Knjige.

club

1
 Knjige.club

Naslov originala
Sky Bennet
ROSENDA'S MUSIC

Sken i obrada:
Bela Dona

2
 Knjige.club

Rosenda Ortega je upoznala Rikarda Padilja sasvim slučajno,

u salonu nameštaja. Bio je opojno šarmantan, nasmejan i
raspoložen za flertovanje. Izgledao je odlično u kombinaciji odeće
koja je potencirala sportsku eleganciju. Lepo se izražavao, bio je
pristojan, ali i blago nametljiv.
Rosenda se nije dvoumila kada ju je pozvao da zajedno
popiju kapučino. U kafeu je saznala da su kolege, da je i Rikardo
arhitekta, da je vlasnik sopstvene firme za izvođenje spoljašnjih i
unutrašnjih radova.
Smelo joj je predložio da ostavi dotadašnji posao i zaposli se
kod njega. Ponudio joj je odlične uslove, odličnu platu.
Započeli su ljubavnu vezu istovremeno kada i poslovnu
saradnju. Odlično su se slagali, nimalo opterećeni činjenicom da
je u njihovoj vezi jedan partner bio poslodavac, a drugi podređeni
radnik.
Sve do pre nekoliko dana, kada su njihove razlike počele da
izlaze na videlo, kada su njihova osećanja dovedena u pitanje...
Jedan deo slatkog sna se definitivno srušio, Rosenda nimalo
nije oklevala da to zaključi. Ipak, nije želela da prenagljuje, da
pravi oštre rezove. Smatrala je da je Rikardo zasluživao šansu da
uvidi da nije bio iskren, da je njegova sujeta bila jača od ljubavi.
- Moramo da razgovaramo! - tim rečima je Rosenda dočekala
Rikarda u njegovoj kancelariji.
- O poslu, nadam se? - upitao je, glasom koji se odlikovao
uvredljivom dozom nezainteresovanosti.
- Ne, već o našem odnosu - za razliku od njega, Rosenda je
demonstrirala odlučnost i spremnost da istraje u onome što je
zahtevala.
- Ah, vi žene! - Rikardo se ironično zacerekao, vadeći stvari iz
torbe i raspoređujući ih po fiokama radnog stola. - I vaša potreba

3
 Knjige.club

da sve analizirate... - nadovezao se, upadljivo odbijajući da

pogleda u Rosendu, koja je delovala veoma odlučno.
- Za razliku od tebe, ja nisam spremna da ignorišem ovu
promenu u našoj vezi, Rikardo. Ja nisam od onih koji guraju glavu
u pesak i prave se da je sve u redu.
- Sa nama je sve u redu! Uostalom, nalazimo se na radnom
mestu, Rosenda! Dogovorili smo se da ne mešamo posao u našu
vezu!
- Ja sam i sinoć bila spremna za ovaj razgovor, ali si ga ti
izbegao time što si odbio da se vidimo. Proteklih nekoliko večeri
si takođe vešto izbegavao situacije, u kojima smo mogli da
ostanemo sami.
- Imali smo dosta društvenih dešavanja. Mislio sam da to
voliš.
- Ne pravi se da ne znaš o čemu govorim, Rikardo. Ponekad
imam utisak da me smatraš za nekoga ko je veoma glup.
- Znaš da nije tako - Rikardo je konačno pogledao u Rosendu.
- Evo, slušam te! Reci mi šta to nije dobro u našoj vezi. Jer, ja ne
primećujem da se među nama nešto promenilo.
Rosendi se oteo uzdah, zbog svesti o tome da je započinjala
veoma ozbiljnu temu. - Ti si sjajan momak, Rikardo... - počela je
tim rečima, smatrajući ih najboljim za uvod. - Talentovan, vredan,
zabavan... Od onih si koji se nikada ne opuštaju, koji imaju
potrebu za konstantnim napredovanjem, što veoma poštujem kod
tebe. Možda se ne sećaš, ali, uvek sam ti govorila da si pomalo
preterano ambiciozan...
- A ja sam ti odgovarao da me je ta ambicioznost dovela
dovde gde sam. Ne bih rekao da previše ljudi na svetu u ranim
tridesetim godinama života imaju sopstvenu firmu, i to onu koja
odlično radi i koja se neprekidno razvija.
- Zaista ti se divim na tome. Tvoj uspeh je potpuno opravdan
i zaslužen. Problem je u tome što se bojim da te je moj uspeh
ugrozio.
- Molim? O čemu govoriš?
- O nagradi koju sam dobila, i o svemu onome što je potom
usledilo.

4
 Knjige.club

- Ne budi smešna! - prasnuo je Rikardo, ustajući od stola. -

Pobedila si na konkursu koji je organizovao neki magazin! I, da,
kasnije je tvoju ideju za najlepšu dečiju sobu otkupila fabrika
nameštaja! I dobila si dosta novca, priđe! Pa šta? Ja sam sve to
prošao u studentskim danima!
- Utoliko mi je čudnije što te je moj uspeh ugrozio, Rikardo -
Rosenda nije pokazivala nameru da odustane. - I ja se slažem da
nisam učinila ništa epohalno. Ovakve stvari se podrazumevaju u
našem poslu, one ne predstavljaju izuzetak. Bilo bi loše ako ne
bismo dobijali potvrde da smo kreativni, maštoviti i originalni.
- Na osnovu čega si zaključila da sam ljubomoran na tvoj
uspeh, Rosenda? Čestitao sam ti, odveo sam te na večeru,
napravio sam ti proslavu u birou, javno sam te pohvalio. Koliko se
sećam, nisam rekao ništa što bi te navelo da pomisliš da me je
tvoj uspeh ugrozio.
- Ponovo vređaš moju inteligenciju, Rikardo! - Rosenda je
tada povisila glas. - Ne bi bio prvi koga zavarava moja duga plava
kosa i izgled starlete! Ovo nije prvi put da moram da te podsećam
na to da nisam glupa, da nisam površna, da umem da tumačim
stvari!
- Ah, kako nepotrebno dramiš... - Rikardo je prišao Rosendi i
spustio joj ruke na ramena. - Kao da ne znaš da ne bih bio sa
tobom da nisi pametna...
Više instinktivno nego voljno, Rosenda je grubo odgurnula
Rikarda od sebe. - Problem je u tome što sam ja previše pametna
za tebe, Rikardo... Što mi nije potrebno da pratim šta govoriš, da
bih znala šta misliš...
- Ti ne možeš da znaš šta ja mislim...
- O, da, mogu! Varaš se ako veruješ da kod mene tek tako
prolazi tvoje naprasno prikriveno osporavanje, obezvređivanje,
zajedljivost i bespredmetne kritike! Sve je to počelo sa nagradom
koju sam dobila! Ti si to doživeo kao svoj gubitak! Nisi mogao da
podneseš da sam, makar na trenutak, u nečemu uspešnija od
tebe! Ne kao tvoj radnik, već kao tvoja devojka!
- Pričaš gluposti!

5
 Knjige.club

- Tvoje ponašanje je glupo, Rikardo! I sam si rekao da je moja

nagrada beznačajna, u odnosu na ono što si ti postigao u životu!
To i ja mislim! Utoliko me više čudi tvoja negativna reakcija na
moj uspeh! Sve me to boli, priđe... - tiše se nadovezala. - Jer,
shvatila sam da me ne voliš...
Rikardo je tada oštro pogledao Rosendu. - Otišla si
predaleko... Ne volim kada dovodiš moju ljubav u pitanje... Ti znaš
koliko mi značiš...
- Značila sam ti dok sam bila u tvojoj senci! Kada sam, makar
na jedan dan, izašla iz nje, tvoja ljubav se pretvorila u mržnju!
- Mržnja?! - planuo je Rikardo. - To su krupne reči, Rosenda...
Krupna optužba...
- Logika ljubavi je takva da bi jedan partner trebalo da se
raduje uspehu onog drugog, njegovom razvoju, napredovanju,
sreći. Tvoje radovanje, povodom mog uspeha, je bilo lažno,
Rikardo. Usiljeno. Odmah sam primetila da sam te ugrozila, da si
se osetio potisnut u drugi plan. A što je najgore, sve to ne prolazi!
Ćutala sam, u početku, nadajući se da je tvoja ljubomora
privremena, da ćeš uspeti da je prevladaš. Međutim, stvari
postaju sve gore!
- O?! Na osnovu čega to zaključuješ?!
- Na osnovu toga što me nisi ni poljubio, Rikardo, od dana
objavljivanja rezultata konkursa - Rosenda više nije želela da
okoliša. - Ustručavaš se i da me pogledaš direktno. Izbegavaš da
ostanemo sami. Udaljio si se...
- To se dešava svim parovima, ne samo nama dvoma -
Rikardo je i dalje odbijao da prihvati Rosendine optužbe. -
Oscilacije u vezi su normalna stvar. Ne bi trebalo da dramimo oko
njih.
Nakon dubokog uzdaha, Rosenda je slegla ramenima. - Šta
predlažeš da učinimo, s obzirom na oscilaciju kroz koju
prolazimo?
- Ja? Ja mogu da nastavim po starom. Ti si ona koja se žali,
koja se oseća uskraćeno. Prepuštam tebi da usmeriš našu vezu u
novom pravcu.

6
 Knjige.club

- U redu - Rosenda je saglasno klimnula glavom. - Predlažem

da napravimo malu pauzu u našem zabavljanju, Rikardo. Vidim
da tebi polazi za rukom da radiš nešto na silu, da se pretvaraš, da
ignorišeš probleme. Meni naše udaljavanje veoma teško pada.
Morala sam da ti to poverim.
- Razumem... - Rikardo je zamišljeno prstima obuhvatio
bradu. - Odnosno, ne razumem! - brzo se ispravio. - Ovo nije
raskid, zar ne?
- Ne, nije. Dajem nam oboma malo vremena da razmislimo o
onome što želimo, i onome što osećamo.
Iako je bilo očigledno da je Rikarda preplavilo olakšanje,
napravio je snužden izraz lica. - Šta mi drugo preostaje, sem da se
složim sa tobom?
Rikardove neiskrene reči su duboko povredile Rosendu, baš
koliko i njegovo izveštačeno ponašanje. Sve to ju je navelo da
preispita razloge zbog kojih je uopšte počela da se zabavlja sa
njim.

***

- Nadam se da ovaj, hm, zastoj u našim ljubavnim odnosima

ne podrazumeva i prestanak naše profesionalne saradnje - uvek
pragmatični Rikardo je imao potrebu da se osigura kao
rukovodilac biroa.
- Ne, naravno - odvratila je Rosenda, osetivši novi talas
razočarenja zbog otkrića da se Rikardo nije borio za nju, da je
olako pristao na njihov privremeni raskid.
Pored toga, i dalje je oklevao da je pogleda u oči, a postao je
još udaljeniji, još distanciraniji. I bio je hladan, što je navelo
Rosendu da uvidi kako je imao drugu stranu svoje ličnosti, onu,
koju je do tada uspešno krio od nje.
- Mislim da bi trebalo da odeš u banku „Latino-beta", kako bi
dovršila započeti posao.
- Rano je za to, Rikardo - Rosendu je prožela mučnina pri
pomisli na ponovni odlazak u banku. - Vlasnik banke, gospodin

7
 Knjige.club

Alonso Rivera, je preminuo pre svega deset dana. Pitanje je da li

su se njegovi naslednici organizovali, da li uspevaju da obavljaju
redovan posao. Verujem da nikome od njih nije stalo do
renoviranja poslovnih prostorija.
- Ja te i šaljem da proveriš kakva je tamo situacija. Uložila si
previše vremena i previše truda u tu banku, Rosenda. Uostalom,
mi imamo potpisan ugovor sa gospodinom Riverom. On ga je
potpisao ispred banke, a ne u svoje lično ime. To što je preminuo
zakonski ništa ne menja.
- Ali menja sa ljudske strane. Meni je nezamislivo da
insistiramo na tome da njegovi naslednici ispoštuju naš ugovor, u
situaciji u kojoj se bore da prevladaju smrt prvog čoveka banke.
- Ti si previše sentimentalna, Rosenda! - prekoreo ju je
Rikardo nervozno. - Ta osobina je nepoželjna u poslovnom svetu!
- Do nedavno si voleo tu moju osobinu - gorko ga je podsetila.
- Hej! Uzeli smo tajm-aut, kada je naša veza u pitanju! Ne
prebacuj mi ono što se odnosi na mene kao tvog ljubavnika! Dok
ne odlučimo drugačije, ja sam rukovodilac, ti si službenik!
Očekujem da se svi naši razgovori odvijaju u okviru te relacije!
Nemajući volje da se upušta u dalju raspravu sa Rikardom,
Rosenda je saglasno klimnula glavom. - U pravu si. Potrebno mi je
malo vremena da se priviknem na ovu promenu u našim
odnosima.
- Koju si sama inicirala! - nadovezao se Rikardo ironično.
- Vratimo se na priču o poslu - predložila je Rosenda umorno,
svesna uzaludnosti daljeg raspravljanja.
- Kako se zove ona tvoja komšinica koja radi u banci
„Latino-beta"? - Rikardo se, bez ikakvih problema, prebacio na
započetu temu, potvrđujući Rosendinu sumnju o tome da je bio
hladnokrvan.
- Marga Vargas - odgovorila je, žaleći zbog sopstvene
nemogućnosti da bude podjednako ravnodušna.
- Pozovi je, i pitaj je šta se dešava u banci. Ko ju je preuzeo, da
li je stanje regularno, da li realizuju započete projekte, i slično.

8
 Knjige.club

- Nisam sigurna da Marga raspolaže sa tolikim brojem

informacija. Ona je beznačajna službenica i nema dodira sa
rukovodstvenim strukturama. Ali, pozvaću je, svakako.
- Šta god da ti odgovori, očekujem od tebe da odeš do banke.
Još danas. Ne čekajući da se Rosenda iznova pobuni, i ne dajući joj
priliku za to,
Rikardo je napustio kancelariju. Za sobom je ostavio dah
hladnoće, zbog koga se Rosenda stresla čitavim telom.
Bila je veoma neraspoložena kada se zaputila u svoju
kancelariju. Imala je utisak da joj je neko izbrisao iz sećanja sve
ono što je doživela sa Rikardom, da je on postao stranac za nju.
Nijedan poljubac, nijedan dodir, nijedan osmeh, ništa od toga nije
mogla da prizove iz sećanja. Pred očima joj je igralo tek
Rikardovo grubo lice distanciranog izraza, i u ušima joj je brujao
njegov hladan, pomalo prezrivi glas.
Najgore od svega je bilo to što je Rosendu preplavio osećaj
krivice zbog otkrića da je provela previše vremena sa pogrešnim
muškarcem, sa onim ko je nije ni voleo, ni poštovao. Osudila je
sebe zbog toga što se zavaravala, što je imala pogrešne predstave
o kvalitetu svog odnosa sa Rikardom.
Već tada je znala da ne želi da mu se vrati, da ne želi da
ponovo bude njegova. Ali, želela je da mu pruži šansu da uvidi da
je pogrešio, da nije bio korektan prema njoj. Zato je odlučila da
čeka sa njihovim definitivnim raskidom.
Imala je potrebu da nekome poveri svoje misli i svoja
osećanja, međutim, Marga Vargas, sa kojom je naumila da obavi
razgovor, nije bila pogodna za to. Sa problematičnim mužem i
četvoro dece, Margi nije bilo do ćaskanja o promašenim
ljubavima, o razočarenjima koja su mogla lako da se prebole, koja
nisu menjala ništa u životu.
Lako je tebi, bile su reči koje joj je Marga neprekidno
upućivala. Mlada si, lepa, obrazovana i veoma imućna! Potičeš iz
ugledne porodice, nemaš nikakvih obaveza, niti problema!
Da, Rosenda je mogla da razume da je Marga na taj način
sagledavala njen život. U tome je bilo mnogo istine. Ipak, uprkos
svim neporecivim životnim pogodnostima, Rosenda nije smatrala

9
 Knjige.club

sebe za preterano srećnu osobu. Čak i dok je verovala u to da je

njena veza sa Rikardom kvalitetna, i da je imala potencijala da
preraste u brak.
Nešto je uvek nedostajalo...
Ali, šta....?
To Rosenda nije uspevala da odgonetne.
- Zdravo, Marga! - pozdravila je svoju komšinicu, koja se u to
vreme nalazila na radnom mestu, u banci. - Rosenda, ovde!
- Zašto zoveš?! - upitala ju je Marga uznemireno. - Da li je sa
mojom decom sve u redu?! Nije se, valjda, moj muž ponovo
potukao sa domarom?!
- Ja sam u birou, Marga - saopštila joj je Rosenda umirujućim
glasom. - Potrebne su mi neke informacije, u vezi sa poslovanjem
banke.
- Ah, tako... - Marga je glasno odahnula. - Izvini, ja sam
neprekidno pod stresom... Šta te interesuje?
- Da li je neko preuzeo rukovođenje bankom, nakon što je
gospodin Alonso Rivera preminuo?
- Jeste, njegov sin.
- Zaista? Nisam znala da gospodin Alonso ima sina. On mi je
pričao o ćerki.
- Bankom kruže razne priče, ali je sigurno to da je Ramos
Rivera živeo u Kankunu, da se bavio komponovanjem, i da je
odbijao da ima veze sa poslovima svog oca. Spekuliše se da nisu
razgovarali godinama unazad, i da je Alonso zamerao sinu zbog
odbijanja da mu pomogne u rukovođenju bankom.
- Ako je taj Ramos Rivera kompozitor, kako to da je preuzeo
rukovođenje bankom?
- Ramos Rivera jeste kompozitor, ali je i diplomirani
ekonomista. Ljudi koji sarađuju sa njim kažu da nije laik, i da se
odlično snašao na novom radnom mestu. U svakom slučaju nije
naivan. Znam to, jer su mnogi pokušali da iskoriste ovu situaciju
da bi ostvarili neke svoje ciljeve.
- Zašto me to ne čudi? - promrmljala je Rosenda. - Pitam se
da li je zgodno da dođem u banku, kako bih dovršila pregovore u

10
 Knjige.club

vezi sa preuređenjem poslovnih prostorija? Znaš da sam nekoliko

dana obilazila prostorije u banci i pravila procenu vrednosti
radova.
- Žao mi je, ne mogu da te savetujem po tom pitanju. Nisam u
toku sa planovima mog novog šefa. Najbolje bi bilo da razgovaraš
lično sa njim.
- Jasno, ipak, htela sam da steknem neki utisak, pre dolaska u
banku. Možda je tu stanje redovno, ali ja ne mogu da zanemarim
činjenicu da sam sklopila ugovor sa čovekom koji je u
međuvremenu preminuo. Pitanje je koliko je Ramos Rivera
spreman da se, u ovom trenutku, upusti u unutrašnje preuređenje
prostorija u banci. To sigurno nije njegov prioritetni posao.
- Nije, naravno, pretpostavljam da mu je potrebno još
vremena kako bi se uhodao. Ja mogu da ti ponovim ono što sam ti
već rekla: mi, zaposleni, mislimo kako je renoviranje prostorija
neophodno. Svesni smo nastale promene, ali i naše potrebe da
radimo u lepšim uslovima.
- Hvala ti, Marga! Možda ču da svratim danas do tebe.
- Dolaziš u banku?
- Da. Moj šef me primorava na to. Ipak, nezavisno od toga,
važno mi je da otkrijem kakav je status već potpisanog ugovora.
- Tvoj šef? - ponovila je Marga zbunjeno. - Zar Rikardo nije
tvoj šef?
- Jeste.
- Mislila sam da te on ne primorava ni na šta, da sve radite
sporazumno.
- Pa, kao što vidiš, ni kod mene ne cvetaju ruže! - izjavila je
Rosenda tužno, nakon čega je završila razgovor sa Margom.

