Tromim koracima je otišla u svoj atelje i odlučila da se vrati
radu, kako bi skrenula misli. Uostalom, vreme izložbe se približavalo i
nije imala mnogo vremena na raspolaganju da pripremi nekoliko
preostalih slika. Bacila se na posao, sredna, što de joj bar to doneti
neko zadovoljstvo i nadopuniti njene ved istrošene fondove. Morala
je da razmišlja i o tome, jer je sada bila svesna da de zadugo biti
sama sa devojčicom i nede imati pomodi niotkuda.

Dejvid nije želeo ni da razmišlja o fantastičnoj priči koju mu je

Karin ispričala. Sve je to bilo i previše neverovatno i nelogično da bi
mogao da poveruje u tako nešto. Bilo mu je ved svega dosta i
poželeo je da ode negde daleko odatle i zaboravi sve što pre. Setio se
Martinog predloga da negde otputuju i odlučio je da pozove i
prihvati ga.
- Dejvide, dragi, jako si me obradovao - razdragano je rekla kada
ga je čula. - Ved sam mislila da si me potpuno zaboravio.

59
 Knjige.club

- Nisam Marta, samo sam bio jako zauzet poslednjih dana -

pravdao se.
- Hodeš li da se vidimo? - mazno je upitala.
Kako je sa njom sve bilo jednostavno i lako, razmišljao je Dejvid.
Nije trebalo ulagati skoro ništa, a ona je vradala sa mnogo radosti i te
najmanje mrvice koje joj je davao.
- Naravno Marta, željan sam provoda i ludovanja - složio se
zadovoljno. - Odavno se nismo lepo proveli i uživali u životu - dodao
je.
Marta je cvetala sa druge strane, sredna što njeni snovi najzad
počinju da dobijaju stvaran oblik. Najzad je shvatio da mu je
potrebna i da je prava osoba za njega.
- Onda dođi po mene večeras, nadoknadidemo svo propušteno
vreme - zaključila je veselo.
- Dogovoreno, videdemo se večeras.
Marta je uvijala bokovima na plesnom podijumu, izazovno se
smešedi Dejvidu koji se smejuljio. Posle skoro pune boce viskija se
osedao znatno bolje i počinjao da uživa u plesu i provodu. Nasmejao
se sam sebi, kada se prisetio svojih misli i sumnji i uhvatio visoku
plavušu oko struka. Ona se privila uz njega, trljajudi svoje vitko telo o
njegovo i izazivajudi uzbuđenje u njemu. Dejvid se osetio slobodnim i
zadovoljnim i snažno je pritisnuo usne na njene, ne hajudi za poglede
ljudi oko sebe. Odlučio je da se prepusti uživanjima i zaboravi na sve
drugo. Marta je bila kao stvorena za to, privlačna i uvek voljna za
zabavu. Ona se pripila uz njega, tiho mrmljajudi i mrsedi mu kosu.
Dodir joj je bio mek i prijatan, Dejvid je želeo da uživa u njemu i da
se oseti zavedenim. Posle plesa je naručio još jednu bocu pida i
stresao sadržaj prve čaše u jednom gutljaju.
- Možda ne bi trebalo toliko da piješ - upozorila ga je Marta,
zabrinuto ga gledajudi.
- To je moja stvar! - grubo se obrecnuo na nju, ljut što mu kvari
zadovoljstvo.
- Oprosti, nema razloga da se ljutiš, samo sam rekla -
iznenađeno je odgovorila, zbunjena njegovom grubošdu.

60
 Knjige.club

Dejvid joj se pijano osmehnuo i pomilovao je po obrazu.

- Ništa zato malena, zaboravi - rekao je pomalo zaplidudi
jezikom. - Hajde da se zabavljamo - povukao je ponovo ka podijumu
za igru.

Avion je nadletao područje iznad Majami Biča, lagano gubedi

visinu i pripremajudi se za sletanje, a Dejvid je gledao pored
Martinog ramena kroz prozor i razmišljao. Očekivao je da mu ovaj
odmor donese mir i povrati ravnotežu u duši, kakvu je nekada
posedovao. Jedino ga je brinulo kako de izadi na kraj sa Martinim
razmaženim ponašanjem i navikama, ali se nadao da de ga ipak
ostaviti na mini. Na kraju, uvek je mogao da se izgovori radom i
privremeno odvoji od nje. Na momente, misli su ga nosile nazad do
Nju Orleansa i dve osobe koje se trudio da zaboravi, ali ih je on terao
od sebe, kao neku zaraznu bolest. Nije želeo da ima bilo stasa Karin,
nije joj verovao i smatrao je jeftinim prevarantom. Čudio se njenoj
drskosti i načinu na koji je pokušala da mu podvali i nametne tuđe
dete i žalio je tu nevinu devojčicu što je dobila takvu majku. Za
trenutak je pomislio da je zaista umela da mu se uvuče pod kožu, ali
je zatresao glavom, nesvestan da ga Marta posmatra.
- Šta ti je, o čemu razmišljaš? - upitala je.
Dejvid je prenuo i zagledao začuđeno u nju, kao da se pita
odakle zna da razmišlja o nečemu.
- Ništa, onako... - neodređeno je odmahnuo. - Čini mi se da
demo imati lepo vreme - promenio je temu.
- Da, nebo je tako čisto, bez ijednog oblačka - složila se Marta. -
Jedva čekam da se opružim na plaži i uživam - protegla je svoje vitko
telo u sedištu.
- Da, i ja - zamišljeno se složio Dejvid.
Misli su mu ponovo odlutale nazad kudi i vratila na jedno drugo
telo kojeg se iznenada setio. Te fine obline i duge, vretenaste noge
budile su u njemu strast i sada, toliko kilometara daleko od nje. U

61
 Knjige.club

ušima su mu odjekivali zvuči udaljenih uzdaha, koje je čuo u jednoj

nezaboravnoj nodi, kada mu se ta divna devojka predala tako nežno i
ljupko. U svakoj njenoj kretnji bilo je nečeg toplog i milog, nečeg tako
iskrenog i nevinog, kao u deteta. Dlanovi su mu se oznojili dok je
razmišljao i prisedao se. Zašto je morao sada da razmišlja o tome,
sada kada je odlučio da sve zaboravi i ode daleko samo da bi
pobegao od nje? Prijatni glas stjuardese, koji je upozoravao na
sletanje prenuo ga je i vratio u stvarnost. Prikačio je pojas i naslonio
glavu umorno na naslon sedišta. Marta je potražila njegovu ruku i
stegla je, uvek se pomalo plašedi pri sletanju i poletanju. Odgovorio
je na njen stisak i bledo joj se nasmešio.

Karin je nervozno šetala po ateljeu, grickajudi donju usnu i

uvrdudi pramen kose oko prsta. Dani su prolazili i prolazili, ali ništa se
nije menjalo na njoj. Mada je verovala da de brzo i lako preboleti
udarac koji je primila, to se nije događalo. Muzika je svirala neku
laganu ljubavnu pesmu a reči joj se urezivale u misli kao nožem,
parajudi joj srce.
- Ne želim da slušam ljubavne pesme! - besno je ugasila muziku
i nastavila da šeta po sobi.
Odšetala je do zida, na koji je bila prislonjena jedna slika i
okrenula je. Zagledala se u to lepo lice i oči koje su je proganjale čak i
u snovima i uzdahnula. Bila je zaljubljena i u to više nije bilo sumnje.
Zašto se ponašao tako pogrešno i zašto je sve od početka
krenulo tako loše, pitala se sa očajanjem.
Nije želela da se zaljubi, ni sada, ni više nikada. Odmahivala je
glavom i zavukla prste u kosu. Dala je svoju ljubav tako lako nekome
ko je nije zasluživao i bila povređena tako grubo. Zato nije želela da
voli više nikada i molila se da to osedanje nestane. Suze su joj tekle
licem, kao nekontrolisana kiša koja se izliva iz prepunog oblaka. Bilo
je vreme da kaže zbogom i njemu i svojim osedanjima, a nije imala
snage za to. Nije umela da zaustavi tu bujicu koja je nosila, bacajudi

62
 Knjige.club

je na oštre hridine i stvarajudi rane koje je peku i bole. Nije umela da

se brani jer je volela po prvi put, iskreno i duboko.
Zašto baš on, pitala se sa očajanjem.

