Zvoncica

~1~

Foxy

Zvoncica

Marion Davis

NEOBINO
ZAVETANJE

~2~

Foxy

Zvoncica
Karson Grifin sedeo je ozbiljnog lica u kancelariji advokatske firme
koja je zastupala njegovu porodicu, ruku skrtenih na krilu u
oekivanju otvaranja testamenta njegovog, nedavno preminulog oca.
Oi tamnozelene boje, bile su osenene tugom i delovale jo tamnije i
bez sjaja. Zagladio je kratku crnu kosu sa tek ponekom sedom i stisnuo
usne, kao da je bio nestrpljiv da se to to pre okona. Za njega je to
ionako predstavljalo puku formalnost jer je bio jedini naslednik, ali se
formalno otvaranje testamenta svakako moralo obaviti. U kancelariju
su ula dvojica advokata, braa Dominik i Emerson Karpenter i klimnuli
glavama u znak pozdrava.
- Nae iskreno sauee - Dominik, stariji partner mu je stegnuo
ruku.
- Hvala - kratko je odvratio i ponovo seo.
Advokati su pripremali papire, povremeno razmenjujui zabrinute
poglede. Karson je odmah predosetio da se deava neto neobino, ali
je odluio da saeka do otvaranja.
- Hmmm... - nakaljao se Emerson, kome je oigledno stariji brat
prepustio itanje. - Pre nego to proitam tekst testamenta tvog oca,
Karsone - gledao je u njega kao da mu je jako neugodno - moram da te
upozorim da e uti neke stvari kojima e biti iznenaen... - napravio
je malu pauzu.
- Mislim da ti se nee dopasti - zakljuio je.
- Molim vas da preemo na stvar - odvratio je Karson nestrpljivo
lupkajui prstima po kolenu.
- U redu - sloio se i poeo da ita.
Poetak testamenta je objanjavao ta sve sadri imovina porodice
Grifin, kao i neke detalje vezane za berzanske poslove. Bila su tu i
uputstva za voenje nekih poslova kojima se porodica sporadino
bavila, da bi tek na kraju izvrio raspodelu svoje imovine. Karson je sa
nestrpljenjem sluao, pitajui se o kakvom se neprijatnom iznenaenju
radi. Kada je spomenuta kua sa imanjem u Montereju, gde su iveli,
njegovo se lice iskrivilo od besa.
Jedna polovina kue sa imanjem pripae mom sinu, Karsonu
Grifinu, dok druga polovina mora biti predata gospoici Silviji
Anderson iz San Hozea. Navedenu polovinu kue sa imanjem,

~3~

Foxy

Zvoncica
gospoica Anderson e naslediti pod uslovom da u kui provede
najmanje est meseci."
Tu je advokat morao prekinuti itanje, jer je Karson poskoio sa
stolice i zaprepaeno mu otrgao papir iz ruke. itao je slova koja je ve
uo, ali jo uvek nije mogao da poveruje u njihov sadraj.
- ta ovo treba da znai?! - glas mu je bio opasno pretei, a oi od
besa dobile svetlu, skoro sivu nijansu.
- To je elja tvog oca, Karsone - pokuao je da objasni
najljubaznijim tonom stariji Dominik.
- To ne moe biti istina! - otro je odvratio. - Ko je, uopte ta, ta... nije mogao da se seti imena.
- Gospoica Silvija Anderson - podsetio ga je Emerson. - Koliko smo
mi uspeli da saznamo, ona je vlasnica jedna modne kue u San Hozeu odvratio je.
- Ali kakve veze ona ima sa mojim ocem? - besneo je.
- Mislimo da e objanjenje za to dobiti u pismu koje ti je otac
ostavio - odvratio je Dominik i poeo da ga trai meu papirima. - Ali,
evo ga - izvukao je zapeaenu kovertu i pruio mu je.
Karson je skoro istrgao kovertu iz njegovih ruku i bacio kratak
pogled na nju. Bila je ispisana urednim rukopisom njegovog oca i
naslovljena na njegovo ime. Nije eleo da je ita tu pred njima, zato ju je
gurnuo u unutranji dep sakoa.
- Nikakvo objanjenje neu smatrati zakonitim! - na licu mu se
videla odlunost dok je govorio. - Smatrajte da u odmah pokrenuti
postupak na sudu da se ovakva odluka moga oca poniti! - dodao je
otro.
Dvojica advokata razmenie poglede i klimnue glavama.
- Zato pre toga ne pokuate da kontaktirate gospoicu Anderson i
vidite da se to rei van suda? - predloio je Dominik.
Karson ga je otro pogledao, a onda za trenutak razmislio.
- Moda ste u pravu - sloio se. - Kontaktirajte je i onda vidite ta
moe da se uradi - naredio je i klimnuo im u znak pozdrava.
Izaao je na ulicu i seo u svoj tamnosivi mercedes. Ukljuio se sa
nestrpljenjem u saobraaj i krenuo prema kancelariji. Usput je napeto
razmiljao o onome to je upravo uo, nikako ne shvatajui potez svoga

~4~
Foxy

Zvoncica
oca. udnovata odluka iz testamenta bila je utoliko udnija to nikada
nije pominjao tu Silviju Anderson. Kroz glavu mu je prola misao da je
moda bila njegova ljubavnica poslednjih godina, od smrti njegove
majke, ali mu je bilo teko da u tako neto poveruje. Nije nimalo liilo
na njega da ima ljubavnicu, pa ni da to krije od njega. Uvek su bih
iskreni jedan prema drugom i smatrao je da meu njima nema tajni. Pa
ipak, ta gospoica je postojala i trebalo je da postane vlasnik polovine
njegove kue. Na licu mu se ponovo pojavio bes, dok je rukama
nesvesno stezao volan, odmahujui glavom u neverici. Nadao se da e
uspeti da rei to pitanje brzo i da dotina gospoica nije
preterano gramziva. Parkirao je ispred zgrade na posebno oznaenom
mestu i uao unutra. urio je da to pre stigne do kancelarije i proita
pismo koje je trebalo da razjasni njegovu dilemu.
- Dobar dan, gospodine Grifin - ljubazno ga je pozdravila
sekretarica.
- Pota vas eka na stolu - dodala je.
- Hvala - kratko je klimnuo - Molim da me niko ne uznemirava
narednih sat vremena - po njegovom glasu shvatila je da je veoma ljut.
- Nita ne brinite - odvratila je. - elite li da vam donesem neto?
- Nita, hvala - odgovorio je i zalupio vrata za sobom.
Smestio se za veliki sto od mahagonija i otvorio pismo. Dok je itao,
na licu mu se primeivalo uenje. Mrtio se dok je otkrivao dobro
uvanu tajnu svoga oca. Shvatio je da je otac, pre nego to je upoznao
njegovu majku, bio u vezi sa izvesnom Holi i da je ta ena bila ljubav
njegovog oca koja je trajala do smrti. Njegovu majku, Dodi, oenio je
jer je oekivala njega, Karsona, zbog ega se on odrekao svoje ljubavi,
ali nikada nije uspeo da je zaboravi i preboli. Pismo je sadralo jo neke
detalje te prie, ali je zakljuak bio da otac eli da ostavi deo imanja
njenoj keri, Silviji Anderson, poto Holi vie nije iva. Karson je
presavio pismo i gurnuo ga u fioku. Objanjenje mu se nije nimalo
dopadalo i nije mogao da shvati oevu odluku da deo kue ostavi
potpunom strancu. Ta Silvija je mogla biti bilo ko! Kako je mogao tako
neto da mu uini? Ustao je i napravio nekoliko krugova po kancelariji.
Jo uvek nije mogao da se smiri i nee se ni smiriti sve dok ne razrei tu
situaciju, zakljuio je na kraju.

~5~

Foxy

Zvoncica

- Nik, molim te pogledaj ovo - Silvija dodade pismo do mladia

duge, plave kose svezane u rep.
- ta ti je to? - odvratio je, otvarajui presavijeni papir.
- Tu pie - iznenaeno je govorila - da sam upravo postala
naslednica polovine kue i imanja u Montereju, a sve to mi je ostavio
izvesni Benet Grifin, za koga nisam ula nikada u ivotu! - odmahnula je
rukom.
- Saekaj da pogledam - odgovorio je i posvetio panju pismu.
U pismu, upuenom od strane izvritelja testamenta, zaista je
stajalo ono to mu je Silvija upravo rekla.
- Nije mi jasno zato bi neko ostavio ovoliku imovinu potpunom
strancu? - primetio je.
- Ni meni - slegnula je ramenima. - Moda je u pitanju greka,
moda postoji neka druga Silvija Anderson? - zakljuila je.
- Moda, ali to moe saznati samo ako ode na ovaj sastanak sa
advokatima - sloio se.
- Ne znam... - iskrivila je usne, kao i uvek kada joj neto nije bilo po
volji. - Nemani vremena za takve gluposti, moda u ih pozvati
telefonom - dosetila se spasonosne ideje.
- Pokuaj - saglasio se. - Ako ti vie ne trebam, morao bih da odem
do radionice i proverim ta su uradili sa onim divnim lanom koji treba
skrojiti - ustao je sa stolice i podboio se.
Silvija mu se nasmeila. Bio je njen najbolji dizajner i najbolji
prijatelj istovremeno. Njemu je mogla da kae sve ih gotovo sve to ju je
ikada titalo, a on je uvek umeo da je posavetuje ih joj vrati dobro
raspoloenje. Njena modna kua Step" ne bi bila ista kada bi njega
izgubila, jer su upravo njihove zajednike kreacije imale taj posebni stil
koji ih je odvajao od drugih, slinih modnih kua. Odnedavno, ime
Step" predstavljalo je robnu marku koja je imala sve vie pristalica na
probirljivom tritu Kalifornije, naroito meu mladim i uspenim
poslovnim enama koje nisu prezale od toga da i na poslu deluju
savreno enstveno i pomalo izazovno. Silviji je to znailo, ne samo

~6~
Foxy

Zvoncica
mnogo veu zaradu, ve i dokaz, potvrdu svega to je radila i zata se
zalagala poslednjih godina.
- Naravno, Nik, hvala ti u svakom sluaju na razgovoru - dobacila je
za njim.
Kada je ostala sama, jo jednom je otvorila udno pismo i ponovo
ga proitala, ovaj put lagano, trudei se da izmeu redova pronae
odgovore na svoja pitanja. Poto ni to nije pomoglo, odloila je pismo i
vratila se svojim brojnim obavezama.

- Gospoice Anderson, uveravam vas da nije u pitanju nikakva

greka, naslee o kome ste u pismu obaveteni, namenjeno je vama uveravao ju je Dominik Karpenter. - Ako biste doh do nae kancelarije,
sve bismo vam pojasnili - dodao je.
- Ja sam veoma zauzeta i nemam vremena za to - odbacila je odmah
tu pomisao. - ta treba da uradim sledee? - pokuala je da bude
praktina i odmah zavri sve.
- U testamentu postoji jedan uslov oko preuzimanja imovine odvratio je Dominik. - Ostavilac je predvideo da morate ui u posed
imanja i na njemu provesti bar est meseci da biste postali punovani
vlasnik - objasnio je.
- ta? - zaudila se - emu tako neto?
- To nije na meni da razjanjavam, gospoice Anderson - osetila je
da okleva. - Moraete da uinite ba tako ih nema nita od nasledstva zakljuio je.
- To je tako glupo - odvratila je. - Nemam vremena - shvatila je da
se ponavlja, ali je zaista tako mislila. - Ali razmisliu o tome - dodala je.
- Mislim da je najbolje da odete i vidite imanje pre nego to bilo ta
odluite - dodao je na kraju razgovora.
- Naravno, hvala vam na svim obavetenjima - odsutno se
zahvaljivala, dok je razmiljala o neobinim dogaajima koji su je snah.

~7~
Foxy

Zvoncica

Silvija je ponovo sedela u svojoj kancelariji i ponovo itala jo

jedno neobino pismo. Ovo joj se, za razliku od prethodnog, mnogo
manje dopalo, bilo je pretee i vrlo neprijatno. Izvesni Karson Grifin, sin
oveka koji joj je namenio deo svoje zaostavtine, obraao joj se sa
pretnjom da e itavu stvar izneti na sudu i potpuno je liiti nasledstva
ukoliko se ne povue. Iskrivila je usne i bacila pismo na sto. ta zamilja
taj Karson Grifin? Nju niko nije mogao da uplai ili ueni, gunala je
sebi u bradu. Ako je dobila to nasledstvo, kome se i sama zaudila, to
nikako nije davalo za pravo njegovom sinu da je tretira kao olo. U
trenutku je odluila da ode i pogleda svoje imanje, ako ni zbog ega
drugog, onda bar njenu u inat. Klimnula je glavom, kao da sama sebi
daje odobrenje i odmah poela sa pripremama za put.

Imanje Grifinovih ju je skoro ostavilo bez daha dok je izlazei iz

automobila bacala poglede oko sebe. Prekrasna vila, okruena
negovanim vrtom i besprekornim travnjakom, blistavo je sijala na
suncu, izmamivi joj uzdah. Primetila je da se iza kue nazire okean,
koji je svojim umom jedini remetio tiinu i sklad. Nije mogla ni da
nasluti da e joj se mesto tako dopasti, a jo manje da poveruje da
polovina pripada njoj. Popela se irokim krunim stepenicama i
pozvonila. Vrata joj je otvorio, verovatno vlasnikov kuepazitelj i upitao
za ime. im ga je rekla, irom je otvorio i pozvao je da ue i saeka.
Osvrtala se po ogromnom predvorju, pratei pogledom stepenite sa
leve i desne strane i za trenutak se divila ogromnom kristalnom lusteru
koji je svetlucao na sredini, sputajui se do visine njenog pogleda.
Uspeia je da razazna i skupocene slike i ogledala na zidovima, pre nego
to je ugledala visoku priliku koja joj se pribliavala. Skoro je zadrhtala
pri pogledu na to lice kao isklesano od mramora. Pribliio joj se, sa
rukama uvuenim u depove i pogledom koji je odavao da nije nimalo
srean to je vidi. Namerno se uspravila jo jae i zauzela dostojanstven
stav.

