LJUBAVNI VIKEND ROMAN

Vanredni broj 664

Sken i obrada: Love Story

Naslov originala:
Meghan Smith
FROM THAT MOMENT

2
 Edvard Karlson je, začuvši kucanje, podigao pogled sa ugovora koji je čitao i
pogledao ka vratima. Na usnama mu je zatitrao osmeh, jer je pretpostavljao ko se
nalazi sa druge strane vrata.
- Slobodno! - viknuo je i iz navike prstima prošao kroz svoju sedu, ali još uvek
gustu kosu.
Edvard je imao šezdeset godina i te godine su se videle na njegovom licu, ali ga
nisu narušile i oduzele mu muţevnost sa kojom je nekada osvajao ţene. Naprotiv, sa
godinama je dobijao na šarmu.
Mir i staloţenost koji su zračili iz njegove pojave bili su vrlo privlačni drugima. Jer
je on, kao čovek koji je prošao mnogo toga i koji je znao tačno šta ţeli, ulivao
poverenje. Mnogi su, ne retko, ţeleli da čuju njegovo mišljenje i njegove savete.
Njegova kćerka Lejsi je provirila u radnu sobu, osmehnula mu se, procenila u
kakvom je raspoloţenju, a zatim ušla u njegovu radnu sobu. U rukama je drţala šolju
iz koje se pušila tek skuvana kafa.
- Mislila sam da će ti prijati kafa - rekla je neţnim glasom dok je prilazila njegovom
radnom stolu.
- Prijaće mi - uzeo je šoljicu sa kafom i stavio je ispred sebe.
- Prošlo je podne, a ti još uvek nisi izašao iz radne sobe - u njenom glasu se
osetio prekor.
- Imam baš dosta posla - odgovorio joj je.
Ugovor, koji je do tog momenta čitao, je stavio sa strane, kao i svoj rokovnik sa
beleškama kako bi bili što dalje od šoljice sa kafom.
Fascikla u koju je odloţio ugovor i rokovnik koji je imao, bili su izraĎeni od koţe
zagasito bordo boje. U toj boji su bile presvučene i fotelje i svi ostali detalji koji su
mogli da se izrade od koţe.
Edvardova radna soba je bila izraĎena u kombinaciji bordo koţe i mahagoni
drveta. Masivni radni sto je dominirao, a ostatak prostorije je u svakom smislu
otkrivao moć koju je posedovao. Pored toga, radna soba, je odisala udobnošću i
izvesnom toplinom koju su davale nijanse bordo boje i mahagonija.
Na zidu, sa desne strane od njegovog radnog stola, nalazile su se fotografije
brodogradilišta, koje je bilo izvor njegove moći i uopšte moći porodice Karlson.
A Lejsi je sela baš tako da je imala dobar pogled na te fotografije. Neke od njih su
bile stare i više od pola veka. Ni sama ne znajući zašto, najednom je počela da
razmišlja o pozitivnim i negativnim stranama tog brodogradilišta.
Jedna od negativnih strana, sa kojom nije moga da se pomiri i dan danas, bila je
ta što joj je to brodogradilište bukvalno oduzelo oca.
Lejsi je malo bolje upoznala Edvarda tek pre tri godine, kada joj je majka umrla.
Suzan Karlson je oduvek bila osetljivog zdravlja. A kako su godine prolazile sve više
problema je imala sa srcem.
Godinama se trudila da njeni muţ i kćerka ne osete posledice njene bolesti. I to joj
je polazilo za rukom jer je imala vedar duh koji je umeo da nadvlada sve što ju je

3
bolelo i mučilo.
Na kraju, kada se umorila od te dugogodišnje borbe, jednostavno se prepustila
svojoj bolesti i ubrzo umrla. Za Edvarda i Lejsi je to bio veliki šok, jer, bez obzira na to
što su znali da je ona bolesna, nisu mogli da zamisle da će je ta bolest na kraju i
savladati. U toj borbi uvek su videli Suzan kao pobednika, ali...
Edvard je, nakon Suzanine smrti, odlučio da dve nedelje provede zajedno sa Lejsi
u njihovoj vikendici u Montereju gde je Suzan volela da boravi.
Lejsi je tada imala dvadeset i pet godina i tek tada je shvatila kakav je zapravo
Edvard Karlson, bogati akcionar i direktor najvećeg brodogradilišta na istočnoj obali
Seveme Amerike.
- Subota je - najednom ga je podsetila Lejsi, nošena svojim mislima.
Udobno se oslonila na naslon fotelje, graciozno je prekrstila noge i podigla pogled
prema svom ocu. Ruke je drţala opuštene pored tela. Dugim i gracioznim prstima je
dobovala po sedištu fotelje i čekala da vidi njegovu reakciju i da čuje njegov
komentar.
- Šta sam ti to obećao za ovu subotu? - zapitao ju je smeškajući se.
Dobro je znao šta joj je obećao, samo što sada nije mogao da ispuni to obećanje.
- Trebali smo da odemo do Monike da ti pogledaš kako je arhitekta opremio njene
prostorije. A posle smo trebali da idemo na večeru u restoran - u njenom glasu se
jasno osetila neverica da će se desiti bilo šta od toga što je upravo nabrojala.
- A o kom arhitekti je reč? Moţda ga poznajem?
- Zove se Klif i ne verujem da ga poznaješ, jer je mlad i nov u svetu arhitekture i
dizajna. Monika tvrdi da ga je lično ona otkrila - dodala je Lejsi sa osmehom na licu.
Edvard je izvio ruku i protrljao vratne ţile koje su počele da ga bole, jer je već
duţe vreme sedeo u istom poloţaju.
- Ţao mi je, ali sada ne mogu da ostavim ovaj ugovor, a i dogovorio sam se sa
Aleksom...
- Opet taj Aleks - Lejsi je zakolutala svojim krupnim, crnim očima i energično
odmahnula glavom, tako da su joj se pramenovi kose rasuli po licu.
- Da, opet Aleks - potvrdio je.
- Zar je tako dobar u svemu što radi? - zapitala ga je sa nevericom i blagom
dozom ljubomore u glasu.
- On je moje otkriće i imam prava da ga hvalim - pokušao je da se našli Edvard
svestan zašto njegova kćerka negoduje i pri samom pomenu Aleksovog imena, ali
Lejsi nije menjala ozbiljan izraz lica.
Edvard je posmatrao kako svojim lepim prstima, koje je nasledila od majke,
sklanja pramenove sa lica i pitao se da li je moguće da se ona nimalo nije promenila.
Tako isto je izgledala i kada je imala pet-šest godina i kada bi shvatila da neće
dobiti ono što je smatrala da joj pripada. Mrštila je mali nos, borala čelo i gledala u
samo njoj znanu tačku.
- Zašto njemu ne daš da iskontroliše taj ugovor? - predloţila je Lejsi koja je
delimično bila upućena u poslove koje je vodio njen otac, mada je ona bila pedagog i

4
radila je u jednoj školi.
- Nas dvojica smo tim - pokušao je da joj objasni Edvard.
- Ako je on zaista tako dobar kako tvrdiš da jeste, onda bi trebalo da mu daš da
uradi taj posao... - zaćutala je i spustila pogled, jer je postala svesna tog besmislenog
i pomalo smešnog otpora koji se raĎao u nj oj.
- Ponašaš se kao dete - naglas je rekao svoje misli. - Znaš da moram da završim
posao.
Okrenuo je glavu i pogledao kroz prozor koji ima pogled na baštu i staklenik. I
njemu je bilo krivo što nije uspeo da odrţi obećanje koje joj je dao, ali posao
jednostavno nije mogao da ostavi.
Lako je odmahnuo glavom i obećao sebi da se tako nešto više neće ponoviti i da
će od sada strogo paziti na vreme sa kojim raspolaţe, kako ponovo ne bi razočarao
svoju kćerku.
- Izvini, zaista sam kao malo dete. Na letnjem raspustu sam, subota je i ja sam
otkazala sve druge obaveze kako bih ovaj dan provela sa tobom - ustala je i krenula
ka vratima. - Sada vidim da nisam trebala to da uradim. Mogla sam negde da
otputujem a ne da se ovde dosaĎujem i da tebi kradem dragoceno vreme - rekla je sa
dozom kajanja u glasu.
- Stani, Lejsi - Edvard je ustao od stola i prišao joj.
Pomazio ju je po njenoj crnoj, dugoj kosi, koja je pri dodiru bila topla i mekana,
poput svile.
- Imam predlog kako da popravimo stvari, a da i ti otputuješ i malo se zabaviš -
najednom je rekao ono što mu je proletelo kroz glavu.
- Koji? - iznenaĎeno ga je pogledala.
- PoĎi sa mnom u San Dijego - pozvao ju je.
- Ti tamo ideš zbog pregovora o budućnosti brodogradilišta i ja ne bi...
- Nećeš mi smetati, naprotiv, biću bolje ako poĎeš sa mnom jer će mi tvoja
moralna podrška trebati više nego ikada. Spremi za večeras neku lepu haljinu, vodim
te na jedno novo mesto na večeru - dodao je osetivši zadovoljstvo što joj to govori i
što će ispoštovati bar deo onog što joj je obećao.
- Dogovoreno - rekla je vidno raspoloţenija, poljubila ga je u obraz i okrenula se
prema vratima. - Biću kraj bazena, ako ti budem trebala - dodala je pre nego što je
izašla iz njegove radne sobe.

***
Lejsi je leţala na leţaljci pored bazena i razgovarala telefonom sa svojom
prijateljicom Monikom Dod. Na sebi je imala bikini karmin crvene boje koji je odlično
isticao njenu crnu kosu i taman ten.
Leţala je u delimičnoj senci velikog suncobrana, i plašila se da ne izgori, jer je
sunce tog dana bilo veoma jako. U momentu je skinula sunčane naočare do pola
nosa, malo izdigla nogu i bolje osmotrila svoju koţu preko ruba naočara. Lako je
odmahnula glavom, a za tim je ponovo prekrstila duge i lepo izvajane noge i nastavila

5
da ih kritički posmatra.
Slušala je šta joj je Monika govorila u slušalicu i spontano menjala mimiku lica, od
ozarenog do namrgoĎenog. A njena prijateljica joj je pričala o problemima koje je
imala na poslu. Monika je bila projektant i radila je najednom velikom projektu od čijeg
uspeha je zavisila njena dalja karijera.
- Htela sam nešto da te zamolim! - uzviknula je Lejsi, jer se najednom setila zašto
je zapravo i pozvala svoju prijateljicu.
- Šta? - kroz osmeh ju je zapitala Monika.
- Pošto je moj otac zauzet i nećemo moći da doĎemo kod tebe i vidimo šta je to
Klif uradio, ja te molim da ga pozoveš i zamoliš da doĎe kod mene jer sam nestrpljiva
da čujem njegov predlog.
- Razumem te - sa smeškom je rekla Monika. - Ja sam sa Klif om već pričala o
tebi i tome da ţeliš da izvršiš neke promene, tako da ću ga pozvati čim završim
razgovor sa tobom.
- Ja sam čitav dan kod kuće, tako da ne mora posebno da se najavljuje, samo
neka doĎe.
- A koji to deo kuće ţeliš da renoviraš? - zapitala ju je Monika.
- Onu ogromnu prostoriju za odmor, u prizemlju, koju je uglavnom mama koristila i
koja ima izlaz na terasu i staklenik sa cvećem - objasnila joj je.
- Taj deo kuće, koliko znam niste ni koristili od kako je Suzan umrla.
- Da i pošto sada imam vremena na pretek odlučila sam da malo osveţim te
prostorije - rekla je i prećutala koliko joj je Suzan nedostajala i koliko je, baš iz tog
razloga, ţelela da bude na mestima na kojima je ona rado bila i trošila svoje vreme.
- Mislim da ćeš sa Klifom doći do pravih rešenja - prokomentarisala je Monika, ali
glasom koji je zvučao pomalo zagonetno.
- Zašto to kaţeš? - zapitala ju je.
- Videćeš i sama - dodala je tajanstveno.
- Kako Klif izgleda? - zapitala ju je Lejsi koja je bila nestrpljiva da prozre namere
svoje prijateljice.
- Neću ništa da ti kaţem, prekidam vezu i idem da ga zovem - rekla je, pozdravila
ju je i prekinula vezu.
Lejsi je odloţila telefonsku slušalicu na stočić koji se nalazio odmah pored njene
leţaljke. Udobno se namestila, gledala je u stakla stu površinu vode i dozvoljavala da
joj misli lutaju. Interesovalo ju je to šta je Monika imala da kaţe o Klifu.
Plavičasto prozirna voda ju je mamila, tako da je Lejsi ustala i uputila se ka
bazenu. Stala je na ivicu bazena, blago se povila napred, ispruţila je ruke ispred tela i
skočila u vodu. Lako je zaronila ispod površine vode i tako otplivala do polovine
bazena.
Voda joj je prijala tako da je dosta dugo ostala u bazenu. Plivala je, ronila i igrala
se, poput deteta.
A kada je već osetila zamor izašla je iz bazena. Uzela je peškir i počela da briše
vlaţno telo.

6
 ***
Lejsi je zabacila mokre pramenove kose napred i energično je počela da otresa
kapljice sa njih. Zatim je, trudeći se da ne trlja kosu, peškirom pokupila preostale
kapljice vode.
Osetivši da je neko posmatra podigla je svoj pogled. Nekoliko trenutaka je stajala
mirno ne skrivajući svoje iznenaĎenje.
- Već ste stigli - najednom je rekla ubeĎena da se na stazi, desetak metara od nje,
nalazi arhitekta, Klif, kojeg je Monika poslala.
Spustila je jedan brz pogled niz njegovo telo. Izgledalo je kao da ga je samo
letimično osmotrila, ali u stvari Lejsi je zapazila svaki detalj na njemu.
Prvo što je bilo prosto nemoguće ne primetiti bila je njegova izrazita visina i
atletska graĎa tela. Na sebi je imao krem pantalone u kombinaciji sa košuljom.
Kosa mu je bila gusta, ugljeno crna. Siške su mu padale preko čela i davale
njegovom muţevnom i vrlo lepom licu pomalo dečački izraz. Lejsi je primetila i to da
su mu oči bile plave, a usne pune i senzualne.
Odmah joj je postalo jasno zašto je njena prijateljica zvučala tako zagonetno kada
su razgovarale preko telefona. Klif je zaista bio van proseka zgodan i privlačan
muškarac.
- Pomislio sam da je ovo prečica... - Aleks je zastao i zaćutao.
Osećao se pomalo neprijatno, jer je na svoju ruku potraţio prečicu do Edvardove
sobe kako ne bi prolazio kroz čitavu kuću, a eto, naišao je na bazen i nju.
- Prečica - više za sebe je rekla Lejsi kojoj nije bilo najjasnije to što je on rekao, ali
u ţurbi da što pre obuče svoj bade mantil i sakrije telo od njegovog uţarenog
pogleda, nije preterano obraćala paţnju na njegove reči.
- Da - zbunjeno je rekao Aleks.
Imao je utisak da su mu se usne potpuno osušile i da mu se i grlo počelo sušiti.
Jedva da je mogao da priča dok je bio zagledan u njeno prelepo telo. Znao je da
treba i da mora da skine pogled sa njenog tela, da već duţe vreme nepristojno bulji u
nju, ali to nije mogao.
Gutao je pogledom svaki delić njene, kao izvajane, figure. Zavideo je svakoj
kapljici vode koja je klizila niz njenu glatku koţu, svakom pramenu kose koji se lepio
za njena gola ramena i vlaţne obraze.
- Ja ću vam pokazati pravi put - rekla je šaljivim glasom. - PoĎite za mnom -
dodala je, nakon što je čvrsto stegla krajeve bademantila oko svog struka, tako da
nije postojala nikakva mogućnost da se rastvori.
Aleks je pošao za njom, a kada su, preko terase ušli u jednu poveću prostoriju i
zastali, Aleks se zbunjeno okrenuo oko sebe.
- Šta mislite? - zapitala ga je i počela da se šetka po sobi.
- Ovo nije radna soba - ljubopitljivo ju je pogledao.
- Ne, ali bi moţda mogla da bude. DoĎite vam vam pokaţem staklenik - pozvala
ga je i izašla iz sobe.
Aleks ju je pratio u stopu. Nije mu bilo najjasnije njeno ponašanje, ali je i dalje

7
ćutao, dok je ona sve vreme pričala.
Lagano je shvatao da ga ona nije prepoznala i da ga je pomešala sa nekim, ali još
uvek nije mogao da shvati sa kim.
Aleks Pitman, Edvardov pravnik i prvi savetnik, je preko slika koje su stajale na
Edvardovom stolu prepoznao Lejsi. Kroz glavu mu je prošlo da je svega dva puta bio
u Edvardovoj kući i oba puta desilo se da je ona bila na poslu, tako da se nisu sreli.
- Mogao bi da izgleda čarobno, zar ne? - ispruţila je ruku prema stakleniku. - Sada
izgleda tako obično. Volela bih da mogu u njemu da sedim, da slušam muziku dok
negujem biljke, da... - zaneseno je pričala tako da prvi poziv svog oca nije čula.
Tek kada je Edvard još jednom viknuo njeno ime zaćutala je i pogledala na terasu
gde je njen otac stajao.
- Ne zamaraj Aleksa sa tim tvojim planovima - zamolio ju je. - Bar ne dok ne
završimo sa ovim ugovorom - dodao je.
Lejsi je osetila kako krv napušta njene obraze. Nemo je gledala čas u Aleksa, a
čas u svog oca.
- Alekse, posao nas čeka - pozvao ga je, a potom se okrenuo i kroz manju baštu
uputio ka svojoj radnoj sobi, odakle je sa prozora primetio Aleksa i Lejsi kada su došli
do staklenika.
- Aleks Pitman - prošaputala je Lejsi ne skrivajući koliko je bila iznenaĎena.
- Tako je - odgovorio je Aleks.
- Ne mogu da verujem - dodala je tihim glasom.
- To sam već primetio - našalio se Aleks.
- Zašto odmah niste rekli ko ste? - zapitala ga je, ali tihim glasom kako je njen otac
ne bi čuo.
- Nisam stigao - odgovorio je Aleks, značajno se osmehnuo i poţurio za
Edvardom.
Lejsi je ostala da stoji sa svojim mislima koje su joj se rojile, brţe i glasnije od roja
pčela.