Dejvid se ljutito - osvrtao po apartmanu, gledajudi gde može da

sedne. Marta je imala ružnu naviku da stvari razbaca po apartmanu,
tako da je - sve bilo u strašnom neredu. Mrzeo je neuredne ljude i
zato se sada besno osvrtao po sobi. Krevet je bio rasturen i prepun
odbačenih komada odede, stolice zauzete peškirima i svilenim
čarapama, a toaletni stočid zatrpan nakitom i šminkom. Marta je
pevušila u kupatilu, čuo se zvuk vode pomešan sa njenim bezbrižnim
glasom. Lupkao je prstima po stolu i sa nestrpljenjem čekao da izađe,
da bi razgovarao sa njom. Odmor se pretvorio u dosadno iščekivanje
njegovog kraja i stalne čarke sa Martom. Bilo mu je dosadno, dani su
svi ličili jedni na druge i nisu ga ispunjavali nikakvim zadovoljstvom.
Zato je sada želeo da se sve okonča i da se vrati kudi.
- Medeni, zašto stojiš tu? - začuđeno ga je upitala Marta,
zamotana u veliki peškir.
- Čekam da izađeš da bih razgovarao sa tobom - mrko je gledao.
- Ljut si zbog nečega? - mazno ga je upitala, naslanjajudi se na
njega.
- Nemoj, kvasiš mi odedu - odgurnuo je grubo od sebe.
- Šta ti je mili? - iznenađeno ga je posmatrala, trepdudi nevino.
- Nervira me tvoje ponašanje Marta - odsekao je ljutito. -
Pogledaj ovaj nered oko sebe - pokazao je rukom po sobi. - Zar
moraš ovako da razbacaš svoje stvari?
Marta je izvila obrve i malo se namrštila. Nije videla ništa loše u
tome i čudilo je njegovo ponašanje.
- Sobarica de se pobrinuti za to - odmahnula je rukom i
dohvatila kremu da namaze lice. - Zato je pladena, zar ne?

63
 Knjige.club

Dejvid je bio besan, oči su mu sevale dok je posmatrao kako

nehajno utrljava krem u lice.
- Zar te nije stid da ovakav nered ostaviš iza sebe? - ljutito je
upitao. Marta ga je posmatrala, kao da se pita šta ga je spopalo.
Čitavog života neko drugi se brinuo o takvim stvarima, ona nije o
tome niti razmišljala.
- Ne vidim razlog da se ljutiš zbog toga, dragi - odvratila je
uvređeno. - Ne volim kada si takav i kada vičeš na mene - dodala je.
Dejvid je hteo da joj odgovori, ali je shvatio da to ne bi imalo
nikakvog smisla. Marta je vodila takav život i nije imala nameru da ga
menja. Navike koje je stekla nije želela da menja, a njemu se nisu
nimalo dopadale.
- Mislim da je vreme da okončamo ovaj odmor, sve ovo mi
nimalo ne prija - promumlao je nezadovoljno. - Ja se vradam, a ti
kako hodeš - zaključio je.
- Da li to misliš ozbiljno ili se šališ? - sa nevericom ga je upitala
Marta.
- Nimalo se ne šalim Marta - mirno je rekao. - Ovaj odmor mi je
dosadio i želim da se vratim kudi.
- U tom slučaju - Marta je besno sevala očima - vrati se sam. Ne
dozvoljavam da me tako ponižavaš! - besno je zaključila.
- Kako želiš - ravnodušno je slegao ramenima i izašao iz sobe,
ostavlja judi je da začuđeno gleda za njim.

Ponovo u svojoj kudi, sam i neraspoložen Dejvid je razmišljao o

svemu što mu se dogodilo od kada je upoznao tu Koni, ili Karin, ili
kako se ved zvala. Prisedao se te zabave od pre godinu dana i
pokušavao da je se seti. Sve čega je uspeo da se seti je bilo da je
proveo nod sa nepoznatom devojkom i to je sve. Znao je da se zove
Karin i sedao se da ga je nekoliko puta pozvala, ali to ipak nije bio
dokaz da je to dete njegovo. Možda je i proveo nod sa njom, ali to
nije moralo da znači da je baš on otac deteta. Ideja mu se činila sve

64
 Knjige.club

neverovatnijom, što je duže razmišljao. Osim toga, pitao se zašto je

toliko čekala da mu kaže istinu, ako je to ved bila istina. Odmahnuo
je glavom i nasmejao se, zaključivši da je to samo jeftin trik, trik koji
upotrebljavaju usamljene žene kada žele da uhvate muža. Smatrao je
sebe pametnijim od toga da nasedne na takvu fantastičnu priču i
zaključio da je ta Kann vredna jedino prezira kada je mogla tako
nisko da padne. Bilo mu je žao devojčice, tako slatke i nevine, željne
ljubavi i porodične sigurnosti. Uz tako neodgovornu majku svakako je
nije očekivala svetla bududnost, razmišljao je ljutito. Voleo bi da
može da joj pomogne, ali to nije bilo u njegovoj modi.

- Fantastičan uspeh gospođice Karter - hvalio je zadovoljni

galerista, sredan što je izložba svakoga dana bila ispunjena
zainteresovanim poklonicima umetnosti.
- Da, zaista sam i sama začuđena - potvrdila je, sijajudi ponosno.
- Imam ved i nekoliko ozbiljnih ponuda za kupovinu vaših slika
draga Karin - došapnuo joj je uz osmeh.
Karin je zadovoljno klimnula glavom, zadovoljna što de njene
slike doneti očekivanu zaradu.
- Gospođice Karter - umešao se visoki muškarac u razgovor. - Ja
sam Neš Prefer, novinar časopisa „Svet umetnosti“ i molio bih vas za
mali intervju, ako imate vremena - rekao je.
Karin ga je iznenađeno i pomalo zbunjeno pogledala, sve dok
nije shvatila o čemu se radi. Nasmešila se i klimnula glavom.
- Naravno, bide mi zadovoljstvo - prihvatila je.
- Onda bih vas zamolio da to bude u vašem ateljeu - nastavio je.
- Znate, čitaoci vole da vide umetnike u njihovom okruženju u kome
rade - objasnio je.
- Nema nikakvih problema gospodine Preter, možete dodi sutra
ujutru kod mene pa demo napraviti intervju - ljubazno je odgovorila.
Mladid je zadovoljno klimnuo glavom i nasmešio se.

65
 Knjige.club

- Vrlo ste ljubazni gospođice Karter, videdemo se sutra prepodne

- malo se naklonio i udaljio.
Karin je još uvek zbunjeno gledala za njim, kada je galerista
blago povukao za rukav i prenuo iz razmišljanja.
- Karin, ovo je veliki uspeli za vas, iskoristite ga - nasmešio joj se.
- Hvala vam, i sama sam pomalo iznenađena - priznala je.
- Mislim da nas očekuju zainteresovani trgovci umetninama,
bolje da im se pridružimo - predložio je.
- Naravno, sasvim ste u pravu - nasmešila se i krenula za njim.

