~1~

Hani Mej

~2~
 1.
Glasan smeh, ţiv razgovor i zveket čaša, predstavljali su
svakodnevni spektar zvukova, koji su dopirali iz kancelarije Dejla
Maršala. Njegovo društvo su činili mladi pravnici Gregori Kuper i
Trent Forester, uspešni stručnjaci, ali istovremeno i večiti mladići,
gladni zabave i dobrog provoda. Sva trojica su imali po trideset
godina, premalo da se sasvim uozbilje i previše da bi se ponašali kao
tinejdţeri.
MeĎu njima, Dejl je nosio najveću odgovornost. On je bio
zamenik generalnog direktora u kompaniji za preradu hartije „Miler i
Maršal“, kao i potpredsednik upravnog odbora. Ipak, ta zahtevna
funkcija ga nije sprečavala da svaki slobodan trenutak, tokom radnog
vremena, iskoristi za susret sa dvojicom kolega i dugogodišnjih
prijatelja. Tada bi krenuli da se zabavljaju u maniru neprolaznih
šaljivdţija, da zadirkuju jedan drugog i prepričavaju ljubavne
avanture.
Umeli su i da se uozbilje, kada je posao to zahtevao, i tada su
funkcionisali savršeno, tada su dokazivali da je njihovo, za mnoge,
neozbiljno ponašanje luksuz koji sebi mogu da dozvole.
Iza njih je bio upravo niz takvih, napetih, dana i Dejl je odlučio da
proslavi njihov završetak. Najpre je pozvao Gregorija u svoju
kancelariju, dok je Trentovoj sekretarici ostavio poruku da mu je hitno
potreban. Spustio je kocke leda u tri čaše i prelio ga starim,
skupocenim viskijem. Znao je da će njegovi prijatelji stići i pre nego
što led počne da se otapa. Razvezao je kravatu i seo u visoku, koţnu
fotelju, nestrpljiv da što pre razbije monotoniju napornog radnog dana.
Gregori je stigao za rekordno kratko vreme. Bio je tradicionalno
dobro raspoloţen i Dejl se, iako umoran, lako razgalio uz njega.
Nakon popijenog viskija, obojica su postali još pričljiviji i još glasniji.
Kada im se Trent pridruţio, već su bili spremni za još veće ludovanje.
- Tako znači... Zabavljate se meni iza leĎa - primetio je Trent sa
iskarikiranim durenjem.
Jednim pogledom je obuhvatio dobro poznati prizor, koji mu je
naterao osmeh na lice. Dejl je sedeo u svojoj fotelji sa, po običaju,
podignutim nogama na radni sto, dok je Gregori bio zavaljen na stolici
za stranke sa nogama podignutim na niski, klub-stočić. Pušili su jake
~3~
kubanske cigarete, košulje su im bile raskopčane, u ruci su drţali čaše
napunjene viskijem. Vazduh oko njih je bio ispunjen nikotinskim
dimom, mirisao je na alkohol.
- Ovom mestu nedostaju samo ţene, pa da vas poročnost
kompletno uzme pod svoje... - zaključio je kroz smeh, skidajući sako
sa sebe. - I? Kada ste imali nameru da me pozovete?
- Pre petnaest minuta sam tvojoj sekretarici ostavio poruku da si
mi hitno potreban - objasnio je Dejl, pruţajući mu čašu sa viskijem. -
A ako je nisi primio, zbog čega si ovde?
- Nećete verovati šta mi se malopre dogodilo! Mimoišao sam se u
hodniku sa najpoţeljnijom ţenom na svetu! Prošla je pored mene
poput lahora, ne udelivši mi nijedan znak paţnje. Osvrnuo sam se za
njom, baš kao i svi ostali. Gutao sam je očima, nisam mogao da
skinem pogled sa nje. To sam došao da ti kaţem, Dejl. Konačno su sve
umišljene lepotice iz ove kompanije dobile pravu i ozbiljnu
konkurenciju.
- Ţivele naše lepotice, makar bile i umišljene! - nazdravio je Dejl,
podiţući čašu uvis. - Čime im nova koleginica konkuriše? Većim
poprsjem?
- Hej! - opomenuo ga je Trent ozbiljno.
- Sačekaj da je vidiš, pa se onda rugaj mojoj opčinjenosti njome!
Mada... - zamišljeno se počešao po bradi. - Poprsje joj nije
zanemarljivo, to se bar lako moţe uočiti.
- Ha, ha, ha! - nasmejao se Gregori.
- Dozvoli da pogodim: nova lepotica je sigurno jedna od onih
kratkovidnih programerki iz analitičkog sektora! Ili, jedna od
dizajnerki iz tehničkog biroa!
- Ne, ne... - Dejl je odrečno odmahnuo rukom. - Nedavno je
završen konkurs za menadţere, zaduţene za odnose sa javnošću. Na to
mesto je primljena jedna atraktivna, upadljiva crnka. Kladim se da je
Trent baš nju sreo.
- Niste ni svesni koliko grešite, prijatelji - Trent je dugo
odmahivao glavom. - Daleko ste od pravog odgovora. Do jutra ne
biste pogodili šta radi naša nova koleginica. TakoĎe, ni u snu ne biste
mogli da zamislite kako ona izgleda. „Visoka je i izrazito vitka, na
granici mršavosti. Savršeno je graĎena i ima beskrajno duge noge.

~4~
Kosa joj je prirodno plava, lice alabasterski glatko. Sva je seksi, pravi
šećer. Verujte mi, kada sam je ugledao, istog trenutka sam je zamislio
pored sebe, ispod pokrivača.
- Zar? - Dejl se šalio sa njim. - Znači, ne smatraš je podobnom za
duge, intelektualne rasprave i besciljne razgovore o suštini ţivota?
- Ne bih je pitao ni kako se zove! - Trent je ostrašćeno coknuo
jezikom.
- Ona je stvorena za voĎenje ljubavi, a ne za filozofska
naklapanja. Verujte mi, kada je vidite, ništa vam ne pada na pamet
osim zajedničkog preznojavanja pod jorganom.
Gregori je nestrpljivo pljesnuo rukama.
- Krajnje je vreme da nam otkriješ ko je ta nova, seksipilna
koleginica!
- Ne znam kako se zove, ali znam da radi kao higijeničarka - Trent
je konačno razrešio misteriju. - Nosi onaj roze-beli radni mantil koji
joj savršeno stoji, i platnene radne sandale, od kojih njeni listovi
izgledaju još lepši. O, da, kada sam je video, nosila je i korpu sa
smećem, plastične rukavice i krpu za brisanje prašine. Prava šteta, ako
mene pitate.
Gregori je morao da se nasmeje načinu, na koji je Trent razotkrio
identitet nepoznate lepotice. - Eto, sada je jasno zbog čega ne bi
filozofirao sa njom!
- Samo trenutak! - Dejl je značajno podigao kaţiprst uvis. - Ta
devojka po svom opisu ne odgovara tipu ţena, kakve se obično
zapošljavaju na mestu higijeničarka poslovnih prostorija. Priznajem
da sam zainteresovan da je upoznam.
- Misliš, zainteresovan si da je vidiš? - Gregori je pokušao da
koriguje njegov iskaz.
- Ne, zaista bih ţeleo da je upoznam. Ako ta devojka izgleda bar
pribliţno verno Trentovom opisu, više je nego jasno kako bi mogla da
radi u nekom od onih brojnih striptiz barova, gde bi zaraĎivala bar
trostruko više novca nego ovde. Činjenica da se, i pored svoje lepote,
odlučila za teţak, ali častan posao, dovoljno govori o njoj.
Trent je tada naiskap popio viski iz svoje čaše i sa treskom je
spustio na sto. - Znaš, Dejl, ponekad tvoje moralisanje mogu da
slušam samo kada sam dobro pijan. Kada sam trezan, veoma me

~5~
nerviraju tvoji večni pokušaji da razumeš i one, koji to ne zasluţuju.
Naša plavokosa šećerlema je, verovatno, postala higijeničarka zato što
nije dovoljno obrazovana za neki drugi posao! A zbog strogog oca ili
ne daj boţe, ljubomornog muţa, nije postala striptizeta! Uostalom,
moţda je i stidljiva, što se iskreno nadam da nije!
- Verovatno... Rekao si verovatno... - podsetio ga je Dejl, ostajući
pri svom stavu.
- Oh, baš sam nepravedan! - Trent je krenuo da ironiše. - Potpuno
sam ispustio mogućnost da devojka ima doktorat, ali da radi kao
higijeničarka iz ljubavi prema poslovima kao što su ribanje podova,
usisavanje tepiha i čišćenje toaleta! Izvini, Dejl, ne znam zašto sam tu
izvesnost smetnuo sa uma!
- Kladim se da ta devojka ima neku posebnu ţivotnu priču - Dejl
je glasno razmišljao. - Uostalom, zaboravili smo da ova kompanija
odlično plaća sve svoje sluţbenike, pa čak i higijeničarke. Mislim da
one, ako se ne varam, zaraĎuju oko tridesetak hiljada dolara godišnje.
- Vas dvojica se nepotrebno prepucavate - Gregori je odlučio da
se umeša.
- Ja još uvek nisam video tu lepoticu, a vi ste joj već sastavili
biografiju. Hajde da prvo smislimo način da je vidimo, kasnije ćemo
konstruisati priču o njenom ţivotu. Ako nas bude dovoljno inspirisala
na to, podrazumeva se.
- Hoćeš da je vidiš? Nema problema!
- Trent je jednim pokretom ruke oborio pepeljaru sa Dejlovog
stola na pod.
Kako je ona bila prepuna, po tamnocrvenom tepihu se rasuo
pepeo, kao i mnoštvo ugašenih opušaka od cigareta. Praćen začuĎenim
pogledom svojih prijatelja, Trent je tada hladnokrvno prišao telefonu i
istipkao broj lokala kadrovske sluţbe.
- Trent Forester - predstavio se autoritativno. - Sa kim
razgovaram? Stiv, stari prijatelju, potrebna mi je jedna informacija.
Naime, interesuje me kako se zove ona plavokosa higijeničarka, koja
je nedavno počela da radi kod nas? Suzi Tod! Vidim da si već upamtio
njeno ime. Naravno, ne zameram ti na tome.

~6~
 A sada me poslušaj: pronaĎi je i pošalji je u kancelariju Dejla
Maršala. Maločas smo nehotice prosuli punu pepeljaru, potreban nam
je neko da počisti pepeo sa tepiha.
Trent je završio razgovor i tek tada seo na stolicu, nakon čega je i
sam podigao noge na stočić pred sobom. - Opustite se, prijatelji!
Predstava počinje!

***

Suzi je ušla u Dejlovu kancelariju kada je, nakon što je pokucala,

čula njegov odgovor i poziv da uĎe.
- Dobar dan - izgovorila je jasno i glasno, ali sasvim
nenametljivo. Njen pozdrav nije u sebi nosio zahtev da bude uzvraćen.
Dejl je, za razliku od Trenta i Gregorija, odmah spustio noge sa
stola, zakopčao košulju i pritegao kravatu. Sve što je učinio bilo je
uzaludno, jer, Suzi ga nije ni pogledala. Odmah po ulasku u
kancelariju je registrovala prosuti pepeo na luksuznom tepihu i na
njemu zadrţala svoj pogled. Drţeći u ruci mali, prenosni usisivač,
nečujno je prišla mestu na kome je pala pepeljara i krenula da usisava
njen rasuti sadrţaj.
Potpuno je ignorisala tri zgodna, visoka, kršna momka, koji su
svuda privlačili ţenske poglede. Mnogi su imali primedbe na
ponašanje trojice prijatelja, meĎutim, niko, čak ni oni najzavidljiviji
muškarci, nije mogao da im ospori privlačan izgled.
Dejlovo lice je imalo dečački izraz, najviše zahvaljujući
poludugoj, smeĎoj kosi sa nemirnim čupercima, kao i zelenim, večito
nasmejanim očima. Trent je bio cmokos i sasvim muţevan, dok je
Gregori posedovao gotovo feminiziranu lepotu muških manekena.
Sva trojica su nosili kvalitetna, markirana odela, skupe cipele i još
skuplje ručne satove. Mirisali su na ekskluzivne losione, na raskoš, na
visoki ţivotni stil. Delovali su kao muškarci za koje bi svaka devojka
poţelela da se uda.
A sve su to i ţelele! U kompaniji „Miler i Maršal“ nije bilo
slobodne devojke, koja nije maštala o tome' da privuče paţnju jednog
od trojice atraktivnih neţenja. Naravno, Dejl je, zbog svog poloţaja,
vaţio za najslaĎi zalogaj, najbolju priliku.

~7~
 Za Suzi je bilo svejedno ko je direktor, ko je moderan i mirisan, a
ko zavodnik na glasu. Ona je lakim, neusiljenim pokretima usisavala
tepih, ne mareći za tim što je trojica muškaraca ispitivački posmatraju,
poneki od njih nanepristojan način, poneki sa ţivom radoznalošću.
Suzi je najsnaţniji utisak ostavila na Dejla. I to ne samo zbog
svoje lepote, očigledne i neporecive. On je u njoj video mnogo više od
lepog tela, mnogo više od privlačne mlade ţene, zbog koje misao o
grehu postaje lako prihvatljiva. Suzi je sva bila obavijena velovima
tvrdoglave tajanstvenosti, na licu je nosila znak zapaljive
prostodušnosti, a u drţanju tela odraz konfliktne inferiornosti. Dejl je
to dobro osećao.
Bila je jednostavna i neţno bespomoćna, neočekivano čistog lica
koje je činilo drugačijom od mnogih ţena. I začudo, Dejl u njenoj
pojavi nije video baš ništa erotsko! Pitao se kako Trent, iskusni
muškrac, nije u Suzi video ţenu za maţenje, beskrajno dugo udvaranje
i bezglasna šaputanja u noćima punog meseca, već ju je doţiveo kao
vlasnicu tela stvorenog za pruţanje seksualnog zadovoljstva.
Njeno telo jeste budilo misli o erotici, ali o onoj koja dolazi kao
nadgradnja komunikaciji. Osećao je da bi telesna ljubav sa njom bila
nebeski lepa, meĎutim, ne i nuţna. Mogao je da zamisli Suzi kako ga
čeka ispod pokrivača, topla i naga, baš kao što je slutio da bi uţivao i u
zajedničkom obedu sa njom, dok bi pogledom ljubio njene ruţičaste
usne, oko kojih bi vijorila ćutnja.
Dejl nije bio svestan da glasno uzdiše, posmatrajući kako Suzi
veštim i iskusnim pokretima usisava tepih. Trgao se iz zanetosti tek
kada je ona završila svoj posao, kratko se izvinila i izašla iz
kancelarije. Istog trenutka je dobio ţelju da potrči za njom, da je uhvati
za ruku i prizna joj da vidi njenu bezazlenost, i da joj se beskrajno divi.
Jedan pogled na lica njegovih prijatelja, otkrio mu je da i oni
imaju iste ţelje, ali različito motivisane. Trent i Gregori su takoĎe
ţalili što je Suzi otišla, jer su njihovi drski pogledi izgubili predmet
svojih interesovanja.
- Ova cura stvarno pokreće najniţe strasti - prvi se oglasio Trent,
koji je ka Dejlu pruţio svoju praznu čašu, traţeći da mu se sipa nova
količina viskija. - Dakle? Šta kaţete vas dvojica? Zar naša Suzi nije
prva liga?

~8~
 - Meni ne treba viski, već ispovednik - priznao je Gregori,
gledajući bez treptaja u vrata iza kojih je nestala Suzi. - Imam majku,
imam sestru, jednoga dana ću imati ţenu, a moţda i ćerku. MeĎutim,
jedan pogled na Suzi me tera da zaboravim na nuţno poštovanje
ţenskog roda. Sve što ţelim od nje, to je da se zajedno dobro
preznojimo! Ništa više!
- A ti, Dejl? - oslovio ga je Trent, vrteći čašu sa viskijem meĎu
prstima, kako bi što brţe otopio led. - Izgleda da se Suzi i tebi dopala,
iako nije tvoj tip. Priznaj kako misliš da je dovoljno dobra da zadovolji
svaku mušku potrebu?
Dejl je znao da mu predstoji bezizgledna rasprava sa prijateljima i
zato je umorno uzdahnuo. - Naprotiv, Trent, ja nalazim da je Suzi
izuzetno čedna. Vidim je kao devojčicu zarobljenu u telu ţene,
verovao ili ne.
- Ali, igrao bili i ja ţmurke sa njom po mraku spavaće sobe, ako bi
ona to traţila od mene! - uzvratio je Trent kroz preglasan, demonski
smeh. - Kladim se da bi i ti pristao na slične vratolomije sa Suzi,
Gregori?!
- O, da! - potvrdio je Gregori spremno, podiţući čašu uvis. -
Ţivela naša Suzi! I neka nam oprosti na tome što je spominjeno u
pogrdnom kontekstu. Mi joj se, ipak, divimo i smatramo je za najlepšu
ţenu u ovoj kompaniji.
- Pazi da te ne čuje Doris Miler - opomenuo ga je Trent. - Ona ti to
ne bi oprostila.
- Boris Miler ne radi u ovoj kompaniji, ona je samo ćerka
generalnog direktora - ispravio ga je Gregori. - Zaista, Dejl, kako stoje
stvari meĎu vama dvoma?
- Koliko puta treba da kaţem da je Doris moja davna prošlost,
Gregori, da bi ti to upamtio?! - Dejl je neočekivano planuo. Šutnuo je
nogom otvorenu fioku svog radnog stola i bučno je zatvorio.
- Oprostite... - brzo se umirio. - Moj problem nije Doris, već njen
otac. Arnold Miler nije u stanju da prihvati naš raskid, on insistira da
se mi venčamo. Taj čovek me izluĎuje, njegova ţena još više.
- A Doris? Zašto im ona ne kaţe da je meĎu vama dvoma sve
gotovo?

~9~
 - Rekla im je, navodno. U stvari čeka da njeni roditelji postignu
ono što sama nije u stanju, da me privole na brak sa njom.
- Čudna ţena... - prokomentarisao je Trent. - Pouzdano znam da
te ne voli, a opet insistira da se uda za tebe. Ko bi to razumeo?
- Hajde da više ne govorimo o Doris - predloţio je Dejl
iznervirano. - Tačnije, hajde da više uopšte ne razgovaramo o ţenama!
Njegovi prijatelju su sa ţaljenjem, ali bez protivljenja promenili
temu i naveli razgovor u poslovne vode. Nisu znali da Dejl sve vreme,
praveći se da ih paţljivo sluša, razmišlja upravo o jednoj ţeni, o Suzi
Tod, nadajući se skorom upoznavanju sa njom. Ţeleo je da proveri da
li su ga instinkti prevarili po pitanju njene prirode, da li je ona zaista
ţena sa osobinama koje teraju muškarca da joj bude mnogo više od
partnera, mnogo više od ljubavnika.

~ 10 ~
 2.
Naredno jutro je osvanulo vrelo, sparno. Stanovnici Detroita su
izbegavali da izlaze na ulicu, činili su to u krajnjoj nuţdi. Dejl je u
svojoj garaţi imao nekoliko automobila sa klima ureĎajima, za njega
kretanje pod otvorenim nebom nije predstavljalo nikakav problem.
Ipak, odlučio je da na posao ode trčeći, obučen u čak dve trenerke i sa
kapuljačom prebačenom preko glave.
Bilo mu je potrebno da se preznoji, da svoje telo podvrgne bar
nekom korisnom naporu. Prethodnu noć je proveo u diskoteci, uz
mnogo alkohola, nikotina i pijanog plesa. Osećao je da mu je telo
zatrovano, da ţudi za sveţinom i energijom.
Dobar deo puta je pretrčao lako, bez teškoća. Imao je duboke,
kvalitetne patike, u kojima je trčanje predstavljalo zadovoljstvo.
Poslednju milju je gotovo prepešačio brzim hodom, ali ne zbog
nedostatka kondicije, već zbog nedostatka daha, kao posledice
dugogodišnjeg pušenja.
- Zdravo Nil! - pozdravio je na ulazu u zgradu kompanije
zbunjenog portira, koji ga nije prepoznao u trenerci mokroj od znoja.
On je očekivao da veliki gazda, kao i svakog drugog jutra, izaĎe
iz jednog od svojih luksuznih automobila, mirisan i besprekorno
odeven. Ugledavši ga zajapurenog i oznojenog, čudio se njegovoj
potrebi da muči sebe, pored sveg komfora koji mu je bio na
raspolaganju.
Dejl je, u produţetku svoje kancelarije, imao neveliko kupatilo sa
tuš kabinom. Retko ga je koristio iako je to svakodnevno mogao da
čini, zahvaljujući činjenici da je na raspolaganju imao orman pun
poslovnih odela, kao i rezervnog veša. Tog jutra mu je kupatilo
izgledalo kao rajska odaja. Ušao je u njega pevušeći, srećan zbog
izvesnosti spiranja znoja sa sebe.
Dugo je stajao pod tušem, uţivajući u oštrim mlazevima
prohladne vode. Tuširanje ga je osveţilo, učinilo ga spremnim za dug i
naporan radni dan. Uporna zvonjava telefona, koja je dopirala iz
kancelarije, objavila je početak tog dana.
Dejl je obmotao oko bokova veliki beli frotirski peškir i poţurio
da odgovori na poziv. Na samom ulazu u kancelariju, zastao je

~ 11 ~
iznenaĎeno. Jer, ugledao je Suzi Tod kako predano briše prašinu sa
njegovog radnog stola. Tog trenutka je potpuno zaboravio da je
gotovo nag, osećao je prijatnost zbog novog susreta sa Suzi, ona je
učinila da mu se osmeh spontano pojavi na usnama.
- Dobro jutro! - toplo i meko ju je pozdravio, ţudeći za trenutkom
u kome će mu ona uzvratiti pogled.
Suzi se trgla i naglo se uspravila. - Oh, uplašili ste me! - priznala
je, ubrzano trepćući. - Rekli su mi da je ova kancelarija prazna.
Izvinite na smetnji. Pospremiću kasnije.
- Ali, molim vas! - viknuo je Dejl, sprečavajući je da izaĎe iz
kancelarije. Hteo je da je zadrţi, ali nije znao kako da to učini na
najbezbolniji način.
Suzi je stala kod vrata i sa iščekivanjem se zagledala u Dejlovo
lice. Njegovo nago, privlačno telo je potpuno ignorisala. Ponašala se
kao da pred njom ne stoji stasiti, mladi muškarac, niz čiju glatku
zategnutu koţu polako klize kapljice vode. Delovala je kao da nije
svesna tanke, frotirske tkanine, koja neubedljivo skriva njegovu
nagost.
Potpuno uronjen u plavetnilo Suzinih očiju, Dejl je zaboravio da
joj je duţan objašnjenje. - Molim vas, nastavite svoj posao - konačno
je progovorio, priteţući peškir jače oko svojih bokova. - Za jedan sat
očekujem stranke i voleo bih da ova kancelarija bude čista - slagao je,
čestitajući sebi na ubedljivom izgovoru.
Suzi se istog trenutka vratila do radnog stola i nastavila da briše
prašinu sa njegove površine. Paţljivo je pomerala stvari rasporeĎene
po njoj i vraćala ih sa milimetarskom preciznošću na staro mesto. U
njenim pokretima je bilo neke neobjašnjive elegancije i gracioznosti,
zbog čega je Dejl uţivao da je posmatra.
Nakratko je lišio sebe tog zadovoljstva, jer se povukao u
garderobu kako bi se obukao. Poţurio je nazad u kancelariju, plašeći
se da je Suzi otišla. Odahnuo je, ugledavši je kako razgrće zavese i
otvara prozore. Kada je podigla ruke učinila je da se rub njenog
mantila povuče nagore i otkrije joj deo butine iznad kolena. Dejl je
ostao bez daha pred tim prizorom, baš koliko i od pogleda na Suzino
lice, oko kojeg su igrali plavi čuperci njene šarmantno razbarušene
kose.