11
 Knjige.club

Zahvaljujući dobrim odnosima, koje je uspostavila sa

sekretaricom preminulog Alonsa Rivere, Rosenda je lako zakazala
sastanak sa njegovim sinom, Ramosom.
Kada se zaputila ka banci, nije razmišljala o onome što ju je
tamo čekalo, o ishodu razgovora sa čovekom od koga je zavisila
odluka o velikom poslovnom aranžmanu. Neprekidno je bila pod
utiskom onoga što je, toga jutra, doživela sa Rikardom. Osećala se
veoma loše, u ustima je imala gorak ukus, i pritom nije imala
nimalo volje da vodi poslovne pregovore.
Da je mogla da bira, najradije bi otišla negde daleko, gde je
ništa ne bi podsećalo na to da je mesecima živela u zabludi, da je
bila toliko naivna i lakomislena.
Povrh svega, počela je da se oseća iskorišćeno. Jer, ako je
Rikardo nije voleo, u šta se uverila, razlozi zbog kojih je bio sa
njom u vezi su teško mogli da se smatraju za časne.
Ti si trofejna ljubavnica, iskreno joj je rekao momak sa kojim
se davno zabavljala. Svi muškarci su mi zavideli na vezi sa tobom!
Sve do toga dana, Rosenda je bila uverena da Rikardo nije
momak iz te priče. Jer, posedovao je kvalitete zahvaljujući kojima
je mogao da bude sa svakom ženom koju bi poželeo. On sam je
bio trofejni primerak, po standardima do kojih su žene držale.
Nije morao da dokazuje svoju vrednost time što bi se šepurio sa
atraktivnom plavušom, koja je pritom posedovala i fakultetsku
diplomu.
Njemu to jednostavno nije bilo potrebno. Posedovao je
dovoljno kvaliteta, zbog kojih su drugi muškarci mogli da mu
zavide. Izgled, pre svega, potom i imovinsko stanje, društveni
status, visoku poziciju na skali uspeha.

12
 Knjige.club

Ipak, Rosenda je sa tim morala da se pomiri, činilo se da je

Rikardova sujeta bila nezasita, da mu nikada nije bilo dovoljno
divljenja, i potrebe da izaziva zavist u drugima.
Sve se poremetilo kada je ona, makar na trenutak, izašla iz
Rikardove senke. Trofejne ljubavnice su imale svoje mesto, uvek
su išle korak iza svog partnera, nije dolazilo u obzir da ga
pretrčavaju.
Kada je Rosenda upravo to učinila, Rikardo je pokazao svoje
pravo lice. Pokazao je koliko je bio sujetan i, iznad svega, koliko
nije bio u stanju da se raduje uspehu žene sa kojom je bio u vezi.
Za Rosendu je to predstavljalo gorko otrežnjenje. I gorka
lekcija za budućnost. Imala je utisak da više nikome nije mogla da
veruje.
Bila je vidno snuždena kada je pozdravila sekretaricu
preminulog Alonsa Rivere, i kada ju je ona propustila u
kancelariju njegovog sina.
A onda... Iz glave su joj nestale sve misli, iz tela joj je isčileo
osećaj slabosti, ispunila se novom energijom, naglo se
regenerisala iznutra, kao osoba i kao žena.
Za sve to je bio zaslužan Ramos Rivera, muškarac za kojim bi
se malo koja žena okrenula na ulici, ali koji je imao fatalno dejstvo
na Rosendu.
Izazvao je u njoj posebno nadahnuće, u jednom trenutku, u
jednom razmenjenom pogledu. Taj pogled ih je povezao, kao
muškarca i ženu, pre nego što su razmenili ijednu rečenicu. Oboje
su bih svesni toga.
Govor njihovih tela je bio bučan, odzvanjao im je u ušima dok
su se u tišini posmatrali, zatečeni i nemoćni da shvate šta im se to
dogodilo, koje su ih to sile gurale jedno ka drugom.
Oboje su bih mirni, međutim, bilo je jasno da su im se
probudili biološki senzori, da su osećali erotske podsticaje, da su
u njima treperili unutrašnji impulsi.
Bila je to prava misterija, pravo čudo, i nešto što nijedno od
njih dvoje nikada pre nije doživelo.

13
 Knjige.club

Rosenda se mučila sa promenom ritma disanja, sa sušenjem

usta, ipak, naterala je sebe da se trgne, da zanemari probuđene
stimulanse.
Kada je progovorila, začudila se boji sopstvenoj glasa. -
Dobar dan, gospodine Rivera! Hvala vam što ste me primili.
Ne skidajući pogled sa Rosendinih očiju i propuštajući da je
odmeri, Ramos je polako ustao od stola, koji je bio pretrpan
papirima. Rosenda je tada otkrila da je bio izuzetno visok i
sasvim vitak, gotovo mršav. Lice mu je bilo kao isklesano, sa
izraženom linijom brade, jagodicama i pomalo nepravilnim
nosem. Imao je tamne oči i tamnosmeđu kosu, koju je nosio
skupljenu u rep.
Nimalo nije podsećao na čoveka koji je rukovodio bankom, a
činilo se da Ramos Rivera nije ni računao sa tim efektom. Delovao
je potpuno neobavezno i ležerno, u sivoj košulji, sa krajevima koji
su viših preko pojasa crnih farmerka. Već se na prvi pogled moglo
zaključiti da je bio čovek koji se bavio umetnošću, koga nimalo
nisu zanimale novčane transakcije.

***

- Izvinite, vi ste...? - i Ramosov glas je bio blago napukao,

kada se obratio Rosendi.
- Dolazim iz arhitektonskog biroa, „Dekor". Ja sam Rosenda
Ortega. Ramos je tada zaobišao sto, prišao Rosendi i pružio joj
ruku. - Drago mi je, gospođice Ortega! - rekao je bez osmeha,
čvrsto joj obuhvativši šaku svojom.
Instinktivno, Rosenda je spustila pogled na Ramosovu šaku,
na njegove prste, duge i lepo oblikovane. Toplina sa njegovog
dlana joj se prenela po čitavom telu. Svim čulima je locirala
blizinu Ramosovog tela.
Na trenutak je izgubila pribranost. Osetila se osvojenom, i
primoranom da se preda bez borbe, da se pokori Ramosovoj
muževnosti, za koju je slutila da je bila bez kompromisa.
Tek kada se on odvojio od nje i pokretom ruke je pozvao da
se smesti u fotelju, Rosendi je palo na pamet da je Ramos Rivera

14
 Knjige.club

možda bio oženjen. Bližio se četrdesetoj, tako da to ne bi bilo

ništa neobično.
- Sedite, molim vas! - poručio joj je Ramos, pre nego što se i
sam smestio za sto. - Bojim se da ćete morati da mi ispričate
razloge zbog kojih ste došli u banku. Ništa mi ne znači to što rekli
gde radite.
- Pre toga, dozvolite mi da vam izrazim saučešće povodom
smrti vašeg oca, gospodine Rivera. Pamtiću ga kao mudrog,
prijatnog i otvorenog čoveka. Bio je začuđujuće neposredan, s
obzirom na posao kojim se bavio. Da sam ga srela bilo gde,
umesto u ovoj kancelariji, pomislila bih da je čovek iz šou-biznisa.
Imao je tu crtu u sebi, bio je veoma duhovit.
Ramos je netremice zurio u Rosendu, ne pokazujući nikakve
emocije. - Dobro ste procenili mog oca, gospođice Ortega. On je
zaista bio takav, kakvim ste ga opisali. Poznato mi je da je, kao
veoma mlad, želeo da radi u cirkusu. Nažalost, odrekao se tog sna
i posvetio se bankarstvu. U svakom slučaju, hvala vam na
upućenom saučešću.
- Nažalost? Zar mislite da je pogrešno to što vam je otac bio
uspešan bankar?
- Moj otac je možda bio uspešan, ali je platio preveliku cenu
za to. Veći deo života je proveo pod stresom, na primer. Zbog toga
mislim da bi mu bilo bolje da je izbegao da se bavi ovim poslom.
Ispod Ramosovog naizgled krutog i mirnog izraza lica,
ključala su osećanja. Rosenda je prepoznala tugu, ogorčenje, pa i
bes.
- Razumem... - lagano je klimnula glavom, priznajući sebi da
bi volela da bude osoba kojoj bi Ramos Rivera poverio svoja
dobro kontrolisana osećanja.
Otvorila je torbu i izvadila kopiju ugovora, koji je
svojevremeno potpisala sa Alonsom Riverom. - Ne znam koliko
ste bili upoznati sa planovima svog oca, gospodine Rivera, ali on
je imao nameru da renovira neke od prostorija u banci. Biro iz
koga dolazim se bavi uređenjem unutrašnjeg prostora i
opremanjem enterijera. Vaš otac je odredio budžet za renovira-
nje, a ja sam imala zadatak da predložim obim mogućih radova, u

15
 Knjige.club

okviru te cifre. Nekoliko dana sam obilazila prostorije i pravila

procene mogućeg obima renoviranja. Nalazila sam se na domaku
izvršenja zadatka, kada je vaš otac preminuo. Rukovodstvo biroa
u kome radim je tražilo od mene da razgovaram sa vama, kako
bismo odredili status naše saradnje. Donela sam vam kopiju
ugovora, za slučaj da niste u prilici da pronađete onu koja pripada
banci.
Ramos je preuzeo ugovor i kratko ga pregledao. - Uprkos
tome što ste mi veoma jasno objasnili sve što je potrebno da
znam, gospođice Ortega, zamoliću vas da mi dozvolite da se o
ovome konsultujem sa pravnikom. Gospodin Perez mi je od velike
pomoći, od kada sam preuzeo upravljanje bankom.
- Poznajem gospodina Pereza. Drago mi je da ste u njemu
pronašli saradnika od poverenja.
- Gde ste upoznali Markosa? - Ramos je neočekivano zatražio
da sazna. - U banci?
- Da. Kao što sam rekla, ja sam provela dosta sati u šetanju po
banci i razgledanju prostorija. Upoznala sam dosta vaših kolega.
- Onda vam je, verovatno, poznato da imamo kafe-kuhinju na
prvom spratu. Zamoliću sekretaricu da vas otprati i da vam
obezbedi osveženje, dok ja obavim razgovor sa Markosom.
- Za tim nema potrebe. Moja komšinica radi u banci kao
fakturista. Mogla bih da odem do nje. Naravno, ako vi nemate
ništa protiv.
- Zbog čega bih imao? - Ramos se tek tada kratko osmehnuo,
što je njegovom licu dalo potpuno novi izraz.
- Pa, malo ću je omesti u obavljanju posla...
- Ah, da... - izustio je, podižući uvis obrve. - Nikako ne mogu
da se uhodam u ovaj sistem... Nisam navikao da budem šef, i da
određujem koliko zaposleni smeju da dišu, dok obavljaju svoj
posao...
Tada se Rosenda osmehnula, pre nego što se podigla iz
fotelje. - Reći ću sekretarici da me pozove, kada budete spremni
da me ponovo primite.
- Hvala vam, gospođice Ortega - rekao je Ramos, tek tada
dozvoljavajući sebi da spusti brz pogled niz Rosendino telo.

16
 Knjige.club

Ovo je ono što mi je nedostajalo, zaključila je Rosenda dok je,

zaslepljenog pogleda i sa nesigurnim nogama, tražila put do
Margine kancelarije. Ovaj osećaj kompletne uzdrmanosti, punoće,
zaintrigiranosti, želje, osećaj zahvaljujući kom se otvarao čitav
jedan svet neistraženih emocija.
Hodnik u kome se našla je ličio na put zasut svetlošću, kroz
koju su se presijavale misteriozne čestice. Ništa više nije imalo
svoj stari oblik, svoju staru strukturu. Ni objekti, ni ljudi, ni
vazduh nije bio isti. Sve se prelamalo, sve se utapalo, sve je bilo
novo, drugačije.
Rosenda je bila drugačija. Jedan čovek ju je izmenio, tek
svojom pojavom, načinom na koji je uticao na nju, potom
dodirom, rečima, pogledima. Bio je muškarac kakvog je oduvek
čekala, a da to nije ni znala. Nijedna njena prijateljica nije imala
slično iskustvo, tako upečatljivo i jako. Ona sama nije verovala u
prepoznavanje na prvi pogled, u sudbinu, u životne
neminovnosti. Nije verovala ni u tako fatalne muškarce, čija je
aura imala magnetno dejstvo na nju.
Još uvek se nalazila u nekom čudnom stanju prepunom
nadahnuća, kada je ušla u Marginu kancelariju. Propustila je da je
pozdravi, već ju je uhvatila za ruku i povela je do ugla, gde su
mogle nesmetano da razgovaraju.
- Da li je oženjen? - upitala je, sva zajapurena.
- Ko?
- Ramos Rivera.
- Ne, nije. Zašto me to pitaš?
- Zar nije očigledno?
- Šta?
- Ti ne misliš da je on... interesantan?

17
 Knjige.club

- Oh, Rosenda... - uzdahnula je Marga i tužno se osmehnula. -

Nisam prava osoba za odgovaranje na to pitanje... Meni su se
muškarci smučili! Mrzim ih! Ne želim da imam ništa sa njima!
- Pokušaj da budeš objektivna, molim te...
Marga je zatvorila oči, kako bi u mislima rekonstruisala lik i
pojavu Ramosa Rivere. - Da, u pravu si, on je interesantan i
intrigantan...
- Kao da je sav obavijen nekom tajanstvenošću... - nadovezala
se Rosenda.
- Recimo... - Marga je slegla ramenima. - Nije preterano lep,
ali je dobro građen. Mršav je i pritom mišićav. Ali, nije moj tip.
Nijedan muškarac nije moj tip!
- Šta druge žene misle o njemu?
- Da je uobražen i da je potencijalno, hm, znaš već šta...
- Ne znam o čemu govoriš...
- Pa, da voli isti pol.
Rosenda se slatko nasmejala. - Ništa nije veća laž od te, veruj
mi...
- Na osnovu čega to tvrdiš?
- Na osnovu osećaja.
- Da li ti se Ramos Rivera udvarao?
- Ne, nije učinio ništa slično tome.
- Mislim da su mnoge moje koleginice očekivale upravo to, da
im se Ramos Rivera udvara. A kada je to izostalo, proglasile su ga
za, hm... Uglavom, on više, kao muškarac, nije tema kancelarijskih
razgovora...
- Zato što se nije udvarao svojim službenicama?
- Njegov otac je to činio. Rukovodioci sektora to čine. Ovde se
to smatra za normalnu i gotovo nužnu stvar. Rekla bih da su se
mnoge žene osetile uvređenima jer ih je Ramos Rivera ignorisao.
- Možda je zaljubljen? - Rosenda je, sa bojaznošću koja ju je
iznenadila, to uzela u obzir. - Možda ima devojku?
- Ako je ima, onda je dobro krije. Niko je nije video, ni na
sahrani gospodina Alonsa, ni u banci, nigde.

18
 Knjige.club

- Dobro... - izgovorila je Rosenda kroz uzdah olakšanja. -

Uglavnom, jasno ti je da mi se Ramos Rivera dopao...
- Zar ti nisi u vezi sa Rikardom?
- Trenutno pravimo pauzu u zabavljanju - Rosenda se jedva
prisetila razloga, zbog koga je Rikarda potisnula u drugi plan.
- Iskreno, tvoj momak mi se ne dopada. Videla sam ga svega
dva, tri puta, ali sam osetila jasnu odbojnost prema njemu.
- Tek da znaš... - Rosendi se oteo osmeh - nisi usamljena u
tome. Rikardo je mnogima odbojan, iako on misli da je neodoljiv.
- Da, prilično je uobražen. A Ramos Rivera... On je više
nekako u svom svetu... Ne ponaša se nadmeno, ali nije ni
pristupačan. Veoma je tajanstven, rekla bih. Pravi umetnički tip.
- Da li si razgovarala sa njim?
- Jesam. Bio je ljubazan i slušao me je, međutim, ja sam
osećala da su mu misli bile na drugoj strani, da mu je
predstavljalo napor da vodi razgovore vezane za poslovanje
banke.
Rosendi se ponovo oteo uzdah. Za ženu koju nisu interesovali
muškarci, Marga je imala prilično dobra zapažanja.
Ramos Rivera je zaista ličio na čoveka iz svog sveta, bio je
obavijen nekom misterioznošću. Ipak, bio je usredsređen na
razgovor sa njom, Rosenda u to nije sumnjala. Ona je uspela da u
potpunosti zaokupi njegovu pažnju.
- Ostaviću te da radiš! - dodirnuli je Margu po ruci, u znak
pozdrava. - Hvala ti na ovom razgovoru! Bio mi je od koristi!
- Ako budem saznala nešto novo, znaš o kome, neću oklevati
da te o tome obavestim! - dobacila joj je Marga, ne propustivši da
joj mangupski namigne, u znak ženske solidarnosti.

***

- Pozvao sam te kako bi mi protumačio status jednog ugovora

- tim rečima je Ramos dočekao pravnika, Markosa Pereza, mlađeg
muškarca sa kojim je, od svog dolaska u banku, uspostavio

19
 Knjige.club

odličnu saradnju. - Kao što vidiš, potpuno sam zavisan od tvoje

pomoći.
- Ne radi se o pomoći, već o tome da ja samo radim svoj
posao - Markos se ležerno smestio u fotelju, ne čekajući da mu
Ramos to predloži. - O čemu se radi?
- O renoviranju unutrašnjih prostorija banke, i ugovoru koji
je moj otac sklopio sa firmom...
- „Dekor"! - Markos je odmah znao o kakvom ugovoru je bilo
reč. - Taj ugovor je potpuno legitiman. Tvoj otac je odredio budžet
za renoviranje, i sada čekamo procenu arhitekte o radovima koji
bi mogli da se obave, u okviru istog. Jedna, hm, neverovatno
zgodna dama je danima obilazila prostorije, pravila skice i spisak
neophodnih radova. Pretpostavljam da je proces procene pri
kraju. Zbog čega me ovo pitaš? Da li su te kontaktirah iz
arhitektonskog biroa?
- Tačnije, ta neverovatno zgodna dama je lično došla u banku.
Trenutno je kod poznanice koja radi kod nas, i čeka da je
pozovem, kako bih je obavestio o statusu ugovora.
- Rosenda je ovde? - ponovio je Markos, nakon čega je
popravio čvor na kravati. - Baš bih voleo da je vidim.
- Zbog čega?
- Pa, dopada mi se. Priznaćeš da odlično izgleda!
- Da... - Ramos je lenjo potvrdio.
- Nije klasična lepotica, već je i veoma ženstvena. Znaš kako
neke žene mogu da budu lepe, ali pritom i grube i potpuno
neprivlačne?
- Znam...
- Tebi se ne dopada?
- Tek sam je upoznao. Jasno mi je da odlično izgleda, ali je
prerano da govorim o tome da li mi se dopada.
- Veruj mi da Rosenda nije samo lepa, već i da poseduje sve
kvalitete, poželjne za jednu ženu. Ona je obrazovana, dobar je
arhitekta, veoma je prijatna, komunikativna i druželjubiva. Većina
žena bi se, da je na njenom mestu, držalo arogantno i hodale bi sa
podignutim nosem. Rosenda nije takva, ona je veoma prirodna i

20
 Knjige.club

veoma pristupačna. Šteta što je zauzeta! - završio je Markos sa

uzdahom.
- Zar je udata? - Ramos se namrštio, po prvi put pokazavši
neku reakciju.
- Nije, već se zabavlja sa vlasnikom biroa u kome radi. I taj
uobraženko je bio ovde. Uh, nije mi jasno kako takvi tipovi uvek
dobijaju najbolje devojke!
- U redu, Markos! Reći ću gospođici Ortega da očekujemo
njenu procenu. Pristupićemo renoviranju, baš kao što je moj otac
planirao da učini.
- Možda bi, pre toga, trebalo da utvrdiš sopstvene planove,
Ramose, kada je sudbina banke u pitanju - Markos se usudio da
ga savetuje. - Poznato mi je koliko se lomiš oko njene dalje
sudbine, oko uloge koju želiš da imaš u banci.
- Verovatno si u pravu, ipak, i meni je jasno da su prostorije
zrele za renoviranje. Na kraju, potpisali smo taj ugovor...
- Ako želiš, možda bih mogao da ga osporim...
- Ne, ne, za tim nema potrebe. Moj otac je izdvojio novac za
to. Ja sam ovde da bih nasledio njegova prava, ali i obaveze. Veruj
mi da sam, za proteklih deset dana, pristao i na gore stvari od
ideje o renoviranju prostorija.
- Odluka je na tebi, u svakom slučaju! - zaključio je Markos,
ustajući iz fotelje. - Da li bih mogao da ostanem, dok obavljaš
razgovor sa Rosendom? - nije odoleo da to upita.
- Ne - Ramos je kratko odgovorio. - Reci sekretarici da
pronađe gospođicu Ortega i da je pozove u moju kancelariju.