***
Aleks je sedeo u Edvardovoj radnoj sobi, drţao je ugovor u rukama, podvlačio je
neke vaţnije rečenice i pokušavao da se koncentriše na to što je radio.
Ali, ma koliko se trudio da bude koncentrisan, malo-malo su se na papiru
„pojavljivale” njene tamne oči. Bile su toliko jasne da su brisale sva slova i sve
njegove misli, tako da je pojedine pasuse morao više puta da pročita, jer je shvatao
da uopšte nije razumevao pročitan tekst.
Zvonak smeh mu je, taman kada je polako počeo da ulazi u materiju, ponovo
razbio koncentraciju. Mahinalno je podigao glavu i pogledao kroz prozor. Ugledao je
Lejsi. Stajala je nedaleko od staklenika, u društvu jedne crvenokose devojke i
dugokosog muškarca.
Muškarac je nešto pričao, a ona se glasno smejala. Aleks je, u deliću sekunde,
primetio kako je taj muškarac iskoristio prvi dobar momenat da je bolje odmeri.

8
Uigranim pokretima je sklonio kosu sa obraza i tako otkrio svoje lice. Svojim sitnim,
crnim očima je pomno posmatrao Lejsi.
- I kada je bila dete, isto tako se smejala - rekao je Edvard primetivši da je Aleks
prestao da radi i je gledao kroz prozor. - Ima zarazan smeh koji prekida svaku misao i
tera te da se osmehuješ i misliš na neke lepe stvari - dodao je i sam počevši da se
smeška.
Zaista je imala prelep osmeh, pomislio je Aleks. Mogao bi ceo dan da je sluša i da
mu ne dosadi. A kada je postao svestan tih svojih misli, odvratio je pogled od nje i
usredsredio ga na ugovor.
- Da, zaista, njen osmeh me je prenuo iz razmišljanja - priznao je svestan da će
ponovo morati da pročita poslednji pasus do kog je stigao.
Edvard je ustao sa svog mesta i prišao prozoru.
- To je Monika, njena prijateljica i mislim da je sa njima arhitekta o kom mi je
pričala - naglas je komentarisao. - Zaista deluje kao nekakav umetnik - dodao je kroz
šalu dok je odmeravao njegovu dugu kosu. Na sebi je imao lanene pantalone i široku
košulju, koja je zbog svoje širine jedva doticala njegovo vitko telo.
- I rekao bih da je taj momak dobar zabavljač - prokomentarisao je Aleks kada se
ponovo začuo Lejsin smeh.
- O, da - nasmejao se Edvard, a zatim se odvojio od prozora i seo na svoje mesto.
- Danas je izgleda teţak dan - rekao je posmatrajući Aleksa. - Primetio sam da ti je
teško da se koncentrišeš na ugovor, a i meni, kao za inat, to ne ide najbolje.
- Da, i što se više trudim, sve manje mi polazi za rukom - priznao mu je Aleks.
- Moţda bismo mogli da napravimo pauzu - Edvard je izvio ruku i pogledao na svoj
ručni sat. Iznenadio se kada je video koliko ima sati. - Pa, nije ni čudo što nam je tako
teško da se koncentrišemo kada radimo već tri sata bez prestanka.
- Zar je moguće da je prošlo toliko vremena? - začudio se Aleks najednom
svestan da je proveo tri sata u borbi sa svojim mislima i poslom koji je trebalo da
obavi.
Edvard je ponovo ustao, prišao je malom bifeu, nasuo je u dve čaše konjak i
prineo jednu Aleksu.
- Obećao sam Lejsi da ću je voditi na večeru, pa bismo mogli da idemo zajedno -
najednom je predloţio.
- Hvala na ponudi, ali ja sam jedno isto takvo obećanje dao Vanesi.
- Vanesi, našoj pravnici? - Edvard ga je upitno pogledao.
- Da, njoj - potvrdio je Aleks, a potom otpio jedan manji gutljaj konjaka. - Izlazimo
zajedno već neko vreme - dodao je na Edvardov upitan pogled.
- Ozbiljno ili...
- Moglo bi da bude - priznao je Aleks s obzirom da mu se Vanesa sve više i više
dopadala.
- Pa, ako niste planirali ništa posebno moţemo svi zajedno da idemo na večeru -
nastavio je da predlaţe Edvard zadovoljan onim što je upravo čuo od Aleksa.
- Ne, ništa posebno nismo planirali i lično mislim da če se Vanesi dopasti ta ideja

9
da idemo zajedno.
- Pronašao sam jedan odličan restoran koji se nalazi uz samu obalu - zagonetno
se osmehnuo. - Mislim da će vam se dopasti - a zatim je nastavio da govori o tom
restoranu i da mu ga, detalj, po detalj, opisuje.

***
Lejsi se nečujno, na prstima, spustila niz stepenište u hol. Prišla je ocu i lako ga
dotakla po ramenu. Edvard, koji je do tog momenta telefonirao, spustio je mobilni
telefon u dţep sakoa i okrenuo se prema njoj.
Njegove tamne oči su zaiskrile. Uzeo ju je za ruku i naterao da se okrene.
Lejsi je na sebi imala svetloplavu haljinu koji je imala dubok izrez na leĎima.
Svilenkasti materijal je zašuštao i napravio krug oko njenih vitkih nogu dok se okretala
oko svoje ose.
- Izgledaš čarobno - prošaputao je.
- To uvek kaţeš - odgovorila je Lejsi i nasmejala se.
Nije to bio prvi put da je u očevim očima videla oduševljenje i da je u njegovom
glasu osetila dozu uzbuĎenja. Bila je svesna da je ličila na svoju majku i samo je
mogla da zamisli kakve je sve emocije budila u njemu.
- I u buduće ću uvek govoriti isto, jer si ti zaista čarobna i najlepša devojka od svih
koje su moje oči videle... - dodao je Edvard sa osmehom.
- A videle su mnogo - u šali je nastavila Lejsi njegovu rečenicu.
- Baš tako - potvrdio je Edvard sa šeretskim osmehom na usnama.
Poput pravog dţentlmena, savio je ruku i ponudio joj da ga uhvati ispod ruke i da
se lako osloni na njega. Izašli su iz kuće, a potom seli u mercedes i odvezli se do
restorana.
- Imam jedno malo iznenaĎenje za tebe - prošaputao je Edvard u njenu kosu kada
su izašali iz automobila.
Lejsi je zastala i zadovoljno odmerila terasu restorana. Bila je uraĎena od drveta
od kog su bili napravljeni i svodovi koji su bili postavljeni na svaka dva metra. IzmeĎu
tih svodova nalazila se lepršava, bela, gotovo paučasta zavesa.
Ograda terase bila je optočena raznobojim puzavicama tako da je izgledala
veoma romantično. Do terase se dolazilo preko širokog stepeništa. A na svakom
stepeniku i sa jedne i sa druge strane bile su postavljene svece. Lejsi je mogla da
primeti da su i na stolovima u restoranu gorele sveće i da su one bile osnovni izvor
svetlosti.
- Ovo zaista jeste iznenaĎenje! - potvrdila je misleći da je njen otac mislio na
restoran u koji je vodi.
- Ovde smo prvi put.
- Nisam mislio na restoran već na nešto drugo - poveo ju je ka stepeništu.
- Na šta? - nestrpljivo ga je zapitala.
- Videćeš.

10
 - To nije u redu - pobunila se Lejsi.
- Dao si mi nagoveštaj, zagolicao maštu i sada nećeš da mi kaţeš o čemu je reč.
Edvard je, čim su se popeli na terasu pogledom potraţio Aleksa, a kada ga je
ugledao kako sedi sa Vanesom, lako im je klimnuo glavom, zatim je šapnuo Lejsi.
- Imamo društvo.
- Koga?
- Pozvao sam Aleksa i Vanesu da večeraju sa nama.
- Aleksa i Vanesu? - Lejsi je pratila Edvardov pogled i ugledala ih.
Istog trena je osetila kako ju je nešto štrecnulo posred stomaka. Prisetila se
njegovog zaţarenog pogleda sa kojim ju je posmatrao i osetila lako uzbuĎenje.
- Uţivaćeš u njihovom društvu - rekao je Edvard i poveo je prema njihovom stolu.
Lejsi je spustila pogled, ali je kroz svoje guste, duge trepavice odmeravala Aleksa
i tu devojku koja je sedela sa njim. Aleks je na sebi imao svečano, crno odelo koje mu
je odlično pristajalo i još više isticalo njegovu muţevnost. Njegovo lice, obasjano
samo plamenom sveća, koje su stajale na stolu, izgledalo joj je i više nego privlačno.
A Vanesa, devojka koja je sedela pored njega, je bila jedna sitna i veoma
simpatična plavuša. Izgledala je krhko i veoma ljupko. Na sebi je imala, koliko je Lejsi
mogla da vidi, crnu haljinu koja je još više isticala njenu plavu kosu, svetao ten i
krupne, crne oči.
- Nadam se da si u pravu - više za sebe je odgovorila Lejsi na očev komentar.

***
Aleks je, dok je ustajao sa svog mesta u nameri da ih pozdravi, po drugi put tog
dana, osetio kako mu se grlo steţe, a usne suše i postaju nepomične.
Mesta na njegovom telu preko kojih je ona preletela pogledom, bila su obeleţena
trncima. Misli su mu se uskomešale, a razum prestao da funkcioniše.
Nije mogao ni da zamisli kako je izgledao u tim momentima, dok je prihvatao
njenu ruku i par trenutaka je drţao u svojoj.
Nadao se samo da, zbog svetlosti sveća, nisu mogli najjasnije da vide njegovo lice
i da to što je osetio u momentu, kada je pozdravljao Lejsi, niko nikada neće saznati.
- Dobro veče - do Aleksovog mozga je došao neţan Vanesin glas koji ga je malo
trgao.
Imao je utisak da mu se pogled razbistrio, dok su mu osećanjabila još uvek
pomalo uzburkana.
- Aleks, da li si lako uspeo da pronaĎeš ovo mesto? - zapitao ga je Edvard dok je
sedao naspram Vanese, tako da je Lejsi sela naspram Aleksa.
- Da, lako smo ga pronašli - odgovorio je Aleks i da bi malo pročistio grlo otpio
jedan dobar gutljaj vina.
- Vanesa, večeras izgledaš prelepo - Edvard se šarmantno osmehnuo, a time kod
nje izazvao osmeh i blagu zbunjenost.
- Hvala vam, gospodine Karlson.

11
 - Pretpostavljam da nisam prvi koji je to večeras primetio - dodao je i značajno
pogledao u Aleksa.
- Nikako - promucao je Aleks dok je pokušavao da se seti da li je zaista udelio
Vanesi komplimet kada ju je ugledao.
Lejsi je svojom pojavom izbrisala sve što se desilo pre njenog dolaska.
- Kakvo je vino? Vredi li ga probati? - nastavio je da zapitkuje Edvard.
Bio je raspoloţen i to nije mogao, a nije ni hteo da sakrije.
- Verujem da će vam se svideti - odgovorila je Vanesa.
- Lejsi, da li si i ti za jednu čašu vina? - zapitao ju je otac.
- Da, jedna čaša bi mi prijala.
- Da li ste već razmislili o tome šta ćete da naručite za večeru? - nastavio je
Edvard sa pitanjima.
- Ribu - rekao je Aleks, koji je polako počinjao da se uključuje u razgovor.
- Odlično - uzeo je jelovnik i počeo da ga gleda. - Ja sam gladan i mislim da bi bilo
dobro prvo da večeramo, a potom bi mogli i da zaplešemo - podigao je pogled i
pogledao ka praznom delu terase ispred kog su sedela dvojica mladića i svirali gitare.
Bili su Latinoamerikanci i svirali su lagane melodije. Izgledali su zaneseno kao da
je ih je svaka odsvirana nota dirala pravo u srce, što se Edvardu veoma dopadalo.
- Dugo nisam igrala - prokomentarisala je Lejsi.
- Večeras ćeš igrati - obećao joj je Edvard i ponovo vratio pogled na jelovnik.

***
Lejsi je, nakon što su završili večeru, shvatila da već neko vreme krajičkom oka
neprestano motri na Vanesu. Primetila je kako ona prisno oslanja glavu na Aleksovo
rame, kako ga dodiruje i otvoreno gleda. U njenim očima se jasno videla ljubav, koju
je Lejsi i sama poţelela da oseti.
Sve vreme se trudila da potisne te misli, ali nikako nije uspevala. Vanesa joj je
stalno privlačila paţnju i ona je na kraju morala da prizna sebi samoj da zavidi toj
devojci.
Te misli su počele da je čine nervoznom. Više nije mogla da sedi za stolom.
Iskoristila je prvi momenat, ustala je sa stolice i pruţila ocu ruku.
- Rekao si da ću večeras plesati, a sada je vreme da ispuniš to obećanje.
- Zar već? - našalio se Edvard ustajući sa stolice. - Alekse, mogao bi da pratiš moj
primer - dodao je pogledavši u Vanesu koja mu se zahvalno osmehnula.
Edvard je uzeo svoju kćerku za ruku i poveo je ka praznom prostoru. Pre nego što
su zaplesali, malo se izmakao i izvio ruku kako bi Lejsi imala prostora da napravi
jedan okret.
Oboţavao je da posmatra njenu rasutu kosu kako se vijori kroz vazduh, njeno
osmehnuto lice i tamne oči.
Bila je tako gipka, okretna i neodoljivo lepa, a on je bio tako ponosan na nju.
Privukao ju je k sebi u zagrljaj i zaplesao u ritmu muzike. Lejsi je dobro plesala

12
kao i njen otac tako da su izgledali kao skladan i uigran par. Znala je kada hoće da se
udalji od nje, da je okrene, savije unazad ili je jednostavno obiĎe sa rukama
ispruţenim u vis.
Nekoliko minuta kasnije, Vanesa je, očarana igrom Lejsi i Edvarda, zatraţila od
Aleksa da i njih dvoje zaplešu. Aleks nije bio dobar plesač, ali pošto nije znao kako da
je odbije, uhvatio ju je za ruku i poveo ka prostoru za igru.
Edvard je, osetivši da još dugo neće moći da igra, jer je bio u slaboj kondiciji, u
momentu, kada mu se za to ukazala prilika, zamolio Aleksa da mu prepusti Vanesu.
Kao dţentlmen smatrao je da to treba da uradi pre nego što se vrati za sto.
Edvard je privukao Vanesu sebi i lako zaplesao, a Aleks i Lejsi su se našli na
korak jedno od drugog. Zbunjeno su se posmatrali i izgledali kao da nisu znali šta
treba da rade.
Taj momenat, kada su njih dvoje razmenili preplašene poglede u kojima se videla
ţelja da zaplešu i strah da to urade primetio je jedan od gitarista. Dao je znak svom
prijatelju i obojica su u istom trenutku zasvirali jednu poznatu ljubavnu melodiju.
Aleks je prišao Lejsi. Ispruţio je ruke i dosta nespretno prstima dotakao njeno
rame i deo vrata. Izgledao je kao početnik koji prvi put treba da zapleše sa devojkom.
Lejsi nije znala da li zbog lakih, ljubavnih i pomalo setnih nota, ili zbog njegovog
dodira, tek, sva je zadrhtala. U glavi su počele da joj odzvanjaju reći te pesme koja je
govorila o poţudi jednog muškarca za ţenom, o njegovoj ţelji da je dodirne i privuče
u svoj zagrljaj.
Aleks ju je uhvatio oko struka i malo bliţe privukao k sebi. Lejsi se trudila da joj ne
uhvati pogled, kao i da rastojanje izmeĎu njihovih tela ostane što veće.
Aleks je krenuo laganije i opuštenije da se kreće. Kada je došao u poziciju da vidi
gitariste primetio je da obojica gledaju u njih dvoje. Jedan je u trenutku skinuo ruku sa
ţica i dao mu znak da tako nastavi, da mu ples odlično ide što je Aleksa veoma
zbunilo.
A onda, sasvim lagano, miris njenog parfema počeo je da mu golica nozdrve i on
je zaboravio na gitariste. Blizina njenog tela je učinila svoje.
Ista ona ţelja koja ga je preplavila tog dana kada ju je ugledao u kupačem
kostimu, počela je da plavi njegovo telo. I isti oni, sada mu već dobro poznati, osećaji
počeli su da ga obuzimaju. Usne i grlo su mu postajali suvi toliko da mu je to smetalo.
Imao je utisak da nijednu reč neće moći da joj kaţe.
- Vanesa je vrlo simpatična devojka - prošaputala je Lejsi.
Njoj tišina nije prijala, jer su joj misli išle u nedozvoljenom pravcu, pa je htela da ih
pričom o njegovoj devojci vrati na pravi put.
- Da, vrlo je ljupka i draga - rekao je nakon što je malo pročistio grlo.
Okrenuo se kako bi ugledao Vanesu, jer je u momentu potpuno zaboravio njen lik i
ma koliko se trudio nije uspeo da ga oţivi pred svojim očima.
- Otac ju je spominjao, ali ja sam je tek danas prvi put videla - nastavila je da
govori, tek da bi nešto pričala.
- Vanesa radi kod nas godinu dana.
- Primetila sam da je ocu drago zbog vaše veze, jer vas oboje veoma ceni - iznela

13
je svoj utisak i duboko u sebi očekivala da on to porekne, ali se to nije desilo.
- I meni se tako čini - odgovorio je tihim glasom.
Ponovo je zavladala tišina. Lejsi je, svesna da ţeli pogrešnog muškarca, jedva
čekala da muzika stane, dok je Aleks sve svoje misli ponovo koncentrisao na njene
ruke i delove tela koje je dodirivao.
Ni sam nije znao šta ga je to sprečilo da je privije u svoj zagrljaj. Imao je utisak da
mu nijedna devojka nije bila tako blizu, a zapravo tako daleko.
Kada je muzika stala, Lejsi se okrenula od njega, zahvalila mu za ples i poprilično
nesigurnim korakom se uputila ka njihovom stolu.
Odmah za njom su došli Edvard i Vanesa, nečemu su se smejali. Edvard ju je
ispratio do stolice i pomogao joj da sedne. Lejsi je terala sebe da se osmehne, a kada
to nije uspela prinela je usnama čašu vina i otpila nekoliko gutljaja.
Od tog trena neprestano je vrebala povoljnu priliku da kaţe ocu da idu kući. Više
nijednom nije pogledala u Aleksa, mada je osetila njegove poglede na sebi.