~ 12 ~
 Dejl se ponosio dugom tradicijom uspešnog udvaranja ţenama,
meĎutim, pred Suzi Tod je bio kao nem. Nije znao šta bi joj rekao,
kako bi započeo razgovor sa njom. Slutio je da ona nije raspoloţena za
ćaskanje sa njim i to ga je još više provociralo.
- Vi ste novi u ovoj kompaniji? - glupo je upitao, poţelevši da
sebi lupi šamar zbog neoriginalnosti.
- Da, gospodine - kratko je odgovorila, ne počastivši ga čak ni
kratkim pogledom.
- Maršal, Dejl Maršal - predstavio se, jer je bilo očigledno da Suzi
ne zna ko je on.
- Maršal? - ponovila je, tek neznatno iznenaĎena. Na trenutak je
prestala da radi i zagledala se u Dejlovo lice. - Da li ste vi jedan od
vlasnika kompanije?
- Jesam - potvrdio je Dejl, kopčajući sitnu dugmad na svojoj
košulji. - Zbog čega ste iznenaĎeni?
- Mislila sam da ste mnogo stariji, to je sve - objasnila je, sleţući
ramenima.
Nimalo impresionirana otkrićem da se nalazi u društvu vlasnika
velike i moćne kompanije, nastavila je da razgrće zavese i briše
prašinu sa okvira prozora.
- Autentični vlasnik kompanije je bio moj otac - poverio joj je
Dejl, ne uspevajući da obuzda uzdah. - Naţalost, on je preminuo pre
dve godine. Ja sam ga nasledio i sada sam zamenik generalnog
direktora.
Suzi ga pogledala direktno u oči, izraţavajući mu svoje nemo
saučešće. Naglas nije izgovorila ni reč, kao da je mislila da mladom
vlasniku kompanije nije stalo do njenog saosećanja zbog preminulog
oca.
- A vi? Kako se vi zovete? - upitao ju je Dejl, iako je već znao
njeno ime. Ono što je ţeleo da sazna bilo je nešto sasvim drugo.
- Suzi Tod - Suzi je ponovo bila kratka i saţeta.
- GospoĎa ili gospoĎica? - Dejl je nastavio da se interesuje, na
trenutak zadrţavši dah.
- GospoĎa - do njega je dopro odgovor kome se nije nadao.
Zaţmurio je, priznajući sebi da je duboko razočaran onim što je
upravo otkrio. Ni najmanje mu se nije dopalo otkriće da Suzi Tod već

~ 13 ~
pripada nekom muškarcu, da je zbog toga nedostupna. Ipak, nije
mogao tek tako da je se odrekne. Uprkos svom poštovanju
njenog bračnog statusa, poţeleo je da je ima bar malo za sebe.
- U subotu je proslava u mojoj kući, povodom godišnjice
osnivanja kompanije. Voleo bih da budete moj gost - neočekivano je
predloţio.
- Ja? - Suzi je iznova prekinula da radi i okrenula se ka Dejlu.
- Da, zašto da ne? Na proslavi će biti prisutni dugogodišnji radnici
ove kompanije, meĎutim, ponekad pozivamo i one koji su tek
zasnovali svoj radni odnos. Kao gest ohrabrenja. DoĎite, biće
zabavno. Naravno, povedite sa sobom i svog supruga. Poziv vaţi za
dvoje.
- Ja sam razvedena - izgovorila je Suzi bez ustezanja, a njene reči
su Dejlu zazvučale kao najlepša muzika.
Ja sam razvedena, ponovio je u sebi i široko se osmehnuo, sav
preplavljen olakšanjem. - Neki muškarci zaista nemaju previše pameti
- mrmljao je, idući ka svom radnom stolu. Otvorio je fioku i
nezadovoljno progunĎao, shvativši da je podelio sve pozivnice za
subotnju proslavu. To je značilo kako će morati da ode do Arnolda
Milera, a on je bio čovek koga je izbegavao da sretne kad god je to
moguće.
- Sačekajte me par trenutaka, gospoĎo Tod - zatraţio je od Suzi,
vezujući kravatu na putu do vrata kancelarije.
- Vi samo radite svoj posao, ja ću se vratiti najbrţe što mogu -
poručio joj je kroz osmeh, već kipteći od nestrpljenja da joj se što pre
ponovo pridruţi.

***

- GospoĎo Hardvik - Dejl se obratio svojoj sekretarici, starijoj,

prosedoj ţeni. - Budite ljubazni i odnesite jednu kafu u moju
kancelariju. Ponudite je... higijeničarki koja je trenutno unutra. Ja ću
se brzo vratiti.
Sačekao je da sekretarica saglasno klimne glavom, nakon čega je
pozvao lift, kako bi otišao sprat više, u prostorije koje je zauzeo
Arnold Miler, većinski vlasnik kompanije i dugogodišnji prijatelj

~ 14 ~
njegovog oca. Arnold je vaţio za strogog i zahtevnog gazdu, sa kojim
je bilo teško ostvariti saradnju. Čak ni sam Dejl nije voleo da, bez
preke potrebe, kontaktira sa njim. Sada se iskreno nadao da će ga
pronaći zauzetog i u guţvi, kako bi izbegao čak i konvencionalno
ćaskanje sa njim.
Dobivši od Arnoldove sekretarice obaveštenje da joj je šef
slobodan, Dejl je odlučio da odglumi svoju prezauzetost. On,
uostalom, i nije imao previše vremena za zadrţavanje. Jer, u
kancelariji ga je čekala Suzi.
Sama pomisao na nju mu je ubrzala korak. Gotovo je utrčao u
Arnoldovu kancelariju.
- Gle, koga to vidim?! - prvi se oglasio Arnold Miler, stavljajući
svojim pitanjem Dejlu do znanja kako je on redak gost u njegovoj
kancelariji. - Sinko, nemoj mi reći da negde nešto gori. Čemu tolika
ţurba?
- Dobro jutro, Arnold - pozdravio ga je Dejl preko volje,
zaključujući kako mu je poseta generalnom direktoru kompanije u
startu presela. - Sve je u redu, ovde sam iz ličnih razloga. Interesuje me
da li si podelio sve pozivnice za zabavu? Hitno mi je potrebna jedna.
- Za koga?
Dejl je tada čvrsto stegao vilicu i ispustio vazduh kroz nozdrve.
Opomenuo je sebe kako proţivljava već milion puta repriziranu scenu,
na koju je odavno trebalo da postane imun. Ali ne, on se uvek iznova
nervirao, moţda i više nego što je bilo realno. Uputio je ukočeni
pogled na Arnoldovo lice, pozivajući ga da koriguje svoje neumesno
pitanje. MeĎutim, taj mršavi i elegantni čovek uskog, dostojanstvenog
lica, nije prihatao povlačenje reči za svoj manir. Arnold Miler se
nikada ni za šta nije kajao, njegova savest je bila granitna, mogla je da
podnese mnogo toga.
Naravno da je bio svestan nepristojnog karaktera svog
interesovanja za identitet Dejlovog gosta. TakoĎe je bio svestan svog
upornog i nepoţeljnog bdenja nad njegovim ţivotom, i besa koji time
izaziva. Ipak, istrajavao je u tome.
Njega nije zanimao Dejlov bes. On je ţeleo da zna ko je, van
spiska gostiju, u njegovo ime pozvan na zabavu.
- Pretpostavljam da će tvoj gost biti neko ko zasluţuje da bude
pozvan - mirno je rekao, shvativši da ga Dejl neće udostojiti odgovora.
~ 15 ~
Otvorio je fioku, izvadio dekorativnu pozivnicu i spustio je na sto. -
Srećom, preostala mi je jedna pozivnica, zahvaljujući činjenici da su
Pakardovi otkazali dolazak. Nećeš verovati, otišli su u Evropu.
- Hvala, Arnold - Dejl je, naslutivši Arnoldovu nameru da se
raspriča o Pakardovima, uzeo pozivnicu sa stola, spremajući se da
krene.
- Oh, Dejl! - zadrţao ga je Arnold Miler. - Nisi mi rekao ko će biti
domaćica proslave?
- Moja majka. To je bar jasno.
- Mm... Brine me njeno zdravlje. Sumnjam da je Nensi trenutno u
stanju da podnese toliko obaveza za samo jedno veče. Moţda bi
mogao da zamoliš Gloriju da ti pomogne oko prijema gostiju i ostalog.
Dejl je još jednom morao da prizove u pomoć svu svoju
pribranost, koja mu je bila na izmaku. - Ne, Arnold. Za tim nema
potrebe. Moja majka će primati goste sve dok za to bude imala snage i
volje. Kada se bude umorila, ja ću se dobro snaći i bez nje.
- U redu. Kako ti kaţeš, sinko. Treba li ti još nešto?
- Ne, hvala Arnold. Do viĎenja!
Dejl je napustio Arnoldovu kancelariju većom brzinom nego što
je ušao u nju. Bio je ljut na sebe što je dozvolio da ga Arnold Miler
isprovocira, što je još jednom podlegao njegovoj bezočnosti. Plašio se
da će mu čitav dan propasti zbog susreta sa tim oholim čovekom, da
mu je zatrovao misli i naveo ga da razmišlja o njegovoj neprolaznoj
drskosti.
A onda je u svojoj kancelariji ugledao Suzi i svog ga je obuzela
blagost, sva ljutnja je istog trenutka iščilela iz njega. Odmah je
zaboravio na Arnolda i čitavu porodicu Miler, koja nije imala ništa
više skrupula od svog najstarijeg člana.
Suzi je stojeći pila kafu i Dejl je na to munjevito reagovao. Pre
nego što je shvatio šta radi, prišao joj je i bukvalno je odvukao do
svoje fotelje.
- Sedi, molim te! - nesvesno je prestao da joj persira. - Zašto sama
nisi sela, bar na jednu od ovih stolica namenjenih strankama? Ko je još
video da se kafa pije stojeći?
- Završila sam - mirno je odvratila i odmah ustala, ne obazirući se
na Dejlove pokušaje da je spreči u tome.

~ 16 ~
 - Oprosti, maločas ti nisam persirao. Nadam se da nemaš ništa
protiv? Ti si mlaĎa od mene, zar ne? Koliko imaš godina?
- Dvadeset šest.
- Da... - promrmljao je Dejl, ne uspevajući da skine pogled sa
njenog lica.
Suzi je stajala blizu njega i on je prvi put mogao lepo da joj vidi
oči. Otkrio je u njima izvor neţnosti, milosti i opraštanja. Podsetile su
ga na oči njegove majke. Iznenada je dobio suludo jaku ţelju da ih što
pre upozna.
Pruţio je Suzi pozivnicu i ona ju je prihvatila svojom vitkom
rukom. - Hvala - promrsila je, drţeći oborenu glavu.
- Na pozivnici je odštampana moja adresa. Ako ne doĎeš, poslaću
kola po tebe. Ovde u kompaniji postoje podaci o tvom mestu
stanovanja.
Pronicljivo ga je pogledala, očigledno se čudeći razlozima zbog
kojih je insistirao na njenom prisustvu na zabavi. Kako u njegovim
očima nije videla ništa što bi je uznemirilo i odgovorilo od dolaska,
saglasno je klimnula glavom i tiho izašla iz kancelarije.
Dejl je dugo po njenom odlasku drţao osmeh na licu. Sedeo je u
fotelji, sav posvećen razmišljanjem o Suzi, toj lepoj i neobičnoj ţeni.
Ponešto je saznao o njoj, ipak, i dalje ju je doţivljavao kao tajanstvenu
i intrigantnu.
Ujedno je bio siguran: zbog nje će mu, predstojeći dan, pouzdano
biti prijatan.

~ 17 ~
 3.
Porodica Maršal je posedovala kuću u elitnoj Vudvord aveniji,
karakterističnoj po tome što su u njoj ţiveli imućni biznismeni,
političari i javne ličnosti. U mnogima od njih su se, subotom uveče,
odrţavale zabave na otvorenom prostoru. Kuće bi tada blještale od
upaljenih reflektora, mešali bi se zvuči različite muzike, čitava avenija
bi brujala od mnoštva veselih glasova.
Te subote, kuća i dvorište porodice Maršal su se posebno isticali
svojom dekorativnošću. Svetleći lampioni se nisu mogli prebrajati,
ukrasi od svetlucavog papira su privlačili paţnju, raznobojni baloni su
svemu davali notu radosti. Čitavom ambijentu je nedostajala samo
boţična jelka, pa da dekor podseća na novogodišnji.
Kada je izašla iz taksija, Suzi je dugo posmatrala veličanstveni
prizor pred sobom. Za nju je sav taj raskoš i glamur bio nezamisliv,
ona se po prvi put našla najednom takvom mestu. Sve joj je bilo
zanimljivo, svaki detalj joj je privlačio paţnju.
Samo ju je radoznalost da otkrije šta se sve krije iza visoke,
gvozdene kapije, povukla da proĎe kroz nju. Na samom ulazu u
dvorište, jedan ljubazan, stariji muškarac je zatraţio da mu pokaţe
svoju pozivnicu. Uverivši se u njenu verodostojnost, poţeleo joj je lep
provod i ispratio je dugim, izrazito muškim pogledom.
Suzi se lagano kretala stazom kroz dvorište koje je već bilo
prepuno ljudi. Oni su sedeli za belim baštenskim stolovima ili se
okupljah oko bazena. Neveliki orkestar je svirao Geršvinovu
kompoziciju, brojni konobari su vešto raznosili pića na
posluţavnicima, posluţenje je bilo servirano na ogromnom stolu,
nameštenom na bočnoj strani kuće.
Suzi nije znala na čemu bi pre zadrţala svoj pogled. Ipak, najviše
su je zanimali ljudi, jer su se razlikovali od onih, sa kojima je ona
odrasla, sa kojima je do nedavno ţivela. Gosti porodice Maršal su bili
elegantni, doterani, negovani. Ţene su se posebno isticale svojim
basnoslovno skupim i paţljivo odabranim toaletama, kao i modernim
stajlingom.
Suzi ih je neumorno posmatrala, zavideći im na njihovoj
prefinjenosti. Ona sama je nosila dobro očuvanu haljinu, ali ni
pribliţno podesnu za zabavu na kojoj se nalazila. Haljina je bila crvena
~ 18 ~
sa' belim tufnama, njena duţina je dosezala do kolena, dok je dekolte
bio neustrašivo dubok. Suzi je obula bele sandale sa vrtoglavo visokim
i tankim potpeticama, u kojima je hodala bez ikakvih problema, lako i
ujednačeno, kao da je bosa.
Crvena haljina sa belim tufnama je bila staromodna, ipak, Suzi je
u njoj privlačila poglede. Muškarci su je netremice pratili dok je
graciozno hodala, a tela su im prštala od ţelje za njom. Oni su
iskusnim očima lako prozreli njenu superiornu lepotu, koju nije mogla
da naruši čak ni skandalozna, demode haljina. Slutili su da Suzi u
dekolteu čuva ključ od trezora moći, pred kojim se polaţe oruţje i
pada na kolena.
Dejlovo lice se ozarilo od radosti kada je ugledao Suzi. Čitavo
veče je čekao samo na nju, niko ga, iz plejade već pristiglih gostiju,
nije zanimao. Na zabavu su meĎu prvima pristigli Trent i Gregori,
njegovi najbolji prijatelji, ipak, Suzi je svojom pojavom zasenila
njihovo prisustvo. Pošao joj je u susret, na trenutak zanemarivši čak i
svoju majku, sa kojom je zajedno dočekivao goste.
- Suzi! - oslovio ju je razdragano, gledajući u njeno standardno
pribrano lice.
- Dobro nam došla! Drago mi je što si ovde!
Nije odoleo i spustio je jedan površan poljubac na njen obraz. Te
večeri, Suzi je bila jedina ţena čiji je obraz Dejl poljubio, a da pod
svojim usnama nije osetio slojeve pudera. Ruka mu se sama od sebe
podigla i obuhvatila njenu mišicu. Nesvesno ju je privukao sebi,
obuzdavajući potrebu da je zagrli i poljubi joj usne.
- DoĎi, upoznaću te sa svojom majkom - muklo joj je saopštio i
neţno je povukao za sobom.
Suzi je ubrzo stala pred oniţu, sitnu ţenu, staru šezdeset godina.
Po načinu na koji su joj oči ţivnule kada je ugledala Suzi, bilo je jasno
da joj je Dejl već pričao o njoj.
- Majko... Ovo je Suzi - značajno ju je predstavio, kao da je ona
neko zaista vaţan u njegovom ţivotu.
Prema Suzi su se podigle dve mršave ruke, okićene basnoslovno
skupim nakitom. - Kako si lepa, dete moje... I kako samo deluješ
pitomo! Nisi ni nalik ovim tigricama, kojima smo večeras okruţeni.

~ 19 ~
 - Dobro veče, gospoĎo Maršal - pozdravila ju je Suzi, hvatajući
njene ruke. Nensi Maršal ju je začas osvojila i ona joj se bledo
osmehnula.
Dejl joj se tada uneo u lice. - Osmehni se još jednom i skinuću ti
zvezdu sa neba...
Suprotno očekivanjima, Suzi se uozbiljila. Pogled koji je uputila
Dejlu otkrivao je njenu opreznost, njeno oklevanje da prihvati njegovo
udvaranje.
- Eh... - on je neodreĎeno uzdahnuo i pomirljivo slegao
ramenima. - Ponekad ni zvezde nisu dovoljne - mrmljao je, savijajući
ruku u lakat i nudeći ga Suzi. - Učini mi čast i prošetaj sa mnom.
Upoznaću te sa nekim ljudima.
- Ne ţelim da se upoznajem sa vašim gostima, gospodine Maršal -
Suzi mu je otvoreno priznala.
- Ne razumem... Zašto to ne ţeliš?
- Zato što ni oni ne ţele da se upoznaju sa mnom.
- Hm... - Dejl se zamišljeno počešao po bradi i nakratko se
osvrnuo oko sebe. Većina prisutnih gostiju su bih radnici kompanije, a
oni su dobro znali ko je Suzi i na kom radnom mestu je zaposlena. Bilo
je teško poverovati u njihovu ţelju da se zvanično upoznaju sa njom.
Ni ostalim gostima Suzi nije bila posebno zanimljiva. Bez nakita i
adekvatne odeće, smatrali su je za nevaţnu i neuspešnu osobu. Dejl je
tada shvatio da je Suzi potpuno u pravu. Njegovi gosti zaista nisu
ţeleli da je upoznaju.
- Biće najbolje da sama prošetam - predloţila je Suzi, odmičući se
od Dejla.
- Ovde imate mnogo gostiju i red je da svima posvetite
podjednaku paţnju.
- Lepa i obzirna... - prošaputao je Dejl,
Ona se još jednom osmehnula gospoĎi Maršal, koja ju je iznova
uhvatila za ruku. - Obećaj mi da ćeš večeras popiti sa mnom jedan šeri,
dušo.
- Obećavam - potvrdila je Suzi i krenula stazom u dubinu
dvorišta, praćena pomnim Dejlovim pogledom.

~ 20 ~
 ***

I pored toga što ni sa j ednim od prisutnih gostiju na zabavi nije

progovorila ni reč, Suzi se nimalo nije dosaĎivala obilazeći veliko
prostranstvo oko kuće porodice Maršal. Za nju je svaki detalj
predstavljao malo čudo, sve joj je privlačilo pogled, sve je ţelela da
dotakne. Pored ovalnog bazena je nepomično stajala punih deset
minuta, zagledana u vodu na čijoj površini su se ogledala svetla
upaljenih lampiona. Ispijala je nepoznati koktel malenim gutljajima,
nesvesna činjenice da je mnogi znatiţeljno posmatraju, diveći se
njenoj figuri i čudeći se demodiranosti njene haljine.
Iz gomile ljudi koja se bučno zabavljala, prišao joj je sredovečni
muškarac, duge, sede kose prikupljene u rep. Stao je pred nju i
jednostavno joj pruţio svoju vizit-kartu.
- Pozovite me - kratko joj se obratio.
- Dobro plaćam.
Suzi je pročitala karticu na kojoj je pisalo: Endfju Hol,
profesionalni fotograf. U njegovom drţanju je bilo neke lakoće i
neusiljenosti, zbog čega je Suzi odlučila da započne razgovor.
- Koliko dobro? - interesovala se.
- Tri hiljade dolara za seriju fotografija.
- Kakvih fotografija?
- Nagih. MeĎutim! - značajno je podigao kaţiprst. - Ako ne
budete ţeleli, ništa od intimnih delova vašeg tela ne mora da se vidi.
Verujte mi, kao dugogodišnji fotograf znam kako da fotografišem
nagu ţenu i pritom sačuvam njenu intimu.
- Kako to moţete da učinite?
- Najviše uz pomoć odabranih poza, kao i uz korišćenje raznih
rekvizita, kao što su marame, šeširi, posteljina.
- A perike i naočare za sunce? Moţe li i to da se koristi?
- Vi ţelite da sakrijete lice?
- Pored ostalog, da.
Endrju Hol se tada promuklo nasmejao. - DoĎite u ponedeljak u
moj studio. Videćemo šta moţemo da učinimo. Reći ću vam još nešto:

~ 21 ~
ako budem uspeo da prodam vaše fotografije, sledeću seriju ću vam
platiti dvostruko više.
- Mislite, šest hiljada?
- Zar vam to zvuči kao dosta novca? Moj najbolji model, jedna
prelepa crnokosa Azijatkinja, mesečno zaraĎuje izmeĎu deset i
petnaest hiljada dolara. Samo zahvaljujući mojim fotografijama.
- Zaista?
- Da. A to još nije najbolja vest.
- Koja je najbolja vest?
- Vi ste lepši od nje - kavaljerski joj je saopštio, namignuo joj i
vratio se grupi svojih poznanika.
Suzi je spustila njegovu vizit-karticu u svoju ručnu torbu, već
tada ubeĎena da će pristati na poziranje. Novac joj je bio toliko
potreban da se ona nije usuĎivala da ga odbije.
Popijeni koktel je učinio da joj se pomalo zavrti u glavi i ona je
odlučila da nešto pojede. Otišla je do stola sa posluţenjem, na kojem je
bilo servirano bezbroj slanih i slatkih zalogaja. Suzi prosto nije znala
šta bi od svega uzela. Najveću paţnju su joj privukli šareni, fantastično
ukrašeni kolači i ona je napunila tanjir njima.
- Nemojte mi reći da ćete sve to da pojedete - čula je pored sebe
nečiji duboki, mazni glas.
Taj glas je pripadao neverovatno lepoj, plavookoj brineti, koja je
drţala upaljenu cigaretu na kraju duge, elegantne muštikle. Suzi je u
njoj prepoznala ţenu kakva je samaţelela da bude: elegantna,
samouverena, iskusna. Brineta je bila čak i previše iskusna, Suzi je na
njenom licu videla zamor od ţivota. Pretpostavila je da je ona svojim
dugim nogama obišla čitav svet, da je kupovala u najekskluzivnijim
buticima, da je doţivela bezbroj avantura i imala mnoštvo ljubavnika,
koji su se upinjali da joj ugode. Učinilo joj se da brineta ništa više ne
ume ni da poţeli, jer je već bila kompletno zadovoljena svim ţivotnim
sadrţajima.
- Pa? Jedete li vi uvek toliko ih konstantno gladujete, kao i sve
ostale ţene? - brineta je insistirala na odgovoru.
- Ja dolazim iz kraja gde se mnogo jede - odgovorila joj je Suzi,
prateći je kako lenjim pokretom prinosi kraj muštikle svojim jarko
nakarminisanim usnama.