Karin se smešila, pozirajudi sa malom Alison Mej za fotografije

koje su trebale da prate intervju koji je dala za časopis „Svet
umetnosti“.
- Odlično - nasmešio se mladi fotograf. - Čitaoci de biti
oduševljeni kada vas vide sa detetom, to uvek izaziva pozitivne
reakcije.
- Hvala vam vi se baš trudite oko mene - zbunjeno se nasmešila,
grledi malu Alison Mej.
- Devojčica vam je preslatka i pravi je anđeo - dodao je,
pomilovavši Alison Mej. - Prelepa je kao i njena mama - posmatrao je
značajno sa osmejkom.
- Previše mi laskate - odvratila je, izbegavši njegov pogled.
- Ne gospođice Karter, samo primedujem nešto što je očigledno.
Divim vam se i kao umetniku i kao ženi - klimao je glavom. - Ne samo
da ste lepi i pametni, ved i vrlo hrabri i samostalni kada ste odlučili
da sami uzgajate dete - zaključio je sa divljenjem.
Karin je bila zbunjena tolikim komplimentima od ovog
nepoznatog mladog čoveka. Njegove reči su joj prijale i vradale joj
poljuljano samopouzdanje. Bila je ponovo lepa i poželjna u nečijim
očima i cenjena kao umetnik u društvu. Osedala je kako u njoj raste
ponos i prkos protiv nepravde koju joj je učinio jedan drugi

66
 Knjige.club

muškarac. Zahvalno se nasmešila mladidu, koji joj je ohrabren

uzvratio osmehom i pogledom punim uzbuđenja.
- Da li bi bilo previše smelo od mene da vas pozovem na večeru
uskoro? - upitao je.
Karin je zaustila da ga odbije, ali se onda zapitala zašto bi uradila
tako nešto. Mladid je bio zgodan i očigledno zainteresovan za nju.
Imala je prava na svoj sopstveni život, bila je mlada i željna izlazaka i
pažnje. Klimnula je glavom i uklonila pramen kose sa lica.
- Zašto da ne? - odvratila je. - Imate moj broj telefona, nazovite
me i dogovoridemo se - prihvatila je.
Lice Neša Pretera zasijalo je od zadovoljstva na ove njene reči.
Karin Karter mu se dopala na prvi pogled i poželeo je da je bolje
upozna. Širila je neki pozitivni magnetizam oko sebe, budedi u njemu
sve vede interesovanje što je duže bio kraj nje. Takav spoj lepote,
talenta i inteligencije retko je sretao u životu i nije želeo da propusti
ovu priliku da pokuša da je osvoji.
- Jako ste me obradovali gospođice Karter - rekao je. - Mogu li
da vas zovem Karin? - upitao je obazrivo.
- Naravno, ja du vas zvati Neš - prihvatila je.
Neš Preter je ustao i pokupio svoju opremu. Bio je više nego
zadovoljan onim što je uradio i unapred se radovao slededem
susretu sa njom. Tako de modi da napiše još bolji članak o njoj,
članak koji de je prikazati izbliza kao ličnost i umetnika. Stegao je
srdačno njenu ruku i pomilovao Alison Mej po kosi.
- Onda, do skorog viđenja Karin - toplo je posmatrao.
- Da - potvrdila je. - Nadam se da de članak biti dobar - dodala je
na rastanku.
- Mora biti dobar kada govori o tebi - odvratio je i. izgubio se niz
hol. Karin je zatvorila vata i nasmejala se sama sebi. Ni sama nije
znala šta to pokušava da uradi ali joj je trenutno prijalo. Bilo joj je
jedino žao što nadmeni Dejvid Atkins nije mogao da vidi. kako joj se
drugi dive i oseti bar trun ljubomore u svojoj praznoj duši

67
 Knjige.club

Dejvid je pokupio poštu i složio je na svom stolu sa namerom da

je kas nije prelista, kada je odjeknulo zvono na vratima. Nije
očekivao nikoga, pa je osluškivao da čuje ko dolazi. Odmah je
prepoznao visoki, pomalo piskavi glas Marte Koler i nezadovoljno
stisnuo usne. Pošao joj je u susret i dočekao na vratima radne sobe.
- Zdravo Dejvide, dragi - zacvrkutala je kada ga je videla i
obisnula mu se oko vrata. - Ti si me potpuno zaboravio - prekoreia ga
je.
- Zdravo Marta - odvratio je, skidajudi njene ruke sa svog vrata -
Naravno da nisam.
- Ne bih rekla da je tako, od odmora mi se nisi javljao, pitala sam
se šta se događa s tobom - dodala je, pravedi zabrinuto lice.
- Uzalud si brinula - nasmešio se i iskrivio usne cinično. - Sasvim
sam dobro.
- Zašto mi se onda nisi javio, još si ljut? - mazno se smešila
Dejvidovo kiselo lice bilo joj je dovoljno da shvati da nije došla u
pravom momentu. Ipak je odlučila da pokuša da ga odobrovolji, jer
se nije lako mirila sa porazom.
- Dobro, nedemo više o tome, došla sam iz drugog razloga -
promem la je temu.
- Kakvog razloga? - upitao je Dejvid mrzovoljno.
- Dobila sam ulaznice za premijeru najnovije hit predstave, čuo
si ved, svi pričaju o tome - podsetila ga je.
- Da, čuo sam, pa... - čekao je da dovrši.
- Pa sam došla da te povedem sa sobom i nateram da se vratiš
društvenom životu - zaključila je, popravljajudi frizuru. - Ti kao
poznati pisac moraš biti u toku svih umetničkih događanja u gradu,
nije dobro da se povlačiš i izoluješ - zaključila je mudro.
Dejvid je razmišljao o njenim rečima i zaključio da je ovoga puta
verovatno u pravu. U poslednje vreme se potpuno izolovao, nije
izlazio u društvo, niti sretao prijatelje. Knjiga koju je izdao dobro se
prodavala, ali je nedostajalo i malo njegovog angažmana oko njene

68
 Knjige.club

popularizacije. Ovakve premijere bile su idealna prilika za tako nešto

i trebalo bi da bude zahvalan Marti koja je toliko brinula o njemu.
Odjednom ga je obuzeo osedaj krivice zbog svog grubog ponašanja
prema njoj.
- Moram da priznam da me iznenađuješ Marta - blago je rekao.
- Nisam ni bio svestan koliko vrediš - dodao je, ovlaš poljubivši njen
obraz.
Marta se pobedonosno osmehivala, sredna što je uspela u
svojoj nameri. Dejvid Atkins de ipak biti njen, bez obzira šta se to, ili
ko se to motao po njegovoj glavi. Nasmešila mu se ljupko i pogledala
na sat.
- Zaboga Dejv, moraš požuriti sa pripremama, zakasnidemo na
početak predstave - iznenađeno je uzviknula.
- Ne brini Marta, ima dovoljno vremena - umirio je i krenuo put
svoje sobe da se presvuče.

Neš Preter je zaustavio automobil ispred kude Karin Karter i

pogledao na sat. Stigao je malo ranije nego što je bilo dogovoreno,
pa je ostao da sedi unutra i razmišljao. Bio je ponosan što je uspeo
da nabavi ulaznice za premijeru pozorišne predstave o kojoj su svi
govorili i najvaljivali je kao veliki hit. Karin de se lepo provesti sa njim,
a on de uživati da bude viđen sa tako lepom ženom i umetnicom o
kojoj se govorilo i pisalo. Proverio je da li se cvede, koje je kupio, nije
zgužvalo i malo poravnao sjajni papir Ponovo je pogledao na sat i
odlučio da krene. Pozvonio je na interfon i sačekao da se javi.
- Karin, Neš je - rekao je, kada je čuo njen glas.
- Uđi - rekla je i otvorila vrata.
Karin ga je dočekala u prekrasnoj crvenoj haljini koja je otkrivala
njen fini dekolte i duge noge koje su provirivale iz dugog šlica kada je
koračala. Kosu je podigla i skupila na vrhu glave, a na lice stavila
šminku tophh boja koja je naglašavala boju njenih očiju. Neš
naprosto nije mogao da odvoji oči od nje.