***

Kada se ponovo našla u Ramosovoj kancelariji, Rosenda je

imala utisak da je vazduh koji je udisala bio pustinjski vreo i suv,
a da je pritom hodala po tankom ledu. Kombinacija uzbuđenja i
nejasne opasnosti ju je učinila veoma napetom. Nikada pre nije
bila toliko nesigurna u sebe, ali ni toliko zainteresovana da ostavi
što bolji utisak.

21
 Knjige.club

Ramos joj, sa svoje strane, nimalo nije pomagao da se opusti.

Naprotiv, činio ju je sve nervoznijom. Jer, nikako nije mogla da mu
pročita misli, ma koliko to želela. Nije mogla da proceni kako se
osećao. Njegovo lice je bilo zatvoreno, i kao da je imalo masku.
Jedino oko čega se Rosenda nije dvoumila, ticalo se
Ramosove erotičnosti, koja kao da je predstavljala živu materiju.
Osećala ju je svakim svojim nervom.
- Sedite, gospođice Ortega! - Ramosov glas je bio podjednako
neutralan, koliko je to bio i izraz njegovog lica. - Izvinite što ste
čekali. Nadam se da ste uspeli da razgovarate sa svojom
prijateljicom.
- Sve je u redu, hvala - Rosendi je prijalo da sedne, jer su joj
kolena podrhtavala. - Ja se nadam da vi imate odgovor zbog koga
sam došla.
- Da, imam. Spreman sam da ispoštujem ugovor, koji je moj
otac potpisao sa biroom iz koga dolazite, gospođice Ortega. Recite
mi, samo, kada možemo da očekujemo konačnu procenu radova?
Rosenda je već imala spremnu procenu, čak i grubu skicu
čitavog projekta. Međutim, odlučila je da to prećuti. Želela je da
ponovo dođe u banku, i da se ponovo sretne sa Ramosom
Riverom.
- Postoje neke prostorije, na poslednjem spratu, koje nisam
stigla da pregledam. Onu u kojoj se nalazi arhiva, na primer.
Pretpostavljam da bih to mogla da završim za dva dana.
- Izaberite kada želite da dođete. Omogućićemo vam uslove
za rad.
- Mislim da je najbolje da dođem u subotu, po završetku
radnog vremena, kao i u nedelju. Dok sam sarađivala sa vašim
ocem, uvek sam vikendom obilazila prostorije banke, kako ne bih
smetala zaposlenima, a ni oni meni. Dobro sam sinhronizovana sa
članovima obezbeđenja u banci, imam i specijalnu propusnicu,
tako da ne verujem da bi moglo da bude problema.
- Smatrajte da ste pozvani da dođete u subotu. U tri?
- Da, u tri - potvrdila je Rosenda, gutajući knedlu.
Bio je trenutak da ode, ali ona to jednostavno nije mogla da
učini. Neke sile su je vukle ka Ramosu, imala je potrebu da

22
 Knjige.club

razgovara sa njim, da ga bolje upozna, da pokuša da dopre do

njega, da proceni šta je mislio o njoj.

23
 Knjige.club

- Tek da znate, gospodine Rivera, imala bih razumevanja da

ste odbili da ispoštujete ugovor. Ovo govorim u svoje ime,
naravno. Ja sam bila protiv današnjeg dolaska u banku. Smatrala
sam da je trebalo da vam damo još vremena, kako biste se
uhodali na mestu upravnika banke.
- Predugo biste čekah na to, gospođice Ortega. U svakom
slučaju, lepo je znati da ste obzirni prema ovoj situaciji. Mnogi
poverioci mog oca nisu pokazali ni minimum razumevanja, već
su, naprotiv, pokušali da iskoriste ovu situaciju i da iz nje izvuku
korist.
- Ako sam vas dobro razumela, vi sumnjate u svoju
sposobnost da odgovorite na zahteve novog radnog mesta?
- Da. Ali nemojte to nikome da kažete - dodao je, tek tada se
kratko osmehnuvši. - Ja dolazim iz druge profesije, iz drugog
miljea, iz drugog grada, na kraju. Tačno je da sam kvalifikovan za
posao upravnika banke, međutim, imam veliki otpor prema
njemu.
- Smem li da pitam iz koje profesije dolazite, gospodine
Rivera? - Rosenda se usudila da ga to upita, iako je već znala
odgovor, bar onaj delimični.
- Ja se bavim komponovanjem muzike, trenutno one koja
prati pozorišne predstave.
- To je zaista zanimljivo i svakako radikalno drugačije od
radnog mesta, na kome se trenutno nalazite.
- Da li vi volite da idete u pozorište, gospođice Ortega? - bilo
je jedno od retkih pitanja, koje je Ramos upitio Rosendi.
Ona je to protumačila kao njegov pristanak na taj neformalni
razgovor. - Veoma. Mada, moram da priznam, retko to činim.
- Kakve predstave volite?

24
 Knjige.club

- One koje imaju neku poruku, prvenstveno. Koje su

provokativne i izazovne, koje zadirkuju intelekt i navode nas na
razmišljanje. A vi? Za kakve predstave vi volite da komponujete
muziku?
- Upravo za one, kakve ste vi sada opisali. Nema ništa bolje
od tema koje vas navode da o njima diskutujete. Međutim, za
razliku od vas, ja moram da vodim računa i o umetničkim
vrednostima dramskog teksta, o rediteljskom pristupu, kvalitetu
igre glumaca. Odabiram saradnike koji su spremni da publici
ponude neku novu poetiku, ali takvu da bude razumljiva svima.
Težim tome da budem originalan, pa sa pravom očekujem da svi
učesnici u projektu imaju slične sposobnosti i želje.
Rosendine usne su se tada izvile u osmeh. - Nakon toga što
ste mi rekli, mogu da zamislim koliko vam je teško na mestu na
kome se trenutno nalazite. Ono ne zahteva nimalo kreativnosti.
- Da - potvrdio je Ramos, ali bez uzdaha, bez imalo
samosažaljevanja. Bio je, očigledno, čovek koji se bez emocija
upuštao u rešavanje problema. - Mada, i ovo je neka vrsta izazova.
Kao i, recimo, življenje na Jukatanu, sa koga sam otišao pre
mnogo godina.
- Vaš otac je voleo Jukatan - prisetila se Rosenda sa setom. -
Gospodin Alonso i ja smo dosta pričali o tome.
- Da li i vi delite njegovu fascinaciju tim delom zemlje?
- Apsolutno! Moj otac je istoričar, a majka kustos u
arheološkom muzeju. Možete da pretpostavite koliko sam ja, kao
njihovo dete, upoznata sa bogatom i burnom istorijom drevnih
Asteka i Maja. Kada je Jukatan u pitanju, najviše volim njegova
sela locirana u brdima, sela koja su zadržala atmosferu prošlih
vremena i u kojima se drži do tradicije. Klima je blaga, hrana je
zdrava, ljudi su predvidivi. Mislim da bih mogla tamo da živim.
- Ja sam živeo u svim delovima zemlje, tačnije, u svim većim
gradovima. Do nedavno sam živeo u Kankunu.
Zaustio je da još nešto doda, ali ga je u tome sprečila
sekretarica, koja je ušla u kancelariju nakon kratkog, najavnog
kucanja.

25
 Knjige.club

- Izvinite, gospodine Rivera, došao je blagajnik. Rekao je da

ste tražili od njega neke izveštaje.
Rosenda je osetila da je Ramos bio spreman da zamoli
blagajnika da dođe kasnije, ali ona to nije mogla to dozvoli. U njoj
se nagomilalo previše napetosti, zbog koje je imala potrebu da
izađe napolje, da se vrati u svet bez iskušenja, kakvog je Ramos
Rivera predstavljao.
Zato je užurbano ustala. - Ostaviću vas da se bavite svojim
poslom, gospodine Rivera! Nas dvoje smo se, uostalom, dogovorili
oko svega. Hvala vam! I srećno!
- Hvala vama, gospođice Ortega! - uzvratio je Ramos, ustajući
od stola. Kratko su se rukovah, uz razmenjen pogled.
Taj pozdrav je pokrenuo lavinu čulnih senzacija u Rosendi,
koje nije mogla ni da zamisli.
Kada se našla na ulici gde je udahnula svež vazduh, osetila je
snažno pulsiranje života u sebi.
Ovo je ono što da je neprocenjivu vrednost postojanju,
zaključila je, sva treperava i ošamućena od prijatnosti. Nimalo
nije sumnjala u to da je upravo iskusila ono što joj je sve vreme
nedostajalo, što je njen život činilo praznim. Uprkos svemu lepom
što je proživljavala.

***

Dugo je stajala najednom mestu, ne uspevajuci da odredi

pravac kojim je trebalo da se vrati u biro. Kada se pokrenula,
imala je utisak da je hodala po talasima. Tlo joj je izmicalo pod
nogama koje su bridele, na kojima je koža bila naježena.
Nalazila se u centru grada kroz koji je svakodnevno prolazila,
ipak, sve joj je bilo neobično i novo. Ulica, objekti, ljudi. Bila je
svesna sebe i svog okruženja na drugačiji način.
U njen život je ušla nova svetlost, nazrela je rađanje nove
smislenosti. Da je poznavala Ramosa duže, pomislila bi da je
počela da se zaljubljuje u njega. Jedino je time mogla da objasni
svoje stanje.

26
 Knjige.club

Oči su joj bile užarene, dok joj je lice prosto sijalo, kada se
našla u svojoj kancelariji. Uzdahnula je, zadovoljna što je pronašla
oslonac u udobnoj fotelji.
Odmah je počela da se priseća rečenica koje je razmenila sa
Ramosom. Imala je potrebu da sve sazna o njemu, apsolutno sve.
A najviše to da li je bio sam, ih je voleo neku ženu.
Njen ženski instiknt joj je govorio da je ona sama probudila
muško interesovanje u Ramosu, iako on to nijednim gestom,
nijednom rečju nije pokazao. Ponašao se veoma uzdržano i kruto,
ali ne i odbojno. Rado se upustio u razgovor sa njom.
Rosenda je pomislila i kako bi volela da čuje muziku koju je
Ramos komponovao. Slutila je da je bila složena, poput njega
samog.
Rikardo je bio poslednji čovek kog je želela da vidi tog
popodneva. Međutim, upravo je on ušao u njenu kancelariju.
Osetila je veliku odbojnost prema njemu. Doživela ga je kao
uljeza koji joj je pokvario taj divan dan, dan u kome je upoznala
jednog neverovatnog muškarca. Ni lepog, ni zabavnog, ni
susretljivog, ali fatalnog na njegov misteriozan način.
U odnosu na Ramosa, Rikardo je ličio na njegovu bledu
senku. Iako je posedovao brojne kvalitete, uključujući lepotu i
zanimljivu ličnost, Rikardo je ostajao neubedljiv pri poređenju sa
Ramosom.
Rosenda je tupo zurila u svog dojučerašnjeg ljubavnika, koji
je za nju naprasno postao stranac. Pokušala je da prizove neke
lepe trenutke, doživljene sa njim, ali su joj oni izmicali. Sve se
obrisalo, sve je nestalo.
Iako Rikardo nije mogao ni da pretpostavi šta je Rosenda
doživela u ,,Latino-beta" banci, bilo mu je jasno da se nešto u njoj
promenilo. Osetio je da je podigla oko sebe zid, kroz koji nije
mogao da se probije.
- Vidim da si povređena, ali ja nisam želeo da se to dogodi -
počeo je, pogrešno povezujući Rosendino stanje sa razgovorom
koji su tog dana vodili, i sa odlukom da naprave pauzu u
zabavljanju. - Još uvek nije kasno da zaboravimo na sve, i da se
vratimo na stare staze - pomirljivo je predložio.

27
 Knjige.club

- Priznajem da me je povredilo to što se nisi borio za nas,

Rikardo. Nekako si prebrzo prihvatio moju ideju o pauzu u
zabavljanju. Međutim, i dalje mislim da bi trebalo da se držimo
tog dogovora. Imaćemo vremena da ispravimo stvari, ako
procenimo da i dalje želimo da budemo zajedno.
- Dobro... - Rikardo je nervozno zadobovao prstima po stolu. -
Ako je to ono što želiš...
- Hoću da znaš da ću, ako odlučimo da nastavimo našu vezu,
očekivati od tebe iskren odgovor, po pitanju uzajamnog rivalstva.
Nisam spremna da zanemarim tu temu tek teko. Molim te da
razmisliš o tome.
Rikardo je podigao ruke, spreman na verbalni obračun, ali se
na vreme obuzdao. - Jasno mi je šta očekuješ od mene! - rekao je
nabusito. - A sada se vratimo poslu! Šta se dogodilo u banci? Da li
si razgovarala sa novim upravnikom?
- Jesam. On je spreman da ispoštuje naš ugovor. Dogovorili
smo se da predstojeći vikend provedem u obilasku prostorija,
tačnije onih koji se nalaze na poslednjem spratu. Nakon toga ću
biti spremna da upotpunim procenu radova, mada već imam
grubu sliku svega.
- Očekujem da se konsultuješ sa mnom, pre donošenja
konačne verzije procene.
- Zbog čega? - Rosenda se namrštila. - Ti nijednom nisi bio u
banci, nemaš pregled situacije na terenu. Uostalom, ja sve svoje
projekte vodim samostalno.
- I ovaj ćeš da vodiš samostalno, u tehničkom smislu. Mene
interesuje finansijski aspekt projekta.
- Sa te strane je sve jasno. Dobili smo budžet, a ja verujem da
ću uspeti da ga iskoristim na najbolji mogući način.
- Konsultacija, Rosenda! - Rikardo je neočekivano povisio
glas. - To je sve što očekujem od tebe! Ja vodim ovaj biro, do
đavola! Zar je neobično to što želim da budem upoznat sa onim
što rade moji zaposleni?!
- O tome se radi? - Rosenda se gorko osmehnula. - Ja sam
sada jedan od zaposlenih?

28
 Knjige.club

- Sama si tražila da to budeš - odvratio je Rikardo grubo, pre

nego što je izašao iz kancelarije.

29
 Knjige.club

Nepovratno izgubljeno poverenje u Rikarda i neizbežan kraj

njihove veze, nije brinulo Rosendu koliko to što je neprekidno
razmišljala o Ramosu, što ga je sanjala, što se budila iz sna
obuzetom jakom potrebom da ga vidi. Stanje u kome se nalazila je
bilo toliko jako, vitalno i živo, da se nijednog trenutka nije
zapitala koliko je bilo realno.
Iako nije dobro poznavala Ramosa, osećala je svoju
povezanost sa njim. I nekako je mogla da nasluti da je i on
razmišljao o njoj, da ga nije ostavila ravnodušnim. Svim srcem se
nadala da nije grešila. Jer, ona je već raskrstila sa sobom. Uzeće od
Ramosa sve što bi, onako zatvoren i tajanstven, mogao da joj
pruži. Ponudiće mu sve, a prihvatiće ono što je mogao da joj
uzvrati.
Po prvi put je bila spremna za takav odnos, za davanje bez
očekivanja. Bila je odlučna da na sve moguće načine dopre do
Ramosa, da proviri u njegov svet, onoliko, koliko joj on bude
dozvolio.
Brojala je dane, sate i minute do svog odlaska u banku.
Nikada se nije više spremala za odlazak na izvršenje radnog
zadatka. Pobrinula se za to da izgleda besprekorno, ali ne i
preterano upadljivo.
Obukla je suknju, laganu i lepršavu, tesnu košulju, kao i
kratku jaknu od ljubičaste kože. Ni tada se nije odrekla svoje
omiljene obuće sa obaveznim visokim potpeticama. Raspuštena
kosa joj se presijavala, bila je sva svilena, mirisna i puna
volumena.
Da je izgledala veoma atraktivno, Rosendu su uverili
muškarci koji su je zadivljeno odmeravali i dobacivah joj
komentare, kao i vozači automobila koji su pritiskali sirene kako
bi joj skrenuli pažnju na sebe.

30
 Knjige.club

Svi oni nisu ni slutili da je Rosenda računala tek sa utiskom

koji bi mogla da ostavi na jednog muškarca, i to na onog koji joj
nijednim gestom nije stavio do znanja da mu je bila privlačna.
Ali, Rosenda je računala sa tim. Smatrala je da nije bilo
moguće da njene misli, želje i potrebe nisu pronalazile svoj odjek
u biću kome su bile upućene. Ona je verovala u prenos energije, u
senzore kojima su ljudi primali upućene im poruke, čak i one koje
su dolaze izdaleka.
Da je do Ramosa doprlo sve ono što mu je uputila, sve ono
što je iznedrilo njeno srce, Rosenda je otkrila kada ga je, po
dolasku pred banku, ugledala na prozoru njegove kancelarije.
Motrio je na ulicu i čekao na njen dolazak. Rosenda nimalo nije
sumnjala u to, kao ni u događaje koji će da uslede.
Umesto da ode na poslednji sprat, zaputila se pravo u
Ramosovu kancelariju. Hod joj je postajao sve brži, disanje sve
ubrzanije.
Kada je otkrila da sekretarica nije bila u svojoj kancelariji,
kada je po raspremljenom stolu shvatila da je već otišla kući,
jedva se izborila sa snažnim udarima svog srca.
Teško je podnosila naraslo uzbuđenje, ali ono nije moglo da
se uporedi sa onim što je osetila kada je, nakon jednog
razmenjenog pogleda sa Ramosom, shvatila da je i on nju čekao,
sa podjednakim nabojem u telu.
Zgrabio ju je svojim snažnim rukama bez ikakve najave,
impulsivno i nestrpljivo.Gurnuo ju je na vrata, potpuno nemoćan
da načini korak više, da je odvede do kožnog dvoseda, bar. Ništa
joj nije ni rekao, a nije ni morao to da učini. Namera njegove
muškosti je bila jasna, pravolinijska.
Njegova žudnja je bila slepa, toliko, da je mogla da uplaši
neku ženu. Ali ne i Rosendu. Temperatura krvi u njenim žilama je
već bila opasno podignuta, njene probuđene seksualne želje su
tražile da se zadovolje.
Ramos je bio sablasno erotičan kada je pritisnuo Rosendu
svojim telom, kada je jezikom naglo osvojio prostor njenih usta.
Sve i da nije imao njenu saglasnost, Ramos bi je dobio umešnim
poljupcima i bestidnim dodirima.