~ 22 ~
 - Ja takoĎe mnogo jedem, ali mnogo i radim, tako da potrošim
unete kalorije.
- Je li? A šta to radite?
- Domaće poslove.
- U kući?
- U kući i na poslu. Ja radim kao higijeničarka.
Brineta se tada snaţno namrštila i još jednom odmerila Suzinu
haljinu.
- Da, naravno. A gde to radite kao higijeničarka? U firmi mog
oca?
- Ne znam ko je vaš otac.
- Oprostite, nisam se predstavila. Ja sam Glorija Miler. Moj otac
je Arnold Miler. Znate „Miler i Maršal“?
- Znam, tačno, tamo sam zaposlena. Ja sam Suzi Tod.
- Zanimljivo... - Glorija Miler je suzila pogled, upornije se
zagledavši u Suzino lice. - Da li ste vi Dejlova gošća? - nepogrešivo je
naslutila svojim istančanim, ţenskim mstinktom.
- Gospodin Maršal je bio ljubazan da me pozove na ovu zabavu.
- Gospodin Maršal... - ponovila je Glorija, čije su oči opasno
bljesnule.
- Pa, Suzi... Uţivajte u kolačima! -poručila joj je sa laţnim
osmehom i nestrpljivo se udaljila od nje.
Suzi je dugo gledala za njom, diveći se svetlucavoj tkanini njene
haljine, kao i eleganciji modernih sandala. Potom je uzela nekoliko
salveta i krenula da sedne za jedan od stolova.
Odabrala je sto koji se nalazio u senci, sasvim u dnu dvorišta. Sela
je i, pazeći da je niko ne vidi, umotala nekoliko kolačića u salvetu.
Upravo u trenutku kada je spuštala salvetu u torbicu, pred nju je
iskočio Dejl. Bilo je više nego jasno da je video ono što je Suzi uradila
sa kolačima.
- Znam šta mislite i u pravu ste - brzo je rekla, sprečavajući Dejla
da se prvi oglasi. - Nedopustivo je krasti kolače na tuĎim zabavama. Ja
samo nisam mogla da im odolim. Izgledaju veoma primamljivo.

~ 23 ~
 Dejl se nasmejao, izvukao stolicu i seo na nju. - Sve je u redu,
Suzi, i meni se ponekad desi da sa tuĎih zabava ponesem konzervu
piva i slično. Da li si kolače spakovala za sebe?
- Ne, htela sam da ih odnesem nekome.
- Kome?
- Svojoj deci.

***

Dejl je uputio Suzi pogled nerazumevanja. - Kako to misliš?

- Ja imam dvoje dece, gospodine Maršal - mirno mu je saopštila. -
Oni oboţavaju slatkiše, a ja, naţalost, nemam često priliku da im
kupujem ovako kvalitetne i lepo ukrašene kolače.
- Suzi... - Dejl je tek tada ispoljio svoju šokiranost onim što mu je
ona poverila. Nije mu bilo jednostavno da u Suzi vidi majku i zato ju je
dugo i radoznalo posmatrao, tada na novi, drugačiji način. - Da, kada
malo bolje razmislim, to i nije toliko čudno. Naprotiv, uloga majke ti
baš pristaje. Čudi me da već i sam to nisam naslutio.
- Kako biste vi to mogli da naslutite?
- Po tvojim očima, izrazu lica. Ali, pusti sada to! - Dejl je
odmahnuo rukom. - Reci mi, kolika su ti deca? I šta su, uostalom?
Dečaci, devojčice...?
- Devojčica je starija, ima sedam godina i zove se Dţesika. Bili
ima pet godina.
- Imaš i sina i ćerku! - Dejl je razdragano zaključio, najednom sav
razneţen. - Mora da si mnogo ponosna na njih!
- Jesam - potvrdila je Suzi, uz dodatno klimanje glavom. - Moja
deca su neverovatno zrela za svoj uzrast i dobro su vaspitana. Pritom
su veoma skromna i baš zato...
Suzi nije mogla da prikrije uzdah, koji joj se oteo iz grudi. Da bi
što lakše savladala nalet slabosti, naglo je ustala od stola i uzela svoju
torbicu. - Izvinite me kod svoje majke, gospodine Maršal. Bojim se da
neću uspeti da odrţim dato obećanje o zajedničkom ispijanju šerija.
Moram da krenem kući, jer moja deca neće na spavanje pre nego što ih
ja poljubim.

~ 24 ~
 - Ne mogu im zameriti na tome - rekao je Dejl i sam ustajući od
stola. - Ne brini za moju majku, Suzi. Ona se već povukla u svoju
sobu.
- Zar se ne oseća dobro?
- Ne, moja majka se već duţe vreme ne oseća dobro. Tačnije, od
dana kada je moj otac preminuo.
- Razumem... - Suzi se saosećajno izrazila. - Da li je bolesna ili
samo depresivna?
- Rekao bih i jedno i drugo. Moja majka ima zdravstvenih
problema od rane mladosti. Iako se udala veoma mlada, sa dvadeset
godina, mene je dobila tek deset godina kasnije, nakon dugog lečenja.
Zdravlje joj je oduvek bilo krhko, a depresija je polako ubija - bio je
red na Dejla da uzdahne. - U stvari, mislim da se moja majka predala,
da je dozvolila strahu da je pobedi.
- Strahu? Čega se vaša majka plaši?
- DoĎi, ispratiću te - Dejl je neţno povukao Suzi za ruku.
Koračajući lagano jednog pored drugog, krenuli su ka izlaznoj kapiji.
- Moţda ovo nećeš razumeti, Suzi, ali, moja majka je sa gubitkom
supruga izgubila sigurnost, osećaj bezbednosti i bezbriţnosti. Dobila
je razne manije i sve upornije se zatvara u kuću. Ima bezbroj strahova,
pomalo je i konfuzna jer joj je moj otac četrdeset godina govorio šta da
misli, šta da oseća, kako da se ponaša. Bez njega, moja majka se oseća
nesposobnom za samostalno razmišljanje, ustručava se od donošenja
bilo kakve odluke.
- To je zaista opasno stanje - primetila je Suzi sa dramatičnom
ozbiljnošću, koja je ukazivala na njeno istinsko razumevanje stanja u
kakvom se nalazila Nensi Maršal. - Izvinite što pitam, ali, kako to da
se vaša majka bilo čega plaši pored vas? Zar joj vi ne ulivate
sigurnost?
- Hm... Dobro pitanje. MeĎutim, odgovor je pomalo
komplikovan. Jer, moja majka se upravo plaši za mene.
- Čega? - Suzi se zagledala u Dejlov profil. - Zar ste vi u nekoj
opasnosti?
- Nisam. Svako ima problema, pa i ja, naravno. Oni potiču od
mog kompanijskog partnera, Arnolda Milera. Moja majka ga smatra
za ekstremno opasnog čoveka, koji ne preza ni od čega da bi dobio ono

~ 25 ~
što ţeli. Od kada je moj otac preminuo, Arnold Miler se zaista ponaša
kao jedini vlasnik kompanije i neprestano nas nagovara da mu
prodamo svoj deo. Mama veruje da je on u stanju da nam nešto
podvali, kako bi nas primorao na prodaju.
- Pa? Da li je?
- Mogu samo da kaţem da Arnold Miler nije baš moralan čovek.
Ume da bude beskrupulozan.
- Večeras sam upoznala njegovu ćerku.
- Gloriju?! - Dejl se malo trgao. - Nadam se da ti susret sa njom
nije bio neprijatan. Glorija ume da bude veoma gruba. Nije podla, kao
njen otac, ali je pomalo cinična zato što je hronično nezadovoljna.
- Da, primetila sam - priznala je Suzi, zastajući kod kapije. -
Pozdravite vašu majku, gospodine Maršal. Iskreno se nadam da će se
njeno stanje popraviti.
- Zašto je ti sutradan ne bi sama pozdravila, Suzi? - Dejl je
neočekivano predloţio. - DoĎi kod nas sa svojom decom! Kuća će i
sutradan biti ukrašena, u bazen je sipana sveţa voda, a siguran sam da
će ostati i dosta kolačića, kao i ostalog posluţenja. Tvoja deca će
pouzdano uţivati, dok će mojoj majci prijati njihovo društvo.
Suzi zaista nije znala šta da misli o tom primamljivom pozivu.
Imala je poverenja u Dejla, mada nije sasvim razumela razmere
njegove naklonosti. Ulicom je tada prošao taksi i ona ga je zaustavila.
Dejl ju je sprečio da uĎe u vozilo. - Ovoj kući nedostaje dečja
graja, Suzi. Mojoj majci nedostaje malo bezbriţne razonode. Ja bih
uţivao u tvom društvu i činio sve da i ti uţivaš u mom društvu. Reci mi
da ćeš doći sutradan.
- Doći ću - sloţila se ona, nakon kraćeg razmišljanja. - Hvala na
pozivu - dodala je, ulazeći u taksi.
- Dogovori se sa taksistom da sutradan doĎe po tebe. Ja ću platiti
voţnju. Zdravo, Suzi! I ne zaboravi kupaće kostime!
Suzi je zatvorila vrata i vozilo je bešumno krenulo niz ulicu. Dejl
je na trenutak osetio zabrinutost zbog činjenice da je Suzi pustio samu
kući. Tako privlačna ţena, kao što je ona, lako je muškarcima mutila
razum.

~ 26 ~
 Pre nego što se okrenuo u nameri da se vrati u dvorište, osetio je
nečije prisustvo iza svojih leĎa. Bili su to Trent i Gregori, koji su
takoĎe gledali za vozilom, kojim se Suzi uputila kući.
- AnĎeosko lice, devičanski pogled, telo kao stvoreno za
otkrivanje mračnih dubina strasti... - nabrajao je Trent zaneto. -
Ubitačna kombinacija...
- Poljubio bih joj svaku tufnu na haljini - nadovezao se Gregori
glasom slične intonacije. - A onda bih je skinuo sa nje, naravno!
- Suzi je majka dvoje dece! - opomenuo ih je Dejl ljutito,
odmičući se od njih. - Od vas dvojice očekujem da je poštujete, ako ne
zbog nje same, onda zbog toga što je ona ţena za koju sam
zainteresovan.
- Dvoje dece?! - ponovio je Trent u neverici.
- Da nisi malo prenaglio, druţe? - upitao ga je Gregori podozrivo.
- Ako ţeliš da spavaš sa Suzi, učini to. Nema potrebe da se vezuješ za
ţenu koja ima dvoje dece i pritom radi kao higijeničarka.
Dejl ga je ošinuo oštrim pogledom. - Ti si najobičniji skorojević,
Gregori. Tačnije, obojica ste površni! Vama je vaţna samo forma,
suštinu svesno zanemarujete! Ţao mi je ako vam već na prvi pogled
nije očigledna ljupkost koju Suzi poseduje. Meni jeste!
- O kakvoj ljupkosti govoriš, Dejl? - Trent se usudio da nastavi
raspravu.
- Mi još uvek nismo videli da se Suzi osmehnula, a kladim se da
nisi ni ti!
- U pravu si, Trent. Suzi se do sada nijednom nije nasmejala i
veruj mi da joj nimalo ne zameram na tome. Pretpostavljam da ona
čuva osmehe za svoju decu, ne rasipa ih na ovakve tipove kao što smo
mi. Uostalom, zar je potrebno da se neprestano kikoće da bi dokazala
neţnost i čistotu svoje duše?
- Šta se dešava sa tobom, Dejl? Do sada nisi traţio devojke sa
čistotom duše, već sa adekvatnim oblinama.
- Zar ne misliš da bi moja potraga bila uzaludna, Gregori?! - Dejl
je tada planuo. - Pogledaj devojke koje su večeras ovde prisutne!
Atraktivne, pametne, uspešne, ali prazne! Takvima smo okruţeni od
tinejdţerskog doba! Nismo ni imali prilike da formiramo neki ukus,
koji podrazumeva različitost od onoga na šta smo navikli!

~ 27 ~
 Trent je tada sa treskom spustio svoju ruku na Dejlovo rame. - Mi
smo na tvojoj strani, druţe. Sve što ţelimo, to je da budeš srećan. Sa
Suzi ih bilo kojom ţenom, svejedno. Samo budi srećan.
- Naravno, i ja to isto ţelim - Gregori se pridruţio Trentovim
rečima. - Trebalo je u startu da te podrţimo, ti si, uostalom, upoznao
Suzi, a mi nismo.
- Upravo tako! - sloţio se Dejl. - Pogrešili ste što ste je proglasili
za ţenu nedostojnu muškarca kakav sam ja.
- Daj nam malo vremena da se priviknemo na Suzi - predloţio je
Trent.
- Ne sumnjam da će se ona i nama dopasti.
- Pravo pitanje je da li ćete se vas dvojica njoj dopasti! - nasmejao
se Dejl pomirljivo i pokretom ruke pozvao svoje prijatelje da se vrate
na zabavu.

~ 28 ~
 4.
Bilo je dovoljno da Suzi svojoj deci pomene kako u kući, gde su
pozvani u goste, postoji bazen, pa da oni poziv prihvate sa
oduševljenjem. U Detroitu je vladalo vrelo leto, a oni su većinu dana
provodili u malom, iznajmljenom stanu, u kojem je vrućina bila
nesnosna.
Krenuli su sa spremanjem već od ranog jutra. Obukli su kostime
za kupanje i poneli omiljene igračke, pogodne za igranje u vodi. Suzi
je primetila kako odavno nisu bili toliko uzbuĎeni. Uočivši to, i sama
je prestala da se preispituje oko ispravnosti svog odlaska u kuću Dejla
Maršala. Ako su se njena deca toliko radovala tome, ona nije ţelela da
dozvoli svojim ličnim dilemama da pomute tu radost.
Obukla je jednodelni kupaći kostim, kratku suknju od lepršave
tkanine, kao i dugu, belu košulju, koju je nosila raskopčanu. Obula je
svoje omiljene papuče sa visokim potpeticama i na glavu stavila
slamnati šešir.
Taksista, koji ju je prethodno veče dovezao kući, došao je po nju
u dogovoreno vreme. Pred kućom porodice Maršal našli su se već kroz
desetak minuta. Glasno komentarisanje Dţesike i Bilija privuklo je
Dejlovu paţnju i on je ţurno ustao iz ligeštula, kako bi dočekao goste.
Do tada je sedeo sa majkom pored bazena, iščekujući dolazak Suzi i
njene dece.
- Samo trenutak! - povikao je, shvatajući da Suzi vadi novčanik iz
torbe, kako bi platila voţnju. Brzo je izvukao pripremljenu novčanicu
od dvadeset dolara iz dţepa i pruţio je taksisti.
- To nije bilo potrebno, gospodine Maršal. Ipak, hvala vam -
obratila mu se Suzi, kada je Dejl usmerio svoj ţeljni pogled na njeno
lice.
- Moţeš li da me zoveš imenom? Bar dok se nalazimo van
kompanije.
- Ţao mi je, ne mogu.
Dejl je lako uzdahnuo, a onda skrenuo pogled na vitku,
smeĎokosu devojčicu i punačkog, tamnokosog dečaka. Čučnuo je
ispred njih i svakom ponaosob podelio po jedan osmeh. - Zdravo! Ja

~ 29 ~
sam Dejl! A ti si Dţesika, zar ne? - upitao je, mazeći devojčicu po
kosi.
- Jesam, a ovo je moj brat...
- Vili! - Dejl ju je prekinuo, značajno joj namignuvši. Upro je prst
u Bilijev punački stomačić. - Vidiš kako sam ti zapamtio ime!
- Ja se ne zovem tako - rekao je Bili uvreĎeno obarajući glavicu.
- Eh! - Dejl je coknuo jezikom. - Naravno da se ne zoveš Vili. Ti
si Čili, zar ne?
Oboje dece su se nasmejali, Suzi takoĎe. Dejl ju je na kratko
pogledao, zadovoljan zbog njenog smeha.
- Nisi ni Čili? - nastavio je da se izmorata. - Onda mora da si...
Nili?
- Ne! - Bili je već cičao od zadovoljstva.
- Gili?
- Ne!
- Mili?
- Ne, nisam!
- Uh, predajem se!
- Bili, ja sam Bili!
Dejl se tada teatralno lupio pesnicom po čelu. - Jao! Kako sam
glup! Mozak je prestao da mi radi na ovoj vrućini! Potrebno mu je
rashlaĎenje! Idemo u bazen!
Deca su bučno ciknula i prihvatila Dejlove ispruţene ruke. On je
protrčao sa njima kroz kapiju, gde se osvrnuo ka Suzi i pokretom glave
je pozvao da ih sledi.
Ugledavši ih, Nensi Maršal je ustala iz stolice i krenula im u
susret. - Dečice slatka! Oh, uopšte ne ličite na svoju mamu! - spontano
je primetila, uporeĎujući Suzinu plavu kosu i svetao ten, sa njenom
tamnoputom decom.
- Mi ličimo na tatu - obavestila ju je Dţesika, bez emocija u glasu.
- Dobar dan, gospoĎo Maršal.
- Dobar dan - pozdravio ju je i Bili, čiji je pogled već beţao ka
bazenu u kome se voda primamljivo presijavala na suncu.
- Pačići mali! - Nensi Maršal ih je razneţeno mazila po kosi i
obrazima. - Kako ste samo fini! Ja sam Nensi! A vi?

~ 30 ~
 - Ja sam Dţesika Tod, ovo je moj brat Bili Tod - devojčica ih je
oboje vaţno predstavila.
- Dobro upamtite, gospoĎo Maršal - Bili je značajno podigao svoj
punački prstić uvis. - Nisam ni Vili, ni Čili, ni Gili, ni Mili! Ja sam Bili
i gotovo!
Svi su se slatko nasmejali, a Nensi je, u aktu obećanja, sklopila
svoje dlanove. - Ništa ne brini, Nili. Dobro ću da upamtim tvoje ime.
Bili je ljutito frknuo, dok je Dejl iznenaĎeno pogledao u svoju
majku, koja se naglas smejala sopstvenoj duhovitosti.
- Dobar dan, gospoĎo Maršal! - bio je red da se Suzi pozdravi sa
Nensi Maršal. - Kako ste? Da li ste se odmorili od sinoćne zabave?
- Jesam, zahvaljujući dobrom snu. Hvala ti što si dovela svoju
decu, Suzi. Mislim da će mi prijati njihovo društvo, a oni će pouzdano
uţivati ovde.
- Tačnije, ja dugujem zahvalnost vama i Dejlu. Danas se retko ko
usuĎuje da ugosti tuĎu decu, pogotovo ako su ovog uzrasta, kao
Dţesika i Bili.
- Ali, zašto? Oni su sada najslaĎi! Mogu sami da se igraju, a
pritom su dovoljno odrasli da razgovaramo sa njima.
Iz kuće je tada izašla ţena obučena u besprekorno čistu uniformu,
koja je očigledno bila član posluge. Prišla je Nensi Maršal i blago joj
se naklonila. - GospoĎo Maršal, imate telefonski poziv. Na vezi je
vaša sestra.
- Sintija? Oh, evo idem! Dejl, pobrini se za naše goste! -
doviknula mu je Nensi, pre nego što je ušla u kuću.
- Imam jedan strašan plan! - Dejl je bučno pljesnuo rukama. -
Hajdemo svi da uskočimo u bazen, a posle da navalimo na sladoled!
Ha? Šta kaţete na taj plan? Ili da sve uradimo obrnuto?
- Ja bih da odmah uĎemo u bazen - izjavila je Dţesika, gledajući
naizmenično u svoju majku i Dejla.
- U redu je, dušice, ali samo polako, kako smo se dogovorili -
Suzi je klekla pored Bilija, da bi mu razvezala pertle na patikama. -
Tela su vam pregrejana i potrebno je da ih malo rashladite, pre nego
što sasvim zaronite pod vodu.
- Čekaj, čekaj... Suzi, hoćeš da kaţeš da tvoja deca umeju da
plivaju? - Dejl se, kao, čudio.

~ 31 ~
 - Umeju, i to dobro - pohvalila ih je Suzi, ljubeći ih naizmenično u
obraze.
Pomogla je Dţesiki da skine haljinu i pokupi kosu u rep, kako joj
ona ne bi smetala u vodi. Deca su ubrzo ostala samo u kupaćim
gaćicama i već su gorela od nestrpljenja da uskoče u bazen.
- Sada ćemo da vidimo ko bolje pliva - rekao je Dejl, skinuo
majicu preko glave i u šortsu uskočio u bazen, tamo, gde je on.bio
najdublji.
Pokazao je deci da uĎu u bazen preko stepeništa, na čijem je kraju
voda bila sasvim plitka. Dok su oni polako ulazili u vodu pljuskajući
se po licu i rukama, Suzi je uredno sloţila njihovu odeću i obuću, i
odloţila ih na jednu od slobodnih stolica.
Deca su ubrzo počela da je dozivaju iz bazena, čak se i Dejl
pridruţio njihovim pozivima. Traţili su da i ona uĎe u vodu, kako bi se
zajedno kupali. Suzi, baš kao ni njena deca, nije mogla da odoli zovu
prohladne bazenske vode. Skinula je suknju i košulju, i polako ušla u
bazen, praćena Dejlovim zadivljenim pogledom.

***

Naredni minuti su bili podjednako čudesni za Suzi i njenu decu,

baš koliko i za Dejla. Opušteni, razdragani i bučni, dvoje dece su
prskali odrasle, takmičili se sa njima u plivanju i skokovima u vodu,
dobacivali se loptama. Suzi i Dejl su aktivno učestvovali u njihovim
igrama, nijednog trenutka ne skidajući osmehe sa lica. Povremeno bi
samo razmenih poglede, kojima su ukazivali naklonost jedno drugom.
Kada je Nensi Maršal izašla iz kuće nakon obavljenog dugog
telefonskog razgovora sa svojom sestrom, iznenadila se količinom
smeha i graje, koja je dopirala iz bazena. I sam prizor bazena je bio
veseo, zahvaljujući ţivahnoj dečici, mnoštvu šarenih igračaka i
nasmejanima Suzi i Dejlom.
- GospoĎo Maršal! - prva ju je spazila Dţesika. Doplivala je do
ruba bazena i podigla uvis svoju ručicu. - DoĎite da plivate sa nama!
Napolju je mnogo vruće, u vodi je mnogo lepše!
- Hvala ti, srce moje! - Nensi joj je kroz vazduh poslala poljubac.
- Evo, ja ću da sednem pod suncobran i gledaću te kako plivaš!