69
 Knjige.club

- Izgledaš božanstveno - priznao je naglas ono što je mislio.

- Hvala ti Neš, odlučila sam da se za ovu priliku posebno
obučem - skromno se sme šila.
- Nisi pogrešila, bideš najlepša žena tamo - odmahivao je
glavom, zadivljeno je posmatrajudi.
- Ponovo mi laskaš i trudiš se da me staviš u neugodnu poziciju -
odgovorila je. - Hodeš li možda neko pide pre nego što krenemo? -
ponudila ga je.
- Ne bih, hvala, bolje je da stignemo ranije jer se očekuje velika
gužva, a i treba da vidimo sva ta poznata lica - dodao je kroz smeh.
Karin se nasmejala i krenula po torbicu i ogrtač. Neš je požurio
da joj pomogne da obuče pelerinu oivičenu krznom i udahnuo miris
njenog parfema.
- Zaista si zanosna večeras - ponovo je rekao očiju punih
divljena. - Vrlo sam sredan što izlaziš baš sa mnom - dodao je.
Karin mu se prijateljski osmehnula i uzela tašnicu iz njegove
ruke. Njegova raka se zadržala u njenoj malo duže nego što je bilo
potrebno, pa se Karin zbunjeno nasmešila i izvukla ruku iz njegove.
- Bolje da krenemo, moramo da vidimo sva poznata lica - sa
smeškom je rekla, da bi prikrila da je zbunjena.
- Naravno Karin, kako ti kažeš - spremno je prihvatio.

Dejvid je držao Martu pod ruku, a drugom rukom je držao čašu

sa pidem. U holu pozorišta vladala je neopisiva gužva i graja, mnogi
poklonici umetnosti su se okupili da bi videli premijeru koja se dugo
najavljivala i očekivala u gradu. Drugi pak, preferirali su da sami budu
viđeni u tom mnoštvu poznatih likova i tako postanu zapaženi i
ubrojani među značajna imena. Dame su priliku iskoriste da se
pokažu u najboljoj garderobi i da pokažu sjaj i skupocenost svoga
nakita, dok su gospoda radije govorila o svojim poslovnim uspesima,
a poneki i uspesima kod žena, pazedi da ne budu primedeni od svojih
supruga. Svuda se čuo veseli smeh i zvonki glasovi, zveckanje tananih

70
 Knjige.club

čaša u kojima se penušao šampanjac, blistali su osmesi, pomalo

izveštačeni i neprirodni. Dejvid je posmatrao to šarenilo oko sebe,
zapažajudi iskusnim okom pisca sve detalje koje de nekada u
bududnosti iskoristiti za neku od svojih knjiga. Marta je oslonjena na
njegovo rame srkutala šampanjac i razgledala okolinu, smešedi se tu
i tamo po nekoj poznatoj osobi.
- Sjajna atmosfera, zar ne? - zadovoljno je posmatrala Dejvida.
- Da, ako je to ono što čovek voli - odvratio je pomalo odsutno.
Marta se okrenula i potražila društvo na drugoj strani, videvši da je
Dejvid u jednom od svojih raspoloženja. Ona je iskreno uživala u
događaju sezone i nije imala nameru nikome da dozvoli da joj
pokvari to zadovoljstvo. U grupi nedaleko od sebe je primetila jednu
od svojih prijateljica, pa joj je mahnula i krenula da je pozdravi.
- Idem da pozdravim neke prijatelje - dobacila mu je preko
ramena. - Hodeš li sa mnom?
- Samo ti idi - odvratio je nezainteresovano i nastavio da gleda
okolo. Marta je slegla ramenima, kao da se radi o beznadežnom
slučaju i krenula. Dejvid je otpratio pogledom i nastavio da posmatra
okupljeni svet, kada mu se pogled prikovao zajedno lice. U gužvi
nedaleko od njega, primetio je Karin u društvu jednog visokog
muškarca. Pogled mu je šetao od nje do njega, vradajudi se ponovo
na nju. Nikada je nije video tako lepo odevenu, nikada nije lepše
izgledala. Duga haljina vatrene boje isticala je finu boju njene kože,
nalik na svezu breskvu, a oči su joj svetlucale, istaknute nežnom
šminkom. Nije bio u stanju da odvoji oči od nje, netremice je
posmatrao neko vreme, dok nije osetila da je neko posmatra i
skrenula pogled ka njemu. Brzo je okrenuo glavu na drugu stranu i
srknuo malo iz čaše, krijudi pogled. U telu mu je vrilo od iznenadne
uznemirenosti, što od pogleda na nju, to i od neočekivanog izliva
ljubomore kada je video u društvu drugog muškarca. Osedao je da ga
posmatra, ali se nije usuđivao da ukrsti pogled sa njenim. Pridružio
se Marti i njenim prijateljima, najednom ne želedi da bude sam.
Odsutno je slušao njihov razgovor, u sebi razmišljajudi o Karin i
nesvesno prizivajudi u sedanje njihove zajedničke trenutke. Zvono
koje najavljuje početak predstave, prenulo ga je iz razmišljanja.

71
 Knjige.club

Odahnuo je, sredan što de modi da se skrije u tamu sale i nastavi

svoje razmišljanje neometano. Posle nekog vremena, uspeo je da se
usredsredi na predstavu i sa zadovoljstvom se uključio u događaje na
sceni i isključio misli koje su ga proganjale. Na kraju prvog čina,
zajedno sa Martom je izašao u hol pozorišne dvorane i ponovo
potražio pide. Marta ga je zabrinuto posmatrala, videvši da se nešto
čudno događa sa njim.
- Šta ti je Dejvide, potpuno si odsutan i uopšte me ne slušaš? -
pomalo uvređeno ga je upitala.
Dejvid se prenuo i pogledao je pogledom koji je delovao prazno.
- Izvini, komad me je ponukao da razmišljam o nečemu
vezanom za moj novi roman - u trenutku se smislio.
- Mislila sam da ti je moje društvo možda nezanimljivo? - dodala
je, trudedi se da prikrije ljutitost koja se videla u njenom glasu.
- Ne vidim zašto se nalaziš uvređenom zato jer sam na trenutak
odlutao u mislima - odvratio je neraspoloženo.
Marta je slegla ramenima, a njegove oči su ponovo počele da
pretražuju pozorišnu dvoranu, tražedi jedno lice. Ugledao je, smejala
se i naslanjala na ruku visokog muškarca koji je prosto gutao očima.
Bilio je očigledno da mu se Karin dopada i to nije pokušavao da
prikrije. Novi talas ljubomore i besa zapljusnuo je Dejvidovo lice,
terajudi ga da zadrhti od ljutine. Posmatrao ih je mrko, nesvesno se
mrštedi. Marta je posmatrala njega i pogledom pratila kuda gleda.
Primetila je visoku devojku i njenog pratioca i devojka joj se učinila
poznatom. Najednom joj je sinulo odakle poznaje devojku.
- Dejvide, zar ono nije tvoja bivša domadica? - iznenađeno je
upitala. Dejvid se osvrnuo ka njoj i shvatio da je primetila njegov
pogled upuden onim dvoma. Nije imao kud, sem da prizna da je u
pravu.
- Da, baš sam ih malopre primetio i iznenadio se da ih vidim
ovde - odgovorio je, trudedi se da zvuči nehajno.
- Da, šta jedna takva prostakuša traži na ovako elitnom mestu -
sa mpodaštavanjem je prokomentarisala Marta.