31
 Knjige.club

Kod njega ništa nije išlo postepeno. Tek što je ispitao

udubljenje na Rosendinim leđima i pregibe na bokovima, prešao
je na intimno istraživanje njenog tela.
Osetila je da je bio razapet između želje da je još ljubi i
miluje, i potrebe da što pre najpre nestane, a potom i eksplodira u
njoj. Ovo drugo je prevagnulo. Pocepao joj je gaćice i lako je
podigao.
Divlje je prodro u nju. Uprkos tome, njihova tela su reagovala
kao da su se oduvek znala, kao da su računala sa savršenom
usklađenošću. I kao da su beskrajno dugo čekala samo na to.
Jake nagonske sile su navele Ramosa da postane neumoljivo
aktivan, da prosto lomi Rosendu svojom čvrstinom.
Ona se nije pretvarala da joj sve to nije prijalo. Naprotiv,
izvijala je svoje telo i glasno ječala, što je Ramosa dodatno
stimulisalo. Postao je nezaustavljiv u svojoj silovitosti, koja je
dobijala odgovor u Rosendinoj podatnosti. Da ih je neko video,
pomislio bi da je iza oboje bilo dugotrajno lišavanje od seksa.
Prosto su kidisali jedno na drugo, ludi od strasti, za koju su slutili
da je bila neugasiva.
Trzaji Ramosovog tela su postali sve nagliji, sve oštriji.
Rosenda je od toga potpuno izgubila glavu. Nagomilano
uzbuđenje je eksplodiralo u njoj, nakon čega se i Ramosovo
zadovoljstvo prolomilo u snažnom eruptivnom oslobađanju.
Pražnjenje je bilo podjednako iscrpljujuče za oboje. Usijanu i
mokru, Ramos je odneo Rosendu do dvoseda i položio je po
njemu.
Gotovo je odskočila od dodira sa hladnom kožom. Toliko je
bila vrela.
Zaglušenih ušiju i zatvorenih očiju, osećala se kao zalutali
plivač koji se našao na središtu spajanja dve morske struje, i koji
je iz tog sudara jedva izbavio živu glavu. Zadihana i potpuno bez
snage, bila je u stanju tek da prati kako ostaci zadovoljene strasti
tutnje po njenom telu, kako joj tutnje u glavi, kako joj pulsiraju u
venama.
Bila je potpuno posvećena tom neverovatnom osećanju koje
nikada pre nije iskusila. Nikada pre nije tako intenzivno doživela

32
 Knjige.club

nekog muškarca. Tek tada je shvatila čega je bila lišavana, za šta je

bila uskraćivana.
Ramos joj je u svega nekoliko minuta priuštio ono što svi
njeni prethodni ljubavnici nisu uspeli. Iako se sa mnogima volela
na estetski prihvatljivije načine, na velikim krevetima, satenskim
posteljinama, nakon dugih predigra.

***

Zatišje strasti donelo je Rosendi novu vrstu potrebe, potrebe

za komunikacijom sa Ramosom. Mogla je da toleriše to što je bio
udaljen dok su njegove ruke preuzimale ulogu reči. Uostalom, sa
tek jednim razmenjenim pogledom su poručili jedno drugom sve
što je bilo potrebno da znaju, pre upuštanja u ludi, erotski ples.
Njihove želje su bile podudarne. Njihove misli su se kretale
istim pravcem. Tela su im vapila za istom vrstom oduška.
Uprkos svemu tome, Rosenda nije želela da ostane uskraćena
za ono što je moglo da se razvije među njima, nezavisno od toga
što su upravo zadovoljili uzajamnu seksualnu glad. Ramos ju je
zanimao kao ličnost, kao kompozitor, kao nečiji sin, a ne samo
kao ljubavnik.
Osetila je mučninu pri pomisli da on nije razvio istu vrstu
interesovanja prema njoj. Propuštao je priliku da joj kaže nešto
lepo, da ispolji nežnost, nakon što ju je voleo na nimalo nežan
način. Nije je čak ni gledao. Sedeo je u fotelji, okrenut leđima.
Dovodio je svoju odeću u red, dok je njoj bilo sasvim
svejedno što je sva pogužvana ležala na dvosedu, sa nogom koja
je nemoćno visila preko sedalnog dela. Nije joj smetalo što je
izgledala kao neko ko se nosio sa posledicama teškog pijanstva. U
tome nije videla ništa zbog čega bi trebalo da se stidi.
Pridigla se tek kada je Ramos stao pored nje i pružio joj
konzervu hladnog piva. Prihvatila ju je, čudeći se tome što je on
mogao da stoji, što je delovao savršeno pribrano.
Ona je bila potpuno ošamućena. Da je mogla da bira, ostala bi
još dugo da leži na tom dvosedu, možda bi se prepustila i snu,
čak.

33
 Knjige.club

- Kako se osećaš? - upitao ju je Ramos, nakon stoje seo u

fotelju, taj put se okrenuvši prema njoj.
- Kako se osećam? - ponovila je sa nevericom.
Jer, Ramosov glas je bio distanciran i hladan. Zvučao je kao
muškarac koji je dobio nešto što mu nije pripadalo, i kome je red
nalagao da bude ljubazan.
Ovaj čovek će mi slomiti srce, pomislila je Rosenda, jedva
podnoseći bolno saznanje da je Ramos upravo dobio jedino što je
želeo od nje. Ništa mu drugo nije bilo potrebno, ni da je bolje
upozna, ni da je obaspe nežnošću, ni da joj ponudi nešto drugo
sem kraljevske porcije seksa.
Očajanje ju je plavilo polako, ali neumitno, i mešalo se sa
besom.
- Dobro sam - konačno je odgovorila, naizgled mirnim
glasom. - Hvala na pitanju - nije odolela da doda ironično.
- Morao sam to da čujem. Da se uverim kako nema razloga da
se zbog nečega izvinjavam.
Rosenda je pomislila kako bi se bolje osećala da ju je Ramos
išamarao i zatražio od nje da ode. Tada bi znala na čemu je, znala
bi sa kakvim muškarcem je imala posla. Neki muškarci su
iskorišćavali žene, to nije bilo ništa novo. Ona to, istina, nikada
nije iskusila, ali se nikada pre nije našla ni u situaciji koju je
upravo proživljavala.
- Bio si savršeni džentlmen - sa usana joj se prosto oteo još
jedan zajedljivi komentar. - Znam da ćeš me sada pustiti da odem,
kako ne bi pokvario taj utisak - Rosenda više nije skrivala svoj
sarkazam, kao ni svoje nezadovoljstvo.
Neuspešno je pokušala da ustane sa dvoseda. Kada joj je
Ramos prišao i pružio joj ruku, potpuno ju je ignorisala.
- Uđu u kupatilo, ako želiš - kratko je predložio. - Ima čistih
peškira.
- Veoma si ljubazan - narugala se, uz novi pokušaj da se
uspravi. Pokupila je svoje pokidane gaćice sa poda i strpala ih u
džep jakne. - Idem kući - obavestila je Ramosa ni ne pogledavši
ga. - Doći ću sutra rano, i verujem da ću do kraja dana uspeti da
završim posao.

34
 Knjige.club

- Znam da hoćeš - nadovezao se, glasom koji je naprasno

postao toliko nežan, da je mogao sasvim da neutrališe Rosendin
bes.
Samo da je ona pokazala spremnost za to. Kao što nije.
Jer, i dalje se nalazila u vlasti svojih konfuznih osećanja, od
kojih je preovladavalo neutešno, bolno samosažaljenje. Slutila je
da je bila kao otrovana onim što je doživela sa Ramosom, da joj je
pretila borba sa posledicama te kontaminacije.
A, opet, osećala je u sebi treperenje iskrica života, koje je
jedino Ramos mogao da upali. Da ih on nije podigao iz tame,
ostale bi večno ugašene. Jedino je on znao formulu kojom je
mogao da dopre do njenih neistraženih delova, da je navede da
bolje upozna sebe samu. Da više zavoli svoj život.
Pa i njega... Rosenda je zaplakala kada je spoznala razmere
uticaja koji je Ramos imao na nju. Bila je spremna da se preda toj
vrsti muške dominacije. Međutim, on to nije tražio od nje.
Ništa nije tražio i ništa joj nije predložio. Ni da ostane malo
kod njega kako bi se bolje upoznali, ni da odu na kafu, ni da se
vide uveče, niti da provedu predstojeću noć zajedno. Da se radilo
o bilo kom drugom muškarcu, Rosenda bi pomislila da ju je
odbacio, nakon što je zadovoljio svoju mušku potrebu. Ali, znala
je da to nije bilo tako.
Ramos je mogao da ima svaku ženu koju bi poželeo, on
sasvim sigurno nije patio od seksualnih frustracija. Rosenda se u
jednom kratkom i bezumno strastvenom činu vođenja ljubavi sa
njim uverila u to da je bio veoma iskusan, da je znao šta da radi sa
ženskim telom. Sa njenim telom.
Vozila je veoma polako na povratku kući, jedva uspevajući da
se koncentriše, da bezbedno učestvuje u saobraćaju. Osećala se
pomalo rastrojeno i zato joj se nimalo nije dopalo to što je na
ulazu u zgradu srela Margu.
Njena komšinica, koju i nije smatrala za preterano
pronicljivu ženu, je nepogrešivo prepoznala tragove ljubavi na
Rosendi. Čitava njena pojava je otkrivala to da je upravo izašla iz
ljubavne oluje. Kao da je Ramos ostavio vidljive tragove svojih

35
 Knjige.club

dodira i poljubaca svuda po njenom telu, kao da je odisala

njegovim posedovanjem.
Marga nije sumnjala u to da je Rosenda upravo skliznula iz
muških ruku.
Ali nije mogla da zna iz čijih.
- Rekla bih da si odlučila da prekineš pauzu u zabavljanju sa
Rikardom? - obratila joj se, uz značajno namigivanje.
- Rikardo? - ponovila je Rosenda, u prvom trenutku ne
uspevajući da se seti o kome je Marga govorila.
- Odakle dolaziš, Rosenda? - Marga je sumnjičavo žmirnula,
kada je videla kako Rosenda, krijući lice, nespretno popravlja
svoju razbarušenu kosu.
- Bila sam na poslu - odgovorila je ona, oborenog pogleda.
- Jesi li sigurna da je sa tobom sve u redu? Deluješ pomalo...
čudno.
- Mogu da pretpostavim... - promrmljala je Rosenda, krećući
napred. - Veoma žurim! Zdravo!
Tada potpuno uverena u to da je Rosenda preživela nešto što
ju je uzdrmalo, Marga je dugo gledala za njom, pitajući se da li bi
trebalo da je pusti da ode, ih da požuri za njom i ponudi joj svoju
pomoć.
Ipak se vratila u svoj stan, prisetivši se da je Rosenda umela
da vodi računa o sebi, da je bila odgovorna, zrela i samostalna.

36
 Knjige.club

Međutim, sa protekom sati, Marga se prisetila i toga da

Rosenda nikada pre nije izgledala tako pokolebano, tako
nemoćno, tako rastrojeno. Ona ju je poznavala dugi niz godina i,
iako se nije aktivno družila sa njom, smatrala ju je za ženu koja
nikada ne bi dozvolila da svesno upadne u probleme.
Zato je morala da ispita da li je Rosenda doživela nešto protiv
svoje volje, nešto na šta nije dala svoj pristanak. Ženska intuicija
joj je govorila da se njenoj komšinici dogodilo nešto
nesvakidašnje, ali je trebalo da utvrdi da li je to nešto bilo dobro,
ili loše.
Kada joj je Rosenda otvorila vrata, procenila je da je ona i
dalje izgledala kao izbačena iz svog ležišta, kao neko ko je
ispustio kontrolu nad svojim životom. Nešto je porazilo i
savladalo uvek jaku i sigurnu Rosendu.
- Izvini, morala sam da dođem, kako bih videla kako si... -
rekla je Marga, upinjući se da protumači izraz u Rosendinim
širom otvorenim očima.
- Dobro sam, zaista...
Rosendin pokušaj da se usiljeno osmehne, pretvorilo se u
nehotično brizganje u plač. Konačno se prepustila suzama, kojima
je odolevala tokom protekla tri sata.
- Oprosti, ovo uopšte ne liči na mene... - brzo se pribravši,
pustila je Margu u stan. - Zbunjena sam svojom reakcijom... Ali, ne
radi se ni o čemu zabrinjavajućem...
- Samo mi reci da li si pretrpela neko nasilje? - Marga joj je
postavila direktno i otvoreno pitanje. - Ne bi me iznenadilo da je
Rikardo...
- Od juče nisam videla Rikarda. Bila sam sa Ramosom - to
priznanje se jednostavno otelo Rosendi.

37
 Knjige.club

Iako Margu nije smatrala za adekvatnu sagovornicu, po

pitanju partnerskih odnosa, imala je potrebu da ispita njeno
jednostavno, zdravorazumsko razmišljanje. Podsvesno, želela je
da je neko izgrdi zbog onoga što je učinila, i da joj poruči da bi
dalje upuštanje u takav odnos prestavljalo opasan čin lišen
dostojanstva.
- Sa kojim Ramosom? - Marga se, u prvom trenutku, nije
dosetila na koga je Rosenda mislila.
- Tvojim šefom. Smem li da imam poverenja u tebe, Marga?
Ne bih volela da po banci krenu da kruže priče o onome što se
dogodilo.
- Pa, ja ni ne znam šta se dogodilo. Odnosno, samo sumnjam...
Imala si seks sa Ramosom, zar ne?
- Da. To je bilo jače od mene, jače od oboje. Kajem se zbog
toga što sam mu se prepustila, a mislim da bi i on bio srećniji da
je to mogao da izbegne.
Marga se kratko dodirnuli po čelu, kao da joj je bilo teško da
prihvati dobijenu informaciju. - Pre nego što nastaviš, imam
potrebu da ti nešto kažem...
- O Ramosu? - Rosendu ju je naglo pogledala, prepuna nekog
nejasnog straha.
- Ne, već o tebi. O meni. O tome koliko je opasno da mi se
poveriš.
- Hajde da sednemo! - zbunjena i usplahirena, Rosenda se tek
tada dosetila da pozove Margu da se smeste u udoban salon
njenog komfornog stana.
- Odavno nisam bila ovde - Marga se sa izrazom divljenja na
licu osvrnula oko sebe. - Sve je tako lepo i uredno. Kod mene je
uvek haotično, a nameštaj mi je potpuno dotrajao.
- Ti imaš porodicu, Marga, veliku porodicu. Nemoguće je da ti
stan, po urednosti, liči na moj. Kada je nameštaj u pitanju, već
sam ti ponudila da te povezem sa mojim poznanicima iz raznih
salona širom grada. Oni bi mogli da ti ostavljaju određene
komade nameštaja, kada dospeju na rasprodaju.
- Sve je to lepo od tebe, međutim, meni ne ostaje nimalo
novca, nakon podmirenja mesečnih troškova. Dok se moj muž

38
 Knjige.club

radikalno ne promeni, ne možemo da razmišljamo o renoviranju.

Veruj mi da veoma teško uspevam da zadržim stan na ovoj
lokaciji. Troškovi njegovog rentiranja su ogromni.
- Nadam se da su tvoji prihodi ostali isti, nakon promene na
čelu banke?
- Jesu. Bilo je to prvo što je Ramos Rivera izgovorio, kada je
sazvao sastanak tokom koga nam se predstavio. Rekla bih da on
poznaje psihologiju ljudi. Ne kažem to samo zbog toga što nas je
umirio pričom o platama, već zbog toga što nije dozvolio da
nasedne na prazne priče pojedinih neiskrenih ljudi. Mnogi su
pokušali da mu se dodvore, kako bi osigurali neku korist za sebe,
ali ih je on uljudno postavio na njihova mesta.
- Da, takav je Ramos! - nadovezala se Rosenda gorko. - I mene
je postavio na mesto koje mi pripada, ali to, nažalost, nije učinio
na uljudan način.
- To me baš čudi... Šta je tačno učinio?
S obzirom na to da je Rosenda oklevala da odgovori, Marga
se nadovezala: - Maločas sam zaboravila da ti kažem nešto veoma
važno. Nikada se ne bih usudila da te izneverim, Rosenda. Možeš
da imaš potpuno poverenje u mene. Ti si mi mnogo puta pritekla
u pomoć, čak i kada ti je nisam tražila. Pozajmljivala si mi novac,
pomogla si mom sinu da upiše prestižnu umetničku školu,
poklanjaš mi svoju odeću. Ja sam ti zahvalna i stalo mi je do tebe.
Mislim da si sjajna devojka. Volela bih da se više družimo iako
znam da to nije moguće, jer smo obe prezauzete. Ali, sada sam
ovde! I spremna sam da te saslušam!
Rosenda je zahvalno klimnula glavom, uz neuspešan pokušaj
da se osmehne. - Nisam sigurna da znam šta bih ti rekla, Marga...
Možda to da nisam prestajala da mislim na Ramosa od kada sam
ga upoznala... A onda, kada sam ga ponovo ugledala... Jednostavno
sam mu uronila u zagrljaj...
- On te je, pretpostavljam, dočekao raširenih ruku?
- Tačno. Kada je počeo da me ljubi, usudila sam se da
pomislim da je i on bio nestrpljiv da vidi mene. U njemu je bilo
užasno mnogo strasti, užasno mnogo vatre... Ništa, u toj žudnji,

39
 Knjige.club

nije bilo nejasno... Niše nije bilo suvišno... Naprotiv, sve je bilo
savršeno...

***

- Zbog čega si, u tom slučaju, tužna? - Margi se prosto

nametalo to pitanje.
Rosenda je zatvorila oči, da bi se izborila sa naletom bola. -
Zbog toga što me je Ramos, nakon vođenja ljubavi, jednostavno
odbacio...
- Ne razumem... Šta je učinio?
- Ništa. U tome i jeste problem. Pitao me je kako sam,
ponudio mi je pivo i predložio mi je da se dovedem u red u
njegovom kupatilu. Nije ni pokušao da me zadrži kada sam rekla
da odlazim. I, naravno, nije me pozvao da izađemo, niti je
predložio da se ponovo vidimo.
- Za to postoji samo jedno objašnjenje...
- Koje?
- Ramos Rivera ima devojku. Ili verenicu, čak. Zato nije smeo
ništa da ti ponudi.
- Osetila bih veliko olakšanje, ako bi se to pokazalo kao tačno
- priznala je Rosenda sa turobnih osmehom. - Bojim se da se
razlog Ramosovog odbacivanja krije u nečem drugom...
- Ne znam na šta misliš... Ti si devojka o kakvoj svaki
muškarac sanja! Prelepo izgledaš, obrazovana si, potičeš iz
ugledne porodice, dobar si dizajner! I vraški si seksi, priđe!
Nemoguće je da se nisi dopala Ramosu, da je to razlog zbog koga
ti nije predložio da se ponovo vidite!
- Da... - iz Rosendinih grudi se oteo uzdah. - Ja možda jesam
sve to, što si ti nabrojala... Međutim, danas sam se ponela kao i da
sam... da sam...
- Šta?
- Laka... Lako dostupna... Ako razumeš na šta mislim. Neki
muškarci, pogotovo oni malo konzervativniji, ne poštuju žene

40
 Knjige.club

koje lako pristanu da spavaju sa njima. Oni mogu i hoće da ih

odvedu u krevet, ali neće da se pojave sa njima u javnosti.
Marga je oštro odmahnula glavom. - Ne verujem da je Ramos
Rivera konzervativan! Naprotiv, pre bih rekla da ima veoma
široke vidike! On je umetnik, na kraju. Pokazao je da nije isključiv,
da je otvoren za sve. Veoma je promišljen i teško mu je podvaliti.
Takav muškarac ne deli žene na one koje su lake, i one koje to
nisu.
- Možda je takvom muškarcu potrebna žena koju će da
zavodi, oko koje će da se potrudi. Kada sam ja u pitanju, dobio me
je bez imalo napora. Bez ijedne lepe reči, bez odvođenja na
večeru, bez upoznavanja. Jednostavno sam mu pala u šake...
- A kada smo već kod toga... - Marga je izdigla obrve - kako je
sve to ispalo?
Rosenda se nostalgično osmehnula, zatvarajući oči. - Kratko,
brzo i veoma efektno... Uglavnom, nijedan muškarac, pre njega,
nije uspeo da me toliko uzbudi i da me tako kompletno zadovolji...
- Biće tu još svačega! - najavila je Marga. - Vas dvoje ste
očigledno ludi jedno za drugim! Snažno se privlačite, iako se ne
poznajete! A to je najvažnije! Rikarda poznaješ, pa ti je, opet, sa
Ramosom bilo lepše nego sa njim.
- Telesno, da. To je bilo neuporedivo lepše i uzbudljivije. Ali
emotivno... Užasno sam povređena, Marga...
- Strpi se. Vas dvoje tek razvijate svoj odnos. Ko zna šta bi sve
moglo da se dogodi u budućnosti.
- Ja znam. Izbegavaću da se nasamo vidim sa Ramosom. Ne
želim da se ponovi ova današnja situacija. To bi me slomilo!
- Eh, da bar ja imam tvoje probleme... - promrmljala je Marga,
ustajući. - Čini mi se da bih prihvatila i da patim, samo da doživim
strastvenu epizodu sa nekim fatalnim muškarcem!
- U pravu si - Rosenda je krenula da je isprati. - U meni je
problem, u mojim očekivanjima. Trebalo bi da ih se odreknem, i
da o današnjem danu razmišljam kao o nesvakidašnjem iskustvu.
- Eto, i to je rešeno! Javi mi ako se budu dogodile neke
promené, u tvom i Ramosovom odnosu!