~8~
Foxy

Zvoncica
- Dobar dan - pozdravio je dubokim glasom. - Ja sam Karson Grifin,
vlasnik ovog imanja - predstavio se.
Znala je da odmah pokuava da je isprovocira konstatacijom, ali je
odluila da mu to ne dopusti.
- Drago mi je - odvratila je odmereno. - Silvija Anderson - dotakla je
njegovu ruku i osetila lako strujanje u telu od tog dodira.
- Prei emo u salon i tamo razgovarati - rekao je i krenuo.
Ila je za njim, posmatrajui ga usput s lea. Kretao se lako i pored
svoje teine i sa izvesnim gibanjem. Griva guste crne kose, tek ponegde
proarana ponekom sedom, davala mu je jo markantniji izgled, iako je
bila jako kratko podiana. Otvorio je vrata i propustio je da ue. Bar je
dobro vaspitan, pomislila je u sebi, dok je gledala po novoj prostoriji u
koju su uli. Stil je svuda bio isti, klasian i vrlo odmeren, sa tek
ponekim detaljem koji je dopunjavao i oivljavao prestrogi prostor.
Ponudio je da sedne, pa je izabrala veliku konu fotelju naspram
kamina. Prekrstila je duge, vitke noge i otkrila njegovom pogledu
njihovu lepotu. Bila je jako svesna svog izgleda i uivala u njemu, ali se
trudila da ga ne zloupotrebljava kada su mukarci bih u pitanju. Niim
nije pokazao da ga njen izgled zanima, seo je na sofu i prekrstio ruke.
Nakaljao se, kao da se priprema da otpone razgovor. utala je i
ekala, namerno ga putajui da se mui. Oi su joj sijale nevidljivim
osmehom, dok ga je posmatrala. Proao je prstima kroz kosu i uzeo
vazduh.
- Znam da je ovaj razgovor pomalo neprijatan za oboje, ali se mora
obaviti - zapoeo je. - Ne razumem najbolje motive mog oca da ostavi
deo imanja vama, ali... - odmahnuo je rukom.
- Verovatno je imao neki jak motiv, ako se odluio na takav korak odvratila je.
Slegnuo je ramenima i prekomo je pogledao.
- Moda... - neodreeno je rekao, a na licu mu se videlo da napeto
razmilja o neemu.
- Vae pismo mi se nije nimalo dopalo - rekla je i pogledala ga
pravo u oi.
- Zaista ne volim kada neko pokua da mi preti - dodala je.

~9~
Foxy

Zvoncica
Njegov prezriv osmeh na usnama, jo ju je vie iznervirao. Bila je
spremna da mu se suprotstavi svim sredstvima koja su joj bila na
raspolaganju, samo zato jer je neprestano izazivao.
- Pozvao sam vas, jer sam smatrao da moemo dogovorom
razreiti ovu neprijatnu situaciju.
Silvijino lice se naglo razvedrilo na njegove rei.
- Za mene nije nimalo neprijatna - bockala ga je.
Sada je na njega bio red da se iznervira i znala je da je u tome
uspela. Stiskao je vilice, gutajui bes koji mu je navirao.
- Moda se varate, gospoice - procedio je kroz zube. - Moji
advokati kau da postoje dobri izgledi da ostanete bez iega - pokuao
je da zvui kao da vlada situacijom.
- Da je zaista tako - presekla ga je prezrivo - sigurna sam da sada ne
bih bila ovde i da mi ne biste nudili nagodbu.
Lice mu je postalo tamnocrveno, a oi skoro sive od besa. Uivala je
da ga posmatra kako se mui da ostane pribran i naizgled hladan, dok
je sve kljualo u njemu.
- Stvar se moe reiti na razliite naine, gospoice - glas mu je bio
leden. - Hteo sam da pokuamo da to obavimo civilizovano.
- Razumem - klimnula je.
utala je i ekala da najzad iznese predlog. Predoseala je da joj se
nee dopasti, ali nije unapred reagovala dok ne sazna ta je naumio.
- Raspravljao sam sa ljudima koji znaju vrednost mog imanja ponovo je naglasio da je on vlasnik. - I dobio sam okvirnu procenu.
Ponudiu vam vrlo velikodunu sumu novca da odustanete od naslea zastao je i ekao.
Znala je da oekuje nekakav odgovor, ali nije odgovorila. Htela je
da uje ponudu pre toga.
- Ponudiu vam pet stotina hiljada dolara, to je veoma razumno u
ovom sluaju - zakljuio je.
Silvija se kiselo osmehnula.
- Da li vam izgledam kao budala? - odvratila je pitanjem.
- Zato? - izvio je obrvu zaueno.

~ 10 ~
Foxy

Zvoncica
- Zato? - ponovila je za njim. - Ovakvo imanje vredi milione, a vi
mislite da me se reite sa bednih pola miliona! - skoro je vikala.
Pogledao je pogledom punim prezira i klimnuo glavom.
- Znao sam od samog poetka da e te biti pohlepni - gledao je sa
visine dok je govorio. - Samo je novac u pitanju, zar ne?
Osetila je snano ponienje i bes. Nije bio novac u pitanju, naravno,
ali nije trpela da je neko pravi budalom. Nije ni bio svestan koliko je
pogreio kada joj se obratio takvim tonom. Sada nije bila spremna da
odstupi ni za milimetar.
- Novca imam dovoljno - ledenim glasom je uzvratila. - Ali nisam
glupa - dala mu je do znanja da zna koliko imanje vredi.
I sama je bila poslovna ena i nije odlazila na razgovore
nepripremljena. Uspela je da sazna vrednost imanja i nije je mogao
prevariti.
Delovao je nezadovoljan njenim odgovorom. Nadao se da e uspeti
sve da rei odmah i otarasi se nje, ali sada je izgledalo da e biti
nezgodan igra. Odluio je da ponovo zaigra na kartu suda.
- U sluaju da se ne dogovorimo, plaim se da e sud biti taj koji
e reiti to pitanje, a to moe da se zavri tako da ostanete bez iega hladno je primetio, nadajui se da je ostavio utisak daje bezbrian.
- Zato bih imala neto protiv? - i sama je delovala nehajno. - Sve je
uraeno po propisima i nemani razloga za brigu, zar ne? - provocirala
ga je svojom mirnoom,
- Moji advokati su veoma moni - dodao je.
Nasmejala se prezrivo i skrstila ruke na krilu.
- Zato bih se plaila vaih advokata? - gledala ga je bezobrazno. - I
sama imam armiju najboljih zastupnika koji tite moje interese - mirno
je zakljuila.
- Po svemu sudei, kakva majka, takva erka - otelo mu se.
Njeno lice je postalo rumeno, a grudi su joj se ubrzano dizale. Bila
je besna i delovala kao tigrica koja se sprema na skok.
- Sa kojim pravom govorite o mojoj majci?! - siktala je. - Vi je
uopte i ne poznajete.
- Iz oevog pisma sam shvatio da je bila njegova ljubavnica, to
govori dovoljno o njoj - odvratio je prezrivo.

~ 11 ~
Foxy

Zvoncica
- Vi ste vrlo nevaspitani i bezobrazni - glas joj je bio vrlo povien. To verovatno nije uopte tano jer sam prvi put ula za vaeg oca kada
sam dobila obavetenje od advokata, a i da jeste, ko ste vi da sudite o
nekome koga niste ni upoznali...? - bila je suvie besna da bi nastavila.
- Ono to sam saznao, bilo mi je dovoljno da procenim - uzvratio je
hladno.
Posmatrala ga je sa neskrivenom mrnjom nekoliko sekundi.
- Vas niko nikada nije nauio pameti, a trebalo je! - procedila je.
- Da neete moda vi? - smekao se nadmono.
- Ne - odmahnula je glavom. - To su vai roditelji trebali da urade,
ali sada je verovatno kasno - dobacila je.
Posmatrali su se kao dve zveri spremne da skoe jedna na drugu i
bore do smrti. Atmosfera je postala tako zategnuta da se u vazduhu oko
njih oseao plamen koji je svakog trena mogao da bukne. Vladala je
tiina nekoliko trenutaka, pre nego to je ustala i krenula ka vratima.
- Mislim da sa vama ne mogu da se dogovorim - zakljuila je muklo.
- Videemo jo - dodao je za njom, dok je izlazila.

Karson je nezadovoljno zguvao papir koji je drao u ruci. Devojka

je bila sve samo ne glupa, zakljuio je. Nadao se da ne vlada previe
situacijom i da e uspeti lako da dobije njen pristanak, ali to mu sada
vie nije delovalo verovatno. Moda je prenaglio i poneo se nekorektno,
pomislio je. Moda je trebalo da bude lukaviji i ubedi je drugim
sredstvima. Sada je ionako prekasno da o tome razmilja. Znao je da je
ova prilika propala, ali je oekivao da e ih biti jo. Na kraju krajeva,
otac je u testamentu naveo kao uslov da mora iveti na imanju bar est
meseci da bi postala vlasnik, a on e se postarati da to bude najgorih
est meseci u njenom ivotu. Naterae je da pobegne glavom bez obzira
i prihvati bilo ta to joj bude ponudio, pobedonosno je zakljuio.

~ 12 ~
Foxy

Zvoncica
Nije mogla da se smiri sve do zgrade kompanije. Ruke su joj jo
podrhtavale od besa, im bi pomislila na Karsona Grifina. Nikada je u
ivotu niko nije tako omalovaio i poneo se tako prema njoj kao da je
roba na prodaju. Oigledno je bio uasno uobraen i smatrao da se
novcem sve moe kupiti i da svaki ovek ima svoju cenu, samo ako mu
dovoljno ponudi. E, pa tu si se prevario, Karsone Grifine, zakljuila je
besno. Iako je imanje u. poetku nije previe zanimalo, sada bi uinila
sve da ga zadri, ne samo zato to joj se dopalo na prvi pogled, ve i
zato da napakosti gospodinu Naduvenku". Usput je donela odluku da
uzme odmor nekoliko nedelja ranije i provede ga na imanju i vidi kako
e sve to ispasti. Ionako je posao trenutno bio u manjem zastoju, pa je
najbolje da iskoristi taj trenutak pre nego to pone sledea sezona.

Karson Grifin je posmatrao sa neskrivenim nezadovoljstvom kako

taksista iznosi Silvijine torbe iz prtljanika. Shvatio je da se nije alila
kada ga je pre nekoliko dana obavestila da se doseljava na neko vreme
u vilu, mada se nadao do poslednjeg trenutka da e se predomisliti.
Pozdravila ga je klimanjem glave i spustila torbu kraj vrata.
- Pokai mi moju polovinu - rekla je.
- Ne budi tako samouverena da e biti tvoja - odvratio je i poveo je
da joj pokae gde e se smestiti.
Silvija nije nita odgovorila na njegovu primedbu, ali se smeila
zadovoljno iza njegovih lea. Bila je gotovo sigurna da hoe i nimalo ga
se nije plaila. tavie, poinjala je polako da uiva u ovoj igri koju su
zapoeli. Obili su itavo imanje, on joj je usput turo objanjavao gde
se ta nalazi, kao i o pravilima ponaanja u kui. Nije imala ni najmanju
nameru da ih se pridrava, ali ga je pustila da se sam u to uveri. Najzad
joj je pokazao deo kue koji e ubudue koristiti i ostavio je samu. Neko
vreme je provela u razgledanju, usput razmiljajui kakve e sve
promene odmah morati na napravi da bi nastavila svoj ivot na nain
na koji je bila navikla. Izvukla je notes sa belekama i pribeleila prve
zamisli. Ve je videla kako e moi da se organizuje i vodi svoje poslove

~ 13 ~
Foxy

Zvoncica
odavde, jer posao nikako nije smeo da trpi zbog njene odsutnosti. Sva
srea, njena ekipa ljudi je ve bila tako dobro uigrana da nee biti veih
problema, a pored toga, tu je bio i Nik koji je uvek mogao da je zameni.
Osmehnula se sama sebi u velikom ogledalu u zlatnom ramu i zakljuila
da e sve ovo moda biti i prijatan odmor za nju.

Od dolaska Silvije Anderson u njegovu kuu, Karson je stalno imao

problema. Njegov mir bio je sasvim uniten, a ritam ivota potpuno
poremeen.
Vreme koje je uvek sa zadovoljstvom provodio kod kue, nakon
napornog i uvek uurbanog tempa na poslu, bilo mu je prava i jedina
relaksacija, a sada je ona pokuavala da mu to oduzme. Ljutito je
zguvao salvetu, odjednom potpuno izgubivi apetit i odgurnuo tanjir.
Ni jelo nije imalo ukus od kada se ona motala okolo. Odluio je da joj
stavi do znanja da to nee trpeti. Naglo je ustao i oborio stolicu. Podigao
ju je paljivo i vratio na mesto. Nije liilo na njega da se tako ponaa
prema stvarima u kui, jer ih je veoma voleo, one su ga vezivale kao
drage uspomene za detinjstvo i roditelje koje je mnogo voleo. I to je bilo
njeno delo, besno je zakljuio.

- Molim vas da ga postavite kraj prozora, uivam da gledam u

okean dok vozim - pokazala je dvojici majstora gde e postaviti sobni
bicikl, koji je stigao zajedno sa ostalom opremom kojom je nameravala
da popuni mini-teretanu.
Mladii su postavili i nakon toga fiksirali bicikl, a potom rasporedili
i ostatak opreme. Bez imalo uzbuenja, Silvija je posmatrala kako bue
skupoceni parket, a jo manje je se ticalo to prave buku. Velika
ogledala u ramovima izbacila je u predsoblje, a umesto njih postavila
druga koja su dosezala skoro do vrha zida i pokrivala ga veim delom.
Zadovoljno se osvrtala kada je posao bio gotov i zakljuila da e tu sa

~ 14 ~
Foxy

Zvoncica
zadovoljstvom moi da obavlja svoje svakodnevno vebanje. Telefon je
zazujao i ona ga otkai sa pojasa. Bio je to Nik.
- Zdravo efice, ta se deava? - bio je, kao i uvek vedar i dobro
raspoloen.
- Zdravo, Nik, upravo zavravam opremanje teretane - odvratila je.
- ta se deava tamo? - uzvratila je pitanjem.
- Za sada nita posebno, samo proveravam kako se snalazi u novoj
ulozi gazdarice imanja - nasmejao se.
- Odlino - odvratila je osmehom. - Nisam ni znala da u toliko
uivati u tome.
- A onaj tiranin? - nastavio je Nik da je ispituje.
- Za sada je miran, ali ne verujem da e tako i ostati - bilo joj je
drago to je Niku sve ispriala u vezi sa Karsonom Grifinom, pa je sada
imala sa kim da razmenjuje traeve o njemu.
- Ako bude problema, slobodno zovi - veselo je primetio. - Zna da
sam se bavio boksom neko vreme - dodao je kroz smeh.
- I stalno dobijao batine, pa si zbog toga i prestao - odvratila je kroz
smeh.
- Ali hvala ti u svakom sluaju, umem sama da se branim.
- Dobro, zvau te sutra nakon kolegijuma da ti prenesem najnovije
vesti - dodao je i pozdravio se.
Silvija se zavalila na klupu za vebanje i zagledala u prazno. Bilo joj
je drago to je malo pobegla iz grada, iako je znala da je to nee dugo
drati.

