1

Knjige.club
Sken i obrada:

Bela Dona

2
Knjige.club
 1. poglavlje

- Dužan si mi, Nestore. Alesio de la Kalderon spustio se u

stolicu za posetioce podigavši noge na ivicu Nestorovog pisaćeg
stola. Posle osam sati leta preko Atlantika i sata vožnje
automobilom stigao ga je umor.
- Jesam? - upitao ga je brat.
- Nego šta si! Želeo sam da provedem vikend u Vegasu.
Nestor je sedeo za velikim hrastovim pisaćim stolom. Kroz
stakleni zid iza njega pružao se spektakularan pogled na
Barselonu, nad kojom se spuštala noć. Alesio na to nije obraćao
pažnju, posmatrao je brata koji je, uprkos avgustovskoj vrućini,
delovao sveže.
Kao i obično, po Nestorovom licu nije se dalo naslutiti šta misli
ili oseća. Samo lako dobovanje prstima po stolu odavalo je da je i
on ljudsko biće.
- Da se kockaš i vodiš žene u krevet?
Alesio je ignorisao podsmešljivi prizvuk u glasu svog brata
namestivši neodoljivi osmeh, kojim je vrteo oko prsta žene i
poslovne partnere. Na Nestora to nije imalo nikakvog efekta.
- To se zove odmor. Mogao bi ponekad da probaš - uzvratio je.
Produbila se bora između obrva na Nestorovom čelu. Radije bi
dao desnu ruku nego da se prepusti uživanju. Bar je prestao da
dobuje prstima po stolu, ali je stisnuo šaku.
- Skloni noge s mog stola! I gde su ti, zaboga, cipele?
Pogledom je lutao od Alesiove košulje do stopala. Alesio je
spustio noge na pod i uspravio se. Cipele su mu... pokušao je da se
seti gde ih je ostavio. Ah, da, u predsoblju, ispod stola u stanu
zgodne brinete, čijeg se imena nije mogao setiti. Pogledao je u
svoju odeću: isprana markirana jakna, bela košulja, izgužvana od
putovanja. Definitivno se nije mogao porediti s besprekorno
odevenim bratom, ali posle osamnaest sati cimanja to se moglo

3
Knjige.club
očekivati. Nestor je umeo da ga hitno pozove, ali mu je retko
dopuštao da leti firminim avionom.
Treba mi sopstveni avion, pomislio je Alesio. Bar se zgodna
stjuardesa nije uzbuđivala zbog njegove neuredne odeće. Ali za
kancelariju kompanije "Kalderon", u srcu otmenog dela Barselone,
definitivno nije prikladno odeven.
Osim toga, Nestor bi mogao malo da se opusti. Pa Alesio je
propustio vikend u Las Vegasu sa starim prijateljem s Harvarda,
jer ga je brat iznenada pozvao uz obrazloženje da mu je potreban.
Alesio nije očekivao da će čuti te reči od svog brata i utoliko je veće
bilo njegovo iznenađenje.
Osim te iznenadne molbe, Nestor mu nije pružio nikavo
objašnjenje, a Alesio nije pitao. Kao generalni direktor, Nestor je
bio iznad njega, ali to nije bio razlog što je Alesio odmah pohitao.
Kad je reč o porodici, nije bilo uzmicanja, bio joj je dužnik.
Ali to ne znači da treba da im olakša. Osmehivao se iako
situacija nije bila nimalo bezazlena. Čak ni činjenica da je ponovo u
Spaniji nije mu bila zabavna. Ne, ponašao se tako samo zato što je
znao da to Nestora nervira.
- Od letenja mi otiču noge, a tvoja sekretarica mi ih je ljubazno
izmasirala dok sam čekao da završiš sastanak.
Prezir se ogledao na licu njegovog brata.
- Molim te, reci mi da je to glupa šala.
- Tako je, brate.
Iako je bio siguran u to da... kako joj je ime? Lola? Alesio je
znao da će mu ona sa zadovoljstvom izmasirati stopala ako joj se
za to ukaže prilika. Možda će je to kasnije zamoliti. Bog zna da mu
je potrebno opuštanje dok je ovde. Opuštanje je najbolje sredstvo
za rasterivanje duhova prošlosti, koji će ga pohoditi pre ili kasnije.
Nestor je protrljao slepoočnice, a taj gest podsećao je na
njihovog oca Karlosa. Ne mora svaka sličnost biti genetska.
Nestora su usvojili Alesiovi roditelji posle dva majčina pobačaja.
Četiri godine kasnije rođen je Alesio, čudo od deteta, koje niko nije
očekivao.
Čudo od deteta... Kako je mrzeo tu rečenicu! Nije bio čudo
poslato s neba. Treba pitati porodicu Ruiz ili Zapatero, bez sumnje
4
Knjige.club
bi ga drugačije okarakterisali, na primer, nazivima kao "anđeo
smrti" ili "đavo u ljudskom liku".
Alesio je s mukom odagnao misli na prošlost. To je bio razlog
njegovog boravka podalje od Španije. Previše duhova, previše
sećanja.
- Reci mi, zašto si me pozvao? - izdavalo ga je strpljenje.
- Sutra je zakazan sastanak.
- Mislio sam da do sledećeg kvartalnog sastanka ima još šest
nedelja.
Navikao je da se na vreme informiše o datumima sastanaka da
bi pobegao na drugi kraj sveta. Takvi sastanci za njega su pravo
mučenje.
- I otkud to da si sastanak zakazao u subotu?
- Pre dvadeset četiri časa odlučio sam da sazovem hitan
sastanak.
- Zašto mi, dođavola, telefonom nisi rekao da je o tome reč?
- Zato što bi našao izgovor da ne dođeš. Radije bi gubio vreme
za pokeraškim stolom... ili u društvu neke sumnjive žene!
- Sve što je ovde sumnjivo jesu tvoje reči.
Nestor je ustao, stao je kraj staklenog zida i zagledao se
napolje. Alesio je zurio u njegova leđa. Ovo nije u redu, pomislio je,
pa Nestor zna da salu za sastanke izbegavam kao kugu. Uostalom,
dogovori s direktorima spadaju u Nestorove obaveze. I niko nije
mogao reči da Alesio nije doprineo uspehu korporacije "Kalderon".
Na njegov dvadeset peti rođendan otac mu je ponudio mesto
potpredsednika i tada je Alesio okačio o klin karijeru arhitekte da
bi kupovao hotele i upravljao njima. I prevazišao je sebe... tokom
prve godine u firmi bilo mu je jasno da je to način da okaje grehe,
da se iskupi za ono što je kao osamnaestogodišnjak učinio svojoj
porodici.
Odlučio je: doprineće uspehu firme, a to nije bio lak zadatak.
Imperija De la Kalderonovih već je bila prepoznata kao uspešna,
prostirala se na svim kontinentima i bavila se različitim poslovima
od građevinirastva preko nekretnina do hotelijerstva.

5
Knjige.club
 Alesio je prihvatio izazov i prionuo na posao. Najpre je
preuzimanjem "Česten grupe", lanca luksuznih i manjih hotela,
korporacija "Kalderon" udvostručila svoj udeo na evropskom
tržištu.
Da, stekao je ime u svetu biznisa. Ipak, za njegovog brata i
rukovodeće ljude u firmi njegova dostignuća nisu bila ništa u
poređenju s promenom u načinu njegovog života. To ih je brinulo.
Nije on ohrabrivao novinare da pišu o njemu, ali nije ih ni
izbegavao. I bilo je lakše da im jednostavno pruži ono što žele.
I tako se osmehivao s naslovnih strana tabloida s lepim
ženama kraj sebe i čitaoci su bili zadovoljni. Ukoliko neko s njima
ne sarađuje, pretvaraju se u hijene i izmišljaju skandale. Ili, još
gore, otkrivaju postojeće. Nije želeo da bilo ko kopa po njegovoj
prošlosti i izvlači na svetlost dana grehe iz njegove mladosti.
Imidž plejboja služio je svrsi. Mediji su videli samo ono što im
je dozvoljavao da vide: uspešnog, imućnog neženju, koji je težio
zadovoljstvima koliko i poslovnim uspesima.
Primirio se.
- Zašto si sazvao vanrednu sednicu?
- Hektor pokušava da se nametne kao predsedavajući -
odgovorio je Nestor.
- Mislio sam da ste tata i ti odabrali Sančeza.
Zaista su Nestor i otac kao predsedavajućeg označili Sančeza,
vrednog člana upravnog odbora, koji je poštovao Alesija. Hektor je,
naprotiv, bio noćna mora. Rođak njegovog oca bio je željan moći i
mrzeo je svakoga ko je bio moćniji od njega. Čovek je bio tvrdoglav
i narcisoidan, a to nisu osobine vode.
- Nikad neće dobiti podršku - uzvratio je Alesio.
- Već je ima. Radio mi je iza leđa i ubedio je mnoge da je greška
glasati za Sančeza.
- Ali tata će ih opametiti.
- Tata se gotovo sasvim povukao iz posla. Ne oseća se dobro i
nije mu potreban stres. Znao bi to da si dolazio s vremena na
vreme.
Alesio je osetio tup bol. Znao je da njegov otac pati od visokog
pritiska i dosad je, na sreću, imao nekoliko lakših srčanih udara.
6
Knjige.club
Međutim, nije znao da se u poslednje vreme Karlosovo zdravlje
pogoršalo. Imao je dobar razlog da se drži podalje od porodičnih
okupljanja... jednostavno, bilo je previše toga što je ostalo
neizgovoreno. Ne, neće dozvoliti da mu brat nametne grižu savesti.
Učinio je svima dobro što se držao podalje.
- Poštuju te članovi odbora, privuci ih na svoju stranu.
Nestor je odmahnuo glavom.
- Šta god da im je Hektor ponudio, upalilo je. Lopez, Ruben,
Anders i Ramirez ignorisali su u poslednje vreme moje pozive.
- I šta će promeniti sastanak?
- Otvoreno ću se suprotstaviti Hektoru, prisiliću ga da pokaže
karte. Onda će ostali moći da odluče na koju će stranu. Bar ćemo
znati na čemu smo.
- Mi?
- Potrebna mi je tvoja podrška. Sančez će tako dobiti šansu da
ga izaberu za predsednika. Moramo pokazati jedinstvo i snagu.
- Pojma nemam otkud ti ideja da ti mogu pomoći - rekao je
Alesio osećajući navalu adrenalina, kao i uvek kad je bio suočen s
nekim iza zovom. Ali ovo je, ipak, drugačije. Želeo je da pomogne
bratu.
Odmerio je Nestora zaključivši da bore na njegovom čelu nisu
samo od besa.
- Zabrinut si. Zašto?
- Propao nam je ugovor s Klajnom.
- Žao mi je - i zaista je tako mislio.
Imao je i on uspone i padove, poznavao je razočaranje i
frustraciju kad posle mukotrpnog rada posao propadne. - Misliš da
je to tvoja greška.
- Hektor je, naravno, iskoristio priliku da me okrivi za to.
Pokušao je da poljulja poverenje članova odbora u mene. Treba
nam uspeh da poravnamo račune, nešto što će potisnuti propali
ugovor s Klajnom. Kako teku tvoji pregovori s Parksom?
Alesio se ukočio.
- Još se nismo dogovorili - odgovorio je oprezno.
- To je od početka bio rizičan posao.
7
Knjige.club
 Nestor se zavalio u stolicu. Njegov potcenjivački ton uznemirio
je Alesija, koji je planirao da privuče na svoju stranu Parksa,
vlasnika jednog od najstarijih i najuglednijih londonskih klubova
za gospodu. Njegov brat ne treba tako brzo da ga otpiše.
- Možeš mi verovati, Nestore. Naišao sam na busiju, ali srediću
to.
- Busiju?
- Parks ima portira i prolazak pored njega pokazao se kao...
izazov.
- Zar oni ne znaju ko si? Ime De la Kalderon trebalo bi da ti
otvori sva vrata.
Alesio se nasmejao. Nestoru je njihovo prezime važnije od
svega. Njihova majka je dalja rođaka španskog kralja.
- Zaboravljaš kakvu klijentelu Parks opslužuje?
Nestoru je bilo teško zamisliti da njihovo prezime nije
dovoljno za prolaz u te najviše krugove.
- Ako u glasinama koje sam čuo ima zrno istine, ne bi trebalo
da su toliko probirljivi i da im je ispod časti da se sretnu s tobom.
- Nije o glasinama reč. Informacija koju imam potiče iz
pouzdanog izvora i tačna je. Klub "Parks" je u problemima,
kockarski dugovi porasli su im do neba. Saznao sam to od njihovog
knjigovođe.
Zapravo, knjigovođa je sestra Alesiovog prijatelja Krisa, koja je
to prenela bratu, a ovaj je odmah nazvao Alesija.
Klub "Parks" bio je duže od jednog veka u posedu iste
porodice, ali dešavalo se da treća ili četvrta generacija vlasnika
odluči da proda porodičnu firmu. A Maksvelu Parksu hitno je
trebao novac i kad mu se ukaže dobra prilika, moraće da je
iskoristi. Klubovi u kojima je Alesio član kulturni su i prvoklasni,
ali "Parks" je u sasvim drugoj ligi, onoj, u kojoj igra svega nekoliko
klubova na svetu. Nestor je duboko uzdahnuo.
- Pretpostavljam da shvataš kakav bi utisak preuzimanje tog
kluba ostavilo na članove odbora.
Alesio je razumeo. Da, tako bi Nestor porazio Hektora i
povratio kontrolu nad upravnim odborom.

8
Knjige.club
 - Ja ću se pobrinuti za Parksovog vratara, a ti uredi da se
sretneš s Parksom, i to uskoro.
Alesio se promeškoljio. Nestor ga je zamolio za pomoć. Koliko
se to puta dosad desilo? Ne baš često. Ali sad je njegov brat pod
ogromnim pritiskom.
Pomislio je na prepreke, koje mu stoje na putu. A Parksov
vratar nije on, kao što je Nestor zaključio, već ona: vitka, atraktivna
plavuša, koja ga je nekoliko nedelja odbijala. Nije mu se dešavalo
da od neke žene ne dobije ono što želi, međutim, činilo se da je ova
potpuno imuna na njegov šarm.
Tri puta u dve nedelje hladno mu je u telefonskom razgovoru
objasnila da je gospodin Parks prezauzet, ali Alesio se nije dao
obeshrabriti. Naravno da će lakše obaviti posao ako se pojavi lično.
Odleteo je u London.
Izgleda da je obezbeđenje bilo upoznato s njegovim dolaskom.
Pošto nije bio član kluba, prišao mu je muškarac u tamnom odelu i
odveo ga je u čekaniocu, gde je čekao punih sat vremena i samo ga
je mahnita odlučnost zadržala da ne ode.
Alesio je odahnuo kad mu se konačno obratila mlada žena:
- Nemate zakazano, gospodine De la Kalderon.
Prvo je primetio njene sive, svetlucave oči. Ni sve drugo na njoj
nije bilo zanemarljivo, ali nije bila njegov tip. Previše rezervisana,
previše zakopčana i ukočena. Voleo je opuštene i slobodne žene.
- Zato što niste hteli da mi zakažete.
- I verujete da će se to promeniti zato što ste lično došli?
- Mislim da će gospodinu Parksu koristiti sastanak sa mnom, a
tu priliku vi po svaku cenu nastojite da mu uskratite.
Osmeh koji mu je uputila bio je... drugačiji od onih na koje je
navikao. Iz njega je izbijala oholost i s mukom prikrivano
nestrpljenje.
- Onda ću vam reći šta ja mislim, gospodine De la Kalderon.
Mislim da gospodina Parksa poznajem bolje od vas, pa mogu
proceniti šta je za njega korisno, a šta nije. Osim toga, mislim da
potcenjujete moju inteligenciju. Znam ko ste i znam zašto želite da
se sretnete s gospodinom Parksom. Dozvolite mi da odmah nešto

9
Knjige.club
razjasnimo i da tako uštedimo i vreme i trud: "Parks" nije na
prodaju.
Još se dobro sećao kako su joj se obrazi zarumenili. Zanimljivo,
pomislio je. Možda tinja vatra ispod te ledene fasade. Pružio joj je
vizitkartu, ali se ona povukla za korak. Činilo se da je uznemirena,
kao da je prekoračio nevidljivu granicu.
- Treba mi samo deset minuta s gospodinom Parksom.
- Zalud se trudite, gospodin Parks nije ovde.
- Onda nek me nazove kad se vrati. Ostaću još dva dana u
Londonu.
Uzela je vizitkartu, što ga nije baš umirilo. Ponovo mu se
osmehnula, hladno kao i ranije, ali je ovoga puta osetio nekakav
titraj u stomaku.
Zamislio je kako bi bilo poljubiti njene usne, pritisnuti je uz
hladni zid... Potrudio se da odagna te misli, jer su i njemu bile
šokantne.
Ustuknula je razrogačenih očiju, kao da mu je pročitala misli.
- Gospodin Parks cele sedmice neće biti ovde. Da sam na vašem
mestu, ne bih gajila nadu.
Potom se okrenula i žurno je izašla iz prostorije. Za trenutak je
opčinjeno gledao za njom. Bilo mu je jasno da ga je matirala, a to
mu se nikad ranije nije desilo.
Nestoru je zazvonio telefon i Alesio se prenuo iz razmišljanja.
Nestor je šakom pokrio slušalicu.
- Popričaj s Lusijom, rezervisala nam je sto za večeru. Ona će ti
sve objasniti, vidimo se u restoranu.
Ah, Lusija. To je ime sekretarice, ne Lola. Osim toga, nije
zapamtio ime zgodne brinete, s kojom je završio u krevetu, a sećao
se izvesne Engleskinje, koju bi pre oterao dođavola nego što bi
spavao s njom.
Neti...
Neti Parks je sedela za pisaćim stolom. Za trenutak joj se
zatamnilo pred očima i osetila je mučninu.
- Šta, dođavola...?

10
Knjige.club
 Obično nije tako reagovala na loše vesti. Neti je odavno naučila
da se nosi s razočaranjima i sve je prihvatala staloženo i mirno.
Međutim, sad je bila... uznemirena! Čelo joj je bilo orošeno znojem
i zarila je prste u naslon stolice.
Poželela je da zadavi svog oca... ili da mu saspe u lice sve što joj
leži na srcu. Ali ne, neće učiniti ništa slično. Iako je želela da da
oduška svojoj ljutnji i razočaranju, koji su u njoj rasli godinama,
nikad to nije uradila.
I ovoga puta učiniće ono što je uvek radila, što je morala da
uradi. Ostaviće svoja osećanja po strani i iskoristiće svu energiju
da popravi štetu. Reputacija "Parksa" mora ostati netaknuta.
Ako je tačno ono što je čula, Maksvel Parks prevazišao je sebe.
Sumnjala je da će joj ovoga puta poći za rukom da kupi ćutanje
umešanih. Njen otac je uvek pravio ispade, ali ovo... deda se
sigurno okreće u grobu, kao i pradeda...
Edvard Parks, Netin pradeda, imućan i poštovan član
britanskog visokog društva, osnovao je klub 1904. godine i od tada
su njime upravljali njen deda i otac Maksvel, koji nije imao muškog
naslednika, već samo nju, Neti. Čitav vek kasnije "Parks" je i dalje
ugledan klub za gospodu i jedan od poslednjih bastiona muške
prevlasti u Evropi. Članovi su bili industrijski magnati, šefovi
vlada, aristokrate. Neti se pitala kako bi ta gospoda reagovala kad
bi znala da je pedeset procenata kapitala njihovog omiljenig kluba
u rukama jedne žene.
Međutim, njen deda imao je dobar razlog da polovinu kluba
prepusti svojoj jedinoj unuci. Gordon Parks je bio svestan činjenice
da njegov nepouzdani sin nije u stanju da sam vodi klub.
Neti je za trenutak sklopila oči. Trebalo joj je vreme da o
svemu na miru razmisli. Zato se morala što pre rešiti čoveka koji je
sedeo naspram nje, i to brzo. Ustala je.
- Mislim da sad možete otići, gospodine Skiner.
Nagnuo je glavu cereći se.
- Šteta. Počeo sam da pronalazim zadovoljstvo u našem
razgovoru.
Neti se nije svidelo to kako je gleda. Kajl Skiner, poznati
londonski zelenaš, bio je dovoljno star da joj bude otac. Njegov

11
Knjige.club
pogled, međutim, nije bio nimalo očinski. Suknja i svilena bela
bluza na njoj bile su elegantne i konzervativne, nikako zavodljive.
Nije bilo ničeg što bi opravdalo taj njegov ispad.
- Završili smo - pokazala je na papir na stolu, s potpisom
njenog oca. - Toga što tiče, angažovaću advokata.
- Možeš i stotinu, srce. Važio je pre sedam dana kad je Parks
potpisao ovaj dokument, i važiće u narednih sedam dana kad
budem došao da naplatim dug. Oduvek sam želeo da budem član
ovog kluba.
Neti se naježila. Pomisao na to da Skiner puši cigaru rame uz
rame s prinčevima i premijerima i pije viski, bila je apsurdna.
Međutim, nije dopustila da se bilo šta primeti na njenom licu.
Skiner je u dobro skrojenom odelu i cipelama delovao kao ugledan
član društva.
Ipak, osećala je da je on opasan i uvrediti ga nije dobra ideja.
- Dug gospodina Parksa biće isplaćen do kraja nedelje.
Glas joj je zvučao sigurno i nadala se da je to opravdano. Ako
ne pronađe način da isplati očeve dugove u roku od nedelju dana,
pedeset procenata "Parksa" preći će u ruke Kajla Skinera. To se ne
smne dogoditi!
- Čini se da ste veoma sigurni u sebe, gospođice.
- Da, jesam.
- Da li vam je jasno da vaša izjava vredi mnogo više kad je
potkrepljena šefovom?
- Kao što sam vam objasnila, moj šef nije ovde - podsetila ga je.
Bila je srećna što se nije predstavila punim imenom kad je Skiner
pre dvadesetak minuta, nenajavljen, banuo i zahtevao da
razgovara s njenim ocem. Mislio je da je Neti pravnica i
asistentkinja gospodina Parksa.
Na silu se osmehnula.
- Moraćete se zadovoljiti onim što vam ja kažem. Mislim da
vam više ne mogu pomoći i moram da se vratim obavezama.
Skiner je ustao prišavši joj. Neti je prestala da diše.
- Gospodine Skiner...