41
 Knjige.club

- Naravno! - potvrdila je Rosenda, glumeći da je naprasno

raščistila sa sobom, da nije više očajavala.
Ali jeste. Uprkos tome što je spoznala šta bi bilo najbolje za
nju, znala je da nije u stanju da razmišlja na takav način. Njena
osećanja su bila povezana sa fizičkom željom, a to je značilo da je
pretila velika opasnost da se zaljubi u Ramosa istom jačinom,
kojom je želela da vodi ljubav sa njim. Zaljubljenost je povlačilo
za sobom i velika očekivanja, i ne pristajanje na ništa manje od
uzvraćenosti, od posvećenosti, od zajedništva.

42
 Knjige.club

Da već nije najavila svoj dolazak u banku, Rosenda bi

svakako odustala od toga. Objektivno, nije imala razloga da
pregleda prostoriju u kojoj se nalazila arhiva, jer je već napravila
skice potrebne za njeno renoviranje, a završila je i finansijsku
konstrukciju čitavog projekta.
Otišla je u banku tek da ne bi ispala sumnjiva, da Ramos ne bi
shvatio zašto je, uprkos završenom poslu, insistirala na još dva
dana rada, na još dva dolaska. Ona je to tražila tek njega radi, dok
još nije ni pretpostavlja kolikom brzinom i u kom pravcu će da se
razvija njihov odnos.
Još uvek nije znala odgovor na pitanje da li je pogrešila, da li
se pokajala. Da li bi za nju bilo bolje da je ostala u poslovnom
odnosu sa Ramosom, ili bi trebalo da bude srećna zbog toga što je
sa njim iskusila vatreni čin ljubavi, koji je dragocen sam po sebi.
Zamolila je člana obezbeđenja da je otprati na peti sprat,
kako bi se osigurala od mogućeg susreta sa Ramosom. Iako je bila
nedelja, mogla je da pretpostavi da je on bio u banci. Zbog posla,
ili zbog nje. Zbog još jedne mogućnosti da ostvari muški cilj.
Nije se osetila nimalo bezbedno kada je ušla u arhivu i
smestila se za radni sto. Ramos je mogao da je pronađe, mogao je
da ponovo posegne za njom.
Ona to nije smela da dozvoli. Ni za šta na svetu nije želela da
se ponovo oseti odbačenom i nedovoljno dobrom, a nije smela ni
da dozvoli da se njene emocije rasplamsaju.
Iako je bila sigurna u to da bi za nju bilo najbolje da nikada
više ne vidi Ramosa, Rosenda je u dnu svog stomaka osećala
užasnu potrebu za njim. Utroba joj je prosto poskakivala, tražeći
smirenje koje je samo Ramos mogao da joj obezbedi.
Kada se Ramos pojavio na vratima arhive, ni ne trudeći se da
sakrije nameru sa kojom je došao, Rosenda je znala da će morati

43
 Knjige.club

da popusti pred zahtevima svogtela. Ono se naglo punilo

parališućom vrelinom, dok joj se Ramos približavao polako,
emitujući oko sebe fluid koji kao da je hipnotisao Rosendu.
U glavi joj je zvonilo na uzbunu i nervi su joj postali napeti
poput strune, ali je ona bila svesna toga da će iznova, po
završetku još jedne ljubavne igre sa Ramosom, dobrovoljno
pristati da podnese teret novog razočarenja.
Jer, nije imala drugog izbora, nije imala u sebi snage za borbu
sa zahtevima svog tela.
Bila je potpuno meka i savitljiva, kada ju je Ramos podigao sa
stolice i smestio je na rub radnog stola. Savladana već samim
pogledom na njega i potpuno nemoćna da mu se odupre,
dozvolila je da joj raširi kolena i smesti joj se među noge.
Savila je glavu očekujući poljubac, međutim, Ramos je odbio
taj poziv, odlučivši da se upozna sa njenim grudima. Juče ga je
nesavladiva potreba sprečila da joj istraži telo, da posvećenije
uživa u njemu.
Rosendino disanje je postajalo sve dublje, dok je Ramos
otkopčavao dugmad na njenoj košulju. Očvrsle grudi su joj
podrhtavale od punoće, kao i od želje. Kada ih je Ramos prekrio
svojim šakama, stegla ga je butinama i istovremeno se izvila
unazad.
Ramos joj je tada uvukao prste u kosu i privukao je sebi.
Jezikom joj je uronio u usta, milujući joj telo na način koji je
predstavljao apsolutni dokaz njegove muške dominacije.
Rosenda je bila spremna da učini sve što bi joj Ramos
predložio, sve što bi tražio od nje. I iako je želela da je miluje do
besvesti dugo, požurila je da mu otkopča pantalone.
Nijedno od njih dvoje nije moglo da odlaže spajanje njihovih
tela, ma koliko da su uživah u poljupcima i dodirima. Strast ih je
prosto nagrizala, toliko da su morah da joj udovolje.
Ramos je nadmoćno osvojio Rosendu, a ona ga je prihvatila
sa euforičnom podatnošću. Postali su jedno drugom centar sveta,
ništa nije bilo važnije od dostizanja zadovoljenja, od umirivanja
gotovo bolne žudnje.

44
 Knjige.club

Tela su im se nepogrešivo sporazumevala. Snažni erotski

podsticaji su navodili Ramosa da aktivno voli Rosendu,
pokazujući joj da je seksualni lider koji nije pravio ustupke. Tako
ju je vešto pokoravao svojom muškošću da joj nije ostavljao
nimalo prostora da harmonizuje sopstvene pokrete.
Njen vrhunac se, po svojoj jačini, tek neznatno razlikovao od
onoga što mu je prethodilo, toliko je sve bilo intenzivno. Ah,
Ramos ga je prepoznao, i zadovoljio je i sebe, brzo i lako.
Za razliku od prethodnog puta, nastavio je da je ljubi i da joj
zariva prste u kosu. Iskazivao je strast, koliko i neku dirljivu
nežnost, zbog koje je Rosenda poželela da se nikada, nikada ne
odvaja od njega.
Obujmila ga je rukama i upila mu je lice na grudi, udišući
njegov miris. On joj je pričao prstima i usnama, ali njoj to nije bilo
dovoljno. Želela je da joj se obrati, jasno i glasno, i da joj kaže da li
je smela da nešto očekuje od njega, ili je morala da prihvati da je
ono, što su upravo podelili, bilo sve. Jedino.
Toga puta, osećaj napuštenosti je bio još bolniji. Kada se
Ramos odvojio od nje, praznina je zapretila da je proguta. Tišina
je bila nepodnošljivo mučna. Jer, Ramos baš ništa nije rekao.
Samo je otišao.

***

Iako je bila povređena, uzdmana i u turobnom raspoloženju,

Rosenda nije želela da se odrekne onoga ko je izazivao u njoj
potpunu emotivnu konfuziju. Nije to ni mogla da učini. Nešto u
njoj ju je teralo da iznova i iznova pokušava da dopre do Ramosa,
do onog dela njega u kome se krio odgovor na pitanje zbog čega
je nije želeo, zbog čega ju je odbacivao.
Zato je odlučila da pokuša da ga dovede na javno mesto,
tamo, gde su mogli tek da razgovaraju, gde nije postojala
mogućnost da se prepuste zahtevima svojih tela.
Dan je bio prelep kada je, noseći u ruci dovršene skice i
specifikaciju troškova, odabrala da sedne u kafić koji je gledao na

45
 Knjige.club

pristanište. U kafiću nije bilo mnogo ljudi, kao ni na ulicama, tako

da su mogli da računaju sa radnom atmosferom.
Pozvala je mobilnim telefonom sekretaricu upravnika banke
i zamolila je da je poveže sa Ramosom. Ubrzo je čula njegov
dubok i poslovično odsutan glas.
- Izvolite?
- Ja sam, Rosenda. Da li si raspoložen da popiješ kafu sa
mnom? Nalazim se u jednoj prelepoj bašti, nedaleko od banke.
Ponela sam skice, prospekte i finansijski proračun, tako da
možemo da organizujemo radni sastanak.
- Zvuči primamljivo, ipak, moraću da te odbijem. Imam puno
posla i nisam u situaciji da izlazim iz banke.
Uprkos tome što je očekivala upravo takav odgovor, Rosenda
je osetila oštar bol u grudima. Jedva je uspela da ponovo
progovori. - Kada ćeš biti slobodan? Večeras, možda? - usudila se
da ide toliko daleko.
- Bilo bi najbolje da ti dođeš u banku, Rosenda - Ramos je
ostao tvrdokoran.
- Pretpostavljam da ne bi došlo u obzir da se maskiram u
pristojnu ženu, i da se nađemo na nekom mestu gde te niko ne
poznaje? - ironično je predložila, istovremeno tužna i besna.
- Nisam siguran da razumem tvoj predlog.
- U pravu si - podsmehnula se. - Ispala sam budalasta.
Zaboravi!
- Dođi u banku - kratko joj je poručio, nakon čega je
jednostavno spustio slušalicu.
Doći ću, Rosenda je u mislima nastavila razgovor sa
Ramosom, ali ne sama, i ne u suknji pogodnoj za to da se zadigne
iznad struka.
Platila je račun za kafu koju nije ni popila, i žustrim koracima
se vratila u biro. Ušla je kod Rikarda u kancelariju i bacila fasciklu
na njegov sto.
- Evo, tu se nalaze predloži za renoviranje prostorija u banci
,,Latino-beta", kao i finansijski proračun!

46
 Knjige.club

- Završila si? - Rikardo se zadovoljno osmehnuo. - To je bilo

brzo! Kako izgleda specifikacija troškova? Da li si ih uklopila u
budžet?
- Naravno, preminuli gospodin Rivera je bio veoma izdašan.
Nisam morala previše da se mučim oko izbora materijala.
- Hm... - izustio je Rikardo, bacajući pogled na konačni
predlog finansijske konstrukcije projekta. - U redu... Kada si
planirala da ovo pokažeš novom upravniku?
- Volela bih da to učinimo zajedno. Danas ili sutra. Čini mi se
da je novi upravnik pomalo konzervativan, i da bi više uvažio
projekat iza koga stoji muškarac.
- I meni odgovara da u banku odemo zajedno - Rikardo se
lako složio sa Rosendinim predlogom. Previše lako, po njenom
mišljenju.
Da li je nešto sumnjao, zapitala se. Možda je i on, kao i Marga,
primetio neku promenu na njoj, promenu koja je usledila nakon
upoznavanja sa Ramosom. Iako se proteklih nekoliko dana retko
sretala sa Rikardom, Rosenda je mogla da računa sa njegovim
sluhom, kada su njena raspoloženja bila u pitanju. Jer, dobro ju je
poznavao.
- Ako si slobodan, mogli bismo odmah da krenemo! -
predložila je Rosenda, ne osećajući nikakav strah uoči
predstojećeg Rikardovog i Ramosovog upoznavanja.
Smatrala je da Rikardu više nije dugovala objašnjenja, koja su
se ticala njenog ponašanja i njenih emocija. Još uvek su se,
zvanično, nalazili na pauzi u zabavljanju, ali su oboje znali da ih je
tek jedan razgovor delio od definitivnog raskida.
Više ništa nije postojalo među njima, sem nerazjašnjene
teme koja je visila u vazduhu, teme o njihovom rivalstvu, zbog
koga im se veza i prekinula.
Sa druge strane, Rosenda je osećala pritajeno zadovoljstvo
zbog okolnosti da će se pred Ramosom pojaviti u Rikardovom
društvu. Htela je da ispita njegovu reakciju na taj prizor, na prizor
žene koju ju učinio svojom ljubavnicom, i muškarca koji je
odlično izgledao i koji je umeo da se postavi posednički. Nadala
se da bi mogla da izazove ljubomoru u njemu.

47
 Knjige.club

***

To se, međutim, nije dogodilo. Ramos je dočekao Rikarda kao

da se radilo o bilo kom poslovnom saradniku, ljubazno ali
uzdržano, bez iskazivanja ikakvih emocija. Posmatrao ga je
hladno i uvredljivo ravnodušno, nimalo impresioniran njegovim
modernim izgledom i samouverenim nastupom. Kao ni time što
je došao u društvu sa Rosendom, koju je u jednom trenutku
pogurao prema stolici tako što joj je prisno spustio ruku na leđa.
Tim gestom je otkrio da je imao slobodu da je tako dodiruje,
a otkrio je i prirodu njihovog odnosa, koji je prevazilazio
profesionalne okvire.
Uprkos tome što se Ramos ponašao nenametljivo i
neupadljivo, što je bio ležerno odeven, Rikardo je prepoznao
njegovu snagu, doživeo ga je kao dostojnog protivnika. Jer, čak i
kada je ćutao, Ramos je delovao ubedljivo, kao neko ko je
posedovao mudrost, pronicljivost i iskustvo.
Utoliko pre je Rikardo želeo da ga nadmaši, da ga nadvlada.
U tome se krio razlog zbog koga je, nakon nekoliko formalno
razmenjenih rečenica, rekao: - Više sam nego uveren, gospodine
Rivera, da ćete se, nakon pregleda skica, uveriti da je gospođica
Ortega odlično odradila povereni joj zadatak. Predložila je
kvalitetne i prirodne materijale, funkcionalan nameštaj koji se
savršeno uklapa u dimenzije prostora, vodila je računa o
optimalnom iskorišćenju svake prostorije. Posebno je insistirala
na većim izvorima svetlosti, u skladu sa zahtevima vaših
zaposlenih. Sve to je, međutim, uslovilo premašenje budžeta za
dvadeset procenata. Nadam se da ćete prihvatiti specifikaciju
naših troškova, jer su oni više nego opravdani.
Iznenađena Rikardovom taktikom, sa kojom je nije
prethodno upoznao, Rosenda ga je naglo pogledala. Da se radilo o
nekom drugom poslodavcu, verovatno bi uspela da sakrije da se
iznenadila, i to veoma neprijatno.
Toga puta nije želela da oćuti. - Kako bi bilo da na trenutak
izađemo iz kancelarije gospodina Rivere, Rikardo? - predložila je
naizgled mirnim glasom.

48
 Knjige.club

- Za tim nema potrebe - uzvratio je Rikardo, ni ne

pogledavši je. - Verujem da sam bio dovoljno jasan.
- Jesi, ali si istovremeno prevideo moju finansijsku
konstrukciju. Dozvoli mi da te podsetim na nju.
- Ja nisam prevideo tvoje cifre, Rosenda, već sam ih
korigovao. Učinio sam ih realnijim. Ti si previdela neka
poskupljenja, a takođe si umanjila neke iznose. Kada sam sve to
doveo u red, otkrio sam da je nužno uvećanje budžeta za
dvadeset procenata.
S obzirom na to da ju je Rikardo ignorisao, da nije uvažio
njeno protivljenje, Rosenda je odlučila da se ogradi od onoga što
je on naumio da učini.
- Tek da bude jasnije, Ramose, ja ne smatram da je potrebno
uvećanje budžeta. Napravila sam nacrt projekta koji je u
potpunosti u skladu sa zamišljenom količinom novca.
- Ramose?! - Rikardo je zgranuto pogledao u Rosendu. - Od
kada ga oslovljavaš imenom?!
- Zamolio bih vas da snizite ton, gospodine Padiljo - Ramos se
konačno umešao u raspravu.
- Ovo se vas ne tiče, gospodine Rivera! - odbrusio mu je
Rikardo, prepun gneva.
- Tiče me se, jer se odvija u mojoj kancelariji - Ramos mu se
smireno suprotstavio tim argumentom.
Naglo se ispunivši sumnjom, Rikardo je počeo da odmerava
Ramosa i Rosendu. Nepogrešivo je osetio energiju koja je strujala
među njima, osetio je ono što ih je povezivalo, što je ukazivalo na
to da su imah odnos začinjen strašću.
Šokiran tim otkrićem, naglo je ustao iz fotelje. - Šta se ovde
dešava?! - dreknuo je, po prvi put se, kao muškarac, osetivši
obmanutim.
- Čuo si Ramosa - procedila je Rosenda kroz zube. - Nije u
redu da praviš scene u njegovoj kancelariji.
- Ali je u redu da se on petlja sa tobom, mojom devojkom?!
- Ja nisam tvoja devojka - hladno je odvratila.
- Zar?! Ne sećam se da smo raskinuli, Rosenda!

49
 Knjige.club

- Onda smatraj da smo to upravo učinili - poručila mu je bez

imalo sentimentalnosti u glasu.
- A ti smatraj da si otpuštena! - Rikardo se prezrivo
nadovezao, ne uspevajući da podnese javno poniženje.
Ni ne pogledavši Ramosa, demonstrativno je izašao iz
kancelarije, prekasno uviđajući da je zaboravio da uzme skice i
nacrt projekta.

***

Nimalo uzdrmana Rikardovim odlaskom, Rosenda je ustala i

užurbano pokupila skice koje su bile poslagane po Ramosovom
stolu. - Ne brini, obezbediću autorsko pravo na ovaj projekat, tako
da ćeš moći da ga iskoristiš...
Trenutak pre nego što se udaljila od stola, Ramos ju je
uhvatio za članak na ruci, nateravši je tim gestom da ga pogleda.
- Pusti sada skice... - nežno joj je poručio. - Ni ne slutiš koliko
mi je to malo važno...
- Ne želim da se moj trud pokaže kao uzaludan...
- Kasnije ćemo o tome... Sada mi reci da li si povređena...
- Čime?
- Upravo si otpuštena. A i raskinula si ljubavnu vezu.
- Od kada je tebi stalo do mojih osećanja?! - brecnula se,
glasnije i žustrije nego što je to želela. - Oprosti... - brzo se
korigovala. - Ti nisi obavezan da brineš o meni. I, ne, nisam
povređena - odgovorila mu je na pitanje. - Rikardo i ja smo se, pre
nekoliko dana, dogovorili da pravimo pauzu u zabavljanju, ali
sam ja znala da ne želim da mu se vratim. Ni on to nije želeo,
samo nije odoleo da mi napravi scenu, da me za nešto optuži.
- Da li je trebalo da reagujem, kada je posumnjao da smo mu
radili nešto iza leđa?
- Ne, naravno... Rikardo i ja nismo raskinuli zbog tebe,
Ramose...
- Već zbog? - otvoreno se interesovao.