Karson je kroz prozor svoje sobe posmatrao Silviju kako se

izleava na plai. U minijaturnom bikiniju, zaista je imala ta da pokae.
Majka priroda ju je obilato nagradila svim lepotama, iako ga to u tom
trenutku nije nimalo zanimalo. Razmiljao je da li da odmah sie i tu joj
saopti svoje miljenje o njenom ponaanju u kui ili da saeka da ue.
Odluio je da ipak saeka da ue i pristojno se odene, jer nije eleo da
pomisli da ga zanima da je gleda tako oskudno odevenu.

~ 15 ~
Foxy

Zvoncica
Negde pre veere, odluio je da ode do nje i natera je da se
urazumi. Ve mu je bilo dosta neprestane zvonjave telefona, njenog
jurcanja gore-dole po kui, preglasne muzike onda kada je on hteo da se
odmara i svega to je imalo veze sa njom. Zastao je pred vratima njene
radne sobe i pokucao. Pre nego to je odgovorila, otvorio je vrata i
pogledao unutra. Sedela je nad nekim skicama i izgledala zadubljena u
to to je radila. Podigla je pogled ka njemu i upitno podigla obrve.
- Moemo li da razgovaramo? - upitao je. Spustila je olovku i
naslonila se.
- Naravno - sloila se. - O emu se radi?
- Kada si stigla, potrudio sam se da ti pruim svu potrebnu
udobnost, zar ne? - uzvratio je pitanjem.
- Da, pa...? - oekivala je nastavak.
- Istovremeno sam ti predoio izvesni red koji u ovoj kui vlada i
koji moraju potovati svi koji u kui ive - nastavio je, a na licu mu se
ve primeivalo nestrpljenje. - Ti, kao i ostali, mora potovati taj red,
jer on vai za SVE - naglasio je poslednje rei.
Silvija je shvatila da e ovaj razgovor postati neprijatan, kao i svi
ostali koje su vodili, jer se on uvek i u svakoj prilici ponaao nadmeno i
netolerantno.
- A ako se meni taj red ne dopada? - izazivala ga je.
Oi su mu sevnule i postale svetlije, to je znailo da ga je njena
primedba iznervirala.
- Morae da ga potuje! - konstatovao je samouvereno.
- Zaista? - prezrivo se osmehivala.
- Da, zaista - potvrdio je.
- A kako e me naterati? - i dalje ga je provocirala.
- To e videti kada za to doe vreme - pretei je procedio.
- Misli da moe da me uplai? - nastavila je da se poigrava
njegovim ivcima.
- Nemam nameru da te plaim, ovo je bilo ljubazno upozorenje odvratio je.
- Ljubazno?! - prasnula je u smeh - ta je tu po tebi ljubazno? To to
upada ovde i zasipa me pretnjama? Mora da se ali!

~ 16 ~
Foxy

Zvoncica
- Nisam imao nameru da budem duhovit, iako vidim da ti je smeno
ono to govorim, ali ne budi tako sigurna u sebe - ponovo ju je
upozorio.
- Imam vanija posla od ovog besmislenog razgovora - prekinula ga
je.
- Molim te da izae i ostavi me da radim - hladno je zatraila.
Karson je utao, steui pesnice od besa. Niko nije mogao da ga
iznervira, bar do sada, kao ova uobraena, tvdroglava devojka. Bio je
spreman da joj pokae ko je gazda u kui, ma koliko ga to kotalo.
Okrenuo se na peti i izaao. Silvija je gledala za njim, odmahujui
glavom. Pitala se kako je uopte mogue da jo postoje ljudi koji misle
da se svet okree i postoji samo zbog njih?

Karson je svakoga dana sve vie gubio strpljenje sa njom. Ne samo

da nije prestala da pravi haos po njegovoj kui, ve je postajalo svakoga
dana sve gore. Toga dana je sa sprata odjekivala muzika tako glasno, da
je bilo nemogue odmoriti se. Odbacio je novine na stoi i ustao sa
namerom da je prisili da utia muziku i ponaa se civilizovano,
potujui druge i njihove potrebe. Penjao se stepenicama, sa gnuanjem
sluajui sve jae zvuke koji su dopirali iz nekadanje biblioteke. Pitao
se ta je mogla da radi uz tako glasnu muziku i zakljuio da zapravo ne
eli ni da zna. Pokucao je nekoliko puta, ah ga ona nije mogla uti od
tolike galame. Zato je otvorio vrata i zanemeo pred prizorom uasa koji
je ugledao. Od njegove barokne biblioteke nije ostalo gotovo nita.
Umesto toga, sada je to liilo na nekakvu vebaonicu, a ona je sedela
ispred ogledala i radila vebe. U dva koraka se naao kod stereo
ureaja i iskljuio muziku. Ona ga je tek tada primetila i okrenula se sa
zauenim izrazom na licu prema njemu. Skoro je ustuknula kada je
primetila mraan, pretei pogled kojim ju je odmeravao.
- ta ovo znai? - glas mu nije bio nita meki od pogleda.
- ta? - upitala je glumei ravnodunost.
- Kako si smela da uradi ovako neto? - sa gaenjem je pokazao
oko sebe.

~ 17 ~
Foxy

Zvoncica
- ta je tu tako strano? - odvratila je pitanjem.
Iz njenog pogleda je zakljuio da zaista nije svesna zloina koji je
napravila.
- ta je strano u tome to si unitila jednu baroknu biblioteku sa
bezbroj skupocenih dela koja su sakupljana po itavom svetu i od nje
napravila vebaonicu? - nije mogao da veruje da ona ne shvata.
- Nisam znala da ti je to tako vano - slegnula je ramenima
ravnoduno. - Uostalom, niko nije ulazio, niti itao te knjige, pa ne
vidim svrhu postojanja bibhoteke - dodala je.
- Te knjige vrede itavo bogatstvo, a ti si ih... - nije mogao da govori
jer se guio od besa.
- Ne brini za knjige - odvratila je nehajno. - One su uredno
zapakovane u kutije i nalaze se u ostavi - objasnila je.
Karson je bio nem od nemoi i trudio se svim silama da ne izgubi
kontrolu nad sobom. Oseao je neodoljiv poriv da je uhvati i dobro
prodrmusa.
- Odmah da si izbacila to ubre odavde i vratila sve u prvobitno
stanje! - naredio je pretei.
Ustala je i podboila se. Tek tada je shvatio daje odevena samo u
pripijeni triko i da je skoro mogao da vidi sve to je pokrivao. Odvratio
je pogled u stranu i okrenuo joj lea.
- Ne pada mi na pamet! - izjavila je. - Meni je vebanje potrebno
kao vazduh koji diem i nemam nameru da menjam svoj nain ivota
zbog gomile pranjavih knjiga! - pobunila se.
Karson se polako okrenuo prema njoj sa takvim izrazom na licu da
je pomislila da e je zgromiti. Ipak se jo jae ispravila i isturila grudi,
pokazujui mu da ga se ne plai.
- Bolje bi ti bilo da me poslua! - zapretio je vrlo tiho. Osmehnula
se kiselo i prekrstila ruke na grudima.
- Tvoja nareenja me nimalo nisu impresionirala, da zna odvratila je prkosno. - Osim toga, mogu da radim ta hou na mojoj
polovini kue - dodala je, pobedonosno se smeei.
Za trenutak je izgledalo da gaje zbunila. Ostao je nem nekoliko
trenutaka, posmatrajui je kao ljutog neprijatelja, to mu je zapravo i
bila.

~ 18 ~
Foxy

Zvoncica
- Ne igraj se sa mnom - upozorio ju je jo jednom pre nego to se
okrenuo i izaao.
Kada je ostala sama, sela je na klupu, oseajui da joj kolena
klecaju. Iako je uspeo da je iznervira, bila je srena, jer mu je bar
uzvratila istom merom. Nije imala nameru da se lako preda. Mogao je
da rauna na to.

Poto se vratila sa plae, zatekla je poruku na radnom stolu od

Karsona da eli da razgovara sa njom za vreme veere. Bila je ispisana
krupnim slovima, lepo oblikovanim i oblim, na papiru koji je nosio znak
njegove porodice. Nasmeila se i odbacila papiri. Zaputila se pravo u
kupatilo i istuirala. Trljala je dugu plavu kosu frotirom i odsutno
posmatrala okean koji se sa njenog prozora dobro video. Iako je navikla
na gradsku vrevu i veitu jurnjavu u poslu, morala je da prizna da joj se
na imanju veoma dopadalo i da joj je prijala ova promena, bar na neko
vreme. Jedino to joj je zaista nedostajalo u ovom trenutku, bilo su njeni
brojni prijatelji i saradnici sa kojima se druila i izlazila skoro svake
veeri. Skinula je frotir sa kose i dugo je etkala razmiljajui o svom
ivotu. Nikada nije ni imala zapravo vremena da razmilja o njemu jer
je uvek bila i previe zauzeta poslom i ambicijom da uspe. Poreklom iz
porodice srednjeg stalea, itavog ivota je sanjala o tome da se izdigne
iz tog okruenja i postane neko. Kada joj se ukazala prilika, posle smrti
roditelja prodala je porodino imanje i sa mnogo entuzijazma osnovala
sopstvenu modnu kuu u koju je uloila ne samo novac, ve i sve svoje
znanje i energiju. Posle viegodinje borbe, uspela je da nametne svoj
stil u odreenim krugovima i njeno ime je postalo znaajno u svetu
mode, a robna marka sve traenija na tritu. Sada je raspolagala
prilinim imetkom kojim je vrlo paljivo rukovodila, ulaui uvek u
poboljanje svog posla i u najbolje ljude od kojih je traila maksimum
koji je i sama davala. Privatni ivot joj je bio sekundaran. Bilo joj je
dovoljno to je stekla dobre prijatelje i zadovoljavala se druenjem i
izlascima sa njima. Vreme je polako prolazilo, ponekad je upozoravajui
sitnim znacima da postoje i druge stvari u ivotu osim posla, ali ona se
nije mnogo obazirala na to. Bila je mlada i imala je jo puno vremena

~ 19 ~
Foxy

Zvoncica
pred sobom i mnogo poslova koje je jo trebalo odraditi. Odbacila je
etku na krevet i zabacila kosu. Ova iznenadna situacija u kojoj se nala,
kao da ju je navela da razmisli o sebi i svom ivotu. Uzdahnula je i
odmahnula glavom. ivot je tek bio pred njom i bila je sigurna da nije
potrebno da se time dalje optereuje. Osim toga, ekala ju je veera sa
Karsonom Grifinom, za koju je znala da e biti sve drugo samo ne
prijatna.
Karson je sedeo za stolom u trpezariji i pogledao na sat svakih
nekoliko minuta. Drskost te devojke bila je van svih njegovih
oekivanja, ali ak ni on nije verovao da se nee pojaviti na veeri.
Razmiljao je ta da preduzme i da li da je potrai, kada je zauo korake
i ugledao je na vratima. Visoka i vitka, kose boje sunca, zaista je umela
da ostavi utisak i privue panju svakog mukarca, ali njega to u tom
trenutku nije previe interesovalo. Ustao je mahinalno i saekao da mu
se pridrui.
- Dobro vee, ao mi je to kasnim, imala sam hitan poslovni
razgovor - nonalantno je rekla i sela.
Zauzeo je svoje mesto za stolom i pogledao je prekorno.
- Nisam bio siguran da li dolazi ili ne - odvratio je.
- Zato ne bih? - uzvratila je i podigla jednu obrvu, kao da ga
izaziva.
- Ne znam, ne poznajem te dovoljno - rekao je suvo.
- Hteo si da razgovaramo o neemu? - podsetila ga je.
- Moda je bolje da to ostavimo za posle obroka? - predloio je.
- Kako hoe - nije se protivila, delovala je kao da je se taj razgovor
ionako ne tie.
Posluga je servirala veeru, koju je ona odmah poela da jede sa
velikim apetitom. Za razliku od nje, Karson nije imao apetita, prevrtao
je hranu po tanjiru, kao da ga mui predstojei razgovor. Saekao je da i
ona zavri i zamolio da im kafu i pie serviraju u bati. Premestili su se
ispred kue i utke zauzeli svoja mesta. Silvija je posmatrala okoli,
uivajui u sveem povetarcu sa okeana, a Karson je ispod oka
posmatrao. Pitao se ta li se deava u njenoj glavi.
- Imanje je zaista lepo, mada ja vie volim neki moderniji stil primetila je.