12
Knjige.club
 - Kajl. Zaobidimo formalnosti. Naredne nedelje u ovo vreme
najverovatnije ću biti vaš novi šef, a ja preferiram opušten pristup
poslu.
Bilo joj je muka i borila se protiv poriva da pobegne. Pokušala
je da se pribere. Da, živela je u svetu muškaraca, ali joj je ovakvo
ophođenje bilo strano. Navikla se da bude nevidljiva, neprimetna.
- Sigurna sam u to da nikad nećete biti moj šef, nećete ni
kročiti ovamo dok god budem imala pravo glasa.
Znala je da je pogrešila što je to izgovorila. Skinerovo lice se
smračilo. Prišao joj je u trenu i nije imala vremena da reaguje.
Pritisnuo ju je uza zid. Obuzela ju je panika, vrisak joj se zaglavio u
grlu, ali se ipak borila.
- Sklanjajte ruke s mene ili ću pozvati obezbeđenje i za deset
sekundi ovde će vrveti od policajaca.
Trenutak je oklevao, pa se povukao za korak. Kolena su joj
popustila.
- Sedam dana, mlada damo. Onda ću doći po svoj deo - pokazao
je ugovor na stolu. - Naravno, to je kopija. Recite svom advokatu da
je original na sigurnom - potom je izašao.
Neti se sručila u stolicu, pa je uzela telefonsku slušalicu,
duboko je udahnula i okrenula broj svog oca.
Razgovor je odmah preusmeren na govornu poštu. Nije je to
iznenadilo. Besno je prekinula vezu. Šta je učinio? Pozajmio je
veliku svotu i dao je klub u zalog da bi učestvovao u partiji pokera.
I izgubio je. Sjajno! Nikakvo čudo što čitave nedelje nije mogla da
ga dobije. Kukavica se sakrila prepustivši njoj da, kao i uvek, vadi
fleke. Zašto i ne bi? Ona je brinula o svemu. Trudila se da njegov i
imidž kluba ostanu neumrljani. Njen otac je možda neodgovoran i
sebičan, ali nije glup. Konačno je imao koristi od kćerke, koju je
donedavno potpuno ignorisao.
Nije bilo neobično da Maksvel nestane bez reči. Kao dete
navikla je na njegove kratke, povremene upade u njen život. Rano
joj je postalo jasno da se on neprijatno oseća u njenom prisustvu
iako nije znala zašto.

13
Knjige.club
 Kad je odrasla, nadala se da će ih zbližiti zajednička briga o
"Parksu", ali već prve godine po dedinoj smrti bilo joj je jasno da se
njene nade neće ostvariti.
Neti je brinula o klubu, a on se provodio. Preuzela je sve na
sebe. Maskvel je tu i tamo navraćao, ali nikad nije sedeo za radnim
stolom duže od nekoliko minuta. Zašto bi brinuo o računima i
problemima kad može otići u salon i šarmirati goste? Neti nije
smetalo to što je već sedam godina bila figura iz senke. Znala je da
članovi kluba nisu spremni za nju. Ti muškarci nisu imali ništa
protiv žena saradnica, ali žene na visokim funkcijama... to je bilo
nezamislivo.
Neti je znala kakve promene treba da unese, ali morala je
taktično da ih sprovede. Odluka da klub otvori i ženama sačekaće
pravi trenutak... kojeg možda neće biti ako se Kajl Skiner dočepa
akcija njenog oca. Skinera neće moći da kontroliše.
Zamislila je šta će biti ako "Parks" završi u njegovim rukama.
Članovi će se razbežati i klub više neće postojati, bar ne onaj koji je
Neti želela da vodi. Skiner će ga pretvoriti u jeftinu, vulgarnu
kopiju. Dođavola!
Upravo joj je zato deda prepisao polovinu kluba: da spreči svog
sina da upropasti porodično naslede. A to bi se moglo desiti...
Ponovo je uzela telefon. Advokat firme nije imao dobre vesti.
- Žao mi je, Neti, ali ugovor s gospodinom Skinerom pravno je
obavezujući. Možda možete proglasiti Maksvela neuračunljivim u
vreme potpisivanja ugovora, ali ne postoji mogućnost poništenja
ugovorne obaveze.
- Zar baš ništa ne možemo učiniti?
- Morate isplatiti Skineru dug.
- Nemamo novca.
- Onda potražite investitora. Ubedite oca da proda svoj deo, a
vi zadržite pedeset procenata. Ali šta god da učinite, neka bude
brzo.
Neti je spustila slušalicu zamislivši se. Investitor... Sigurno
postoji član, koji želi udeo u omiljenom klubu. Trebalo bi ga
potražiti, situacija to zahteva. Ali problem je vreme, koje joj je
isticalo.
14
Knjige.club
 Šta god da uradite, nek bude brzo, odzvanjalo joj je u glavi.
Otvorila je fioku prevrćući po njoj dok nije pronašla ono što je
tražila. Spustila je vizitkartu na sto ispred sebe. Ime je bilo
odštampano crnim slovima na beloj pozadini.
Alesio de la Kalderon. Prvo je posle njihovog kratkog susreta
htela da je baci, ali se predomislila i gurnula ju je u fioku. Nije joj
bilo drago da to prizna, ali taj Alesio izbacio ju je iz ravnoteže. O,
dobro je ona znala takve tipove! Šarmantan, zgodan i talentovan
da ljude rečima vrti oko malog prsta. Pri čemu... reći samo da je
zgodan, bilo je potcenjivanje. Alesio de la Kalderon je zanosan!
Visok, tamnokos i maslinaste puti, zračio je neverovatnom
energijom i samopouzdanjem.
Gotovo da se i ona upecala... Brzo se odmaknula od njega, ali
ne zato što joj je bio odbojan. Naprotiv, bio joj je veoma privlačan.
Zavalila se u fotelju sklopljenih očiju. Ako treba da bira između
Kajla Skinera i Alesija de la Kalderona, jasno je ko je manje zlo.
Alesio je, kao i ona, pripadnik ugledne porodice i zna šta je posao.
Malo je istraživala po internetu, gde je pročitala brojne članke
o njegovim ljubavnim avanturama, ali i pohvale njegovih
sposobnosti kao arhitekte i poslovnog čoveka. Uzela je telefon i
ukucala broj s vizitkarte.
- Da?
Grlo joj se stisnulo i ni reč nije mogla da izgovori.
- Halo? Ko je to? - nestrpljivo je upitao.
- Gospodin De la Kalderon?
- Da.
- Dobro jutro, nisam... - zastala je pomislivši da bi mogao biti
na bilo kojem kraju sveta. Da li ga je prekinula za večerom? Ili je
već u krevetu i... Pokušavala je da se pribere, obrazi su joj goreli.
Duboko je udahnula.
- Žao mi je. Verovatno vam smetam...
- Neti?
- Impresivno, gospodine De la Kalderon.
- Alesio. Imate vrlo prijatan glas. Neti je zakolutala očima.
Alesio je šarmer.

15
Knjige.club
 - Gospodin Parks želi da razgovora s vama. Zainteresovani ste?
- Naravno.
Nije oklevao, a to je dobar znak.
- Sutra, u devet ujutro. Odgovara li vam?
- Da.
- U tom slučaju, radujem se našem susretu, gospodine De la
Kalderon.
- Alesio. I ja se radujem što ću vas opet videti, Neti.
Naježila se od prizvuka u njegovom glasu.
- Draže bi mi bilo da me zovete gospođica Parks.
Tišina. Da situacija nije bila toliko ozbiljna, nasmejala bi se.
Ovako, spustila je slušalicu da ne bi reagovala nepromišljeno.
Bacila je pogled na sat. U roku od dvadeset četiri sata mora
pronaći oca.

16
Knjige.club
 2. poglavlje

Alesio nije verovao u Božju pomoć. Jedan jedini put obratio se

Bogu, ali je On tada ćutao. Zato se oslanjao isključivo na sebe. Pa
ipak... Juče se zapitao postoji li viša sila, koja upravlja ljudskim
sudbinama. A sad se osećao kao da je dobio džekpot. Kako inače
objasniti situaciju u kojoj ti padne s neba ono što ti najviše treba?
- Pedeset jedan procenat - čvrsto je rekao.
Slušao je kako dvojica muškaraca i jedna žena teško dišu.
Alesio se usredsredio na ženu. Gospođica Neti Parks. Pomislio je
da je ona samo kćerka Maksvela Parksa, ne i suvlasnica kluba.
Kakvo iznenađenje!
- Ne dolazi u obzir! - odbrusila je. Alesiov advokat nagnuo se
prema njoj.
- Razumemo da ste u teškoj situaciji, gospođice Parks.
- Nije reč o vašem razumevanju za našu tešku situaciju. Mislim
da gospodin De la Kalderon iz toga želi da izvuče korist.
- Neti... - porodični advokat Parksovih spustio je ruku na njeno
rame. - Hajde da čujemo šta nude.
Alesio je primetio da je stisnula nežne šake pomislivši da ne bi
bio iznenađen ako bi ona odalamila svog oca. I ne bi joj to zamerio.
Alesio i njegov advokat slušali su u neverici advokata
protivničke strane dok je pred njih iznosio činjenice. Zatim je
Maksvel Parks ponudio svoj udeo od pedeset procenata kluba po
fer ceni.
Trajalo je kraće od sata da se obe strane usaglase. Parks je bio
u nezavidnoj situaciji, a Alesio i njegov advokat nisu oklevali da to
iskoriste. Međutim, ponuda koja je ležala na stolu nije mu
odgovarala. Alesio je želeo većinski paket, jer je to značilo kontrolu
nad klubom. Možda se to ne sviđa gospođici Parks, ali ako je njoj i
njenom ocu potrebno brzo rešenje, moraće da pristane na njegov
uslov.
- Razumem vašu situaciju - rekao je gledajući je u oči dok je
njenog oca namerno ignorisao. Prema Maksvelu Parksu nije

17
Knjige.club
osećao nimalo sažaljenja. Čovek se ponašao bezobzirno i
neodgovorno. I Alesio se upuštao u rizik ako se to isplatilo. Bog
zna da nije svetac, ali davno je naučio da se ne treba kockati ako ne
možeš sebi priuštiti da izgubiš.
- Složićemo se da nemate mnogo izbora. Treba vam brzo
rešenje problema, a to vam nudimo.
- Zahtevati 51 procenat nije rešenje, već preuzimanje -
odgovorila je Neti. Obrazi su joj bili rumeni od besa. Plavu kosu
pokupila je u punđu i bila je zakopčana do grla, kao i prvi put kad
su se sreli. Danas je Alesio primetio da nije samo zgodna... već i
lepa. Pogledao je njene usne prisetivši se kako se nadmoćno
smešila, a on poželeo da je poljubi.
Danas se ne osmehuje, ali su njene čulne usne ipak privlačne.
Ispravio je ramena. Požuda ne sme da utiče na ishod ovog
sastanka. Nije želeo da izgubi glavu zbog ove žene. Uostalom,
London nudi bezbrojne mogućnosti, pronaći će lepu ženu s kojom
će proslaviti uspeh. Za to mu nije potreban kaktus u ljudskom
obličju, koji sedi naspram njega.
- Molim vas da me ispravite ako grešim, gospođice Parks, ali
kako kaže vaš advokat, za šest dana morate isplatiti očev dug.
Neti je pogledala u svog oca. Delovao je besprekorno u
tamnoplavom odelu, glatko izbrijane brade. Ipak, imao je tamne
podočnjake i kad god je pogledao kćerku, Alesiju se činilo da u
njegovim očima vidi kajanje i stid.
- To je tačno.
- Onda vam nudim dve mogućnosti. Možete odbiti moju
ponudu i ja ću odmah otići. Ili mi prodajte jedan procenat svog
udela uz pedeset procenata udela vašeg oca i zaključićemo posao u
roku od četrdeset osam sati.
- Tek tako?
- Nema vremena za duge pregovore, zar ne?
- Radoznala sam, gospodine De la Kalderon. Zašto vam je
"Parks" toliko važan? Vašim klubovima ide sasvim dobro, ali ne
igramo u istoj ligi. Naš ugled zasnovan je na prestižu i tradiciji, a
klijentela nam je veoma obrazovana i ugledna. Nismo poligon za
nove bogataše.

18
Knjige.club
 - Uveravam vas da neću preduzeti ništa što bi naškodilo
dobrom glasu vašeg kluba.
Otvorila je usta da nešto kaže, ali ju je advokat preduhitrio:
- Naravno da je gospođici Parks stalo do toga da održi dobar
glas i tradiciju kluba. Pošto je ovo klub za gospodu, koja neguje
konzervativne vrednosti, članovi ne znaju da je gospođica Parks
vlasnik polovine kluba. Pošto smo to razjasnili, želim da naglasim
koliko je gospođica važna za "Parks". Ukoliko prihvati da bude
manjinski vlasnik, želimo garancije da joj je posao osiguran.
Alesio je nagnuo glavu u stranu pogledavši Neti.
- Naravno. Nema razloga da vas pomerim s te pozicije.
Na parčetu papira zapisao je broj telefona svog advokata
gurnuvši ga preko stola.
- Znači, dogovoreno - rekao je Alesio ignorišući uzdah svog
advokata.
Svi su gledali u Neti, Alesio je čekao. Konačno mu je pružila
ruku.
- Čestitam, gospodine De la Kalderon.
Ustao je prihvativši njenu ruku. Očekivao je da bude hladna,
međutim, bila je topla, i to ga je pogodilo kao udar groma. Zenice
su joj se raširile, kao da je i ona osetila nešto neočekivano. Brzo je
povukla ruku.
- A sad, izvinite, razgovaraću s našim knjigovođom i reći ću mu
da vam pripremi knjige.
- Hvala. Neti?
- Da?
- Možete me zvati Alesio.
Neti je ušla u toalet pustivši hladnu vodu preko ručnih
zglobova. Bilo joj je toplo i nije razumela šta se dogodilo. Zašto ju
je Alesio de la Kalderon toliko pomerio? Dok je bila s njim u istoj
prostoriji... temperatura joj je rasla, a kad joj je stisnuo ruku, koža
joj je bridela, kao da se uhvatila u strujno kolo.
Obrisala je ruke i spustila se na klupicu pored sušilice za ruke.
Da li je dobro učinila? Sklopljenih očiju masirala je slepoočnice.
Kakav je izbor imala? Alesio de la Kalderon ili Kajl Skiner.

19
Knjige.club
 Zar je to izbor? Učinila je ono što je morala. Za manje od dva
dana pedeset jedan procenat porodičnog kluba biće u vlasništvu
imperije "Kalderon".
Žao mi je, deda...
Obrisala je suze. Bar se Maksvel konačno pojavio. Nije znala da
li ga je na to navela griža savesti ili četiri poruke, koje mu je
ostavila na sekretarici. Izgledao je užasno, kao da danima nije
spavao. Verovatno i nije. Zašto bi njemu bilo bolje nego njoj?
Pristao je da proda svoj deo.
Trebalo joj je nekoliko minuta da shvati zašto se sad ovako
oseća. Klub je bio jedino što ju je još povezivalo s ocem, a sad je i ta
veza prekinuta. Brzo je ustala. Neće sad postati sentimentalna.
Duboko je udahnula, pa je izašla iz toaleta uputivši se u
knjigovodstvo.
Kancelarija je bila prazna. Prišla je Marši, koja je sedela za
pisaćim stolom.
- Znaš li gde je Džeremi?
- Javio je jutros da je bolestan. Uzdahnula je. To nije dobra vest.
Džeremi je jedan od retkih u "Parksu", kojima je verovala. I pored
advokata Reja Kartera jedini koji je znao za Maksvelovu kockarsku
zavisnost.
- Mogu li ja nekako pomoći?
- Imaš li pristup računima i knjigama?
Marša je klimnula glavom. Neti je istrgnula list iz bloka
ispisavši listu.
- Molim te da skineš ove podatke na fleš i odnesi ga našim
gostima u salu za sastanke.
- Gospodinu De la Kalderonu? Neti se trudila da ignoriše iskre
u Maršinim očima.
- Da. Molim te, pobrini se za osveženje i ručak. Hvala ti, Marsa.
Sad ne bih želela da me uznemiravaju. Ukoliko gopodinu De la
Kalderonu ili njegovom advokatu nešto zatreba, obavesti me.
Potom je otišla u svoju kancelariju i sela je za pisaći sto da
sabere utiske.

20
Knjige.club
 Sat kasnije stajala je pored prozora, odsutno zagledana na
ulicu. Tek ju je kucanje vratilo u realnost.
- Uđi! - dobacila je misleći da je to Marša.
Međutim, bio je njen otac. S rukama u džepovima stajao je
neko vreme nepomično, a onda se nakašljao.
- Advokati se dogovaraju o poslednjim detaljima. Rej će ti
doneti nacrt.
- U redu - rekla je, iako ništa nije bilo u redu. Maksvel je gledao
nekud mimo nje. Oduvek je to radio.
- Ako ti više nisam potreban... idem i vratiću se kad ugovor
bude spreman za potpis.
Ako ti više nisam potreban... Zamalo se naglas nasmejala.
Naravno da joj sad nije potreban. Kad je bila mala, trebao joj je, ali
tada nije bio uz nju. Potom je naučila da brine o sebi.
- Šta ćeš sad raditi?
- Ne znam.
Neti se nije sećala da je ikad videla Maksvela tako potištenog.
- Imaš li još stan u Najtsbridžu? Ili je možda i to prokockao?
Kao i sve drugo uključujući kuću, u kojoj je Neti provodila vikende
i raspuste kad se vrati iz internata.
Klimnuo je glavom i osetila je olakšanje što joj otac bar nije
beskućnik.
Okrenuo se da pođe i Neti je doživela flešbek: šest joj je godina,
a tata je ostavlja u velikoj kući s dedom, strogom guvernantom i
duhom njene majke.
- Zar me je zaista bilo toliko teško voleti?
Reči su joj skliznule s usana pre nego što ih je postalo svesna.
Maksvel je zastao i napola se okrenuo prema njoj.
- Molim?
- Da li si je voleo?
Igrala se ogrlicom oko vrata posmatrajući ukočenog oca. Nikad
nije pričao o svojoj ženi, koja je umrla rađajući njegovo jedino dete.
- Tvoja majka... - prestala je da diše očekujući nastavak, ali on
je odmahnuo glavom. - Žao mi je - promrmljao je i napustio
kancelariju.
21
Knjige.club
 Otišao je...
Kao i toliko puta dosad. Grlo joj se osušilo, a oči ovlažile. Neću
se sad rasplakati! Odlučno se vratila za sto i otvorila je laptop.
Prošlo je mnogo vremena otkad je poslednji put plakala. I sigurno
sad neće početi.
Alesio je bacio jaknu preko naslona fotelje u bivšoj kancelariji
Maksvela Parksa, a laptop i dokumente odložio je na sofu.
Naravno da je mogao raditi za pisaćim stolom, ali mu se to
činilo neprimerenim dok se ne završi preuzimanje.
Pogledao je na sat. Advokati dugo dogovaraju detalje ugovora.
U nekoliko navrata poželeo je da porazgovara s Neti, ali je svaki
put odagnao taj impuls. Prilikom jutrošnjeg sastanka osetio je
veliku napetost među njima i bilo je razumno da malo iskuliraju.
Telefon mu je zavibrirao i izvukao ga je iz džepa. Nestor mu je
poslao poruku: "Dobar posao. Razgovaraćemo kasnije."
Alesio se namrštio spustivši telefon na sto. Ipak je očekivao
više oduševljenja, ali Nestor nije čovek koji se prepušta
osećanjima.
Otvorila su se vrata kancelarije i Alesio je podigao glavu. Neti...
Iz očiju su joj iskakale varnice, teško je disala, kao da je trčala.
- Ko vam je dozvolio da koristite ovu kancelariju?
- Vaš otac. Da li je to problem? - ustao je zavukavši ruke u
džepove.
Podigla je ruku u kojoj je držala nekakav papir.
- Ovo je problem. Možete li mi objasniti?
Pogledao je papir. Bila je to poslednja verzija ugovora s unetim
ispravkama. Bilo mu je jasno koje su tačke pobudile njeno
nepoverenje. Prošao je pored nje zatvorivši vrata.
- Ne želimo da svi čuju o čemu pričamo, zar ne?
Uzela mu je papir iz ruke.
- Za promene u poslovanju potrebna je jednoglasna odluka
svih deoničara.
Alesio ju je ćutke posmatrao. Za trenutak su oboje bili kao
opčinjeni. Neti je uzmaknula za korak spotaknuvši se, ali Alesio ju

22
Knjige.club
je u poslednji tren obgrlio i privukao sebi. Papir je pao na pod.
Osećao je pritisak njenih dojki i nagnuo se...
- Stani!
Prenula ga je ta jedna jedina reč i povukao se. Obrazi su joj se
užarili, isprekidano je disala. Sa zadovoljstvom je zaključio da je
privlačnost obostrana.
- Pustite me.
Iako je njegovo telo protestovalo, Alesio je učinio kako je rekla.
Pustio ju je uzmaknuvši za nekoliko koraka, a ona je podigla papir.
- Da li uvek ovako rešavate probleme s poslovnim partnerima?
Poljubite ih? - glas joj je bio leden.
- Samo ako su zgodni - odgovorio je uz šarmantan osmeh.
- Niste duhoviti, gospodine De la Kalderon.
- Mislio sam da smo se dogovorili da me zovete imenom.
- A ja sam mislila da ste ozbiljni u vezi s ovim poslom.
- I jesam.
- Zašto ste onda promenili uslove ugovora?
- Želeli ste da odlučujete o dnevnim poslovima i spreman sam
da vam izađem u susret. Zato sam smatrao da ne moram tražiti
vašu saglasnost za male promene.
- Male? Organizacija kluba ne može se nazvati malom
promenom, to je osnova, uređuje sve ono što je našim članovima
važno: pravila ponašanja, dres kod, članstvo... O tome je reč, zar
ne? Želite da članovi vaših klubova mogu da uskoče?
- Ne, ali želim da promenim uslove učlanjenja.
- Zašto?
Zato što je to dobra prilika da se suprotstavi igrama moči iza
leđa njegovog brata. Nestorov protivnik Hektor verovao je da se
lojalnost onih koji ga podržavaju može kupiti, i pritom je prevideo
činjenicu da su i oni proračunati i pokvareni, kakav je i on. A Alesio
je želeo da ponovo uključi Nestora u igru.
I šta je bolje od članstva u klubu, u kojem će pušiti cigaru rame
uz rame s najmoćnijim ljudima sveta? Zato Alesio mora ukloniti
sve moguće prepreke.