72
 Knjige.club

- Ne vidim zašto si tako zajedljiva Marta - ljutito ie piekinuo

Dejvid. - Svako ima pravo da bude ovde - nastavio je da je brani.
Marta ga je iznenađeno pogledala, začuđena njegovim
odgovorom. U najmanju ruku je očekivala da je podrži, a ne da još i
brani tu devojku.
- Ne znam zašto je braniš kada znaš kakva elita ovde može da
dođe večeras - uvređeno je odvratila. - Uostalom, takvim nije mesto
u pozorištu, ved u kuhinji - dodala je cinično.
U Dejvidu je pokuljao bes, čuvši njen otrovni komentar. Makar i
ako nije imao najbolje mišljenje o toj devojci, stvari koje je Marta
izrekla o njoj su u najmanju ruku bile netačne i neopravdane.
Uhvatio je Martu za golu mišicu i uneo joj se u lice.
- Nemoj tako da govoriš o njoj, uopšte je ne poznaješ i nemaš
prava da je ružiš tim svojim dugačkim jezikom - zarežao je kroz zube.
Marta se istrgla iz njegovih ruku, zaprepašdeno ga gledajudi.
Gledala je čas u svoju ruku na kojoj su se ocrtali tragovi njegovog
stiska, čas u njegovo besno lice.
- Pitam se šta je to sa tobom, Dejvide, ponašaš se kao da si
zaljubljen u nju - drhtavim glasom je rekla. - Strašno si me uvredio i
da nismo na ovakvom mestu, odmah bih otišla odavde - dodala je
plačnim glasom.
Dejvid je i dalje ljutito sevao očima, gledajudi naizmenično u nju
i u dvoje mladih koji su se nečemu zdušno smejali. Bes je kuljao u
njemu, želeo je da im priđe i prekine njihovo zadovoljno smeljujenje
i dobro raspoloženje. Samo su ga civilizacijske norme zadržale na
mestu i naterale da se uzdrži. Marta je stajala kraj njega, oborene
glave, trljajudi bolno mesto i unezvereno gledajudi oko sebe, plašedi
se da je neko primetio šta se upravo dogodilo. Sredom po oboje,
zvonce je ponovo prekinulo napeti trenutak i povelo ih u
unutrašnjost pozorišne sale. U tami su oboje prebirali svoje misli,
ljuti i uvređeni svako iz svojih razloga.

73
 Knjige.club

Karin je bila uznemirena i kao na iglama. Od kako je primetila

Dejvida u pozorištu, nije imala mira i više se nije osedala lepo i
prijatno kao na početku. Pitala se zašto se sudbina i dalje poigrava sa
njom, stalno je terajudi da se suočava sa njim i podseda je na sve ono
što je želela da zaboravi. Dlanovi su joj se znojili, a srce ubrzano
kucalo. Bila je sredna što njen pratilac ništa nije primetio, jer nije
znala kako bi mu objasnila zašto je takva. On se trudio da je zabavi
svojim pričama, a ona se pravila da ga pažljivo sluša i uživa u svemu.
Na silu se smejala njegovim šalama i delovala kao da je to sve
zanima, dok su joj zapravo misli bile kraj jednog drugog čoveka.
Videla ga je kraj visoke plavuše koju je znala od ranije i zaključila da
se ništa nije promenilo u njegovom životu. I dalje je živeo raskalašno
i bahato, uopšte se ne interesujudi za posledice takvog njegovog
ponašanja. Gorčina joj se sakupila u grlu, kao da je želela da je uguši.
Zarila je nokte u dlanove i prisilila sebe da prekine da misli o njemu.
Nije bio vredan njenih briga i osedanja, znala je to.
Dejvid je nervozno vozio do Martine kude, usput ne progovorivši
ni reč. Marta se skupila na svom sedištu, uvređena i ljuta. Stezala je
svoju tašnicu, jedva čekajudi da stigne i pobegne od Dejvida. Nije
imao pravo da se tako ponaša prema njoj, nije to zaslužila nakon
svega što je pokušala da učini za njega. Nije više želela da ga vidi niti
čuje za njega. Preko ovakvih stvari nije bila u stanju da pređe i nije
imala nameru da mu oprosti. Tako se nikada niko nije ponašao
prema njoj i nije imala želju da doživi nešto slično ponovo sa njim. To
više nije bio isti čovek koga je upoznala, zadovoljan i uvek dobre
volje, pretvorio se u neko mračno bide koje je plašilo. Kada je
zaustavio ispred njene kude, okrenula se ka njemu i uvređeno ga
pogledala.
- Nema potrebe da me pratiš, mislim da smo došli do tačke
preko koje nema prelaza - gordo je rekla. - Žao mi je Dejvide, ali ovo
je nešto što si izabrao ti a ne ja - zaključila je i ne čekajudi odgovor
krenula ka svojoj kudi.

74
 Knjige.club

Dejvid je gledao za njom, osedajudi posle svega samo veliko

olakšanje i ništa više. Bio je siguran da je tako bolje za oboje i laknulo
mu je što je ona prva poželela kraj. Zalupio je otvorena vrata
automobila i uz škripu kočnica krenuo. Želeo je samo da se zatvori u
svoju sobu i izbriše sve iz glave.

Lampa je gorela iznad kreveta u kome je Dejvid ležao i listao

časopise. Dohvatio je časopis iz sveta umetnosti i kulture i nehajno
okretao strane. Nekoliko fotografija mu je privuklo pažnju i nateralo
ga da se zaustavi i malo bolje pogleda. Nije bilo sumnje da je na
fotografijama bila Karin sa Alison Mej i to u nekakvom studiju ili
ateljeu. Preleteo je pogledom članak i na svoje zaprepašdenje
shvatio da je uopšte ne poznaje. Posle toliko vremena on je sada
saznao ko je i čime se ona zapravo bavi. U članku se pominjala i
jedna poznata galerija i izložba njenih slika. Ponovo se vratio na
fotografije i posmatrao ih. Njeno lice se blago smešilo, otkrivajudi
njenu nežnu prirodu. Na drugoj fotografiji toplo je grlila devojčicu,
koja se ugnjezdila u njenom naručju. Zadrhtao je od pogleda na ta
dva lica i počeo ponovo da razmišlja o svemu. Da li je zaista bilo
mogude da ono što mu je rekla bude istina, a ne gruba i neukusna
šala? Da li je zaista on mogao da bude otac tog malenog bida koje je
tako zavoleo dok je bila u njegovoj kudi? Odmahivao je sa nevericom,
pitajudi se zašto se to baš njemu događa. Mučila ga je činjenica da je
osetio užasnu ljubomoru kada je video sa drugim muškarcem i zbog
čega se tako osedao. Sam sebi je rekao da ne treba da brine zbog
toga, verovatno je to neka njena nova žrtva koju pokušava da ulovi
istom pričom kao i njega Zatvorio je časopis i ugasio lampu. Iako je
čvrsto zatvorio oči i odlučio da spava i ne misli na to, njena slika mu
je titrala pred očima i nije mu davala mira. To izazovno telo i duge
noge koje su izvirivale iz dubokih šliceva, izazivale su u njemu
osedanja koja nije želeo da prizna. U glavi mu je odzvanjao zvuk
njenog smeha koji je čuo i kidao mu prenapregnute nerve. Odbacio
je prekrivač i nervozno ustao iz kreveta.

75
 Knjige.club

- Do đavola sa njom! - besno je procedio kroz zube.