~ 20 ~
Foxy

Zvoncica
Nije komentarisao razlike u njihovom ukusu, ali mu je taj prekid
tiine pomogao da zapone razgovor.
- Razgovarao sam sa svojim advokatima i odluili smo da
pokuamo jo jednom da pronaemo reenje koje e svima odgovarati zapoeo je.
- to znai...? - nakrivila je malo glavu i drsko ga posmatrala u oi.
- Ako eli, moemo da odemo sutra zajedno do njihove kancelarije
i da vidi novu ponudu - predloio je.
- Zar bez mojih advokata? - nasmeila se ljupko.
Karson je stegnuo zube odluan da joj ne dozvoli da ga ponovo
isprovocira.
- Ukoliko smatra da je potrebno, moe ih obavestiti o sastanku i
pozvati da prisustvuju - procedio je kroz zube.
- Naravno da elim - osmehivala se i dalje kao nevinace. - Iako
umem sama da se brinem o sebi, ne bih rizikovala - zakljuila je, dajui
mu do znanja da mu nimalo ne veruje.
- Tvoja stvar - sloio se nevoljno. - Sastanak moemo odrati sutra
popodne u gradu, obavesti svoje zastupnike, a ja u ti javiti tano vreme
i dau ti adresu kancelarije mojih advokata.
- Svakako - sloila se i dalje ga posmatrajui kao da se poigrava sa
njim - Nadam se da je ponuda dobra, inae e to biti obostrano
gubljenje vremena - dodala je.
- Ponuda je vie nego velikoduna - zakljuio je. - Sada me izvini,
imam neke poslove koje jo moram da zavrim do sutra.
- Naravno, Karsone - namerno ga je oslovila imenom, videvi da ga
je to iznenadilo, ponovo se osmehnula ljupko. - Moe me zvati Silvija,
tako je jednostavnije - zakljuila je.
Njegov pogled bio je dovoljan da shvati koliko ga je predlog
obradovao, ali se pravna da ne primeuje kako mu oi sevaju.
- Laku no - procedio je i otiao unutra. Silvija je jo malo posedela,
razmiljajui ta zapravo eli da uradi. Da li bi trebalo da prihvati
njegov novac i ode ili eli da zadri imanje? Ni sama nije bila sigurna,
nadala se da e joj sutranji sastanak pomoi da se odlui.
Art Keler i Brajan Loson saekali su je na dogovorenom mestu,
nekoliko blokova dalje od kancelarije brae Karpenter.

~ 21 ~
Foxy

Zvoncica
- Nisam najbolje uspeo da shvatim itavu tvoju priu, ali koliko sam
razumeo, danas dobija ponudu da taj Karson Grifin otkupi tvoj deo
imanja - usput je ispitivao Art.
- Otprilike tako - klimnula je. - Njegov otac mi je ostavio polovinu
kue sa imanjem, a on eli da me se otarasi i spreman je to debelo da
plati - objanjavala je. - Jo ne znam da li u prihvatiti njegov novac ili
zadrati imanje. Vas dvojica bi trebalo da mi pomognete da ostvarim
ono to budem odluila - zakljuila je.
- Koliko e ponuditi? - raspitivao se Brajan.
- Nisam sigurna, ali verovatno nee manje od milion dolara odvratila je. Art i Brajan razmenie poglede.
- Imanje mora da vredi itavo bogatstvo - naglas je razmiljao Art.
- Naravno da vredi - sloila se. - Osim toga, kua je puna
skupocenog nametaja i slika, a sve to vredi ko zna koliko... odmahnula je rukom.
- Ako eli, odloiemo sastanak dok se malo ne raspitamo predloio je Brajan.
- Mislim da nee biti potrebno, ali o tome u odluiti na sastanku odvratila je.
Nali su se ispred zgrade koju su traili i uh. Lift ih je odveo do
dvanaestog sprata, gde se nalazila advokatska firma brae Karpenter.
Unutra je vladala uobiajena vreva i guva, kroz koju su se probili do
pulta za kojim je sedela sekretarica. Poto su se predstavih, odmah su
bih primljeni u kancelariju Dominika i Emersona Karpentera. Karson
Grifin je takoe ve bio stigao i odmali je ustao da se pozdravi sa njima.
Posle upoznavanja, svi su zauzeli svoja mesta za velikim, ovalnim
stolom. Dominik Karpenter je otvorio dosije i proistio grlo pre nego
to je poeo.
- Gospodin Karson Grifin, koga mi ovde zastupamo, zatraio je ovaj
sastanak kako bismo pronah reenje za nastalu situaciju u kojoj se
nalazimo. Ovlaen sam da u njegovo ime iznesem gospoici Anderson
ponudu, naravno novanu, kojom bi bila obeteena, a koja bi
oslobodila porodino imanje Grifinovih legata koji je ostavio gospodin
Benet gospoici Anderson svojim testamentom. Ukoliko smatrate da
ponuda nije odgovarajua, spremni smo da pregovaramo, ali je osnovni

~ 22 ~
Foxy

Zvoncica
uslov da se gospoica odrekne nasledstva trajno i bezuslovno zakljuio je.
Karson Grifin je paljivo posmatrao lice Silvije Anderson dok je
advokat govorio. Nije mogao da pretpostavi o emu razmilja, jer je
delovala savreno mirno i niim nije pokazivala ta osea. Napetost u
sobi je dostigla vrhunac kada je Dominik Karpenter dodao Silviji papire
koje je pripremio da ih pogleda. Karson nije skidao pogleda sa njenog
lica dok je itala, ali nije mogao da primeti ni najmanji mig. Mirno je
proitala papir i dodala ga svojim zastupnicima. Poto su svi proitali,
podigla je pogled i upravila ga ka njemu.
- Mislila sam da ste shvatih do sada da nisam na prodaju - mirno je
rekla. - Vaa ponuda me vrea - dodala je.
Karson je trepnuo zaueno, ne shvatajui ta eli. Ponuda koja je
bila ispisana na njegovom eku bila je zaista velika i bio je gotovo
siguran da e je prihvatiti. Neko bi morao da bude lud pa da odbije
toliki novac koji je steen tako olako. Pa ipak, ona jo uvek nije bila
zadovoljna. Nije ni slutio da moe biti toliko gramziva i to ga je strano
iznerviralo. Za to vreme, Silvija je tiho razgovarala sa svojim
advokatima, stalno odmahujui glavom. Braa Karpenter takoe su bih
u neugodnoj situaciji, videvi da je njihov klijent oito nezadovoljan.
- Gospoice Anderson, moete li nam rei u emu je problem? upitao je Emerson Karpenter.
- Problem je u stavu Karsona Grifina koji misli da svakoga moe
kupiti svojim novcem - obrecnula se. - A ja nisam na prodaju - pogledala
ga je drsko u oi.
- Pohlepa gospoice Anderson prevazilazi sve razumne granice odvratio je, obraajui se svojim zastupnicima i ignoriui je.
- Gospodin Grifin oigledno ima problem u komunikaciji sa
ljudima, jer misli da moe upravljati njihovim ivotima po svom
nahoenju i potrebama - odvratila je, takoe se obraajui ostalima kao
da Karson Grifin i nije prisutan.
- Molim vas da budemo malo tolerantniji - moleivim glasom je
zavapio Emerson Karpenter.
- Ne elim da razgovaram vie sa vama o ovom problemu - naglo je
ustala, potpuno izgubivi strpljenje. - Ne dozvoljavam nikome da se
tako ponaa prema meni - dodala je, ponosno isturivi grudi.

~ 23 ~
Foxy

Zvoncica
- Onda poruite gospoici da emo razgovarati preko advokata na
sudu - nadovezao se Karson.
Silvija mu je uputila jedan od svojih najotrovnijih pogleda i
pokazala glavom svojim zastupnicima da izau. Obojica mladih
advokata posluno ustadoe i samo klimanjem glave pozdravie kolege
i Karsona koji je ponosito i ljutito sedeo, ne pomerajui se. Kada su
izali, Art Keler i Brajan Loson pokuali su da je ubede da ne
prenagljuje u odluci i da jo jednom razmisli o ponudi koja nije bila
zanemarljiva, ali je Silvija ostala tvrdoglava i uporno je odbijala ak i da
razmisli. Videvi da ne mogu uticati na njenu, ve donetu odluku, na
kraju su morali da se predaju.
- Do sada nisam bila uopte sigurna da li elim da zadrim to
imanje, ali posle ovoga... - odmahnula je glavom. - Zadrau ga, pa
makar me to kotalo... - nije mogla da nae odgovarajui izraz da
pokae svoju spremnost da ne popusti ni za milimetar.
- Moda nee biti u stanju nita da uini na sudu, ali to je, na kraju
krajeva, vaa odluka - pomirljivo je zakljuio Brajan Loson.
- Biemo spremni da uzvratimo istom merom ako pokuaju da se
poslue prljavim trikovima - dodao je Art Keler.
- Hvala vam - nasmeila se, malo se smirivi. - Mislim da u ovo
pitanje moi i sama da reim - dodala je, smeei se lukavo.

U kui je sve vrvelo od ljudi koji su uurbano jurili svako za svojim

obavezama. U preureenoj kancelariji, Silvija je sa Nikom pregledala
uzorke materijala, uporeujui ih sa slikama modela.
- Mislim da bi ovaj ersej bio savren za seriju bluza - pokazala je,
opipavajui materijal pod prstima.
Nik je zamiljeno posmatrao materijal, svaki as bacajui poglede
ka crteima i zamiljajui gotov proizvod. inilo mu se da tu neto
nedostaje, ali nije mogao odmah da dokui ta.
- Neto nije u redu? - upitala je, prepoznajui njegovo mrtenje.
- Mislim da to nije ono pravo, Silvi - odvratio je i zavrteo glavom.

~ 24 ~
Foxy

Zvoncica
- ta predlae? - uperila je oi u njega, znajui da e on uskoro
znati da pronae najbolje reenje.
Bila je zaista srena to ga je imala pored sebe, jer je bio veliki
talenat i poznavalac, kako kreiranja, tako i materijala. Uvek je mogla da
se osloni na njegove odluke jer se ispostavilo da su uvek prave i
najbolje. Ona sama bila je takoe talentovana, ali je Nik imao ono neto,
kao nekakvo posebno ulo da oseti trend i da ih izbaci pre svih na
trite. Zahvajujui tome, uspeli su da se nametnu u tako velikim
gradovima kao to su Los Aneles i San Hoze i postanu jedna od
traenijih robnih marki. Zato je prema njegovom talentu oseala
posebno strahopotovanje i nikada ga nije sputavala.
- Imam ideju! - uzviknuo je.
Silvija se nasmeila za sebe i klimnula glavom. Uvek je bilo tako,
Nik bi dobio ideju i napravio pravo malo udo.
- Kakvu? - upitala je, radoznala da uje.
- Ove emo bluze plisirati od erseja i skratiti tako da otkrijemo
deo stomaka i naglasimo dobru figuru klijentkinje - dok je govorio ve
je prepravljao crte i dodavao detalje. - Ovo e se nositi ispod ove bluze
koja e se kopati visoko, tako da se nazire gola koa, a da ne deluje
nepristojno - dovrio je skicu i okrenuo je ka Silviji.
- Savreno, kao i uvek - nasmeila mu se toplo. - ta bih ja bez tebe?
- Ti si moja najbolja drugarica - uzvratio joj je mekim glasom. Hoe da poaljem ovo u modelarnicu da naprave uzorak da proverimo
da li je ideja dobra?
- Naravno - sloila se. - I bez toga sam sigurna da e izgledati super
- dodala je.
- Odmah u odneti, do sutra emo imati model za probu - rekao je i
pokupio crtee i uzorke sa stola. - Ti do tada sa Doanom pogledaj
fotografije i odluite za konanu verziju revije - dodao je izlazei.
- Pozovi je usput! - doviknula je za njim.
- Silvija, da li da naruim neto za ruak? - doviknula joj je
sekretarica iz druge prostorije gde je desetina mladih ljudi vredno
radila.
- Naravno - odvratila je, nadvikujui amor. - Porui pice i lazanje! dodala je.

~ 25 ~
Foxy

Zvoncica
- Dogovoreno!

Karson Grifin je stiskao pesnice sve dok ga ruke nisu zabolele.

etao je ve vie od pola sata po svojoj radnoj sobi, pokuavajui da se
usredsredi na posao, ali mu nije polazilo za rukom. Galama koja je
dopirala iz njenog dela kue bila je nesnosna i on to vie nije mogao da
podnese. Zavrnuo je rukave koulje, kao da se sprema za fiziki
obraun i ustrim koracima krenuo u pravcu izvora njegovih nevolja.
Kada se naao u holu, tu ga je saekalo desetine neznanaca, svako
zauzet svojim poslom i ne obraajui panju na njega. Odjednom se
osetio kao stranac u svojoj kui i to mu je ponovo nateralo krv u lice.
Odluio je da toj devojci pokae jednom za svagda i to pred svim njenim
kolegama, i potpuno je ponizi. Moda e to biti efikasnije od bilo kojih
pregovora, zakljuio je za sebe. Naglo je otvorio vrata njene kancelarije
i zgroeno osmotrio nered koji je unutra vladao. Po baroknim stolicama
njegovih roditelja bih su razasuti materijali, po podu su bih prostrti
crtei i skice, a nekoliko ljudi je u jednom uglu podeavalo rasvetu i
pripremalo sve za fotografisanje. U tom trenutku, iza njegovih lea
uoe u prostoriju tri visoke devojke, za koje je odmah pretpostavio da
su modeli. Bez imalo ustruavanja skinule su odeu i poele da se
presvlae pred svima. I pored sveg svog besa, Karson je osetio
zbunjenost i nelagodu pred tim prizorom.
- eli neto? - prenuo ga je poznati glas, sa prizvukom prezira.
Okrenuo se i susreo sa njenim oima koje su ga izazovno posmatrale.
- Da - procedio je kroz zube. - Da prekine sa ovim cirkusom u
mojoj kui - reao je.
Silvija se malo nasmeila, izazivajui ga sve vie svojim
provokativnim stavom. Stavila je ruke na bokove i graciozno se izvila
pred njegovim oima. Pogled mu je nehotice skliznuo put njenih oblih
bokova i niz duge noge. Da nije bila ona koja jeste, taj bi ga prizor
verovatno uznemirio, ali je odmah odbacio misao koja mu je proletela
kroz glavu.
- A ako neu, ta e uiniti? - nastavila je da ga provocira.