50
 Knjige.club

Rosenda je uzdahnula i tromo se spustila u fotelju. -

Rikardova sujeta nije mogla da podnese udarac, koji sam mu
nehotice nanela time što sam osvojila prvu nagradu na nekom
konkursu. Uz nagradu je išao novac, priznanja, intervjui... Sve ga
je to porazilo...
Ramos se, kao retko kada, nasmejao. - Neki muškarci su
mnogo veće budale nego što izgledaju... Dobro je što si raskinula
sa njim, Rosenda.
Pogledala ga je suženih očiju. - Ne pravi se da znaš šta je za
mene dobro... Ti ne znaš ništa o meni.
- Znam ono najvažnije.
Tada se Rosenda nasmejala ružnim grohotom. - Ne priliči ti
da budeš patetičan, Ramose! Mene ne moraš ni u šta da ubeđuješ!
U to si se već uverio, zar ne?! Ja sam devojka oko koje nije
potrebno da se trudiš, koju ne moraš čak ni da lažeš! Zato zadrži
svoje potencijalno dramatične izjave za sebe!
- Žao mi je što si na taj način protumačila moju izjavu. Ali te
potpuno razumem, verovala ili ne.
- Lepo, međutim... - Rosenda je obeshrabreno slegla
ramenima - ja tebe nimalo ne razumem, Ramose...
- Trenutno nisam u situaciji da ti ponudim bilo kakvo
objašnjenje.
- Najgore od svega je što mi ništa ni ne duguješ... Problem je
u meni, u mojim očekivanjima...
- Ti imaš prava na ta očekivanja.
- Ne, nemam - odlučno je odvratila, spremajući se da ustane.
- Ostani još malo. Imam jedan predlog za tebe. Poslovne
prirode.
- Ako je reč o projektu, dobićeš ga besplatno.
- Ne, ne radi se o tome. Moja sestra je agent za prodaju
nekretnina. Ona često angažuje arhitekte, kako bi ih konsultovala
u vezi sa objektima koje prodaje. Ponekad se ponaša i kao
investitor. Tada lično otkupi neku kuću, organizuje njeno
renoviranje, a potom je proda po daleko višoj ceni. Odavno mi
govori kako bi volela da ima nekog stalnog saradnika. Usuđujem

51
 Knjige.club

se da mislim da biste se vas dve odlično složile, privatno i

profesionalno.
Rosendin prvi impuls je bio da odbije Ramosov predlog. Na
jedan način joj je bila primamljiva pomisao o kidanju svih veza sa
njim.
A na drugi... Na drugi ju je uhvatila panika. Nije se osetila
spremnom da nastavi život bez Ramosa, sada, kada ga je on
okrenuo naglavačke, kada joj je pokazao njegovu burniju i
uzbudljiviju stranu. Potom, imala je užasno jaku potrebu da
otkrije zbog čega ju je Ramos želeo tek kao ljubavnicu, i to onu
koju je uzimao krišom, na brzinu.
Na kraju, zanimalo ju je i da upozna njegovu sestru, da mu se
približi na taj način.
- Uzmi njenu posetnicu - predložio joj je Ramos, odlučivši da
je više ne nagovara. - Razmisli o svemu, i sama donesi odluku.
Moja sestra se zove Valentina Ferera. Udata je i ima dvoje dece.
Starija je nekoliko godina od tebe. Ono što joj najviše ide u prilog
je da se potpuno razlikuje od mene.
- Kako to misliš? - upitala je Rosenda, uzimajući posetnicu. -
Valentina je otvorena, komunikativna, jednostavna, srdačna,
duhovita.
Nju svi vole.
A ja volim tebe, nadovezala se Rosenda u mislima. U tom
trenutku je zaista verovala u to.
- Hvala ti - kratko je rekla, svesna toga da se našla na novoj
životnoj prekretnici, sa putevima koji su vodili u neizvesnost.

52
 Knjige.club

Valentina Ferera se pokazala upravo onakvom, kakvom ju je

Ramos opisao. Bila je pristupačna, spontana, pričljiva, vedre
naravi. Osim po naravi i ponašanju, Valentina se i fizički
razlikovala od svog brata. Imala je desetak suvišnih kilograma,
tamne oči, i spadala je među niže osobe. Ali, bila je veoma
energična, veoma pokretljiva.
Prišla je Rosendi bez ikakve uzdržanosti, ponašajući se kao
da su stare poznanice. Pregledala je, gotovo s nogu, neke od
njenih crteža, i odmah potom joj ponudila posao.
- Sve ovo se razvija prebrzo za mene, gospođo Ferera -
Rosenda nije uspela da sakrije svoje čuđenje. - Jedva da me
poznajete, a već ste spremni da mi poverite ozbiljne poslove.
Kako to da razumem?
- Hajde da ne persiramo jedna drugoj, molim te! - predložila
je Valentina. - Ja nisam mnogo starija od tebe! I nemam nameru
da ti budem šefica, već jednostavno koleginica! Imam otpor
prema funkcionerima i prema njihovim nadmenim stavovima!
Rosenda se setno osmehnula. - Vidim od koga si to nasledila.
Tvoj otac je bio veoma prirodan, na poziciji upravnika banke.
- I Ramos je takav - nadovezala se Valentina. - I, da
odgovorim na tvoje pitanje, meni je dovoljno da te on poznaje, da
te je on preporučio. Nikome na svetu ne verujem više nego svom
bratu. On ima nepogrešiv instinkt, kada su ljudi u pitanju.
- Radi se o tome da... - počela je Rosenda, boreći se sa
naletom tuge, ali i nekog čudnog ponosa zbog otkrića da je Ramos
uživao maksimalno poverenje svoje sestre.
- O čemu?
- O tome da me ni Ramos ne poznaje - nerado je to izgovorila.

53
 Knjige.club

- Kako to misliš? - Valentina je skupila obrve, prepuna

čuđenja. - Koliko sam shvatila, vas dvoje ste već... - kratko je
poćutala - prešli okvire profesionalne saradnje.
- Ne znam o čemu govoriš, ali tvrdim da me tvoj brat ne
poznaje.
- A ti njega?
U tom pitanju se krila zamka, što Rosenda nije propustila da
primeti. U odgovoru su se krila rešenja za sve nedoumice, koje su
se ticale Ramosovog i njenog odnosa.
- Ni ja ne poznajem Ramosa - Rosendi ponos nije dozvoljavao
da drugačije odgovori. - On je veoma zatvoren čovek.
- Možda, ipak, ja sam shvatila da si doprla do njega. Kao žena.
Rosenda je gorela od radoznalosti da sazna šta je Ramos
pričao svojoj sestri o njoj, međutim, prisilila je sebe da se obuzda
od insistiranja na daljem razvijanju te teme. Ma šta Ramos mislio
o njoj, ponašao se kao da je nije poštovao, kao da nije želeo da
ima sa njom ništa više od usputnog seksa.
- Uzaludno je da razgovaramo o ovome, Valentina - umorno
je izjavila. - Uostalom, zar Ramos nema devojku? - nije odolela da
to upita.
- Odakle ti ta ideja? Ne misliš, valjda, da je Ramos od onih
muškaraca koji se zabavlja sa jednom, dok istovremeno
primećuje drugu devojku?
- Mislim da su svi muškarci takvi.
- Moj brat nije. On ume da bude veran kao pas, i da to isto
zahteva od svoje partnerke.
Rosenda se tada namerno odvojila od Valentine, kako bi
sabrala misli. Bezuspešno.
Koliko god se trudila da definiše svoja osećanja, nije uspevala
da odredi da li je to što je otkrila da Ramos nema devojku dobra,
ili loša vest. Na jedan način ju je radovalo to što je bio slobodan,
što nije voleo neku drugu ženu. Istovremeno, ta okolnost ju je
navodila da iznova zaključi kako je Ramos nije smatrao dovoljno
dobrom za sebe. Jer, ništa ga nije sprečavalo da razvija odnos sa

54
 Knjige.club

njom, odnos koji bi prevazišao silovita spajanja po delovima

kancelarijskog nameštaja.
Mogao je da je ima noćima... Mogao je da je voli do
iznemoglosti dugo, do granice izdržljivosti... Dozvolila bi mu da sa
njom ostvari zadovoljenje svih svojih seksualnih fantazija... Srušili
bi sve tabue, udovoljili bi najbestidnijim zahtevima svojih tela...
Rosenda je jedva podnosila bol zbog uverenja da Ramos sve
to nije želeo sa njom. Nije želeo ni da ga ona voli, niti da sazna šta
je sve mogao da dobije i da očekuje od nje.

***

Nakon probnog rada, koji je trajao svega sedam dana,

Valentina je saopštila Rosendi da je zainteresovana za njene
usluge. Meni je potreban dobar arhitekta, objasnila je, ali i osoba
sa kojom mogu neobavezno da razgovaram o temama koje se ne
tiču posla.
Ispostavilo se da su Rosenda i Valentina bile idealne
sagovornice. Obe su govorile samo o bitnim stvarima, razmišljale
su na sličan način, umele su da prepoznaju trenutke u kojima je
bilo najpoželjnije čutati. Kada je uređenje objekata bilo u pitanju,
ukusi su im se gotovo poklapali. Zajedno su dolazile do mnoštva
kreativnih ideja, na zadovoljstvo klijenata.
Rosenda je dobro pazila da ne spomene Ramosa, ali bi se
zato njena pažnja udvostručila kada bi Valentina govorila o
njemu. Međutim, sve što je uspela da sazna, bilo je da je Ramos
prezauzet obavljanjem poslova koje je prezirao iz dna duše.
Nedostajala mu je muzika, Kankun, stari način života.
Ali ne i ona, Rosenda je sve teže podnosila to što joj se Ramos
nije javljao, što je nije potražio. Nikada pre je jedan muškarac nije
tako upadljivo ignorisao. A pritom ona ni za jednim muškarcem,
pre Ramosa, nije toliko patila.
Više nije sumnjala u to da je gorela od ljubavi. Želja koju je
osećala prema Ramosu je imala opipljivu konfiguraciju. Mučila ju
je danima i noćima, baš koliko i patnja zbog neuzvraćene ljubavi, i
bol zbog odbacivanja.

55
 Knjige.club

Sve nesrećnija zbog toga, Rosenda je zaključila da se našla na

margini sopstvenog života. Nekako je svemu pristupala površno,
dok su njene najdublje misli bile usmerene na Ramosa, kao i
njena najdublja osećanja. Sve sem ljubavi prema njemu je
zapostavila, sve, pa i porodicu, prijatelje, društveni život. Čak je i
novom poslu pristupala sa minimumom zalaganja. Srećom, bila je
iskusna, i mogla je da obavlja posao bez prevelikog truda.
Mnogo puta joj je padalo na pamet da ode kod Ramosa u
banku, da mu se jednostavno ponudi. Maštala je o tome kako mu
se pokorno baca u zagrljaj, kako ga obavija bedrima, kako se on
nadnosi nad nju, kako je ispunjava, moćan i vreo.
Maštala je o tome da vode ljubav, prisećala se kako su to
činili. Bilo je situacija u kojima je, sva mokra od znoja, sedala u
kola u nameri da se odveze do banke. Ali, uvek bi blagovremeno
skrenula u uhcu u kojoj je stanovala, i bacala bi se pod mlaz
hladne vode.
Dostojanstvo joj, jednostavno, nije dozvoljavalo da se ponudi
muškarcu kome je bila dobra jedino kao tajna ljubavnica, kao
žena sa kojom nije mogao da izađe na dnevno svetlo.
Istovremeno je molila nebesa da je sticaj okolnosti poveže sa
Ramosom.
Međutim, kada se to dogodilo, nije bila nimalo srećna...
- Dobila sam hitan poziv da odem na jednu lokaciju, a obećala
sam Ramosu da ću mu doneti neke formulare - saoštila joj je
Valentina, sva užurbana. - Pitam se da li bi ti to mogla da učiniš?
- Šta? - upitala je Rosenda, sva pretrnuvši.
- Da odneseš Ramosu formulare. Na kućnu adresu. Zaista bi
mi učinila veliku uslugu.
- Ja... - Rosenda se našla u nezgodnoj situaciji - nisam sigurna
da... da bi Ramos voleo da...
- Ne budi smešna! - Valentina joj je bukvalno ugurala fasciklu
u ruke. - On očekuje mene, ali se kladim da će još više da se
obraduje kada ugleda tebe na vratima!
- Ne, ovo sigurno nije dobra ideja... - Rosenda je ponovo
pružila fasciklu ka Valentini. - Žao mi je, ne mogu da ti
pomognem... Da se radi o bilo kom drugom...

56
 Knjige.club

- Kada bih ja izgledala kao ti, draga moja, ne bih dozvolila

sebi da budem toliko nesigurna! - Valentina ju je blago prekorela.
- Svaki muškarac bi voleo da mu se devojka, kao što si ti, pojavi
usred večeri na vratima, umesto rođene sestre! Uostalom, ko kaže
da moraš da se zadržavaš? Ostavi mu papire i idi kući!
Ono što je Valentini delovalo jednostavno, za Rosendu je
počelo da poprima oblik noćne more. Užasno se plašila onoga što
bi predstojeći susret sa Ramosom mogao da joj donese.
Tek se neznatno radovala tome što će ga videti, jer joj je
užasno nedostajao, jer je čeznula za njim. Ipak, većim delom je
strepela, svesna svoje osetljivosti, svoje nemoći da se nosi sa
Ramosovim odbijanjem.

57
 Knjige.club

Sve i da joj Valentina nije detaljno objasnila kako je izgledala

kuća koju je Ramos iznajmio, Rosenda bi je pronašla. Prizemna,
ne preterano velika, ušuškana u bujno rastinje i ograđena
visokim zidom, kuća je bila kao stvorena za osobu koja je
insistirala na privatnosti. Do ulaznih vrata, do kojih je vodila
popločana staza, su mogli da dođu samo pozvani gosti. Oni koji se
nisu najavili, kao što je to bilo slučaj sa Rosendom, su morali da
dobiju dozvolu za ulazak.
Ispunjena lošim predosećajem, Rosenda je sa oklevanjem
pritisla dugme interfona. Prethodno je odbacila ideju da fasciklu
sa važnim dokumentima jednostavno ubaci u dvorište. Nije želela
da rizikuje da papiri nestanu ili da pokisnu.
A još manje je želela da ispadne detinjasta, da prizna i sebi, i
Valentnu i Ramosu da je jednostavno pobegla sa vrata. Nikome ne
bi umela da objasni zbog čega je to učinila. Pa ni sebi.
Bila je užasno napeta dok je čekala da se Ramos odazove. U
tom trenutku se, potpuno neobjašnjivo, setila Rikarda. Pomislila
je kako bi joj se on pouzdano narugao da je mogao da vidi kako,
prepuna strepnje, stoji pred vratima muškarca koji ju je želeo
samo selektivno. I toga puta je bila spremna da mu pripadne, iako
je znala da je on ne bi pozvao da prenoći kod njega, niti bi je izveo
na večeru, niti bi pokazao volju da je bolje upozna.
Da, Rikardo bi joj se narugao i nazvao bi je patetičnom. Ni
ona o sebi nije imala bolje mišljenje. Loše se snalazila u ulozi
ponizne ljubavnice, koja je otvoreno molila za mrvice pažnje. U
toj ulozi se našla po prvi put. Do tada je ona bila ta koja je
odlučivala da li će i koliko nekoga da voli, koliko će nekome da se
posveti. Čak je i superiorni i samodopadljivi Rikardo znao da mu
kod nje svi prolazi nisu uvek bili otvoreni. Uvek je morao da se
trudi da je odobrovolji.

58
 Knjige.club

Sa Ramosom je situacija bila obrnuta. A, opet, nije mogla da

ode, nije želela da ode.
Već uverena da nije bio kod kuće, nehajno je pritisla
mesinganu bravu na dvorišnoj kapiji. Veoma se iznenadila kada
se kapija otvorila. Bilo je to čudno za kuću koja je očigledno bila
dobro obezbeđena alarmnim sistemom.
Previše radoznala da bi tome odolela, Rosenda je oprezno
zakoračila u dvorište. Prethodno se, poput krivca, osvrnula oko
sebe.
Ulica je bila potpuno prazna. Kao da su u njoj živeli ljudi koji
nisi ni voleli da izlaze na otvoreno, da se mešaju sa ostalim
svetom.
Pravdajući se pred samom sobom da je ušla tek da bi
potražila poštansko sanduče, Rosenda se polako primicala kući.
Iako je Ramos nije pravio po svojoj meri već ju je iznajmio, sve ju
je podsećalo na njega.
Gotovo je zaplakala zbog toga što ga nije zatekla kod kuće.
Mogla je da ga vidi... Mogli su da se vole...
Srce joj umalo nije iskočilo iz grudi kada je začula neki zvuk
iz kuće. Ubrzo se u jednoj od prostorija upalilo nejako, prigušeno
svetlo.
Pre nego što je stigla da uvidi kako bi najbezbolnije bilo da se
vrati pred kapiju i ponovo pritisne dugme interfona, Rosenda je
pokucala na vrata. Jedva je disala od količine uzbuđenja u telu. Još
samo malo...
Primetila je da je Ramos najpre pomerio zavesu sa prozora,
kako bi proverio ko mu je stajao pred vratima.
Izgledalo je da ih je otvorio već sledeće sekunde. Ali ne da bi
nestrpljivo uvukao Rosendu u kuću i muški nasrnuo na nju, čemu
se ona nadala, već da bi je pogledao sa neopisivom količinom
gneva u očima.
- Šta ti radiš ovde?! - dreknuo je, bacajući uzneverene
poglede preko njene glave.
Delovao je i besno i uplašeno u isto vreme. Bio je potpuno
nag, tek sa vezanim peškirom oko pojasa.

59
 Knjige.club

Povređena i potresena do srži, Rosenda ga je udarila

fasciklom po golim grudima.
- Izvinjavam se zbog toga što sam učinila smrtni greh i
pojavila ti se na vratima, očigledno u pogrešnom trenutku! -
ironisala je, ne krijući da se nalazila na ivici plača. - Tvoja sestra
me je zamolila da ti ovo donesem! Vidim da nije trebalo da je
poslušam!
- Kako si ušla?! - upitao ju je Ramos, ništa manje besan, i
ništa manje uznemiren. - Zar je kapija bila otvorena?!
- Nisam provalila u tvoje dvorište, ako si na to posumnjao! -
odvratila je Rosenda ogorčeno, potpuno uverena da je kao žena
dotakla dno, da nije mogla da bude više ponižena. - I ne brini,
odmah odlazim!
- Ispratiću te! - nadovezao se Ramos, koji očigledno nije imao
ni najmanju nameru da joj ponudi da ostane.
- Za tim nema potrebe! - Rosenda je pokušala da ga odgurne,
ali ju je Ramos grubo uhvatio za ruku i naveo je da krene napred.
- Moraš odmah da odeš odavde! - strogo joj je naložio,
gurajući je ka izlazu iz dvorišta. - Za svoje dobro!
- Ne pretvaraj se da ti je stalo do toga da mi bude dobro! -
Rosenda je jedva te reči progurala kroz stegnuto grlo. - I pusti me,
grubijane!
- Moraćeš da trpiš moju grubost sve dok te ne smestim u kola
i dok ne odeš odavde! - kao da nije znao koliko joj je bola nanosio,
Ramos je svojim rečima samo uvećavao očaj, u kome se Rosenda
bukvalno davila.
Ostala je i bez glasa i bez snage kada ju je Ramos ugurao u
kola. Sleđena od neverice, sedela je nepokretno za volanom, dok
Ramos nije udario rukom po krovu i povikao: - Kreči!
Ni sama nije umela da objasni kako je startovala motor i
pokrenula automobil. Nalazila se u magnovenju, u stanju koji je
nalikovao potpunom haosu.
Zaslepljena suzama i kao košena tugom, nekoliko minuta je
vozila u nepoznatom pravcu. Tek kada se našla nadomak obale,
zaustavila je automobil i predala se suzama.