Zurio je u mrak i grizao usnu, razmišljajudi šta sada da preduzme
i prekine tu glupu agoniju.
Karin se ljubazno smešila grupi posmatrača koji su gledali njene
slike. Morala je da udovoljava njihovim ponekad besmislenim
pitanjima, jer su to bili njeni potencijalni kupci. Noge su je bolele od
stajanja, a u stomaku je osedala grč. Brinula je za devojčicu koju je
ostavila samu sa novom bebisiterkom koja joj nije ulivala poverenja.
- Kojom ste ovo tehnikom radili? - upitala je gospođa sa šeširom,
trepdudi sitnim očima koje su se još više smanjile usled njene
preterane težine.
- Ulje na platnu gospođo - trudila se da deluje prijatno i ostavi
dobar utisak. - Da li vam se dopada? - uzvratila je pitanjem.
- Ne naročito - žena je gledala prezrivo. - Više volim pejzaže -
zaključila je.
Karin je htela da joj kaže da onda nema šta da traži na toj izložbi,
ali se ugrizla za jezik i predutala. Nije smela sebi da dozvoli da se
spušta na taj nivo i uplide u besmislene rasprave, zato se samo kiselo
nasmešila i krenula do sledede grupe posetilaca. Na njenu radost, tu
je bilo nekih pravih poklonika njenog rada, te je sa uživanjem
saslušala pohvale i pozitivne kritike,
- Gospođica je vrlo taientovana, iako to vesto krije - začula je
poznati glas iza sebe.
Iznenađeno se osvrnula i susrela sa Dejvidovim ledenoplavim
očima. Poželela je da se zemlja otvori pod njom i da nestane, ali nije
imala kud. Vratila se grupi sa kojorn je razgovarala, ignorišudi njegov
komentar.
- Možemo li da razgovaramo? - upitao je, stavljajudi ruku na
njeno rame.
Karin je zadrhtala od njegovog dodira, a kolena su joj klecala.
Želela, je da izbegne svaki kontakt sa njim, ali u ovoj situaciji nije
imala kud. Nemo je klimnula glavom i krenula u kancelariju iza.
Dejvid je dutke pratio, a na potiljku je osedala njegov pogled.

76
 Knjige.club

Propustila ga je da uđe i zatvorila vrata. I pre nego što se okrenula,

Dejvid je počeo da govon.
- Zašto mi nisi rekla istinu o sebi? - upitao je.
Karin je razmišljala šta da mu odgovori, i da li uopšte da mu
odgovori na to pitanje. Ipak, pristala je na razgovor i zato se
polagano okrenula i. zagleda se u njegove oči.
- Mislila sam da te ništa u vezi sa mnom ne interesuje - odvratila
je. - Odakle sada iznenada to interesovanje? - uzvratila je pitanjem.
Dejvid se trenutno zbunio njenim recima i našao u situaciji da
ne zna šta bi rekao. Slegao je ramenima i počešao se po čelu.
- Ne volim kada me ljudi lažu - na brzinu je smislio.
- Ionako smatraš da sam lažov, pa zašto da ne i to? - drsko ga je
posmatrala.
- To nema veze sa onom drugom pričom - odmahnuo je rukom. -
Bar za ovo nisi morala da lažeš - zaključio je mrko.
Imala sam svoje razloge - odvratila je Karin istim tonom. - Imaš li
još neko pitanje ili je kviz završen? - podbočila se kao da se sprema
da mu se suprotstavi.
Dejvid je posmatrao i pitao se ko je zapravo ta devojka i koliko
različitih ličnosti nosi u sebi.
- Nisi mi jasna Karin - priznao je. - Pitam se koju igru igraš? Karin
se nasmejala gorko, želedi da mu kaže sve što joj je ležalo na srcu, ali
se zaustavila i predutala. Bila je i suviše povređena da bi to javno
priznala pred njim. Želela je da sačuva bar to malo dostojanstva što
joj je ostalo i deluje kao da ne haje za njegove grube reči koje su joj
cepale srce.
- Kao što si mogao da vidiš, imam posla i nemam vremena za
gubljenje - gordo je rekla. - Ako bi to bilo sve...
Dejvid se spremao da joj odgovori, kada se na vratima začulo
kucanje. Vrata su se otvorila i provirio je muškarac koga je ved video
sa njom u pozorištu.
- Izvinite! Tražio sam te Karin, pa su me uputili ovde - rekao je
obradajudi se Karin.

77
 Knjige.club

Nežan i prijateljski osmeh na njenom licu, upuden mladidu,

naterao je bes u Dejvidove obraze. Stegao je ljutito pesnice i mrko
osmotrio muškarca.
- Vidite valjda da razgovaramo - umešao se grubo.
Mladid ga je začuđeno pogledao, čudedi se njegovom
neprijateljskom ponašanju.
- Ved sam se izvinio što vas prekidam, hteo sam da razgovaram
sa Karin - odvratio je.
Dejvid je zaustio da ponovo nešto kaže, ali ga je u tome sprečila
Karin.
- Mi smo ved završili razgovor i nisi nas prekinuo u ničemu -
odvratila je, gledajudi ljutito u Dejvida.
Mladid joj se ljubazno nasmešio, a potom mrko pogledao
Dejvida. Dva muškarca su se neprijateljski posmatrala, kao da
odmeravaju svoju snagu i bore se na nevidljivom bojnom polju. Karin
je stajala između njih i zabrinuto ih posmatrala.
- Ovaj razgovor ne smatram završenim - muklo je rekao Dejvid. -
Nastavidemo ga drugom prilikom - besno je zaključio i izašao iz
kancelarije, snažno tresnuvši vratima.
Ono dvoje su gledali za njim, začuđeno i uznemireno.
- Šta je ovo bilo? Ko je ovaj čovek i zašto se tako ponaša? -
obasuo je pitanjima.
Karin nije bila raspoložena da razgovara o tome.
- Ne bih sada o tome, umorna sam i ne želim da govorim o tome
- odvratila je.
Neš je nežno pogledao i obgrlio njena ramena zaštitnički.
- Ako ti je potrebna pomod ili zaštita, znaš da možeš da računaš
na mene - rekao toplo.
- Nije tako strašno kao što izgleda - prisilila se na smešak. -
Uostalom ne zaboravi da sam sada velika devojčica i umem da vodim
brigu sama o sebi.
- Znam da jesi, ali ipak du biti tu ako ti zatrebam - dodao je. - Ti
znaš šta osedam prema tebi - dodao je.

78
 Knjige.club

Karin je oborila pogled i nežno se oslobodila njegovih ruku.

- Hvala ti na brizi, imadu to u vidu - pravila se da njegove
poslednje reči nije čula.
- Ti si mi se dopala na prvi pogled, Karin - nastavio je. - Od prvog
trenutka me osvojila tvoja čistota i iskrenost tvoje duše.
Karin je bila umorna od svega, previše opteredena i svojim
osedanjima da bi mogla da podnese i tuđa. Želela je da pobegne od
svih i ostane sama.
- Oprosti, ali nisam u stanju da ti uzvratim - odvratila je
nervozno. - Žao mi je.
Neš je pogledao razočarano, ali se brzo pribrao i nasmešio.
- Imam jednu dobru osobinu, a to je da se ne predajem tako
lako - rekao je kroz smeh. - Kao iskusan novinar moram da budem
uporan i da ne odustajem lako od onoga do čega mi je stalo - smešio
se, krijudi nezadovoljstvo.
- Ti si dobar mladid Neš i sigurna sam da deš veoma usrediti
neku devojku - rekla je zbunjeno.
U sebi je zažalila što ona ne može da uzvrati na njegova iskrena
osedanja, ved je srce poklonila nekom ko to nimalo ne zaslužuje.
- To može da znači samo jedno - rekao je muklo. - Postoji neko
drugi?
Karin je odgovorila samo klimanjem glave, ne usuđujudi se da ga
pogleda. Bilo joj je žao što mora da povredi tog mladida, čoveka koji
to nije zaslužio, dok je njeno srce žudelo za nekim drugim ko ga je
grubo odbacio i gazio.
Neš je skrušeno posmatrao nekoliko trenutaka, a onda se
ponovo nasmešio.
- Ništa me ne košta da čekam, vremena imam na pretek - rekao
je. - Možda de se jednoga dana stvari promeniti?
Karin je predutala na ovo pitanje, ne želedi da mu razbije i
poslednju iluziju. Nije imala snage da ga potpuno razočara, bilo joj je
žao što ne može biti drugačije.
- Izvini, moram da se vratim, neki ljudi me čekaju - rekla je,
izbegavši da odgovori na njegovo pitanje.