23
Knjige.club
 - Ovde piše da se protokol za izbor novih članova nije menjao
duže od šezdeset godina. Mislim da su te izmene neophodne - uzeo
je kopiju ugovora sa stola.
- Ne možete ušetati ovamo i menjati pravila. Članovi moraju da
budu obavešteni o takvoj odluci. A oni koji sede u glavnom odboru
pravi su fanataci tradicije. Neće biti lako njih ubediti.
- Mislite na lorda Hanovera? Fin momak, koliko sam mogao da
zaključim iz našeg razgovora.
- Pričali ste s njim?
- Kratko. Dogovorili smo se da u četvrtak zajedno ručamo.
- Ne verujem vam!
Uzeo je mobilni telefon i ušao u kontakte.
- Želite li da razgovarate s njegovom sekretaricom?
- Dobro, verujem vam. Ali čemu žurba? Ugovor još nismo
potpisali.
- Hoćete da kažete da ga nećete potpisati?
- U ovakvoj formi, neću.
- Zaboravili ste da postoji dobar razlog što ste me juče pozvali?
- Znači, dogovor otpada?
- Da.
Zadrhtala je od odlučnosti u njegovom glasu. Duboko
uzdahnuvši, pogledala je kroz prozor, što mu je omogućilo savršen
pogled na njenu pozadinu, na duge noge, uspravna leđa, elegantan
vrat... Kosa joj je bila pokupljena u punđu, ali se nekoliko
pramenova oslobodilo, meko padajući na njeno lice. Nosila je crne
pantalone i zadnjica joj je bila spektakularna.
Okrenula se.
- Ukoliko pristanem, želim da mi nešto učinite.
- Slušam.
- Dajte mom ocu protokolarnu poziciju u upravnom odboru i
skromna mesečna primanja.
Zabezeknuto ju je pogledao.
- Vaš otac je ugrozio budućnost kluba, a vi želite da ga
nagradite tako što ćete mu dati poziciju i platu?

24
Knjige.club
 Da li je ona budala ili je samo preterano brižna? Bes je rastao u
njemu. Oproštaj je nešto što se mora zaslužiti, a većina toga što je
njen otac učinio, zapravo je neoprostivo. Alesio je to znao bolje od
bilo koga.
Prekrstila je ruke na grudima.
- Moj otac ne može nestati iz kluba bez traga i glasa. To će
pokrenuti znatiželju. Da bi sačuvao ugled, mora se i dalje ovde
redovno pojavljivati.
- Dakle, stalo vam je do kluba, ne od oca.
- Naravno. "Parksu" je potrebna stabilnost i samo mi je to
važno u ovom trenutku.
Gotovo joj je poverovao. Ipak, u njenom glasu osetio je notu
potištenosti. Pomisao na to da Neti i dalje brine o svom ocu još
jače ga je naljutila. Pa ipak, to što je rekla nije bilo bez osnova.
Stabilnost kluba je prioritet.
- Dakle, dobro, pozicija može, ali bez plate.
Stisnula je usne. Pošto je nekoliko trenutaka ćutala, upozorio
ju je:
- Treba vam ovaj ugovor, Neti.
Kao i njemu, ali ona to ne mora da zna. Duboko je uzdahnula.
- U redu. Hoće li biti još iznenađenja?
Pomislio je na indiskretnog knjigovođu, ali je zaključio da sad
nije pravi trenutak da to spomene.
- Ne.
Klimnula je glavom i izašla napolje. Nije mu promaklo da ga je
zaobišla u širokom luku.

25
Knjige.club
 3. poglavlje

Ugovor su potpisale sve tri strane u pola sedam naveče, jer je

Maksvel kasnio. Nije bio pijan, ali se osećao na alkohol. Po
Alesiovom namrgođenom licu bilo je jasno da je to primetio.
Netin puls se ubrzao kad se potpisala na dokument. Čim je to
obavila, zbrisala je. Maksvel je pošao za njom.
- Mesto u upravi... ja... ne znam šta da kažem.
- Dovoljno je hvala - uzvratila je. Potajno se nadala da će je
zagrliti. Glupa, naivna, devojko! Kad ju je otac zagrlio? Sutradan joj
se to činilo beznačajnim.
Kad je čula kucanje po vratima, uspravila se u stolici odmerivši
gomilu papira na radnom stolu. Došla je u kancelariju u sedam i
dva sata kasnije ništa nije uradila.
- Slobodno! - doviknula je.
Želela je da mrzi Alesija de la Kalderona... njega i reakciju svog
tela na njegovu blizinu. Svaki put kad je bila u njegovom društvu,
bilo joj je vruće i osećala je čudan nemir.
Na sreću, juče se na vreme pribrala i nije mu dopustila da je
poljubi. Ipak, nije mogla poreći da je u jednom ludom trenutku to
poželela. I ništa nije pomoglo da zaboravi.
- Dobro jutro - zvuk njegovog glasa dotaknuo je nešto duboko
u njoj.
Osmehnuo se, a ona je bezuspešno ignorisala leptiriće u
stomaku.
- Dobro jutro. Stigli ste pola sata ranije - grubo je uzvratila
pogledavši na sat.
Prethodne večeri predložila mu je da se u pola deset nađu na
sastanku s menadžerima sektora i pođu u obilazak kluba ukoliko
je zainteresovan za razgovor sa svima ponaosob.
Seo je na stolicu naspram nje. Na istoj stolici sedeo je Kad
Skiner pre samo dva dana...
- Imate lepu kancelariju - zaključio je.

26
Knjige.club
 - Hvala - kancelarija je zaista bila lepa, uređena po njenom
ukusu i u njoj se osećala kao kod kuće. - Nadam se da će tako i
ostati.
- Lepa?
- Moja.
- Vaš posao je siguran, Neti.
Neti je želela da mu veruje, ali je naučila da bude sumnjičava.
- Ugovorila sam sastanak sa šefovima sektora u devet i
trideset. Da li vam treba još nešto?
- Moram da otpustim vašeg računovođu.
- Molim?!
- Džeremija Tarnera.
- Znam mu ime. I nije mi jasno zašto želite da ga otpustite.
- Nije osoba od poverenja.
- Džeremi je duže od trinaest godina u "Parksu" i bezuslovno
mu verujem.
- Grešite.
- Kako to znate?
- Znam da je Džeremi Tarner pre nekoliko nedelja u jednom
koktel-baru s nekim razgovarao o finansijskim problemima vašeg
oca.
Duboko je uzdahnula. Džeremi se napio? I širio je informacije?
- Kome je rekao?
- Nije važno.
- Želim da znam.
- Jednoj mojoj poznanici.
Poznanici? Ili ljubavnici? Iz razloga koje sebi nije mogla
objasniti, ta misao bila joj je nepodnošljiva. Pokušavala je da shvati
zašto bi Alesio ovo rekao ako nije istina i ništa joj nije padalo na
pamet. Zato je morala priznati da je, na neki užasan način, sve to
imalo smisla.
Odavno se nije osećala tako izdanom. Tačno je da ona i
Džeremi nisu bili u kontaktu van posla, ali smatrala ga je
korektnim kolegom, čak poverenikom.

27
Knjige.club
 - Razgovaraću s njim.
- Ne. Tarner odlazi.
- Ima pravo makar da pokuša da se odbrani!
- Njegova strana priče potpuno je nevažna. Odao je informacije
svog poslodavca nepoznatoj osobi. To je neoprostivo.
Alesio je ustao, a Neti je prvi put videla nemilosrdnog
poslovnog čoveka, koji se krio iza šarmantne fasade. Trebalo bi da
je odbije njegova arogancija, ali joj je srce poskočilo.
- Moram verovati ljudima koji rade za mene. U poslovnom
svetu nema mesta za samilost, Neti. Niko ne zaslužuje drugu
šansu.
Zvučao je toliko ubedljivo da Neti nije sumnjala u to da zaista
tako misli.
- Dakle...
- Otpustite ga ili ću ja to učiniti.
Potom je otišao. Zagnjurila je lice u šake. Kad se jutros
probudila, rekla je sebi da će ovo biti dobra nedelja. A sad...
Na kraju, Neti je bila pošteđena toga da Džeremiju uruči otkaz,
sam je to učinio. Čim je Neti ušla u njegovu kancelariju rekavši mu
šta je saznala, sve je priznao, spreman da snosi posledice. Osetila
je sažaljenje, ali joj je njegovo priznanje vezalo ruke. U ovim
okolnostima nije mogla očekivati milost od Alesija. I morala je
priznati da je on u pravu. Možda je isuviše lako opraštala.
Koliko je puta izvukla oca iz neprilika samo da bi se on ponovo
u njih uvalio? Zastala je pred njegovom kancelarijom... da li je već
Alesiova? A nadala se da će jednoga dana biti njena... Da li je on tu?
Nije ga videla od sastanka s rukovodiocima sektora, a prošlo je tri
sata. Duboko udahnuvši, pokucala je i ušla.
Ugledavši ga za dedinim stolim od mahagonija, obuzeo ju je
bes. Alesio je bio potpuno opušten, kao da ima sva prava ovoga
sveta da bude tu, a to što je zaista tako, činilo je stvari još gorim.
Zatvorila je vrata za sobom odmerivši ga dok se približavala
pisaćem stolu. Bio je u košulji, koja je naglašavala njegova široka
ramena i snažno, dobro građeno telo, a takvu slobodu je prema
statutu kluba mogao da uživa samo u četiri zida sopstvene
kancelarije.
28
Knjige.club
 - Džeremi je otišao.
- Sedite, molim vas.
- Ne, samo sam došla da vam kažem...
- Sedite, Neti - ponovio je i učinila je to.
Ustao je i iz regala uzeo dve čaše i bocu, pa im je nasuo viski
njenog oca.
- Prvi put ste nekoga otpustili?
- Nisam ga otpustila. Sam je dao otkaz. Zašto pijemo?
- Zato što izgledate kao da vam treba piće.
Prostrelila ga je očima. Zar on pokušava da je uteši? Ili da
spreči navalu emocija u njoj? Uzela je čašu i otpila gutljaj. Onda se
namršitila osetivši da joj grlo gori.
- Bolje?
- Ne baš.
Iako je morala priznati da joj je prijala toplina, koja joj se širila
po stomaku. Pogledala ga je. Njegove oči podsećale su je na
topljenu čokoladu. Nakašljala se.
- Pretpostavljam da ste tokom karijere otpustili mnogo ljudi.
- Troje, da budem precizan. Verujte mi, to me nimalo ne raduje.
Pa imaju bar nešto zajedničko. Setila se njegovih jutrošnjih
reči. "Ne zaslužuje svako drugu šansu". Da li su takvi stavovi
zasnovani na ličnom iskustvu?
- Neti?
- Molim?
- Ovde imate dobar, motivisan, profesionalan tim. I ljudi vas
poštuju.
- Hvala. Zaista su svi veoma posvećeni. Neke od njih zaposlio je
još moj deda.
A Neti se zaista borila da pridobije njihovo poštovanje. Bila je
mlada, ali se već posle tri godine od dedine smrti probila do visoke
pozicije. A počela je od najniže radeći u svim sektorima. Dokazala
je da je ozbiljna i da želi da upozna posao od dna do vrha. Niko joj
nije mogao prebaciti da se oslanjala na svoje prezime. Čak je i njen
deda, koji nije bio sklon pohvalama, bio ponosan na njen uspeh.
Naravno, bilo bi mu draže da se udala za uglednog čoveka i da mu
29
Knjige.club
je rodila praunuka, koji bi jednoga dana nastavio posao. Čak je
promenio testament nadajući se takvom ishodu.
Uzalud se mučio. Neti nije nameravala da dopusti da joj život
kontroliše klauzula u ugovoru. Alesio je opet počeo da priča i
pokušavala je da se usredsredi na to. Šta nije u redu s njom? Jedna
čaša viskija i već je izbačena iz koloseka. Ili je to nešto u vezi s
čovekom koji je sedeo naspram nje?
- Moj šef finansija izabrao je ljude koji će se za prvo vreme
baviti knjigovodstvom - rekao je.
- U redu, hvala.
- Imam dobre kontakte s vodećom agencijom ovde, u Londonu.
Mejlom ću vam poslati informacije. Obavestite me kad počnete da
birate osoblje.
- Razumem.
- I u petak planirajte vreme za večeru.
- Da... Molim?
- Večera.
- S kim?
- Sa mnom. Da li je to problem? Da. Postoji čitav spisak razloga
za to. Čak i profesionalna saradnja s njim zahteva izvesnu žrtvu i
pojačanu samokontrolu, a van kancelarije... znala je da nema
nikakvu šansu da odoli njegovom šarmu.
- Mislila sam da planirate povratak u Njujork do kraja nedelje.
- Baš želite da me se rešite, Neti?
- Ne, naravno, ali znam da imate mnogo obaveza svuda po
svetu, pa pretpostavljam da se ne zadržavate dugo na jednom
mestu.
- Ne, osim ako mi nešto privuče pažnju.
Zatreptala je. On priča o ženama! Nije znala otkud joj to, ali
znala je. Možda po iskrama u njegovim očima, zbog kojih joj se
učinilo da je baš ona privukla njegovu pažnju.
- Nisam sigurna da li je večera dobra ideja. Juče... - uzvrpoljila
se, bilo joj je vruće. Očekivala je da on bez dužeg objašnjenja shvati
o čemu je reč.
- Juče...?
30
Knjige.club
 - Juče ste me zamalo poljubili. Čim je to izgovorila, poželela je
da je prećutala, jer je sad bilo jasno da je o tome razmišljala, a to će
još jače podstaknuti njegov ego. Pa naravno da je o tome
razmišljala! Time je sve bilo teže, uključujući i ovaj razgovor. Za
razliku od nje, Alesio je bio sasvim opušten.
- Mi smo poslovni partneri i u vezi smo...
- Poslovnoj! - uskočila mu je u reč.
- Da. I bila bi mnogo bolja kad bismo se rešili napetosti koja
lebdi među nama.
Da li to znači da više neće pokušati da je poljubi? Trebalo je da
bude srećna zbog toga, ali ta misao ju je deprimirala. Ignorišući
oprečna osećanja, rekla je:
- Tako što ćemo otići na večeru?
- To je dobra prilika da popričamo rasterećeni obaveza... I da se
bolje upoznamo.
- Možemo pričati i ovde.
- Ili možemo da zaboravimo na posao i da pojedemo ukusan
obrok. Pružite mi priliku da vas odvedem u jedan svoj klub. Ko zna,
možda će vam se čak dopasti.
Osmehnuo se, na šta se trgnula osetivši se pomalo krivom. Nije
se baš pohvalno izrazila o njegovim klubovima. A ukoliko je
iskrena prema sebi, pomalo je radoznala. Za njegove klubove priča
se da su nenadmašni u luksuzu. Najpoznatije filmske i pevačke
zvezde bukirale su termine godinu dana unapred da bi u njegovom
čuvenom klubu u londonskom Vest Endu organizovale proslave.
A njegov najnoviji projekat u Parizu još je glamurozniji i
ekskluzivniji.
Provukao je prste kroz kosu. Ostala je bez argumenata, bar
onih smislenih. Reći mu da ne može otići na večeru s njim zato što
su joj hormoni poludeli, ne dolazi u obzir.
- U redu, poslovna večera - pristala je.
Pokušavaće da održi pristojan razmak među njima. Posle toga
on će otići u Španiju, Dubai, Njujork... i Neti će moći da nastavi da
vodi "Parks".

31
Knjige.club
 Dva dana kasnije Neti je stajala pred ogledalom u kupatilu
nanoseći poslednji sloj maškare. Zatim se odmaknula i kritički je
odmerila svoj odraz u ogledalu. Mnogo je vremena prošlo otkad je
poslednji put uložila ovoliko vremena i truda u svoj izgled.
Elegantna, ali ne preterano upadljiva haljina lepo je pratila
njene obline i dosezala joj je do kolena. Tamnoplavi materijal
laskao je njenom tenu.
Potom je nanela malo sjaja na usne. Našminkala se jače nego
obično, naglasivši sive oči toplim tonovima. Za frizuru nije bila
sigurna. Kosa joj je negovana, ali kovrdžava i divlja. Mogla bi je
pokupiti u pundu, kao kad se sprema za posao. Otvorila je fioku da
uzme ukosnice kad se oglasilo zvono na vratima. Pogledala je na
sat: šest i pedeset. Alesio je poranio deset minuta.
Brzo je obula tamnoplave sandale s visokom potpeticom i
krenula prema vratima. Njen stan je na poslednjem spratu
trospratne viktorijanske vile. Zamolila je Alesija da joj pošalje sms
kad bude ispred kuće, pa će ona sići... Možda nije Alesio, već
komšija? Duboko je udahnula i otvorila vrata. Zaboravila je da
ispusti vazduh kad ga je ugledala. Bio je... Izgledao je neverovatno.
Visok i snažan, sav u crnom. O, nije se ni obrijao, imao je bar
trodnevnu bradu. Delovao je opušteno i opasno... izazovna
kombinacija, od koje su joj klecala kolena, a krv ključala.
Zastala je u dovratku primetivši da i on nju odmerava, a po
sjaju u njegovim očima bilo je jasno da mu se sviđa ono što vidi.
Osetila je da joj telo gori.
Ovo je samo poslovna večera, podsetila je Neti sebe, ali nije
pomoglo. Pogled mu se zaustavio na njenim divljim, plavim
kovrdžama, koje je bezuspešno pokušavala da obuzda. Zato je na
poslu uvek imala strogu pundu.
- Pomalo je... divlja. Upravo sam htela da je pokupim u punđu
kad ste pozvonili. Dajte mi samo minut... - izvinjavala se.
Alesio ju je uhvatio za ruku.
- Ne, kosa vam je divna.
Srce joj je poskočilo, a njegov dodir pojačao je vrućinu u
njenom telu.
- Zapravo je noćna mora.

32
Knjige.club
 Prešla je preko komplimenta iako mu se potajno obradovala.
Pustio ju je, a ona je još uvek osećala njegove prste na koži.
- Sviđa mi se. Jeste li spremni? Klimnula je glavom.
- Samo da uzmem tašnu. Ostavila je Alesija u vratima, ubacila
je telefon i nekoliko sitnica u srebrnu torbicu i preko ramena
prebacila svileni šal.
- Nije bilo potrebe da dolazite. Mogli smo se naći u klubu.
- Zar se tako ponašaju muškarci s kojima inače izlazite?
Presekla ga je pogledom.
- Ovo nije sastanak. Možemo biti poslovni partneri, ali ne bih
rekla da treba da brinete o bilo čemu mimo toga.
- Možda ste u pravu, ali ne bih voleo da vam se bilo šta loše
desi.
- Umem da brinem o sebi. Verovali ili ne, poprilično sam dobra
u tome.
- A ipak živite u zgradi, koja nije sigurna.
- Ulazna vrata obično se zaključavaju. Komšija ispod mene je
star čovek i ponekad ostavi otvorena vrata kad su mu pune ruke.
- Trebalo bi da ugradite sigurnosni sistem s alarmom i
interfonom za posetioce.
- Ovo je Vimbldon, nije Bronks. Osim toga, kako ste znali u
kojem stanu živim?
Kuća je bila podeljena na stanove u prizemlju i na dva sprata.
Jedino se Netin stan protezao preko celog trećeg sprata.
- Spominuli ste da živite na vrhu.
Da li je? Možda. Ispred vile čekao ih je crni "sedan", a vozač je
izašao da im otvori vrata. Alesio je propustio Neti na zadnje
sedište, pa je seo pored nje. Neti je nervozno cupkala haljinu, koja
se pri ulasku u automobil malo podigla.
- Pričajte mi o svom klubu.
- Ovom londonskom?
- Naravno. Negde sam pročitala da se na učlanjenje čeka i do
pet godina.
- Najmanje. Imamo strog limit od hiljadu članova.