***
Aleks i Vanesa su odlučili da ostanu u restoranu, kad su Lejsi i Edvard krenuli
kući. I čim su se udaljili od stola Edvard je, vrlo zadovoljnim glasom, počeo da
komentariše Vanesin i Aleksov odnos.
- Mislim da su baš lep par - rekao je na kraju.
- Da, lep su par - morala je da potvrdi, mada se u njoj sve bunilo protiv toga.
- Bilo bi mi drago kada bi ostali zajedno. Aleks zasluţuje da bude srećan, a i
Vanesa mi se čini kao devojka koja bi zaista mogla da ga usreći.
- Moguće je - rekla je tek da nešto kaţe.
- Zvučiš umorno - Edvard se okrenuo prema njoj i dobro je osmotrio.
- I jesam - odmah je rekla i naterala sebe da mu se osmehne.
- Danas sam dugo plivala, a potom igrala i to je za mene, s obzirom da se
poslednjih dana nisam mnogo kretala, bilo dosta naporno.
- U lošoj si kondiciji, kao i ja - dodao je Edvard i nasmejao se. - Moraćemo i to da
ispravimo.
Edvard i Lejsi su se odvezli kući. Lejsi se odmah uputila ka svojoj sobi, dok je
Edvard prvo svratio u radnu sobu da nešto proveri.
- Nemoj dugo - opomenula ga je.
- Neću - obećao joj je. Njena briţnost ga je podsetila na Suzan.
- Laku noć, lepotice - prošaputao je zagledan u njenu siluetu dok se penjala uz
stepenice.
- Laku noć - pozdravila ga je i ne zastavši.
Lejsi se spremala da spava, mada je znala da će te noći teško zaspati. Nije mogla
da prestane da misli na Aleksa. A pitanje gde se sada on nalazio ju je mučilo, jer ga je
pred očima videla u Vanesinom zagrljaju. I ta pomisao da je on sada sa njom terala
joj je snove i unosila nemir u telo. Šetala je po sobi, izlazila na terasu, vraćala se u

14
krevet i molila nebesa da joj pomognu da se urazumi. Ona je tako malo poznavala
Aleksa da bi za njega tako nešto osećala. To joj je prosto bilo neverovatno.
U tim trenucima dok se Lejsi prisećala svake reči koju joj je otac rekao o Vanesi i
Aleksu i dok se borila sa svojim moralnim načelima i ţeljama, Aleks i Vanesa su
napuštali restoran.
Aleks je krajičkom oka video da se gitarista, koji mu je dao onaj čudan znak, dok
je plesao sa Lejsi, ustaje sa svog mesta i ide ka toaletu i tog momenta se obratio
Vanesi.
- Evo ti ključevi od automobila. Sačekaj me tamo, odmah se vraćam - iz dţepa je
izvadio ključeve i dao joj.
Vanesa nije stigla ni da ga pita šta se desilo i zašto se vraća, jer se on odmah
okrenuo i uputio ka stolu za kojim su sedeli. Pomislila je da je nešto zaboravio i
nastavila sama da se spušta niz stepenice.
Aleks je sačekao gitaristu da se vrati iz toaleta, a onda mu je prišao. Gitarista mu
se osmehnuo kao da ga poznaje, a Aleks je dobro znao da se prvi put vide u ţivotu.
- Zašto ste to uradili? - zapitao ga je najednom svestan da je on namemo
promenio pesmu i da je zasvirao laganu, ljubavnu melodiju kada je video kako Lejsi i
on stoje jedno naspram drugog.
Rafael, gitarista, se malo trgao zbog boje njegovog glasa. Osmeh je nestao sa
njegovog lica.
- Video sam kako je gledaš i pomislio da ti treba mala pomoć - odgovorio je
zbunjenim glasom.
- Meni nije bila potrebna nikakva pomoć, a da ste malo bolje pogledali shvatili
biste da sam ja došao sa drugom devojkom i da je to što ste uradili vrlo neumesno -
grubo je rekao.
- Nisam ja kriv što si ti u restoran došao sa pogrešnom devojkom - usudio se da
mu kaţe, jer mu se njegov glas nimalo nije dopadao.
Rafael je navikao da ljudi dolaze i da mu se zahvaljuju, a sada je po prvi put
dobijao kritike i to veoma oštre.
- Prvi put je vidite u ţivotu! Odakle vam pravo da izjavite tako nešto?! - Aleks nije
mogao da veruje svojim ušima.
- Reći ću ti samo da ja dvadeset godina radim ovaj posao i isto toliko godina
posmatram ljude i nikada nisam pogrešio u proceni. A i kako bi kada se ljubav
jednostavno ne moţe sakriti - dok je to govorio gledao je kroz Aleksa. - Zovem se
Rafael i nadam se da ćete me potraţiti onoga dana kada shvatite da sam bio u pravu
- dodao je, a zatim se okrenuo i otišao od Aleksa. Aleks je bio besan, ali nije pošao za
njim. Okrenuo se na drugu stranu i izašao iz restorana. Smatrao je da je taj gitarista,
Rafael, preterao u svemu što je rekao i, isto tako, mislio je da je pogrešio što mu je
uopšte i prišao.
- Izvini što si me čekala - obratio se Vanesi čim je otvorio vrata od automobila.
Kako bi izbegao njena pitanja rekao je. - Nadam se da nisi planirala odmah da ideš
kući - sagnuo je i utisnuo jedan vreo poljubac na njene usne.
- Nisam ništa planirala - priznala mu je i privila se uz njega.

15
 Aleks je startovao motor automobila i krenuo prema svom stanu. Nadao se da će
Vanesini poljupci izbrisati sve što se desilo te čudne večeri.

***
Dva dana kasnije, Lejsi je svratila do očeve kancelarije. Nalazila se u gradu i
mislila je da bi, s obzirom da je bilo vreme za ručak, mogli zajedno da ručaju.
I dok je prolazila hodnikom koji je vodio do Edvardove kancelarije u jednoj je, čija
su vrata bila otvorena, videla Aleksa i Vanesu. Ona je sedela za stolom, a Aleks je
stajao oslonjen na njen sto i nagnut ka njoj. Izgledao je kao da će svakog časa da je
poljubi.
Lejsi je nastavila da hoda praveći se da ništa nije videla, ali njeno srce više nije
bilo mimo. Sve u njoj je počelo da kuva. Ponovo je osetila iste one ţaoke ljubomore
kako joj probadaju grudi i to ju je oneraspoloţilo i razbesnelo.
Bila je uspela da se smiri i potisne Aleksa iz svojih misli, a sada je ponovo gorela
od ljubomore, kao one večeri.
Pozdravila je Keri, Edvardovu sekretaricu i ušla u njegovu kancelariju. Edvard se
iznenadio kada ju je ugledao.
Zbog posla je odbio njen poziv da ručaju zajedno i pokazao joj rukom na hranu
koju je naručio da mu donesu kako ne bi gubio vreme odlazeći u restoran.
Lejsi se malo zadrţala sa njim u razgovoru, a zatim je izašla iz zgrade. Pošto nije
ţelela da se vrati kući, a imala je potrebu sa nekim da razgovara, odvezla se do
Monikine kancelarije.
- Nadam se da ti ne smetam - rekla je ulazeći u Monikinu kancelariju.
- Dobro je da si stigla. Baš sam mislila o tome kako bi mogla da popijem kafu, jer
je jutros nisam popila - odmah je uzela telefon i naručila dve kafe.
Monika je skinula naočare i ustala od stola za kojim je radila. Pozdravila je svoju
prijateljicu poljubivši je u obraz i zajedno sa njom se smestila u udobne fotelje koje su
se nalazile ispred njenog radnog stola.
- Lutala sam po gradu pa sam svratila do tebe - počela je da priča Lejsi. - A i imam
potrebu sa nekim da razgovaram - dodala je i pogledala u svoju prijateljicu.
- Šta se desilo? - zapitala ju je, jer je u njenim očima videla da je Lejsi bila
zbunjena i zabrinuta.
- Da li ti se ikada desilo da... - Lejsi je zaćutala jer se začulo kucanje na vratima.
Bila je to Monikina sekretarica koja im je donela kafu. Kada su ponovo ostale same
Lejsi je nastavila. - Da ti noge otkazu, srce se uzlupa, a misli skroz poblesave...
- Da, svaki put kada se vidim sa Klifom - rekla je i nasmejala se.
- Klif i ti? - iznenaĎeno ju je pogledala Lejsi.
- Moţda, za sada su to samo moje ţelje - zagonetno se smeškala.
- Ali mi ti nisi rekla kada ti se to dešava i zašto?
- Zove se Aleks - odgovorila je posle kraće pauze rešena da bude potpuno
iskrena. - Radi sa tatom - odgovorila je na Monikin upitan pogled.

16
 - Još uvek ne vidim ništa loše u svemu što si rekla, a i dalje vidim brigu i strah u
tvojim očima.
- Aleks se zabavlja sa Vanesom, pravnicom, koja radi sa njim i moj otac misli da je
njihova veza ozbiljna. Podrţava je, tačnija da budem, vrlo je zadovoljan zbog njih
dvoje - rekla je u jednom dahu.
Monika je zbunjeno zatreptala. Na desetine pitanja joj se vrzmalo po glavi i u prvi
mah nije uspela nijedno da izdvoji i naglas kaţe.
Tako da je Lejsi nastavila da govori.
- Desilo se to onog dana kada ste me posetili Klif i ti. Prvo sam od njega mislila da
je Klif, tako da smo se upoznali na jedan veoma neobičan način. Kasnije, to veče smo
izašli zajedno. Zapravo, trebalo je da izaĎemo samo Edvard i ja, ali je on pozvao
Aleksa i Vanesu.
Lejsi je zaćutala i duboko udahnula.
- I? - znatiţeljno ju je zapitala Monika.
- Čitavo to veče sam provela odmeravajući Vanesu i pitajući se šta ona to ima, a ja
nemam - Lejsi je u neverici odmahnula glavom.
- Nikada pre mi se ništa slično nije desilo. Bila sam ljubomorna na tu devojku i
nisam mogla da prestanem da mislim na Aleksa. I ne samo da mislim na njega -
ispravila se. - Nisam mogla da prestanem da ga ţelim!
- Lejsi, tako nešto moţe svima da se desi, ali to proĎe i ja verujem da već sledeći
put, kada ga budeš srela, da ćeš...
- Danas sam ga videla, zapravo, videla sam ih oboje - malo je zastala, pa dodala.
- I osetila sam se potpuno isto kao i one večeri - kada joj je to priznala kratko je
uzdahnula.
- A Aleks? Kako se on ponaša prema tebi? Šta misliš da on oseća? - interesovalo
je Moniku.
- Ne mogu sa sigurnošću da ocenim šta oseća. Mislim da je bio svestan mog
prisustva i to je sve, dok ja znam... - ponovo je zavrtela glavom. - Znam svaki detalj
koji je imao na sebi - dodala je sa ironijom u glasu, jer joj se ta istina, koju je upravo
izgovorila, nimalo nije dopadala.
- Zatečena sam, jer znam tvoj stav o zauzetim muškarcima i znam šta misliš o
devojkama koje se mešaju u tuĎe veze - zbunjeno je promucala Monika.
- Ovo kao da nisam ja - konstatovala je Lejsi.
- Zar je baš toliko zgodan i privlačan? - sa osmehom i dozom šale ju je zapitala
Monika.
- Nikada me nijedan muškarac nije tako privukao kao što je on - priznala joj je.
- A koliko traje ta njihova veza i kako znaš da je ozbiljna? - najednom ju je zapitala
Monika koja je ţelela da veruje u suprotno.
- Ne znam koliko traje njihova veza, ali mi deluju da su već dugo zajedno i da se
dobro poznaju, a moj otac tvrdi da je njihova veza ozbiljna i uveren je da Vanesa
moţe da usreći Aleksa - na kraju je rekla i ono što ju je najviše mučilo. - A ti znaš da
Edvard ne greši u takvim i sličnim procenama.

17
 - Ja verujem da je to što si osetila za Aleksa samo trenutna zanesenost i da će te
kroz nedelju dana proći - hrabrila ju je Monika i nastavila da nabraja primere ljudi
kojima se desilo nešto slično, kako bi potkrepila svoju izjavu.
Lejsi je popila kafu i još neko vreme pričala sa Monikom koja nije prestajala da je
ubeĎuje da će to što je osetila za Aleksa proći.
Kada je izašla iz njene kancelarije i sama Lejsi je postala ubeĎena da će se baš to
desiti i da samo treba malo da bude strpljiva.

***
Lejsi je ušla u kuću, odloţila je ključeve na komodu i poprilično umornim korakom
prešla hol. Zastala je ispred stepeništa, jer je začula neko šuštanje koje je dolazilo iz
pravca hodnika.
Osvrnula se oko sebe misleći da će ugledati njihovu spremačicu. A onda se
najednom setila da je radila prethodnog dana, a da je danas bila slobodna.
Kroz glavu joj je prošlo da je sigurno njen otac nešto zaboravio i da se zbog toga
vratio kući. Trudeći se da bude tiha, odšetala se do očeve radne sobe.
Vrata su bila otvorena i ona je za očevini stolom ugledala Aleksa. Ispred njega je
stajala fascikla iz koje je on vadio neke papire i odlagao ih u stranu.
Lejsi je zbunjeno zatreptala očima, a onda je ga je zapitala:
- Šta vi radite tu?
- Uplašili ste me - Aleks se trgao i podigao pogled ka njoj.
Plašio se njihovog ponovnog susreta i nadao se da će njegov odlazak u
Edvardovu kuću proći neopaţeno. Pokušao je da prizove bes, koji je osećao još od
one večeri, da mu na usnama ne bi zablistao radosni osmeh što je ponovo vidi. I to
mu je pošlo za rukom, jer je već bio dosta nervozan i neraspoloţen.
- I vi ste mene uplašili - odgovorila je Lejsi. - Kada sam ušla u kuću čula sam
šuškanje i svašta sam pomislila.
- Edvard je pokušao da vam javi da ću ja doći, ali nije uspeo. Mobilni telefon vam
je bio isključen, a na fiksni se niste javljali - objasnio joj je Aleks hladnim glasom.
Lejsi je iz torbice izvadila mobilni telefon i uverila se da se isključio jer mu se
baterija ispraznila. Bila je potpuno zaboravila na to da mora da ga napuni.
- Šta to traţite? Da li mogu da vam pomognem? - zapitala ga je kada je i krenula
prema njemu, ali su je njegove reči zaustavile.
- Ne znam koliko jedan pedagog moţe da se razume u prodaju dela preduzeća -
promrmljao je ironičnim glasom, ali ipak dovoljno glasno da je Lejsi mogla da ga čuje.
- Moţda i više nego što vi to moţete da naslutite - odgovorila mu je grubim
glasom.
- Ma, nemojte - ponovo je podigao pogled prema njoj i podsmešljivo je pogledao.
- Da - uvreĎeno je rekla i dodala. - Osim toga, uspevam da vidim da su vama
pedagogija i dobro ponašanje potpuno strani - htela je da mu vrati istom merom.
- Mlada damo, rekao bih da vi nikada niste naišli na muškarca kome je dobro

18
ponašanje strano - prezrivo je odgovorio i počeo da slaţe papire koje je izdvojio.
Aleks je jedva čekao da ode odatle, jer ga je ona izbacivala iz takta. Ta njegova
ţelja da bude grub prema njoj i da omalovaţi sve što ona kaţe ili uradi ga je nervirala
i nije ličila na njega.
Lejsi je osetila kako joj obrazi gore. Stisnula je usne i sevnula očima.
- Zaboravljate da se nalazite u mojoj kući - rekla je prvo što joj je palo na pamet.
U stomaku joj je kuvalo, dok joj je u glavi sve bubnjalo. Imala je neodoljivu ţelju da
se posvaĎa sa njim i svašta mu kaţe.
- Imate sreću što baš to nisam zaboravio, inače... - odmaknuo je rukom.
Ustao je i prišao joj. Ona je stajala nasred vrata i on nije mogao da proĎe i da
izaĎe napolje.
- Inače? - isprsila se i bukvalno mu se unela u lice.
- Inače... - prošaputao je i osetio kako mu se grlo ponovo steţe. Usne su mu se, u
deliću sekunde, osušile.
Miris njenog parfema probudio je sećanja i razgalio njegovu maštu.
Bes je nestao iz njega. U srce mu se uvukla ţelja da je poljubi. Ispruţio je ruku i
stavio je na njen obraz koji je goreo. Osetio je kako je zadrhtala. Gledala ga je širom
otvorenih očiju i u njima je mogao da vidi strah, iznenaĎenje i iščekivanje onoga što
če da usledi.
Aleks je spustio glavu i njegove usne su se našle na samo par centimetara od
njenih. Toliko je ţeleo da ih dodirne svojima da je zbog tog osetio bol u grudima.
I taman kada je pomislio da više neće moći da se odupre toj ţelji pred njegovim
očima je iskrsao Edvardov lik. Trgao se i udaljio od nje. Okrenuo se i bez reči otišao.
Lejsi je osetila kako joj noge klecaju, te se oslonila na dovratak. Srce joj je tako
snaţno lupalo da je morala da stavi ruku na grudi jer se plašila da će iskočiti. U
čitavom telu je osetila malaksalost. U glavi joj je bila ogromna praznina. Ni o čemu
nije bila u stanju da misli.
Torbica joj je skliznula sa ruke i pala na pod. Taj zvuk ju je trgao. Spustila je pogled
i videla da se torbica otvorila i da je iz nje ispala njena šminka. Sagnula se da je
pokupi. Klekla je na pod i mehanički skupljala svoju šminku dok su misli počinjale da
se roje.