79
 Knjige.club

- Naravno, previše sam te zadržao - prihvatio je spremno i prišao

joj malo bliže. - Mogu li da te pozovem da se vidimo ovih dana?
- Naravno, Neš - nasmešila se ljubazno. - Bide mi drago.
- Onda, do skorog viđenja - pozdravio je i izašao.
Kada je najzad ostala sama, Karin je teško uzdahnula i prošla
rukama kroz kosu. Glava je počinjala nesnosno da je boli i nije imala
više nimalo snage za bilo šta. Poželela je da se što pre vrati u svoj
dom i uživa u svojoj prelepoj devojčici.

Dejvid je bio odlučan da stane na kraj besmislenim osedanjima

koja nije mogao da izbaci iz sebe, a koja su ga stalno iznova vradala
do Karin. Ma koliko se trudio, nije bio u stanju da je zaboravi i nastavi
dalje sa svojim životom. Izlasci sa drugim devojkama to nisu mogli da
poprave, naprotiv, posle svakog takvog izlaska osedao se još gore.
Njegovo srce je tražilo samo jednu, a razum odbijao da to prihvati.
Bio je ljut na nju, kao da je ona nekim nevidljivim sredstvom
upravljala njegovim osedanjima i poigravala se njima. Još gore od
toga, stalno je razmišljao o njoj i nepoznatom mladidu i zamišljao
scene od kojih bi ga zaboleo stomak a u ušima zujalo. Besneo je u
sebi što ne može da ih izbaci iz glave i smejao se sam sebi što se
njemu tako nešto događa. Imao je neograničen izbor pred sobom, a
on se zakačio za devojku za kojom se nekada ne bi ni osvrnuo. Pitao
se šta ga je to privuklo njoj, šta je nosila u sebi što je izazvalo takvu
buru u njemu. Sipao je još jedno pide i ispio ga nadušak. Njegova
vrelina koja mu je zaparala grlo, kao da ga je malo osvežila i dala mu
novu snagu. Ona je ionako ved pronašla novu žrtvu i sve je bilo pot-
puno besmisleno. Mladid je očigledno bio vrlo zainteresovan za nju,
a ona de obezbediti svoju i bududnost svog deteta sa njim. Spustio je
čašu na sto i odšetao do kupatila. Osedao je da de mu vruda kupka
osvežiti telo i misli i pomodi mu da se opusti i zaboravi na sve.

80
 Knjige.club

Karin je sedela na klupi u parku i sa užitkom posmatrala Alison

Mej kako se igra u pesku sa drugom decom. Pružala joj je takvo
zadovoljstvo i sredu, za koju nije ni sanjala da postoji. Bilo joj je drago
što je iz te nesredne ljubavi ponela tako lepu uspomenu, iako je ona
bolno podsedala na one stvari koje bi najradije zaboravila. Pogledala
je na sat i shvatila da je vreme neverovatno brzo prošlo. Bilo je ved
podne i vreme da se vrate radi devojčicinog odlaska na spavanje.
- Alison Mej! - doviknula je detetu koje se bezbrižno igralo
trpajudi pesak u koficu. - Vreme je da krenemo kudi, pokupi stvari.
Devojčica joj je dobacila pogled i smešak i poslušno pokupila
svoje igračke iz peska. Dotrčala je do majke i predala joj koficu i
lopatice.
- Bravo dušo - pohvalila je Karin. - Ti si jako dobra devojčica.
Devojčica se ljupko nasmešila i podmetnula rumeni obraz majci na
poljubac. Karin se zadovoljno nasmejala i zvučno je poljubila.
- Hajdemo dušo, vreme je za užinu i spavanje - rekla je i uhvatila
dete za ruku.
Devojčica je veselo skakutala kraj nje, trudedi se da održi korak.
Park je bio nedaleko od njihovog stana, pa su vrlo brzo stigle do
ulaza. Taman kada su se spremale da uđu, zvuk nečijeg glasa ih je
zaustavio.
- Karin! - ponovo se oglasio glas iz blizine.
Karin se iznenađeno osvrnula i videla visoku Dejvidovu priliku.
Stajao je poguren kraj automobila i očigledno ih čekao. Bila je toliko
iznenađena, koliko i zbunjena ovom neočekivanom posetom i pitala
se šta ona znači. Prišla mu je bliže, čekajudi da on prvi progovori.
- Moram da te pitam neke stvari - muklo je rekao.
Karin je dutala, samo je jače stegla malenu ruku koju je držala.
- Mislim da je bolje da odemo gore i da razgovor nastavimo
pošto stavim dete na spavanje - odvratila je, a glas joj je zvučao
tvrdo, skoro grubo.

81
 Knjige.club

Dejvid je klimnuo glavom i krenuo za njima. Posmatrao je

devojčicu koja je porasla i promenila se od vremena kada je on
poslednji put video. Zapazio je da ima svetle oči, plave kao nebo i
tamnu kosu. Pomalo je podsedala na Karin, ali ne previše. Zapitao se
da li liči na njega, ili samo umišlja? Karin je otvorila vrata i ponudila
ga da sedne.
- Sačekaj me, nedu dugo - rekla je i povela dete u drugu sobu.
Dejvid je razgledao po sobi, ispitujudi detalje kao da de u njima
pronadi odgovore na svoja pitanja. Sve je bilo uredno i čisto, sem
poneke zaboravljene igračke u uglu. Stan je odisao jednostavnošdu i
bojama prirodnog drveta, zračio je toplinom i ljubavlju koja se tu
davala. Mogao je da oseti kakva nežnost postoji između majke i
deteta i kroz nerve mu je prostrujalo čudno uzbuđenje. Ustao je i
počeo da šeta po prostoriji. Iza drugih vrata video se atelje koji je
odmah prepoznao po slikama iz časopisa i radoznalost ga je naterala
da uđe i pogleda izbliza. Platno na kome je radila bilo je podignuto
na postolje, a pribor složen na stolu kraj njega. Nekoliko slika bilo je
prislonjeno uza zid, pa im je prišao i počeo da ih razgleda. Bila su to
uglavnom apstraktna dela kakva je video i na izložbi, ali kada je
okrenuo poslednju sliku u nizu, pogled mu se sledio na njoj. Bio je to
njegov portret, divno urađen, sa platna su ga posmatrale tople
zelene oči, a na uglovima usana titrao je osmeh, tako karakterističan
za njega da je i sam morao da se zadivi umedu autora i njegovom
oštrom oku. Začuo je otvaranje vrata na dnu hodnika, pa je brzo
složio slike i vratio se u sobu.
- Izvini što si ovoliko čekao, morala sam da je presvučeni za
spavanje - rekla je Karin.
- Nema problema, nije mi smetalo - odvratio je, gledajudi je
čudno. Karin je sela naspram njega i čekala da joj objasni razlog ove
posete.
Dejvid je samo dutao i posmatrao je, kao da je vidi po prvi put.
- Rekao si da želiš da razgovaramo o nečemu - rekla je, želedi da
ga podstakne da otkrije razlog.
- Ah, da - prisetio se. - Pa to se tiče one neverovatne priče koju
si mi onda ispričala - rekao je.