33
Knjige.club
 Neti je osetila ubod zavisti dok je slušala o luksuznom
uređenju kluba, restoranima, spa centru i ostalim pogodnostima
za članove. Alesio je znao šta hoće i to je radio, a njoj su ruke bile
vezane zbog konzervativnih članova kluba, koji su bili alergični čak
i na pomen nečeg novog.
Automobil se zaustavio. Kad je pogledala kroz zatamnjeno
staklo, očekivala je da ugleda užurbani londonski Vest End. Ukočila
se.
- Objasnite mi šta radimo na aerodromskoj pisti kraj aviona?
Ni trepnuo nije.
- Idemo u "Safir".
U neverici je zatreptala.
- Idemo u Pariz na večeru? - istovremeno je osećala šok,
paniku i uzbuđenje. Odmahnula je glavom. - To je ludo... Ne mogu...
- Plašite se letenja?
- Ne.
- U čemu je onda problem?
- U tome što je suludo prevaliti toliki put zbog jedne večere.
- Let traje jedva sat vremena.
- Svejedno. Doveli ste me u zabludu kad ste rekli da ćemo
večerati u vašem klubu.
- Nisam rekao u kojem.
- Ovaj je razgovor besmislen - odmahnula je rukom. - Nemam
pasoš.
Izvukao je nešto iz džepa i Neti je razrogačila oči.
- Otkud vam moj pasoš, zaboga?
Taj dokument treba da bude zaključan u sefu njene kancelarije.
- Marša - rekao je.
- Trebalo bi da vas je stid! Verovatno je šarmirao Maršu
nagovorivši je na saradnju. Neti je ubacila pasoš u torbicu.
- Vratite me kući.
- Posle večere.
Alesio je izašao iz vozila pomogavši i njoj da to učini.
- Ne volim iznenađenja - uvređeno je progunđala.
34
Knjige.club
 - Svi vole iznenađenja. Ovo je samo večera, Neti.
Glas mu je zvučao nežno i umirujuće, ali sve je bilo uzalud.
Pogledala je avion, bio je to mali privatni džet.
- Da li je vaš, ili ste ga unajmili?
- Juče sam ga kupio.
- Baš smešno.
- Ozbiljan sam.
- To je... vrlo spontano.
- Da li je spontanost loša osobina?
- Ne znam, ali ja nisam takva.
- Pokušajte, možda vam se dopadne.
Moglo bi. I upravo se toga plašila. U Alesiovom društvu osećala
se kao da joj se izmiče tlo pod nogama. Niko je nikada nije toliko
telesno privlačio. Bila je samo u jednoj vezi i shvatila je da joj seks
ne prija. Ali Alesio... on ju je navodio da misli na seks.
Ona, koja je uvek bila na distanci i nije mogla da trpi da je neko
dodiruje, u njegovom prisustvu hvatala je sebe da razmišlja o
tome...
Ipak, to su samo misli, bezopasne dok se ne pretvore u delo. A
to se neće desiti. Ona je previše razumna da bi prekoračila granicu.
Neti nije neko ko se prepušta strasti... za razliku od njenog oca.
Ovo je samo večera...
Pomislivši na sve žene, koje bi dale desnu ruku za let s ovim
milijarderom na večeru u Pariz, ispravila se.
- Onda da pođemo - uputila se prema ulazu u avion. - Umirem
od gladi.

35
Knjige.club
 4. poglavlje

Alesio je znao da ga ljudi doživljavaju kao nekoga ko se ne plaši

rizika i koga ništa ne može zaustaviti. Još kao dečak bacao je
roditelje u očaj, jer je bio temperamentan i buntovne naravi, a
onda je odrastao i naučio da kontroliše impulse. Tabloidi su ga
označili kao plejboja, ali on nije pokleknuo baš pred svakim
iskušenjem.
I nije više neustrašiv, naučio je kakav je osećaj nešto izgubiti i
shvatio je da se ponekad šteta ne može popraviti, da je vreme
nemoguće vratiti... A večeras, kad je uhvatio Neti za ruku da joj
pomogne da izađe iz automobila pred "Safirom", shvatio je još
nešto: da će s Neti teško zadržati isključivo poslovni odnos. Iako ju
je pozvao na večeru da izglade dosadašnje nesuglasice da bi
njihova saradnja ubuduće glatko tekla, nije računao na to da će
Netin fenomenalni izgled izazvati toliku čežnju u njemu.
Poželeo je da s nje strgne tu haljinu, koja laska njenim
oblinama, i da je odnese u krevet.
- Vau! - uzviknula je zureći u fasadu kluba od belog kamena,
koja je decentno svetlucala. Neti je bila primetno opuštenija, jer je
u avionu popila dve češe šampanjca. Usput su ćaskali i činilo se da
nije više toliko ljuta na njega.
- Dobro došla u "Safir".
Čim je to izgovorio, odnekud je blesnuo blic. Neti se osvrnula
ugledavši fotografa, sekund nakon što ga je Alesio primetio.
- Da li je on to nas upravo fotografisao?
- Ignoriši ga.
Spustio je ruku na njena leđa i uveo ju je u klub. Mahnuo je
telehronatelju kad su ušli.
- Obezbeđenje će se pobrinuti za paparace. Kao muve su: čim
se pojavi jedna, uskoro izroni čitav roj. Nažalost, "Safir" im je
postao omiljeno mesto. Ovuda...
U restoranu ih je pozdravila crvenokosa hostesa i ljubazno im
se osmehnuvši, uzela je Netin šal. Zatim ih je odvela u separe.

36
Knjige.club
 Neti je izgledala kao dete u prodavnici igračaka. Širom
otvorenih očiju zurila je u stakleni zid od poda do plafona, koji je
pružao pogled na fontane i egzotične biljke.
- Ovo je... predivno.
Alesio je klimnuo glavom crvenokosoj, koja je pritisnula
skriveno dugme i zid od stakla se pomerio. Netino lice se ozarilo.
- Ovo je kao u raju!
Osetio je toplinu u grudima. Pokušao je da prepozna to
osećanje, ali ga je prekinuo konobar, koji im je servirao predjelo i
šampanjac, i ostavio jelovnike na stolu.
- Foje gras sa smokvama i kajsijama - objasnio je konobar, pa je
otvorio šampanjac i napunio im čaše.
Posle prvog zalogaja Neti je uzdahnula sklopljenih očiju.
- Ovo je tako ukusno! Ko je šef kuhinje?
- Levi Klasen.
- Holandski kuvar?
- Poznajete ga?
- Čula sam za njega. Sef kuhinje u "Parksu" hvali ga do neba!
- Možda možemo zajedno osmisliti novi meni?
- Zaista? To bi bilo sjajno. Uzela je jelovnik sa stola.
- Postoji li poseban jelovnik za desert?
- Da.
- Oh...
- Da li je to problem?
- Videču, ne znam imam li mesta za desert.
Alesio je pokušavao da se seti bar jedne žene, s kojom je
večerao, a da je ona jela nešto više od lista salate.
- Šta je smešno?
- Samo sam iznenađen. Mahnuo je konobaru i zamolio jelovnik
s desertima.
- Time što jedem desert?
- Nisam često izlazio sa ženama, koje priznaju da vole slatko.
- Reč je o tome da se supermodeli hrane tabletama za
mršavljenje i vazduhom.
37
Knjige.club
 Nije imao šta na to da doda, jer je proteklih godina izlazio baš s
lepim, ali preterano mršavim manekenkama. Na sreću, konobar im
je prišao i doneo meni. Posmatrao je Neti, koja je dugo i pažljivo
studirala jelovnik, pa ga je konačno odložila na sto.
- U redu, odlučila sam. Inače, danas sam dobila četiri nova
zahteva za učlanjenje i primetila sam da je sva četiri potpisao lord
Hanover. Kako ste to uspeli?
- Trgovačkom umešnošću. Postoji jednostavno pravilo da se
dođe do onoga što čovek želi.
- Na primer, mora se znati šta druga strana želi? A lord
Hanover? Šta je on želeo?
Svetlost kristalnog lustera prosijavala je kroz njene plave
kovrdže. Preplavila ga je želja da zavuče prste u tu kosu. Čvršće je
stisnuo čašu da bi osujetio sebe u toj nameri.
- Njegov zet upravo pokušava da realizuje ugovor o gradnji
vredan milijardu dolara u Saudiskoj Arabiji.
- I?
- Zaobišao je birokratske prepreke.
- Aha. Pretpostavljam da imate veze, koje su mu taj put malo...
olakšale?
Klimnuo je glavom. Znao je da je Neti inteligentna, a sad je
otkrio da i veoma brzo razmišlja.
- Saudijski princ mi je kolega s Harvarda i prijatelj.
- O, čestitam! Lord Hanover je veoma uticajan čovek. Dobiti
njegovu podršku dobar je poslovni potez.
Primetio je nešto u njenom glasu. Ne ljutnju, već setu. Možda
zavist?
- Da li vam smeta to što ne smete da otkrijete da ste jedan od
partnera?
Otpila je gutljaj šampanjca i slegnula ramenima.
- Ne baš. Kad bih to uradila, nastao bi talas otpora.
- Zašto ste toliko sigurni u to?
- Pre dve godine trojica naših članova predložila su da se
ženama dozvoli pristup klubu. O tome se jeste razgovaralo, ali se
rasprava rasplamsala i neki članovi zapretili su da će napustiti
38
Knjige.club
klub ukoliko se taj predlog nade na dnevnom redu. Bila je to
reakcija na prijem žena u klub, pa šta mislite da će se dogoditi kad
se obznani da je žena vlasnica kluba?
- A šta je bilo s članovima koji su to predložili?
- Sva trojica napustila su klub u roku od šest meseci.
- Pa zašto vam je onda deda ostavio pedeset procenata udela u
klubu? Morao je znati šta time stavlja na kocku.
- Zato što je moj otac uvek bio ovakav kakav je danas. Mislim
da mu deda nikada nije verovao.
- Ali vama jeste.
- Znao je da sam razumna i dovoljno pametna da nastavim
njegovim stopama.
Njen deda se svesno izložio riziku i Alesio je to poštovao. Ipak,
stari je prebacio veliki teret na unukina ramena.
- Ali zar članovi... ne pretpostavljaju da ćete jednoga dana
naslediti klub od svog oca?
- Ne nužno. Mom ocu bilo je četrdeset šest godina kad mu je
otac umro. Sada ima pedeset tri. Mogao bi se ponovo oženiti i
dobiti sina.
- Da li je vaš deda o tome razmišljao?
- Mislim da moj deda ništa više nije očekivao od svog sina.
- A vi?
- Na šta mislite?
- Šta je očekivao od vas?
- Da se udam i da mu rodim unuke, po mogućnosti dečake. Nije
planirao da vodim "Parks" na duge staze. Sigurna sam da se
protekle nedelje nekoliko puta prevrnuo u grobu.
- Mislite da ste izneverili dedu?
- Pa sigurno mu ne bi bilo drago što je korporacija "Kalderon"
preuzela pedeset jedan procenat deonica njegovog kluba.

- Onda je jedina osoba odgovorna za sve vaš otac - zaključio je,

a ona ga je zamišljeno pogledala.

39
Knjige.club
 Najradije bi je zgrabio za ramena i prodrmao. Ili to ili bi je
povukao u krilo i poljupcima izbrisao jad iz njene duše. Druga
mogućnost dopala mu se mnogo više.
Pogledi su im se sreli i za trenutak se vazduh oko njih
naelektrisao. Primetio je njene rumene obraze i bilo mu je jasno da
je i njoj jasno da među njima ima hernije.
Osetio je da mu krv ključa. Međutim, konobar im je doneo
hranu, pa je zastao da im nabroji sastojke, kao i da spomene način
pripreme. Alesio je već hteo da ga otpusti, a onda je primetio da ga
Neti sluša kao opčinjena.
Zavaljen u stolici, sačekao je da konobar završi. Zatim ju je
posmatrao kako uzima pribor i proba karpačo.
- Pravi ste gurman.
- Ako to znači da cenim dobro jelo, jesam.
- Često izlazite na ručak ili večeru?
- Ne, samo povremeno - uzvratila je.
Od njene brbljive asistentkinje Marše saznao je da Neti nema
partnera i da više voli da radi nego da se zabavlja. Radoholičarka
ili ne, Neti Parks je veoma lepa i to među muškarcima ne može
proći nezapaženo. Da mu je odgovorila potvrdno, ne bi mogao da
odagna misli na njene romantične večere s muškarcima, kojima bi
se sigurno svašta motalo po glavi.
- Pretpostavljam da vi često jedete po restoranima, jer često
putujete.
- Uglavnom.
Da, često je to radio. Nije voleo da bude sam, a zgodnih pratilja
nije mu nedostajalo. Ali trenutno mu nije bilo do toga. Protekle
nedelje u Londonu dvaput je izašao s prijateljem Krisom i oba puta
vratio se kući sam. Bilo je odgovarajućih kandidatkinja, ali nijedna
nije pobudila njegovo interesovanje.
Sad se osećao frustrirano. Popustiti zadovoljstvu bilo je vrsta
razonode. Ali dosada je opasna. Kad god je imao previše vremena
za razmišljanje, ništa dobro iz toga nije proizašlo. Zato je uvek
tragao za novim izazovima bilo u poslu ili u spavaćoj sobi.
Alesio se usredsredio na hranu.

40
Knjige.club
 - Dobro?
Tek sad je primetio da je sklopio oči. Otvorio ih je i pogledao u
Netine.
- Neverovatno - rekao je pogledavši njene usne. S Neti nije
dosadno. Bio je siguran u to da je izazovna i u krevetu, kao što je u
poslu.
Želja je vrila u njemu, pa su i misli, koje su mu prolazile kroz
glavu, bile su sve drugo samo ne poslovne.
- Koliki je vaš prihod od kuhinje?
Pogledao ju je. Pitanje ga je zateklo nepripremljenog. Ona je
pričala o poslu dok je on nju zamišljao nagu pod sobom. Počeo je
da sumnja u svoja zapažanja. Da li se prevario u pogledu
privlačnosti među njima? A onda je primetio da joj prsti
podrhtavaju i da isprekidano diše.
Ne, nije pogrešio. I ona se bori da održi kontrolu kao i on.
Odlučno se fokusirao da smisli dobar odgovor. Onda je pitala nešto
o rangiranju restorana, jer je očajnički pokušavala da razgovor
održi na poslovnom nivou da je ne bi nadvladala seksualna
privlačnost.
Njegovo telo želelo je... nju. Razum mu je govorio da je
pametnije povući se, jer Neti očito nije žena koja se upušta u
neobavezne afere. Ako bi zajedno proveli noć, a zatim u nastavku
ne bi ispunio njena očekivanja, to bi za nju moglo biti veliko
razočaranje. Ili, još gore, slomio bi joj srce.
Ipak, izazov mu je bio da obuzda požudu. Kad je pred Neti
donet desert, s uživanjem je posmatrao kako je sufle od crne
čokolade pojela do poslednje kašičice.
Osećao je da mu telo vibrira.
Neti ga je pogledala, a kašičica joj se zaustavila između tanjira i
usta.
- Alesio...
To što je prvi put čuo svoje ime izgovoreno tim promuklim
glasom, još jače ga je uzbudilo. Pogledom je lutao od srebrne
kašičice do njenih usana.
- Nemoj to da radiš.

41
Knjige.club
 Nije želeo da se pretvara da ne zna o čemu ona priča, jer to ne
bi imalo svrhe. Znao je da mu je požuda ispisana na čelu i nije
želeo da se ponaša kao da je ne želi, jer ju je silno želeo.
Sigurno je popila previše šampanjca. Spustila je i kašičicu i
pogled. Nije više mogla da gleda kako Alesio posmatra njene usne,
ali time nije bila šokirana, naprotiv. Čak se nagnula preko stola i
pokušala je da mu kaže da uzme ono što želi.
O, da, previše je popila. Vreme je da se pribere i da razgovor
vrati na siguran kolosek. Ali to je sve vreme pokušavala, zar ne? I
nije uspelo. Još je gore to što je pokušavala da bude razumna. Pa
ona je u Parizu, u društvu muškarca, pored koga je samo na seks
mogla da misli. Nije se osećala kao obično. Sad je Pepeljuga i nije
još spremna da napusti bal.
- Pokaži mi klub - rekla je pre nego što je napusti i poslednja
trunka razuma.
Pa šta ako još malo produži ovo veče? Pijana ili ne, neće
napraviti glupost. To što zamišlja da ljubi Alesija ne znači da će to i
učiniti. Pogledi su im se sreli i bilo joj je
toplo. Saznanje da bi je poljubio kad bi mu to dozvolila,
ispunilo ju je osećajem moći.
- Šta biste voleli da vidite?
- Sve.
Osmehnuo se.
- Neka bude tako.
Tura kroz "Safir" potrajala je skoro čitav sat. Klub je bio
ogroman, mnogo veći nego što je Neti očekivala, i neverovatno
luksuzan. Počeli su obilaskom velnesa, spa, saune, bazena i
sportske dvorane i mada je bilo kasno, neki muškarci i žene
vežbali su na spravama.
Još raskošnije bilo je krilo za zabavu. Uz restoran u kojem su
večerali bili su bar za one koji vole kavijar i šampanjac, glamurozni
noćni klub i divni bar za ljubitelje džeza.
Neti je pokušavala da se usredsredi na ono što joj je Alesio
pričao, ali bilo je teško. Šampanjac joj je pomerio pažnju i žudnja
koju je Alesio pobudio u njoj bila je sve veća. Nije mogla da skrene

42
Knjige.club
pogled s njegovog lica. Bio je najprivlačniji muškarac koga je u
životu srela.
- Neti.
U njegovom glasu osetilo se upozorenje, ali je Neti to jedva
primetila. Bila je ošamućena, i to ne od šampanjca, već od
hormona i iskrica koje su vrcale među njima.
Ušli su u lift da obiđu gornji sprat. Kada je lift trznuo, Neti je
izgubila ravnotežu i spotaknula se. Alesio ju je uhvatio i nekoliko
trenutaka zurili su jedno u drugo. Zatim se lift zaustavio i vrata su
se otvorila. Nijedno od njih nije se pomerilo.
- Zar nećemo ovde izaći? - upitala je promuklim glasom.
Vrata su počela ponovo da se zatvaraju, ali je Alesio pružio
ruku da ih zaustavi.
- Ti odlučuješ o tome.
- Zašto ja?
- Zato što je ovo privatni penthaus.
Trebalo joj je nekoliko trenutaka da razume pitanje, koje je
gorelo u njegovim očima, i još jedan sekund da oseti da joj krv
ključa od želje. Znala je: u sledećoj sekundi razum će joj se vratiti i
sprečiće je da učini glupost. Odleteće u London i nikad neće
saznati kako je to kad je Alesio ljubi...
Nije oklevala. Propela se na prste pritisnuvši usne na njegove.
Privila se uz njega, a Alesio joj je strasno uzvratio. Bilo je baš
onako, kako je zamišljala... i za nijansu bolje.
Alesio je obavio ruke oko njenog struka i u sledećem trenutku
izgubila je tlo pod nogama. Izneo ju je iz lifta ne prestajući da je
ljubi. Spustio ju je na pod.
- Znaš li koliko sam maštao o ovome?
- Od utorka?
- Otkad smo se prvi put sreli. Bila si tako... nadmoćna. Želeo
sam da ti poljupcem izbrišem taj osećaj nadmoći s usana.
Alesio je njenu torbicu i šal bacio na crvenu fotelju. Svukao je
sako, pa se okrenuo prema njoj.
Srce joj je tuklo kao pobesnelo kad je položio šake na njena
ramena. Progovorila je, jedva prepoznavši sopstveni glas.
43
Knjige.club
 - Ono što se dogodi u Parizu, ostaje u Parizu.
Osmehnuo se.
- Kako dama želi - odgovorio je i već u sledećem trenutku bila
je u njegovom naručju. Odneo ju je u spavaću sobu ne prestajući da
je ljubi. Bilo je vrelo, strasno i neopisivo dobro. Spustio ju je na
pod, pa joj je obema šakama stisnuo zadnjicu i osetila je njegovu
erekciju.
- Podigni ruke - prošaputao je, a kad je poslušala, svukao joj je
haljinu preko glave, pa je ostala u donjem rublju i sandalama.
Zakoračio je unazad odmeravajući je, što je u njoj izazvalo požar.
Kolena su joj klecala, sklopila je oči.
- Alesio...
- Sviđa mi se kad izgovoriš moje ime.
Glas je dopirao iza njenih leđa i osetila je hladnu svilu njegove
košulje između lopatica. Alesio se nije pomerio.
- Reci ga još jednom.
- Alesio.
- Da, Neti? - zavukao je prste u njenu kosu i prošaputao: - Šta
želiš? - glas mu je bio dubok i promukao, i Neti je podišla jeza.
- Želim da me miluješ, posvuda...
Obavio je ruku oko njenog struka i osetila je prijatno
pulsiranje između butina. Poljubio ju je u rame a ona se jače privila
uz njega. Razumeo je to kao dozvolu da joj dotakne grudi, a upravo
je to želela. Kada je palčevima prevukao preko njenih bradavica,
uzdahnula je.
Želela je više. Otkopčala je grudnjak, koji je pao na pod.
- Tako je... Pokaži mi šta želiš. Učinila je to. Uhvatila je njegove
ruke položivši ih na svoje dojke. Uzdrhtala je i opet je osetila
uzbuđenje u dnu stomaka, kad ju je pritisnuo uza se. U naletu
hrabrosti dlanom je pritisnula njegov šlic. Bio je tako napet i tvrd...
Zbog nje.
Nikad u životu nije se osećala toliko moćnom.
- Želim više...