***
Lejsi je znala da je kuvanje umiruje te je otišla u kuhinju da pripremi sebi nešto za
ručak.
Kada je bila pri kraju sa ručkom oglasio se telefon. UbeĎena da je to zove otac da
joj kaţe da će kasniti, krenula je da se javi.
Iznenadila se kada je sa druge strane ţice prepoznala Klifov glas.
- Klife! - iznenaĎeno je uzviknula pa brzo dodala. - Očekivala sam nekog drugog
da ću čuti, i...
- Monika mi je dala tvoj broj telefona još onog dana da mogu da te pozovem -

19
počeo je da joj objašnjava, jer je primetio da je veoma zbunjena što ga čuje. - Ako se
sećaš, prvobitna ideja je bila da samo ja doĎem i pogledam to što ţeliš da renoviraš,
ali kasnije je Monika odlučila da poĎe sa mnom, tako da te nisam tada ni pozvao.
- Ne treba da objašnjavaš, ja tebi dugujem objašnjenje za moju rasejanost koja je,
očito, i tebe malo zbunila - sa osmehom je rekla i dodala. - Imala sam naporan dan i
ovo su rezultati.
- Moţda ja imam nešto što bi moglo da ti popravi dan - odgovorio je Klif i sačekao
da čuje njenu reakciju.
- Da čujem - bila je zainteresovana.
- Napravio sam jedan manji nacrt budućeg izgleda tvog staklenika - rekao je.
- Odlično, a kada bih mogla da vidim to što si uradio?
- Još večeras ukoliko pristaneš da izaĎeš sa mnom na večeru - odgovorio joj je u
jednom dahu.
- Na večeru? - zbunjeno je zatreptala dok su joj u glavi odzvanjale Monikine reči
koje joj je tog dana rekla za Klifa.
- Da - potvrdio je Klif.
- A kada? - zapitala ga je i htela je da pita da li će sa njima ići i Monika, ali nije
znala kako to da uradi, a da ne zvuči glupo.
- U osam ću doći po tebe.
- U osam - njen glas je zvučao kao eho.
- Da, vidimo se - odgovorio je i ne dajući joj vremena da se predomisli, pozdravio
ju je i prekinuo vezu.
Lejsi je ostala da gleda u slušalicu iz koje se čuo ujednačen zvuk prekinute veze.
Spustila je slušalicu, odšetala do prve fotelje i sela u nju. Gledala je tupo ispred sebe i
razmišljala o tom pozivu.
- Postajem paranoična - naglas je rekla i nekoliko puta odmahnula rukom. - Čovek
ţeli da mi predstavi svoj rad, a ja odmah mislim da... Oh, kako samo mogu! -
prekorela je sebe samu. - On se dopada Moniki i verovatno se i ona dopada njemu. A
ja večeras idem na poslovnu večeru. I ko zna, moţda će nam se i Monika pridruţiti -
naglas je nastavila da priziva razum i da stvari postavlja na svoje mesto. - Ludim i
Aleks je kriv za to - besno je promrmljala. Ustala je sa fotelje i uputila se u svoju sobu.
Obukla je kupaći kostim i izašla je na bazen. Znala je da će joj plivanje prijati, te je
bila spremna da pliva sve dok ne izbaci svu nervozu iz svog tela.

***
Suton je bojio ulice u sivo, a Edvard je i dalje sedeo u svojoj kancelariji. Gledao je
kroz prozor u plavičastosive oblake i razmišljao. Ruke je drţao skupljene ispod brade
i iz navike okretao palčeve.
Aleks se šetao pored prozora, jer je osetio da kičma počinje da ga boli od sedenja.
I sam, poput svog šefa, posmatrao je oblake, dok su mu misli lutale i uvek se vraćale
na taj ugovor sa kojim su trebali da istupe u San Dijegu, a koji je označavao prodaju
jednog dela brodogradilišta.

20
 Edvard je neko vreme razmišljao, a zatim je podigao pogled prema Aleksu i rekao:
- Danas me je onaj poziv iz San Dijega zabrinuo - priznao mu je. - To što nas toliko
poţuruju i što ţele da se što pre vidimo mi je veoma čudno.
- Moţe da znači samo dve stvari! Ili nameravaju sa svojom ţurbom da nas nekako
prevare i da nam onemoguće da vidimo sve što treba da se vidi ili da su baš
zainteresovani za kupovinu tog dela brodogradilišta i da ne ţele da odugovlače sa
tim. Odugovlačenje povlači sa sobom rizik da se pojavi neki novi kupac - zaključio je
Aleks.
- Da, i ja se slaţem sa tobom - klimnuo glavom. - I mislim da bi bilo dobro da i ti
poĎeš sa mnom u San Dijego - pogledao ga je pravo u oči kao da je u njima hteo da
vidi odgovor i pre nego što ga Aleks kaţe.
- Počastvovan sam ovim pozivom - zbunjeno je promucao, jer se tome nije nadao.
- Imam utisak da ćemo zajedno uspeti baš sve što smo ovde odlučili da ostvarimo
- priznao mu je Edvard.
- Daćemo sve od sebe da ne razočaramo upravni odbor - potvrdio je Aleks sa
puno energije i odlučnosti koja se veoma dopala Edvardu.
- Danas je ponedeljak. Mislio sam da krenemo u sredu.
- Slaţem se. A koliko misliš da ćemo se zadrţati?
- Bar pet dana, a moţda i duţe. Mi im donosimo ovaj ugovor, kao predlog, a zatim
ga oni razmatraju i pretpostavljam da će nas zvati da se vidimo svaki put kada naiĎu
na nešto što im ne odgovara u potpunosti - odgovorio je Edvard, koji je tačno znao
kako ide čitav taj postupak. - A i verujem da će i oni nama da daju neki predlog
ugovora koji ćemo nas dvojica da razmatramo.
- U redu - Aleks je u svojoj glavi odmah počeo da menja raspored. - Biću još neko
vreme u svojoj kancelariji, ako ti još nešto bude bilo potrebno - rekao je pre nego što
je izašao iz Edvardove kancelarije.
Edvard je podigao slušalicu i pozvao svoju sekretaricu. Iako je bilo dosta kasno
znao je da je Keri još uvek u svojoj kancelariji. Radili su godinama zajedno i Keri je
imala običaj da ostane u zgradi sve dok je i njen šef u njoj, za svaki slučaj, ako mu
nešto zatreba, što je Edvard umeo da ceni.
- Keri, molim vas da mi za sredu rezervišete tri avionske karte za San Dijego.
- Za koje doba dana? - zapitala ga je.
- Za uveče.
- U redu, da li ste ţeleli još nešto? - zapitala ga je ljubaznim, ali poslovnim glasom.
- Ništa, hvala, slobodni ste - dodao je pre nego što je spustio slušalicu.
Edvard je ustao sa svog mesta i počeo da pakuje stvari u tašnu u nameri da ode
kući. Osećao se poprilično umorno.
Aleks je seo za svoj sto i duboko udahnuo vazduh. Još uvek je osećao veliko
uzbuĎenje zbog Edvardovog poziva. Bio je izuzetno zahvalan poslodavcu za sve što
je uradio za njega, a uradio je dosta toga.
Aleks je u svojoj glavi počeo da pravi novi plan. Setio se Vanese i odmah je uzeo
telefon da je pozove. Pošto nije ţeleo da joj preko telefona priča šta se desilo, pozvao

21
ju je na večeru, što je ona odmah i rado prihvatila.
Zatim je otvorio svoj rokovnik i počeo da pravi nov raspored i da odlaţe obaveze
koje je zakazao za vreme koje će sada da provede u San Dijegu.

***
Lejsi je još jednom osmotrila restoran u koji ju je Klif doveo i došla do zaključka da
je to vrlo popularno mesto, jer je bilo puno ljudi.
Zatim je vratila pogled na Klifa i po ko zna koji put, te večeri, pomislila da bi bilo
bolje da je taj dan prespavala. Klif je za vreme večere pokušavao da je šarmira i
osvoji, a verovatno bi i uspeo da zaokupi njene misli da nije znala da se on dopada
Moniki.
- Odsutna si duhom i imam utisak da si odlutala kilometrima daleko od ovog mesta
- najednom je rekao Klif.
Ispruţio je ruku i uzeo njenu koja je mimo stajala na stolu.
Lejsi je pokušala da izvuče ruku iz njegove, ali ju je on u tome sprečio. Malo se
nagnuo napred i prineo njenu ruku usnama. Lejsi je osetila kako je to mesto, koje je
poljubio peče i kako se taj neprijatni ţar širi i prenosi na čitavu njenu ruku.
Htela je da mu kaţe da je veoma tuţna, jer ne moţe da se izbori sa svojim
emocijama prema Aleksu Pitmanu. Zelela je da mu stavi do znanja da on ne sme da
nastavi da joj se udvara, jer se sviĎa njenoj prijateljici.
Htela je sve to da mu kaţe i mislila je da bi se osećala bolje kada bi to izbacila iz
sebe, ali nije našla dovoljno hrabrosti za tako nešto. Njene usne, i pored ogromne
potrebe da mu kaţe zašto je duhom odsutna i zabrinuta, ostale su neme.
Ne znajući kuda bi sa pogledom, jer ju je njegov prosto proganjao, okrenula je
glavu u stranu i istog trena se srela sa Aleksovim plavim očima. Imala je utisak da je
sam grom sevnuo iz njegovih očiju i da ju je taj udar potpuno skamenio.
Klif je primetio kako ona netremice gleda u dvoje ljudi koji su im se pribliţavali.
Spustio je njenu mku na sto, ali je nije ispuštao iz svoje. Okrenuo se u pravcu tog
para zainteresovan da sazna ko su.
- Lejsi, kakvo prijatno iznenaĎenje - prva se oglasila Vanesa.
Glas joj je bio srdačan, a na usnama joj je lebdeo iskren osmeh.
- Dobro veče, takoĎe. Baš mi je drago što vas vidim - rekla je i naterala sebe da se
osmehne.
- Ovaj restoran je naš omiljeni - prokomentarisala je Vanesa i tako joj stavila do
znanja da njih dvoje tu često dolaze.
- A ja sam ovde prvi put i to zahvaljujući Klifu - rekla je Lejsi i iskoristila momenat
da ga predstavi. - Vanesa i Aleks su tatine kolege - objasnila je Klifu dok se
upoznavao sa njima.
- Ako ţelite moţete da nam se pridruţite... - rekao je Klif ţeleći da bude ljubazan.
Lejsi je primetila da je Aleks počeo da odmahuje glavom i pre nego što je Klif
završio rečenicu.
- Hvala vam, ali rezervisali smo sto - obgrlio je Vanesu oko ramena i bukvalno je

22
naterao da poĎe napred. - Ţelimo vam prijatno veče - rekao je umesto pozdrava.
- Prijatno - odgovorio je Klif, a onda je pogledao u Lejsi. - Da li si moţda za
šetnju?
- Ne, hvala ti. Trebalo bi da idem kući.
- Ne, pre nego što mi obećaš da ćemo se ponovo videti - ponovo je potraţio njene
ruke, ali je ona bila brţa od njega, odmakla se od stola i prekrstila ruke preko grudi.
- Ne mogu ništa da ti obećam, jer uskoro putujem u San Dijego i ne znam kada ću
se vratiti.
- Čekaću - sasvim mimo je rekao.
Klif ju je gutao pogledom i Lejsi je to sasvim jasno osećala i što je bilo najgore nije
znala kako da mu kaţe šta Monika oseća za njega kako bi prestao tako da je
posmatra.
Pitala se kako bi Monika reagovala kada bi ona rekla Klifu za njene emocije.
Moţda bi se naljutila? Moţda bi se osećala izdano? U svakom slučaju, Lejsi je mislila
kako se nalazi u uţasnoj poziciji i kako treba što pre da ode od Klifa.
- Volela bih da sledeći put sa nama poĎe i Monika - najednom je rekla i pogledala
ga tako da je Klifu napokon postalo jasno njeno ustezanje i kruto ponašanje.
- Monika - ponovio je više za sebe.
- Da, ona je moja prijateljica - mislila je da treba to naglas da kaţe i to je uradila.
- Znam to - potvrdio je Klif svestan šta sa tim ţeli da mu stavi do znanja. Osećao
je razočaranje. - Monika i ja smo prijatelji - bilo je sve što je mogao da joj kaţe.
- Ali ona tako ne misli - Lejsi je odlučila da bude iskrena sa njim.
- Osetio sam to, ali... - odmahnuo je glavom. - Ti si ta koja mi je oduzela dah -
dodao je sa zavodljivim osmehom na usnama.
- Hajdemo odavde - Lejsi se zarumenila u obrazima i osetila vrlo nelagodno.
Ustala je od stola svesna da ta priča koju su započeli nije imala smisla i da Monika
ne bi bila srećna kada bi saznala da je sa Klifom pričala o njenim emocijama.
- Nadam se da ćeš se javiti po povratku iz San Dijega - ponovio je Klif svoje ţelje.
Pratio ju je u stopu i dalje gutao pogledom.
- Naravno da ću se javiti, jer mi se tvoje ideje veoma dopadaju.
- Zaista? - Klif nije uspeo da sakrije svoju potrebu da dobije još koji kompliment od
nje.
- Da, zaista mi se dopadaju - rekla je i nasmejala se.
Zajedno su izašli iz restorana i ne sluteći da su ih jedne plave oči pomno ispratile.

***
Lejsi, ni po jednom očevom gestu nije primetila da on nekog čeka. Njih dvoje su
ušli u avion i smestili se u svoja sedišta. Edvard je po običaju seo do prozora. Sela je
pored njega i taman podigla pogled da vidi ko će to sesti u njihov red, do nje, kada se
na vratima aviona pojavio Aleks. Nije mogla da veruje da ga vidi i pre nego što se
osvestila Aleks se smestio na sedište pored nje.

23
 Htela je da se okrene prema ocu i da ga zapita zašto joj nije rekao da i Aleks ide
sa njima, ali nije znala kako to da uradi, a da ih Aleks ne čuje.
- Alekse, stiţeš - bilo je sve što je Edvard prokomentarisao, a zatim je od
stjuardese zatraţio jastuče. Stavio je jastuče uz prozor i sklopio oči.
- Tata, ti planiraš da prespavaš ovaj put - konstatovala je Lejsi, koja nije smela da
okrene glavu na svoju desnu stranu, mada je sve vreme jasno osećala Aleksovo
prisustvo.
- Aleks je dobar sagovomik, tako da verujem da će vama biti zabavno i bez mene -
dodao je ne otvarajući oči.
Aleks se malo izvio kako bi mogao da joj vidi lice i blago slegao ramenima.
Sevnula je svojim tamnim očima na njega i još više se okrenula prema ocu traţeći
načina da mu stavi do znanja da neće sa Aleks om progovoriti nijednu reč.
Setila se novina, izvukla ih je iz sedišta i na pamet otvorila ne gledajući na
stranice. Bukvalno je zagnjurila glavu u listove i ostala tako.
Aleks se osmehnuo, odmahnuo je glavom, a zatim je uzeo njene novine, okrenuo
ih i ponovo joj dao.
- Verujem da moţete da ih čitate i naopačke, ali mislim da će vam ovako biti manje
naporno - rekao je tihim glasom i ironično se osmehnuo.
Lejsi je u momentu pocrvenela. Bila je besna na sebe i na to što nije gledala kako
su novine okrenute. Pogledala je u oca koji je imao miran izraz lica i izgledao je kao
da se lagano uspavljuje, a zatim se skroz izvila prema Aleksu i skoro u uvo mu
šapnula besnim glasom.
- Jedino „naporno” što moţe da mi se dogodi, jeste da me vi prekidate u onom što
radim.
- I dalje ste ljuti na mene - konstatovao je, ali sada glasom u kom se nije osetila ni
trunka ironije.
Njen vreo dah bukvalno je zapalio njegovo uho. A njena blizina, kao i do sada,
učinila je da mu se grlo stegne, a mašta razbukta.
- Ništa niste uradili da bi bilo drugačije - Lejsi je i dalje šaputala kako njen otac ne
bi mogao da čuje njihov razgovor.
- Da li uopšte znate razlog zbog kog ste ljuti na mene? - odjednom ju je zapitao,
jer ni sam nije znao tačan razlog zašto je povremeno osećao toliku netrpeljivost
prema njoj.
Znao je samo da ga njena pojava navodi na svakakve misli, da zbog nje manje
misli na Vanesu i to mu je u momentima bilo dovoljno da pukne, naljuti se na sebe, a
samim tim i na nju.
Gledao ju je pravo u oči i video je kako se one menjaju i dobijaju izraz zbunjenosti.
Lejsi je spustila pogled. Bila je zatečena njegovim pitanjem, jer nije znala šta
tačno da mu odgovori, a da usput ne zvuči kao neko uvredljivo derište.
- Radite malo na svom ponašanju i videćete kako ću se i ja drugačije ponašati -
najednom je rekla setivši se njihovog poslednjeg susreta, kada je prvo bio besan na
nju, a potom mu je malo nedostajalo da je poljubi.
Okrenula se od njega i što je mogla više oslonila na stranu prema ocu. Ponovo je

24
izdigla ruke, otvorila novine i zagnjurila glavu u njihove otvorene stranice.
- Moje ponašanje - promrmljao je Aleks i namrgodio se.
Istog trena je osetio kako ga bes preplavljuje. Ponovo je bio ljut ne samo na sebe
što ju je uopšte i pitao tako nešto, već i na nju.
Izvadio je novine iz naslona i počeo da ih lista rešen da sa njom više ne progovori
nijednu jedinu reč.