60
 Knjige.club

Plakala je kao nikada pre, ošamućena od bola, savladana

patnjom, obeshrabrena potpunim gubitkom samopouzdanja.
Bila je svesna da ju je Ramos, svojim grubim postupcima,
potpuno unizio, daju je zauvek oterao od sebe.
Tek što se, kako je mislila, našla nadomak ostvarenja onoga
što je nedostajalo njenom životu, Rosenda je toga morala da se
odrekne i da se, istovremeno, pripremi na sivilo, na još dublju i
porazniju prazninu.
Jedva se domogavši svog stana, Rosenda se bacila na krevet
gde se prepustila grčevitom plaču. Oplakivala je svoju nemoć da
se odupre onome što ju je privlačilo Ramosu, da obuzda svoja
osećanja koja su i dalje bila živa.
Sa strahom je razmišljala o budućim danima, u kojima će,
znala je to, nastaviti da iščekuje da svetlo izroni iz Ramosove
tame, svetlo koje ju je i do tada obasjavalo. Ono je postojalo, i bilo
je nebeski lepo. Zato se Rosendi nije odricalo od tog sna, nije ni
pomišljala da na sve zaboravi. Bila je spremna da još pati, samo
da se domogne objašnjenja, samo da uveri sebe da nije uzalud
volela.
A mogla je, da je htela, sve da napusti. Imala je poznanstva po
celoj zemlji, imala je novca, iskustva, podršku porodice. Mogla je
da ode i da se posveti svom isceljenju. Da zaboravi da je jedan
muškarac, nakon što joj je omogućio da oseti punoću života, bio
odgovoran za rađanje proždiruće praznine u njoj.
Zabolela ju je glava od pokušaja da dokuči zbog čega je
Ramos nije želeo. Te večeri je ličilo da mu je došla na vrata u
pogrešnom trenutku. Sveže istuširan, ukazivao je na mogućnost
da je bio sa nekom ženom.
Ali, mogao je to da joj kaže, Rosenda je nemo vrištala u sebi,
umesto što ju je bukvalno isterao iz dvorišta. Nikako nije uspevala
da izbaci tu ružnu sliku iz glave, niti da se oslobodi osećaja koji ju
je obuzimao dok ju je Ramos gurao ka kolima.
A ona ga je volela. I dalje...
I znala je da to nije bilo uzaludno! Jednostavno joj se nije
odricalo od te ljubavi, jake poput one o kojima su pesnici pevali.

61
 Knjige.club

Ramos je nešto krio, a ona je bila odlučna da otkrije o čemu se

radilo...
Bila je očešljana i umivena, kada se oglasilo zvono na ulaznim
vratima njenog stana. Prvo je pomislila na Margu, međutim, u
hodniku je stajao Rikardo.
Blago pripit, gledao ju je zaljubljeno, kako nikada pre nije
činio. Rikardo je umeo dobro da kontrohše svoja osećanja. Pazio
je da uvek deluje čvrsto, kako niko ne bi imao kontrolu nad njim.
Činilo se da je, te večeri, došao spreman na potpunu
iskrenost. Rosenda je otkrila tragove ljudskosti na njegovom hcu.
Ipak, i dalje joj je bio stran, i dalje nije uspevao da izazove u njoj
nijednu emociju. Bio je kao izbrisan iz njenog sećanja, onoga
trenutka kada je ugledala Ramosa.
- Trebalo je da se najavim... - Rikardo je podigao ruke u znak
pokajanja. - Izvini, molim te...
Izvinjenje... Ni to nije ličilo na Rikarda. On je uvek lukavo
pronalazio opravdanja za svoje ponašanje. Uvek je neko drugi bio
kriv, on nikada.
- Uđi, skuvaću ti kafu - pozvala ga je Rosenda, ne želeći da
uskrati Rikardu da ispadne čovečan, kao retko kada u životu.
Brzo se vratila iz kuhinje, noseći na tacni dve šolje sa kafom. I
njoj je bila potrebna, jer se osećala kao da nije imala nimalo snage
u sebi.
Zavaljen u fotelji, odeven po poslednjoj modi, neobrijan i sa
blago razbarušenom kosom, Rikardo je mogao da predstavlja
melem za ženske oči, izmorene plakanjem. Samo da Rosenda nije
mislila na Ramosa, samo da nije bila uverena da posle njega neće
moći ni da zavoli, ni da poželi nekog drugog muškarca.
- Ja sam budala - počeo je Rikardo, nakon što je otpio gutljaj
kafe. - Trebalo mi je nekoliko dana da to uvidim... Znam da je
prekasno, ipak, došao sam to da ti kažem, Rosenda... Da mi je
jasno da sam ispao budala.
- O čemu to govoriš? - tiho ga je upitala, dok se borila da
izbaci Ramosa iz misli, i koncentriše se na Rikarda.
- O tome što sam dozvolio da te izgubim... Bolje bi bilo da
sam izgubio sve drugo... Firmu, novac, ugled, izgled... Sve je to

62
 Knjige.club

sporedno u životu... Najvažnije je da budeš sa osobom koja ti

odgovara... Ti si mi odgovarala, Rosenda... U svemu... Kao
saradnica, ljubavnica, sagovornik, saputnik... Prekasno sam sve to
shvatio...
- Čestitam ti na hrabrosti da sve to priznaš, Rikardo. Time si
napravio veliki iskorak iz svog uobičajenog ponašanja.
- Takav sam ja - podsmehnuo se Rikardo. - Kalkulant! Slabić
uplašen od života koji se ne odvija na način na koji je on to
zamislio! Čim se dogodilo jedno skretanje, ja sam izgubio glavu!
Bukvalno!
- Govoriš o...
- O tvom uspehu, naravno! Umesto da budem ponosan, ja
sam se osetio ugroženim! Stidim se sebe, Rosenda - Rikardo ju je
direktno pogledao. - Oprosti mi što se nisam ponašao prema tebi
onako kako si zaslužila...
- U redu... Opraštam ti... - lako je izgovorila, jer nije osećala
apsolutno ništa prema Rikardu, pa ni ljutnju. - Volela bih da, u
budućnosti, budeš podrška svojim partnerkama, da ih ne
doživljavaš kao rivale. Neka ovo, što smo izgubili jedno drugo, ne
bude uzaludno.
- Ja... - Rikardo je prešao rukom preko lica - ja se nikada neću
oporaviti od našeg raskida... Nikada neću pronaći devojku kakva
si ti...
- Varaš se. Naći ćeš bolju. Onu koja će te voleti.
- Ti me nisi volela?
- Ne. Ili bar ne onako kako se može voleti.
- To znaš jer... Jer si zavolela onog Ramosa?
Rosenda je namerno prećutala odgovor na to pitanje. Iako je
Rikardo dobio napad iskrenosti, i dalje ga nije smatrala za osobu
koja je zaslužila da joj poveri svoja najintimnija osećanja.
- U pravu si... - Rikardo je sa odobravanjem klimnuo glavom. -
Nisam zaslužio da mi se ispovediš... Ko sam ja da bi mi pričala o
svojoj novoj ljubavi? Više ti nisam čak ni šef... Da li si uspela da
pronađeš novi posao?
- Jesam.

63
 Knjige.club

- I u tome sam pogrešio. Izgubio sam najboljeg dizajnera,

najvrednijeg radnika. Zaslužio sam da se osećam ovako bedno.
- Možda je sve ovo trebalo da se dogodi da bi se promenio,
Rikardo. Da bi postao pravedniji i ispravniji.
- Možda... - rekao je Rikardo, kriveći usne.
Duboko je uzdahnuo i ispio kafu do kraja. - Ne želim više da
te zadržavam... Rekao sam sve što sam želeo. Sem jednog... -
dodao je, nalazeći se na pola puta do vrata.
- Šta, Rikardo?
- Taj Ramos... Da li si sa njim?
- Ne, nisam.
- Čudno... Mogao bih da se zakunem da ste kao stvoreni jedno
za drugo... Rosenda nije računala sa Rikardovim smislom za
pravednost, ali nipošto nije mogla da zanemari njegov intelekt. -
Zbog čega to misliš? - zainteresovano je upitala.
- Onoga dana, u banci... Nešto je strujalo među vama... Nešto
što je prosto seklo dah. Rekao bih da snažno privlačite jedno
drugo. Ne znam kako vam se razvija odnos, ali znam da bi trebalo
da poradite na tome. Potencijal svakako postoji. To sam osetio.
Sasvim je prišao vratima, a onda se ponovo okrenuo ka
Rosendi. - Ti znaš da ja nisam od onih koji se rasipaju pohvalama,
ali... Mislim da je taj Ramos poseban dasa... Iz njega prosto zrači
muževnost, ozbiljnost, mudrost... On je pravi muškarac za ženu
kakva si ti. Lepu, pametnu, talentovanu...
Oči su mu bile prepune tuge kada je ispružio ruku i pomazio
Rosendu po obrazu. - Budi srećna - meko joj je poručio. - Zaslužila
si to.
- Sve ovo što si večeras izgovorio, Rikardo, predstavlja dokaz
da si i ti zaslužio da budeš srećan. Priznao si grešku, zatražio
oproštaj, bio si iskren i dobar. Zaista si mnogo napredovao.
Pogledao ju je zahvalno, pun sentimentalnosti koja mu nije
bila svojstvena. - Zdravo, Rosenda! - pozdravio ju je, nakon što je
savladao poriv da joj još nešto kaže.
- Zdravo, Rikardo! - uzvratila je, stavljajući tačku na priču
koja je za nju odavno bila završena.

64
Knjige.club

65
 Knjige.club

10

Iako Valentina Ferera ni fizički, ni ponašanjem, ni po

osobinama nije ličila na svog brata, Rosenda je u njenom društvu
pronalazila utehu. Razgovor sa tom otvorenom i komunikativnom
ženom joj je umanjivalo čežnju, koju je neprekidno osećala prema
Ramosu.
U pojedinim trenucima je razmišljala o tome da joj se poveri,
čak. Da joj prizna da je zaljubljena u njenog brata, i da pati zbog
njegovog grubog odbacivanja. Ali, to joj se činilo neozbiljnim.
Nekoliko puta je pokušala da, na posredan način, navede
Valentinu da priča o Ramosu. Međutim, uvek bi čula ono što je već
i znala. Da Ramos puno radi, da žali za životom koji je ostavio u
Kankunu, i da pokušava da pronađe neko drugo rešenje, po
pitanju budućnosti banke.
- Da li se sećaš Agilarovih? - upitala ju je Valentina jednoga
jutra kada su došle u kancelariju i krenule da razmatraju plan
rada. - To su klijenti kojima si uradila tehničko rešenje za fontanu
u dnevnoj sobi.
- Naravno da se sećam. Smatrali su svoju ideju neizvodljivom,
tačnije, investitori su ih ubedili u to.
- Njih je samo mrzelo da se bave tim komplikovanim
instalacijama. Uglavnom, oni su ti veoma zahvalni na
pronađenom rešenju. Fontana je savršena i sve odlično
funkcioniše!
- Drago mi je zbog toga.
- Agilarovi prave proslavu povodom useljenja u kuću, i rekli
su mi da te obavezno pozovem da dođeš. Mislim da su ti
pripremili i mali poklon.
- Lepo od njih, mada nisam sigurna da li želim da prihvatim
poziv. Jedva da poznajem taj bračni par.

66
 Knjige.club

- Poznaješ mene! A upoznaćeš i mog supruga! I on je pozvan

na zabavu! Imaj u vidu da se radi o veoma imućnim klijentima,
Rosenda. Ne bi me iznenadilo ako bi nas preporučili svojim
podjednako imućnim prijateljima. Dakle, smatraj odlazak na
useljenje kao na izvršenje poslovnog zadatka, ako ti nije do
zabavljanja. Mada mislim da ti je potrebno malo razonode... - tiho
je promrmljala.
S obzirom na to da Rosenda ništa nije odgovorila, Valentina
se usudila da je direktno pogleda. - Tiha si poslednjih dana.
Ponekad si odsutna. Rekla bih i da si tužna. Nadam se da nemaš
nekih problema? - obzirno ju je upitala.
- Nedavno sam okončala dugu ljubavnu vezu - Rosenda se
poslužila tim lažnim izgovorom. - Sada sam u fazi privikavanja na
samoću.
- A moj brat?
Valentinino pitanje je navelo Rosendu da sva protrne. - Sta sa
njim?
- Znam da ste ostavili utisak jedno na drugo, da ste se brzo
povezali. Kako to da više niste u kontaktu?
- Zar ne bi bilo logičnije da o tome razgovaraš sa Ramosom,
Valentina?
- Rosenda je kruto odgovorila, ne krijući da joj započeta tema
nimalo nije prijala.
- Da, bilo bi. Ja sam već pitala Ramosa o tome. Ali, ništa mi
nije odgovorio.
- Onda se ništa ni ne dešava - rekla je Rosenda iznova
povređena, iznova izgurana iz Ramosovog života.

***

Bračni par Gabi i Raul Agilar nisu štedeli novac, da bi

proslavili useljenje u novu kuću na spektakularan način. Okitili su
dvorište, doveli orkestar, angžzovali kuvare i konobare, ispunili
baštu stolovima i stolicama. Šampanjac se točio na sve strane.

67
 Knjige.club

Gosti su bih elegantno odeveni, uprkos tome što se proslava

odvijala po danu, u dvorištu. Rosenda je nosila jednobojnu haljinu
koja je, u zavisnosti od detalja, mogla da se tretira i kao svečana, i
kao poslovna. Uz lepršavu, šarenu ešarpu je predstavljala idealan
izbor za proslavu na dnevnom svetlu.
Odlično je izgledala, o tome su svedočili zadivljeni muški
pogledi, ali se osečala veoma loše. Nije imala nimalo volje da se
zabavlja, da koketira sa muškarcima, jede ili pije. Pozdravila se sa
Agilarovima, upoznala je Armanda, Valentininog muža, a onda se
zaputila u besciljnu šetnju po velikom dvorištu.
Cveće je bujalo na sve strane, trava je podsećala na meki
tepih, baštenski ukrasi su predstavljah prava mala remek-dela.
Ipak, Rosenda je bila slepa za tu lepotu. Duboko uronjena u svoj
svet, u svoje misli, nije primećivala ništa oko sebe. Osećanja u njoj
su bila prejaka, i činila su je neosetljivom za sve drugo.
Okrenuta moru, zastala je i zamislila da je Ramos pored nje.
Odmah ju je preplavilo golicavo uzbuđenje, kakvo se uvek javljalo
u njegovom prisustvu. Odmah se pretvorila u nežnu ženku,
ranjivu u odnosu na svog partnera.
Imati Ramosa uz sebe, proizvodilo je u Rosendi osećanje
sigurnosti. Sa njim je život mogao da bude izvestan, zahvaljujući
snazi koju je posedovao.
Zavidela je ženama koje je voleo, i onima koje će voleti.
Poželela je, svim srcem, da bude jedna od njih, iako je znala da to
nije bilo moguće. Ne, nakon što ju je Ramos oterao sa kućnog
praga i odbio da se pojavi sa njom u javnosti.
Previše potištena da bi i dalje učestvovala u proslavi, da bi se
mešala sa veselim i bezbrižnim ljudima, Rosenda je odlučila da
ode kući. Krenula je da se javi Valentini, ali i da nešto popije. Grlo
joj je bilo potpuno suvo.
Zastala je pored improvizovanog šanka, za kojim se služilo
piće, i zatražila malo vode.
Tada je ugledala Ramosa. Stajao je u uglu dvorišta i
razgovarao sa Armandom, Valentininim mužem. Po izrazima
njihovih lica je bilo jasno da su razgovarah o veoma ozbiljnim
stvarima.

68
 Knjige.club

Rosenda je osetila nagon za bekstvom. Pomisao da je Ramos

ponovo mogao da je uvredi, da je omalovaži, navela ju je da ode
što dalje od njega. Bila je uverena da više ne bi mogla da podnese
njegovo grubo odbacivanje.
Istovremeno je u sebi osudila Valentinu, zbog toga što je
propustila da joj kaže da je i Ramos pozvan na proslavu. Da je to
znala, nikada se ne bi pojavila u dvorištu Agilarovih.
I pored toga što je želela da ode, što je bilo poželjno da to što
pre uradi, pre nego što je Ramos ugleda, Rosenda nije uspevala da
se pomeri sa mesta. Njen pogled kao da je bio prikovan za
Ramosovo lice, njeno telo se punilo energijom pri pogledu na
njegovo telo.
Definitivno je bila zaljubljena u njega, taj zaključak ju je
porazio. Bezumno, slepo, kako je samo žena umela da voli.
Ostavila je čašu i krenula prema dvorišnoj kapiji. Međutim,
Ramos se tada okrenuo tako, da je mogao lako da je spazi. Morala
je da sačeka sa odlaskom.
A kako se nije osećala sigurno tu, na otvorenom prostoru,
odlučila je da uđe u kuću, pod izgovorom da joj je potreban toalet.
Dobro je poznavala kuću Agilarovih, tako da se neopaženo
popela na sprat, gde je ušla u veliko kupatilo. Ono je imalo prozor,
koji je gledao na jedan kraj dvorišta. Nakon kraćeg posmatranja,
ugledala je Valentinu i Armanda kako plešu.
To ju je navelo da pomisli da je Ramos otišao, da je svratio
tek da bi o nečemu razgovarao sa svojim zetom. Popravila je
krajeve ešarpe i izašla iz kupatila.
Već sledećeg trenutka se našla u Ramosovim rukama. Prosto
ju je ščepao, i kao da je bila laka poput pera, ugurao je u jednu od
soba.
Rosendi je trebalo nekoliko sekundi da shvati da ju je Ramos
ugledao kada je ulazila u kuću, da je pošao za njom, i da ju je
čekao da izađe iz kupatila. Ni delić sekunde joj nije bilo potrebno
da uvidi šta je želeo od nje.
Počela je da se opire, međutim, Ramos ju je bez previše
uloženog napora bacio na krevet. Rosenda je uspela da ga
ošamari dok se nadnosio nad nju, već maksimalno uzbuđen.