~ 32 ~
 - I mene! I mene! - doviknuo je Bili, i sav vaţan počeo da gnjura
pod vodom.
Nensi mu je uputila aplauz, pre nego što je sa uzdahom sela za
veliki, plastični sto, iz čije sredine se uzdizala drška ogromnog
suncobrana. Ne ţeleći da je ostavlja samu, Suzi je odmah izašla iz
bazena i pridruţila joj se za stolom.
- Zašto ne ostaneš sa svojom decom, Suzi? Meni je sasvim dobro
i samoj - poručila joj je Nensi, tresući zvonom za dozivanje posluge.
- Priznajem da mi je potreban predali, baš kao i malo sunčanja.
- Imaš li neku kremu sa zaštitnim faktorom? Dela... - obratila se
sluţavki, koja je poslušno stala pred nju. - Donesi nam čiste peškire,
kremu za sunčanje, bokal limunade i kafu. Ručaćemo za sat vremena,
kada se deca umore od plivanja.
- Meni donesi cigarete! - dobacio joj je Dejl, koji je upravo izašao
iz bazena.
Seo je na stolicu i zamahnuo glavom, sklanjajući mokru kosu sa
lica. Suzi je, na svoje iznenaĎenje, primetila da šeta pogledom po
obrisima njegovih ramena i čvrstih, glatkih grudi. Zbunjena svojom
potrebnom da ga posmatra, brzo se okrenula ka Nensi.
- Imate divnu kuću, gospoĎo Maršal. Sinoć je takoĎe izgledala
predivno, ali je danas do izraţaja došlo cveće i ostalo zelenilo.
- Drago mi je da ti se dopada, Suzi. Pre meka ću ti pokazati i
unutrašnjost kuće. Da U tvoja deca spavaju popodne?
- Zavisi od toga kako su provela dan. Bili obično spava, dok
Dţesika voli da se odmara uz knjigu ili televizijski program.
- Oprosti na indiskreciji, Suzi - Nensi je pogledala u pravcu
bazena, kako bi se uverila da su deca obuzeta igrom. - Znam da si
razvedena, to mi je Dejl poverio. Gde je sada otac tvoje dece?
- U zatvoru - kazala je Suzi, ne trepnuvši.
Nensi i Dejl su spontano razmenili poglede i istovremeno se
blago namrštili.
- Tamo je zbog pronevere, izvedene u dogovoru sa šefom jedne
prodavnice, u kojoj je radio kao pomoćni radnik - objasnila je Suzi,
oborenog pogleda. - Moj bivši muţ je oduvek ţivot shvatao
neozbiljno. On na jedan način, a ja na drugi. On je verovao da se sve
postiţe lako i preko noći, a ja sam bila uverena kako ne mogu da

~ 33 ~
postignem apsolutno ništa. Zato sam se i udala veoma mlada, misleći
kako nemam nikakvu drugu ţivotnu perspektivu.
- Da li si ga volela? - Dejl ju je neočekivano upitao.
- Nisam. Lojd je ţiveo u kući nedaleko od moje, odrasli smo
zajedno, od nas se prosto očekivalo da završimo u braku. Ne mogu da
kaţem da smo bili pod nekim pritiskom, naš brak se prosto
podrazumevao.
- Hm... To mi je dobro poznato - prokomentarisao je Dejl oporo,
misleći na svoj odnos sa Glorijom Miler.
Svi su kratko ćutali, dok je sluţavka posluţivala kafu i limunadu.
Suzi i Dejlu je ponudila čiste peškire, a deci je spustila dekorativne
čaše sa hmunadom na rub bazena..
- Ti nisi odavde iz Detroita, Suzi? -interesovala se dalje Nensi
Maršal.
- O, ne... Ja sam čitav ţivot provela u Oklahomi, u jednom
učmalom mestu, zaboravljenom od civilizacije. U Detroit sam došla
prošle jeseni, da bi Dţesika ovde pošla u školu. Nisam ţelela da mi
deca ţive u dubokoj provinciji, niti da uče u školi u kojoj predaju
kadrovi sumnjivog obrazovanja.
- Učinila si hrabar potez - oglasio se Dejl, paleći cigaretu.
- I više nego što moţete da zamislite - sloţila se Suzi. - Kada sam
odlučila da se preselim u veliki grad, nisam imala ničiju podršku, o
novcu da ne govorimo. U Detroit sam došla sa tri kofera i petsto
dolara.
- A sada? Kakav je sada tvoj poloţaj? - Nensi je pokazivala ţivo
interesovanje.
- Bojim se da nije ništa bolji, valjda mi je suĎeno da tako bude. Ja,
jednostavno, nisam roĎena pod srećnom zvezdom. Ipak, potpuno me
zadovoljava činjenica da Dţesika ide u vrlo dobru drţavnu školu, koja
se nalazi nedaleko od našeg iznajmljenog stana. Dakle, imamo
iznajmljen, namešten stan i ţivimo od moje plate.
- Ne bi trebalo da govoriš kako nisi roĎena pod srećnom zvezdom
- Nensi ju je blago ukorila. - Ţivot je tek pred tobom! Moţda će ti
budući dani doneti kompenzaciju za sve ono neprijatno, što si do sada
preţivela!

~ 34 ~
 - Meni ţivot moţe da donese samo ono, za šta se sama izborim. A
ja u svojim rukama nemam baš neke adute za tu borbu.
- Dejl mi je rekao da radiš kao higijeničarka. To je dosta naporno.
Zar ne moţeš da naĎeš bolji posao?
- Ne mogu, mada sam pokušavala. Radila sam kao konobarica,
garderoberka, razvodnica u bioskopu, prodavala sam sendviče na
ulici. Posao u kompaniji „Miler i Maršal“ je ubedljivo najbolji.
Kompanija je stabilna, u njoj rade kulturni ljudi koji za sobom ne
ostavljaju previše nereda. Uostalom, plata je sasvim pristojna.
- Dejl... - Nensi je dodirnula svog sina po ruci. - Moţeš li da naĎeš
za Suzi neki drugi posao?
- Naravno, mama - potvrdio je Dejl, ne skidajući pogled sa Suzi. -
Već imam neke ideje.
- Hvala vam, gospodine Maršal. Ipak, bojim se da ja nemam neke
kvalifikacije za bolji posao. Završila sam samo srednju školu, ne
umem da radim sa kompjuterima, ne znam nijedan strani jezik.
Uostalom, nemam nikakvo šire obrazovanje. Jer, dok su moje
vršnjakinje učile, ja sam raĎala i odgajala decu.
- Učinila si najbolju stvar, Suzi - Nensi joj je dala za pravo. - Imaš
divnu decu. Trebalo bi još da ih imaš. Meni je ţao što sam rodila samo
Dejla, mada se nadam da će mi on podariti unučice.
- Varate se, kada sam ja u pitanju, gospoĎo Maršal. Prvo, ja nisam
smela da rodim decu sa čovekom koji je završio u zatvoru. Drugo,
deca se raĎaju kada im obezbedite sve što im je potrebno. Moja deca
nemaju čak ni svoju kuću.
- Ali, ti daješ sve od sebe! - pobunila se Nensi.
- To nije dovoljno.
- Najvaţnije je da ih voliš!
- Slaţem se, ipak, vaţne su i druge stvari. To postaje sve jasnije sa
dečijim odrastanjem.
- Pretpostavljam da imaš velike planove za svoju decu? - ubacio
se Dejl, otpijajući gutljaj kafe.
- Ne, nemam. Volela bih da steknu visoko obrazovanje, jer je u
znanju moć. To sam shvatila sa preseljenjem u Detroit. U Oklahomi je
odgajanje goveda vaţilo za najveću mudrost. Sve što ţelim, u jednoj
rečenici, to je da moja deca ne proĎu u ţivotu kao svoji roditelji.

~ 35 ~
 - Govoriš kao da je tvoj ţivot već okončan - primetio je Dejl sa
osmehom.
- Zar nije? - Suzi se gorko nadovezala.
- Naravno da nije! - Dejl je bio kategoričan. - Tebi još uvek mogu
da se dogode divne stvari! Uostalom, imaš samo dvadeset šest godina!
- Potpuno se slaţem sa Dejlom, dušo - Nensi ju je toplo pogledala.
- Ţivot ponekad ume da bude čarobno nepredvidiv.
- Moţda, ali ne onima koji su načinili fatalne ţivotne greške,
poput mene.
- Dejl! - Bili se tada oglasio iz bazena. - DoĎi da se još malo igraš
sa nama!
- Dolazim! - poručio mu je Dejl, ugasio cigaretu i potom
odglumio klizanje po ivici bazena, saplitanje i na kraju pad u vodu, uz
pravljenje velikog pljuska.
- Eto, muškarci sebi mogu da dozvole luksuz da nikada ne odrastu
- Nensi je sa simpatijama u glasu prokomentarisala sinovljevu
komičnu vratolomiju. - Ti i ja bismo sada mogle da uĎemo u kuću,
dušo. Da li još uvek ţeliš da vidiš kako ona izgleda iznutra?
- Da, veoma - potvrdila je Suzi, brzo se obukla i krenula za Nensi.

~ 36 ~
 5.
Kuća porodice Maršal predstavljala je apsolutno najlepši ţivotni
prostor, u koji je Suzi ikada nogom kročila. Čak ni kuće imućnih ljudi
u Oklahomi nisu bile tako ukusno nameštene i tako bogato
opremljene. Za Suzi je bilo teško da odredi koja joj se prostorija
najviše dopala. Kao domaćici, kuhinja sa mnoštvom modernih aparata
ju je ostavila bez daha. Radni kabinet preminulog Dţejsona Maršala,
ispunjen knjigama i slikama neprocenjive vrednosti, izazivao je
strahopoštovanje. Ipak, Dejlova soba je na Suzi ostavila poseban
utisak, iako je bila jednostavno nameštena, tek sa ogromnim bračnim
krevetom, ormanima duţ čitavog zida i par fotelja.
I pored toga što je Suzi upozorila Nensi da su njene dekoraterske
sposobnosti suţene, ona nije prestajala da je konsultuje oko
eventualne promene zavesa, ili tepiha u pojedinim sobama. Ubrzo je
svojim upornim predlozima zarazila Suzi, tako da su obe ţene većim
delom obilaska zdušno komentarisale mogućnost promene pojedinih
detalja.
U trenutku kada su se vratile u prizemlje, kuvarica ih je obavestila
da je ručak serviran. Ogladneli od neumornog igranja u bazenu,
Dţesika i Bili su bez protivljenja izašli iz vode i seli za sto.
Ručak je protekao u neformalnoj atmosferi, s obzirom da su deca
bila glavni govornici za stolom. Poveravali su Nensi i Dejlu svoje
tajne, ţelje i planove, izazivajući mnogo smeha, pohvala, pa čak i
kritika. Svi su uţivali u dobroj hrani, odrasli u kvalitetnom vinu, deca
u čokoladnom dezertu.
Suzi je htela da nakon ručka poĎu kući, ali su se i Nensi i Dejl
pobunili protiv toga. Deca su takoĎe izrazila ţelju da i nastavak dana
provedu sa njima, uz obećanje da će biti još mirniji i poslušniji. Na
kraju ih je Nensi odvela u gostinsku sobu da se malo odmore, a takoĎe
se i sama povukla u svoju sobu na popodnevni san.
Dejl i Suzi su ponovo izašli napolje, seli za sto pored bazena i
namerno sklopili suncobran, kako bi se malo sunčali. Nekoliko minuta
su ćutali, sedeći zatvorenih očiju. Iako je kao domaćin imao duţnost
da animira goste, Dejl je namerno odugovlačio da prvi započne
razgovor, ţeleći da proveri koliko je Suzi, uopšte, zainteresovana da
razgovara sa njim.

~ 37 ~
 - Kada sam danas pričala o tome kako se moj brak sa Lojdom na
neki način podrazumevao... - Suzi se zaista prva oglasila, izazivajući
osmeh zadovoljstva na Dejlovom licu - rekli ste da vam je to dobro
poznato. Iz ličnog iskustva?
Dejl je sve očekivao, ali ne i da Suzi započne razgovor o
njegovim ljubavnim iskustvima. Za trenutak se obradovao, misleći
kako Suzi ţeli da na posredan način otkrije da li je on slobodan.
Pogledao ju je u lice. Tek tada je shvatio da Suzi od njega ţeli odgovor
na pitanje kako se nosi sa pritiscima i očekivanjima okoline, ništa više.
Njen ravnodušni pogled mu je jasno stavio do znanja kako joj nije bilo
vaţno da otkrije ima li on devojku ili ne, već da uporedi njihova
iskustva. Verovatno se pitala da li je nešto mogla da promeni, da se
izbori za svoju nezavisnost. Sada ju je interesovalo kako se, jedan
muškarac, ponaša u istoj situaciji.
Obuzeo ga je talas razočarenja od pomisli da se Suzi smučio
muški rod. Po svemu što je ispričala o svom ţivotu, to je bilo vrlo
moguće. Dejl se mogao opkladiti da je Lojd Tod jedini muškarac sa
kojim je Suzi bila u vezi, i da je njeno srce zatvoreno za nove ljubavi.
Znao je, biće mu vraški teško da ga osvoji.
- Sinoć si upoznala Gloriju Miler, zar ne? - upitao ju je,
potiskujući svoju razočaranost duboko u sebe. Upalio je cigaretu i
ţeljno povukao dim.
- Da.
- To je devojka koju svi očekuju da oţenim.
- Čak i gospoĎa Maršal?
- Čak i ona.
Suzi se ţivo sećala Glorije Miler i teško ju je zamišljala kao osobu
koja ima naklonost Nensi Maršal.
- Glorija i moja majka imaju veoma dobar odnos - Dejl je jednim
podsmešljivim osmehom slikovito rekao što misli o tome. - Povezuje
ih ista ţelja. Moja majka ţudi da dobije unučice i zato insistira na mom
braku sa Glorijom, jer se nijedna druga devojka u mom ţivotu ne
zadrţava duţe od par dana. Glorija, pak, ţeli da brakom sa mnom
udovolji svom ocu, s obzirom da je on izdrţava u njenoj tridesetoj
godini.
- Da li ste vas dvoje nekada bili u vezi?

~ 38 ~
 - Jesmo, davno. Bili smo zajedno dve godine. Do naše veze je
došlo zahvaljujući pritiscima, kojima si ti, Suzi, podlegla. Naš raskid
niko nije doţiveo ozbiljno, svi su i dalje govorili o nama dvoma kao
budućim supruţnicima. Oboje smo u meĎuvremenu imali druge
partnere, ali time nisu prestala očekivanja da se, na kraju, vratimo
jedno drugom.
- Pa? Hoćete li to da uradite?
Dejl je namršteno pogledao u Suzi. Ugasio je cigaretu i ćutao
neko vreme, ţaleći što ona ne razume prirodu njegove naklonosti
prema sebi. - Naravno da nećemo, Suzi! - pomalo nabusito joj je
odgovorio. - Oboje to podjednako ne ţelimo. Tačno je da me Glorija
neprekidno provocira svojim bračnim ponudama, ali ja dobro znam da
me ona ne voli. TakoĎe, dobro joj je poznato da ni ja ne volim nju. Svi
znaju da se ne volimo i svi i dalje hoće da nas vide u braku! Uţas!
- Zbog kompanije?
- Da! Moj otac i Glorijin otac su bih dugogodišnji poslovni
partneri i sada se, navodno, podrazumeva da njihova deca sklope brak!
- Ali, kompanija će opstati i ako se vas dvoje veţete sa druge
supruţnike.
- Arnold Miler odlično zna da Glorija, njegova jedina ćerka, nema
nameru da u budućnosti upravlja kompanijom. Ona bi pouzdano
prodala svoj deo i novac potrošila jureći po belom svetu. Ako bi se
udala za mene, naša deca bi nasledila čitavu kompaniju, ne samo deo
Milerovih. Kao što vidiš, ljudi oko mene gledaju na brak kao na
poslovni interes.
- Pre bih rekla da je to ţivotni interes. Dejl je skupljenih obrva
pogledao u Suzi. - Zar bi ti odobrila Glorijin i moj brak?
- Da. Ne bih vas prisiljavala na njega, ali bih ga odobrila.
- Suzi?! - Dejl je odmahnuo glavom u neverici. - Kako moţeš da
kaţeš tako nešto? Pa ti si ţrtva predrasuda! Ti si na svojoj koţi osetila
kako izgleda biti izmanipulisan!
- Tačno. Osetila sam. I pored toga, da Lojd nije otišao u zatvor, ja
bih i dalje bila njegova ţena.

~ 39 ~
 ***

Zgroţen Suzinim odgovorom, Dejl je lupio dlanom o sto. -

Pogledaj me, Suzi! - zatraţio je odlučnim glasom. Tada je svojim
pogledom zaronio u plave dubine Suzinih ţenica, traţeći u njima bar
neku emociju. Ţeleo je da vidi bes, gorčinu, tragove ugašenih ljubavi,
nadu u bolje sutra. Ali, sve što je video, bila je fatalna pomirenost sa
ţivotom, onakvim, kakav je bio. - Do vraga, ţeno... Šta se to dešavalo
sa tobom u onoj Oklahomi?
- Ne znam na šta mislite.
- Rekla si da nisi volela svog bivšeg muţa! - Dejl je iznova
planuo. - Zašto bi istrajavala u tome da mu budeš ţena?!
- Zato što je predstavljao moju porodicu. On je otac moje dece.
Imali smo zajednički ţivot.
- A ljubav? Gde je tu ljubav? Oh, ne moraš da mi odgovoriš! -
Dejl je iznervirano nogom odgurnuo jednu stolicu. Potom je uzdahnuo
i šakama prekrio lice. - Oprosti mi, Suzi. Znam da si imala teţak ţivot.
Verovatno teţi nego što si u stanju da priznaš. Treba da znaš da je sve
moglo da bude drugačije i još uvek moţe da bude...
- I biće - sloţila se ona samouvereno. - Za moju decu.
- I za tebe, Suzi. I za tebe.
- Ja sam bivša ţena jednog robijaša, koja radi kao higijeničarka.
Šta za mene moţe da bude bolje?
Dejl je tada ustao iz svoje stolice, prišao Suzi i pruţio svoju ruku
ka njoj. Ona je sa puno poverenja spustila svoju šaku na njegov dlan,
nakon čega ju je on lako podigao na noge.
Tela su im se dodirivala dok su stajali jedno pred drugim. Dejl je
usredsreĎeno posmatrao Suzino lice, motreći na njemu bilo kakvu
reakciju na njegovu blizinu.
Ali, nije video ništa. Nijedan suvišan treptaj, nijedan izdajnički
uzdah.
Suzi je nesvesno blokirala svoje emocije, njih nije mogao da
pokrene čak nijedan izrazito zgodan mladić sa toplim, zelenim očima,
izazovnim usnama i vragolastim šarmom. Shvativši to, Dejl je
jednostavno raširio ruke i uzeo Suzi u svoj zagrljaj. Neţno i zaštitnički

~ 40 ~
ju je stegao. Bio je to bratski zagrljaj, čist i nevin. Suzi je na njega
odgovorila i Dejlu se tada učinilo da joj se nešto dogodilo, da ju je
protresla neka emocija. Nije hteo dodatno da je zbunjuje i zato ju je
samo poljubio u čelo, pre nego što se odmakao od nje.
- Hajdemo da se isplivamo dok smo sami! - predloţio je veselo, a
zatim skinuo sa sebe majicu i šorts, ostajući samo u kupaćim slip
gaćicama.
Uskočio je u bazen elegantnim skokom i odmah krenuo da pliva
laganim zamasima. Suzi je sledila njegov primer. Ubrzo su uskladili
brzine, tako da su plivali jedno pored drugog na bliskom rastojanju.
Ništa nisu govorili, samo su se predavali prijatnosti uzajamnog
prisustva.
Deca su im se pridruţila kroz desetak minuta. Odmorni i ispavam,
bili su izuzetno raspoloţeni za nastavak igranja u bazenu. MeĎutim,
Suzi im je skrenula paţnju kako se primaklo vreme povratka kući. Oni
su to prihvatili, sa ţaljenjem, ali bez glasne pobune. Znali su da im
majka ne bi uskraćivala zadovoljstvo bez ozbiljnog razloga i lako su se
povinovali njenoj naredbi.
Sačekali su da se Nensi Maršal probudi, kako bi se pozdravili sa
njom. Rastanak dece i Nensi je bio neočekivano dirljiv, svi su izrazili
nadu da će se ponovo videti. Dejl je insistirao da ih on lično odveze
kući, što je Suzi i prihvatila. U kolima je, tokom voţnje do kuće,
atmosfera bila izuzetno vesela, gotovo urnebesna. Dejl i deca su pevali
na sav glas, komentarisali prolaznike, šalili se i zadirkivali.
Suzi nije imala dovoljno reči kojim bi se zahvalila Dejlu na
svemu što je učinio za nju i njenu decu, tokom tog dana. Dţesika i Bili
su Dejlu izrazili zahvalnost na svoj detinje spontan način. Jednostavnu
su ga naveli da čučne, a potom mu savili ruke oko vrata i dobro ga
izljubili.
Dejl je ţeleo da im obeća zajednički odlazak u zoološki vrt,
bioskop ili zabavni park, ali je na vreme shvatio kako je potrebno da se
o tome dogovori sa Suzi. Zato joj je poručio da će se videći već
sutradan na poslu, na šta je ona ostala potpuno ravnodušna. Nije
potvrdila, a ni porekla svoje viĎenje sa njim.
Kada je Dejl otišao, poţurila je u stan, kako bi se pripremila za
odlazak kod Endrjua Hola, na zakazano probno fotografisanje.

~ 41 ~
Zamolila je svoju blisku komšinicu da joj povremeno nadgleda decu i
pripremi ih za spavanje, u slučaju njenog kašnjenja.
Suzi se kod Hola zadrţala do kasno u noć. Kući je otišla sa svojim
honorarom, zato što ju je on odmah isplatio, kao znak svog
zadovoljstva obavljenim poslom.
I pored velikog umora, Suzi dugo nije mogla da zaspi. Brojna
uzbuĎenja proteklog dana drţala su joj oči otvorenima. Smatrala je
zaradu od tri hiljade dolara najlepšim ishodom svih dešavanja.
MeĎutim, ubrzo se prisetila Dejlovog ponašanja tokom čitavog dana,
nakon čega je dozvolila sebi da upravo to proglasi za ono najlepše i
najvrednije, što je okarakterisalo dan iza nje.

~ 42 ~
 6.
Narednog dana, u ponedeljak, Dejla je na radnom stolu sačekala
poruka da se hitno javi Arnoldu Mileni. Prevrnuo je očima i besno
opsovao, ţaleći što mu radna nedelja otpočinje na takav način. Imao je
sasvim drugačije i daleko prijatnije planove. Ţeleo je da pozove svoje
prijatelje, kako bi sa njima sredio utiske iz prethodnog dana. Taj dan
mu je doneo mnoštvo informacija i probudio mnoga osećanja, sada mu
je bilo potrebno da ih sredi.
Iscepao je papir sa Arnoldovom porukom na bezbroj delova, ali je
ipak otišao do njega. Kada mu je ugledao lice sa jasnim otiskom
podlosti na sebi, otišla je bestraga njegova namera da zadrţi
pribranost. Proškrgutao je zubima i seo na ponuĎenu mu stolicu.
- Zabava je bila divna, sinko! - počeo je na neformalan način, koji
je slutio na grdnju u nastavku rečenice. - Hrana, muzika, ambijent, sve
je bilo odlično. Ti i tvoja majka moţete da čestitate sebi na uspešnoj
organizaciji. Pitam se da li ću uspeti da vas nadmašim, kada sledeće
godine proslava godišnjice kompanije bude organizovana u mojoj
kući.
- Za tebe je čitav ţivot takmičenje, zar ne, Arnolde? Beskrajna
trka, utakmica bez odsviranog kraja. Na ljude gledaš kao na rivale,
odbijaš da nekog od njih proglasiš za svoje saigrače. Mora da je teško
biti u tvojoj koţi.
- Vidi, sinko, zahvaljujući takvom pristupu ţivotu, ja sam ovde
gde jesam.
- Arnold Miler se nije dao omesti. - I sasvim mi je dobro, veruj
mi!
- Ne verujem ti! - odbrusio mu je Dejl smrknuto. - Zašto si me
zvao? Nemam previše vremena.
- Ah, razumem! Mladi pravnici su već kod tebe i otapa vam se led
u viskiju! - primetio je sarkastično. - Bogami, to zasluţuje da se
ispoštuje. Dakle, nisam te zvao zbog posla, tu se i sam dobro snalazim.
Juče sam saznao da je na tvojoj zabavi bila prisutna izvesna Suzi, koja
radi kod nas kao higijeničarka. - Jeste. Pa šta?
Arnold Miler je podigao ruke ispred grudi. - Ja sam čovek širokih
pogleda, nisam nikakav malograĎanin.