~ 26 ~
Foxy

Zvoncica
Karson je utao nekoliko trenutaka, pitajui se ta da joj odgovori.
Iskoristila je tih nekoliko trenutaka da mu se nasmeje u lice. Podigla je
ruke i izvukla nalu iz kose. Duga, zlatna kosa rasula joj se do polovine
lea i malo se zanjihala pod teinom. Provukla je prste i malo je
rastresla, irei miris prolea oko sebe. Karson ju je gledao mrano, kao
da bi je najradije zgromio.
- Dakle? - ponovo ga je provocirala.
- Posao bi trebalo da radi tamo odakle si i dola, a to znai da ovde
nisi dobrodola - procedio je.
- Zaboravlja da se nalazi na mojoj polovini kue - posmatrala ga
je kroz trepavice. - A to znai da mogu ovde da radim ta hou zakljuila je veoma lagano.
Karson je oseao kako ga obuzima bes koji e teko moi da
savlada. Najradije bi je uhvatio i dobro ispraio, ali je znao da to ne
moe uiniti. Koraknuo je prema njoj, a potom se naglo povukao i
otiao. Morao je neto da uini da savlada taj bezobraznik i natera je da
shvati ko je gazda u kui, mislio je, koraajui otro i ljutito.
Izaao je na dvorite da bi se proetao i razmislio jo jednom o
svemu. Po njegovom negovanom travnjaku gazilo je nekoliko ljudi,
pripremajui mesto za fotografisanje manekenki. To ga je potpuno
izbacilo iz takta.
- ta to radite? - povikao je na jednog od mladia koji je
ravnoduno gazio cvee koje je posadila njegova majka.
- Ko ste vi, zato nas ometate? - odvratio je mladi drsko.
- Ja sam vlasnik ove kue i imanja po kome gazite i pravite nered! reao je.
- Vlasnik? - mladi podie obrve zaueno. - Naa
direktorka je vlasnik i rekla je da moemo ovde da snimamo - slegnuo
je ramenima.
- Ba me briga ta je ona rekla, smesta da ste se sklonih odavde! - i
dalje je vikao.
- Mene se to ne tie - ravnoduno je nastavio. - Ako neto elite da
raspravite sa njom, vaa stvar - okrenuo mu je lea i nastavio da radi.
Karson je oseao kako ruke poinju da mu drhte od besa, a srce mu
je snano tuklo u grudima. Niko nikada pre nije uspeo da ga tako

~ 27 ~
Foxy

Zvoncica
iznervira kao ta devojka. Morae neto hitno da preduzme, inae nije
bio siguran kako e se sve to okonati.

Vee je lagano padalo nad Monterejom, a oko kue je zavladao mir.

Karson je zadovoljno uzdahnuo, srean zbog malo mira koji e imati.
Sedeo je u bati iza kue i sa uivanjem posmatrao okean koji se blago
talasao. Horizont je dobio skoro istu boju kao i povrina vode, tek se
jedva nazirala linija koja ih je razdvajala. Bio je zadovoljan, jer je njena
ekipa otila sa imanja i nee se vratiti do jutra. Na tu pomisao lice mu se
smrailo, a ruke nesvesno stegle naslon stolice. Kada bi samo mogao da
ih nekako sprei da ponovo dou, razmiljao je u sebi. Odjednom mu je
sinula savrena ideja kojom e uspeti i da ih sprei da se vrate i da nju
iznervira. Brzo je ustao i urno se spustio puteljkom koji je vodio do
ulaza na imanje. Velika, elektrina kapija bila je zatvorena. Pritisnuo je
nekoliko dugmia i promenio ifru za otvaranje. Smeio se zadovoljno,
zamiljajui njeno lice kada sutra pokua da im otvori i pusti ih na
njegovo imanje. Odluio je da krene ranije na spavanje i podesio sat da
ga probudi pre nego to njena ekipa stigne. Opruio se po krevetu i
proteglio. Na licu mu je titrao lukav osmejak. Najzad e moi jednu no
mirno da spava, bilo je poslednje to je pomislio pre nego to je utonuo
u san.

Silvija je snano lupala na vrata Karsonove radne sobe. Nije odmah

dobila odgovor, pa je uhvatila za kvaku i sama otvorila. Zatekla ga je
kako radi za stolom, nimalo se ne obazirui na njeno prisustvo. Ve je
dovoljno bila iznervirana, kada je tog jutra shvatila da je promenio ifru
i tako zakljuao kapiju, a itavu njenu ekipu naterao da stoji ispred i
eka.
- ta se ovo deava?! - glas joj je podrhtavao od besa.

~ 28 ~
Foxy

Zvoncica
- Ne znam na ta misli? - pravio se nevet, dok mu je na licu titrao
lukav osmeh.
- Ne pravi se da ne razume! - besnela je. - Kapija je zakljuana, a to
moe biti samo tvoje delo! - vikala je sve glasnije - ta ti umilja ko si?
Karson se nadmono smekao, posmatrajui je kako kipi od besa,
uivajui u mukama na koje ju je stavio. Nameravao je da ide dotle dok
ne pone da ga moli.
- Zar nisi primetila da se kapija nalazi na mojoj polovini? - izvio je
obrve.
- To znai da mogu sa njom da radim ta mi je volja - zakljuio je
veselo. Silvija ga je gledala kao da e svakog asa skoiti na njega i
izgrebati ga dugim noktima. Brada joj je drhtala, a ruke prekrtene na
grudima je stiskala svom snagom.
- Mora se priznati da ima petlje - procedila je kroz zube. - I da si
neverovatno drzak i bezobrazan - dodala je.
- Ponekad sa neprijateljem ne preostaje nita drugo, ve upotrebiti
njegovo oruje - mirno je odvratio.
Trepnula je nekoliko puta, kao da ne moe da smisli ta da mu
odgovori. Nozdrve su joj se irile, a grudi nadimale, dok je sevala oima
na njega.
- Moda si dobio ovu bitku, ali to ne znai da e dobiti i rat! zareala je, pre nego to se okrenula na peti i izmarirala napolje.
Dok se udaljavala hodnikom, mogla je da uje njegov zvonki smeh
iza sebe. Zaklela se da e ga nauiti pameti, makar joj to bilo i poslednje
to e uraditi.

Sunce je provirivalo prvim zracima zore u spavau sobu,

osvetljavajui usnulo lice Karsona Grifina. Krici galebova u daljini niim
nisu upozoravali na ono to e uslediti. Zagluujua buka snanih
motora zaparala je tiinu kao no, naglo ga trgnuvi iz sna. Uspravio se
u jednom pokretu i zastao nekoliko sekundi, koliko mu je bilo potrebno
da se pribere. Shvatio je da ne sanja i da buka dolazi negde iznad njega.

~ 29 ~
Foxy

Zvoncica
Nabrao je obrve, znajui da avioni ne lete tuda i zaueno ustao.
Razmakao je teke zavese i otvorio prozor, veliki helikopter se sputao
iznad kue, nameravajui da sleti na travnjak. Protrljao je oi,
sumnjajui u sopstveni vid i ponovo pogledao. Oi ga nisu varale,
helikopter se pribliavao tlu i uz snaan kovitlac koji su elise pravile,
podigao zavese i potisnuo ih unutra. Tkanina mu se obmotala oko lica, a
on je nervozno trgnuo i odgurnuo nazad. Letelica se u meuvremenu
spustila i iz nje je poela da izlazi Silvijina ekipa sa posla.
- Ovo je zaista previe! - zareao je ljutito i izleteo napolje bosonog,
odeven jedino u donji deo piame.
Silvija je odmah primetila da joj se pribliava i po sevanju njegovih
oiju, znala je da je sada oekuje nova runda borbe. Bila je zadovoljna
svojom idejom da ekipu dovede helikopterom i izigra njegov plan da je
u tome sprei. Podboila se u bokovima i pobedonosno nasmeila.
- Da li si ti normalna uopte?! - zagrmeo je kada se pribliio. - Da li
si svesna da si potpuno unitila travnjak?
Silvija nije ni trepnula, samo ga je nevino posmatrala.
- U ivotu nisam sreo gluplje i nekulturnije stvorenje! - besneo je,
trudei se da je uvredi to je mogue vie.
Nije delovala kao da je njegove rei dotiu.
- Za ovo si sam kriv - hladno je odgovorila. - Da nisi pokuavao da
bude pametan i zakljua kapiju, do ovoga uopte ne bi dolo - mirno
je zakljuila.
Karson je stiskao vilice, svestan da mu je uzvratila jednakim
udarcem. Ponestalo mu je argumenata, nijednog trenutno
nije mogao da se seti.
- Mislim da se nee zavriti na ovome - uspeo je da procedi.
Slegnula je ramenima kao da je se to nimalo ne tie. Nije imao vie
ta da joj kae. Okrenuo se i krenuo nazad ka kui. Iza sebe je uo njen
grleni smeh pre nego to je uao.

~ 30 ~
Foxy

Zvoncica
Kasno popodne Karson je siao do bazena, videvi da se ona suna.
Lenjo je listala modni asopis, sasvim oputena i zadovoljna. Noge su joj
bile prekrtene, a vrhovima nonih prstiju je nesvesno klatila elegantnu
papuu. Telo joj je ve bilo preplanulo i bronzana boja koe savreno se
isticala naspram kupaeg kostima krem boje. Kosa je bila podignuta na
temenu, izuzev nekoliko dugih pramenova koji su nestano poigravali
oko njenog lica. Podigla je pogled kada je stao ispred nje i zaklonio joj
sunce.
- Doao sam da te obavestim da je kapija otkljuana - muklo je
rekao. - Ubudue nemoj da pravi takve gluposti - dodao je.
- Znai dolazi da sklopi primirje? - smekala se. - U redu slegnula je ramenima. - Sam si kriv to je do toga dolo, moj posao ne
moe da trpi zbog igranja tvojih igara - zakljuila je.
- Tvoj posao! - ponovio je. - ivenje krpica naziva poslom podsmehivao joj se.
Silvija je poskoila sa stolice i unela mu se u lice. Od svega na svetu,
najvie je mrzela pokazivanje nepotovanja za neiji trud i rad.
- Da, moj posao! - siktala je. - Tu kompaniju sam sama stvorila
svojim radom i umeem i nisam razmaeno derite koje je sve to ima
nasledilo od bogatog tatice, kao ti - ratoborno je reagovala.
Karsona njene rei nisu nimalo izvele iz takta. Nasmeio se i
pogledao je sa visine.
- To je samo dokaz vie da ne pripada ovde i da treba to pre da
ode odavde - mirno je odvratio.
Poelela je da ga pljusne posred lica, ali se poslednjim naporima
suzdrala.
Njegova nadmenost i snobizam budili su ono najgore u njoj.
- Moe samo da sanja o tome - hladno je odgovorila. - Imam
nameru da ostanem ovde koliko treba i uzmem ti sve to mogu - inatila
se.
Po izrazu njegovog lica, shvatila je da ga je pogodila u icu. Oi su
mu postale izrazito svetle, skoro bele od besa.
- Upravo tako sam i mislio! - procedio je kroz zube.
- ta si mislio?
- Da si tipian lovac na tui novac i nita vie - odvratio je.

~ 31 ~
Foxy

Zvoncica
- Moe o meni da misli ta hoe, nije me briga! - odvratila je.
- Mislim da ovaj razgovor ne vodi nikuda - zakljuio je i otiao.
- Jo ti ne zna ko sam ja! - doviknula je za njim.

- Donesi mi be saten, hou da ubacim deo u haljinu i pozovi Deni

da probamo! - Silvija je nadjaavala graju koja je vladala oko nje.
Mnotvo njenih saradnika se kretalo tamo-amo kroz prostorije,
svako urei da obavi svoj deo posla pred predstojeu reviju. Kao i
uvek, inilo se da nikada nema dovoljno vremena i zato je vladala opta
nervoza i haos.
- Iz modelarnice poruuju da im nedostaje one bele ipke - iza
vrata je provirila glava njene sekretarice.
- Hvala, Rebeka, poslau nekoga da im odnese - klimnula je glavom.
Krenula je prema gomili materijala, iji su uzorci bih rasuti na sve
strane. Prekopavala je po katalozima, napregnuto razmiljajui ve o
sledeem problemu koji ju je oekivao.Vreme joj je isticalo, kao pesak
kroz prste, a inilo joj se da nimalo ne odmiu sa poslom. Trenutno se
najvie nervirala, jer je Nik po ko zna koji put unosio izmene u modele,
a to je znailo da svi moraju na prepravke, a to je opet znailo jo
vremena. Ugledala je na dnu uzorak ipke i zapisala ifru. Pourila je da
narui novu koliinu, kada se setila da nije proverila koliko im treba.
Progunala je neto sebi u bradu i bacila olovku na notes.
- Rebeka! - viknula je koliko je mogla jae.
- Zato toliko vie, ovde sam - javila se devojka iza vrata.
- Pitaj ih koliko ipke da naruim - spustila je ton i odmahnula
glavom. Bila je sama sebi smena zbog tenzije koju je oseala, ali to je
bilo jae od nje i ponavljalo se pred svaku reviju. Kasnije se uvek udila
kako je sve bilo gotovo na vreme kada se uvek inilo da nee uspeti.
Ovaj put se posebno brinula zbog revije, jer je to bilo prvi put da su je
pozvali da uestvuje na modnoj nedelji Los Anelesa, mestu gde su se
okupljala najvea imena u toj industriji. Znala je da od toga u mnogome
zavisi njena budunost i elela je da se prikae u najboljem svetlu. Po

~ 32 ~
Foxy

Zvoncica
prvi put je radila visoku modu, a ne samo obinu i zato je naroito
strepela od rezultata i buduih kritika. U Nika je imala puno poverenje,
ali to joj nije nimalo olakavalo situaciju. Njegove originalne ideje su
ak i nju iznenadile i pomalo plaile. Nije joj preostajalo nita drugo
sem da eka i da se nada.
- Hoe kafu? - Nik se pojavio na vratima sa dve oljice iz kojih se
puilo.
- Kao da si mi proitao misli - odahnula je. - Kako napredujete? odmah je elela sve da uje.
- Odlino, zato toliko brine? - odvratio je nonalantno, kao i uvek.
- Blago tebi kad si tako hladan - odvratila je i prela rukom preko
ela.
- Ja umirem od brige.
- Svata - prokomentarisao je mimo. - Sve ide po planu i
nepotrebno se nervira.
- Verovatno si u pravu, ali ta da radim... - rairila je ruke
bespomono.
- Da se opusti i radi rastereeno - posavetovao ju je.
Nasmejala se i osetila malo olakanje. Uvek je na nju tako uticao da
je mogla da odahne i smiri se.
- U pravu si - sloila se. - Hoemo li posle da zajedno pogledamo
haljine? - predloila je.
- Naravno, videe, boanstvene su - dodao je zadovoljno.
- Nadam se - osmehnula se i srknula toph napitak.