***
Edvard je za sebe uzeo apartman u okviru kog je imao i sobu za rad i za
sastanke, dok su se Aleks i Lejsi smestili jedan sprat niţe na kom su bili nešto manji
apartmani.
Lejsi je osetila kako ju je put umorio i jedva je čekala da malo odspava. Ali pre
toga htela je da se vidi sa ocem i da čuje njegove planove za taj dan.
Ispred njegove sobe je srela momka koji je gurao puna kolica prekrasno
aranţirane hrane. Zajedno su ušli u apartman. Zatekla je oca kako sedi u jednoj od
fotelja i drţi telefonsku slušalicu u rukama i Aleksa, kako odlaţe neke papire u svoju
akten-tašnu.
- A, ja te upravo zovem - rekao je Edvard i ustao iz fotelje.
- Za koga je sva ova hrana? - zapitala ga je Lejsi.
- Doručkovaćemo na terasi - Edvard je momku dao instrukcije gde da postavi sto.
- Hrana je za nas - ponovo je pogledao u svoju kćerku. - Sinoć smo putovali i ja
verujem da si gladna, baš kao i nas dvojica - prišao joj je, poljubio je u obraz i poveo
ka terasi. - Da li si zadovoljna svojim apartmanom? - zapitao ju je.
- Da, lep je.
- To mi je drago da čujem - smestio ju je za sto, a onda je i sam seo. - Alekse,
ostavi te papire sada i pridruţi nam se - pozvao ga je malo se izvivši prema vratima
terase. Naćulio je uši i tek tada shvatio da Aleks sa nekim razgovara telefonom.
Zagonetno se osmehnuo i prošaputao: - Ne, nisu njega papiri zadrţali već Vanesa,
rekao bih da upravo razgovara sa njom.
Lejsi je istog trena osetila navalu lošeg raspoloţenja, ali je to, pred ocem, nekako
uspela da prikrije.
- Da li nam Vanesa šalje pozdrave? - zapitao je Edvard Aleksa, koji se pojavio na
vratima.
- Da, sve vas pozdravlja - odgovorio je Aleks sa osmehom.
- Vidim da ste vi već počeli sa poslom, a tek što smo se smestili - rekla je Lejsi
kako bi prekinula tu priču o Vanesi, jer o toj devojci nije mogla da sluša više ništa.
Kako bi sakrila svoj pogled usredsredila se na sto i počela je da se sluţi hranom.
- Da, mi smo krenuli sa radom, a ti? Šta si ti planirala za danas? - zapitao ju je
Edvard.
- Kupovinu - dodao je Aleks, koji je u tom momentu sedao za sto.
- Kupovinu? - spustila je viljušku u tanjir i pogledala u Aleksa.

25
 - Zar vi mislite da ţene ne mogu ništa drugo da rade nego samo da kupuju? -
zapitala ga je trudeći se da, zbog prisustva oca, ne zvuči suviše strogo i grubo.
- Znam da ţene mogu mnogo toga da urade, ali isto tako znam, da najviše od
svega vole da idu u kupovinu - odgovorio joj je Aleks sa osmehom na usnama.
Vatru koja mu je, dok joj se obraćao, sevala iz očiju, samo je ona mogla da vidi, jer
se Edvard u tom momentu zabavljao mazanjem tosta.
- Lejsi nije kao sve druge ţene - rekao je Edvard i pogledao u Aleksa. - Zaista! -
dodao je, jer mu se učinilo da u njegovim plavim očima vidi sumnju.
- Znam da nije - rekao je i spustio pogled ka prekrasno aranţiranom stolu punom
raznovrsne hrane.
- Prvo ću dobro da se odmorim, a onda ću da vidim kako da isplaniram dan -
odgovorila je Lejsi dok ju joj u glavi odzvanjale poslednje Aleksove reči.
Priznao je da ona nije kao ostale ţene i to sa veoma čudnom bojom glasa. Ma
koliko se trudila nije mogla da odgonetne da li je to imalo neko dublje značenje.
Edvarda su malo trgle Aleksove reči, ali se pravio da ih nije ni primetio. Poput
njegove kćerke i on je zapazio boju glasa sa kojom je Aleks to izjavio.
Ispod oka je osmotrio Aleksa i Lejsi. Pokušao je da na njihovim licima pronaĎe
nešto neobično, ali nije video baš ništa. Njih dvoje su mirno jeli i izgledali kao da su
zadubljeni u neke svoje misli.
- Ko je za kafu? - zapitao ih je Edvard i uzeo posudu iz koje se pušila kafa.
Lejsi mu je prinela jednu šoljicu i osmehnula mu se. On joj je nasuo kafu i u sebi
pomislio kako nijedan muškarac ne bi mogao da odoli tom njenom umiljatom osmehu.
On bi uvek zatitrao na njenom licu kada bi nešto poţelela da dobije.
Bio je tako srećan što je i ona bila tu. Podsećala ga je na Suzan, na srećno vreme
koje su proveli zajedno. Ta sećanja su mu hranila dušu i ponovo ga oţivljavala.

***
To posle podne Lejsi se, pošto je ispratila oca i Aleksa na sastanak, šetkala po
apartmanu i razmišljala o tome šta da radi.
Ispočetka se opirala toj misli, ali je na kraju ipak odlučila da ide u kupovinu. Znala
je da su se, u blizini tog hotela, nalazile prodavnice poznatih kreatora i jedva je čekala
da zaviri u neke od njih.
Bilo je kasno posle podne kada je Lejsi, potpuno spremna izašla iz svog
apartmana. Sunce je bilo u zalasku tako da je bilo prijatno šetati se ulicama.
Lejsi nije bila po prvi put u San Dijegu, tako da je več mogla dobro da se orijentiše
u tom gradu i sama naĎe ono što joj je trebalo. Nije se dugo šetala kada je naišla na
prvi butik. Njegov izlog joj je oduzeo dah, tako da je bez većeg razmišljanja ušla
unutra.
Izašla je posle pola sata sa prvom kesom u kojoj se nalazila jedna košulja.
Zadovoljna što ju je kupila i što joj je lepo stajala, nastavila je dalje.
U to vreme, negde na drugoj strani grada, Aleks se pozdravio sa Edvardom i seo
u taksi. Nakon završenog sastanka, Edvard se sreo sa jednom svojom starom

26
prijateljicom, a Aleks je, pošto nije ţeleo da im kvari susret, uzeo taksi i krenuo prema
hotelu.
Kada se sastanak završio osetio je veliki umor i u prvi mah je mislio da će moći da
zaspi čim stigne u hotel, ali kako je bivao bliţe hotelu, njegova ţelja za snom je bila
sve manja.
Pogledao je kroz prozor i pošto mu se taj deo grada učinio poznat i znao je da se
hotel nalazio na desetak minuta hoda, zaustavio je taksi.
Izašao je na ulicu i bukvalno ušao u baštu prvog restorana na koji je naišao, a koja
mu se učinila veoma prijatna za sedenje.
Naručio je kafu i počeo da posmatra prolaznike dok su mu misli lutale.
Ni sam nije znao koliko vremena je sedeo tako, tek u jednom momentu je primetio
da je popio kafu i da oko njega vlada sumrak, a prve ulične svetiljke su počele da se
pale.
Osetio je glad i pomislio kako bi tu mogao i da večera. Pogledom je pratio
konobara i u tom momentu krajičkom oka je spazio Lejsi. Stajala je uz baštu
restorana sa kesama i ocenjivala prostor i atmosferu koja je vladala u restoranu.
Ustao je sa svog mesta i prišao joj.
- GospoĎice, vidim da vam je potreban nosač - rekao joj je i pre nego što je ona
uspela da odreaguje, uzeo je kese iz njenih ruku.
- Šta ti radiš ovde? - zapitala ga je ne skrivajući svoju zbunjenost. Nije ni primetila
da je prestala da mu persira.
- Pomaţem devojkama koje idu iz kupovine - rekao je sa osmehom na licu i
krenuo ka stolu za kojim je sedeo. Ona ga je mahinalno pratila.
- Ne verujem ti - odgovorila je i sama počela da se osmehuje.
- Vrebam iz zasede devojku koja će pristati da sa mnom večera - pokušao je
ponovo Aleks.
- Ponovo ti ne verujem - sela je za sto pogledala ga i lagano odmahnula glavom.
Na usnama je imala onaj umiljat osmeh kome nijedan muškarac nije mogao da
odoli.
- Čekao sam tebe - izletelo je iz njega.
A šta je drugo i mogao da kaţe, zagledan u njeno lepo lice i začaran tim njenim
osmehom?
- Gde je taj jelovnik? - uzela je jelovnik sa stola i počela da čita meni, a osmeh koji
joj je titrao oko usana ju je odavao. Primetila je mimiku njegovog lica pa je dodala. -
Ne, nisam ti poverovala, ali mi taj razlog zvuči dovoljno dobar da bih ostala na večeri.
Aleks se zadovoljno promeškoljio na stolici. Diskretno je osmotrio kese koje su
stajale na dve slobodne stolice.
- Ipak si išla u kupovinu - rekao je.
- Alekse, ako ćeš... - imala je umoran izraz lica, a u uglovima očiju joj je zaiskrila
seta.
- Neću - poţurio je da kaţe jer mu je bilo jako ţao što je to i prokomentarisao.
- Ja ću otići - rekla je mada joj se na licu videlo da ne ţeli to da uradi, ali da će

27
uraditi ukoliko je bude provocirao.
- Ostani - izvio je ruku i kao u nekoj panici, uhvatio je njenu. - Nemoj da ideš -
zamolio ju je zagledan u njene tamne oči.
Lejsi je osetila kako je u deliću sekunde napada na hiljade tankih strelica i
probada joj telo. Krv joj je jače prostrujala venama. Njegova jaka ţelja koju je jasno
videla u njegovim očima i potreba za njenim društvom su joj oduzeli moć govora.
Ništa mu nije rekla samo je klimnula glavom u znak pristanka.
Aleks je, i protiv svoje volje, sklonio ruku sa njene.
- Kako je prošao sastanak? - zapitala ga je dok je pogledom preletala preko
menija.
- Dobro.
- Gde je moj otac?
- Sreo sa sa starom prijateljicom.
- Sa Širli?
- Da, mislim da se tako zove - potvrdio je Aleks. - Koju stranu ti gledaš? - zapitao
ju je.
- Onu gde su deserti - nasmejala se.
- Mogu li ja onda da poručim glavno jelo za nas dvoje, a ti pronaĎi nešto za dezert
- predloţio je.
- Dogovoreno - rekla je i pogledala ga preko ruba menija.
Po prvi put tada je videla da njegove plave oči mogu da imaju i prijatan pogled. I to
joj se dopalo.

***
Aleks je zajedno sa Lejsi izašao iz lifta na sprat na kome su bili smešteni.
Pomagao joj je oko njenih kesa.
Zastao je kada su se našli pored vrata njenog apartmana. Znao je da treba da
spusti te kese koje je drţao i da se pozdravi sa njom, ali nije mogao to da uradi, jer
nije ţeleo da se rastane od nje.
- Šta planiraš sada da radiš? - najednom ju je zapitao.
Lejsi se zvonko nasmejala.
- Imali smo jednu divnu večeru. Mislim da bi trebalo ovde da završimo ovaj dan
kako nešto ne bismo pokvarili - rekla je mada je i sama ţelela da nastavi da se druţi
sa njim.
Ni njoj se, baš kao ni njemu, nije išlo na spavanje.
- Ako ostaneš, dokazaću ti da grešiš - glas mu je postao blago promukao.
Netremice je gledao u njeno lice i imao je neodoljivu ţelju da je poljubi. A sa druge
strane ona mu se samo smeškala i prosto ga mamila da to uradi.
- A gde misliš da idemo? - zainteresovano je zapitala.
- Smislićemo usput - kese su mu skliznule iz ruku, izvio je šaku i lako dotakao
ugao njenih usana. Usput ju je gutao pogledom i mislio kako bi sve dao samo da je

28
poljubi. - Zrno šećera je ostalo na tvojim usnama - odgovorio je na njen upitan pogled.
Lejsi je mahinalno jezikom prešla preko usana. Aleks je osetio kako mu dah
zastaje i kako razum prestaje da šalje signale upozorenja. Sagnuo se i pre nego što
se bilo koja misao provukla kroz njegovu glavu, poljubio ju je.
Njegova ruka je ostala na njenom licu. Privukao je njenu glavu ka svojoj i tako je
zadrţao sve dok njegove usne nisu, bar malo, utolile ţelju za njenim.
Izvio je glavu i priljubio svoj obraz uz njen. Dah mu je bio zvučan i isprekidan. U
uho joj je prošaputao:
- Hajde da ubacimo ove kese u apartman i da idemo negde.
Lejsi je jedva stajala na nogama. Uspela je samo da klimne glavom pre nego što
se okrenula od njega da otključa apartman.
U glavi joj se zujalo kao u košnici. Na usnama je još uvek osećala njegove. U
ušima joj je odzvanjao njegov promukao glas. I ko zna koliko bi to potrajalo da se nije
oglasilo zvono njegovog mobilnog telefona. To zvono je trglo i Lejsi i njega. Aleks je
mahinalno izvadio telefon iz dţepa i javio se.
- Hej, to si ti - rekao je i zbunjeno se osmehnuo.
Gledao je u Lejsi i video kako se njen pogled bistri, a izraz lica menja. Mada nije
rekao na glas njeno ime, Lejsi je dobro znala sa kim on razgovara.
Unela je kese, mahnula mu i zatvorila vrata od apartmana. Aleks je dok je slušao
Vanesu kako govori uspeo da čuje i ključ kojim je Lejsi zaključala bravu.
Okrenuo se i krenuo ka svom apartmanu.

***
Lejsi je pola noći provela razmišljajući o svemu što joj se desilo prethodnog dana,
a drugu polovinu noći prevrćući se po krevetu i sanjajući košmarne snove.
Ustala je vrlo neraspoloţena i razdraţljiva. Odbila je očev poziv da doručkuju
zajedno i poručila je da joj donesu doručak u apartman.
Na sebi je imala svileni bademantil, koji joj je dosezao do pola butina, kada se
oglasilo zvono na vratima.
Otvorila je vrata i ne gledajući ko ulazi u sobu, jer je pretpostavljala da je posluga,
krenula ka kupatilu. Očev glas koji je čula iza leĎa ju je zaustavio. Zastala je i
netremice posmatrala oca i Aleksa kako stoje na vratima zajedno sa momkom koji je
gurao puna kolica hrane.
- Dobro jutro - pozdravio ju je Edvard veselim glasom. - Pošto ti imaš glavobolju i
mrsko ti je da dolaziš u moj apartman ja sam odlučio da mi doĎemo kod tebe - rekao
joj je i počeo da da je instrukcije momku gde da postavi sto.
Aleks je ostao da stoji na vratima. Gutao ju je pogledom i traţio dozvolu u njenim
očima da uĎe unutra.
Lejsi je osetila kako njegove plave, uţarene oči klize niz njen dekolte, do samog
ruba svilenog bademantila. Mahinalno je rukama prekrila dekolte i malo se povukla ka
vratima kupatila.
Osećala se veoma čudno, jer joj je njegov poţudan pogled prijao i u isto vreme u

29
njoj je izazivao nervozu i samim tim joj smetao.
- Pridruţiću vam se čim se presvučeni - rekla je sekund pre nego što je nestala iza
vrata kupatila.
Kada se vratila u sobu Edvard i Aleks su već pričali o poslu. U njihovim glasovima
je osetila zabrinutost i izvesnu dozu nervoze.
- Aleks mi je juče rekao da vam je sastanak protekao dobro - obratila se ocu dok
je sedala za sto.
- Da, juče su dobili naš predlog ugovora i prvi utisak je bio dobar, ali ono što danas
sledi su njihove eventualne primedbe na taj ugovor.
- Kaţeš eventualne... - ponovila je njegove reči.
- Da, jer se nadam da će ih biti što manje, a uvek ih bude i tamo gde čovek i ne
sluti - Edvard je lagano odmahnuo glavom i odmah prešao na drugu temu. - Aleks mi
je rekao da ste se sinoć lepo zabavili.
- Sreli smo se u gradu i odlučili da večeramo zajedno - odgovorila je Lejsi.
Edvard je podigao pogled prema njoj, jer mu je zvučala preterano uzdrţano, dok
je Aleks ta susret opisivao sa dosta emocija u glasu. To mu je bilo pomalo čudno, ali
ipak ništa nije komentarisao.
- Širli te je pozdravila i izrazila ţelju da te vidi, tako da bi svi zajedno mogli večeras
nekud da izaĎemo - predloţio je Edvard.
- Ja se slaţem - odmah se rekao Aleks.
- Čekajte prvo da vidimo kako ćete biti raspoloţeni posle današnjeg sastanka -
Lejsi je dala jedan diplomatski odgovor, jer nije htela ništa da obeća.
Posle doručka, Edvard i Aleks su se povukli da završe poslednje pripreme pred
sastanak, a Lejsi je ostala sama sa svojim mislima.
Imala je utisak da je počela da diše tek kada je Aleks izašao iz njenog apartmana.
Više nije mogla, a ni ţelela da poriče da je Aleks privlači više i jače nego što je ikada
pomislila da bijedan muškarac mogao da je privuče.
Oči su počele da joj se pune suzama. Zašto je to njoj moralo da se desi? Aleks
nije bio slobodan i ona nije smela na taj način da razmišija o njemu. Mir nigde nije
mogla da naĎe. Setala je po apartmanu i borila se sa svojim ludim srcem kako joj ne
bi iskočilo iz grudi.
Razmišljalaje o ironiji sudbine koja ju je snašla. U nju se zaljubio muškarac koji se
dopadao njenoj najboljoj prijateljici, a ona se zaljubila u Aleksa koji je imao devojku.
Imala je potrebu da razgovara sa Monikom, ali je strepela od njenih pitanja
vezanih za Klifa, tako da je odlučila da je ne pozove, bar dok ona ne sredi svoje misli.
U traţenju pomoći za sebe setila se bazena i odmah odlučila da se spremi i ode
na kupanje. Voda i plivanje su je uvek umirivali, iskreno se nadala da će se to desiti i
sada.

***
Sa ne mnogo uverljivim izgovorom, da se tog dana preforsirala na bazenu i da je
mnogo umorna, Lejsi je odbila Edvardov poziv da izaĎe sa njima na večeru.