44
Knjige.club
 Neti se opružila na krevetu gledajući Alesija kako se svlači.
Razrogačila je oči kad je svukao bokserice. Bio je savršen. Kleknuo
je ispred nje.
- Koliko još?
- Sve.
Blistavih očiju nagnuo se i pritisnuo usne na njene. Poljubac je
bio vreo i strastan, a onda ju je ljubio po vratu, dekolteu, grudima...
Mislila je da će poludeti od uživanja. Zarila je prste u njegovu kosu
zabacivši glavu.
Stenjanje je ispunilo vazduh i razum ju je potpuno napustio
kad joj je smaknuo gaćice. Nije imala vremena ni za stid ni za
nesigurnost, jer je već u sledećem trenutku klečao između njenih
butina gledajući je.
- Htela si sve - podsetio ju je. To je bilo tačno, ali nije računala
na oralni seks. Nikada to nije doživela... ali želela je to!
Opustila se da mu pokaže da slobodno nastavi. Prvi dodir
njegovog jezika bio je kao udar groma, koji je prodrmao celo njeno
telo.
O, Bože...
Ništa slično nikada nije doživela niti je mogla zamisliti kako je
to... I pre nego što je shvatila šta se dešava, mišići su joj se stisnuli
u orgazmu, koji je prevazišao sve dosad doživljeno. Dok se lagano
vraćala u realnost, šaputala je njegovo ime.
- Tako je, šećeru - prstima je mazio udubljenje između njenih
dojki. - Navikni se da izgovaraš moje ime, često ćeš to noćas činiti...
Neti je želela da mu kaže koliko to nadmeno zvuči, ali je njeno
telo žudelo za njegovim dodirom. Za trenutak joj se učinilo da vidi
osmeh na njegovim usnama, a onda joj je pažnju privuklo nešto
drugo. Alesio de la Kalderon je u svakom smislu dobro građen.
Iako neiskusna, Neti je znala da je uzana. Nervozno ga je
posmatrala kako uzima kondom iz fioke noćnog stočića i navlači
ga. Onda se nagnuo nad njom ljubeći je.
Iskoristila je priliku da i ona njega dodirne. Milovala mu je
glatka ramena, prsa i stomak. Zatim je skliznula naniže, dotaknula
je njegov ud i počela je lagano da ga masira, a njemu se oteo uzdah.

45
Knjige.club
 Kolenom joj je razmaknuo butine i u sledećem trenutku osetila
ga je baš tamo gde ga je najviše želela. Pogledao ju je u oči i rekao:
- Reci moje ime.
- Prvo me poljubi.
Oči su mu blistale kad joj se približio, ali izmaknula se i
poljubio ju je u vrat. Jezikom je dotaknuo mesto, o čijoj osetljivosti
ni sanjala nije i u narednom trenutku prodro je u nju.
- Dios... tako si tesna.
Zgrčila se zarivši nokte u njegova ramena, dok je pokušavala
da se opusti.
- Neti?
Zabrinutost u njegovom glasu naterala ju je da otvori oči.
Na njegovom licu videla je fascinantnu mešavinu strasti i
nesigurnosti.
- Još samo malo - prošaputala je osetivši da su joj se obrazi
zažarili. Promeškoljila se da se bolje namesti, i u sledećem
trenutku se opustila.
To je oboma izazmilo zadovoljan uzdah.
Alesio je naslonio glavu na njeno rame i promrmljao nešto na
španskom. Zatim je počeo lagano da se kreće, a Neti se zalepila za
njega, kao davljenik u oluji. Izgovarala je njegovo ime iznova i
iznova, do novog vrhunca koji je njen svet potresao do temelja.

Alesio je završio razgovor i vratio se u spavaću sobu. Rano je ustao

iskoristivši priliku da obavi nekoliko telefonskih razgovora dok je
Neti čvrsto spavala.
Posmatrao ju je. Raširila se po čitavom krevetu, što ga je u istoj
meri iznenadilo i zabavilo. Uvek je bila zatvorena, pa je
pretpostavio da tako i spava. A ona je zauzela dve trećine kreveta i
umotala se u pokrivač.
Bila je naga, rasutih zlatnih kovrdža po jastuku, a oko vrata je
imala samo srebrni lančić. Dok ju je posmatrao, razmišljao je o
onome što se dogodilo u protekla dva sata.
Strast koja je pokuljala iz nje zatekla ga je nespremnog iako je
njeno neiskustvo bilo iznenađujuće. Od početka je nameravao da
46
Knjige.club
bude s njom i to je postigao. Ali u trenutku kad mu se svojevoljno
predala, u njemu se nešto dogodilo... Izgubio je kontrolu. I malo
kasnije, kad su oboje bili pod tušem, još jednom.
Isprva je nameravao samo da joj opere leđa, a već u sledećem
trenutku pritisnuo ju je uza zid kabine. Jedva se posle toga pribrao
i odvojio od nje.
Bio je šokiran time što je zaboravio zaštitu, a još više što mu to
ništa nije značilo. Alesio je spavao s mnogim ženama, ali nikad nije
doživeo ništa slično. Ponovo se setio Netinih reči: "Ono što se
desilo u Parizu, ostaje u Parizu."
Nekad bi mu to sasvim odgovaralo. Odreći se unapred bilo
kakvog emotivnog upetljavanja bio je san svakog plejboja. Alesio
nije voleo obaveze prema ženama, tako je živeo proteklih dvanaest
godina i nameravao je tako da nastavi.
Veze je s razlogom izbegavao. Što je čovek više odmaknut,
manje su šanse da ga neko povredi. Pomisao na to da bi mogao
povrediti Neti zaista ga je zabolela. Ona jeste jaka, ali osećao je da
se ispod tog pancira krije krhka osoba.
Alesio se sećao da je pročitao nekakav članak o Maksvelu, o
tome da mu je žena umrla na porođaju. Mora da je bilo strašno što
je žena, koja je darovala život svojoj kćerki, umrla. Nije to mogao
zamisliti, ali poznavao je još dublji bol.
Bol, kad znaš da si odgovaran za nečiju smrt. Čvrsto je stisnuo
telefon. Nije bilo razloga da poredi svoj život s njenim, jer, za
razliku od njega, ona nije pogrešila. Nije odgovorna za smrt svoje
majke.
A njegova je majka Elena mnogo patila što nema decu. To što je
rodila Alesija nakon što su usvojili Nestora, mora da je bilo baš
lepo iznenađenje. Njegovi roditelji nisu davali prednost nijednom
od njih dvojice, jednako su ih voleli. Ipak, bilo je izvesne ironije u
tome što ih je baš Alesio, njihova krv i meso, razočarao.
On je naneo sramotu porodici. Njegova majka bila je dobra
žena, ali nikad mu nije oprostila. Gledao je u Netino lice. Poznavao
ju je jedva nedelju dana, ali znao je da je snažna i principijelna, baš
kao njegova majka.

47
Knjige.club
 Osetio je stezanje u grudima. Da li je zato obzirna prema svom
ocu? Ili zato što nema nikoga osim njega? Deda joj je umro, nema
ni braću i sestre i, verovatno, nikoga od familije... osim Maksvela
Parksa, koji nije baš otac godine, Neti je sama na svetu.
Alesio se namrštio. Otkad se on interesuje za život žene s
kojom spava? Međutim, Neti se ne uklapa u šemu njegovih
uobičajenih prolaznih afera. Nije razmišljao i strast ga je
nadvladala. A sada, čak i kad bi želeo da se pokaje zbog toga, ne bi
mogao. Jedna noć s Neti nije mu dovoljna za sve ono što je želeo s
njom. Možda bi im bio potreban ceo vikend.
Kapci su joj malo podrhtavali pre nego što ih je podigla.
Protegnula se, a njene usne, natečene od poljubaca, razvukle su se
u osmeh.
- Alesio?
- Da, dušo?
- Koliko je sati?
- Rano je ili kasno, kako za koga.
- Moramo li da pođemo? Da li nas čeka avion?
Spustio je telefon na noćni stočić.
- Ne, dao sam pilotu slobodan dan - opružio se pored nje. -
Vratićemo se kad mu javim - smaknuo je s nje pokrivač zavukavši
ruku među njene butine. - Osetljivo?
- Malo.
- U svakom slučaju, biću nežan - osmehnuo se.
Neti je ustala ogrnuvši se bademantilom.
- Ne - rekla je iako joj je "da" bilo u grlu. Nije to smela dopustiti
ni pod kakvim okolnostima. - Ne mogu ostati još jednu noć. Sutra
ujutro moram biti u Londonu.
Izgleda da nije primetio da se ona bori sa sobom.
- Postoji li razlog što moraš da se vratiš?
- Da - slagala je.
Osetila je prezir prema sebi. Bacila je pod noge sve obzire
dopustivši da je kontrolišu požuda i strast.
O, Bože...

48
Knjige.club
 Tolike godine osuđivala je svog oca, a sad se ispostavilo da nije
bolja od njega. Nije smela provesti još jednu noć s Alesiom. Čak joj
je i od pomisli na to udarilo crvenilo u obraze i vrelina u telo. Bio je
kao opasna droga koja ženu čini zavisnicom. Prvi put je probala i
odmah je htela još...
Nikakvo čudo što se osećala tako izgubljeno...
- Neti...
- Žao mi je.
- Zbog čega? I zašto drhtiš kad te dodirnem? Možda zbog
onoga što se dogodilo među nama?
Stisnula je šake. Šta da mu odgovori? Da nije navikla na to da je
neko grli? Draže joj je bilo da je s ljudima na odstojanju, ali ne zato
što nije želela njihovu blizinu. Ne, njenim venama ne teče led, kako
je njen bivši na kraju veze tvrdio. Ali kad čovek odrasta u
okruženju bez zagrljaja i znakova naklonosti, teško mu je da se
opusti.
Ono što se dogodilo između nje i Alesija nije ni u kakvoj vezi s
naklonošću ili s osećanjima. To je bio samo seks. Duboko je
uzdahnula.
- Mislim da je protekla noć bila greška. Popila sam previše
šampanjca i bila sam... pripita.
Smračio se.
- Hoćeš da kažeš da sam iskoristio situaciju?
- Ne. Ali moja moć rasuđivanja bila je ograničena.
- Da li si sad pijana?
- Nisam.
- Da li jasno misliš?
Jedva. Kako je to mogla kad je polunag stajao pred njom?
Bio je brz, nije stigla da reaguje. Spretno je povukao kaiš
bademantila i u sledećem trenutku bila je naga pred njim.
Pokušala je da povuče mantil, ali čvrsto ju je zagrlio.
- Alesio...
Zatvorio joj je usta gladnim, grubim poljupcem. Tihi glas u
njenoj glavi opominjao ju je da se pobuni, a ona mu je obavila ruke
oko vrata i uzvratila svim srcem.
49
Knjige.club
 Pritisnuo ju je uza zid i zavukao ruku između njenih butina.
Kad je prstima ušao u nju, uzdahnula je iznenađeno i uzbuđeno.
Onda se povukao, pa se besramno osmehnuo rekavši:
- Ne liči mi na grešku.
Neti nije znala da li je više uzbuđena ili posramljena.
Kako se usudio da navali na nju i još da joj se podsmeva na
onako... erotičan način?
Odgurnula ga je, pa je navukla bademantil i vezala kaiš.
- Idem da se obučem, a onda hoću da idem kući - pošla je u
spavaću sobu.
- Neti...
Kratko je razmišljala da li da ga ignoriše, ali je zastala i
okrenula se. Smeđa papirna kesa doletela joj je pred noge.
- Odeća. Nećemo da ideš kući naga.
Okrenuo se i za trenutak se zagledala u njegova leđa. Onda je
uzela kesu i obrisala suze, koje su potekle niz njene obraze.
Kada je vozač limuzine skrenuo u Netinu tihu ulicu, osetila je
snažan bol između slepoočnica. Alesio je sedeo pored nje, tih i
mračan, a takav je bio sve vreme putovanja. Oboje su bili ljuti i
uznemireni, a to je samo pojačalo Netino mišljenje da je napravila
veliku grešku.
Proćerdali su međusobni poslovni odnos. A zašto? Zbog
kratkotrajnog zadovoljstva.
Prešla je dlanovima preko butina. Farmerke su joj savršeno
pristajale, kao i svetloplava bluza i jakna. Čak je i donji veš bio u
pravoj veličini. Svaki komad odeće koji je pronašla u papirnoj kesi
bio je odgovarajući. Mora da je sve to naručio iz nekog butika...
Limuzina se zaustavila. Alesio je ćutao i počela je da prikuplja
svoje stvari.
- Hoćeš li ostati u Londonu? Okrenuo se prema njoj i vazduh je
odjednom bio pun naboja, kao i obično. Izgleda da je ljutnja samo
pojačala hemiju između njih.
- Ne, vratiću se u Njujork.

50
Knjige.club
 - Dobro. Mislim da je dobra ideja da neko vreme ne budeš
ovde. Treba nam... distanca. A sve u vezi s poslom možemo rešiti
preko telefona i mejla. Delovao je opušteno.
- Posetiću naš klub kad god poželim.
Presekao ju je njegov arogantni ton. Otvorila je usta, ali ništa
nije mogla izgovoriti.
- Doviđenja, Alesio - najzad je rekla, pa je zašla iz automobila.
Odgovorio je nešto što Neti nije čula. Htela je da ode što dalje
od njega. Samo što dalje.

51
Knjige.club
 5. poglavlje

Prošlo je šest nedelja do Alesiovog povratka u London iako mu

je trebalo mnogo manje da shvati da je njegovo ponašanje onog
jutra u Parizu bilo nedopustivo, čak odvratno. Nije umeo da izađe
na kraj s odbijanjem. Doduše, i Neti je mogla da bude taktičnija.
Ipak, to kako se on poneo, zaslužuje osudu.
Da, dosad je navikao i na samoprezir i na kajanje, međutim, do
ovog vikenda njegovi su se demoni malo primirili. Poštovao je
Netinu želju i držao se podalje od nje, ali šest nedelja bilo je sasvim
dovoljno. Bilo mu je dosta učtivih i bezličnih mejlova, kao i kratkih,
službenih telefonskih razgovora.
Još uvek nije zaposlila novog računovođu i hteo je od nje da
čuje zašto to nije učinila. Ako je čuvala to mesto za Tarnera, biće
razočarana. Ušao je u hodnik gde je Marša sedela za stolom. Kad ga
je ugledala, primetno se trgnula skočivši na noge.
- Gospodine De la Kalderon! Nisam znala da treba da vas
očekujemo!
- Sve je u redu - osmehnuo se dobro raspoložen, pokazavši
glavom na zatvorena vrata Netine kancelarije. - Da li je ona tu?
- Pa., nije.
- Kad je očekujete? - kako nije odmah odgovorila, nestrpljivo je
dodao: - Marša?
- Ja... ne znam.
- Kako to mislite?
- Mislim da danas neće doći. Ona je... bolesna. U stvari...
pretpostavljam da jeste. Juče ujutro nazvala je rekavši da će uzeti
slobodan dan, što nije uobičajeno. Jutros mi je mejlom javila da će
doći tokom prepodneva, ali nisam je videla, a skoro je dva sata.
- Da li ste pokušali da je pozovete telefonom?
- Dva puta. Ostavila sam i poruku, ali nije se javila.
Namrštio se. To ne liči na vrednu i savesnu Neti Parks, koju je
poznavao.
- Obavesite me ako vam se javi, Marša.
52
Knjige.club
 - Naravno, gospodine.
Neti je otvorila oči. Neko je udarao po njenim ulaznim
vratima... ili joj je tutnjalo u glavi, kao u prethodna dva dana.
Oglasilo se zvono, taj zvuk narušio je tišinu u stanu i Neti je
uzdahnula. Bio je radni dan. Sve njene komšije su, uglavnom, na
poslu osim gospodina Džonsona, koji je u penziji. Ali on je nikad
nije posetio. Možda je opet zaboravio da zatvori vrata. Izgleda da
neki luđak stoji pred njenim vratima. Uzdahnula je još jednom, pa
se udobnije smestila na sofi.
- Neti!
Ukočila se. Taj glas... dubok, muževan i prepoznatljiv...
- Neti!
Uspravila se naglo, osetivši nalet mučnine. Alesio je ispred
njenih vrata. Obuzela ju je vrelina, a već u sledećem trenutku bilo
joj je hladno.
On zna. Pokušala je da potisne paniku. Ma naravno da ne zna. I
ona je tek nedavno saznala iako je sumnjala već tri nedelje. Zvono
pred vratima ponovo se oglasilo, ovoga puta upornije. Kad više nije
mogla da izdrži, zbacila je ćebe i ustala.
Odškrinula je vrata i u tom trenutku palo joj je na pamet da si-
gurno grozno izgleda. Prekasno. A Alesio je u elegantnom odelu
izgledao savršeno. Kolena su joj popustila i ljutnula se na sebe
zbog toga. Proteklih šest nedelja trudila se da iz glave odagna slike
njegovog savršenog tela, a sad je ovim dolaskom upropastio sve
njene napore. Namrštio se.
- Jesi li dobro?
- Jesam.
- Dugo sam zvonio.
- Spavala sam.
- Čini mi se da ti ipak nije dobro.
- Da... Ne... Šta ćeš ovde?
- Bio sam u klubu, a Marša mi je rekla da si možda bolesna.
Nisi odgovarala na pozive.
Bacila je pogled na sat. Zar je skoro već tri? Bilo je deset kad je
odlučila da prilegne još pola sata pre nego što pođe na posao.

53
Knjige.club
Spavala je skoro pet sati, što ne treba da čudi kad se sve uzme u
obzir. Prošle noći oka nije sklopila.
- O, ne, sirota Marša! Moram je nazvati.
Uzela je telefon s komode u hodniku. Alesio nije čekao da ga
pozove unutra, ušao je i zatvorio vrata za sobom.
- To može da sačeka - položio joj je ruke na ramena okrenuvši
je tako da može bolje da je vidi. Neti se ukočila. Njegov dodir
brideo joj je na koži još od one noći u Parizu. Ali sećanja nisu bila
isto što i realnost, jer u ovom dodiru nije bilo ničeg seksualnog.
Srce joj je tuklo, bilo joj je toplo i malo joj se zavrtelo u glavi.
- Nešto nije u redu s tobom. U čemu je problem, Neti?
Uplašila se, nije bila u stanju ni reč da progovori. Nameravala
je da mu kaže u pravom trenutku, ali najpre ona sama treba da
izađe s tim na kraj. Razmišljala je o tome šta da mu kaže, pa stajao
je pred njom zahtevajući odgovor.
Uzdahnula je, grlo joj je bilo suvo.
- Mislim da moramo popričati. Sklonio je šake s njenih ramena
i gotovo joj je bilo žao zbog toga. Prijala joj je njihova težina i
toplina, stišavala je nemir u njenoj glavi i telu.
A uskoro će saznati i možda više neće biti raspoložen da je
podrži. Želudac joj se stisnuo kad su ušli u prostranu i svetlu
dnevnu sobu, u plavo-krem tonovima. Neti je volela ovu prostoriju,
ali joj je bilo jasno da će za manje od devet meseci krem tepih biti
sasvim nepraktičan.
Zastala je pored sofe pomislivši šta da mu ponudi: kafu, čaj ili
možda nešto jače. A onda je izgovorila:
- Trudna sam.
Alesio je zurio u nju, okamenjen, a njegovo lice... Neti je
fascinirano posmatrala kako sva krv nestaje iz njegovog lica. Na
kraju je izgledao kao da ga je neko polio krečom. Prekrstila je ruke
na grudima čekajući pitanje, koje će neminovno uslediti: Da li je
moje?
Sekunde su prolazile u mrtvoj tišini dok nije počela da se oseća
kao lik u jeftinoj sapunskoj operi.
Izgovoren je poslednji šlagvort i nastupio je dramatični efekat
pre nego što počnu reklame. Pomisao je bila toliko apsurdna da je
54
Knjige.club
osetila poriv da se zakikoće. Sklopila je oči. Šta nije u redu s njom?
Ništa u svemu ovome nije smešno.
- Jesi li sigurna?
Potrajalo je dok je shvatila da ovo pitanje nije očekivala. Da on
ne sumnja u očinstvo. Da joj ne spočitva to što je bila i s drugim
muškarcima.
- Uradila sam test na trudnoću. Odmeravao ju je i činilo joj se
da vidi kako se on trudi da obradi ono što je upravo čuo.
- Koristili smo kondom.
I Neti je neprestano to sebi ponavljala, ali to nije moglo
promeniti rezultat testa. Slegnula je ramenima.
- Kondomi nisu stoprocentno sigurni. Možda... ispod tuša?
Alesio je skrenuo pogled, pa je duboko uzdahnuo.
- Daj mi samo minut - rekao je, pa je izašao iz sobe.
Neti je gledala za njim i razočaranje joj je pritisnulo dušu.
Alesio je pobegao, baš kao što je očekivala, kao što je znala da će
biti. Pa zašto onda oseća da će briznuti u plač? Pokrila je dlanom
usta, ali jecaji su protresli njeno telo pre nego što je uspela da ih
zaustavi. Alesio se pojavio u vratima.
- Neti?
Odmahnula je glavom.
- Samo idi, dobro mi je. Ne moraš da ostaneš, ovo je moj
problem.
Nekoliko trenutaka zurio je u nju, pa joj je u nekoliko krupnih
koraka prišao i srce je počelo snažno da joj udara u grudima.
Učinilo joj se da je ljut, ali kad joj se približio, videla je da je
zapravo odlučan. Stao je pred nju obuhvativši njeno lice obema
šakama.
- Nikud ja ne idem. Samo ću reći vozaču da me ne čeka, a onda
ćemo popričati. Jesi li me razumela, Neti?
Klimnuvši glavom, sela je na sofu da ga sačeka.
Alesio se rukama naslonio na zid u Netinom hodniku
pokušavajući da se povrati. Nije morao da siđe dole, mogao je
pozvati vozača ili mu poslati sms. Ali trebalo mu je nekoliko