~ 43 ~
 - Eto jedne novosti... - prokomentarisao je Dejl ironično sebi u
bradu.
- MeĎutim, neki od naših uglednih gostiju bi mogli da se osete
nelagodno zbog toga. Ta Suzi je izazvala dosta paţnje. Mnogi su se
interesovali za njen identitet. Šta će biti kada je prepoznaju na hodniku
kompanije, dok ispred sebe gura usisivač?
Dejl je upotrebio svu svoju snagu da ostane pribran. - Šta bi
moglo da bude?
- Pitaće se koliko smo ih zaista ispoštovali pozivom na zabavu,
kada na njoj prisustvuju i zaposleni najniţeg ranga, odnosno,
higijeničarke. Priznaćeš da to nije bila naša dosadašnja praksa.
- Priznajem - Dejl se lako sloţio, nestrpljiv da što pre okonča
započeti razgovor. - Sve koji se budu pitali zbog čega je higijeničarka
pozvana na zabavu, pošalji kod mene za odgovor. Mada, za tim ubrzo
neće ni biti potrebe. Namera mi je da već danas obezbedim za Suzi
neko pristojno radno mesto.
- Zbog čega to radiš, Dejl? - Arnold Miler se nije trudio da prikrije
svoju ljubopitljivost. - Objasni mi prirodu svog interesovanja za tu
devojku.
- Nemam nameru da ugodim tvom nepristojnom interesovanju,
Arnolde - poručio mu je Dejl, ustajući iz fotelje. - Moj odnos sa Suzi
se tiče samo nas dvoje, nikoga više.
- Zaista? - upitao ga je Arnold Miler provokativno, izazivački
izdiţući obrve.
Dejl je zastao da mu nešto odbrusi, ipak, savladao se u
poslednjem trenutku. On je odlično znao da je taj čovek imun na
uvrede i upozorenja, da je sposoban za podnošenje niskih udaraca.
Zato mu je samo uputio prezrivi osmeh, okrenuo se i izašao iz njegove
kancelarije.
Nije ni slutio da ga, u svojoj kancelariji, čeka još neprijatnije
iznenaĎenje. To je saznao kada mu je sekretarica, gospoĎa Hardvik,
podnela izveštaj o primljenim pozivima. - Traţila vas je i gospoĎica
Miler, ali lično. Insistirala je da vas sačeka u kancelariji. Ja se nisam
usudila da joj to osporim.
Ovo je dan koji je trebalo provesti u krevetu, zaključio je Dejl
besno, predviĎajući ishod razgovora sa Glorijom. Zatekao ju je kako

~ 44 ~
stoji kraj prozora, leĎima oslonjena o njegov okvir. Bila je odevena u
beli komplet, u vidu uzanog bolera i pantalona sa širokim nogavicama.
Dejl joj je prišao i pogledao je u lice. Tada je u njenim očima video
istu prazninu, koju je posedovala i Suzi. Ali, Glorijina praznina je
poticala od njene prezasićenosti ţivotnim dešavanjima, dok je
praznina kod Suzi poticala od ţivotne učmalosti. Za razliku od Glorije,
kojoj je dosadila čak i sama sreća, Suzi je još uvek nije ni osetila. Osim
radosti majčinstva, ona je bila lišena svih drugih ţivotnih
zadovoljstava. O njima nije znala apsolutno ništa, zato joj se činilo da
ih i ne ţeli.
- Znači, tebe su poslali da me dokrajčiš? - bilo je prvo što je Dejl
rekao Gloriji, uskraćujući joj čak i pozdrav.
- Ne znam o čemu govoriš, Dejl. Imaš li cigaretu?
- Tvoj otac je ozbiljno načeo moje nerve, Glorija - Dejl joj je
pruţio paklicu cigareta, da bi se ona posluţila. - Zato sada pazi šta
govoriš i kako se ponašaš - ozbiljno ju je upozorio, prinoseći plamen
upaljača kraju njene cigarete.
Ona je povukla dubok dim i izbacila ga Dejlu u lice. - Ne vidim
zašto bih ja morala da snosim posledice tvog razgovora sa mojim
ocem, Dejl. Nisam ni znala da si bio kod njega.
- Vas dvoje sve radite usaglašeno. Stoga mi je jasno da si i ti došla
ovde kako bi me ispitala o prirodi mog odnosa sa Suzi Tod.
- Zar vas dvoje imate neki odnos? - Glorija je nevešto glumila
iznenaĎenost.
- Imamo, i to bolji od onog, kojeg smo ti i ja ostvarili.
- To me baš čudi, Dejl. Mislila sam da ti nemaš dobro mišljenje o
devojkama, kakva je Suzi Tod.
- Zbog čega ga ne bih imao? Zato što je Suzi higijeničarka? Ili
zato što je na zabavu došla u jeftinoj haljini?
- Ne, naravno, već zbog toga što je pozirala golišava Endrju Holu.

***

- O čemu to pričaš, Glorija?! - Dejl je ljutito dreknuo na nju. -

Prestani da mi podmećeš svoje smicalice, neću nasesti na njih!

~ 45 ~
 - Siroti Dejl... - Glorija mu je uputila pogled saţaljive
nadmoćnosti. - Vezao si se za devojku koja se skida za novac. A to čak
nisi ni znao.
- Dosta! Dosta! - Dejl ju je uhvatio za mišice i snaţno je
protresao. - Tvoja bezočnost je neizmerna, Glorija! Bolje pripazi šta
pričaš, jer je Suzi časna ţena i majka dvoje dece!
- Pusti me! - zatraţila je ona, gurajući Dejla od sebe. - Ja nisam
ništa izmislila, Endrju Hol mi je sve sam poverio. Upoznao je Suzi na
zabavi i dao joj svoju vizit-kartu. Posle je svima pričao da je našao
idealan model za novu seriju fotografija.
- To ne znači da je Suzi pristala na fotografisanje!
Glorija je tada ugasila cigaretu i podrugljivo se nasmejala. - Ne
samo da je pristala, ona je već i isplaćena. To mi je takoĎe poverio
Endrju Hol. Zvao me je kasno noćas, kada je Suzi otišla od njega
nakon višečasovnog poziranja. Bio je van sebe od sreće zbog uraĎenih
fotografija i ţeleo je to nekome da ispriča. Uostalom... - Glorija je
zgrabila olovku i na Dejlovom podsetniku ispisala nekoliko brojeva. -
Pozovi ga, i sam se uveri u istinitost ovoga što ti govorim. Ja odlazim.
Zdravo, Dejl!
Sav bled od neprijatnih slutnji, Dejl nije imao snage da Gloriji
uzvrati pozdrav. Samo ju je nemo pratio pogledom, sve dok nije izašla
iz njegove kancelarije. Tada se srušio u svoju fotelju. Uprkos
prvobitno ispoljenoj neverici, sada je sve intenzivnije verovao u
mogućnost da je Suzi zaista pozirala naga Endrju Holu. Glorija je
oduvek imala dugačak jezik, ali nikada nije lagala. Dejl nije imao
razloga da sumnja u ono što mu je saopštila o Suzi.
Podigao je telefonsku slušalicu kako bi pozvao Endrju Hola, a
onda je i spustio, plašeći se onoga što bi mu on rekao. Zaţmurio je,
opirući se mogućem razočarenju u Suzi. Plašio se da to ne bi lako
podneo. Ona je postala svetlost u njegovom ţivotu. Sa njom i njenom
decom, ţivot je mogao da mu krene u sasvim drugom pravcu, tamo
gde je bilo nevinosti i čistote.
- Ne, to nije moguće! - glasno je izgovorio i hrabro istipkao
brojeve Holovog telefona.
Posle druge rečenice razmenjene sa fotografom, Dejlu je sve bilo
jasno. Suzi je zaista razotkrila svoje telo objektivu njegovog aparata.

~ 46 ~
Sa obaveštenjem da dolazi radi poslovnog razgovora, Dejl je Holu
najavio svoju hitnu posetu.
Ne obazirući se na sve obaveze, napustio je kompaniju i velikom
brzinom se odvezao do adrese, koju mu je Hol izdiktirao preko
telefona. Usput se molio da Suzine fotografije nisu pornografske, već
estetske, umetničke i umerene.
Odahnuo je, shvativši da su one upravo takve. Na njima je Suzi
bila neprepoznatljiva. Hol ju je vešto maskirao, a takoĎe je vodio
računa i o uglovima slikanja. Suzi je samo delimično otkrivala svoje
prelepo telo, ono ni na jednoj fotografiji nije bilo eksplicitno izloţeno.
- Neobična ţena, ako mene pitate - prokomentarisao je Endrju
Hol, shvativši da Dejl neprekidno zuri u fotografije, listajući ih jednu
za drugom uvek iznova. - Šteta što nije ţelela da joj se vidi lice.
Ostvarila bi odličnu karijeru kao fotomodel. Ali, i bez toga, sa takvim
telom, ima sve šanse da zaradi dosta novca i stigne daleko u ovom
poslu.
- Kako to mislite? - Dejl ga je oštro upitao, ošinuvši ga pogledom.
- Zar Suzi namerava da nastavi sa poziranjem?
- Bilo bi šteta da to ne učini. Koliko sam shvatio, novac joj je
neophodan.
Da li znate da Suzi ima dvoje dece? Iznenadio sam se kada mi je
to otkrila. Na njenom besprekornom telu se ne vide tragovi
nekadašnjih trudnoća. Kada sam je pitao kako odrţava formu, rekla mi
je radom.
- Ţelim da otkupim ove fotografije, kao i sve negative - izjavio je
Dejl čvrstim glasom, vadeći čekovnu knjiţicu iz unutrašnjeg dţepa
sakoa. - Koliko ste planirali da dobijete za njih?
- Samo polako! - Endrju Hol je pokretima ruku umirivao Dejlovu
usplahirenost. - Nisam siguran da ţelim da prodam te fotografije. Jer,
nisu samo one u pitanju, već čitava karijera budućeg foto-modela.
Dogovorio sam se sa Suzi da budem njen menadţer, da je naučim
pravilima ovog zanata. Znate, ona je prelepa ţena, ali toga uopšte nije
svesna. Ne poseduje onu samouverenost, koja obično krasi lepe ţene.
- Recite cenu, gospodine Hol! - insistirao je Dejl nestrpljivo,
pritiskajući vrh olovke na ček, u okvir u kom se ispisuje njegov iznos.

~ 47 ~
 - Ponavljam, fotografije nisu na prodaju. Bez njih, ne mogu da
obezbedim novi posao za Suzi.
- Deset hiljada dolara? - predloţio je Dejl, ne obzirući se na
Holovo negodovanje.
- Neka bude petnaest! - Endrju Hol se usudio da zatraţi.
Dejl je ispisao traţenu cifru bez ikakvog oklevanja. Sačekao je da
Endrju Hol prikupi sve filmove, negative i fotografije, nakon čega mu
je pruţio ček. - Za ovaj novac ćete morati da uradite još nešto,
gospodine Hol.
- Da?
- Ako Suzi ponovo doĎe kod vas, odbijte da je fotografišete.
- Nema problema. MeĎutim, trebalo bi da znate da je Suzi u stanju
da pronaĎe drugog fotografa bez ikakvih problema. Dovoljno je da
ode u neki modni magazin i predstavi se tehničkom uredniku. Svaki
profesionalac iskusnog oka bi odmah u njoj video dobar materijal.
Dejl ga je tada, u aktu nepromišljenosti, ščepao obema rukama za
revere. - Suzi nije nikakav materijal - procedio je kroz stisnute zube. -
Ona je samohrana majka i ţena za svako poštovanje. Jasno?
Ne sačekavši Holov odgovor, Dejl ga je grubo odgurnuo i potom
sa kesom ispod ruke izašao iz njegovog studija. Do kompanije je vozio
nervozno i brzo, dok su mu pred očima igrale slike Suzinog nagog tela.
One su ga bacale u vatru, izazivale su u njemu bes i ţudnju,
naizmenično. Neke od fotografija su mu se duboko urezale u svest,
znao je svaki detalj na njima.
U zgradu kompanije je ušao trčeći, rešen da pod hitno razgovara
sa Suzi.
- Pozovite Suzi Tod da doĎe kod mene!
- Dejl je izdao nalog svojoj sekretarici, odmah pošto je ušao u
njenu kancelariju.
- Pronaći ćete je preko kadrovske sluţbe!
- Odmah, gospodine Maršal - sekretarica je spremno prihvatila
nalog i zaista odmah, preko kadrovske sluţbe, uputila poziv Suzi da
doĎe kod zamenika generalnog direktora.

~ 48 ~
 7.
Kao da iza njih nije bio dan ispunjen prijateljskim poveravanjem,
Suzi je ušla u Dejlovu kancelariju sa formalnim drţanjem tela i
ozbiljnim izrazom lica. Delovala je sluţbeno u tolikoj meri, da se Dejl
dodatno iznervirao zbog toga.
- Dobar dan, gospodine Maršal! - pozdravila ga je uzdrţano,
zastajući kod njegovog stola. - Zvali ste me?
- Oh! - izustio je Dejl umorno i na jedan trenutak rukom prekrio
oči. - Do maločas sam bio spreman da se ţivotom zakunem u tebe,
Suzi...
Pogledala ga je namršteno, čudeći se tragovima besa na
njegovom licu. Bilo je to prvi put da Dejla vidi pritajeno ljutitog. Do
tada je uvek bio vedar i veseo, uvek ju je pozdravljao sa osmehom.
Osetila je kako joj taj osmeh sada nedostaje. - Ne znam o čemu
govorite.
- Govorim o ovome! - povisio je glas i prema njoj bacio veliki
koverat, u kojem su bile spakovane njene fotografije, filmovi i
negativi, preuzeti iz studija Endrju Hola.
Suzi je otvorila koverat, ni ne sluteći šta se u njemu nalazi. Oči su
joj ljutito bljesnule, kada je stekla uvid u sadrţaj koverta. - Kako su
ove fotografije dospele do vas?! - sada je i ona viknula, po prvi put od
kada ju je Dejl upoznao.
- Kako?! Kupio sam ih! Ali ne na rasprodaji, već po vrlo visokoj
ceni!
- Zbog čega ste to uradili?!
- Nisam mogao da dozvolim da se kompromitujete, gospoĎo Tod,
majko dvoje dece! Da li ste nameravali da im priznate, jednoga dana,
detalje vaše karijere golišavog foto-modela?! Ili ste moţda planirali da
im pokaţete fotogadije?! To bi bilo efektnije od bilo kakva priče!
Suzi je snaţno stegla zube i tresnula kovertom o sto. - Ko ste vi da
traţite te odgovore od mene?! Odakle vam pravo da me kritikujete?!
Niste u mojoj koţi, i stoga ne moţete da shvatite razloge, zbog kojih
sam pozirala za novac! Vi niste morali da laţete svoju decu da u ţivotu
postoje vaţnije stvari od skupocenih igračaka, moderne odeće i svega
lepog što imaju druga deca!

~ 49 ~
 - U redu! - Dejlovbes se nije stišavao. - Tvoja deca su verovatno
jedna od retkih u ovom gradu koja nemaju skupocene stvari! Ali su
definitivno jedina, čija se majka potpuno naga fotografisala za novac!
- Jesam, i učiniću to opet! Uzalud ste otkupljivali moju čast,
gospodine Maršal! Ona nije na prodaju, ako već fotografije to jesu. I
ne očekujte od mene da vam vratim taj novac! Ništa vam ne dugujem!
Ni novac, ni ništa drugo!
Neočekivana ţestina, koju je Suzi ispoljila, uverila je Dejla kako
ona misli ozbiljno. Ako je već odlučila da zaraĎuje novac golišavim
poziranjem, ona će to i učiniti, nezavisno od toga šta on ili bilo ko
drugi, misli o svemu tome.
Dejl je sada ţalio što to nije predvideo, što je dozvolio da ga
savlada bes i onemogući ga da razgovara sa Suzi na konstruktivniji
način. Pogledao ju je pravo u oči, pozivajući je na izmirenje. U
dubinama njenih plavih ţenica je tada video neisplakane suze, one,
koje su se gomilale zbog svih nekupljenih igračaka, zbog svih jeftinih
kaputa i ukradenih kolača.
Naglo je ustao iz fotelje, prišao joj i poloţio svoje šake na njene
mišice. - Suzi... Draga, draga Suzi... Oprosti mi... Nisam ţeleo da te
povredim, već naprotiv, da te zaštitim.
- Nisam traţila tu zaštitu! - oštro mu je uzvratila, povlačeći se iz
njegovog zagrljaja.
- Znam... Ne brini... Ništa mi ne duguješ. Ni novac, ni ništa
drugo... Moţda si mislila kako ću traţiti neku... uslugu od tebe, ali
neću... Neću traţiti od tebe da vodiš ljubav sa mnom, iako... iako bih to
ţeleo.
Suzi je tada naglo opustila do tada napeto telo. - Ţeleli biste da
vodite ljubav sa mnom?
- Da, veoma. - Jednom?
Dejl je morao da se nasmeje tom pitanju. - Ne, ne samo jednom.
Shvativši da Suzi intenzivno razmišlja o njegovim rečima, Dejl se
odmakao od nje i kratko odmahnuo glavom. - Izvini... Ti si ona koja je
insistirala na otvorenosti.
- U redu je. I ja ću iskoristiti priliku da budem otvorena.
Zvučala je krajnje ozbiljno, gotovo dramatično, i Dejl ju je
zainteresovano pogledao.

~ 50 ~
 - Ja ţelim da svojoj deci obezbedim odgovornog oca, ţivot u
velikoj kući i sobe pune igračaka.

***

- Aha... - izustio je Dejl nakon kraće pauze. - Znači, ti predlaţeš

da nas dvoje ujedinimo, kako si jednom prilikom rekla, ţivotne
interese?
- Da.
- Pa... Priznajem da su moja razmišljanja o tebi išla u tom pravcu.
- Jesu li? - Suzi je iznenaĎeno zatraţila potvrdu.
- Jesu. Čak sam i sa svojom majkom razgovarao o tome. Suzi... -
Dejl ju je nadlanicom pomazio po obrazu. - Ja razumem zašto ţeliš da
se udaš za mene. Tvoj gest je krajnje poţrtvovan. Čini mi se da toga
nisi ni svesna, ali ja jesam. Vi ţene ste mnogo osetljivije na loše
bračne okolnosti od nas muškaraca. Ne bih ţeleo da se zakonski
veţemo, pre nego što sasvim utvrdimo da li odgovaramo jedno
drugom.
- Ja ne traţim ništa za sebe, samo...
- Ne, Suzi - Dejl ju je odlučno presekao. - Ti treba da traţiš i
očekuješ mnogo. IzmeĎu ostalog, i muţa koji će ti seksualno
odgovarati. Eto, mislim da bi to trebalo da utvrdimo pre nego što se
venčamo.
- Zar ćemo se venčati? - lice joj se naglo razvedrilo.
- Slušaš li ti mene? - neţno ju je upitao. - Hoću da ti u braku sa
mnom bude lepo. Ne samo dok se sa decom brčkamo u bazenu, već i u
bračnoj postelji.
- To mi nije vaţno.
Zbunjeno ju je pogledao, skupljenih obrva. - Kako moţeš da
kaţeš tako nešto? Zar...
Dejl je iznenada shvatio. Bračna postelja, koju je Suzi delila sa
svojim bivšim muţem, predstavljala je seksualno ognjište na kome
vatra nikada nije bila upaljena.

~ 51 ~
 Prišao joj je i neţno je zagrlio. - Ţao mi je što nisi iskusila telesnu
ljubav dostojnu svoje lepote, Suzi. Dozvoli mi da ti otkrijem koliko
ona moţe biti lepa.
- Uredu - Suzi je, gestom prepuštenosti, slegla ramenima.
Dejl joj se toplo osmehnuo. - Ti ne znaš o čemu ja govorim, zar
ne? Ti ni ne slutiš da voĎenje ljubavi moţe da donese veliko, slatko
zadovoljstvo?
- Jednom su na radiju govorili o tome. Nakon tog komentara, Dejl
nije znao da li da se nasmeje ili da zaplače na sav glas. Uzdrţao se od
bilo kakve reakcije i još snaţnije privio Suzi sebi. - Učiniću te
srećnom, Suzi... Obećavam... - Ja nisam nesrećna.
- Znam, ali nisi ni srećna. Učiniću sve da ti ukazem na tu razliku.
Osmehnula mu se zahvalno, još uvek se ustručavajući da ga
posmatra kao svog budućeg supruga.
- Dakle! - Dejl joj je uputio pogled ispunjen mešavinom
ohrabrenja i zavodljivosti. - Da li si raspoloţena za predbračnu probu?
- Sada? Ovde?
Boţe, šta joj je onaj čovek činio, Dejl nije mogao, a da se ne
zapita. - Ne, naravno. Ţelim da sve bude spontano i veoma
romantično. Mogla bi ponovo da doĎeš kod mene sa decom, i to na
dva dana. To nikome neće biti čudno. Kada uspavaš decu, jednostavno
ćemo se naći u mojoj sobi. Šta kaţeš na taj plan?
- Nemam ništa protiv njega.
- To nije dovoljno, do Ďavola! - Dejl ju je protresao meĎu svojim
rukama. - Nije svrha ţivota provoditi ga sa što manje neprijatnosti, već
sa što više prijatnosti! Naučiću te da uţivaš, Suzi! Kunem ti se da
hoću! Neću se smiriti dok te ne navedem da budeš kompletno
zadovoljna i srećna, i da čak i tada traţiš više od toga!
- Šta bi moglo biti više od toga?
Dejl je samo uzdahnuo, ne nalazeći trenutno rešenje za ono što je
Suzi godinama činilo takvom, kakva jeste.
- Znam da će mi biti potrebno granitno strpljenje, ali, čini se kako
je najbolje da naš predbračni plan izvedemo tokom vikenda.
- Slaţem se - izjavila je Suzi trezveno, kao da se ne radi o planu
koji podrazumeva razmenu intimnosti.

~ 52 ~
 - Do tada bi mogli da izlazimo, kako bi se još bolje upoznali, kako
bih ti postao bliskiji.
- Ţao mi je, gospodine Maršal... Dejl - brzo se ispravila. - Moja
deca su trenutno sama kod kuće i jedino vreme koje zajednički
provodimo su večernji časovi, nakon mog povratka sa posla.
- Suzi... Suzi... Ti još uvek nisi svesna promena, koje će u tvom
ţivotu uslediti nakon ovog našeg razgovora. Prvo, prestaćeš da čistiš u
ovoj kompaniji. I to odmah! Idi se pod hitno presvući, ne mogu više da
te gledam u toj uniformi. Eto! - pomazio ju je po ramenima. - Problem
je rešen. Do subote ćeš preko čitavog dana biti sa decom, a uveče sa
mnom!
- Uveče ne smem da ih ostavljam same. Imam jednu komšinicu
koja pristaje da ih povremeno nadgleda, ali ne ţelim da joj to
nametnem kao stalnu obavezu.
- Onda ćemo im naći bebi-siterku! Ili ćemo ih voditi sa sobom! -
predlagao je Dejl euforično, unapred se radujući predstojećim danima.
- Više bih volela da ih vodimo sa sobom... Ako to nije problem.
- Problem? Ja ću ubrzo postati otac tvojoj deci, Suzi - Dejl je
ponosno izjavio. - Zakonski ću ih usvojiti, a voleću ih kao da su moji.
Pruţiću im sve što im nedostaje, što im kao deci pripada. Svima ću
vam ulepšati ţivot. Razmaziću vas. Veruješ li mi, Suzi? Veruješ li
mojim dobrim namerama?
Suzi je verovala Dejlu i njegovim rečima, ali još uvek nije
uspevala da sebe i svoju decu vidi u blagostanju, o kome joj je on
govorio. Ona je dvadeset šest godina verovala da je ţivot teţak i da se
za svaku kap sreće mora mnogo boriti. A Dejl joj je sada nudio nebo, i
to preko noći!
- Mislim... Mislim da mi je potrebno malo vremena da se
priviknem na sve ovo - bojaţljivo je izjavila, plašeći se da ne povredi
Dejla.
- Daću ti sve vreme ovoga sveta, mila. Hoćeš li da malo
prolongiramo i našu predbračnu probu?
- Ne - brzo je odmahnula glavom. - Nije potrebno.
Dejl joj je tada podmetnuo kaţiprst pod bradu i lagano joj
podigao glavu naviše. Spustio je jedan lagani, neţni poljubac na njene
usne, ţudeći za trenutkom u kome će moći sasvim da ih osvoji. - Hvala

~ 53 ~
ti na tome, Suzi... - muklo joj je poručio. - Priznajem da bih mogao da
čekam samo do subote... Ni minut duţe. Hajde sada... - paţljivo ju je
pogurao ka vratima. - Idi kući i kreni sa pripremama za večernji
izlazak. Reci Dţesiki i Biliju da obuku svoja najbolja odela. Vodim
vas u jedan fini restoran.
Kao da je tek tada postala delimično svesna svih promena koje će
usledeti u njenom ţivotu, Suzi je prišla Dejlu, zagrlila ga i poljubila ga
u obraz. - Ti si dobar čovek, Dejl. Boljeg ne bih mogla da zamislim.
Imajući je tako blizu sebe, Dejl je poţeleo da je snaţno privije na
svoje grudi i poljubi je strasno, osvajački. Ali, još uvek je osećao
blokade koje je Suzi imala u sebi, znao je da ga ona još uvek ne
doţivljava na spontan, neusiljen način.
Prošao joj je rukom kroz kosu i tiho uzdahnuo. - Idi sada, Suzi.
Doći ću po tebe i decu oko sedam.
- Hoćeš li ti objasniti mom šefu da napuštam posao?
- Hoću, ne brini.
Suzi je uputila Dejlu osmeh zahvalnosti i potom nečujno izašla iz
njegove kancelarije.