69
 Knjige.club

- Ni ne pomišljaj da to uradiš! - prosikatala je, ne znajući ni

sama šta je želela.
Da je svi čuju, ili da neopaženo prođe kroz tu situaciju sa
Ramosom.
- Ja jedino o ovome i razmišljam - uzvratio je zadihano,
obuhvatajući svojim šakama njene i time sputavajući njen otpor.
Pritisnuo ju je telom, amortizujući njene sve slabije pokušaje
da pobegne, da se oslobodi. Potpuno svesna da nije imala nikakve
šanse da izbegne ono što je Ramos naumio, Rosenda se potpuno
umirila. Jedan deo nje je plakao, drugi je vapio za oslobađanjem, a
treći se borio da izdrži sve snažniji erotski podsticaj.
Želja je sagorela sve otpore u njoj kada je razmenila pogled
sa Ramosom. Tada je potrebu da ga oseti u sebi izjednačila sa
nagonom za opstankom.
Zaista je bila uverena da bi umrla ako mu tada ne bi pripala,
ako ne bi postala njegova, ako ne bi zadovoljila svoje gladno telo.
Našla se na ivici ludila, toliko je sve bilo jako u njoj. Želja, ljubav,
strast, potreba... Sve to ju je navodilo da ne misli na posledice, na
ono što bi moglo da se dogodi posle.
- Šta mi to radiš...? - tiho je prošaputala, dok joj je Ramos
užurbano zadizao haljinu i skidao gaćice.
- Isto što i ti meni - odgovorio je, nakon čega je glatko
skliznuo u nju. Bio je maksimalno raspaljen dok je snažnim
zamasima prosto drobio Rosendino telo. Ona ništa manje od toga
nije ni očekivala, ništa manje je ne bi zadovoljilo. Zatvorila je oči,
čitavim bićem uneta u ekstatičku agoniju, u strast koja je bila
toliko intenzivna, da ju je prosto bolela. Potpuno zavisna od
Ramosa, od njegove moći da joj donese zadovoljenje, Rosenda ga
je stezala, i grabila ga je rukama, i grizla ga je poput vučice, svuda
po licu.
Neko treći bi rekao da je u tom činu bilo svega, sem ljubavi.
Ipak, Rosenda je osećala da ih je upravo njihova nerealizovana
ljubav nagonila da se divlje uzimaju i daju, da zajedno ključaju,
sve do tačke u kojoj se sve prelilo, u kojoj se sve zapenušalo, u
kojoj je vrelina dostigla najvišu moguću tačku.

70
 Knjige.club

Do tada silovit, Ramos je nastavio da se dirljivo nežno upija u

Rosendu, a takode ju je nežno i ljubio, pokazujući svoje drugo lice.
Oboje su bili potpuno iscrpljeni kada su se razdvojili. Trebalo im
je nekoliko minuta da povrate tokove misli, da shvate gde su se
nalazili, da osete nešto drugo sem opuštajućeg pulsiranja
zadovoljenih tela.
I da otkriju da su se, ležeći jedno pored drugog, držali za
ruke.
Na tuđem krevetu, u tuđoj sobi...
Ta okolnost je podsetila Rosendu da ju je čekala nova faza
procesa patnje zbog načina na koji se Ramos ophodio prema njoj.
Odgurnula je njegovu ruku, polako ustala sa kreveta i otišla u
kupatilo.
Sprečavajući sebe da misli, da oseća, mehaničkim pokretima
se umila i dovela u red. Nije joj palo na pamet da, po izlasku iz
kupatila, proviri u sobu u kojoj je ostavila Ramosa.
Znala je da je otišao.

71
 Knjige.club

11

Baš kao što je i predvidela, Rosenda se ponovo našla u

začaranom krugu misli, onih koje je nikuda nisu odvodile, koje joj
nisu mogle doneti nikakav odgovor. I ma koliko želela da se udalji
od njih, uvek iznova im se vraćala, uvek iznova je pokušavala da
protumači Ramosovo ponašanje, da u svemu pronađe bar zrnce
nade za sebe.
U njenom životu kao da ništa nije postojalo, sem toga, sem te
lude nade da bi stvari mogle da se poprave, da postanu bolje. Sve
drugo je bilo sporedno, nevažno, nedovoljno ubedljivo,
nedovoljno vredno.
Uhvaćena u kovitlac misli i osećanja, posvećenih Ramosu,
Rosenda je prečesto postajala dekoncentrisana. Nije uspevala da
se usredsredi na posao, pravila je saobraćajne prekršaje, gubila je
interesovanje za druge ljude. Predstavljalo joj je napor da
razgovara o svakodnevnim stvarima, da ispoštuje svakog
sagovornika, da odrađuje nimalo teške, ali pritom nužne obaveze.
Dogodilo se čak i da je zalutala, dok je pokušavala da dođe do
adrese, na kojoj ju je Valentina čekala.
A jednoga dana ju je, uprkos tome što je vozila oprezno i
sporo, jedan džip sa tamnim staklima naveo da sklizne sa puta. U
toj situaciji Rosenda nije videla ništa neobično. Već se dešavalo da
muškarci, kada bi je ugledah za volanom, čine razne manevre,
kako bi je naveli da obrati pažnju na njih.
Toga puta je sve, međutim, bilo drugačije. Dvojica muškaraca,
koji su izašli iz džipa, nisu pokazali da imaju romantične namere.
Naprotiv, delovali su preteče opasno.
Jedan od njih je izvukao iz pojasa pantalona pištolj i njime
kucnuo o Rosendin prozor. Ona kao da je tek tada shvatila
ozbiljnost situacije. Potpuno se paralisala od straha, od užasa koji

72
 Knjige.club

ju je svu prožeo. Ovo mi se ne dešava, ponavljala je panično u

sebi, pitajući se kako je dozvolila sebi da upadne u zamku.
- Otvori prozor! - do nje je doprlo upozoravajuće naređenje, i
novo kucanje cevom pištolja o prozorsko staklo.
Rosenda se nije prvi put susrela licem u lice sa opasnim
momcima, međutim, slutila je da se toga puta našla u životno
opasnoj situaciji. Iz nekih prethodnih situacija je uspevala da se
izvuče uz pomoć šarma, kao i zahvaljujući poznanstvima sa
nekim važnim ljudima, ali sve to sada nije moglo da joj bude od
pomoći.
Ovim ljudima nije mogla da zamaže oči, nije mogla da ih
odvrati od njihove namere, ma kakva ona bila. Delovali su
neumoljivo, i kao da su imah jasan cilj pred sobom. Bilo je
očigledno da je nisu izabrali nasumice, već da je ona bila planirani
plen.
Rosendin strah se uvećao kada se osvrnula oko sebe i
shvatila da se nalazila u pustoj ulici, na obodu šume. Teško da je
na toj lokaciji neko mogao da joj pomogne. Njeni napadači su je
očigledno pratili, a onda odabrali pravo mesto za presretanje.
Tamo, gde niko nije mogao da ih spreči da ostvare ono što su
naumili. Rosenda je pomislila na Ramosa, iako je on odbijao da
bude njen zaštitnik. Pozvala ga je, nemo, da joj pomogne. Jedino
je njega mogla da zamisli kao onog, koje imao snage da je izbavi iz
te nezavidne situacije. Iako ju je negirao kao ličnost, a uvažavao
tek kao ljubavnicu, mogla je da se zakune da bi rizikovao zbog nje.
Vrisnula je kada je drugi muškarac razbio drškom pištolja
prozor na vratima na suvozačevoj strani. Instinktivno je pritisla
sirenu, u nameri da napravi buku.
To je bilo poslednje što je uspela da učini. Jer, onesvestila se
kada joj je jedan od napadača stavio preko usta krpu, natopljenu
sredstvom za uspavljivanje.

***

Rosenda je polako dolazila svesti, polako se probijala kroz

veštački izazvanu tamu. Prvo što je osetila bilo je pritisak u glavi,

73
 Knjige.club

ali je to ujedno predstavljalo i jedinu fizičku neugodnost. Ništa je

nije bolelo, slobodno je disala, mogla je da se pokreće.
Kapci su joj bih teški, međutim, ipak je uspela da neznatno
otvori oči. Otkrila je da se nalazila u svojim kolima, na zadnjem
sedištu.
Pokušala je da se pridigne kada se setila šta joj se dogodilo,
ali ju je ošamućenost navela da spusti glavu na sedište.
Napregla se da bi oslušnula zvuke, bar. Čula je tek udaranje
talasa o molove, kao i krike galebova. Po tome je zaključila da se
nalazila na obali.
Nekoliko minuta se borila da savlada novi nalet straha, da
pokuša da razume šta joj se dogodilo. Nadala se da su je njeni
napadači doveli do tog mesta tek da bi je opljačkali.
Međutim, njena torba, koju je uvek držala na suvozačevom
sedištu, je bila nedirnuta. Niko nije ni pokušao da je otvori. To je
Rosendu dodatno uznemirilo.
Jedva je disala zbog ubrzanog rada srca, ali je ipak uspela da
se pridigne u sedeći položaj. Odmah je prepoznala napušteno
pristanište na rtu Gozanga. Ničega tu odavno nije bilo, sem
praznih betonskih molova, peska i nekoliko ruiniranih kućica.
Niko tu nije ni zalazio, mesto je bilo pusto i pomalo sablasno.
Istina, sijalo je sunce, ali to pristanište nije činilo manje
zlokobnim.
Rosenda je ispustila tihi krik kada je ugledala svoje
napadače. Stajali su nedaleko od njenih kola, okrenuti leđima.
Kao da su čekali da neko dođe.
Pored njihovog džipa, koji je prepoznala, u blizini je bio
parkiran još jedan luksuzan automobil sa tamnim staklima. Iz
njega je izašao stariji, prosedi muškarac, i uputio se ka njoj.
Rosenda se povukla u ugao sedišta, pitajući se kako bi mogla
da se odbrani. Još uvek je osećala malaksalost, jedva da je imala
snage da se održava u sedećem položaju.
Sedokosi muškarac se naginjao da pogleda Rosendu, kada se
na prilaznom makadamskom putu pojavio automobil. Dolazio je
velikom brzinom, dižući točkovima oblak prašine.

74
 Knjige.club

Rosendi su najstrašnije misli prolazile glavom, po pitanju

njene sudbine. Na sve je pomišljala, sem na to da će na pristaništu
da se pojavi Ramos. A upravo je on dojurio automobilom, i upravo
je on stupio pred njene napadače, besan i zabrinut u isto vreme.
- Gde je ona?! - neustrašivo je upitao, krećući napred.
Bio je zaustavljen time što mu je jedan od Rosendinih
napadača uperio pištolj u grudi. Drugi ju je grubo izvukao iz
automobila, dopuštajući joj da zbog slabosti padne na kolena.
Ne obazirući se na uperen pištolj, Ramos je instinktivno
krenuo ka Rosendi, ali se pred njim isprečila cev još jednog
pištolja.
- Samo polako, gospodine Rivera! - obratio mu se sedokosi
muškarac, koji je očigledno bio presudna figura. - Vaša dama je tu,
i bezbedna je. Za sada. Od vas zavisi da li će otići odavde, ili će
misteriozno nestati na dnu mora.
- Pustite je! - naredio je Ramos. - Doneo sam dokumenta. Sve
je potpisano.
Sedokosi muškarac je preuzeo fasciklu od Ramosa, otvorio je
i pregledao papire. Zadovoljan onim što je pročitao, raširio je
usne u osmeh.
- Eto! Sve je kao i nekada! I svima će biti dobro, gospodine
Rivera! Vaš pokušaj da mi se oduprete je bio nepotreban. Žao mi
je što smo morali da pribegnemo sili, kako bi vas naterali da
sarađujete sa nama. Mi nismo ljudi koji uživaju u maltretiranju
žena. Posebno kada su lepe, kao što je to vaša dama.
- Pustite je! Odmah! - videlo se da je Ramos na izmaku
nerava, da je bio na sve spreman.
Sedokosi muškarac je podigao ruku, što je bio znak za
dvojicu napadača da spuste pištolje i zapute se ka svojim
automobilima.

75
 Knjige.club

12

Ramos nije oklevao da pritrči Rosendi. Kleknuo je pored nje i

uzeo je u zagrljaj. Sasvim ju je privio uz svoje grudi i čvrsto je
stegao, kao da je želeo da njen strah preuzme na sebe.
Od olakšanja, kao i od dirnutosti zbog Ramosove brižnosti,
Rosenda je tiho zaplakala. Delićem svesti je registrovala da su svi
otišli, da su na prašnjavom drumu ostali tek Ramos i ona.
- Oprosti mi, voljena... - čula je kako joj Ramos brunda, dok ju
je utešno ljuljuškao i mazio je po leđima. - Mislio sam da sam
učinio sve što sam mogao, da bih ovo izbegao... Žao mi je što si
ovo morala da doživiš... Da li su te povredili?
- Ne, dobro sam... - Rosenda je prestala da plače i obrisala je
suze. - Šta si morao da uradiš da bi me oslobodili?
- Pusti sada to - odvojio ju je od sebe, da bi je pogledao. -
Moram da znam da si dobro.
- Dobro sam. Zaista.
- Kako su uspeli da te se dočepaju?
- Presreli su me na putu i uspavali. Uplašila sam se, ali nisam
fizički povređena. Sve se odigralo neverovatno brzo.
- Oh, bože... - izustio je Ramos, koji je pretrpeo talas
naknadnog straha. Stresao se čitavim telom, što ga je navelo da
iznova privije Rosendu sebi.
- Reci mi šta mogu da učinim za tebe... Hoćeš li da te odmah
odvedem kod lekara?
- Nisam povređena, nije mi potrebna medicinska pomoć...
- Možda bi mogla da uzmeš nešto za umirenje... Ipak si
pretrpela stres...
- I ti si pretrpeo stres - Rosenda je osetila kako su Ramosovi
mišići podrhtavali pod njenim prstima.

76
 Knjige.club

On je prislonio svoj obraz uz njenu glavu i tiho uzdahnuo. -

Kada samo pomislim šts je sve moglo da se dogodi... Nikada sebi
ne bih oprostio da se ova situacija loše završila...
Rosenda je po prvi put videla Ramosa ranjivog, Ramosa koji
je pokazivao da mu je do nečega bilo stalo. Njegove maske su
spale, i on se pokazao kao brižan, nežan i požrtvovan muškarac.
Tada se dosetila kako ju je maločas oslovio. - Rekao si mi da
sam tvoja voljena... - pogledala ga je širom otvorenih očiju. - Da li
je to bio trenutak slabosti, ili...
- Ako je bio trenutak, onda on traje od kada sam te upoznao.
Jer, tada sam te zavoleo. Nikada pre ništa slično tome nisam
osetio pri upoznavanju sa nekom ženom.
Ramos je to jednostavno izjavio, ni ne sluteći koliko su
Rosendu šokirale njegove reči.
- Tada si me zavoleo? - ponovila je, prepuna neverice.
On joj je uzvratio pogled koji je otkrivao podjednaku količinu
zbunjenosti. - Zar to, sve vreme, nije bilo jasno?
- Ne, nije! - Rosenda ga je spontano udarila po ramenu. -
Mislila sam da ništa ne osećaš prema meni, da samo želiš da... da...
- Ma, hajde, Rosenda! Nemoguće je da, tokom našeg prvog
susreta, nisi osetila da smo se neraskidivo povezali. Kada sam te
ugledao, pomislio sam da si žena na koju sam čekao. Svaka reč,
koju si potom izgovorila, me je uveravala u to. Iz minuta u minut
sam se sve više zaljubljivao u tebe. I slutio sam da i ti osećaš isto,
da je i tebe uzdrmao susret sa mnom. Ni pet para nisam dao za
informaciju da si zauzeta, informaciju koju mi je preneo Markos.
Znao sam da ćeš biti moja, pre ili kasnije.
- Ali... - Rosendi su se oči napunile suzama, kada se prisetila
svojih muka - zašto sve to nisi mogao da mi kažeš?
Ramos je uzdahnuo i prošao prstima kroz kosu. - Ovi ljudi su
me ucenjivali... Godinama su navodili mog oca da pere njihov
prljavi novac. Kada sam za to svojevremeno saznao, pokušao sam
da ga ubedim da sve ostavi, da prepusti rukovođenje bankom
nekom drugom. On je to, nažalost, odbio. Tada sam odlučio da
odem. Nisam mogao da podnesem očevu umešanost u prljave
poslove. Kada je on preminuo, njegovi nepošteni klijenti su hteli

77
 Knjige.club

da nastave isti posao i sa mnom. Odbio sam to. Tada su počele da

pristižu pretnje. Dobro sam pazio da nikoga ne proizvedeni u
metu, posebno ne neku ženu. Moja porodica je bila zbrinuta.
Majka se, od očeve smrti, preselila kod svoje rođake. Valentina je
udata za policijskog inspektora, tako da je ona bila zaštićena, na
neki način. Jedino si ti mogla da budeš na udaru, da su te videli sa
mnom, da sam te učinio svojom zvaničnom devojkom. Zato sam
odbijao da se u javnosti pojavljujem sa tobom.
- Oh, bože... - u Rosendi su se mešali sreća, tuga i zabrinutost.
- Ja sam mislila da me se stidiš...
- Zbog čega bih se stideo devojke kakva si ti? - upitao je
Ramos začuđeno.
- Pa, plašila sam se da si pomislio da sam... laka. Ipak sam
pristala da vodim ljubav sa tobom tokom našeg drugog susreta.
- Kako si mogla da mi odoliš? - zabrundao je Ramos, klizeći
prstom po liniji njene brade. - Ja sam te dozivao u mislima, slao
sam ti poruke ljubavi, moja želja te je prosto prizvala i zarobila.
Nisi imala nikakve šanse da izbegneš ono što se desilo, draga
moja. Kao ni ja, uostalom. Da se nismo voleli onoga dana, mislim
da bih poludeo. Toliko je bila jaka moja potreba za tobom. Ti si
već tada bila moja žena. Zato sam te uzeo na onakav način. Jer
sam te već prisvojio.
- A ja sam ti pripala na onakav način iz istih razloga -
nadovezala se Rosenda, umiljavajući se. - Ne bih mogla da ti
odolim sve i da nisam saznala da si me zavoleo...
Prepun zanosa, Ramos je naveo Rosendu da ga pogleda. -
Reci mi... Hoću da to čujem...
- Volim te - spremno je izgovorila, ljubeći mu pogledom lice. -
I ja sam tebe zavolela od prvog trenutka. I znam da ću te voleti do
poslednjeg trenutka svog života.
Ramos ju je tada poljubio, u početku senzualno i nežno, a
kasnije sa rastućom željom. Činilo se da pretrpljeni stres nije
mogao da umanji njihovu uvek vitalnu strast.
- Istina... - Rosenda je morala da uzmakne, kako bi došla do
daha. - Mrzela sam te onoga dana, kada si me izbacio iz kuće...

78
 Knjige.club

- Nadam se da je sada jasno zbog čega sam to učinio... Znao

sam da me ucenjivači prate... Molio sam se u sebi da nisu
registrovali tvoj dolazak. Prevario sam se. Verovatno su te tada
ugledah, i kasnije se raspitali o tebi. Bila je to jedna užasna scena,
zbog koje sam i ja patio. Ali, nije dolazilo u obzir da ti objasnim
svoj postupak. Nisam želeo da te uvučem u ovu priču.
- Šta planiraš da činiš, Ramose? Zar ćeš zaista morati da
popustiš pred ucenama ovih kriminalaca?
- Ne, neću. Moj zet im je odavno na tragu, kao i čitava njegova
jedinica. Kod Agilarovih sam, onoga dana, došao upravo da bih
razgovarao sa njim. Potajno sam se nadao da bih mogao da te
vidim. Ostalo znaš...
- Da, znam... - potvrdila je, prisetivši se njihove ljubavi u
nepoznatoj sobi. - Dužan si mi, Ramose...
- Zar? Kako mogu da ti se iskupim?
- Moraćeš da me izvodiš u šetnje, da na trgovima piješ kafu sa
mnom, da mi pričaš o sebi, da me upoznaš sa svojom muzikom...
Ramos se gromko nasmejao, kao nikada pre. - Biću ti
potpuno na usluzi, voljena. Ništa mi neće biti važnije i draže od
toga da ti udovoljavam. Od sada, pa zauvek.
Rosenda se tada bukvalno bacila na njega i oborila ga na
zemlju. - Da li sam ja to upravo zaprošena? - veselo je upitala,
izlečena od pretrpljenog straha, oslobođena od patnje, od sumnji,
od nedoumica.
- Mislio sam da ovo nikada neću reći, ali, da! Udaj se za mene,
Rosenda! Volim te, i želim da postaneš moja žena!
- Ja to već jesam - zaljubljeno mu je poručila, dok su joj se u
grudima gomilali uzdasi koji su podsećali na rapsodiju, na
nedvosmislene izraze ushićenja i ljubavi.

79