55
Knjige.club
trenutaka da bude sam i da shvati šta mu se dešava. Dios... Hteo je
da ode odatle, bilo kud, što pre i što je dalje moguće.
Kako se to moglo dogoditi? Koješta, znao je vrlo dobro kako se
dogodilo. Bio je neoprezan. A sad će postati otac i vrlo verovatno
uništiće još jedan nedužni život. Jednostavno, nije stvoren za
porodičnog čoveka. Očevi i muževi treba da štite svoje voljene, a
Alesio je na ovom planu spektakularno zakazao. Držao je ljude, čak
i članove svoje najuže porodice, na odstojanju iz dobrog razloga:
da ih zaštiti.
Odlučno je ispravio ramena. Bila je to ista ona odlučnost od
pre dvanaest godina kad je odlučio da spase porodicu i prijatelje
tako što će otići. Ovoga puta, to nije mogao primeniti. Ovog puta
nudi mu se šansa da zaštiti svoje nerođeno dete.
Još uvek nije potpuno prihvatio novost, a već mu je bilo jasno:
sudbina je spremna da mu pruži drugu šansu i da učini sve kako
treba. Odlučno je uzeo telefon, nazvao je Maršu i rekao joj da Neti
neće doći na posao bar još dva dana. Kad se vratio u stan, Neti je
sedela na istom mestu gde ju je ostavio. Svukao je sako bacivši ga
na naslon sofe.
- Tvoje je - rekla mu je.
- Molim?
- Beba. Tvoja je.
- Znam. I... žao mi je, Neti.
- Zbog čega?
- Ružno sam se poneo prema tebi u Parizu. Hteo sam da
provedem još jednu noć s tobom i kad si odbila, bio sam razočaran.
Oprosti, bio sam grozan.
- Ni ja nisam ponosna na sebe. I kad već spominjemo
izvinjenja... nisam spavala s tobom zato što sam bila pijana.
Znao je to i mada su ga njene reči povredile, prijalo mu je da
sad to čuje iz njenih usta.
Pomilovao ju je po obrazu.
- Izgledaš umorno. Jesi li išta danas jela?
Odmahnula je glavom.
- Nije mi bilo dobro.

56
Knjige.club
 - Piješ li dovoljno tečnosti?
- Pijem.... ali ne onoliko koliko bi trebalo.
Ustala je i primetio je koliko je smršala.
- Hoćeš li čaj?
- Sedi, ja ću. Ne misliš valjda da ne umem da skuvam čaj?
- O, sigurna sam da umeš, ali ovo je moja kuhinja i znam gde
šta stoji. Osim toga, ležala sam do malopre, moram se malo
pokrenuti.
Pustio ju je i nalaktio se na prozor usredsredivši se na
praktične probleme. Kuća nije zaštićena nikakvim sigurnosnim
sistemom i to ga je brinulo. Komšiluk je miran, ali to ne znači da u
ovom kvartu nema kriminala. Zatim, stepenice... tri sprata. Može li
se trudna žena svakodnevno penjati uza stepenice?
Kad je čuo njene korake, okrenuo se. Neti je nosila drveni
poslužavnik i na njemu plavi čajnik uz odgovarajuće šolje. Sačekao
je da ga spusti na sto pre nego što je počeo:
- Ne možeš ostati ovde.
- Molim?
- Nudim ti da živiš sa mnom u Citrinu.
- U tvom klubu na Vest Endu?
- Da, tamo imam penthaus.
- Zašto?
- Zato što je tako sigurnije, a osim toga, bliže ti je poslu.
Zapravo, nećeš moći zadugo da radiš.
- O čemu pričaš?
- Neti, tvoj će se život zauvek promeniti. Moramo proceniti šta
je najbolje za tebe i za bebu.
- Za mene je najbolje da ostanem u svom stanu.
- Ali ovde nije sigurno.
- Ovaj kraj je sasvim dobar. Položio je ruke na njena ramena da
je umiri, ali uzmaknula je za korak.
- I u dobrom komšiluku svašta se događa. Šta je sa stepenicama?
Kako ćeš se penjati u šestom mesecu?
Sklopljenih očiju duboko je udahnula.

57
Knjige.club
 - Alesio, napravi pauzu, molim te.
- Neti, moramo o ovome razgovarati. Moramo misliti na
budućnost.
- Zaboga, još ćeš predložiti da se venčamo - odmahnula je
glavom.
Alesio se trgnuo. Brak je, kao i očinstvo, bio visoko na listi
njegovih nepoželjnih scenarija. Ali lagao bi kad bi rekao da mu ta
misao nije pala na pamet u poslednjih dvadeset minuta. Pošto nije
odgovorio, otvorila je oči.
- Neću se udati za tebe.
Uzela je čajnik i mirno nasula čaj, kao da upravo nije zabila nož
u njegovo srce.
- I zar ne misliš da su svi tvoji predloži malo preuranjeni? Tek
sam u šestoj nedelji. Pobačaj u prvih dvanaest nedelja nije baš
neuobičajen.
Ovoga puta rečima nije povredila samo njegov ponos.
- Znam, već sam jednom izgubio dete.
Neti ga je šokirano pogledala.
- O, Alesio... zaista mi je... užasno mi je žao.
- Prošlo je mnogo vremena od tada, ali nije bilo lako. Moja je
devojka pobacila i ništa nisam mogao učiniti da to sprečim.
To nije bila cela priča, ali i ovo je bilo dovoljno da izazove
Netino sažaljenje.
- Sad ti nije lako, a pred tobom je još mnogo izazova. Zašto
želiš da kroz to prođeš sama kad postoji alternativa?
- Ne, dobro mi je.
- Bleda si.
- Još sam šokirana. I ja sam tek juče saznala. I malo mi je
muka...
- Tvoja je majka umrla na porođaju.
Izgovorio je to što je nežnije mogao, ali se Neti ipak trgnula.
- Možemo li o tome drugi put pričati? Molim te.
Nije mu bilo svojstveno da bude taktičan, ali je znao da ne sme
mnogo vršiti pritisak na Neti.

58
Knjige.club
 - Naravno.
Uzeo je telefon i počeo da bira broj.
- Koga zoveš? - upitala je nervozno.
- Nekoga ko će spakovati i doneti moje stvari.
- Molim?
- Ako ti ostaješ ovde, i ja ću.

Neti se probudila drhteći celim telom. Bilo joj je hladno. Pogledala

je niza se primetivši da je tokom noći zbacila sa sebe pokrivač.
Setila se da je imala nelete vrućine. Možda je to rani simptom
trudnoće? Ili je u nekakvoj veze s muškarcem koji je spavao u
gostinskoj sobi?
Pogledala je na sat. Tek je četiri.
Ponovo se pokrila. Ništa od svega što joj se dešava nije joj se
činilo realnim. Trudnoća, Alesio u njenom stanu... Odjednom je
osetila mučninu, pa je skočila iz kreveta i s rukom na ustima
odjurila u kupatilo. Kad se nekoliko minuta kasnije vratila u sobu,
Alesio ju je čekao ponudivši joj čašu vode.
- Evo, popij.
Zahvalno je uzela gutljaj odloživši čašu na noćni stočić. Ruke su
joj drhtale.
- Nisam sigurna da ću moći.
- Šta to?
- Da rodim bebu. Da budem majka.
Videla je da se smračio i bilo joj je jasno da ju je pogrešno
razumeo.
- Ne, nisam tako mislila. Želim bebu - prošaputala je. Zar je
mogla zaboraviti šta joj je rekao? Da je već izgubio dete. To je nije
samo šokiralo, već je bacilo na njega novo svetlo. Duboko je
udahnula.
- Mislim, ne znam kako je to biti majka. Osećam se...
- Kako?
- Plašim se - priznala je, posramljeno odvrativši pogled.
Kažiprstom joj je podigao bradu.

59
Knjige.club
 - Mislim da možeš sve što hoćeš, Neti Parks.
Zažmurila je. Bilo to istina ili ne, prijalo joj je da čuje te reči iz
njegovih usta.
- Umorna sam. Hvala što si uz mene. Sad ću pokušati malo da
odspavam.
Navukla je pokrivač do brade i madrac se se malo pomerio kad
je ustao. Očekivala je da čuje njegove korake ili zatvaranje vrata, ali
ništa se nije čulo. Nije se pomerio. Srce joj je tuklo kao besno i u
sledećem trenutku osetila je toplu šaku na svojoj kosi i usne na
čelu.
- Neti, nisi više sama. Potom je izašao iz sobe.
U četvrtak se Neti vratila na posao iako ju je Alesio preklinjao
da do kraja nedelje ostane kod kuće. Smetalo joj je što nije s njom
o tome najpre razgovarao, iako joj je, naravno, prijalo da neko
brine o njoj. Nije zabrinut za mene, već za bebu. Namrštila se.
Naravno da je zabrinut za bebu. I nju bi to trebalo da brine.
Preuzeo je odgovornost za njenu trudnoću i to je bilo jedino čemu
se Neti nadala.
Da je njen deda poživeo, očekivao bi od nje da se uda. S
obzirom na to da ekscentrični Gordon Parks više nije među živima,
a u testamentu nije ostavio nikakvu svotu za slučaj da se uda i rodi
dete, mogla je da zanemari njegovo mišljenje.
Osim toga, ona i Alesio nemaju baš ništa zajedničko osim tog
deteta. Uzdišući, okrenula se kompjuterskom ekranu. Posao...
smirivao ju je i gotovo je imala utisak da kontroliše svoj život. I baš
sada kad je njena nezavisnost pod znakom pitanja, treba joj još
više.
Nije znala kako će se sve dalje odvijati. Alesio ne može
narednih sedam meseci živeti u njenoj gostinskoj sobi, jer je to
nepraktično za oboje. On ima kancelariju u Njujorku i vodi sasvim
drugačiji život, a njoj treba privatnost.
S njim u dnevnoj sobi jedva da je mogla razmišljati, a to je još
jedan od razloga što je toliko želela da se vrati na posao.
Neko je pokucnao na vrata kancelarije.
- Slobodno - osmehnula se, ali je taj smešak izbledeo kad je
Alesio ušao u kancelariju zatvorivši za sobom vrata.
60
Knjige.club
 - Da ne znam da se raduješ što me vidiš, najdraža, tvoj bi me
mračni izraz lica učinio nesigurnim.
- Mislila sam da si danas zauzet sastancima u Citrinu.
- Kako si?
- Dobro, baš kao i pre sat vremena kad si zvao da mi postaviš
isto pitanje.
- Mučnina?
- Bolje.
- Vrtoglavica?
- Nemam je od jutros. Rekla sam ti da sam dobro.
- Onda idemo.
- Kuda?
- Na ručak. Moraš da jedeš, Neti, i zbog sebe i zbog naše bebe.
Naravno, znala je da je on u pravu, ali nije želela da on
preuzme kontrolu nad njenim životom. Ustala je.
- Dobro, idemo. I... nikome još nisam rekla, čak ni Marši. Volela
bih da trudnoću zadržimo za sebe dok ne prođu prva tri meseca.
- Naravno.
- Nikome nisi rekao?
- Ne.
- Ni tvojoj porodici?
- Nikome, Neti.
Osetila je da je dotaknula bolno mesto.
U subotu jutro Alesio je odleteo u Pariz da se nađe s
arhitektom, jer je bilo problema s velikim bazenom u klubu.
Zamolio je Neti da pođe s njim, ali je ona to kategorično
odbila. Vratiti se u Pariz, tamo gde su zajedno proveli noć... Onakvu
nezaboravnu noć za oboje. Telo joj je čeznulo za njegovim
dodirima. I ovako je bio dovoljno teško.
Iscrpljena i frustrirana, Neti je rekla sebi da se raduje tome što
je Alesio otišao, međutim, čim su prošla dvadeset četiri sata, već joj
je nedostajao, što je bilo potpuno iščašeno. Kako joj je mogao
nedostajati neko ko je ušao u njen život pre kratkog vremena?

61
Knjige.club
 Mršteći se, pokušala je da se usredsredi na pripremu
poslastice. Jutros joj prvi put nije bilo loše, pa je odšetala do pijace,
zatim je malo odremala i probudila ju je želja za čokoladom.
Prestala je da meša i sklopljenih očiju zamočila je prst u smesu
da bolje oseti ukus crne čokolade i vanile.
- Dios!
Neti se trgnula. Alesio je stajao u vratima i njegove oči bile su
primamljivije od svakog kolača. Osetila je nalet čežnje.
- Nisam te očekivala ovako rano!
- Zašto praviš kolače u donjem vešu?
Obrazi su joj goreli. Na sebi je imala udoban, roze šorts, a ispod
tesne majice nije nosila grudnjak.
- Zadremala sam.
- Nije ti dobro? Prevrnula je očima.
- Ne, samo sam bila umorna. Kad sam se probudila, jelo mi se
nešto slatko i... bilo mi je toplo. Moraš li tako da se šunjaš?
- Nisam se šunjao, samo sam bio tih u slučaju da spavaš. Dakle,
dobro ti je?
- Jeste.
Da li umišlja ili je videla nešto u njegovim očima? Nakašljala
se.
- Sredio si problem s bazenom?
- Da.
Prišao joj je i osetila je prijatnu jezu. Naslonila se na kuhinjski
radni deo.
- Hoćeš li naredne nedelje opet morati da otputuješ?
- Ne. Jesam li ti nedostajao, Neti?
Trudila se da izgleda opušteno i slegnula je ramenima.
- Pa baš i nisi.
- Baš nimalo?
Osetila je da joj klecaju kolena.
- Možda malo.

62
Knjige.club
 - Ti si meni nedostajala. Oblizala je usne i čula Alesiov glasni
uzdah. Strast je plamtela u njegovim očima i to ju je potpuno
pomelo.
- Šta radiš? - prstom joj je podigao bradu i morala je da ga
pogleda. - Šta spremaš?
- Kolače od čokolade.
- Zar u čokoladi nema kofeina?
- Hoćeš li mi držati predavanje ili ćeš me poljubiti?
Alesio je izabrao ovo drugo i osećao se kao pustinjak, koji je
posle dugog lutanja popio gutljaj sveže vode. Ne samo da se
poslednjih nedelja mučio s tom žeđu, već mu je i protekla nedelja
bila pravo mučenje.
Četiri noći u gostinskoj sobi... Četiri noći u kojima se borio sa
željom. A ujutro... kad bi utrčala u kupatilo i kad bi je čuo kako
povraća iza zatvorenih vrata... to bi mu svaki put slamalo srce.
Osećao se bespomoćno i bio je zgađen nad sobom, jer je svaki
put kad ju je posle toga nosio nazad u krevet, u njemu ključala
strast, potpuno neprimerena situaciji. Međutim, ma koliko se borio
protiv toga, bio je nemoćan. Ni protekla noć u Parizu ništa nije
promenila. Prenoćio je u istom apartmanu u kojem je bio s njom.
Greška. Svaka prostorija budila je sećanja na nju. Kad je jutros
doleteo, bio je odlučan: povući će se. A onda je došao u stan
zatekavši je u kuhinji u donjem vešu i s prstom između punih
usana. Neka mu Bog pomogne, pa on je samo čovek!
Ljubeći je, upleo je prste u njenu kosu, a ona se privila uz
njega. Morao se sabrati da je ne bi uzeo ovde, na kuhinjskom stolu.
Činilo se da mu čita misli, jer je prošaputala:
- Moja soba.
Spustio ju je na krevet i oslobodio ono malo odeće. Kad je
potpuno naga ležala pred njim, primetio je da su joj grudi nešto
punije nego što su bile, a nežna koža besprekorna. Nagnuo se
milujući joj usnama bradavice, na šta ga je Neti obodrila
prigušenim vriskom.
Počela je da otkopčava dugmad na njegovoj košulji.
- Nije fer. Zašto sam samo ja bez odeće?

63
Knjige.club
 Pustio ju je za trenutak, pa se brzo svukao, a zatim se vratio na
krevet kleknuvši između njenih butina. Stomak joj je još bio ravan.
Saznanje da u njoj raste život, njegovo dete, ispunilo ga je
osećanjem kakvo nikada nije mogao zamisliti. Ovo dete pripada
njemu. Ona pripada njemu.
Spustio je nežan poljubac na njen stomak i pogledao ju je. Za
jedan dug trenutak postojali su samo njih dvoje i ujednačen ritam
njihovih srca. Onda se opružio kraj nje povukavši je na sebe, pa je
sedela na njemu. Uhvatio ju je oko struka i malo pridigao da bi
ušao u nju.
Na taj način ona je imala kontrolu i mogla je da odredi tempo.
Činilo se da joj je to jasno, jer je dodirnula rukom njegov ud i već u
sledećem trenutku bio je u njoj trudeći se da ostane miran. Sve oko
njega izgubilo je smisao, ovladala je svakom njegovom mišlju. Nije
bilo straha.
Samo njihova neverovatna, opojna privlačnost i vrhunac koji je
nadišao sve što je ikad doživeo.

- Zakazao sam nam termin kod ginekologa u utorak.

Netina glava počivala je na Alesiovim prsima i pospano je
zatreptala. Njegov duboki glas dopro je do nje, ali se mučila da
razabere smisao. Nasmešila se. Oduvek je verovala da su priče o
višestrukim orgazmima samo priče, a sad je dobila potvrdu. I
nikad nije verovala da ljudi mogu uživati u seksu, ali Alesio je bio
dobar učitelj.
Odjednom se ukočila u njegovom naručju.
- Šta si rekao?
Pokušala je da se uspravi, ali čvrsto ju je držao.
- Pusti me!
- Ne!
- Zašto ne?
- Zato što ćeš se uznemiriti.
- Već jesam!
- Razlog više da se smiriš. Borila se, ali bio je mnogo jači.
- Dobro! Bar mi dozvoli da te gledam dok razgovaramo.
64
Knjige.club
 Popustio je stisak toliko da se mogla okrenuti.
- Još nisi izabrala ginekologa, pa sam doneo odluku za nas.
- Nas?
- Da, Neti, za nas. To je i moje dete.
Osetila je prekor u njegovom tonu i to joj se nije svidelo.
- Ali je telo moje, pa bi lekar trebalo da bude neko kome ja
verujem.
- I koliko ćeš još odlagati odluku?
- Ne zadugo.
- Pa samo sam ti uštedeo trud.
- Alesio, tako ne ide. Došao si ovde i preuzeo kontrolu, kao da
si...
- Kao da sam... šta? Otac tvog deteta.
Zavladala je tišina. Neti nije znala šta da kaže protiv ovog
argumenta, a ipak se pobunila.
- Neću ići.
- Hoćeš.
- Nema šanse.
- Ponašaš se kao dete.
- I šta ćeš učiniti? Udarićeš me po guzi?
Zaškrgutao je zubima i već u sledećem trenutku prebacio ju je
preko kolena.
- Nemoj da ti padne na pamet! - uzviknula je osetivši njegov
dlan na zadnjici.
Njegov smeh bio je veoma seksi. Nije je udario, ali joj je uradio
nešto neverovatno rukama, prstima, a potom i jezikom. Nešto što
ju je uverilo da će učiniti apsolutno sve što bude zahtevao od nje.
Dok su ležali jedno pored drugog, upitala ga je:
- Ko je taj ginekolog?
Rekao joj je ime lekar a, koga je precrtala s liste jer je bio
preskup i kod njega se čekao red. Očigledno je davao prednost
očevima milijarderima.
Pogledala je bisernu ogrlicu na noćnom stočiću. Samo joj je to
ostalo od majke. Na njeno iznenađenje, otac ju je ostavio na
65
Knjige.club
toaletnom stočiću u njenoj sobi u dedinoj kući, u maloj, satenom
obloženoj kutijici nekoliko dana pre njenog šesnaestog rođendana
i dodao je rukom ispisanu poruku:
"Ova ogrlica pripadala je tvojoj majci. Znam da bi ona želela da
je dobiješ. Srdačne čestitke.
Maksvel"
Ne: "Volim te, tvoj tata", već samo: "Maksvel".
Grlo joj se stisnulo. Neti je čula priče o tome da ti ne može
nedostajati ono što ne poznaješ, ali to nije tačno. Nikad nije
upoznala majku, a užasno joj je nedostajala celog života.
Sklopila je oči osluškujući otkucaje Alesiovog srca. On je
odlučan i jak, za razliku od njenog oca. Nisu načinjeni od istog
materijala.
Da je njena majka tokom trudnoće imala nekoga sličnog
Alesiju, ko bi se pobrinuo da dobije pravu negu, možda bi preživela
porođaj. Zato će se Neti pobrinuti za to da njeno dete odrasta uz
majku.
- Ići ću na poregled u utorak - rekla je, a on ju je nežno poljubio
u čelo.