30
 Tog dana je zapazila jedno vrlo zanimljivo mesto pored bazena gde je ţelela da se
sakrije i pokuša da, u tišini noći, razbistri svoje misli. Dan joj je prošao u konfuznim
mislima, a ona mir nije uspela da naĎe, tako da se nadala da će ga, uz flašu
šampanjca, blagog povetarca i sjaja zvezda, koji se presijavao na površini vode
bazena, naći.
Kada je ispratila oca i Aleksa otišla je do bara, uzela flašu rashlaĎenog
šampanjca, jednu čašu i uputila se do svog tajnog skrovišta, jedne leţaljke i stola koji
su bili postavljeni na travi u senci dva četinara.
Nasula je sebi piće u čašu, namestila se u leţaljci i lagano ispijala tečnost
zagledana u rojeve zvezda.
Relativno brzo je popila prvu čašu šampanjca i već je osetila kako joj se vrti u
glavi. Pod uticajem alkohola njeni problemi su joj postali manje teški i pomalo smešni.
Ti osećaji su joj se dopali tako da je nasula još jednu čašu.
Aleks je, čim je shvatio da Lejsi neći ići sa njima, saopštio Edvardu da će biti samo
neko kraće vreme sa njima i da ţeli da se vrati u apartman kako bi proverio još neke
podatke i završio posao.
I tako je i uradio. Edvardu je veoma prijalo Širlino društvu tako da se nije puno
bunio što ih Aleks napušta. A on je, čim se vratio u hotel prvo otišao do Lejsinog
apartmana.
Hteo je da razgovara sa njom, jer ga je grizla savest zbog poljupca koji im se
desio i više zbog onoga što je osetio dok ju je ljubio.
Kucao je i bio uporan da mu ona otvori, ali sa druge strane vrata se nije čulo ništa.
Momak koji radi u baru, nosio je piće na taj sprat i video ga kako lupa na Lejsina
vrata.
- GospoĎica je izašla - rekao mu je.
- Gde?
- Mislim da j e otišla u pravcu bazena.
Aleks se odmah spustio u prizemlje i uputio se prema bazenima. Sve je bilo mirno
i tiho i već je mislio da ona nije tu, kada je začuo njen prigušen smeh.
Krenuo je u tom pravcu i sam se iznenadio kada ju je ugledao kako sedi na leţaljci
izmeĎu dva četinara.
- Hej, Alekse, kako je bilo na večeri? - izdigla je čašu prema njemu i otpila jedan
dobar gutljaj.
- Šta radiš tu? - krajičkom oka je primetio da je flaša šampanjca bila već skoro
prazna.
- Ovo je Monikin recept - očima mu je pokazala na šampanjac. - Ona je jednom
tako pokušala da reši svoje probleme - dodala je i nasmejala se.
- I? - značajno ju je pogledao. - Da li ih je rešila?
- To ne znam - odgovorila je iskreno i ponovo se nasmejala.
- I ubeĎen sam da ne znaš kako se sutra ujutro osećala.
- Ni to mi nije rekla!
- Ja ću da ti kaţem, grozno je - naglasio je svako izgovoreno slovo. - Hajde idemo

31
odavde.
- Ne mogu dok ne popijem sve - pobunila se.
- U redu - rekao je i seo pored nje na leţaljku, a zatim je uzeo njenu čašu i ispio je
do kraja. - Ja ću ti u tome pomoći.
- Sada ću da ti donesem čašu - rekla je Lejsi i pokušala da ustane, ali joj to nije
uspelo.
Zanela se i vratila na leţaljku. Ta vrtoglavica i tromost tela su joj bili jako smešni te
se naglas nasmejala.
- Izabrala si kvalitetan šampanjac za rešavanje problema - našalio se Aleks.
- I vrlo efikasan, jer ja sada ne mogu da se setim nijednog svog problema -
priznala mu je.
Pošto je osetila da joj je glava veoma teška, a njegovo rame je bilo tako blizu i
prosto ju je mamilo, nagla se i oslonila glavu na njegovo rame.
- Videćemo kako će na mene da deluje - rekao je i nasuo šampanjac u praznu
čašu u nadi da će sa tom penušavom tečnošću malo ublaţiti napetost svog tela.
- Kako si me našao? - najednom se setila da ga pita. - I zašto si me traţio? -
dodala je.
- Hteo sam da razgovaram sa tobom, ali sada to nije moguće - odgovorio joj je i
otpio jedan dobar gutljaj šampanjaca, jer ga je njena kosa milovala po licu i uţasno
mamila da je poljubi.
- Zašto? - iznenadila se.
- Zato što mislim da sada nisi u stanju da o tome pričamo - odgovorio joj je.
- Ako si hteo da pričamo o onom poljupcu koji se desio, odmah ću da ti kaţem... -
ispravila se i sasvim se okrenula prema njemu. - Ne treba da brineš - jedva je to
prošaputala, jer su njene oči fiksirale njegove usne.
Aleks je progutao ogromnu knedlu. Bila je na samo par centimetara od njega,
imao je ţelju da je poljubi, ali je znao da to više ne sme da uradi. Da to ne sme da
uradi zbog sebe, zbog Vanese, Edvarda i zbog nje same.
- Vodim te na spavanje - rekao je i ustao.
Uhvatio ju je oko struka i, ne mareći za njene prituţbe i opiranje, poveo je ka
njenom apartmanu.

***
Uz malu Aleksovu pomoć, Lejsi se prilično dobro kretala. On ju je drţao oko
struka, kao i ona njega. Uskladila je svoj korak sa njegovim, oslonila je glavu na
njegovo rame i dozvolila da je vodi.
- A da li ću se sutra sećati ovoga? - zapitala ga je kada su stigli ispred vrata
njenog apartmana.
- Moţda, kao kroz maglu - odgovorio je nesigurnim glasom. Njegove oči su bile
prikovane za njene usne i tada bi razum padao u senku emocija, poţude i strasti.
Ţeleo ju je sa svakim narednim trenutkom sve više i više. I sa jedne strane bio je

32
zadovoljan što su se konačno našli pred njenim vratama i što će ona uskoro otići, a
sa druge strane nije znao kako će je pustiti da ode.
- Šteta - odgovorila je i dala mu ključ da otključa njen apartman.
- Zašto? - zapitao ju je i podigao pogled ka njenom licu.
- Zato što ne bih da zaboravim tajnu koju sam otkrila u tvojim očima - priznala mu
je tihim glasom.
- O kakvoj to tajni govoriš? - zapitao ju je, ne skrivajući koliko je bio iznenaĎen i
uzbuĎen zbog tih njenih reči.
- Tajni tvoga srca, borbi izmeĎu griţe savesti i ţelje koja se jasno vidi u tvojim
očima - osmehnula se i nagnula prema njemu. Poljubila ga je u sam ugao usana. -
Drago mi je što si takav - promrmljala je u njegovo uho, pa dodala. - Laku noć,
Alekse.
- Laku noć, Lejsi - rekao je i umesto da je pusti da ode on ju je jače privukao k
sebi.
Razum se izgubio, a sve kočnice su popustile pred njenom blizinom i lepotom.
Poljubio ju je tako strasno da je i sam osetio vrtoglavicu.
- Šta mi to radimo? - zapitala ga je zbunjenim glasom.
- Lejsi, ja ne mogu više da se borim - priznao joj je isprekidanim glasom.
- Ni ja - dodala je zaboravivši na sve drugo.
Izvila je svoje ruke i savila ih oko njegovog vrata. Aleks je otvorio vrata, podigao je
u naručje i tako uneo u njen apartman.
Nogom je zatvorio vrata i doneo je do kreveta. Neţno ju je spustio na krevet, a
zatim je i sam legao pored nje.
Ljubio ju je i dodirivao sa puno strasti koju više niko nije mogao da zaustavi.
- Ţelim te od prvog dana kada sam te ugledao - promrmljao je vrelim glasom u
njenu kosu.
Lejsi je tiho uzdahnula i izvila svoju glavu unazad dajući mu prostora da je
nesmetano ljubi po vratu i grudima. Pomogla mu je da se oslobode odeće.
Dodirivala ga je slobodno prateći samo svoj instinkt, a po njegovim uzdasima je
znala da su ti dodiri i njemu, i te kako, prijali.
Zaječala je i sva se izvila kada je osetila njegove ruke kako klize niz unutrašnju
stranu njenih butina.
Privukla ga je k sebi, izvila se i njegove grudi obasula vrelim poljupcima. Radila je
to sve dok nije osetila da se i on sam jedva bori sa dahom i da je ţeli do samog ludila,
baš kako je i ona njega ţelela.
Aleks ju je uzeo prilično silovito. Lejsi je zaječala od zadovoljstva koje ju je
preplavilo kada je osetila kako je osvaja. Dah joj se ubrzao, srce uzlupalo, a tople
struje počele su da joj plave telo.
Bila je tako srećna da je mislila da će se istopiti od te sreće, a tako se osećao i
Aleks koji je zajedno sa njom odleteo do samog vrhunca strasti.

33
 ***
Aleksa su probudili topli, sunčevi zraci koji su lako prodrli kroz vazdušastu zavesu
i stigli do njegovog lica. Čim je postao svestan gde se nalazi pogledao je na sat koji je
stajao na noćnom ormariću.
Kada je video koliko ima sati, potpuno se rasanio. Pokušao je da probudi Lejsi sa
nekoliko poljubaca, ali nije uspeo. Ona je čvrsto spavala. Sa njenog lica je sklonio par
pramenova kose i zagledao se u njene lepe crte. Uradio je to sa puno neţnosti i
pomalo setnim osmehom na usnama.
Nekoliko sekundi je razmišljao šta da uradi, a pošto je bilo već sedam sati, morao
je da ustane. Znao je da ga Edvard već čeka i nikako nije ţeleo da ga zatekne u
krevetu njegove kćerke.
Aleks se na brzinu obukao, poljubio je u kosu i izašao iz njenog apartmana sa
mislima da će razgovarati sa njom kada se bude vratio sa sastanka koji je bio
zakazan za devet sati.
Tuširao se i spremao brzinom munje za susret sa Edvardom. I kao što je i
pretpostavljao, Edvard ga je već čekao. Sedeo je sam na terasi za stolom i
doručkovao.
- Lejsi spava, a ti se ne javljaš na telefon i ja sam počeo sam da doručkujem -
rekao mu je dobro raspoloţeni Edvard.
- Verovatno zbog šuštanja vode pod tušem nisam čuo telefon - odgovorio je ono
što mu je prvo palo na pamet. - Ja ću da popijem samo kafu. Rekao bih da ste sinoć
imali divno veče - primetio je, pošto Edvard nije prestajao da se smeška.
- Širli je fantastična ţena - Edvard je lako odmahnuo glavom. - Nju je jedino Suzan
uspevala da zaseni - dodao je i pogledao negde preko ograde terase. Pogled mu je
postao setan, a izraz lica zamišljen, pomalo tuţan.
- Nedostaje vam - konstatovao je Aleks.
- Mnogo, posebno u ovakvim momentima kada treba da donesem neke odluke.
Uvek se pitam šta bi mi Suzan rekla - priznao je Edvard.
- Mislim da bi juče, da je bila sa nama, bila veoma ponosna na vas - odgovorio je
Aleks koji je i sam bio zadivljen Edvardovom sposobnošću komuniciranja i
pregovaranja.
- Ah, i sada mogu da je vidim... izašla je pred mene u belom kompletu čije ivice su
bile prekrivene crvenim paspulom - Edvard je lako uzdahnuo i jače podigao glavu
prema oblacima. - Na kragni sakoa imala je broš crvenog pauka izraĎenog od rubina i
belog zlata. Ja sam došao sa posla, imao sam loš dan. Ona me je poljubila u obraz i
rekla da zna da sam uradio sve što se moglo uraditi i ja sam se istog trenutka bolje
osećao.
- Kada se to desilo? - zapitao ga je Edvard pošto je bio fasciniran saznanjem da
on pamti svaki detalj koji je njegova ţena imala na sebi.
- Pre deset godina, a moţda i više - Edvard se nasmejao jer je pročitao čuĎenje
na njegovom licu i tačno je znao o čemu je Aleks mislio. - Sećam se svega, od prvog
našeg susreta. Tada je na sebi imala neku smešnu plavu haljinu sa malim, ţutim
cvetovima - nasmejao se.

34
 - Kako ste znali da je ona prava ţena za vas? - zapitao ga je, jer su mu pred
očima počele da iskrsavaju Vanesina i Lejsina slika.
- Ako očekuješ da čuješ da sam znao da je ona savršena ţena za mene čim sam
je ugledao razočaraću te, jer nije bilo tako - Edvard se sasvim opustio, vratio se u
prošlost i počeo da bira reči sa kojima bi verno prepričao ono što mu se tada
dešavalo. - Primetio sam da pamtim sve što je bilo vezano za Suzan, u njenoj blizini
usne su mi se sušile, a grlo stezalo. Vrlo često bi ostajao bez pravih reči. Stajao bi
nem pred njom - Edvard se okrenuo prema Aleksu i zapitao ga sa osmehom na
usnama. - Da li ti je taj osećaj poznat?
- Da, jeste - odgovorio je zbunjeno svestan da se tako osećao kada je, po prvi put,
video Lejsi.
Edvard je njegovu smušenost i osećaj nelagode koji se jasno video na Aleksovom
licu protumačio kao problem da govori o svojim intimnim trenucima.
- Ako se sećaš šta je Vanesa imala na sebi prvog dana kada si je video, slobodno
je oţeni - dodao je Edvard, ustao sa stolice i ušao u apartman.
Aleks je ostao da sedi. Kako su mu se misli smenjivale tako mu je izraz lica
postajao sve kameniji.
- Aleks, uskoro bi trebalo da krenemo! - doviknuo mu je Edvard i podsetio ga na
njihove obaveze.
Aleks je odreagovao kao robot. Ustao je i ušao u apartman, dok su mu se pred
očima smenjivale slike koje su unosile još veću zabunu u njegovo srce.

***
Lejsi je sedela na krevetu, grickala je nokte i gledala pravo pred sebe u policu na
kojoj je stajao i televizor, ali ga ona nije videla.
Sećala se svakog trenutka prethodne večeri! I kako su sećanja navirala tako je
postajala sve ubeĎenija da bi bilo bolje za nju da se nije sećala ničega.
Osećalaje veliku nervozu. Ţeludac joj se grčio pri samoj pomisli na Aleksa i noć
koju su proveli zajedno. A sa druge strane srce bi joj se stezalo svaki put kada bi se
setila Vanese i toga da se on iz njene sobe išunjao kao lopov ne ostavivši joj nijednu
poruku.
Pored svega toga, glava ju je uţasno bolela kao i čitavo telo. Čim je otvorila oči i
osetila snaţan bol u glavi, muku u stomaku i bolove u telu obećala je sebi da više
nikada neće popiti nijednu čašu alkohola.
Kada se oglasilo kucanje na vratima Lejsi je rukama zaklopila ušne školjke, jer su
joj glasni zvukovi izazivali dodatni bol u glavi. Ustala je misleći da je neko od posluge.
- IznenaĎenje! - vrisnuo je Klif i poţurio da je zagrli.
Lejsi je istog trena zaklopila ušne školjke i napravila bolan izraz lica.
- Kako si me našao, kako si...? - Lejsi nije mogla da veruje svojim očima da ga
vidi.
- Ja sam mu u tome pomogla - rekla je Monika koja je do tog momenta stajala sa
strane zaklonjena zidom.

35
 - Monika! - bilo je sve što je začuĎena Lejsi uspela da kaţe.
Monika ju je zagrlila i zvučno poljubila u obraz. A kada je videla kako se Lejsi trgla
na taj zvuk malo bolje je pogledala.
- Sećaš li se kako si mi pričala da si jednom pokušala da se napiješ...
- Nisi valjda! - Monika je bila više nego iznenaĎena.
- UĎite, pa ću vam sve ispričati. I molim vas bez visokih tonova i buke, jer me
glava uţasno boli. Postala sam hiper osetljiva na zvuke.
- Oh, to znači da si ti baš dosta popila - konstatovao je Klif.
- Ma, njoj su dovoljne i dve čaše šampanjca - našalila se Monika.
- Bilo ih je malo više od dve - potvrdila je Lejsi.
Klif i Lejsi su se smestili u fotelje, a ona je stajala na sredini tog dela apartmana ne
znajući na koju stranu da ide. Monika je razumela njenu zbunjenost, pa je zato rekla:
- U kupatilo da se spremiš, jer te vodimo na ručak.
- Kako to da ste došli u San Dijego? - Lejsi još uvek nije mogla da veruje da su
njih dvoje tu u njenom apartmanu.
- Zbog posla, ostajemo nekoliko dana, a onda idemo nazad. Ali, sve ćemo ti
ispričati za vreme ručka - dodala je i rukom joj pokazala na kupatilo.
- Ovaj apartman je fantastičan - prokomentarisao je Klif dok je očima šarao oko
sebe.
Monika se okrenula prema njemu i oslonila se na naslon fotelje. Zagledala se u
njegovo lepo lice i sa sjajem u očima ga zapitala:
- Ako ţeliš moţemo da se prebacimo u ovaj hotel?
- Ne, nije potrebno - Klif je izvio ruku i stavio je preko njene tek primetno je
pomazivši.

***
Lejsi je sedela u bašti hotelskog restorana, duboko zavaljena u naslon stolice i
kroz tamne naočare posmatrala čas Klifa, čas Moniku.
Bili su srećni, neprekidno su pričali, upadali jedno drugom u reč i kasnije se tome
smejali.
Lejsi je odmah shvatila da se izmeĎu njih nešto desilo i to joj je bilo pomalo
šokantno, jer joj je Klif pre samo nekoliko dana rekao da mu se ona dopada.
Kada su završili sa ručkom Klif je predloţio da ostane još neko vreme sa Lejsi, jer
je Monika imala sastanak.
- Biču u hotelu pre nego što ti se sastanak završi - obećao joj je Klif.
Monika je otišla, a njih dvoje su ostali sami. Lejsi je osećala da on ţeli sa njom da
razgovara. U srcu je nosila neku strepnju i rado bi izbegla taj razgovor, ali nije znala
kako to da uradi.
- Hajde da se prošetamo kroz park, do one fontane - predloţio je Klif.
- Hajde - i sama je mislila da će joj šetnja prijati.