Karson je napeto oslukivao galamu iz drugog dela kue. Nervozno

se poeao po kosi i huknuo. inilo mu se da se ova guva nikada nee
zavriti i to ga je naprosto izluivalo. Pokuao je da se smiri i iskljui, ali
nije mu polazilo za rukom. Cupkao je na stolici, oseajui kako u njemu
sve kuva. Odgurnuo je na kraju stolicu i naglo ustao. Otrim koracima
se uputio na mesto dogaaja, spreman da uini svata. Kada je doao do
njene kancelarije, usput zaobilazei brojne ljude i preskaui gomile

~ 33 ~
Foxy

Zvoncica
materijala i crtea, krv mu je jurnula u lice kada je video da ona mirno
aska i pije kafu. Gurnuo je vrata i banuo unutra, sevajui oima.
- Ako nisi primetila, u ovoj kui se ivi - zareao je.
- Pa? - podigla je obrve, drsko ga gledajui.
- Ovo nije ni fabrika ni kancelarija, pa ti predlaem da ovaj tvoj
cirkus premesti tamo - nastavio je besno.
- Kao prvo, ovo nije cirkus, a kao drugo, ne vidim zato bih se
premetala kada mi je ovde sasvim udobno i kada sam se lepo snala? mirno je odvratila, prikrivajui da se i sama iznervirala njegovim
upadom.
- Da li shvata da me ova galama iritira i da ne mogu normalno da
ivim od kada si ti ovde? - naglaavao je svaku re, upadljivo se
kontroliui.
- To me ba raduje - provokativno ga je gledala u oi, smejuljei se.
- Ti...! Ti...! - izgledao je kao da e svakog asa ekspolodirati. Najradije bih te prebacio preko kolena i dobro ispraio - nije znao ta
da kae od besa.
Silvija se jo ire nasmeila i podboila.
- Kladim se da bi ti se to dopalo, zar ne? - odvratila je i vratila se
pijenju kafe, vie ne obraajui panju na njega.
Karson ju je nekoliko trenutaka posmatrao, svestan da ponovo
izgleda kao budala i da sa njom verbalno ne moe da izae na kraj.
Pogledao je nakratko u Nika, koji se poigravao oljicom, pravei se da
ga se sve to nimalo ne tie. Gurnuo je ruke u depove pantalona i
izaao.
- I poveava anse da postanemo ono to smo oduvek eleli, kua
mode i ime koje e se uti van granica ovog podruja.
- O boe! - zavapila je sreno. - Jo uvek ne mogu da verujem! Jo
mi u uima odzvanjaju aplauzi i odobravanje publike!
- Nijedan biznis nije kao oubiznis! - mudro je zakljuio.
- A ti si zasluan za to - dodala je, zahvalno ga gledajui. - Hajde,
vodim te na veeru.
- Tako neto nikada ne odbijam, ali predlaem diskoteku posle - sa
odobravanjem je primetio.

~ 34 ~
Foxy

Zvoncica
- Sve to poeli! - sloila se sreno. - Sutra prireujemo veliku
zabavu u kompaniji, ovo mora da se proslavi.
- Naravno, efice - teatralno se naklonio.
Silvija ga je blago povukla za kosu i odgurnula. Oboje se nasmejae.
Nik joj je pruio ruku, koju je ona prihvatila.
- Izvolite, moja damo, koija nas eka.
- Hvala, pravi ste dentlmen - odvratila je kroz smeh.

Tiina u kui bila je poremeena tek jedva ujnim zujanjem klima

ureaja. Karson je upravo iskljuio TV, program je bio oajno dosadan i
isprazan. Otvorio je dnevne novine, jer na poslu nikada nije itao. Listao
je lanke manje-vie nezainteresovano, sve dok nije nabasao na lanak
o modi. Neto ga je teralo da pogleda i odmah je shvatio ta ga je to
zainteresovalo. Pronaao je kompaniju Step" u lanku i zaudio se
pohvalnim kritikama na njihov raun. Moda su i znali ta rade,
pomislio je, ali njega se to nije ticalo. Zatvorio je novine i odbacio ih na
stoi. Mir, za kojim je toliko eznuo, poinjao je lagano da ga nervira, a
to ga je opet nerviralo. Zato nije mogao da uiva? Da li je mogue da
mu, na neki sasvim sumanut nain, nedostaje ona trka i galama u kui?
Ni sam nije mogao da shvati takvu reakciju u sebi i zapitao se ta mu se
to dogaa. Ustao je i proetao po kui. Nesvesno, put ga je naveo do
njenog krila kue. Uao je, oprezno, kao da se plai da e ga neko
uhvatiti na delu da njuka. Proetao je kroz prostorije, opaajui detalje
koji su ukazivali na onoga ko je tu iveo. Onaj smireni, pomalo
konzervativni stil njegove kue bio je oivljen detaljima koji su govorili
da tu ivi dinamina osoba, puna ivota. Osetio je krivicu i napetost
zbog svog ponaanja i brzo izaao. Mora da sam potpuno poludeo,
pomislio je i odmahnuo glavom. Verovatno je i zasluio sve to to ga je
snalo, kada nije bio u stanju da razmilja racionalno, pomiljao je za
sebe.

~ 35 ~
Foxy

Zvoncica
Silvija je imala posla po itav dan. Posle uspeha na revijama,
ponude i poslovi su se mnoili sa svih strana. Uvee, posle svih napora,
iscrpljena se vratila u svoj stan na vrhu nebodera i zadovoljno izala na
prostrani balkon. Odatle se pruao predivan pogled na grad koji je
treperio svojim svetlima i poinjao neki novi, noni ivot. Iako je bila
uasno umorna, oseala je ogromno zadovoljstvo zbog uspeha koji su
postigli i kome se nije nadala ak ni u najluim snovima. Zagledala se u
daljinu i odjednom se setila Montereja. Zapitala se ta se tamo dogaa u
ovo doba noi i da li je Karson tamo. Verovatno uiva u svakom
trenutku njenog odsustva, zakljuila je. Ula je i odluila da se istuira i
osvei. Mlaka voda ju je opustila i vratila joj snagu. Smestila se u
postelju i zadovoljno protegla. Mislila je da malo gleda program na TV-u
pre spavanja, ali je odustala. Bila je i previe umorna i neispavana i
bolje je da odmah krene na spavanje. Podesila je budilnik da je probudi
ujutru i udobno se smestila.

Jutro je dolo neoekivano brzo, kao da je tek zaspala. Probudio je

zvuk budilnika, trgnuvi je iz sna. U prvi mah nije bila svesna zato se
osea nekako udno, sve dok se nije setila svog sna. Srce joj je bre
zakucalo kada je shvatila da je sanjala Karsona koji ju je drao u
naruju i neto joj neno aputao. Nije mogla da se seti rei, ali je bila
svesna daje oseanje bilo prijatno i omamljujue. Pogledala se u
ogledalu i zaueno se zapitala odakle joj tako neto. Odmah je
iskljuila mogunost da joj se moda dopada taj naduvenko. Ispljuskala
se hladnom vodom, ali oseanje u njoj nije htelo da nestane. Grubo je
ietkala dugu kosu i vrsto je vezala na temenu. Mora se pribrati i
izbaciti takve bubice iz glave, zakljuila je i prisilila sebe da misli o
neem drugom.

~ 36 ~
Foxy

Zvoncica
Dok se pribliavala Montereju, sa uivanjem je posmatrala
ivopisni krajolik oko sebe. Visoke palme, iji su vrhovi izgledali kao da
dodiruju plavetno nebo, bacale su senke na obalu oko koje se penio
Pacifik. Vei deo puta je vodio kraj obale, tako da je mogla da vozi
lagano i razgleda. Zaustavila je automobil i izala da udahne miris mora
koji je vetri donosio. Pustila je da joj vetar zamrsi kosu, oseala se
slobodnom i srenom. Sila je polako niz strminu i spustila se do obale.
Izula je papue i zgazila topli pesak. etala je lagano, pomalo gazei u
vodu i razmiljala. Jo uvek je bila pod utiskom uspeha koji joj je
poslednja kolekcija donela i bila je ispunjena ponosom i zadovoljstvom.
Bilo joj je drago to je svim zaposlenima priredila zabavu i zahvalila na
trudu koji su uloili da bi dostigli takav nivo profesionalnosti i probili
se u tako ozbiljnoj konkurenciji. Nadala se da e, posle ovoga, moi
svima da povea zarade i tako ih jo vie stimulie. Mogla je zaista da
bude zadovoljna svojim ivotom i nije imala razloga da se ali. Posao je
bio za nju sve i zamenjivao je ono to su drugi nalazili u privatnom
ivotu. Zastala je i sagnula se da uzme malo peska. Pustila je da joj
klizne kroz prste, odsutno gledajui u malenu gomilicu koja se izdizala
ispod njene ruke. Misli su joj lutale bez cilja, ak nije ni znala o emu
razmilja. Prenula se kada je neki automobil prozujao autoputem i
bacila ostatak peska okolo. Popela se do svog auta i pokrenula mainu.
Vozila je brzo, ali sigurno, sada ve vrlo blizu svog cilja.

Karson je kroz prozor automobila odmah primetio Silvijin auto

parkiran ispred garae i shvatio da se vratila. Otvorio je garau i uterao
svoj automobil, a potom se uputio ka ulazu. Doekala ga je prijatna
hladovina koja je unutra vladala, nasuprot vrelini spoljnog vazduha.
Oslunuo je, kao da je oekivao da e po zvucima odmah znati da je tu,
ali je u kui vladao mir. Pomislio je da moda spava i slegnuo
ramenima. Poto se istuirao i presvukao, odluio je da ode i malo uiva
kraj bazena i na miru proita novine i potu koja je stigla. im je izaao,
primetio je njenu vitku figuru koja se opruila na lealjci. Lice joj je bilo
zaklonjeno obodom eira, tako da ga nije mogao videti. Pomislio je, za
trenutak, da se vrati unutra, ali je shvatio da je potpuno blesavo da bei

~ 37 ~
Foxy

Zvoncica
i krije se u sopstvenoj kui. Smestio se u drugoj lealjci ispod
suncobrana i otvorio novine. Preko ivice novina je gledao u nju,
oekujui da e se okrenuti kada uje umove, ali je ona i dalje mirno
leala. Vratio je pogled na novine i poeo da ita. Neto ga je vuklo da
ponovo pogleda u pravcu u kome je bila Silvija, mada se njegov razum
bunio protiv toga. Po tome to se nije micala, shvatio je da je zaspala na
suncu. Znao je da treba neto da preduzme, ali mu je bilo neugodno.
Oklevao je neko vreme, ali je na kraju ipak ustao i doao do nje.
Nekoliko sekundi ju je posmatrao, pogled mu je lutao niz luk njenih
lea sve do zaobljenih bokova i dugih, vretenastih nogu. Sklad tog tela
ga je na neki nain zadivio, kao i sve drugo to je savreno i lepo.
unuo je kraj nje i lagano je dotakao po ramenu.
- Silvija! - tiho je pozvao po imenu.
Promekoljila se i uzdahnula. Okrenula je lice ka njemu i zatreptala
nekoliko puta.
- Molim? - sanjivo je odgovorila, potpuno nesvesna gde se nalazi.
- Zaspala si na suncu, izgoree - rekao je i malo se osmehnuo.
Bila je zaista neodoljiva, na neki detinji nain, tako raupana i
zbunjena.
- Zaista? - protrljala je oi i pokrenula se.
Sela je na ivicu lealjke i pogledala oko sebe. Tek tada se pribrala i
shvatila gde se nalazi.
- Pa ja sam zaspala - konstatovala je. Karson se nasmeio i slegnuo
ramenima.
- Tako izgleda - odvratio je.
- Mislim da u se malo osveiti u bazenu, da se malo rasanim - rekla
je i uskoila u bazen.
Plivala je sredinom bazena, uivajui u osveenju koje joj je voda
donela. Karson je posmatrao njene elegantne pokrete, primetivi kako
je vrlo dobar pliva. Posle nekoliko minuta je izala i stresla vodu sa
kose. Uvila se u frotir i sela u hladovinu, pored njega.
- Hvala to si me probudio, sigurno bih izgorela - zahvalno mu se
osmehivala.
- Nije to nita, svako bi to uradio - odvratio je skromno.

~ 38 ~
Foxy

Zvoncica
- Ne znam kako mi se to dogodilo, obino nikada ne zaspim na
suncu - slegnula je ramenima.
- Svakome moe da se desi - odgovorio je. - uo sam da je revija
dobro prola i da si imala uspeha - promenio je temu.
Silvija je iznenaeno podigla obrve. To to je malo ranije bio
ljubazan, bilo je ve dovoljno udno, ali ovo?
- Nisam znala da te moda zanima? - odvratila je pitanjem.
- Ne previe - slegnuo je ramenima. - Ali pratim tampu, a tamo se
pisalo dosta o tvojoj kolekciji - zakljuio je.
- Ah! - klimnula je glavom, ne znajui ta bi trebalo da kae.
- Drago mi je to si postigla uspeh, to ti verovatno mnogo znai nastavio je ljubazno.
Silvija se pitala da li se zaista probudila ili ponovo sanja? Ovoliko
ljubaznosti svakako nije oekivala od njega, ak ni u snovima.
- Da, mnogo mi znai, jer smo se zaista trudili oko ove revije i to
nam je bio prvi put da ulazimo u sferu visoke mode - khmnula je.
- To e ti sigurno otvoriti mnoga vrata - primetio je poslovno.
- Da - sloila se. - Nadam se da je ovo tek poetak neega to emo
uspeno nastaviti.
- Svakako - klimnuo je. - Primetio sam da veoma dri do posla.
- Da, dobro si primetio - khmnula je i odmotala pekir, putajui da
joj se kosa raspe po leima. - Posao mi je trenutno najvanija stvar u
ivotu.
- Zar ti privatni ivot nije vaniji? - posegnuo je za aom
osveavajueg pia, pravei se da ne primeuje iznenaenje na njenom
licu.
- Ovog trenutka ne razmiljam previe tome - slegnula je
ramenima. - Mislila sam da je i tebi posao najvaniji? - upitno ga je
pogledala.
Karson je shvatio da se iza ovog, naizgled nevanog pitanja, krije
neto drugo. Nasmeio joj se i zapazio kako su joj oi zaiskrile.
- Jeste, dobro si mislila - sloio se. - Mada... - namerno je ostavio
misao nedovrenu, sa eljom da je jo vie zaintrigira.