***

Nakon nekoliko minuta provedenih u samoći, Dejl je shvatio da

je previše uzbuĎen, da bi na objavu svog predstojećeg venčanja sa
Suzi čekao do nedelje. Zato je brzo dograbio telefon i pozvao Trenta i
Gregorija na piće. Osetivši notu uzbuĎenja u njegovom glasu, njih
dvojica su mu se zaista brzo pridruţila. Na stolu su ih već čekale čaše
napunjene viskijem i Dejl, čije je lice bilo posebno ozareno.
- Šta se to ovde dogaĎa? - Trent se oglasio još sa vrata. -
Predosećam da danas proslavljamo nešto posebno.
- Mm... Miriše mi na neko iznenaĎenje... - komentarisao je
Gregori, ne skidajući pogled sa Dejlovog nasmejanog lica.
- Prijatelji, ţelim da sa vama proslavim jednu divnu novost! -
najavio je Dejl svečano. - Ţenim se!
Za Trenta i Gregorija ta novost nije bila divna, već prilično
zbunjujuća. Razmenili su pogled izmeĎu sebe, pre nego što su ga
usmenu na Dejlovo lice. - Sa kim se ţeniš, Dejl? - upitao ga je Trent.
~ 54 ~
 - Sa Glorijom? - nagaĎao je Gregori.
- Ne, luĎaci jedni! Ţenim se sa Suzi, sa kim bi drugim!
Trent i Gregori su tada razmenili još jedan pogled, toga puta
zabrinut.
Dejlu to nije promaklo. - Radujte se sa mnom! Ja sam ludo
srećan! Suzi je ţena o kakvoj se nisam ni usuĎivao da maštam!
Verovao sam da takvih ţena nema na ovoj planeti!
- Hm, kakvih ţena, Dejl? - Trent je uzdrţano zatraţio objašnjenje.
- Oprosti nam na skeptičnosti, ali, mi ne znamo kakva je Suzi.
- Ona je divna! - izjavio je Dejl egzaltirano. - Plemenita je i
poţrtvovana, skromna i nesebična. Tačno je da nije obrazovana, ali,
verujte mi, ona bolje od nekih intelektualaca zna šta je red, šta se sme,
šta prija oku, šta dragima odgovara. Ume da se ponaša, uprkos tome
što ne poznaje bonton. To je zato što je osećajna, što nije bahata i
arogantna, već pitoma i jednostavna.
Trent je, nakon kraćeg oklevanja, uzeo čašu sa viskijem i podigao
je uvis.
- Čestitam, Dejl! Tebi i Suzi ţelim svu sreću, veću od ove koju
sada osećaš!
- I ja se pridruţujem čestitkama, druţe - Gregori je takoĎe
podigao čašu uvis.
- Priznajem da sam pomalo iznenaĎen ovim novostima, ipak, od
srca ti ţelim uspešan brak i mnogo dece!
- Hvala vam! Ţiveli! - Dejl je i sam podigao čašu uvis, da bi je
kucnuo o čaše svojih prijatelja.
Sva trojica su osećali potrebu za alkoholom i ispili su svoja pića u
dva gutljaja. Nakon toga su seli i zapalili cigarete.
- Malo mi je neprijatno, Dejl... - Trent je sa nelagodnošću oborio
pogled. - Gregori i ja smo imali nekoliko neumesnih komentara na
račun tvoje buduće supruge.
- Ne smem ni da se setim šta smo sve komentarisali o njoj -
nadovezao se Gregori sa podjednakom nelagodnošću.
- Tačno je da Suzi od početka nije bila u vašoj milosti. Ali, koja
od naših bivših devojaka jeste? Nijedna nije ostala pošteĎena, to je
zato što su sve bile prolazne. Sa Suzi ţelim da ostanem do kraja ţivota.
Potrebna mi je njena blagost, jer sam okruţen grubošću.

~ 55 ~
 - Rekao si da Suzi ima decu. Da li si spreman da im budeš otac? -
interesovao se Trent.
- Naravno! U subotu sam čitav dan proveo sa Suzi i njenom
decom. Dţesika i Bili su već dovoljno odrasli i prilično samostalni.
Zavoleli smo se na prvi pogled, siguran sam da ta ljubav ima
potencijal da traje. Uostalom, njih dvoje će biti najbliţi srodnici mojoj
budućoj deci! Svi ćemo biti jedna velika, srećna porodica!
- A tvoja majka? Kako je ona reagovala? - upitao je Gregori.
- Nisam joj još uvek ništa rekao, Suzi i ja planiramo da objavimo
našu veridbu tek u nedelju. Ali, vama dvojici sam prosto morao da
otkrijem ovu divnu vest! Znate li zašto? Vi ćete biti naši kumovi!
Istinski počastvovani činjenicom da će postati Dejlovi kumovi,
Trent i Gregori su traţili da im se napune čaše, kako bi još jednom
nazdravili.
- Znam da ćemo biti na crnoj listi kod Arnolda Milera zbog
kumstva sa tobom i Suzi, Dejl, ali, prihvatam rizik! - objavio je Trent
veselo, podiţući čašu uvis.
- Navijam za tebe i tvoju buduću porodicu, Dejl! - Gregori se
takoĎe pridruţio zdravici. - Ţiveli!
- Ţiveli! - uzvratio je Dejl, zadovoljan zbog reakcije svojih
prijatelja.
Kako se njegova majka već pozitivno izjasnila o Suzi i njenoj
deci, nije video nijednu prepreku na putu ostvarenja bračnih planova.
Mogao je da predvidi burna reagovanja svih članove porodice Miler
na njegovu ţenidbu, ali je odlučio da ne dozvoli da mu njihov gnev
pokvari ushićenje koje je osećao.
Suzi mu je bila najvaţnija, a zbog nje je bio spreman da podnosi i
teţe udarce od onih, koje je mogao da dobije od Glorije Miler i njenog
oca.

~ 56 ~
 8.
Baš kao što je i obećao, Dejl je te večeri došao po Suzi i njenu
decu, kako bi ih izveo u restoran. Čitavo veče je proteklo u veseloj
atmosferi, uz dobru hranu i maĎioničarski program. Deca su bila
oduševljena svime što su doţiveli, a Dejl je bio prezadovoljan
činjenicom da ih je upravo on usrećio. Slutio je da Bili i Dţesika nisu
iskusili previše zabave u svom ţivotu i odlučio je da im sve nadoknadi.
Naredne dane je posvetio upravo tome, da usreći Suzi i njenu
decu. Neumorno ih je izvodio na razna zabavna mesta, kupovao im
mnoštvo igračaka, posvećivao im vreme. Oni su mu bili zahvalni u
tolikoj meri, da su se sve teţe rastajali od njega. Grlili bi ga i ljubili,
sve dok Suzi ne bi pribegla nekom triku, kako bi ih odvojila od njega.
Kada ih je Dejl pitao da li bi ţeleli da gostuju preko vikenda u
njegovoj kući, uši su mu se zaglušile od njihove oduševljene cike. I
sam Dejl je bio prezadovoljan njihovim pristankom, jer je to značilo
da će Suzi i on provesti svoju prvu, intimnu noć.
U subotu je mogao da misli samo o tome. Hteo je da ugodi deci,
da bude dobar domaćin, ipak, njegove misli je zaokupljala samo Suzi,
samo trenutak u kome će ostati nasamo sa njom. Posmatrao ju je
tokom čitavog dana, traţeći na njenom licu bar delić uzbuĎenja, kojeg
je on osećao. Ali, ništa nije pronašao. Nijednu emociju. Oči bi joj se
smejale kada bi pogledala decu, a usne se širile u ljubazan osmeh kada
bi razgovarala sa njegovom majkom. Prema njemu je bila uzdrţana i
prilično zatvorena.
Krajem dana, Dejl je već počeo da strahuje od predstojeće noći.
Plašio se mogućnosti da Suzi bude hladna i nezainteresovana, što bi
svakako osujetilo njihove bračne planove.
I pored toga što je Suzi bila spremna da uĎe u brak sa njim bez
obzira na svoje potrebe, Dejl nikada ne bi pristao na to. On je bio
spreman na ţenidbu samo pod uslovom, da im bračne noći oboma
donose zadovoljstvo.
Pred sam odlazak na spavanje, počela je da ga obuzima čak i
ljutnja zbog inferiornosti koju je Suzi pokazivala. Priznao je sebi da ga
njeno ponašanje čak i vreĎa. Nije mogao da zamisli nijednu drugu
ţenu, na njenom mestu, koja bi ostala hladna i ravnodušna pred
činjenicom da će mu postati ljubavnica. Dejl je znao da je zgodan i da
~ 57 ~
ga mnoge ţene smatraju za seksualno privlačnog muškarca. Kao
ljubavnik je bio nesebičan i neţan, što je Suzi mogla da nasluti iz
njegovog ukupnog ponašanja.
Ali, ona se ponašala kao da nije svesna svega toga, kao da joj je
svejedno sa kim će podeliti noć. Zbog toga je bio istinski ogorčen, to je
jedva uspevao da sakrije.
Dok se ljubio sa Bilijem i Dţesikom za laku noć, njihovu majku
nije ni pogledao. Odlazeći iz dečije sobe, shvatio je da Suzi sa izrazom
očekivanja na licu gleda za njim. Namerao joj nije uzvratio pogled,
niti joj rekao bilo šta. Nije joj čak objasnio ni gde je njegova soba.
Razvoj dogaĎaja toga dana, vodio je samo ka jednom:
otkazivanju planova o venčanju. Suočivši se sa tom mogućnošću, Dejl
je tek tada shvatio koliko je ţeleo da Suzi i njena deca postanu njegova
porodica. U proteklih pet dana se osećao neverovatno ispunjeno,
upravo zahvaljujući činjenici da je provodio vreme sa osobama koje je
sve više voleo. Ţivot mu je dobio potpuno novi smisao, krenuo novim,
plemenitijim i korisnijim pravcem. Kao nikada pre, Dejl je tačno znao
šta ţeli i zašto to ţeli.
Telo mu je ţudelo za Suzi, ţelelo ju je pored sebe, ţelelo je da
oseti dodir njene koţe. Sada je morao da uguši te ţelje svog tela, da
zaboravi na očekivanu slast.
Dejl je otišao u svoju sobu i dugo se tuširao, terajući sebe da se
oprosti od jednog sna. Ali, bilo mu je teško da to učini. On je već i
nehotice isplanirao čitav svoj ţivot sa Suzi, ona mu je već
zagospodarila srcem.
Besno je udario šakom o zid i ugrizao se za jezik da ne bi
opsovao, da ne bi jauknuo. Legao je potpuno nag u krevet, jer je veče
bilo izuzetno toplo. Nakon par minuta je shvatio kako ne moţe da
spava. Protegao se do komode, kako bi uzeo cigarete i pokušao da se
umiri nikotinskim dimom.
A onda je neko zakucao na njegova vrata...

~ 58 ~
 ***

Dejl je upalio malenu noćnu lampu, pitajući se ko je kasni, noćni

posetilac. Njegova majka je već odavno spavala, baš kao i deca koje je
pre čitavog sata poljubio za laku noć.
Pred vratima je mogao da bude neko od posluge. Ili Suzi?
- Da? - napeto se javio, zadrţavajući dah.
Krv mu je brţe jurnula kroz vene kada je video da u sobu ulazi
Suzi, odevena u veoma lep noćni ogrtač, neţno roze boje. Kroz tanku,
prozirnu tkaninu videlo se njeno predivno telo besprekorne graĎe.
Dejl je odoleo potrebi da joj posmatra telo i potraţio je neke od
traţenih odgovora na njenom licu. Ono je bilo mekše i bez
ravnodušnosti na sebi, ali još uvek nije odraţavalo potreban nivo
očekivanih emocija.
Shvativši da Dejl uporno ćuti, Suzi se nesigurno osmehnula. -
Hoćeš li da ostanem ih da se vratim u svoju sobu?
Iako pitanje koje je Suzi postavila nije bilo nimalo romantično,
Dejlu je zbog njega srce snaţno zakucalo. - Šta ti ţeliš, Suzi?
- Ja ţelim da ostanem - hrabro je izjavila.
- Zaista? - upitao ju je izazivački.
- Dokaţi.
Primetio je da je blago porumenela i da se postidela, zbog čega
mu je postala neizmerno simpatična, zbog čega je sva ljutnja začas
nestala iz njega. Zar predstojeće noći je lagano počeo da se pali u
njemu i on je ponovo bio spreman da ga razgori do stepena usijanja.
I pored toga što je kipteo od uzbuĎenja zbog novog obrta
situacije, Dejl nije hteo da učini prvi korak. Njega je prepustio Suzi,
jer je samo tako mogao da se uveri u snagu njene odlučnosti da mu
pripadne.
Ona je laganim korakom prišla krevetu i pomalo nervoznim
prstima povukla kraj pokrivača, nameravajući da se uvuče pod njega.
Potom je, drţeći oborenu glavu, razvezla trake koje su spajale krajeve
njenog ogrtača.
Dejl nije očekivao da će Suzi jednostavno smaknuti ogrtač sa
svojih ramena i pokazati mu se naga, u svoj svojoj lepoti. Iako je već
~ 59 ~
video njene fotografije u golišavom izdanju, Dejl se tek tada uverio u
istinsku lepotu Suzinog tela. Ono je zaista bilo privlačno, čvrsto i
zategnuto, bez ijedne mane.
Goreo je od poţude kada je Suzi legla pored njega i pokrila se
tankim prekrivačem. Pogledala ga je sa očekivanjem, prepuštajući mu
dalju inicijativu.
- Oprosti mi, Suzi... - prošaputao je Dejl, okrećući se na bok. -
Nisam planirao da naša noć započne na ovaj način. Tačnije, ja sam
strahovao da je nećemo ni podeliti. Tvoje današnje ponašanje mi nije
ulivalo nikakvu nadu.
- Oprosti ti meni, Dejl... - zamolila ga je Suzi, podiţući ruku kako
bi ga dotakla po ramenu. - Znam da se ponašam kruto i nimalo
ljubavnički, ali ja ne umem drugačije. Nikada nisam ni umela. Nadam
se da mi nećeš mnogo zameriti zbog toga.
- Priznajem da sam se osetio nepoţeljnim. VreĎala me je tvoja
hladnoća.
- Ja ţelim brak sa tobom, Dejl. Ti si divan čovek i ja sam
presrećna što sam te upoznala. Moja hladnoća nije pokazatelj mog
nedostatka naklonosti prema tebi. Volela bih da te noćas ubedim u to.
- Suzi, najdraţa moja Suzi... - mrmljao je Dejl, mazeći je po kosi.
- Ti si mene usrećila, dozvoli da ja to učinim tebi...
Uputila mu je pogled pun poverenja i podigla glavu ka njemu,
nudeći mu svoje usne. Dejl ih je odmah prekrio svojima, neţno i
paţljivo, sa puno uzdrţanosti.
- Nisam u stanju da ti opišem koliko mi se dopadaš, Suzi... -
poverio joj je Dejl, mrveći joj usne sve upornije. - Ti si najlepša ţena
za mene. Ţelim te kao nikoga pre, dao bih sve na svetu da i ti mene
podjednako ţeliš...
Znao je da mu Suzi ne moţe uzvratiti to priznanje i zato joj nije
dozvoli da doĎe do daha i odgovori mu. Nastavio je da pali njene usne,
a kada se kroz njih oteo prvi uzdah, učinio je poljubac dubljim,
mtimnijim.
Suzi je reagovala na taj poljubac, oprezno i sa oklevanjem.
Imajući razumevanja za njenu uzdrţanost, Dejl joj je dao vremena da
se privikne na miris i blizinu njegovog tela, na njegove usne. Krenuo
je da joj ljubi koţu lica, da joj usnama neţno dotačinje očne kapke,

~ 60 ~
čelo, nos. Šaputao joj je nešto nerazumljivo, dok je uranjao svoje lice u
njen vrat. Kada joj je utisnuo jezik na osetljivo udubljenje iz ušiju,
osetio je trzaj njenog tela, trzaj čeţnje.
Još jednom joj je samo dahom opekao lice, nestajući u dubinama
njenih očiju. U njima je traţio dozvolu i poziv da produţi svoju
ljubavnu igru, da nastavi sa neţnostima. Jedan plamičak u plavim
ţenkama je krenuo da gori, da se pretvara u vatru. Zadovoljan svojim
otkrićem, Dejl je nastavio svoje senzualno osvajanje, budeći u Suzi
sve veći zanos, sve veću napetost.
Ljubio ju je i dodirivao neumorno, obasipajući je bujicama
neţnosti. Poljupcima je rasplamsavao njenu ţudnju, delikatnim
dodirima joj je izazivao uzdahe nalik drhtajima zvuka violine.
Probudio je njene zaspale grudi i u telu oslobodio pritajenu lavu
seksualnosti.
Ruke su mu lutale po svilenoj mekoći njene kose, po njenoj
glatkoj koţi, po izazovnim oblinama. Suzi mu je uzvraćala dodire, u
početku nevešto, kasnije bez ustručavanja. Otkrivala je neslućeno
zadovoljstvo u milovanju njegovog lepog tela, a kada je shvatila
koliko mu gode njeni dodiri, poklanjala mu ih je još upornije, još
nesebičnije.
Suzi nikada ranije nije osećala tako nezaustavljivu plimu
uzbuĎenja u svom telu, koju je samo Dejl mogao da ukroti. Nikada
nije upoznala tako besramnu strast, tako neporecivu ţelju da joj
udovolji. Bila je kao opčinjena, grcala je od erotske napetosti, gorela je
u slatkom iščekivanju.
Bedra su joj se nesvesno razdvojila i bolno su vapila za
olakšanjem od napetosti. Dejlu je neverovatno godio stepen Suzinog
uzbuĎenja, bio je spreman da udovolji njenim ţeljama.
Dotakao je samo ušće njene ţenstvenosti, podrvrgavajući je
sladostrasnom iščekivanju. Posmatrao je njeno lice kako se grči od
naleta, strasti, umirivao je njeno telo, koje se izvijalo ka njemu.
- Volim te, Suzi... - izustio je tiho i aktom beskrajno neţnog
osvajanja nestao u njenim dubinama.
Razum mu je pomutio njen grcaj ispunjenja, baš kao i stisak
njenih bedara, koje je obavila oko njega. Uprkos silovitoj poţudi,
krenuo je da je voli mazno i strpljivo, njegovi pokreti su ličili na
lagane udare talasa o meki pesak. U njemu je buknula još veća strast

~ 61 ~
kada je shvatio da Suzi odgovara na nametnuti joj ritam ljubavi, kada
je shvatio da mu se sva predala.
Suzi je zaista osetila nešto čudesno u trenutku kada se njeno telo
spojilo sa Dejlovim telom. Taj osećaj ju je naveo da mu se sva
prepusti, da ga učim apsolutnim posednikom svog tela. Dok ju je Dejl
neutoljivo voleo, ona je oţivljavala kao ţena, pretvarala se u seksualno
biće koje po prvi put otkriva kompletnu lepotu telesne ljubavi.
Strast joj je izbijala iz svake pore, narastajuće zadovoljstvo
obuzimalo sva čula. Šaputala je Dejlovo ime dok je uspostavljala
savršen sklad njihovih tela, dok je insitirala na razmeni pogleda, na
poljupcima koje su prekidali uzdasi. Ruke su joj bile zarobljene u
Dejlovoj kosi, dah izgubljen u njegovim ustima. Telo joj je spremno
odgovaralo na njegove ţelje, a one su rasle sa svakim načinjenim
pokretom.
Pogledi su im bili stopljeni kada su krenuli na putovanje ka
rajskim visinama vrhunske strasti. Zagrljaj im je postao grčevit,
dahovi izmešani. UzbuĎenje im je istovetnom snagom potresalo tela,
po utrobi im se valjao izjednačeni kovitlac čeţnje.
Predosetivši dolazak eksplozivnog bljeska uţivanja, oboje su
zastali u istom trenutku, ţeleći da se maksimalno posvete jedno
drugom. Isprepletati su prste i čvrsto se stegli, pre nego što je njihova
rasplamsana poţuda kulminirala, pre nego što ih je preplavio siloviti
nalet najsnaţnijeg telesnog zadovoljstva.
Istovremeno doţivljen vrhunac strasti ih je zauvek povezao,
učinio ih je besmrtnim ljubavnicima. Tela su im podrhtavala od
doţivljene provale uţivanja, od strahovitog potresa svih čula.
Oznojeni i zadihani, dugo se nisu razdvajali, deleći tophnu svojih
uzdrhtalih tela. Usne su im se bezglasno pomerale, drhtavi prsti su im
zahvalno klizili po usijanoj koţi.
Razmenili su bezbroj poljubaca, pre nego što su se razdvojili
jedno od drugog. Dugo su leţali zagrljeni, plašeći se da rečima
poremete čaroliju koja ih je obavijala. Ubrzo su zapali u lagani
dremeţ, znajući da će ih on osnaţiti za nove ljubavne igre.