66
Knjige.club
 6. poglavlje

Doktor Mejn bio je tih i ljubazan čovek.

- Da li je u vašoj porodici bilo pobačaja ili komplikacija u
trudnoći? - upitao ju je.
Iako je očekivala to pitanje, u grlu joj je zapela knedla. Sekunde
su se otegnule u beskraj, tišina je postala neprijatna. Alesio je
spustio šaku na njenu, a Neti je duboko udahnula osetivši da
panika popušta.
- Moja je mama umrla dok me je rađala.
- Žao mi je. Znate li detalje?
- Ne. Pretpostavljam da je obolela od preeklampsije.
Zapisao je nešto u rokovnik, pa ju je pogledao pravo u oči.
- Neti, potpuno je normalno da ste zabrinuti za sopstvenu
trudnoću, ali uveravam vas da ste u najboljim rukama. Zakazaćemo
redovne preglede i testove, i vodićemo računa o vašem krvnom
pritisku. Danas ćemo uraditi pregled i prvi ultrazvuk. U ovom
trenutku ne može se mnogo videti, a pol deteta može se odrediti
najranije za šest nedelja.
Da li je želela da zna pol deteta pre rođenja? Neti je bilo
svejedno hoće li roditi dečaka ili devojčicu, pa ni smešna odredba
u dedinom testamentu ništa nije mogla promeniti.
- Zapravo... nisam sigurna da želim da znam pol. Volela bih da
bude iznenađenje ako se slažeš.
Alesio je slegnuo ramenima.
- Naravno.
Pola sata kasnije Neti je obavila prvi pregled i za to vreme
Alesio je bio u čekaonici. Mnogo joj je značilo to što je pošao s
njom, jer je to promenilo nešto u njihovoj vezi, kao da ih je zbližilo,
a njoj je dalo nadu.
Držeći se za ruke, izašli su na zlatno jesenje sunce. Neti je
pogledala u Alesija i srce joj je poskočilo od radosti, međutim, pre
nego što je uspela da mu kaže koliko joj znači njegova podrška,
primetila je blesak blica.
67
Knjige.club
 - Gospodine De la Kalderon, ko je dama? Da li je trudna? Da li
je dete vaše?
Reporter je snimio nekoliko fotografija. Alesio se namrštio,
zagrlio je Neti i okrenuo ju je tako da je zakloni pred
foto-aparatima.
- Kad će se roditi beba? Alesio je tiho opsovao i brzo ju je
ugurao u automobil. Čim su se vrata zatvorila, vozač je dodao gas.

- Pretpostavljam da ćeš se oženiti njome - Nestor je zapravo izneo

zaključak i naredbu.
Alesio je jače stisnuo telefon i ujeo se za usnu. Nestor je takav,
za njega nema nijansi, život je crn ili beo; ispravan ili pogrešan.
- Tu ću odluku doneti ja.
- Preuzećeš odgovornost za dete?
- Naravno.
- Mama i tata bili su veoma razočarani što su tu vest saznali iz
novina - Alesio je osetio kritiku u glasu svog brata, ali i
neizgovorene reči: povredio si ih, opet. - Zašto nam ništa nisi
rekao?
- Nikome nismo rekli. Još je rano, trudnoća je potvrđena tek
prošle nedelje.
- Zar nisi znao da će biti objavljene fotografije?
Znao je i nadao se da će proći nezapaženo. U Engleskoj je
zaista tako prošlo, ali u Španiji nije. Svaka trač-stranica na
internetu objavila je fotografiju, na kojoj su on i Neti ispred
ginekološke klinike.
- Žao mi je.
Na drugom kraju čuo je uzdah.
- Hektor veruje da opet ima prednost, jer su neki konzervativni
članovi odbora loše reagoval na tu vest.
- Reci Hektoru da može da mi..
- Već sam mu rekao. Ali, nažalost, u pravu je. Ovakav publicitet
može se negativno odraziti na naš posao i na naše roditelje Oženi
se tom devojkom i sve će biti u redu. Nemoj da sramotiš porodicu.
Nije rekao "opet" i nije morao. Alesiju je sve bilo jasno.
68
Knjige.club
Neti je zagnjurila lice u šake. Nije želela da se zna za njenu
trudnoću, a sad znaju svi u firmi. Bilo joj je neprijatno i razmišljala
je o tome kakve će to posledice ostaviti na posao. Dosad joj je
polazilo za rukom da se nosi sa skandaloznim očevim ponašanjem,
pri čemu ga je potajno osuđivala zbog neodgovornosti i nedostatka
diskrecije. A sad je ona izazvala skandal.
- Neti...
Hoće li se ikad dogoditi da čuje Alesiov glas, a da je potpuno ne
izbaci iz ravnoteže?
- Da?
- Hteo sam da proverim da li je sve u redu.
- Jeste, naravno - slagala je iako su joj nervi bili pri kraju.
- Imaš li još mnogo posla?
- Još malo - rekla je.
- Onda završi i hajdemo.
- Kuda?
- To je iznenađenje.
- Ne volim iznenađenja.
- Onda mi učini uslugu - zamolio je i to nije mogla odbiti.
Sat kasnije Neti je stajala usred dnevne sobe u prizemlju
prostrane kuće u Čelziju.
- Šta misliš?
Alesio je bio pored velikog prozora, kroz koji se videla
raskošna bašta. Zlatni zraci popodnevnog sunca obasjavali su
njegovu tamnu kosu. Neti se nije dala zavarati: svaki atom
njegovog tela odavao je napetost.
Pogledala je u dekorisanu tavanicu.
- Zaista je... očaravajuće.
Renovirana trospratna vila oduzimala je dah i bila je... pravi
dom, u kojem se odgajaju deca, a bračni par dočeka starost; kuća u
kojoj se porodica smeje, svađa i voli. Ali ovo nije kuća koju bi kupio
milijarder-plejboj.
Rastužila se.

69
Knjige.club
 - Alesio...
Pogledao ju je i pomislila je da ju je možda razumeo, da je
osećao isto što i ona. Prišao joj je i položio ruku na njeno rame.
Htela je da ga spreči da to izgovori, ali nije mogla, ukočila se.
- Ne mogu.
- To kažeš samo zato što se plašiš.
- A ti?
- Strah nije razlog da ne učinim ono što je ispravno.
- Znači, to je to? Činiš ono što je ispravno?
- Naravno. Naše dete treba da odrasta u svom domu, s oba
roditelja koji ga vole.
Uzdahnula je. Kad bi dopustila, ta ju je fantazija o mužu i ženi,
koji žive zajedno i odgajaju dete u ovoj lepoj kući, lako mogla
zavesti.
- Zar je to ono što zaista želiš? Da budeš vezan za ženu i dete?
- Trideset mi je godina. Većina muškaraca smiri se pre ili
kasnije - povukao je ruku s njenog ramena.
- Ne pitam te šta rade drugi, već šta ti želiš? Da nisam
zatrudnela, da li bi se odrekao svog dosadašnjeg života zbog
mene?
- Ali ti jesi trudna, Neti, i nosiš moje dete. Želiš li da mi
nameniš ulogu oca na određeno vreme?
Neti je osetila da je obuzima slabost. Baš se takvog aranžmana
plašila. Alesiove reči podsetile su je na trenutke kad je kao
devojčica plačući išla u krevet, ubeđena u to da je otac ne voli
dovoljno da bi bio s njom.
- Ali kakve to veze ima s nama?
- Kako to misliš?
- Mislim... s nama... s tobom i sa mnom. To o čemu pričaš stalna
je veza. Dok naše dete odraste i napusti kuću, može da prođe i
dvadeset godina, Alesio. Toliko ćeš biti vezan za nas. Dvadeset
godina bez...
Oklevala je osetivši bolno stezanje u grudima.
- Misliš, bez žena?
- Ja neću takvu vezu.
70
Knjige.club
 - Brak. Govorimo o braku, Neti. I samo da razjasnimo: ni ja
neću takvu vezu.
Želela je da mu veruje.
- Dobar smo tim, draga. Ili ne misliš tako?
- Ali strast nije osnova za dobar brak.
- Ali je početak, zar ne? Zapravo, na početku treba da bude
ljubav, pomislila je. Pa ipak, šta ona zna o tome? Povukla se za
korak.
- Kuća je divna. Ali... treba mi još vremena da razmislim.
U naredna dvadeset četiri sata samo je o tome razmišljala, a
Alesio je nestrpljivo čekao da čuje odgovor.
U nedelju u dva ujutro sedela je u fotelji u dnevnoj sobi
zagledana kroz prozor u noć, držeći majčine bisere u ruci. Njen
donedavni strah da neće uspeti da uspostavi kontakt sa svojim
detetom bio je krajnje neosnovan, jer joj je bilo najvažnije da učini
ono što je najbolje za bebu.
Duboko uzdahnuvši, vratila se u krevet. Alesio je mirno spavao
na leđima i videla je da mu se grudni koš ravnomerno podiže i
spušta. Kad se zavukla ispod pokrivača, pomerio se prebacivši
ruku preko nje.
- Da li si blizak sa svojim bratom? Alesio je pogledao Neti
preko ekrana laptopa. Sedela je naspram njega u privatnom avionu
i izgledala je predivno iako je opet imala napad mučnine. Želeo je
da otkaže let za Barselonu, ali mu nije dozvolila.
Prošlo je pet dana otkad je pristala da se uda za njega. Na
njenoj levoj ruci blistao je ogroman dijamant. Pre dva dana
obavestio je porodicu i izdao saopštenje za medije, a juče je
potpisao ugovor o kupovini kuće u Čelziju.
I sve vreme očekivao je da će ga obuzeti panika, međutim,
osećao je samo duboko zadovoljstvo i bio je sve više uveren u to da
je uradio ono što treba.
- Ne baš.
- Nestor je usvojen, zar ne?

71
Knjige.club
 - Da, ali to ni na koji način ne utiče na naš odnos. Jednostavno
smo previše različiti - zatvorio je laptop kad je primetio da Neti
nervozno krši prste. - Uzbuđena si.
- Pomalo. Upoznaću tvoju porodicu i to me čini nesigurnom.
- Ima li vesti o tvom ocu? Odmahnula je glavom oborivši
pogled, a Alesio je poželeo da izlema Maksvela Parksa. Kćerka mu
je trudna i tek verena, a on nije našao za shodno da joj se javi.
- Zašto "Parks"? - upitao je.
- Ne razumem.
- Inteligentna si, obrazovana i vredna, što znači da si mnogo
toga mogla raditi, a izabrala si da se baviš ovim poslom. Dakle,
zašto baš "Parks"?
- Nasledila sam polovinu kluba i nisam imala izbora osim da
uskočim u posao.
- Ali radila si za "Parks" i pre toga.
- To je porodična firma. Zašto se ne bih angažovala? Dobro,
postoji još jedan razlog: bilo mi je stalo do toga da uspostavim
vezu...
- S ocem?
- Da, i s mojim dedom. Nisam bila bliska s njima, a oni su
jedina porodica koju sam imala. Radeći u "Parksu", bila sam im
blizu i mislim da sam želela da se dokažem, da zaslužim njihovo
poštovanje... i pažnju.
Alesio je osetio stezanje u grudima. Nijedan mlad čovek ne bi
trebalo da se trudi da zasluži pažnju najbližih.
- A šta je s tobom? Odrekao si se karijere arhitekte da bi radio
u porodičnoj firmi. Zar ti ne nedostaje tvoj posao?
- I da i ne. Još uvek se bavim dizajniranjem klubova.
- Mora da je divno biti kreativan.
- Zar ti sebe ne smatraš kreativnom?
- Vrhunac moje kreativnosti je kuvanje.
- Volim kad kuvaš.
- Ne, ti voliš kad kuvam u donjem vešu.

72
Knjige.club
 Nasmejao se i poljubio joj je ruku. Nežan osmeh ozario je
njeno lice i raspoloženje mu se u trenu poboljšalo. Možda ovaj
vikend s njegovom porodicom neće biti loš.
Neti je osećala da u Alesiju raste napetost kako su se
približavali Barseloni. Tokom leta bio je opušten, čak srećan, ali
kad su seli u crnu limuzinu da se odvezu do vile njegovih roditelja,
bio je tmuran i gunđao je nešto sebi u bradu.
Ako je veza između roditelja i sina napeta, kako li će nju
dočekati? Hoće li je prihvatiti kao snahu ili će je obeležiti kao ženu,
koja je njihovog sina prisilila na brak namernom trudnoćom?
Pogledala je prsten na ruci. Bio je predivan, pravo umetničko
delo.
Dvadesetak minuta kasnije vozač je skrenuo iz glavne ulice.
Prilaz kući bio je sav u bujnom zelenilu i cveću, a vrata dvospratne
vile bila su otvorena i pred njima je stajala vitka, ukusno odevena
lepa žena, starija, ali veoma negovana, u belim pantalonama i bluzi
bez rukava. Njena tamna kosa ošišana na paž, bila je prošarana
sedim vlasima. Odmah je znala da je to Alesiova majka Elena de la
Kalderon. Srdačno se osmehnula kad su izašli iz vozila i pošla je u
susret sinu raširenih ruku. Obratila mu se na španskom i Neti je
nije razumela, ali videla je suze u ženinim očima. Međutim, kad su
se majka i sin zagrlili, Alesio je bio nekako ukočen. Neti nije imala
vremena da razmišlja o tome šta to znači, jer se Elena okrenula
prema njoj.
- A vi ste Neti. Zaista se radujem što sam vas upoznala - rekla je
na engleskom. Oči su joj bile tople, boje karamela.
- I ja se radujem, gospođo.
- Za vas sam Elena. Zaboga, zaista se divni. Dođite! Vitorio se
danas nije osećao dobro, pa je prilegao, ali raduje se vašem
dolasku - dotaknula je Netin obraz pokazavši u pravcu vile.
Kad su ušli u kuću, Alesio je prošaputao:
- Moja majka ponekad reaguje preterano emocionalno.
- U redu je - uzvratila mu je pitajući se zašto je osetio potrebu
da pravda majku kad je ona zaista divna žena.
Vitorio de la Kalderon bio je visok, autoritativan čovek, koji je
uprkos problemima sa srcem, odlično izgledao. Pozdravio je sina
73
Knjige.club
čvrstim stiskom ruke, kao i buduću snahu, mada s manje
oduševljenja od svoje supruge.
Poljubio je Neti u oba obraza, raspitao se kako je protekao let i
ponudio im je piće.
- Jeste li već odredili datum venčanja? - upitala je Elena čim su
se smestili u salon.
- Oprostite mojoj ženi, preterano je entuzijazična - zamolio je
Vitorio.
- Ali tek sam saznala da ću dobiti snahu i unuče, pa mislim da
je malo entuzijazma u ovakvoj prilici savršeno prihvatljivo - potom
se okrenula sinu i Neti. - Nameravate da se venčate pre nego što se
beba rodi, zar ne?
- Čim odredimo datum, ti ćeš prva to saznati, mama.
Ako je Elena osetila oštrinu u tonu svog sina, nije dozvolila da
se to primeti. Pogledala je u Neti.
- I vaša je majka sigurno uzbuđena.
Neti je molećivo pogledala Alesija. Zar svojoj porodici ništa o
njoj nije rekao? Uhvatio ju je za ruku izvinivši joj se pogledom.
Odgovorila je Eleni:
- Moja je majka umrla rađajući me. Nikad je nisam upoznala.
- O, draga. Užasno mi je žao - iskrenost je odzvanjala u njenom
glasu, pa je posle nekoliko trenutaka nastavila: - Ne želim da se
mešam, ali ako vam treba pomoć u planiranju venčanja, možete se
osloniti na mene. Znate da Nestor i Alesio nemaju sestru, pa sam
ostala uskraćena za kćerku, koju sam želela. Ali kad se Alesio
rodio, bilo je to čudo. Nismo se mogli nadati još jednom.
Alesio je ćutao, samo je jače stisnuo Netinu ruku. Lice mu je
bilo bezizražajno.
- Veoma sam vam zahvalna, mislim da će mi biti potrebna sva
moguća pomoć.
Potom im je poslužena večera u trpezariji.
- Nestor večeras nije mogao da dođe, ali pridružiće nam se
sutra - objasnila je Elena, a Vitorio je svima natočio vino. - Da li ste
nekad bili u Barseloni?
- Ne, prvi put sam u Španiji.

74
Knjige.club
 - O, biće vam zabavno, jer toliko toga može da se vidi. Alesio,
šta ćeš joj prvo pokazati?
Prvi put otkad su došli, opušteno se osmehnuo.
- Gotsku četvrt.
- Divno! Stari grad je fascinantan - dodala je Elena.
Razgovor za večerom bio je lagan i opušten. Jelo je bilo
savršeno i Neti je uživala u svakom zalogaju, jer joj više nije bilo
muka. Vreme je brzo prošlo i kad se večera bližila kraju, osetila je
umor.
- Moja verenica mora u krevet. Alesiove reči zatekle su Neti.
Zar je toliko fokusiran na nju da je primetio da je krišom zevnula?
- Naravno. Treba da se odmorite. Pred nama je ceo vikend,
imaćemo dovoljno vremena da se upoznamo - zaključila je Elena.
Po ulasku u sobu, koju je delila s Alesiom, opružila se na
ogromni krevet zbacivši sandale s nogu.
- Tvoji su roditelji zaista divni, Alesio.
- Da, dobri su ljudi.
- Ali...?
- Ali, šta?
- Da li mi se samo učinilo da među vama postoji napetost?
Slegnuo je ramenima.
- Nijedna porodica nije savršena, Neti.
Svukao je sa sebe svu odeću i stajao je potpuno nag pred njom.
- San ili seks, Neti? Podigla je obrvu.
- U tom slučaju...
Obilazak znamenitosti Barselone s Neti pričinio je Alesiju
mnogo veće zadovoljstvo nego što je očekivao. Šetali su
kaldrmisanim ulicama starog grada.
Kao dečak, Alesio je voleo ovaj grad, ali poslednjih desetak
godina izbegavao je da boravi u njemu i sada mu je postalo jasno
koliko mu je nedostajala Barselona, ta mešavina modernog,
gotskog i srednjovekovnog stila.
Gotsku četvrt činio je lavirint uzanih ulica i originalnih fasada.
Kad su ogladneli, seli su u tradicionalni tapas bar.