~ 39 ~
Foxy

Zvoncica
Silvija ga je pogledala pogledom koji je jasno govorio da je shvatila
njegovu malu igru. Skoro da je uivala u tim njihovim neobinim
poigravanjima i skrivenim namerama. Ipak, nije mogla da dopusti da
pomisli da je moe nadmudriti.
- Sigurna sam da te devojke progone - nastavila je, elei da ga
primora da kae neto o svojoj intimi.
- Progone?! - nasmejao se. - Ja bih to drugaije nazvao - osmeh je
dao sasvim novu dimenziju njegovom muevnom licu.
- Mislila sam... - Silvija je htela da objasni.
- Nema potrebe, razumem - odmahnuo je rukom i zabacio gustu
kosu unazad.
Primetila je da mu se na zulufima pojavljuju prve sede i da mu
dobro stoje. Tamnozelene oi su mu se sjajile, preuzimajui odsjaj
sunca i reflektujui ga ka njoj. Pitala se da li e otkriti neto o sebi ili
nastaviti da razvija misteriju. Osmehnuo joj se kao da je znao ta je
pomislila.
- Nisam protivnik ena i ljubavi, naravno - odmahnuo je rukom. Moda sam preterano probirljiv, ne znam... - slegnuo je ramenima. Ipak, sve ovo do sada nije znailo ba mnogo - neodreeno je zakljuio.
- Kada doe ljubav, sve se promeni - odvratila je zamiljeno.
- Da, ljubav... - pogled mu je bio prikovan za njene oi. - Ne znam
tano ta to znai.
Nije nita odgovorila, ni sama nije bila sigurna da zna odgovor.
- Doi - ustao je naglo i pozvao je. - Hou neto da ti pokaem.
Pola je za njim, zbunjeno razmiljajui ta eli da joj pokae. Iao
je prema svojoj radnoj sobi, a ona lagano za njim. Otvorio je i propustio
je da ue. Stala je nasred sobe i posmatrala ga. Otvorio je fioku stola i
odatle izvukao sveanj pisama.
- Sedi, elim da ti neto pokaem - pokazao joj je na stolicu i pruio
pisma kada se smestila.
Rukopis na kovertama nije joj bio prepoznatljiv, ali su sva bila
upuena njenoj majci, a on kao da je opet mogao da joj proita misli,
razreio joj je nedoumicu.
- Pisao ih je moj otac, naao sam ih kada sam sreivao njegove
stvari.

~ 40 ~
Foxy

Zvoncica
Otvorila je prvo i poela da ita. Odmah joj je postalo jasno da je to
ljubavno pismo koje nikada nije bilo poslato. Dirljive rei pune enje i
prikrivenog bola, rei iskrene ljubavi i tuge kakve jo nikada sama nije
ula ni od koga. Otvarala je pisma redom i preletala pogledom po njima.
Sva su bila slina, uvek puna nostalgije za nekim prolim danima i
udnje za voljenom enom. Podigla je pogled i susrela Karsonove oi
koje su je ozbiljno posmatrale.
- Ne znam ta da kaem, ovo je za mene bila tajna - spustila je
pisma na sto.
- Kao i za mene - sloio se. - Ali sada bar znamo zato ti je moj otac
ostavio deo imovine.
- Ne misli valjda da sam ja njegova... - odmahivala je glavom.
- Ne - nasmeio se. - U jednom od pisama sam pronaao odgovor na
to pitanje, mada je i meni prolo kroz glavu - objasnio je. - Ima nekoliko
sauvanih pisama tvoje majke iz kojih sam shvatio da je i ona oca volela
istim arom itavog ivota - dodao je.
Silvija je osetila kako je obuzimaju udna oseanja. Nikada nije ni
pretpostavljala da majka krije neku takvu tajnu i obuzela ju je tuga.
- Mora da su mnogo patili, jer su bih razdvojeni, a toliko se voleli zamiljeno je primetila.
- Da - sloio se. - Strano je to.
- Pitam se zato nisu ostali zajedno ako su se toliko voleli? - naglas
je razmiljala.
- Ja sam krivac za to - odvratio je. - Moja majka je ocu rekla da je
dete na putu i on je postupio kao pravi dentlmen - objasnio je.
- Mora da je divno nekoga tako voleti.
Silvija je osetila strahopotovanje prema takvim emocijama o
kakvima je samo itala u velikim romanima.
- Misli li da e doiveti tako neto? - upitao je. Odmahnula je
glavom i protrljala potiljak.
- Ne verujem, previe sam trezvena i svoja da bih se nekome tako
predala, to ne bi liilo na mene - odvratila je.
- Verovatno si u pravu - sloio se. - Ne verujem da danas postoje
takve vene ljubavi - zastao je kao da razmilja. - ene su danas
drugaije, previe nestabilne i prevrtljive - zakljuio je.

~ 41 ~
Foxy

Zvoncica
Silvijin pogled jasno je govorio koliko joj se nije dopalo to to je
rekao o enama.
- U svakom sluaju manje su prevrtljive od vas mukaraca pobunila se.
- Zato? - izvio je obrve kao da se udi.
- Zato to su mukarci neverni skoro uvek i u svakoj vezi - odvratila
je. Nasmejao se kao da je rekla totalnu glupost.
- Za to su opet krive neke ene koje ih na to navode - nije joj dao za
pravo.
Silvija je poinjala ponovo da se ljuti, njegov stav je bio zaista glup i
neprihvatljiv.
- Ako tako misli, onda nisi nita drugo ve isti muki ovinista obrecnula se.
Ponovo se nasmejao, kao da su ga njene rei dobro zabavile.
- Do sada nijedna ena nije uspela da me ubedi u suprotno odvratio je i dalje se smeei.
Silvija se nezadovoljno mrtila i mahala glavom u neverici.
- To je zato, jer nijedna nije imala toliko vremena za gubljenje ustala je i okrenula se.
Primetila je njegov osmeh zadovoljstva i okrenula mu lea. Kada je
izala, Karson je jo uvek gledao za njom i smeio se.

- Ko bi pomislio da tako lepa i armantna dama moe biti tako

uspean poslovan ovek? - smeio se ljubazno Luter Olson, direktor
velike robne kue sa kojom je pregovarala oko prodaje najnovije
kolekcije.
- Hvala - nasmeila se ljubazno, dok je u njoj sve treperilo od
uzbuenja. Do sada je prodaju obavljala samo u svom butiku, ali
sklapanje posla sa velikom robnom kuom znailo bi prodaju u itavom
lancu i afirmaciju. Zato je sva zatreperila od uzbuenja kada je dobila
poziv od direktora Lutera Olsona da razgovaraju o prodaji njene odee

~ 42 ~
Foxy

Zvoncica
preko njih. Pored toga, Luter je bio neobino armantan i vrlo mlad, pa
se nadala da e lake nai zajedniki jezik.
- A vi ste odavde? - upitno je podigao obrve. - Nisam vas ranije
viao - dodao je.
- Da, samo to trenutno ivim u Montereju - potvrdila je.
- Zaista? - nasmeio se. - Predivno mesto. Tamo ivi jedan moj
prijatelj, moda ga poznajete?
- Moda? - slegnula je ramenima. - Mada ne verujem, tamo sam vrlo
kratko.
- Moj prijatelj, Karson Grifin, ima predivnu vilu na samoj obali, to je
jedna od najlepih kua u kraju. Sigurno ste je primetili - objasnio je.
Silvija je irom otvorila oi i nasmejala se.
- Ja ivim upravo u toj kui - objasnila je razlog svog iznenaenja.
- Zaista? - zaudio se. - Kakva sluajnost!
- Da - klimnula je. - Svet je zaista ponekad mali - sloila se. - Dugo
poznajete Karsona? - upitala je.
- Da, moglo bi se rei - neodreeno je potvrdio. - U svakom sluaju,
dobro ga poznajem - dodao je.
Silviju je kopkalo da mu postavi nekoliko pitanja o Karsonu, ali se
nije usuivala.
- Imam jedan predlog - prekinuo ju je u razmiljanju. - Zato ovaj
razgovor ne bismo obavili uz ruak, ionako je vreme za to, a u nekom
restoranu e biti mnogo ugodnije nego razgovor u kancelariji?
Razmiljala je svega nekoliko trenutaka i onda prihvatila. Nadala se
da e to dovesti do zakljuenja posla, a moda e usput saznati i
poneto o Karsonu i uspeti da malo prodre ispod njegove ljuture.
- Vrlo rado - nasmeila se.
- Odlino! - lice mu je zadovoljno zasjalo. - Zamoliu sekretaricu da
nam rezervie mesta - rekao je i odmah joj izdao sva potrebna uputstva.

~ 43 ~
Foxy

Zvoncica
- Ima predivne oi i kosu, mogla bi da radi reklamne spotove za
neku kozmetiku kuu - primetio je Luter, posmatrajui je na onaj
posebni nain, za koji je znala da znai da mu se dopala.
Nasmeila se i slegnula ramenima.
- Nisam razmiljala o tome - odvratila je.
- udi me da ti niko nije ponudio neto slino - dodao je i dalje je
posmatrajui dugo i intenzivno.
Prihvatila je njegove komplimente sa osmehom, godile su joj
njegova panja i lepe rei.
- Otkuda tvoje poznanstvo sa Karsonom, s obzirom da on prezire
modni svet, koliko sam primetila? - htela je da ga navede na razgovor o
Karsonu.
- Poznajemo se po sasvim drugom osnovu - neodreeno je
odgovorio.
- Karson i ja nismo direktno poslovno saraivali, ali znam da je
veliki profesionalac i vrlo disciplinovan i odgovoran kada je posao u
pitanju - odvratio je.
- Tako sam i mislila - klimnula je. - Deluje kao vrlo ozbiljna i stroga
osoba.
- Da - sloio se i za trenutak odlutao negde, kao da se prisea. Privatno moe biti i drugaiji, bar je nekada bio - zamiljeno je
zakljuio.
- Bio? - podstakla ga je da nastavi.
- Da, ranije je bio mnogo oputeniji - potvrdio je. - Jedno vreme
smo izlazili zajedno, zna, muko drutvo koje trai ensko - nasmejao
se eretski.
- Mislila sam da ga ene ba mnogo ne zanimaju - primetila je, kao
uzgred, elei da sazna neto vie.
- Karsona! - nasmejao se i podigao au da joj nazdravi. - On je
veliki poznavalac ena i nekada je vaio za velikog zavodnika - odvratio
je i otpio veliki gutljaj pia.
- Nekada!? - upitno ga je pogledala.
- Pre nego to je bio veren, mnogo je izlazio i menjao devojke, a
onda je upoznao nju i zaljubio se na smrt - priao je. - Odmah je odluio
da se oeni i napravljena je veridba.

~ 44 ~
Foxy

Zvoncica
- Zaista!? - udila se. - Nisam znala.
- Da, ali je onda dolo razoarenje i od tada za njega ljubav ne
postoji - objasnio je.
- Kakvo je to bilo razoarenje? - nije mogla da obuzda radoznalost.
- Saznalo se da pored njega ima jo jednog mladia i da paralelno
izlazi sa obojicom. Kada je to Karson uo, ona je za njega umrla, a sa
njom i sve druge ene.
- Zaista je runo to to mu se dogodilo, ali ne moe zato
generalizovati i misliti da su sve ene takve - pobunila se.
- Moda, ali kod njega je bilo tako i od tada se povukao skoro
potpuno iz javnog ivota i ne viaju ga vie sa enama - dodao je.
- Zaista neverovatno - odsutno je zakljuila, razmiljajui o
Karsonu. Njegovo ponaanje bilo joj je mnogo jasnije nego pre, mada
mu to nije dalo za pravo da tako prezire sav enski rod.
- Da se vratimo razgovoru o poslu - prekinuo ju je u razmiljanju. Moji uslovi su ti poznati, ima li nekih predloga?
- Uglavnom mi sve odgovara - sloila se, svesna da nije u poziciji da
uslovljava.
Luter je itekako bio svestan njenog poloaja, zato se nadmono
osmehnuo i ponovo podigao au.
- Za nove poslove! - nazdravio je.
- Za poslove! - prihvatila je i otpila mali gutljaj.
- Ipak, moda treba jo razmisliti? - odjednom je promenio stav. Tano je da si izuzetno ljupka i da je zadovoljstvo raditi sa takvom
damom, ali... - namerno ju je stavljao na muke.
Silvija se na silu osmehnula, trudei se da bude ljubazna.
- Ali... - ekala je da uje ta je smislio.
- Lake bi me ubedila za vreme veere na nekom lepom mestu... lukavo se osmehivao.
Zasmetalo joj je to koristi svoj poloaj da je nagovori na veeru, ali
nije smela da pokvari ovako znaajan posao. Nasmeila se pomalo
nevoljno i klimnula glavom. Nije volela da radi stvari pod pritiskom.
- Nemam nita protiv - trudila se da joj glas zvui ljubazno.

~ 45 ~
Foxy

Zvoncica
- Znao sam da nee imati nita protiv - i dalje se osmehivao, kao
lovac koji dri lovinu na nianu, svestan da je nemona.
Iz njene tanice zauo se zvuk mobilnog telefona. Izvinila se i
odetala malo dalje da odgovori na poziv. Posle nekoliko trenutaka,
vratila se za sto.
- ao mi je, odmah moram da krenem - objasnila je.
- Problemi? - izvio je obrve.
- Neodloni sastanci - odvratila je i pokupila stvari.
- Odveu te do kompanije - ponudio je.
- Nema potrebe, ve sam pozvala taksi - odbila je. - Ionako ti nije
usput - dodala je.
- Kako hoe - slegnuo je ramenima.
- Hvala ti na ruku - pruila mu je ruku.
- Hvala tebi na tako ljupkom drutvu - stegnuo je njenu ruku i
zadrao je malo.
- Videemo se - klimnula je u znak pozdrava i pojurila prema
izlazu.