~ 62 ~
 ***

U sobi je vladala apsolutna tišina kada je Dejl otvorio oči,

prenuvši se iz laganog sna. Ipak, bio je siguran da je čuo neki neobičan
zvuk.
I pre nego što je pogledao do sebe, osetio je da je druga polovina
kreveta prazna, da Suzi nije pored njega. Uplašila ga je pomisao da je
otišla u svoju sobu, a umirila mogućnost da je otišla u obilazak dece i
proveru njihovog sna.
Ustao je iz kreveta ţeleći da je potraţi, kada je ponovo čuo neki
prigušen zvuk koji je dopirao iz kupatila. Brzo je obukao kućni mantil
i poţurio da otvori vrata kupatila. Kada je to učinio, obuzela ga je
neslućena panika. Jer, Suzi je, sva zgrčena, sedela na podu i gorko
plakala. Po natečenosti njenog lica, Dejl je procenio da je plakala već
dugo. Obrazi su joj bih potpuno mokri, oči crvene, usne nabubrele.
Jecala je kao dete, duboko i nesrećno.
Plašeći se da je on izazvao njen plač, Dejl se ustručavao da je
zagrli i pruţi joj utehu. Zato je samo klekao do nje i pogledao je sa
neizmernom zabrinutošću u očima. - Suzi, mila, da li sam ja učinio
nešto pogrešno? Reci mi, molim te! Oprosti mi, ako jesam, kunem ti se
da to nije bila moja namera.
Suzi je tada podigla glavu ka Dejlu i gotovo zacvilela - Zagli
me...- zatraţila je napuklim glasom i bez snage klonula ka njemu.
Dejl ju je obgrlio sa obe ruke i čvrsto, čvrsto je stegao. Privijao ju
je uz sebe kao majka uplakano dete, a Suzi je plakala, neutešno
plakala. Njen tuţni plač je gotovo navodio Dejla da i sam zajeca,
toliko mu je bilo teško, toliko je patio zajedno sa Suzi. Najgore od
svega je bilo to što nije znao šta je izazvalo njenu tugu, šta je
isprovociralo toliku količinu suza.
Po načinu na koji je i Suzi grlila njega, mogao je da zaključi da
njen plač ipak nije imao veze sa njim. Kada je počela da ga mazi i ljubi
po licu, definitivno je oterao sve sumnje o sopstvenoj odgovornosti za
njeno nesrećno stanje.
Sačekao je da se Suzi bar malo umiri, kako bi i on nju poljubio u
uplakane oči i uklonio joj mokre pramenove kose sa lica. - Ljubljena

~ 63 ~
moja... - neţno joj je tepao. - Hoćeš li da ti donesem malo čaja ili
mleka? Moţda bih mogao da nam napravim limunadu.
- Ne, hvala ti. Zamolila bih te samo da obiĎeš Dţesiku i Bilija.
Promenili su krevet i bojim se da im to ne razbije san.
- Mogu h da te ostavim? Hoćeš h ti biti dobro?
- Hoću, ne brini - izjavila je ubedljivo i dozvolila da joj Dejl
pomogne da ustane.
Kada je on otišao, Suzi se dugo umivala hladnom vodom, ţeleći
da rashladi svoju usijanu koţu. Osveţenje joj je prijalo, baš kao i
pogled usmeren, kroz otvoren prozor, u vrelu letnju noć, pogled koji je
delovao opuštajuće. Privukla je krajeve noćnog ogrtača i sela u jednu
od dve udobne fotelje. Podvila je noge pod sebe i zatvorila oči,
nadajući se potpunom smirenju.
Dejl joj je izazvao osmeh, kada se pojavio u subi sa prepunim
posluţavnikom, na kome je bilo nekoliko čaša različitog sadrţaja, kao
i tanjirić sa komadićima tropskog voća. Prineo je pokretni stočić
njenoj fotelji i na njega spustio posluţavnik.
- Naţalost, sve je hladno, nisam ţeleo da te predugo ostavljam
samu, kako bi nešto podgrejavao - objasnio je, privlačeći fotelju za
sebe. - Dakle, ovde imamo ledeni čaj, hladno mleko i limunadu sobne
temperature. Šta ţeliš od toga?
- Čaj bi mi prijao, hvala ti - Suzi se brzo izjasnila, a Dejl je
primetio da joj je donja usna iznova zadrhtala.
Pruţio joj je čašu i jednu salvetu, pre nego što je seo u fotelju
nasuprot njenoj. U sobi je vladala polutama, jedino svetlo je dolazilo
spolja, kroz prozor, i to sa uličnog osvetljenja. Dejl je uspeo da vidi da
se Suzi u velikoj meri primirila, zbog čega je bio veoma zadovoljan.
- Deca? - upitala je ona, odlaţući na posluţavnik praznu čašu.
- Mirno spavaju i čini se da nešto lepo sanjaju. Ne brini - poručio
joj je Dejl sa osmehom. - Zašto si plakala, Suzi? Moram to da te pitam,
jer si mi slamala srce svojim plačem. Šta te je to toliko rastuţilo?
Suzi je stegla usne i iznova zaţmurila, očigledno se
obuzdavajućio od novog naleta plača. - Nisam rastuţena, Dejl, već
razneţena.
- Čime?
- Tobom.

~ 64 ~
 Osmehnuo se vedro i gotovo sa ponosom. - Ima li to veze sa
našim voĎenjem ljubavi?
- Da, ima veze upravo sa tim - Suzi ga je tada hrabro i otvoreno
pogledala. - Ja sam tek noćas, sa tobom, doţivela pravo telesno
zadovoljstvo.
- Suzi? - Dejl nije mogao da veruje. - Zar posle nekoliko godina
bračnog iskustva?
- Ne traţi od mene da pričam o onome što sam doţivljavala u
bračnoj postelji, Dejl. U njoj nije bilo nasilja, ali nije bilo ni uţivanja.
Tačnije, nije ga bilo za mene.
- Ţao mi je što to čujem, Suzi - poručio joj je Dejl saosećajno. -
Seksualni kontakt dvoje ljudi bi trebalo da bude nešto lepo i uzvišeno,
a ne mučno i prljavo. Ja voĎenje ljubavi doţivljavam i kao duhovni
kontakt, kao kompletno sjedinjenje dva bića.
- Mislila sam da ću umreti koliko mi je bilo lepo, Dejl... - Suzi mu
je uputila pogled prepun zahvalnosti. - Prijao mi je svaki tvoj poljubac,
svaki tvoj dodir. Kada sam iskusila koliko poštuješ moje telo i moje
potrebe, uvidela sam da je i sva tvoja dosadašnja paţnja bila iskrena,
da mogu da ti verujem. Toliko paţnje nisam imala tokom čitavog svog
dosadašnjeg ţivota, niko prema meni nije bio tako neţan i susretljiv.
Leţeći noćas pored tebe, u tvom toplom zagrljaju, shvatila sam šta
sam sve propustila, šta mi je bilo uskraćivano, a da toga nisam ni bila
svesna. Bilo mi je neizdrţivo tuţno prisećanje na moj ţivot u
Oklahomi i suze su potekle same od sebe.
- Neka te suze znače tvoj oproštaj od prošlosti, Suzi - Dejl je ustao
i čučnuo kraj Suzine fotelje, kako bi je uhvatio za ruke. - Od ove noće
tvoj ţivot kreće novim pravcem, pravcem ljubavi, sreće i blagostanja.
Ti ćeš postati moja supruga, tvoja deca će postati moja deca. Ova kuća
i sve u njoj će biti vaše. Sve troje ćete imati moju ljubav, poštovanje i
zaštitu. Učiniću sve što mogu da niko od vas više nikada ne zaplače.
Suzi se tada nagla, uzela Dejlovu glavu meĎu svoje ruke i strasno
ga poljubila. - Beskrajno ti hvala na svemu, Dejl. I ja ću učiniti sve što
mogu da te budem dostojna kao svog muţa i kao oca svoje dece.
- Ne govori tako, najdraţa. Ja sam onaj koji treba da zasluţi tvoju
ljubav i naklonost tvoje dece.
Još jednom su se strasno poljubili, primičući svoja tela jedno
drugom.
~ 65 ~
 - Dejl... - prošaputala je Suzi drhtavim glasom, milujući Dejla
svojim dugim prstima po završetku potiljka. - Da li bi... Ovaj... Ţeliš
li... Odnosno...
- Hoćeš da ponovo vodimo ljubav? -upitao je Dejl sa osmehom,
prozrevši šta se krije iza Suzinog kolebanja.
- Da - potvrdila je ona stidljivo, obarajući pogled.
Dejl joj je tada podigao glavu i zatraţio da ga pogleda. - Treba da
znaš nešto, Suzi. I pored toga što su sva moja dosadašnja seksualna
iskustva bila prijatna, voĎenje ljubavi sa tobom je i za mene bio
najintenzivniji doţivljaj. Neizmerno te ţelim, ljubavi, i neizmerno me
raduje što i ti ţeliš mene.
Usne su im krenule u susret i stopile se u neţan poljubac, prepun
najave narastajućih stasti. Dejl je podigao Suzi na ruke, odneo je do
kreveta i paţljivo je spustio na postelju.
Ubrzo su za njih nastupili čarobni trenuci ljubavi, trenuci na koje
je vredelo dugo čekati.

~ 66 ~
 9.
Odmah po buĎenju, Suzi je poţurila kod dece, u njihovu sobu,
kako bi sa njima obavila vaţan razgovor, vezan za svoju udaju za
Dejla. Paţljivo ih je ispitivala o tome šta misle o njemu, da li su
spremni da ga uključe u svoju porodicu. Dţesika i Bili su reagovali
prema očekivanju. Pokazali su neizmerno oduševljenje zbog udaje
svoje majke, a posebno zbog preseljenja u veliku kuću sa bazenom.
Po završenom razgovoru, Suzi je povela decu kod Dejla, kako bi
mu ona pokazala da ga prihvataju za svog budućeg očuha. Ubrzo su
poljupci krenuli da pljušte na sve strane, kao i bučni izrazi radosti.
Kada su sišli u prizemlje, da bi Dejlovoj majci saopštili novosti,
još uvek ih je drţala euforija. Ona je delovala zarazno na Nensi, koja
se pridruţila njihovom veselju. Priznala je da je očekivala upravo
takav razvoj dogaĎaja. Dobro je poznavala svog sina i pravilno je
procenila da mu se Suzi veoma dopada, i da su ga njena deca brzo
osvojila.
Nensi nije krila svoju sreću zbog činjenice da će kuću ispuniti
dečiji smeh. U Biliju i Dţesiki je videla svoj izlaz iz depresije, svoj
motiv za povratak u normalan ţivot. Suzi i Dejl su je obavestili da
planiraju zajedničku prinovu, što ju je još više razgalilo.
Dejl je, i pored očigledne ushićenosti svoje majke, primetio u
njenom ponašanju notu rezerve. Nije ţeleo o tome da je ispituje pred
Suzi i decom, iako je goreo od potrebe da otkrije razloge njene
uzdrţanosti.
Obratio joj se tek na kraju dana, kada su ostali sami. Nakon što je
odvezao Suzi i decu u njihov stan, zatekao je svoju majku u bašti, kako
zamišljeno gleda nekud u daljinu.
- Šta nije u redu, mama? - briţno joj se obratio, grleći je po
ramenima. - Da li si zaista srećna zbog moje ţenidbe?
- Više nego što mogu da izrazim. Kao majka, osećam da je Suzi
prava ţena za tebe. Nadam se da će vaš brak biti srećan i uspešan. Za
kada ste planirali venčanje?
- Čim dobijemo dozvolu, najkasnije za nekoliko dana. Nema
potrebe da odugovlačimo, s obzirom da će venčanju prisustvovati
samo nekoliko ljudi.

~ 67 ~
 - Znači, nemaš nameru da praviš svadbeni banket?
- Ne! Na venčanju će biti prisutni jedino Trent i Gregori kao
kumovi. I naravno, ti, Dţesika i Bili. Nakon venčanja, priredićemo u
kući koktel i svečani ručak. To je sve.
- A kada planiraš useljenje svoje nove porodice, Dejl?
- Suzi je izjavila kako ne bi volela da se useli u kuću pre venčanja,
ali je obećala da će još večeras početi sa pakovanjem.
- Vrlo dobro... - izjavila je Nensi Maršal zadovoljno, ali joj se,
istovremeno, iz grudi oteo izdajnički uzdah.
- Insistiram da mi kaţeš šta nije u redu, mama! - Dejl je nesvesno
povisio glas. - Dobro te poznajem, vidim da te nešto muči.
- Muče me Glorija i njen otac, sine! - Nensi Maršal se konačno
izjasnila o svojoj jedinoj nedoumici. - Ne smem ni da pomislim kako
će oni da reaguju kada budu čuli za tvoje venčanje sa Suzi. Glorija će
da pobesni, a Arnold... On je u stanju da se osveti. Tvoje venčanje sa
drugom ţenom će tretirati kao izdaju. Plaši me taj čovek, oduvek me je
plašio.
- Sve će biti u redu - hrabrio ju je Dejl samouvereno. - Zar toliko
nemaš poverenja u mene? Zar veruješ kako bi dozvolio da mi Arnold
Miler naudi? Dobro sam upućen u sve njegove poslovne poteze, a moji
prijatelji su vodeći pravnici u kompaniji. Oni bi me prvi obavestili za
slučaj da otkriju nagoveštaj neke podvale.
- Verovatno preterujem sa svojim strahovima - zaključila je Nensi
Maršal, odmahnuvši rukom. - Hoćeš h da ja pozovem Gloriju i
prenesem joj novosti? Mislim da je bolje da to učinimo odmah, nego
uoči samog venčanja.
- Naravno, pozovi je. Videćeš da će ona sasvim normalno da
prihvati vest o mom venčanju. To, naţalost, ne mogu da tvrdim za
Arnolda. Ali, to je njegov problem.
Dejl se nagnuo i poljubio majku u čelo. - Poslednje što bi sada
trebalo da dozvolimo, je da nam Milerovi pokvare raspoloţenje. Ja
sam veoma srećan, mama, ţeleo bih da i ti to budeš. Idi obavi razgovor
sa Glorijom, a potom se vrati kako bi razgovarali o nekim detaljima
oko venčanja. Vaţi?
- Oh, kada samo pomislim koliko je posla preda mnom! -
uzdahnula je Nensi Maršal, ustajući sa baštenske stolice. - Ali, to su

~ 68 ~
slatke obaveze! NajslaĎe! - dodala je veselije, namignuja svom sinu i
otišla u kuću.
Dejlu je prijala kratkotrajna samoća. Imao je potrebu da se
mislima potpuno posveti novim okolnostima u svom ţivotu. Polako se
prilagoĎavao činjenici da će preuzeti ulogu nečijeg oca, da će morati
da bude daleko odgovorniji nego pre. Znao je da mu nijedna nova
duţnost neće pasti teško, jer, pored sebe će imati Suzi, a zbog nje je
bio spreman da čini i ono nemoguće.

***

Kao nikada ranije u ţivotu, Suzi je dozvolila da je sreća svu

obuzme. Poslednjih nekoliko dana je gajila bojaţljivost prema svojoj
udaji za Dejla, ali se, nakon noći provedene u njegovom zagrljaju,
sasvim opustila i stekla uverenje da će sve biti u redu. Prihvatanje
Dejla, od strane njene dece, kao oca, dodatno joj je podiglo
samopouzdanje. Sada je konačno mogla da diše punim plućima i da se
smeje najglasnijim smehom.
Bio je ponedeljak ujutru i ona je predano pakovala stvari u kutije i
putne torbe. Dţesika i Bili su takoĎe, u svojoj sobi, razvrstavali vaţne,
od manje vaţnih stvari. Dejl im je sugerisao da bace sve što je staro i
iznošeno od garderobe, s obzirom da je nameravao da im kupi nove
stvari. TakoĎe ih je savetovao da bace sve pokvarene igračke, jer će ih
on obasuti novima.
Svi su bezbriţno čavrljali, Suzi je čak nadglasavala svoju decu.
Nije mogla, a ni ţelela da obuzdava svoju sreću. Dobro je znala da ju
je zasluţila, nakon mnogo godina provedenih u jednoličnom
preţivljavanju.
Zvono na ulaznim vratima, prekinulo je malu raspravu izmeĎu
Suzi i Bilija, o tome da li će u novu kuću poneti polomljenu plastičnu
igračku, za koju je bio posebno vezan.
- Zar ti taj kamion nije već dosadio, Bili? - upitala ga je Suzi,
krećući da otvori vrata. - Dobićeš novi, metalni, koji se kreće na
baterije. Mnogo lepši i kvalitetniji.
Verujući da je pred vratima njena komšinica, Suzi ih je otvorila sa
osmehom dobrodošlice. Osmeh joj se zaledio na licu, kada je u

~ 69 ~
hodniku ugledala nepoznatog, starijeg muškarca, vitkog i elegantno
obučenog. Njen instinkt joj je istog trenutka poručio da joj taj čovek
donosi nevolju, da joj se nimalo neće dopasti razlog njegove posete.
Primetila je da u ruci nosi veliki, ţuti koverat. Učinilo joj se da je već
negde videla isti takav, ali joj blaga pometnja u mislima nije
omogućila da se priseti gde.
- Izvolite? - jedva je izustila, obuzeta neprijatnom strepnjom.
- Da li ste vi Suzi Tod? - upitao ju je nepoznati arogantno.
- Da.
- Ja sam Arnold Miler, vaš dojučerašnji poslodavac i većinski
vlasnik kompanije u kojoj ste do nedavno radili. Mogu li da uĎem?
Odlučnost na licu Arnolda Milera, stavila je Suzi do znanja da će
je on pronaći, čak i ako tada odbije da ga primi u kuću. Zato se ona
teškog koraka pomerila u stranu, propuštajući u svoju neveliku
kuhinju nezvanog gosta.
- Dţesika, Bili, idite u svoju sobu - zamolila je decu, koja su
nepoverljivo gledala u nepoznatog posetioca. Sačekala je da deca
zatvore vrata za sobom, nakon čega je upitno pogledala u Arnolda
Milera.
On je seo na stolicu, iako mu Suzi to nije ponudila. - Vidite,
gospoĎo Tod... Sinoć sam saznao vrlo uznemiravajuću vest, o vašem
venčanju sa Dejlom. Odmah da budem jasan, ja neću dozvoliti da do
njega doĎe. Dejl će se oţeniti mojoj ćerkom, kao što je i planirano.
Verujte, to je u interesu svih nas, odnosno, naše dve porodice, kao i
čitave kompanije.
Na svoj neizmerni uţas, Suzi se tog trenutka prisetila gde je već
videla jarkoţuti koverat, koji je sada leţao na stolu, ispred Arnolda
Milera. U istom takvom, Dejl je doneo njene fotografije od Endrju
Hola!
Suzi je koverat videla u Dejlovoj kancelariji, kada ju je on suočio
sa njenim fotografijama. Tada joj je rekao da je otkupio sve negative
od Hola, meĎutim, izgleda da je Hol nešto zadrţao, nešto, čega se
dočepao Arnold Miler.
Kolena su joj zaklecala i ona je sela. Bila je potpuno skrhana,
odjednom je postala svesna šta će biti posledica posete Arnolda

~ 70 ~
Milera: ostaće bez Dejla. Nije ni morala da odsluša njegovu priču, ona
je osećala njegovu moć, baš koliko i njegovu bezočnost.
Arnold Miler je, po bledilu Suzinog lica, zaključio da je ona
shvatila koji su njegovi aduti. Tek da bi je uverio kako ne greši,
izvadio je fotografije iz koverta i tresnuo ih o sto. MeĎutim, one su bile
drugačije. Na njima su ţenska tela bilo potpuno naga i u nepristojnim
pozama, a sve su imale Suzinu glavu!
- Fotograf, koji vas je slikao, bio je toliko ljubazan da napravi ove
kompjuterske animacije - Arnold Miler je objasnio nastanak
fotografija. - Bio je dovoljno mudar da zadrţi vaš lik u kompjuterskom
programu, sluteći da će mu dobro doći. I, bio je u pravu. Pravilno je
povezao interesovanje koje su za vas pokazali i Dejl i moja ćerka.
Kada mu se ona sinoć obratila, već je imao sve pripremljeno. Znao je
čak i koliko novca ţeli za svoju uslugu. Dao sam mu dovoljno dolara
da se preseli u toplije krajeve. Znate, u Detroitu je zimi izuzetno
hladno. Kako bi bilo da se i vi, gospoĎo Tod, preselite na... Floridu,
recimo? Ili u Kaliforniju?
Svoju ponudu, Arnold Miler je potkrepio velikim sveţnjem
novčanica, koje je izvadio iz dţepa sakoa. Suzi novac nije ni
pogledala, što je Arnolda Milera navelo da nastavi sa svojim
ucenjivanjem.
- Ako odbijete da odmah napustite Detroit, objaviću ove
fotografije u svim novinama i predstaviti vas kao buduću suprugu
Dejla Maršala, suvlasnika jedne čuvene kompanije i čoveka poznatog
u svim poslovnim krugovima. Proglasiću vas za bivšu prostitutku i
optuţiti za nemoral. Potom ću sazvati sastanak upravnog odbora
kompanije i predloţiti da Dejlu izglasamo nepoverenje i izbacimo ga
iz upravnih organa. To bi moglo da naškodi Dejlovoj karijeri, a bilo bi
fatalno za njegovu majku. Znate i sami kako je Nensi osetljivog
zdravlja.
Braneći se ćutnjom, Suzi je tupo gledala u pod, prateći kako se
njeni snovi razbijaju u paramparčad. Krhotine razbijenih snova su joj
pravile rane na srcu, i ono je sada krvarilo, preteći da ostane
neizlečeno. Obuzimala ju je sve veća drhtavica, dok ju je osećaj
bespomoćnosti potpuno paralisao.
- Dakle, gospoĎo Tod... - Arnold Miler je bio spreman da joj zada
završni udarac. - Ako ne ţelite da vas deca vide na naslovnim

~ 71 ~
stranama nekog pornografskog časopisa, spakujte se i napustite
Detroit. Time ćete sprečiti Dejlovo kompromitovanje, kao i sve ostale
posledice.
Ustao je i krenuo ka vratima, ali se na kratko ponovo okrenuo ka
Suzi. - O, još nešto! Ako ovo ispričate Dejlu, takoĎe ću objaviti vaše
fotografije. Dobro ih pogledajte i razmislite da li ste spremni da vas svi
vide u tim pozama. U stanju sam da napravim milion kopija i da ih
distribuiram po čitavoj zemlji. Naravno, vi moţete da osporite njihovu
verodostojnost, ali, tada će sve biti prekasno. Ljude je teško ubediti da
nešto nisu videli svojim sopstvenim očima.
Iscerio se nadmoćno u znak pozdrava i konačno otvorio vrata.
- Ponesite svoj prljavi novac - poručila mu je Suzi tiho, meĎutim,
dovoljno odlučno da Arnold Miler shvati kako ga ona zaista ne ţeli.
Bio je iznenaĎen njenim gestom, ipak, povratio se i uzeo novac.
Izašao je iz stana drţeći uspravna leĎa, kao posle velike pobede.
Suzi se nalazila na ivici da popusti pod snaţnim naletima očaja.
Mučnina joj se pela u grlo, misli su joj krenule mučnim tokom, iskreno
je strahovala da će joj se glava raspući. Samo ju je ţelja da od pogleda
svoje dece ukloni fotografije sa stola navela da se pokrene. Zbog njih
je hrabro potisnula bol u sebe, iako ju je on terao da zavrišti da sasvim
klone i prizna svoju nemoć.
Zarila je lice u šake, pitajući se ima li snage za novi početak.
Znala je, sada će joj biti mnogo teţe da iz korena promeni svoj ţivot.
Kada je odlazila iz Oklahome, za sobom nije ostavila nikoga ko bi joj
nedostajao, i ništa, za čim bi ţalila. Sada je tačno znala šta i koga gubi.
Dejlov lik joj je zaigrao pred očima i ona je gorko zaplakala. Tek
tada, u trenutku kada se suočila sa činjenicom da ga gubi, Suzi je
shvatila koliko ga voli. Volela ga je svim srcem, svom dušom, čitavim
telom. Volela ga je i bio joj je potreban, plašila se da je postala zavisna
od njegove neţnosti, od njegove paţnje.
Potpuno skrhana i neutešna, Suzi je polegla po stolu, nemajući
snage da se pomeri. Po prvi put u ţivotu, dozvolila je da je savlada
samosaţeljenje. Nevolje su je do tada hrabrile, davale joj snagu i
jačale dostojanstvo, rastanak od Dejla ju je sada potpuno dotukao.
Razdirao ju je bol pri pomisli da ga nikada više neće videti, da nikada
više neće osetiti toplinu i sigurnost njegovog prisustva u svom ţivotu.

~ 72 ~
 Zvučan otkucaj zidnog sata joj je stavio do znanja da vreme
prolazi. Suzi je sa bolnom ironijom pomislila kako je dobro što su ona
i deca već spakovali veći deo stvari. Sada je trebalo samo da dovrše
pakovanje, da pozovu taksi i odu na autobusku stanicu. Tamo će već
odrediti kuda ţele da idu.
Ostaviće za sobom grad u kojem su pronašli neslućenu sreću,
sreću za koju nisu verovali da postoji, da će je ikada doţiveti. A Dejl...
On će večno ostati nastanjen u dubinama njihovog pogleda i briţno
čuvan u središtima njihovih srca.