75
Knjige.club
 Neti je zračila. Bila je divna i vrtela je njegove roditelje oko
malog prsta. Elena ju je obožavala i njeno prisutvo olakšalo mu je
osećaj stida i griže savesti, koji su ga preuzimali svaki put kad je
video roditelje. Čak i posle gotovo dvanaest godina, jedva je mogao
pogledati majci u oči.
Nagnuo se preko stola sklonivši joj kosu iza uva. Danas se nije
borila s mučninom, pa joj se vratio zdrav apetit.
- Alesio, neki mladić te sve vreme posmatra - namrgođeno se
zagledala preko njegovog ramena. Okrenuo se prateći njen pogled
i... pretrnuo je.
Huan.
Srce je počelo divlje da mu udara. To ne može biti Huan, on je
mrtav. Alesio ga je pre dvanaest godina gledao kako umire. Njegov
dvojnik prišao je njihovom stolu i tada su se kockice konačno
složile u njegovoj glavi. Polako je ustao.
- Mateo...
Iz očiju Matea Mendoze isijavala je neskrivena mržnja.
- Baš imaš hrabrosti da se ovde pojaviš!
Muškarac koji je bio iza Matea, pokušao je da ga umiri, ali ga je
momak odgurnuo. Alesio je pogledao Neti primetivši da je
uzrujana. Nije želeo da je uvlači u ovo niti da bude u situaciji, koju
možda neće moći da kontroliše.
- Šta god da ti je na srcu, Mateo, sad nije ni vreme ni mesto.
Mladi čovek je zamahnuo i Alesio je znao da će sva njegova
snaga biti u tom udarcu. Mogao je da ga izbegne ili blokira, bio je i
viši i jači, a on je izabrao da ispravi ramena i da muški primi
udarac.
Pakleno je zabolelo. Neti je skočila.
- Alesio!
- Sedi, Neti - tiho je rekao, jer nije želeo da se Mateova pažnja
usmeri na nju.
- Neću! Šta se, zaboga, događa? Mateo ju je pogledao, na licu
mu je titrao podrugljiv osmeh. Alesio je stisnuo šake.
- Da li se sad osećaš bolje, Mateo?
Mateo se obratio Neti:
76
Knjige.club
 - Ovaj čovek je ubica - a potom ga je prijatelj izveo iz bara pre
nego što im je prišlo obezbeđenje lokala. Još uvek uznemiren,
Alesio se izvinio za incident, platio je račun i dodao veliku
napojnicu. Onda je zajedno s Neti napustio lokal.
- Šta je to bilo?
Ukočeno je gledao preda se dok su hodali prema parkingu.
- Nemoj, Neti.
- Zašto si mu dopustio da te udari?
- Zaslužio sam.
- Kako?
- Objasniću ti kasnije.
- Rekao je da si ubica.
- Čuo sam - stisnuo je zube osetivši bol u vilici.
- Hoćeš li mi objasniti šta to znači?
- Kasnije.
Ćutala je, ali je primetio da ga zbunjeno odmerava. Kad su seli
u vozilo, zavladala je neprijatna tišina. Netino ukočeno držanje bilo
je jasan znak da je ljuta. Tiho je opsovao. Zaustavio je automobil
ispred stepenica roditeljske vile.
- Uđi, Neti.
Osetio je njen pogled, ali nije reagovao. Čvrsto je stezao volan.
- A kuda ćeš ti?
Nije znao, ali bilo mu je neophodno da bude sam.
- Uđi u kuću, molim te. Zalupila je vrata za sobom. Alesio je
dodao gas i otišao.
Večera je protkala u napetoj atmosferi. Prazna stolica pored
Neti podsećala ju je na nemili događaj u tapas baru. Pojma nije
imala zašto je izbio okršaj, ali znala je ovo: otac njenog deteta
mogao je biti sve, samo ne ubica.
Želela je da mu kaže da veruje u njegovu nevinost, ali nije ga
videla otkad je nestao u oblaku izduvnih gasova.
- Vratiće se - rekla je Elena, kao da joj čita misli.
- Za njega je tipično da pobegne - Nestorov glas drhtao je od
besa i Neti je toliko stisnula viljušku da su joj zglobovi prstiju

77
Knjige.club
pobeleli. Sve se u njoj bunilo protiv tog zaključka. Ne bi je ostavio,
sigurno ne na ovakav način. Da mu je bilo do toga, učinio bi to kad
je saznao da je trudna.
- Žao mi je što ste to doživeli. Moj brat... - nastavio je Nestor.
- Nestore... Neti zaslužuju objašnjenje, ali mislim da to Alesio
mora učiniti - umešao se Vitorio.
Nestor je izgledao dobro kao i njegov mlađi brat, ali je ulivao
strahopoštovanje. Iako nisu biološka braća, veoma su slični.
Međutim, Alesiove oči izražajne su i tople, a Nestorove hladne i
sive.
Da li je trebalo da prećuti scenu kojoj je prisustvovala? Elena je
odmah primetila da nešto nije u redu i zagrlila ju je, a reči su
navrle iz Neti...
Odsutno se igrala hranom u tanjim kad je čula udaljeni zvuk
automobilskog motora. Svi su istovremeno skočili na noge. Nestor
je bio najbrži, stuštio se prema vratima, a za njim i Vitorio. Elena je
položila ruku na Netino rame.
- Dajte im nekoliko minuta. Moji momci su temperamentni,
leteće perje. Hajdemo nas dve na terasu.
Neti je želela da vidi Alesija, da čuje objašnjenje koje joj je
dugovao. Čim su izašle na terasu, do njih je doprla galama.
Razaznala je Nestorov i Alesiov glas, a Vitorio je pokušavao da
posreduje između njih dvojice.
- Ne razumem - prošaputala je Neti drhteći.
- Plašim se da će ovoga u našoj porodici još dugo biti. Alesio ne
može da oprosti sebi greške iz mladosti i misli da, ako on ne može,
ne možemo ni mi.
- Ali vi možete?
- Naravno. Volim svog sina, ali on ne dopušta da bude voljen.
- Zašto? Veruje da ne zaslužuje ljubav?
Elena je sela na sofu od bambusa, pa je pozvala Neti da joj se
pridruži.
- Sve će biti u redu, videćete... Neti je želela da deli Elenin
optimizam.
- Zašto je Nestor rekao da je za Alesija tipično da beži?

78
Knjige.club
 - Ne obraćajte pažnju na to, Nestor je nepopustljiv čak i prema
sebi. Alesio je dobar čovek i znam da će biti dobar otac. Već vidim
promene u njemu, koje sam smatrala nemogućim.
- Zaista?
- Ponekad je sve što čoveku treba, ljubav dobre žene.
Netino srce se stegnulo. Da li će se ona i Alesio ikada zavoleti?
- Neti... - prenula se na zvuk Alesiovog glasa. Posle kraćeg
oklevanja Alesio joj je prišao uhvativši je za ruku, a onda se
okrenuo majci. - Oprosti što sam bio odsutan, mama.
Elena ga je poljubila u obraz.
- Izvinjenje prihvaćeno. A sad porazgovaraj s Neti, duguješ joj
objašnjenje.

79
Knjige.club
 7. poglavlje

Alesio je odveo Neti u diskretno osvetljenu baštu. Još mu je

zvonilo u ušima od svađe s Nestorom. Neti je zastala pomilovavši
ga po obrazu.
- Alesio, tvoje lice...
- Nije to ništa, samo je nateklo.
- Gde si bio?
Osetio je brigu u njenom glasu i još je jače mrzeo sebe. Ipak,
trebalo mu je vreme za sebe, da se sredi i da razmisli o tome kako
da objasni Neti šta se dogodilo.
- Sedi, Neti - pokazao je kamenu klupu kraj ružinog grma, pa je
duboko udahnuo. - Onaj mladi čovek u tapas baru je Mateo, mlađi
brat Huana Mendoze. Huan je bio moj najbolji prijatelj još iz
tinejdžerskih dana. Bilo nam je po osamnaest godina kad se
dogodila nesreća na brodu, u kojoj je on poginuo. Mateo me
smatra odgovornim za bratovljevu smrt.
- Ali zašto?
- Zato što sam ja kriv.
- Ne razumem...
- Bila je to suluda avantura. Napili smo se, a brod nije bio
spreman za plovidbu - slike Huanovog bledog lica počele su da
naviru pred njegovim očima.
- Alesio, molim te, još uvek ništa ne razumem.
- Ja sam ga na to naveo. I nije mi bilo prvi put. Njegovi roditelji
su se zbog toga žalili mom ocu i majci.
- Ali zar to nije nešto što mladići u tim godinama rade?
Upuštaju se u rizik?
Čula je tek prvu polovinu priče. Sumnjao je da će biti toliko
milostiva kad čuje drugi deo.
- Tada sam imao devojku, takođe našu vršnjakinju. Pokušala je
da me uteši posle Huanove smrti, ali... bio sam van sebe. Nisam
želeo utehu, pa sam prekinuo vezu s njom. Bio sam žestok. Ona se

80
Knjige.club
uznemirila, pa je izašla s drugaricama i... predozirala se. U bolnici
su utvrdili da je bila u petoj nedelji trudnoće. Izgubila je bebu.
- O, Alesio... Da li je znala da je trudna?
- Nije.
- Znači, ni ti nisi znao.
- To me ne opravdava.
- Nije zločin to što si prekinuo vezu, Alesio.
- Moje ponašanje bilo je bezosećajno i neodgovorno.
- Nisi zato ubica.
- Ubio sam najboljeg prijatelja i svoje nerođeno dete.
- Ne verujem u to, pa bio si tinejdžer.
- Igrao sam se životima ljudi koje sam voleo. Povredio sam
Huanovu i porodicu moje devojke. I... povredio sam i svoju
porodicu.
- Ti si dobar čovek, Alesio.
- Ne znaš ti to.
- Znam. Kad sam ti rekla da sam trudna, mogao si me ostaviti,
ali nisi to učinio. Ostao si uz mene i uz naše dete.
- Nisam svetac, Neti.
- Ali nisi ni čudovište. Dođi u krevet, izgledaš iscrpljeno - nežno
mu je rekla, pa ga je uhvatila za ruku i povela u kuću.
Narednog dana odlučili su da se, ranije nego što je planirano,
vrate u London. Kad su sleteli, Neti je dobila telefonsku poruku od
oca i Alesiju je to spomenula tek posle dogovora s Maksvelom da
se nađu, jer je znala da ga frustrira odnos između nje i njenog oca.
Nije razumeo zašto ona ne prekine kontakt s njim. Zapravo, ni
sama to nije razumela.
Za sastanak s Maksvelom tri dana kasnije izabrala je mali
rastoran u sporednoj ulici na Mejferu. Ušavši u restoran, zastala je.
Hoće li on zaista doći? Međutim, Maksvel ju je čekao za stolom u
zadnjem delu restorana i mahnuo joj je. Ustao je izvukavši joj
stolicu, pa je seo na svoje mesto.
- Dobro izgledaš, Neti.
- I, ti, takođe.

81
Knjige.club
 Delovao je... sveže. Nestali su i upali obrazi i tamni kolutovi
ispod očiju. Izgledao je kao da je proveo bar mesec dana daleko od
civilizacije.
- Bio sam u Švajcarskoj - rekao je kao da joj čita misli.
- Dva meseca?
Doduše, za njega nije bilo neuobičajeno da nestane na nekoliko
nedelja, ali dva meseca su novi rekord.
- Da, bio sam na privatnoj klinici. Lečio sam se od kockarske
zavisnosti i drugih problema.
Neti je duboko uzdahnula. Tek sad je primetila da na stolu
nema ni čaše viskija ni boce vina, već samo bokal vode i dve čaše.
- Zaista ne znam šta da kažem, Maksvele.
- Ne moraš ništa reći. Ali ako si spremna da me saslušaš, želim
ponešto da ti kažem.
Klimnula je glavom.
- Žao mi je, Neti. Znam da ovo nije dovoljno, ali želim da znaš
da mi je žao... zbog svega. Zaslužila si boljeg oca od mene.
Kad ju je pogledao, Neti je prvi put osetila da je zaista vidi.
Zadrhtala je. Za trenutak je zavladala tišina, a onda je prošaputala:
- Zašto? Zašto me je bilo toliko teško voleti?
Sklopio je oči.
- Želeo sam to više nego što možeš zamisliti. I nadao sam se da
će tako biti... kada prođe nekoliko godina. A onda si počela sve više
da ličiš na nju i nisam to mogao da podnesem.
- Voleo si je?
- Više od svega na svetu.
- Ja... pojma nisam imala.
- Da sam voleo tvoju majku?
- Kako sam to mogla znati? Nikad nisi pričao o njoj.
- Zato što nisam mogao, bilo je previše bolno.
- Ali sve one žene...
- Dok je tvoja majka bila živa, samo mi je ona bila važna i bio
sam joj veran, Neti. Ona je bila moja srodna duša. A kad je otišla...

82
Knjige.club
 Ostavio je nedovršenu rečenicu, ali je Neti razumela. Duboko je
udahnula, a onda mu je postavila pitanje koje ju je godinama
mučilo:
- Da li si mene smatrao krivom za njenu smrt?
Maksvel je prebledeo oborivši pogled.
- Da.
Ta jedna kratka reč pogodila ju je kao udarac pesnicom u
stomak.
- Da li još uvek tako misliš?
- Zaboga, Neti, ne! Činjenica da toliko ličiš na Ketrin, sve ovo
čini... teškim. Ali ne, nisi ti kriva.
Trepnula je nekoliko puta da zaustavi suze.
- Zbog tebe sam se osećala kao da nisam vredna ljubavi.
- Ne znam mogu li to popraviti... ali bih voleo da pokušam.
- Hoćeš li mi pričati o njoj?
- Ako želiš.
Otpila je gutljaj vode, pa je spustila čašu na sto i osmehnula mu
se.
- Postaćeš deda.
- Čuo sam. Čestitam ti od srca, Neti.
Položio je ruku na njenu, a Netino srce tuklo je od uzbuđenja.
Nije to bio zagrljaj, ali bio je početak.
Kad je sat kasnije izašla iz restorana, sačekao ju je vozač, koga
joj je Alesio dao na raspologanje.
- Kući, gospođice Parks?
- Da, hvala.
Sklopljenih očiju utonula je u meko sedište. Neočekivana želja
njenog oca da se zbliži s njom ispunila ju je nadom. Pogledala je na
sat. Trebalo joj je da se ušuška u krevet.
Sutra u deset sastaće se s arhitektom da se dogovore o
preuređenju kuće u Čelziju, jer je Alesio hteo da se što pre presele
u svoj novi dom.

83
Knjige.club
 Alesio joj je predložio da proda svoj stan, ali nije pristala na to.
Dala je vozaču slobodno i jedva se popela uza stepenice. Bila je
srećna što je kod kuće, ali i pomalo nervozna.
Alesio nije bio srećan što se sastala s ocem. Bio je loše
raspoložen jutros na poslu. U dnevnoj sobi bilo je mračno i Neti se
setila da je on u Citrinu s poslovnim partnerima. Razmišljala je o
tome da pripremi vruć kakao i ode u krevet kad se uključilo svetlo.
Poskočila je.
- Zaboga, Alesio, nasmrt si me preplašio! Zašto stojiš u mraku?
Pomerio se na svestlost i Neti je zaključila da mu se
raspoloženje nije popravilo.
- Kako je protekla večera s tvojim ocem?
Glas mu je zvučao grubo, a Neti je bila umorna i nije želela da
se upušta u raspravu.
- Bilo je zanimljivo. Spremiću sebi kakao, hoćeš li i ti? - pošla je
u kuhinju.
- I ja sam bio na zanimljivom sastanku.
Zastala je pogledavši ga.
- Sreo sam se s Karterom, tvojim advokatom.
- Oh...
- Čestitao mi je veridbu i prinovu.
- Baš lepo - rekla je osetivši nervozu u stomaku.
- Pitao me je da li znamo hoće li biti dečak ili devojčica.
Grč u stomaku se pojačao, a grlo joj se stisnulo.
- Alesio...
- Rekao je da ga obavestiš ako bude dečak, pa da se pobrine za
taj deo tvog nasledstva.
Prestala je da diše. O, Bože...
Prišao joj je, bio je napet kao struna, a kad je progovorio, glas
mu je zvučao nežno, ali i nekako opasno:
- Šta je time mislio, Neti? Duboko je udahnula rekavši sebi da
to nije važno. Za nju svakako nije. A nije ni za Alesija... ili možda
jeste?

84
Knjige.club
 - U testamentu mog dede postoji smešna klauzula. Treba da
nasledim određenu svotu ako ispunim određeni uslov.
- Kakav uslov?
- Ako se pre tridesete godine udam i rodim dečaka.
- Koliko je to novca, Neti?
- Dva miliona funti.
- Bože... A ako ne ispuniš uslov?
- Odbila sam nasledstvo, u svakom slučaju i novac će otići u
dobrotvorne svrhe. Žao... mi je što ti ranije nisam to ispričala, ali
nije mi bilo važno, Alesio.
I dalje je bio mrk u licu.
- Zna li tvoj otac za to? I šta je hteo večeras?
Nije bilo potrebe da ga pita šta je time mislio, videla je to po
izrazu njegovog lica. Ukočila se.
- Ne! Varaš se!
Uhvatio ju je za ruku, pa nije mogla da se pomeri.
- Nemoj biti naivna, Neti.
- Nisam naivna. Ti si ciničan i nepoverljiv. Pojma nemaš o čemu
smo moj otac i ja pričali večeras.
- Onda me ubedi da nije ispuzao ispod nekog kamena, jer se
nada da će profitirati od tvog nasledstva.
- Odvratni su tvoji komentari. Maksvel je bio u klinici za
rehabilitaciju ako baš moraš da znaš. Odlučio je da preuzme
kontrolu nad svojim životom. I da, želi da se pomiri sa mnom - glas
joj je podrhtavao od besa.
- To sam i pretpostavio. Naivna si.
Zaboleo ju je podsmešljivi ton u njegovom glasu. Alesio nikad
nije tako razgovarao s njom. Ali posle užasnog susreta s bratom
njegovog prijatelja u Barseloni nešto se u njemu promenilo.
- Ne verujem da je ovde reč o mom ocu, već o tebi.
- Šta to treba da znači?
- Ne veruješ da zaslužuješ oproštaj i zato ga niko ne zaslužuje.
- Oproštaj se mora zaslužiti, Neti.
- Da li si zaslužio oproštaj u proteklih dvanaest godina, Alesio?
85
Knjige.club
 Smračio se, a ona je nastavila:
- Da li si se zato odrekao karijere arhitekte i ostao u porodičnoj
firmi? Da li zato morao da preuzmeš "Parks"? Uostalom, zar nisi
radio sve samo da zaslužiš oproštaj svoje porodice?
- Neti...
- Znaš li šta je najluđe? Imaš divne roditelje, koji te vole. Ali bio
si toliko zauzet potrebom da ih držiš na odstojanju da nisi
primetio da su ti odavno oprostili.
- Dosta! Reč je o tvom ocu. I zabranjujem ti da se ubuduće
viđaš s njim.
- To mi ne možeš zabraniti, Alesio - okrenula se i odjurila u
kuhinju. Deset sekundi kasnije čula je tresak ulaznih vrata.
Alesio je nekoliko ulica niže naleteo na pab i zavukao se u
separe da popije nekoliko viskija da se bes u njemu primiri. Zašto
je Neti toliko tvrdoglava i slepa... toliko spremna da svom ocu pruži
još jednu šansu?
Maksvel je dobar igrač. Zar nije shvatila da manipuliše njome?
Znao je da nju novac ne zanima, ali je zato njega i te kako zanimao.
Možda treba da saznaju pol deteta. Ako Maksvel izgubi
interesovanje ukoliko Neti nosi devojčicu, onda će sve biti jasno.
Ali to bi slomilo Netino srce. Odgurnuo je praznu čašu i ustao. Sad
mu je bilo žao što je bio grub.
Napustio je lokal i vratio se u njen stan. Provela je s njim i
njegovom porodicom jedva trideset šest sati i verovala je da ga
razume. A ništa nije razumela, baš ništa!
Zatekao je Neti kako sedi na svom uobičajenom mestu kraj
prozora. Osećanja koja su ključala u njemu, bila su prejaka, pre
svega želja da je zaštiti od svega i od svakoga.
Ali želeo je da je zaštiti pre svega od sebe, od kletve da najviše
povređuje baš one koje najviše voli. Alesio je bio uveren da upravo
to oseća prema njoj: neobuzdanu ljubav, koja uliva strah.
- Ne mogu se udati za tebe, Alesio.
- Molim? Ustala je.
- Obećao si mi da nećeš dozvoliti da u trudnoći budem sama.
- Ovde sam.

86
Knjige.club
 - Jesi li? Nisam stekla takav utisak u prethodnih nekoliko dana.
Kao da si podigao bedem oko sebe i ne mogu da ga pređem.
- To nije istina!
- O, Alesio, moraš oprostiti sebi i gledati u budućnost. Naučila
sam večeras nešto o svom ocu: dugo je bežao ne dopuštajući sebi
da nekoga ponovo zavoli i izgubi. Mislim da i ti to radiš, Alesio.
Pogodilo ga je to što ga je uporedila s Maksvelom.
- Ovde sam, Neti, nisam pobegao.
- Nisi bukvalno, naravno. Ali ovde... plašiš se da pustiš nekoga
blizu sebe i plašiš se da bi ga mogao povrediti - položila mu je ruku
na prsa.
- Koješta!
- Volim te, Alesio. Ti si otac mog deteta i dobar čovek. Želela
bih da se udam za tebe i da živim s tobom, ali ne mogu kad se
ponašaš prema meni kao prema članovima svoje porodice. Ja... mi
zaslužujemo bolje. Prenela sam tvoje stvari u gostinsku sobu.
Noćas možeš ostati, ali sutra želim da odeš. Razmisli o tome možeš
li ostaviti prošlost iza sebe. Dotad, zadrži ovo - spustila je prsten
na sto i izašla.
Neti je čekala pet dana i to je bilo pet najdužih, najnesrećnijih
dana u njenom životu. Alesio joj je silno nedostajao.
Rizikovala je time što je ocu svog deteta prvo priznala da ga
voli, a zatim ga oterala. Da li je pogrešila? Želela je da ga navede na
razmišljanje i tek kad shvati šta je zaista važno, da joj se vrati. I da
joj kaže da je voli.
Telefon se oglasio, stigla joj je kratka poruka od Alesija: "Vozilo
te čeka."
"Šta se dešava?", odgovorila mu je pitanjem.
"To je iznenađenje."
Sat i po kasnije bila je u limuzini, kojom se vozila u pariški
"Safir".
Dočekao ju je u penthausu obrijan, u tamnim pantalonama i
sivoj košulji, izgledao je sveže i odmorno kao onog letnjeg
popodneva kada ga je prvi put ugledala.
Prišao joj je.

87
Knjige.club
 - Jesam li ti nedostajao, Neti?
- Možda malo.
- Ti meni jesi.
Nagnuo se napred dodirnuvši čelom njeno. Neti je osetila da se
u njoj budi nada. Snažno ga je zagrlila.
- Gde si bio?
- U Španiji. Ponekad čovek mora da se vrati u prošlost da bi
mogao da krene dalje.
Alesiju je srce tuklo u grlu dok je pokušavao da odgonetne lice
žene, koja mu je najpre rekla da ga voli, a onda mu zalupila vrata
pred nosom. Želeo je ponešto da razjasni.
- I? Ostavio si prošlost?
- Jesam.
Oči su joj se napunile suzama i ovo je ocenio kao dobar znak.
- Razgovarao sam s mnogim ljudima - rekao je i to je bilo tačno.
Posetio je neku svoju nekadašnju devojku, Huanove roditelje i
brata, kao i svog oca i majku, koju je prvi put mogao da pogleda u
oči, a zatim se vratio u London, gde je otvoreno popričao s
Maksvelom.
- Hoćeš da znaš šta sam još naučio?
Kad je klimnula glavom, izvukao je iz džepa kutijicu s njenim
vereničkim prstenom.
- Naučio sam da sam umoran od bežanja i da želim da budem
jedini muškarac, koji sme da te voli do kraja života. Hoćeš li se
udati za mene?
Oči su joj blistale, zagrlila ga je i rekla:
- Da, Alesio, hoću.

Kraj

88
Knjige.club