36
 Klif je neko vreme pričao o Monikinoj odluci da ga pozove da je prati na tom putu.
Bio je iskren sa njom i rekao joj je da je odmah pomislio na nju i da je iz tog razloga
pristao da ide.
- Klife... - Lejsi se osećala veoma neprijatno i htela je da ga zamoli da ne priča o
tome. - Hajde da sednemo ovde - pokazala je na jednu klupu koja se nalazila u
neposrednoj blizini fontane. - To što si mi rekao...
- Lejsi - Klif se nasmejao jer je shvatio da ona uopšte ne shvata kuda njegova
priča vodi. - Saslušaj me do kraja. Ti si bila moja prva misao koja me je naterala da
krenem u San Dijego, ali dok smo se spremali za put Monika i ja smo se zbliţili.
- Molim? - Lejsi je pomislila kako iznenaĎenjima nema kraja.
- Da, upoznao sam jednu sasvim drugu Moniku, spontanu, vedru, duhovitu,
onakvu kakvu je nikada nisam video na poslu i... - slegnuo je ramenima i osmehuo
se.
- Da, znam, ne postoji čovek kome se te njene osobine ne bi dopale - sada je i
sama počela da se smeška.
- I jedino što te molim i zbog čega sam ostao da razgovaramo, jeste to da ako
moţeš da zaboraviš ono što sam ti rekao kada smo izašli na večeru - priznao joj je to
što ga je tištalo. - Jer mislim da Monika ne bi volela da...
- Razumem te - Lejsi je mahinalno izvila ruku i stavila je preko njegove. - Ja sam
već zaboravila sve - rekla mu je.
- Hvala ti - Klif je bio srećan što je Lejsi prihvatila sve to tako lako da je imao
potrebu da je zagrli, što je i uradio.
I baš u tom momentu naišao je Aleks, koji je ponovo od zaposlenih u hotelu
saznao gde se Lejsi nalazila. Odmah je prepoznao Klifa, jer je imao dugu kosu i
karakteristično se oblačio.
Imao je utisak da su svi brodovi koje je on preko celog tog dana pravio u svojoj
glavi potonuli. Osečao se veoma glupo kada ih je video kako se grle. Bio je ljut i na
sebe i na Lejsi.
- Drago mi je što vas ponovo vidim - rekao je Klifu i tako skrenuo paţnju na sebe.
Klif se trgao i odmakao od Lejsi, jer je njegova boja glasa bila veoma hladna.
- TakoĎe - odgovorio je, ali se zbog čudnog sjaja njegovih očiju nije usudio da mu
pruţi ruku.
- Lejsi mi nije rekla da će imati goste - pričao je dok je u njemu sve kuvalo.
- To je bilo iznenaĎenje - osmehnuo se Klif, ali nekako bojaţljivo.
Aleks je stajao na korak ispred klupe na kojoj su njih dvoje sedeli. Izgledao je
ogromno i pomalo zastrašujuće sa tim tvrdim izrazom lica koji nije menjao.
- Da ste došli nešto ranije, verujem da biste bili vi iznenaĎeni, više nego Lejsi -
rekao je i samo za kratko je prostrelio svojim plavim očima.
- Alekse, tvoja priča, verujem da je potpuno neinteresantna za Klifa. Zar ne? -
zapitala ga je trudeći se da joj glas ne bude grub.
Mada, imala je potrebu da ustane, odgurne ga i zauvek ode iz njegovog ţivota.
- A ja sam duboko ubeĎen u suprotno - rekao je osetivši kako se u njemu probudio

37
nezaustavljiv vulkan besa i gaĎenja prema njoj koja je sinoć grlila njega, a danas grli
drugog muškarca.
- Pa, da čujem o čemu je reč - Klif nije mogao ni da nasluti o čemu se radi.
- Kada devojka jedno veče grli jednog muškarca, a sutra drugog, to uvek izazove,
ako ništa drugo, a ono bar znatiţelju zašto to radi - rekao je u dahu.
Lice mu je sasvim izgubilo prirodnu boju i prosto je pozelenelo od besa koji je
buktao u njemu.
- O kojoj devojci vi to govorite? - Klif se trgao i ispravio.
Nimalo mu se nije dopadalo to što mu je Aleksovo lice govorilo.
- Alekse, preteruješ - Lejsi je ustala i stala ispred njega.
Imala je neodoljivu ţelju da ga odgurne, ali je znala da za to nema snage i da bi
se njene ruke samo odbile od njegovog snaţnog tela. Vamice su sevale iz njenih
tamnih očiju, ali Aleks na to nije obraćao paţnju.
- Vi mislite na Lejsi? - zapitao ga je Klif kome njegova priča još uvek nije bila
najjasnija.
- Alekse, prestani - opomenula ga je Lejsi, pre nego što je on bilo šta izgovorio.
Bila je crvena u licu kao rak. - Klife, molim te da idemo odavde - uhvatila je Klifa pod
ruku i povela ga što dalje od Aleksa koji je ostao da stoji, gleda za njima i kipi od
besa.

***
Lejsi je ispratila Klifa i vratila se u hotel. Prošla je pored vrata svog apartmana i
energično pokucala na Aleksova vrata.
Aleks joj je otvorio, a ona je, pošto nije ţelela da je čitav sprat čuje, ušla u njegov
apartman, zatvorila vrata i povikala na njega.
- Šta si ti sa onom pričom hteo da postigneš? - stajala je na par koraka od njega.
Njene ruke su pratile njene reči, tako da ih je podigla i energično zatresla njima.
- Hteo sam da upoznam čoveka sa pravom na Lejsi Karlson! - rekao je ne štedeći
na zajedljivosti.
- Ma, ko si ti da govoriš tako?! - procedila je kroz zube.
Lejsi nije razmišljala mnogo o smislu rečenica, o njihovim, moguće, skivenim
značenjem, ona je u taj razgovor ušla sa jednom jedinom namerom, da se ţestoko
posvaĎa sa njim i da mu kaţe baš sve što je imala.
- Lejsi, bolje da si se zapitala ko je on? Da li te dovoljno ţeli? Da li se on seća šta
si imala na sebi kada te je prvi put video u ţivotu? - izletelo je iz njega potpuno
spontano.
- A ti se kao sećaš? - ironično ga je zapitala i energično zatresla glavom.
- Sećam se - priznao joj je.
- Ne igraj se sa mnom - glas joj je tek primetno zadrhtao.
U očima su joj se pojavile suze iz straha da je ne ismeje, a tako je ţelela da moţe
da mu veruje.

38
 - Ali se nadam da ću uskoro sve da zaboravim - dodao je slep za strah koji se tako
jasno video u njenim očima.
- O čemu ti to govoriš? - Lejsi je dala sve od sebe da umiri svoje emocije kako bi
mogla da bude što realnija.
- O Lejsi, koja vara i krije svoje pravo lice iza maske jednog nevinašceta - Aleks je
gaĎao pravo u srce i bio je uspešan.
Lejsi je osetila kako joj se mrači pred očima. Izvila je ruku i snaţno je zamahnula u
nameri da mu lupi šamar, ali ju je on preduhitrio i uhvatio za ručni zglob.
- Ne diraj me - ječala je, jer ju je njegov stisak boleo.
Otimala se koliko je mogla, ali je on bio mnogo snaţniji od nje.
Aleks je uradio prvo što mu je palo na pamet. Silovito i snaţno ju je poljubio. A
kada ju je ponovo pogledao, rekao je: - Sada idi njemu i izbriši taj poljubac sa usana
ukoliko moţeš - pustio je njenu ruku tako da se ona sva zateturala.
- Ti si bezrazloţno ljubomoran - Lejsi je najednom postala svesna šta se to krilo u
pozadini Aleksove priče. - Klif je Monikin momak, a ja sam ga danas prijateljski
zagrlila jer sam htela da mu čestitam na odluci da bude sa Monikom.
- Tu priču sačuvaj za nekog drugog - Aleksu nije padalo na pamet da joj poveruje.
Lejsi je pošla ka vratima. Osećala se slomljeno i mnogo gore nego što se osećala
tog jutra. Posledice alkohola su ubijale njene misli i telo, ali Aleksa niko nije mogao da
nadmaši, pomislila je sa gorčinom.
Uhvatila je bravu i zastala. Pogledala je ka Aleksu i rekla:
- Ponekad ni sama ne znam ko je Lejsi Karlson, ali ono što znam i sa sigurnošću
mogu da tvrdim to je da ona nikada ne bi varala i izvlačila se iz tuĎeg kreveta poput
lopova.
Na brzinu je otvorila vrata i nestala iza njih.
Aleks se okrenuo i bukvalno stropoštao u jednu od fotelja. Prstima je prošao kroz
kosu i tako ostao. Lejsi je bila u pravu! On se poneo kao kukavica, jer je bez reči
otišao iz njenog apartmana.
Bio je sluĎen, ali ipak ne toliko da bi poverovao u njenu priču o Klifu i Moniki.
Jedva je čekao da se sve to završi i da se vrati u Baltimor. O tome da je prevario
Vanesu, ljupku i veoma dragu devojku, nije smeo ni da razmišlja.

***
To veče, Aleks i Edvard su proveli pored bazena. Klif i Monika su došli po Lejsi da
bi izašli zajedno. I tek tada je Alekse video da Klif drţi Moniku za ruku.
Iskoristio je jedan dobar trenutak dok se pozdravljao sa Klifom da mu uputi
izvinjenje zbog svog ponašanja. Klif mu je klimnuo glavom u znak opraštanja.
Aleksu je bilo teško da prizna da je baš toliko pogrešio u svojoj proceni i da ga je
osećaj ljubomore toliko zaslepio, ali nije imao kud.
- Ako bi sutra sve teklo po planu, uveče bi mogli da se vratimo kući - rekao je
Edvard i prekinuo tišinu koja je zavladala za njihovim stolom kada su ostali sami.

39
 U rukama je drţao čašu sa viskijem. Zanimao se tako što ju je vrteo u krug i
posmatrao kako se dve kockice leda tope u ţutoj tečnosti.
- Nedostaje mi kuća - Aleks je više mislio o osećaju sigurnosti, koji je potpuno
izgubio u San Dijegu, a koji mu je sada bio preko potreban da bi mogao da donese
neke odluke.
- Razumem te - nasmejao se Edvard. - Vanesa je boţanstvena devojka - dodao je
ubeĎen da je Vanesa jedini razlog zbog kog bi se on ţurio da se vrati kući.
- Da, Vanesa je zaista predivna i mislim da zasluţuje nekog ko je mnogo bolji od
mene - rekao je razočaran svojim ponašanjem. On nije mogao čak ni lika da joj se
seti, a prošlo je svega nekoliko dana. Ona tako nešto nije zasluţila.
Lejsi je bila u svakoj njegovoj misli, uvukla mu se u svaku poru tela. Na njegovoj
koţi je ostavila tragove koje nijedna devojka neće moći da izbriše, bar je takav utisak
imao.
- Oh, koliko me podsećaš na mene kada sam sreo Suzan! - Edvard prosto nije
mogao da veruje u toliku slučajnost. - I ja sam potcenjivao sebe kao što i ti sada
radiš. Mislio sam da nisam dovoljno dobar za nju i da njoj treba neko mnogo bolji od
mene - ponovio je Aleksove reči jer se dobro sećao da se i sam isto osećao.
Aleks se osećao vrlo neprijatno, jer je lagao čoveka koga je izuzetno poštovao.
Nije mogao ni da zamisli šta bi mu Edvard rekao kada bi mu priznao da su Lejsi i on
proveli jednu noć zajedno i da joj je narednog dana napravio ljubomornu scenu, bez
razloga.
Imao je neodoljivu potrebu da mu kaţe bar jedan deo istine.

- Pitali ste me da li se sećam šta je Vanesa imala na sebi kada smo se po prvi put
videli? - najednom je rekao.
- Da.
- Ne sećam se - odgovorio je ozbiljnim glasom.
- To svakako nije merilo - brzo je dodao Edvard i zbog izraza njegovog lica za
kratko zaţalio što mu je tu priču i ispričao.
- Ali se sećam šta je jedna druga devojka imala na sebi kada sam je prvi put
ugledao - pogledao ga je pravo u oči i osetio kako ga preplavljuje jeza.
- I, šta se desilo sa tom devojkom? - zainteresovano je zapitao Edvard.
- Došlo je do nekog nesporazuma - nije znao kako drugačije da definiše to što im
se dogodilo. - Izgleda da nam nije suĎeno da budemo zajedno - dodao je.
- Ne postoji ništa što dvoje ljudi ne bi mogli da urade, srede, izglade - dobro ga je
pogledao i dodao. - Ne dozvoli samo da upadneš u zamku vremena, jer se iz nje jako
teško izlazi. Što duţe čekaš bide ti sve gore.
- Ali, ja sam sa Vanesom.
- To je ono što ti misliš - osmehnuo se i otpio jedan gutljaj viskija.
Više mu ništa nije rekao, ali je njemu sve bilo jasno. Edvard je bio u pravu. On je
samo govorio da je sa Vanesom i mislio je tako, jer su bili u vezi, ali to nije osedao.

40
 Mnogo manje vremena je proveo sa Lejsi, ali mu se činilo da mu je bliţa, da moţe
da je oseti uz sebe potpuno, da je zamisli kraj sebe i za pedeset godina.
Edvard je osetio lako razočaranje, jer su mu se Vanesa i Aleks činili kao veoma
lep par.
Prekorio je sebe što je tako dugo odbijao da vidi sve te sitne detalje koji su mu
jasno govorili da Aleks nije zaljubljen u Vanesu ved u neku drugu devojku.
Prekrstio je ruke na grudima, udobnije se oslonio na naslon stolice i zapitao ko je
bila ta devojka koja je na Aleksa ostavila takav utisak. Nešto u njegovoj duši mu je
šaputalo da on zna tu devojku.
Aleks je počeo da se oseda tesno u svojoj koţi.
Na brzinu je ispio svoje pide i izgovorivši se umorom, otišao u svoj apartman.

***
Naredno veče, posle uspešno obavljenog posla, Edvard, Aleks i Lejsi su se ukrcali
u avion za Baltimor.
Za vreme leta su vrlo malo pričali jedni sa drugim. Dremali su ili listali neki od
ponuĎenih časopisa. Lejsi se trudila da ne primećuje Aleksa, mada je to bilo
nemoguće.
Na sreću uspela je da prespava jedan dobar deo puta i bukvalno se iznenadila
kada je stjuardesa najavila skoro sletanje aviona na aerodrom u Baltimoru.
Aleks je iskoristio prvu priliku na aerodromu, dok su čekali svoje torbe, da joj priĎe.
- Treba da razgovaramo - prošaputao je u njenu kosu, kako ga Edvard, koji se
nalazio na desetak koraka od njih, ne bi čuo.
- Nemamo o čemu - odgovorila je.
Pronašla je svoj kofer, svukla ga sa trake i pošla u susret Edvardu.
- Imamo - Aleks je išao za njom.
- Nemamo - uporno je tvrdila.
- I te kako imamo - uspeo je da procedi kroz stisnute usne, sekund pre nego što
su prišli Edvardu.
- Aleks, ti si ostavio automobil na parkingu, zar ne? - prisetio se Edvard.
- Da, idem po automobil, sačekajte me ispred - pokazao je rukom na jedan od
izlaza ispred kog je znao da će moći da priĎe automobilom.
- Tata, ja sam veoma umorna i nadam se da za danas nisi planirao nikakve
ručkove, večere ili nešto slično - obratila se Edvardu umornim glasom.
Edvard se nasmejao. Odmahnuo je rukom, a zatim je uzeo njenu ruku i prineo je
usnama.
- Ne, nisam planirao baš ništa slično - zagledao se u njeno bledo lice i dodao. -
Planirao sam nešto sasvim drugo - rekao je ubeĎen da se ispod njenih tamnih
naočara, koje je stalno nosila, kriju podočnjaci.
- Šta? - zapitala ga je.
- Da čitav dan provedemo zajedno, u tišini naše prekrasne kuće ili na bazenu - i

41
dok je to govorio razmišljao je kako sa njom treba da razgovara na temu njenog lošeg
izgleda i čestih glavobolja i sve odsutnijeg duha.
- To mi se već dopada - zadovoljno je rekla Lejsi.
- Toliko te poznajem - odgovorio je Edvard.
Izašli su iz zgrade aerodroma i sačekali da Aleks doveze automobil. Pomogao im
je da spakuju kofere u gepek i odvezao ih kući. Edvard je sedeo pored njega, na
mestu suvozača, a Lejsi je sedela iza svog oca.
Aleks je na svakih nekoliko sekundi gledao u retrovizor i traţio u njemu njen
pogled. Ona je to primetila i namemo gledala u stranu iako je znala da ne moţe da
vidi njene oči ispod tamnih naočara. Ipak, nije ţelela da pomisli da ga krišom, ispod
zatamnjenih stakala, po smatra.
Kada su stigli pred njihovu kuću, Aleks je ponovo našao priliku da joj se obrati:
- Večeras u devet ću doći po tebe.
Ali Aleks ovoga puta nije bio najpaţljiviji. Edvard je krajičkom oka uhvatio
momenat kada se on nagnuo prema Lejsi. Video je da joj nešto šapuće i video je
kako se njegova kćerka trgla i sva namrštila. Ali, bio je isuviše daleko da čuje ono što
mu je ona odgovorila.
- Da se nisi usudio! - rekla je.
Edvard se oprostio od Aleksa i, sa zabrinutim izrazom lica, ušao u kuću.

***
Nakon ručka, Lejsi je nasula ocu i sebi po jednu čašu crnog vina i iznela ih na
terasu gde se Edvard već smestio.
Zatraţio je od nje da sedne na stolicu pored njega. Uzeo je jednu čašu iz njenih
ruku i ţedno otpio dobar gutljaj.
- Hteo bih da razgovaram sa tobom o nečemu što mi je, zbog posla, promaklo -
rekao je nakon nekoliko trenutaka i pogledao je pravo u oči.
Lejsi je izbegla taj pogled i kao nezainteresovano, tek radi reda, ga zapitala.
- Na šta misliš?
Ţelela je da zvuči mnogo uverljivije, ali joj to nije pošlo za rukom.
- Mislim na tvoje emocije, a samo sumnjam da Aleks ima nešto sa tim - odlučio je
da bude potpuno otvoren prema njoj.
- Učinilo ti se da si kod mene primetio neke emocije - odglumila je nonšalantnost i
uspela čak i da mu se osmehne.
- I tvoja majka je toliko puta pokušala da me prevari, ali joj nikada nije uspelo. Obe
ste, bar što se emocija ticalo, oduvek bile loše glumice - Edvard je izvio ruku i uzeo
njenu.
Ţeleo je da je sa tim dodirom ohrabri. Slutio je da su u pitanju bila i razočaranja i
teške, jake emocije, čim ona nije mogla odmah i otvoreno da priča o njima.
Lejsi je osetila kako joj se oči pune suzama. Bila je otkrivena i više nije bilo smisla
da laţe i negira ono što je bilo tako očito.