82
 Knjige.club

Karin je izvila ljutito obrve, ali se uzdržala od komentara i

sačekala da nastavi.
- Razmišljao sam dugo o tvojim recima i zaključio da ne želim i
da je da živim u neizvesnosti - nastavio je. - Moram da znam da li je
to istina i da li je Alison Mej zaista moje dete? - prevalio je preko
usana.
Kann je duboko udahnula vazduh i počela u sebi da broji da bi
obuzdala bes koji se skupljao u njoj. Nije imao nikakvog prava tako
da razgovara sa njom, nije tražila ništa od njega, a najmanje njegovo
milosrđe.
- To je davna prošlost i nema razloga dizati je na površinu -
polako je izgovorila. - Nas dve sasvim dobro živimo i ovako i ništa
nam ne nedostaje - zaključila je.
Dejvidovo lice je prebledelo, usne se stisle.
- Mislim da imam prava da znam - pobunio se.
- Koja prava zahtevaš! - pokuljao je bes iz Karin. - Odbacio si nas
i prezreo kada si nam bio potreban, a sada tražiš prava! - vikala je. -
Bolje je da nisi dolazio da nas uznemiravaš.
Dejvid je stegao zube i prisilio se da ostane miran. Sačekao je da
se njen bes stiša pre nego što je nastavio.
- Ako je sve to tačno onda sam ti naneo veliku nepravdu Karin -
rekao .je. - Zato želim da znam.
Bes je nestao iz Karin, a namesto njega obuzela je iznenadna
tuga i nemod. Prisetila se svih svojih usamljenih dana i sati koje je
provela misledi na njega, sve gorčine koju je dugo gutala i suze su
same počele da klize niz njeno lice. Dejvid je ustao i klekao kraj nje.
- Kaži mi - rekao je tiho. - Je li sve bila istina?
Kann nije imala snage da govori. Klimnula je glavom i pokušala
da sakrije lice rukama. Dejvid je uhvatio za ruke i prisilio da ga
pogleda.
- Zašto mi nisi odmah sve rekla? Zašto? - upitao je.
Kann je skrivala pogled, nije želela da vidi bol koji je krila u duši.
- Mislila sam da deš to shvatiti kao pokušaj da te nateram na
nešto što ne želiš. Među nama rada nije bilo ničega, sem jedne nodi

83
 Knjige.club

koju si ti odmah zaboravio - objašnjavala je. - Šta sam mogla da

uradim?
Dejvid je posmatrao to voljeno lice i sada je bio siguran da je sve
istina. Prepoznao je to u njenim očima, iskrenim i bistrim koje nisu
umele da sakriju njena osedanja.
- Razumem - rekao je tiho. - Ali trebalo je da i ti razumeš mene -
dodao je. - Sve je to zvučalo neverovatno i suludo da bih mogao da
shvatim i poverujem. Trebalo je da te bolje poznajem i da znam... -
zamišljeno je dodao.
Kann je sa nevericom slušala i pokušavala da shvati. Zar je
mogude da joj Dejvid to govori i da joj veruje? U njegovim očima je
videla upravo to, ono što nije verovala da de se ikada dogoditi.
- Da li to znači da mi sada veruješ? - upitala je, da bi bila sigurna.
- Da. verujem ti i znam. da je tako kako si mi rekla - potvrdio je.
Oboje su zadutali, svesni da se među njima dogodilo nešto o čemu
nisu ni sanjali da de se dogoditi. Dejvid je posmatrao nežno, kao
nikada pre, a Karin je osedala kako je sve više zbunjuje.
- Znam da bi bilo previše - nastavio je - ali ipak se pitam da li ima
neke šanse da mi oprostiš za nepravdu koju sam ti naneo? - Oči su
mu sjajile dok je čekao njen odgovor.
Karin je dutala, nije znala šta bi trebalo da mu odgovori. Bilo joj
je jasno da se iskreno kaje i nije uživala da ga muči.
- Naravno, Dejvide, potpuno si slobodan da nastaviš svoj život i
nemoj više da se optereduješ sa tim - odvratila je, trudedi se da zvuči
hrabro i nehajno.
Dejvid je iznenađeno pogledao, a potom se nasmešio.
- Imam i ja tebi nešto da priznam - rekao je i uhvatio je za ruku. -
Ne mogu da nađem onakvu domadicu kakva si ti bila, pa ako bi htela
da se vratiš... - posmatrao je sa šeretskim osmehom.
- Mislim da nema razloga da se šališ na moj račun, nisam to
zaslužila - uvređeno je odvratila.
- Ali to nije bila uvreda ved ponuda - nastavio je Dejvid. Karin ga
je mrklo odmerila i izvukla ruku iz njegove.

84
 Knjige.club

- Hvala na ponudi, ali posao ved imam, kao što znaš - odvratila je
ponosito.
Dejvid je ponovo uhvatio njenu ruku i stegao je.
- Nisi me razumela - rekao je. - Ponuda se nije ni odnosila na
posao - smejuljio se i dalje.
Karin je bila sve više zbunjena, a jasno crvenilo se ocrtavalo na
njenom licu i vratu. Dlan koji je držao, počinjao je da joj se znoji, a
živci su joj bili napeti kao strune.
- Ne razumem šta hodeš da kažeš - odbrusila je.
- Hodu da kažem da se moja ponuda odnosila na to da dođeš u
kudu kao moja... - namerno je prekinuo na tom mestu. - Razumeš?
Karin je buljila u njega, ne verujudi svojim ušima i pitala se kakva
je to sad šala.
- Nije nimalo lepo od tebe da se šališ na takav način, i ne vidim
odakle ti uopšte ideja da bih ja želela tako nešto? - gordo je podigla
glavu, trudedi se da sakrije svoja prava osedanja.
Dejvid se još jednom nasmejao, izazivajudi kod nje još jači bes i
ustao. Na njeno iznenađenje, otišao je do njenog ateljea i ubrzo se
vratio nosedi u rukama jednu sliku. Kada je okrenuo ispred njenog
lica, Karin je samo poželela da se zemlja otvori i proguta je. Sa slike
joj se smešio njegov portret, a kraj njega i on sam.
- Zar ovo nije dovoljan dokaz? - upitao je.
- Kakav dokaz? - promucala je postiđeno, jer je njena tajna bila
otkrivena od onoga od koga je najviše pokušavala da je skrije.
Dejvid je povukao i prisilio da ustane i stane ispred njega.
Gledao je njene oči, koje su sada bile tamnozelene od stida i tonuo u
njihovim dubinama. Bio je siguran najzad šta želi i nije imao nameru
to ponovo da izgubi.
- Priznadu ti Karin da te volim, ali samo pod jednim uslovom -
rekao je, pola u šali a pola ozbiljno.
- Kakvim uslovom? - čudila se Karin, previše pometena da bi joj
misli funkcionisale.
- Ako i ti priznaš da me voliš - rekao je.

85
 Knjige.club

Karin je odmahivala glavom, kao da još uvek ne može da

poveruje u ono što se zbiva.
- Ne voliš me? - zabrinuto je upitao Dejvid, tumačedi njeno
odmahivanje kao negativan odgovor.
- Ma ne, samo... - Karin je pokušala da objasni da nije na to
mislila.
- Onda me ipak voliš? - nastavio je da je ispituje, dok je usnama
dodirivao njeno uho.
Karin je oklevala sa odgovorom, a on je lagano ljubio njen vrat i
kosu. Zemlja se kretala oko nje, tlo je nestajalo, a dah se gubio pod
silinom osedanja koja su je preplavila.
- Priznaj Karin, mučidu te - šaputao joj je na uho.
Dubok uzdah se oteo iz njenih grudi, a sa njim i jedva čujno
potvrda na njegovo pitanje.
- Čuo sam Karin, ali ne mogu da prestanem da te mučim - rekao
je između poljubaca.
Karin se privila čvrsto uz njega, ni ne želedi da je pusti. Njegovi
poljupci su prilazili sve bliže njenom licu i usnama, a ona ih je čekala
željno i dugo.
- Nemoj da prestaješ Dejvide - prošaputala je. - Priznat du da te
volim - jedva je uspela da izgovori jer su se njegove usne našle na
njenima a reči izgubile svaki smisao za njih dvoje.

Kraj

Sken: Sanjalica
Obrada: Evelina

86