~ 73 ~
 10.
Ni ne sluteći zašto se Suzi ne javlja na telefon, Dejl je bezbriţno
krenuo po nju i decu, kako bi ostatak dana proveli zajedno. Goreo je
od nestrpljenja da poljubi Suzi, da joj izmami osmeh i čeţnjivi uzdah,
da je privije uz sebe i snaţnim stiskom joj pokaţe koliko mu znači.
Već je zamišljao ručice Dţesike i Bilija kako ga grle i kako mu njihove
oči poručuju da ga vole.
Preskakao je po dva stepenika, trčeći uz stepenište do vrata
njihovog stana. Dugo je zvonio, a potom i lupao, ne verujući da nikoga
nema unutra, da ga niko ne očekuje.
Dejlova lupa je naterala jednu ţenu da izaĎe u hodnik. Bila je to
koinšinica koja je povremeno čuvala Dţesiku i Bilija.
- Svi su otišli, gospodine. Zauvek - poverila mu je i tuţno
šmrcnula.
- Kako to mislite? - na Dejlovom licu se pojavio nervozan osmeh.
- Spakovali su stvari i otišh. Rekli su - da se nikada više neće
vratiti.
- Gde su otišli?! - kriknuo je Dejl, sav obuzet najcrnjom
sumnjom. Lupa srca mu je nadjačala glas, dok ga je panika sprečavala
da racionalno razmišlja.
- U nepoznatom pravcu. Jedva su se i pozdravili sa mnom. Bili su
u velikoj ţurbi.
I pored toga što je nepoznata ţena bila ljubazna da mu ponudi
traţene odgovore, Dejl joj se nije zahvalio, nije joj uputio ni najkraći
pozdrav. Tog trenutka, bio je sav okrenut mogućnosti da je Suzi otišla
sa decom kod njegove majke. Morao je to pod hitno da proveri. Stuštio
se niz stepenište neverovatnom brzinom i gotovo posrćući ušao u kola.
Do kuće je vozio mahnito brzo, ne obazirući se na saobraćajnu
signalizaciju.
Kada je pred kapijom svoje kuće izjurio iz automobila, nije ni
zatvorio vrata za sobom.
- Suzi!!! Suzi!!! - vikao je kao lud, trčeći kroz dvorište.
- Dejl! - majka ga je presrela u ulaznom holu. - Šta se dogodilo?!

~ 74 ~
 - Suzi! - kriknuo je on uţarenih očiju. - Da U su ona i deca ovde?!
- Nije. Nije ni dolazila. Dejl, sine, izgledaš jezivo, plašiš me -
izgovorila je Nensi Maršal kroz jecaj. - Zašto misliš da je Suzi ovde?
Suočivši se sa uţasnom istinom, Dejl je pao na majčine grudi.
Kako je bio mnogo viši i teţi od nje, pretio je da je obori na pod. Ipak,
Nensi Maršal je stoički trpela sinovu teţinu, ţeleći da mu pruţi utehu,
koja mu je bila silno potrebna. Jer, njen sin je plakao, a to nije činio ni
kada je bio mnogo, mnogo mlaĎi.
- Otišla je, mama... Suzi je otišla...
- Gde, sine? Gde je Suzi otišla?
- Ne znam... Niko ne zna... Postavši tek tada svestan da se njegova
majka sva povila unazad, Dejl ju je poljubio u obraz i odmakao se od
nje. Seo je na prvu slobodnu stolicu i oborio glavu na grudi.
- Ja sam je oterao... - izjavio je samokritički. - Sve se tako prebrzo
odvijalo... Suzi nije bila u stanju da se privikne na sve ono dobro što
sam joj nudio. Ona je navikla da se muči i bori, a ne da uţiva u ţivotu.
Zato je otišla...
- Gluposti, Dejl! - podviknula mu je majka. - Niko ne beţi od
dobrog! Razmisli malo bolje! Ko bi napustio muţa, kakav si ti mogao
da joj budeš, i uslove, u kakvima su mogla da odrastaju njena deca?!
Suzi pouzdano nije dobrovoljno izabrala da iznova započne ţivot u
belom svetu, sama, sa dvoje male dece!
- Oh, kad samo pomislim da su negde sami, nezbrinuti i
nezaštićeni... - jecao je Dejl, a onda je naglo podigao glavu, tek tada
postavši svestan majčinih reči. - Dobrovoljno? Ti misliš da je neko
prisilio Suzi da ode?
- Ne, htela dam da kaţem da je imala dobar razlog da to učini.
- Arnold! - Dejl je munjevito skočio na noge. - On ju je oterao!
Sigurno mu je Glorija još sinoć rekla za moje venčanje, a on nije gubio
vreme već je pronašao Suzi i naterao je da me napusti! Ubiću tog gada!
Ubiću ga!
- Ne prenagljuj, Dejl! - umirivala ga je majka. - Nemoj da praviš
skandal, pre nego što budemo sigurni šta se zaista dogodilo. Uostalom,
koliko je meni poznato, tebi Suzi nikada nije rekla da te voli. Moraš i
to da uzmeš u obzir. Šta ako je ona otišla upravo zbog toga što nije u

~ 75 ~
stanju da ti uzvrati ljubav? Priznaćeš kako je ona dovoljno poštena, da
je to onemogući da prihvati sve ono što si nameravao da joj pruţiš.
Dejl je prošao rukama kroz kosu i iznova seo na stolicu. Naravno,
njegova majka je bila u pravu. I pored sve pokazane zahvalnosti, Suzi
mu zaista nikada nije rekla da ga voli. On je njoj i izjavio i pokazao
svoju ljubav, ali nije dobio zauzvrat isto priznanje.
Glava je nesnosno počela da ga boli i on je morao da popije
tabletu sa toplim čajem. Ipak, bol ga nije napuštao. Dejl ga je još više
jačao svojim konfuznim razmišljanjem, svojim pokušajima da dokuči
razloge zbog kojih je Suzi otišla.
Smirenje i uminuće bola, obezbedila mu je jedna čvrsto doneta
odluka: krenuće u potragu za Suzi, makar je traţio i po čitavoj zemlji.

***

Dejl je narednog dana, pre nego što je stupio u kontakt sa

privatnim detektivom, otišao na razgovor kod Arnolda Milera. Znajući
da mu on nikada ne bi priznao svoju eventualnu umešanost u nestanak
Suzi i njene dece, nastupio je diplomatski. Nije ga hvatao za gušu, nije
mu pretio, nije ga molio. Samo mu je poručio da nikada, ni po koju
ceni, i ni iz kakvih razloga, neće oţeniti Gloriju, njegovu ćerku. I, po
prvi put od kada poznaje Arnolda Milera, Dejl je video zabrinutost na
njegovom licu. Izbledeo je njegov samouvereni osmeh, arogancija se
potpuno izgubila. Nekada svemogući čovek je morao da prizna svoj
prvi poraz.
Zadovoljan postignutim, Dejl se punim elanom posvetio
pronalaţenju Suzi. U narednih nekoliko dana je pratio i koordinisao
rad dvojice privatnih detektiva. Jednog od njih je poslao čak u
Oklahomu, gde se on diskretno raspitao o Suzi, ne uznemiravajući
njenu porodicu. Dobio je odgovor koji ga je definitivno onespokojio:
od kada je otišla od kuće, Suzi se nikada više nije vraćala.
Kada su detektivi bez ikakvog uspeha završili svoju potragu, Dejl
je bio primoran da se suoči sa činjenicom da je zauvek ostao bez Suzi.
Trebalo mu je mnogo vremena da shvati kako je svaki dalji napor, u
cilju njenog pronalaţenja, uzaludan. Teško se mirio sa mišlju da
nikada više neće viditi Suzi i njenu decu. Njegova svest je odbijala da
prihvati njhov definitivni odlazak.
~ 76 ~
 U dnu srca je gajio nadu da će se Suzi nekada vratiti. Moţda za
nekoliko godina. Bio je rešen da je čeka koliko god bude bilo
potrebno.

~ 77 ~
 11.
Prošla su još dva meseca, dva duga, paklena meseca. Iako
opsednut mislima o Suzi, Dţesiki i Biliju, Dejl je neumorno radio,
jačajući sve više svoj uticaj u kompaniji. U raduje pronalazio spas i
varljivi zaborav. Na nesreću svoje majke, spas mu je donosio i
alkohol, kao i besomučni noćni provodi sa Trentom i Gregorijem.
Bio je oktobar, početak jeseni, vreme venčanja i svadbenih
banketa. Dejl je zbog toga bio posebno deprimiran. U svakom
nasmejanom paru je video sebe i Suzi, dvoje ljudi koji su trebali da
veţu svoje ţivote, a na kraju se rastali bez pozdrava i objašnjenja.
Pred njim je bilo venčanje Gregorijeve sestre, Triše, i on je
smišljao izgovor kako da ga izbegne. Rizikovao je da time uvredi
čitavu porodicu svog prijatelja, ipak, nije se osećao dovoljno
spremnim da deli njihovu radost. U sebi je još uvek patio za Suzi i
smatrao je poštenim da druge liši svog turobnog raspoloţenja.
Kada ga je sekretarica, nekoliko dana uoči Trišinog zakazanog
venčanja, obavestila kako Gregori ţeli da ga vidi, Dejl je panično
shvatio da još uvek nije smislio adekvatan izgovor. Odlučio je da bude
iskren i da zatraţi razumevanje od svog prijatelja.
- Pustite ga, gospoĎo Hardvik - naloţio je svojoj sekretarici i
odmah ustao, kako bi sipao viski.
Kao i obično, imao je potrebu za alkoholom i nadao se da će mu
Gregori praviti društvo.
- Zdravo, Dejl! - pozdravio ga je Gregori oprezno, gledajući ga,
toga dana, sa posebnim podozrenjem. - Kako si? Triša ti je poslala
pozivnicu za venčanje. Očekuje da ćeš doći sa svojom majkom. Na
pozivnici je navedeno i njeno ime.
Dejl je otvorio usta da odgovori negativno na Trišin poziv, a onda
je primetio da Gregori drţi nešto u ruci, nešto što pokušava da sakrije.
- Šta to drţiš u ruci? - morao je da pita, jer je osetio vaţnost skrivanog
predmeta.
- O! To je specijalizovani katalog za venčanice! - Gregori je
podigao časopis i nervozno ga prelistao. - Triša mi je jutros pokazala
haljinu koju je odabrala za svoje venčanje i pitala me je da li mi se
dopada.

~ 78 ~
 Suzivši pogled, Dejl je sumnjičavo pogledao u svog prijatelja. -
Zbog čega si tako napet, Gregori?
- Ja... Ne znam da li da ti kaţem... Plašim se da ću izazvati laţnu
uzbunu.
Dejl je hitro obišao sto, došao do Gregorija i spustio mu ruke na
mišice. Oči su mu već gorele, dah mu se kidao. - U pitanju je Suzi, zar
ne?
- Da! Odnosno, ne znam! Molim te, oprosti mi ako te budem
uzaludno uznemirio, ali, meni ova devojka strahovito liči na Suzi!
Previše uzbuĎen da bi sam listao časopis, Dejl je dozvolio da
Gregori u časopisu pronaĎe fotografiju, na kojoj je devojka u
venčanici sedela pred toaletnim stolom, glave poloţene na ispruţene
ruke, kao da spava. Devojka je ţmurila, video joj se samo profil, na
glavi je nosila veo, ipak, Dejl je bio stoprocentno ubeĎen da je to
njegova odbegla ljubav.
- Suzi... - prošaputao je drhtavim glasom, netremice gledajući u
lice usnule devojke. - Moja Suzi...
- Znači, misliš da je to ona? - Gregori se usudio da upita.
- Gde je Triša nabavila ovaj katalog?! Kada je on štampan?! Ko
stoji iza njegove izrade?! - redala su se Dejlova grozničava pitanja.
- Samo polako, Dejl... - umirivao ga je Gregori. - Samo polako.
Ako je manekenka na slici zaista Suzi, lako ćemo je pronaći. Sedi na
fotelju i popi svoj viski. Ja ću ti sve objasniti.
- U redu... U redu... - mrmljao je Dejl, spuštajući se u fotelju. -
Neću ništa da pijem, potrebna mi je bistra glava. Pričaj mi sada,
Gregori!
- Dakle, ovaj katalog je mojoj sestri poslala njena dobra
prijateljica iz Njujorka.
- Iz Njujorka?!
- Da. Ona radi u jednom ekskluzivnom butiku za venčanice, na
Petoj Aveniji. Oni svakoga meseca prave novi katalog, jer je sa njim
moguće naručiti venčanice iz čitave zemlje. Triša se odlučila baš za
haljinu koju nosi i prikazuje Suzi. Sudbina...
- GospoĎo Hardvik?! - Dejl se munjevito protegao do interfona.
- Da? - čulo se iz zvučnika.

~ 79 ~
 - Hitno mi rezervišite avionsku kartu za Njujork! Za prvi let, koji
mogu da uhvatim!
Prekinuo je vezu i iznova pogledao u Gregorija. - Prijatelju,
pronaĎi mi tačnu adresu, naziv butika i ime Trišine prijateljice! Ona će
sigurno znati da mi kaţe gde je Suzi!
- Nadajmo se da hoće, Dejl... - rekao je Gregori sa osmehom,
prilazeći telefonu. - Nadajmo se da hoće...

***

Iste večeri, na kraju tog dana, Dejl je stajao pred vratima

ekskluzivnog butika za venčanice „Snovi u belom“. Taksi ga je, pravo
sa aerodroma „Kenedi“, dovezao u Petu Aveniju, pred butik, i sada je
oklevao da uĎe unutra.
Majra, Trišina prijateljica i radnica u butiku, potvrdila je identitet
manekenke sa fotografije iz kataloga. U pitanju je zaista bila Suzi.
Vlasnik butika ju je jednoga dana sreo na ulici i ponudio joj posao
foto-modela, koji je Suzi zahvalno prihvatila.
Majra je obećala da će pozvati Suzi u butik, sa objašnjenjem da su
joj hitno potrebne nove fotografije. To je trebalo da se dogodi pre
jednog časa. Ako je sve ispalo po planu, to je značilo da je Suzi unutra,
u butiku.
Šta ako Suzi odbije da razgovara sa mnom, strahovao je Dejl, ne
usuĎujući se da prognozira srećni ishod predstojećeg susreta sa njom.
Srce mu je već bilo opasno ranjeno i on ga je štitio od novog, bolnog
razočarenja.
Potiskujući sve nade u sebi, Dejl je oprezno kročio u butik.
Njegove uznemirene oči su ga odale, tako da ga je Majra lako
prepoznala. Prišla mu je i pruţila mu ruku.
- Vi ste gospodin Maršal, zar ne? - ohrabrujuće mu se nasmešila,
pravilno procenivši emotivnu konfuziju u kojoj se Dejl nalazio.
- Dejl, molim te - insistirao je na neformalnom oslovljavanju,
šaljući joj pogledom, istovremeno, bezbroj pitanja.
- Suzi je maločas stigla - poverila mu je Majra sa osmehom, ono
što ga je najviše zanimalo. - Trenutno se nalazi u garderobi, gde
isprobava jednu venčanicu.

~ 80 ~
 Gušeći se od naleta nervoze, Dejl je na trenutak ostao bez glasa. -
Mogu li... Mogu li da je vidim?
- Naravno. Ali, predlaţem da se pre toga presvučete.
Dejla je zbunio Majrin vragolasti osmeh, ali je ipak krenuo za
njom. Ona ga je uvela u kabinu, na čijem je zidu visio svečani, crni
frak.
- Tako će sve biti mnogo romantičnije... - objasnila je sa
šeretskim osmehom.
Dejl je zaustio da joj kaţe kako on nije siguran da će ga Suzi
prihvatiti, bio u fraku ih ne. Pristao je da se presvuče samo zato što je
bio neizmerno zahvalan toj devojci na njenoj susretljivosti i
neizmernoj pomoći.
Osluškujući glasove koji su dopirali iz butika, Dejl se presvukao
u frak. Kosa mu je bila šarmantno raščupana i nije se slagala uz
precizno ispeglani, elegantni frak, ipak, dobro je izgledao. Osećao je
da se Suzi nalazi u blizini, da će uskoro ugledati njeno drago lice
pitomog pogleda i blagog osmeha.
Majra ga je čekala ispred kabine, spremna da ga odvede do Suzi.
Pritiskom kaţiprsta na usne stavila mu je do znanja kako je poţeljno
da ćuti. Na putu do foto-studija, zgrabila je sa police visoki cilindar i
stavila ga Dejlu na glavu. Značajno mu je namignula, pre nego što je
otvorila vrata velike svetle prostorije.
- Evo, sa nama je i mladoţenja, muški model - objasnila je
fotografu, dajući mu karakterističan znak očim.
- PriĎite i zagrlite mladu - fotograf se, uz blagonaklon osmeh,
obratio Dejlu.
Suzi! Dejl ju je odmah prepoznao, iako nije ličila na sebe. Nosila
je veoma raskošnu i čipkom bogato ukrašenu venčanicu, beli šeširić i
mreţasti veo preko lica. Sem toga, bila je našminkana i sa paţljivo
isfeniranom kosom.
Popravljala je nabore haljine, kada joj je Dejl polako prišao,
opčinjen njenim izgledom, njom samom. Ni sam nije znao da objasni
kako je uspevao da ćuti, kako je nije odmah pozvao i stavio joj do
znanja da je tu.
Umesto toga, jednostavno joj je prišao i zagrlio je sa leĎa, kako
mu je fotograf naloţio. Verujući da je pored nje maneken sa kojim je

~ 81 ~
već, te večeri, načinila seriju fotografija, Suzi je zauzela profesionalnu
pozu, ne obraćajući previše paţnju na svog partnera.
Nije je previše začudilo ni kada je fotograf uzeo polaroid
foto-aparat, zanemarujući svoju standardnu opremu. Strpljivo je
pozirala dok je on načinio jedan snimak, ali je bila začuĎena kada je on
izvadio fotografiju i pruţio je Dejlu.
- Srećno! - saučesnički mu je poručio, nakon čega je napustio
studio, zajedno sa tehničarima i asistentima.

~ 82 ~
 12.
- Vidim da je ovde skovana opasna zavera... - prošaputao je Dejl,
ne ispuštajući iz svog zagrljaja tada već izuzetno zbunjenu Suzi.
Prepoznavši Dejlov glas, Suzi se munjevito otrgla, udaljila se od
njega i pogledala ga prepuna neverice. - Dejl? - jedva je prozborila
njegovo ime, spuštajući ruku na grudi, tamo, gde joj je srce mahnito
tuklo.
Dejl je skinuo cilindar sa glave i odloţio ga na obliţnji čiviluk. -
Kako si, Suzi? - neţno ju je upitao, gledajući je sa predugo
obuzdavanom ţeljom u očima.
- Ali, kako... Kako si me pronašao?
- Preko Triše, Gregorijeve sestre. Ona se udaje, a kako joj je
Majra dobra prijateljica, poslala joj je katalog ovog butika. Gregori te
je prepoznao na jednoj fotografiji iako si bila gotovo zamaskirana
šminkom. Moţeš li da skineš taj veo sa lica?
Suzi ga je poslušala i zaista skinula sa glave šešir i veo. Ruke su
joj vidno podrhtavale, baš kao što joj je čitavo telo potresala čudna
drhtavica.
- Da te vidim... - Dejl joj je prišao, uvukao joj prste u kosu i time
pokvario njenu savršenu frizuru. - Bez šminke si mnogo lepša... -
muklo joj je saopštio. - Zašto si me ostavila, Suzi?
- Morala sam to da učinim.
- Svuda sam te traţio... Po čitavoj zemlji.
- Zašto?
- Zato što te volim - jednostavno joj je priznao. - Tebe i tvoju
decu. Kako su ta dva mala nestašna Ďavolka?
- Mnogo im nedostaješ. Ipak, ne smemo da budemo zajedno,
Dejl.
- Ako mi kaţeš da me ne voliš, obećavam da ću te ostaviti zauvek.
Suzi, čija je ljubav prema Dejlu odolevala protoku vremena,
samo je tuţno i beznadeţno uzdahnula. - Lagala bih, ako bih rekla da
te ne volim, Dejl.

~ 83 ~
 Radost je krenula da buja u Dejlu i on je protresao Suzi u svojim
rukama. - Ljubljena moja... Reci mi da me voliš i ništa nas više neće
sprečiti da budemo zajedno!
- Volim te, Dejl - rekla mu je Suzi, kojoj se ljubav ogledala u
pogledu.
- Zavolela sam te onda kada sam shvatila da sam te izgubila. Do
tada sam te neizmerno poštovala i gajila veliku zahvalnost prema tebi.
MeĎutim, ono što sada osećam je zaljubljenost u tebe kao muškarca.
Zaista mi je ţao što naša ljubav nema budućnosti.
- Ali zašto?! Zašto to govoriš?!
- Zato što... Zato što se gospodin Miler ipak dočepao mojih
fotografija i zapretio mi da će ih objaviti. TakoĎe je najavio da će me
optuţiti za nemoral i tebe, kao mog supruga, izbaciti iz upravnog
odbora kompanije.
- Taj prokletnik! - prasnuo je Dejl, osetivši, na trenutak, ubilački
bes u sebi.
Shvativši da za njega i Suzi više ne postoje prepreke, ponovo se
lako oraspoloţio i razvukao usne u osmeh.
- Ţao mi je što si podlegla pretnji tog nitkova, Suzi. Uglavnom,
Arnold Miler je konačno shvatio da mu ja nikada neću postati zet. To
sam mu jasno stavio do znanja kada si ti otišla, sumnjajući da je on za
to odgovoran. Od tada je prestao da me proganja i sugeriše mi kako je
vreme da njegova ćerka i ja spojimo lepo i korisno. Taj čovek je
potpuno bezopasan za nas, Suzi.
- Da li si siguran?
- Apsolutno!
Suzi nije mogla da se otrgne vulkanskom naletu sreće. Grlo joj se
steglo od emocija, u obrazima buknula vrelina. - Ne mogu ni da ti
objasnim koliko si mi potreban, Dejl - priznala je u pola glasa. - Ti i
tvoja ljubav. Ništa više, sem toga.
Klonula mu je na grudi i čvrsto ga stegla. Uzdah, koji joj se otrgao
od grudi, stavio je Dejlu do znanja kolika je bila dubina njene patnje.
- Voljena moja... - izgovorio je Dejl sa bolnom neţnošću i
poljubio je u kosu. Milovao joj je ruke i grejao je toplinom svogtela. -
Bio sam izgubljen bez tebe... Ti si postala deo mog bića, neraskidivi

~ 84 ~
deo mene samog. Ţelim da postaneš i deo mog ţivota. Hoćeš li se sada
udati za mene, ljubljena?
Suzi je podigla lice ka Dejlu i srećno mu se osmehnula. - Da, Dejl.
Sa ponosom ću postati tvoja ţena. Uvek ću te voleti onom jačinom,
kojom sam patila za tobom.
Usne su im se spojile u dug i neţan poljubac, poljubac ispunjen
čeţnjom i olakšanjem.
- Sada će naši ţivoti postati savršeni - objavio je Dejl, mazeći
Suzi po kosi. Oči su mu iskrile od zadovoljstva, grudi bile ispunjene
snaţnim osećanjima. - Ţelim toliko toga da ti pruţim... Tebi i našoj
deci...
- Jedva čekam da Dţesiki i Biliju kaţem radosnu vest. Oni će biti
van sebe od sreće. Sada mogu da ti odam šta su njih dvoje prvo poţelili
da dobiju, kada sam im, onog divnog jutra u tvojoj kući, rekla da ćemo
se venčati.
- Dozvoli da pogodim! Ponija?! - nagaĎao je Dejl.
- Ne!
- Baštensku ljuljašku?!
- Ne, ljubavi moja... Dţesika i Bili su poţeleli da dobiju još
jednog brata ili sestru!
Dejl je tada muški privukao Suzi sebi i dodirnuo joj usne svojima.
- Kao što sam rekao, spreman sam da im ispunim svaku ţelju... -
mrmljao je zavodljivo. - A posebno onu, koja je i po mom ukusu...
Strasnim poljupcem joj je stavio do znanja kolika je snaga
njegove ljubavi i ţudnje za njom. Suzi mu je uzvratila na isti način,
pristajući konačno da zvezdu, pod kojom se rodila, ipak nazove
srećnom.
Sken: Anci.sd
Obrada: Bella Don@
Moje obrade i moje ljubiće postavljam isključivo na Knjige.Clubu ♥
Uživajte u čitanju!

~ 85 ~