42
 - Šta nas to uvek otkrije? - zapitala je oca i po prvi put podigla glavu i pogledala
ga.
- Oči - priznao je Edvard.
Lejsi se sagnula i na njegovu ruku oslonila svoj obraz. Edvard je uskoro osetio
kako se tople suze slivaju na njegov dlan. Srce mu se steglo. Nije znao šta da kaţe
niti uradi, s obzirom da još uvek nije znao šta se sve izdešavalo.
- Sada to mogu da priznam, zaljubila sam se u njega na prvi pogled - ironično se
smehnula. - Dopao mi se i pre nego što sam saznala ko je on zapravo. A onda sam
upoznala i Vanesu, pa su usledile tvoje priče o ozbiljnosti njihove veze - duboko i
bolno je uzdahnula.
- Lejsi, ja sam iznosio samo svoje mišljenje, što nije značilo da su njih dvoje bili
tako savršeni kako sam ja ţeleo da ih vidim.
- Odmah zatim u moj ţivot je ušao i Klif, kome sam se ja dopala na prvi pogled, a
u kog je Monika bila zaljubljena. Oh - zvučno je izbacila vazduh iz pluća. - Osećala
sam se uţasno, rastrzano izmeĎu ţelje i onoga što ste me vi učili čitav moj ţivot. Da
budem poštena prema sebi i drugima.
- Lejsi, tako mi je ţao što nisam na vreme primetio šta se sa tobom dešava i što si
kroz sve to morala sama da proĎeš.
- Sada je sve prošlo - poţurila je da mu kaţe. - Klif je shvatio da je Monika, ipak,
devojka za njega, Aleks se vratio Vanesi, a ja se osećam sigurno ovde sa tobom -
podigla je glavu i vratila se u svoj naslon.
Izgledala je kao da je i sa tim, što se odvojila od njegove ruke, ţelela da mu
pokaţe da je zaista sve prošlo i da je ona dovoljno jaka i da moţe da nastavi sama.
- Nije prošlo - ispruţio je ruku i namemo obrisao suzu koja se, protiv njene volje,
slila niz obraz.
Sa tim je hteo da joj pokaţe, da sve dok ima suza u njenim lepim očima ima i
emocija u srcu a da to znači da još ništa nije prošlo.
- I šta ja sada treba da uradim? - zapitala ga je, jer je bila neodlučna.
U njoj su se, od kako je Aleksa upoznala, stalno borili razum i osećanja.
- Da se spremiš i izaĎeš sa njim - posavetovao ju je Edvard.
Bio je ljut na sebe što na vreme nije primetio šta se to dešavalo izmeĎu Aleksa i
nje. I sada je ţeleo to da ispravi. Mislio je da će to uraditi svojim savetom. Znao je da
je Lejsi bio potreban podstrek da bi prihvatila Aleksov poziv.
- Ne, mogu, on je sa Vanesom - pobunila se Lejsi šokirana predlogom svog oca.
- Verujem da više nije - Edvard je bio ubeĎen da je Aleks po dolasku iz San Dijega
razgovarao sa Vanesom.
- Na osnovu čega si tako siguran? - bila je znatiţeljna da sazna zašto je njen otac
tako ubeĎen u to što je govorio.
- Reći ću ti nešto, ali nemoj da me izdaš - kada je video kako se ona smeška i sam
je počeo da se osmehuje. - Aleks i ja smo pričali o Vanesi i o još jednoj devojci. Sada
znam da je on meni pričao o tebi, ali ja to tada nisam znao.
- Šta ti je rekao? - nestrpljivo ga je zapitala.

43
 - Rekao mi je neke stvari zbog koji sam siguran da više nije sa Vanesom i da sa
tom devojkom nikada nije ni bio svim svojim srcem.
- Tajanstven si...
- Idi i spremaj se - sasvim tiho je rekao.
- Nisam još odlučila... - protestovala je i pravila uvreĎen izraz lica. - On me je
uvredio, napravio mi je scenu, moji prijatelji Monika i Klif mislili za njega da je blesav...
Edvard se naglas nasmejao. Ustao je uhvatio svoju kćerku za ruku i poveo je ka
vratima.
- Svaki zaljubljen čovek je pomalo blesav - rekao je kroz smeh. - Hajde, idi sada
na spremanje. Ţeleo bi da ga zaseniš sa svojom lepotom - priznao joj je Edvard.
Lejsi ga je sumnjičavo pogledala, a potom popustljivo rekla.
- To ću i uraditi - zagonetno se osmehnula i otišla.
- Da, znam to, jer si ti moja kćerka - Edvard se vratio do svog mesta, seo je i uzeo
čašu sa vinom.
Prizivao je mir, a zapravo svaki ţivac mu je bio napet, kao da je on trebalo da ide
na ljubavni sastanak, a ne njegova kćerka.
Još uvek nije mogao da veruje da se Lejsi zaljubila u Aleksa. Taj momak mu se
zaista dopadao, ali nikada, da li zbog prevelikog poštovanja prema odlukama svoje
kćerke, nije ţeleo ništa da joj nameće niti da se sam zaluĎuje kojekakvim mislima.
I što je duţe razmišljao o Aleksu i Lejsi, sve više mu se dopadala ta slika.

***
Aleks je izašao iz automobila i pogledao prema kući. Trebalo je da uĎe unutra i da,
pre nego što izvede Lejsi, da Edvardu neko objašnjenje. Osećao je da mora to da
uradi, jer je Edvard bio iskren prema njemu i zasluţio je da sazna šta se desilo.
Nijednog momenta nije pomislio da Lejsi neće pristati da ide sa njim. Znao ju je
dobro i znao je da bi radije izašla sa njim nego što bi se raspravljala pred Edvardom.
Aleks je krenuo ka kući i tog trenutka je iza sebe čuo korake. Okrenuo se i
ugledao Edvarda.
- Veće je prelepo i prijatno za šetnju - rekao je Edvard prilazeći mu.
- Edvarde, baš upravo sam mislio o tebi, jer sam ţeleo da razgovaramo - Aleks se
osećao veoma nelagodno, jer Edvard nije bio samo otac devojke koju je voleo, već i
njegov šef.
- Lejsi mi je ispričala nešto - poveo ga je na stazu koja je vodila do bazena.
- Ţao mi je što nisam mogao da budem iskren prema tebi.
- Ja još uvek ne mogu da verujem da mi se sve to dešavalo pred očima, a da ja
ništa nisam primetio, do poslednjeg dana - Edvardu to i dalje nije bilo jasno.
- Verujem da smo bili odlični glumci baš iz razloga što ni nama nije bilo baš sve
jasno - našalio se.
- Ah, taj strah - nasmejao se Edvard, kao čovek koji je prošao kroz sve ljubavne
faze i znao kako koja utiče na čoveka. - Sve bi bilo lakše da nema tog straha i ponosa

44
- dodao je.
- Ona je ta devojka o kojoj sam pričao.
- Shvatio sam - podigao je pogled ka nebu i pomislio kako je zapravo srećan
čovek, jer zna da je Aleks moţe voleti na način na koji je on voleo Suzan, a to je bilo
baš ono što je ţeleo za svoju preslatku devojčicu.
- Razgovarao sam sa Vanesom - nastavio je da govori. - I zaista mi je krivo što taj
razgovor nisam obavio još onog dana kada sam prvi put sreo Lejsi.
- Da li će Vanesa biti dobro? - zapitao ga je Edvard.
- Mislim da ćemo uskoro traţiti novu pravnicu - nerado mu je priznao Aleks, jer mu
je Vanesa rekla da će to uraditi, da će otići. Osećala se izigrano i nije više ţelela da
radi sa njim.
- Ţao mi je što je tako - iskreno je rekao Edvard.
Aleks je prvi ugledao Lejsi. Setala se nedaleko od bazena. Na sebi je imala
dugačku haljinu svetloţute boje. Kosa joj je bila raspuštena i pri krajevima uvijena u
lokne. Bila je nestvarno lepa i ličila mu je na mesečevu nevestu. Bar tako ih je on
zamišljao, anĎeoski lepe, kako šetaju pored tihe vode u sjajnim ţutim haljinama.
Edvard je gledao kako Aleks guta knedlu. Video je kako mu se menja izraz lica i
kako mu se u oku pojavljuje onaj nezaobilazni sjaj.
U sebi se osmehnuo i napravio nekoliko koraka unazad, a zatim se okrenuo i
nečujno udaljio ostavljajući ih same.

***
Lejsi je imala utisak da se predugo šeta oko bazena i da je odavno prošlo devet
sati. Počela je već da strepi da on neće doći.
Htela je da potraţi oca i razgovara sa njim, ali se na kraju predomislila.
- Lejsi - pozvao ju je Aleks i izašao iz senke.
Lejsi se prenula iz misli i mahinalno rukom prekrila grudi, jer joj se srce uzlupalo.
- Dobro veče - pozdravila ga je trudeći se da izgleda što mirnije.
Pridruţio joj se i počeo zajedno sa njom da šeta oko bazena. Lejsi je pratila
njegovo kretanje i tako drţala rastojanje od dva koraka, izmeĎu njih.
- Izgledaš zanosno - prošaputao je promuklim glasom. - Tako sam zamišljao da
izgledaju mesečeve neveste - priznao joj je.
- Hvala.
Lejsi je osetila kako je njegov kompliment prošao sve barijere koje je postavila i
došao pravo do njenog srca. Ali, ponos joj nije davao da mu to i pokaţe.
Obišla ga je u širokom luku i krenula prema prednjem delu kuće ispred koga je,
pretpostavljala je, Aleks parkirao svoja kola.
- Toliko toga imam da ti kaţem - najednom je promucao Aleks koji se stvorio iza
njenih leĎa.
- Pretpostavljam da si iz tog razloga toliko kasnio. Smišljao si kako da mi kaţeš
sve što misliš - iskoristila je priliku da mu prebaci što ga je čekala.

45
 - Razgovarao sam sa Edvardom i to je razlog što sam malo zakasnio - poţurio je
da se opravda.
- Dobro ti je krenulo sa tim izgovorima - odgovorila je pre nego što je ušla u kola, a
kada je i on seo za mesto vozača i pokrenuo motor ona je dodala. - Videćemo da li
ćeš biti tako vešt u davanju odgovora i ostatak večeri.
Aleks je samo odmahnuo glavom i ništa joj nije rekao. Dobar deo puta su se vozili
u tišini. Lejsi je pokušala da nasluti gde je on to vozi, ali nije mogla, tek, kada su se
pribliţili restoranu koji im je Edvard pokazao postala je svesna gde idu.
- Zato baš tu? - zapitala ga je.
- Zato što je tu sve i počelo - odgovorio joj je pre nego što je izašao iz automobila.
Pošto se restoran nalazio na samoj obali, Lejsi je u daljini videla stazu i predloţila
je da se prvo prošetaju.
Htela je da razgovaraju na miru, u samoći. Jedini zvuci koji su se čuli bili su šum
mora i tek prepoznatljiv zvuk melodije koju su svirali na terasi restorana.
Vetar koji je duvao sa mora naterao ju je da prekrsti ruke na grudima i stegne
svoja gola ramena.
- Hladno ti je - Aleks je bio spreman da se okrene i da se vrati ka restoranu, ali ga
je ona zaustavila.
- Vetar nije ništa naspram strepnje i straha od tvojih reči - iskreno mu je
odgovorila.
- Čega se to bojiš? - zapitao ju je.
Kaţiprstom je prešao preko njenih prstiju koje je stezala na svojim ramenima, dok
je lagano hodala. Imao je ţelju da ih dodirne i to je i uradio.
- Bojim se da bih mogla da poverujem u ono što bi mi rekao a da, zapravo, to
nikako ne bih smela da uradim - Lejsi je shvatala da više nije imala šta da izgubi i da
je trebala da bude potpuno iskrena prema njemu.
- Pokušaću da te uverim da govorim istinu.
- Da čujem - spremno je rekla.
- Bilo je posle podne, danje bio topao, ja sam, traţeći prečicu kroz tvoju kuću
došao do tebe. A ti si tek izašla iz vode. Na sebi si imala bikini crvene boje.
- Nisi me uverio - brzo je rekla, jer je počela da crveni i svaki put bi se osetila isto
kada bi se setila kako ju je tada gledao i gutao svojim pogledom.
- To veće si imala svetloplavu haljinu i ličila si na princezu. Izbegavala si da me
pogledaš, a ja sam goreo u sebi i molio te svojim očima za samo jedan pogled. To
veče kada smo vodili ljubav, na sebi si imala...
- Hoćeš da kaţeš da si sve, vezano za mene zapamtio? - zapitala ga je glasom
punim neverice. Zastala je i on je zastao. Stao je naspram nje i rekao:
- Da, sećam se baš svega, svakog tvog pokreta, osmeha, svake svoje misli koje
su mi nenadano nadolazile kada god bih te ugledao - izvio je ruku i palcem dodirnuo
ugao njenih usana. - Zrno šećera je ostalo na tvojim usnama - setio se svake reci
koju je rekao.
Lejsi se osmehnula i spustila glavu. I ona se dobro sećala tog trenutka. Ţelela je

46
da bude sa njim, da ga dodiruje i ljubi i sigurno bi se to i desilo da ga Vanesa nije
pozvala.
- Vanesa - na glas je rekla njeno ime.
- Razgovarao sam na Vanesom i mislim da je shvatila da ništa nisam uradio sa
nekom namerom, da tebe nisam mogao da isplaniram, da si mi se ti jednostavno
dogodila.
- I? - uporno ga je gledala i smeškala mu se svojim pogledom.
- Jedan gitarista u restoranu koji se zove Rafael mi je rekao da sam, ono veče,
ušao sa pogrešnom devojkom u restoran - svojim rukama je uokvirio njeno lepo lice. -
Hajde da čujemo šta će nam sada reći - pozvao ju je.
- Hajdemo - sloţila se, ali pre nego što ju je pustio da se pokrene utisnuo je jedan
vreo poljubac na njene usne.
- Imam utisak da sam ponovo roĎen - mrmljao je dok je privlačio njenu glavu na
svoje rame. - I tako sam srećan što si tu, što si me saslušala, tako sam srećan što si
mi se baš ti desila - tako snaţno ju je stegao da je ona imala utisak da će ostati bez
daha. - Ukrašću te mesecu i uzeti za svoju nevestu - obećao joj je šapatom.
Lejsi je zabacila glavu i glasno se nasmejala. Gledala je u zvezdano nebo i imala
utisak da se i sve zvezde smeju sa njom.
Vrisnula je kada je osetila da gubi tlo pod nogama. Aleks ju je podigao i zajedno
sa njom se zavrteo, a onda, kao da je pero, poneo je prema restoranu.
Rafael, koji je u momentu kada su njih dvoje ušli u restoran, imao pauzu, čim ih je
prepoznao i video njihova nasmejana lica, odmah je uzeo gitaru i zasvirao onu istu
laganu, ljubavnu melodiju koju im je svirao i prvi put.
Aleks je prepoznao melodiju, pogledao je ka Rafaelu i klimnuo mu glavom u znak
zahvalnosti.
Lejsi je osetila kako je čitavo telo počelo da joj treperi. Prepustila se Aleksovim
čvrstim rukama i zanosnim notama i uskoro je zaboravila na čitav svet oko sebe.
- Volim te - čula ga je kako joj šapuće u uvo i steţe u svoj zagrljaj.
- I ja tebe - ispruţila je ruke i savila ih oko njegovog vrata. - I ja tebe - ponovila je
veselim glasom, a zatim mu je podmetnula svoje usne.

***
Edvard je prošao pored kuhinje, osmehnuo se i nastavio dalje ka svojoj radnoj
sobi. Bilo je kasno veče. On je pre koji sat stigao sa posla, a imao je utisak da je Lejsi
stigla malo pre njega. Znao je samo da nije spavala u kući. A kada je tog dana u
svojoj kancelariji video Aleksa sa podočnjacima, sve mu je bilo jasno.
Prošetao se po sobi i krajičkom oka zapazio postavljen sto na terasi uz staklenik.
Video je da je sto bio postavljen za petoro. Izašao je iz svoje radne sobe i potraţio
Lejsi.
Ona je i dalje poslovala po kuhinji i pevala neku veselu pesmu.
- Nisam znao da ćemo imati goste - prokomentarisao je.
- Doći će nam Monika i Klif.

47
 - Ako uključimo mene i tebe to je četvoro, a sto si postavila za petoro - značajno ju
je pogledao.
- Aleks nam nije gost - okrenula se, poljubila ga u obraz i nastavila sa spremanjem
hrane.
- Mogu li nešto da ti pomognem?
- Da, procedi ove rezance, a ja idem da se spremam - rekla je i nestala iz kuhinje.
Edvard je uradio to što je traţila i taman kada je završio sa poslom oglasio se
telefon.
Bila je to Širli. Uzeo je beţičnu slušalicu sa baze i razgovarajući sa njom odšetao
se do svoje radne sobe. Seo je u fotelju i gledao kroz prozor u lepo postavljen sto.
- Upravo razmišljam o tome kako ćeš doći u Baltimor i pre nego što si se nadala -
rekao joj je, jer su se njih dvoje dogovarali da se ponovo vide na jesen.
- Zašto to kaţeš? Šta se desilo? - upitala ga je Širli.
- Lejsi sprema večeru, peva i ljubi sve usput - rekao je i nasmejao se.
- A ko je srećni momak? - Širli je odmah shvatila šta se desilo.
- Aleks.
- Aleks? Onaj zgodan momak koji je bio sa tobom?
- Taj - potvrdio je Edvard.
- Oh, Lejsi ima odličan ukus - našalila se Širli. - Pa, kada misliš da će se desiti to
venčanje i odličan povod za naš novi susret? - zapitala ga je.
- Za mesec dana, najkasnije - bile su Edvardove prognoze.
- Biću spremna - dodala je Širli.
Razmenili su još nekoliko rečenica i prekinuli vezu. Edvard je ustao i u tom
momentu video kako im dolaze gosti. Aleks je snaţno zagrlio Lejsi kao da je nije
video sto godina, što je njemu bilo veoma drago i simpatično.
Neko vreme je, iz svog sigurnog skrovišta, posmatrao izraze na njihovim licima.
Proučavao ih je i pokušao da izvuče što realnije zaključke.
- Moţda ćeš doći i pre, Širli - prošaputao je sebi u bradu i zagonetno se
osmehnuo.

KRAJ

48