- Drago mi je to te ujem - odvratio je Karson na Luterov pozdrav,

mada se po njegovom glasu moglo zakljuiti sasvim suprotno. - ta
mogu da uinim za tebe?
- Zapravo sam hteo da razgovaram sa Silvijom - objasnio je. - Da li
je kod kue?
- Trenutno je na plai - odvratio je, pomalo iznenaen. - Odakle se
vas dvoje poznajete?
- Poslovno - objasnio je. - Sklapamo posao oko prodaje njene nove
kolekcije u robnim kuama.
- Ah, tako! - neodreeno je odgovorio.
- Dogovorili smo se da izaemo na veeru, pa sam hteo da je
obavestim da u doi po nju oko osam - objasnio je.
- Zaista? - Karsonov glas je prikrivao neodobravanje.

~ 46 ~
Foxy

Zvoncica
- Ona je predivna devojka - nastavio je Luter, kao da nije primetio. Takve lepotice se retko sreu... Sigurno u uivati u njenom drutvu oduevljeno je nastavio.
Karson je oseao kako ga obuzima sve jaa slutnja i nelagoda to je
Luter vie govorio.
- Kako ste stupili u kontakt? - upitao je, radoznao da sazna vie
detalja.
- Dobio sam ponudu od nje da distribuiramo robu - priao je. Kada je dola na razgovor, bio sam impresioniran njenim izgledom,
skoro sam pomislio da je neka manekenka - objanjavao je. - A ona nije
samo lepa, ve i vrlo pametna - zakljuio je.
- Znai, lepota ipak pomae u nekim stvarima? - bila je to vie
konstatacija, nego pitanje.
- Moglo bi se rei da mi je pomoglo da lake odluim kome u dati
posao - odvratio je kroz smeh.
Karson je stegnuo zube, obuzeo ga je bes zbog njenog kalkulisanja
lepotom da bi dobila posao. Izlazila je sa Luterom samo zbog toga da bi
pridobila njegovu naklonost i ugrabila dobar posao, to je bilo vredno
prezira. Ipak, suzdrao se od komentara i prisilio se da zvui smireno i
nezainteresovano.
- Nema problema, preneu joj poruku - zakljuio je razgovor.
- Hvala ti - Luter se pozdravio i prekinuo vezu, dok je Karson i dalje
stajao na istom mestu, zanesen svojim mislima.

Umotana u veliki frotir, Silvija se laganim koracima vraala sa

plae. Uivala je u popodnevnom kupanju, kada sunce ve poinje da
gubi svoju estinu, a more je azurnoplavo i potpuno mirno. Voda je
milovala njeno napeto telo i odmarala joj miie. Dugo je mogla da lei
zamiljena na toplom pesku i razmilja. Misli bi joj lutale na sve strane,
prelazei bez ikakvog "reda, sa teme na temu. ak je razmiljala i o
Karsonu i stvarima iz njegove prolosti koje je ula od Lutera. Sada je
mogla da razume njegovu gorinu kada se prialo o ljubavi i zato nije
verovao da postoje ljubavi za ceo ivot. To ju je odvelo put velike

~ 47 ~
Foxy

Zvoncica
ljubavi njene majke sa njegovim ocem i onoga to su preivljavali iz
dana u dan, udaljeni i usamljeni jedno bez drugog. Shvatila je da je
potez njegovog oca da njoj ostavi deo imanja, zapravo bilo nekakvo
zavetanje ljubavi, one najvee i duboke koja se nikada nije ostvarila i
zato ostala zauvek u njihovim duama. Saalila se na majku koja je
godinama tiho i neprimetno patila, a nikada se nije poalila. Podigla je
ruke i stavila ih ispod glave i zagledala se u nebo iznad sebe, bistro kao
planinski potok. Zapitala se da li je njen otac ikada posumnjao da ena
koja je pored njega misli na nekog drugog mukarca i ezne za njim.
Mora da je bilo strano tako iveti, mehaniki obavljati poslove iz
dana u dan, bez nade da e se najvei san ikada ostvariti. Uzdahnula je i
podigla se. Obuhvatila je rukama kolena i zagledala se u beskrajno
plavetnilo pred sobom. Sunce je ve skoro doticalo morsku povrinu,
kao da e uroniti u njega i ugasiti svoj sjaj. Ustala je lagano i pokupila
stvari. Ila je bez urbe prema kui, a pogled na nju odjednom izazva
drhtaj u njoj.
Previe sam postala romantina, zakljuila je u sebi.
Ula je u kuu, koja je bila prijatno hladna nakon toplote na plai.
Malo se najeila i blago stresla.
- Silvija! - zaula je glas iza sebe i okrenula se.
Pogled joj se susreo sa Karsonovim zelenim oima koje su udno
svetlucale dok ju je posmatrao.
- Luter je zvao - rekao je bez uvoda. - Doi e po tebe oko osam.
- U redu, hvala - odgovorila je i krenula.
- Hteo sam jo neto... - zaustavio je.
Zastala je i ponovo se srela sa njegovim pogledom, od kojeg je
osetila jezu.
- Da... - oekivala je da uje ta to ima da joj kae.
- Moram da te upozorim da to to radi moe da bude vrlo
nezgodno - glas mu je bio leden.
- Ne razumem o emu govori? - slegnula je ramenima.
- O Luteru i tome to izlazi sa njim - pojasnio je.
- Ne vidim ta u tome ima nezgodno? - podigla je obrve, ve pomalo
iznervirana.

~ 48 ~
Foxy

Zvoncica
- Znam da izlazi sa njim da bi dobila posao, ali on moe da bude
nezgodan - nastavio je.
Talas toplote jurnuo joj je u lice. Pitala se odakle mu pravo da joj
govori takve stvari i tako je poniava.
- Ne vidim kakve to veze ima sa tobom - glas joj je bio pun besa.
- Ne bi trebalo da se poigrava sa njim - ponovo ju je upozorio,
ignoriui njeno pitanje.
- Moj ivot je moja stvar i mogu da radim ta hou i sa kim hou procedila je ljutito.
- Kako hoe, moje je bilo da te upozorim - mirno je zakljuio.
- Gledaj svoja posla, umem da brinem o sebi - drsko je odvratila.
Sevnuo je oima, po emu je znala da ga je naljutila, ali je nije bilo briga.
Njegovo ponaanje je bilo neuveno i nije imala nameru da to trpi.
- Pazi da se ne opee - muklo je dodao i okrenuo joj lea.
Zamakao je iza vrata, ostavljajui je da se sama bori sa svojim
besom. Bilo joj je ao to ga nije poslala doavola, ali sada joj je
preostajalo samo da mu to kae iza lea. Ljutito je strgla frotir sa kose i
odmarirala u svoje odaje.

Uzalud je pokuavao da radi, misli su mu se stalno vraale na ono

to ga je zabrinjavalo. Nije mu se nimalo dopadalo to izlazi sa Luterom,
nije imao poverenja u njega i to sa razlogom. Prisetio se njegovih
mahinacija sa enama i znao je da je na svata spreman kada neto eli,
a Silviju je oigledno eleo. Ustao je od stola i stavio ruke na lea.
Nemir, koji ga je obuzeo od momenta kada je saznao za njih dvoje,
nikako nije uspevao da potisne. Znao je da ga se to nimalo ne tie, ali
nije mogao da zaboravi i vrati se poslu. Na kraju je odustao i izaao iz
radne sobe. Tumarao je okolo, po kui, svestan da zapravo eli da ode
do nje i pokua da joj objasni, ali nije mogao. Ionako bi sve pogreno
protumaila i ponovo se naljutila.

~ 49 ~
Foxy

Zvoncica

- Zaista si zabavan - kroz smeh je rekla i uhvatila se za stomak. Nemoj vie, boli me stomak - zavapila je veselo.
- Tek da uje ovaj - nastavio je sa svojom serijom viceva, dok se
Silvija previjala od smeha.
- Ovo je strano - zadihano je rekla i otpila gutljaj odlinog, dobro
rashlaenog vina.
Luter je primetio da joj je aa prazna i odmah je dopunio. Ponaao
se kao pravi dentlmen, uglaeno i usluno. Pored toga, bio je duhovit i
armantan, tako da je zaista uivala u njegovom drutvu. Umeo je da
odabere savren restoran, poznavao je francusku kuhinju i vina i
naruivao na tenom francuskom i zadivio je mnogim skrivenim
sklonostima i interesovanjima. Pored toga, u dobro skrojenom
tamnoplavom odelu, beloj koulji, sa kravatom boje vina, izgledao je
veoma privlano i muevno. itave veeri ju je obasipao pohvalama na
raun njenog izgleda i izbora garderobe. Odabrala je dobar crni kostim
koji je sama kreirala i traila da se uradi od svilenog antunga, tako da
je blago utao pri svakom pokretu. Namemo nije obukla koulju ispod
njega, ve je dekolte ukrasila divnom ogrlicom od dva niza bisera, sa
bisernom kopom na sredini i stavila takve naunice. Kosu je raspustila,
samo je blago povukavi iza uha. Delovala je otmeno, ali ne i strogo,
pronaavi onu pravu meru za takvu priliku. Po Luterovom
zadivljenom pogledu je shvatila da mu se dopalo to to je video i to
nijednog trenutka nije krio.
- Izgleda fascinantno! - oduevljeno je primetio kada je doao po
nju. Vee je bilo gotovo savreno, priali su i o poslu, ali i o svemu
drugom to su voleli i to ih je interesovalo. Ispostavilo se da imaju
mnogo toga zajednikog, pa joj ovaj izlazak nije teko pao, uprkos
njenim pretpostavkama i Karsonovim zlim slutnjama.
- Uzmi jo malo vina, odlino je - ponudio je i ponovo joj dosuo u
au.
- Nikada nisam ovoliko popila - sanjivo je primetila.

~ 50 ~
Foxy

Zvoncica
Luter je sa osmehom pogledao i nazdravio joj, kao da je ohrabruje
da nastavi. Delovala je tako izazovno i podatno u crnom da je osetio
kako ga hvata nesavladivo uzbuenje od njene blizine.
- Predlaem da ne okonamo ovo divno vee odmah posle veere,
ve da odemo na jedno divno mesto za ples - veselo je predloio.
- Slaem se - prihvatila je.
Oseala se veselo i energino i nije joj se jo ilo kui na spavanje.
Pie je uinilo da se potpuno opusti i prepusti Luterovom vostvu.
- Odlino! - obradovao se. - Znam odlino mesto gde se moe
plesati do jutra - rekao je i pozvao konobara da izmiri raun.
Odvezh su se do diskoteke koja je bila vrlo popularna u lokalnom
det setu i gde su svi potpuno zaboravljali na granice i potpuno se
preputali uivanju. Odmah ju je odveo do bara i poruio im pie.
- Za nova prijateljstva! - veselo je nazdravio.
- I dobru zabavu! - pridruila mu se i edno otpila hladno pie.
Luter ju je povukao do podijuma, gde je masa tela pratila ludi ritam
muzike. Silvija je osetila da joj se pomalo vrti u glavi i da nije ba
sigurna na nogama, ali ju je Luter drao za obe ruke dok su plesali i
pruio joj sigurnost.
- Potpuno sam iscrpljena - zadihano je rekla neto kasnije.
Luter joj prui au sa piem, te ona otpi jo jedan veliki gutljaj.
Znala je da ne bi trebalo, ali je oseala uasnu e.
- Zar nije ludo? - pokazao je rukom na gomilu razuzdanih ljudi.
- Da, svi kao da su potpuno otkaili - sloila se.
- Ovde je tako svake veeri, a tek za vikend... - odmahnuo je rukom.
- Svi zaboravljaju na posao i brige i potpuno se opuste i izbace svu
negativnu energiju iz sebe - dodao je.
- To je ponekad neophodno - sloila se, mada joj se inilo da ima i
preterivanja.
Parovi su zavodljivo plesali ili se doticali u gomili, kao da su sami.
Luter je pogleda i prui ruku da je dotakne po obrazu. Nasmeila se,
shvatajui to kao gest nenosti. Pomakao se blie njoj i oslonio svojim
telom na njeno. Oseala je njegove napete miie kroz svilu koja na taj
dodir zauta. Htela je da se odmakne, ali je odmah iza nje bio neko
drugi, tako da nije imala kud. Luter podie ruku i blago je obgrli oko

~ 51 ~
Foxy

Zvoncica
struka. Lice joj je bilo sanjivo i ljupko, da je poeleo odmah tu da je
poljubi. Ipak je odluio da to ostavi za kasnije.

Zatvorila je oi dok su se vozili, jer je oseala daje uasno pospana.

Prozor sa njene strane je bio otvoren, pa je uivala u nonom vazduhu
koji je osveavao. U glavi joj se vrtelo, pa je otvorila oi i uspravila se na
seditu.
- Izvini, odjednom sam zadremala - prenula se.
Luter je pogleda sa osmehom i vrati pogled na put pred sobom.
- Samo ti spavaj - tiho je odvratio i nastavio da vozi.
Ponovo je sklopila oi i naslonila glavu na sedite. Naglo ih je
otvorila tek kada se automobil zaustavio.
- Gde smo? - zaueno je zatreptala, videvi da se nalaze na
nepoznatom mestu.
- Ispred moje kue - odvratio je sa osmehom. - Popiemo kafu da se
malo oporavimo od plesanja i pokazau ti neke izmene u ugovoru, pa u
te posle odvesti kui - rekao je i izaao da joj otvori vrata.
Htela je da se pobuni, ali je odustala. Uostalom, kafa bi joj svakako
prijala da se malo otrezni pre povratka kui. Nije elela da je Karson
vidi takvu.
- U redu - prihvatila je njegovu ruku i izala.
Kua nije bila ni izbliza tako velika, ni raskona kao Karsonova, ali
je bila ukusno nametena i delovala udobno. Puno drveta i tamnoplave
boje davali su prijatan utisak, pa se odmah zavalila u veliki trosed
zatrpan mekim jastuiima.
- Lepo je kod tebe - primetila je.
- Da, jedan arhitekta, moj prijatelj, mi je pomogao da je sredim i
opremim - odvratio je.
Vratio se sa aama i pruio joj jednu.
- Mislila sam da emo popiti kafu?

~ 52 ~
Foxy

Zvoncica
- Kasnije, sada bih hteo da porazgovaramo - brzo je odvratio i seo
tik do nje.
Priao je o poslu i obeavao joj neke nove pogodnosti kojih u
prvobitnom dogovoru nije bilo. Nehajno je prebacio ruku iza nje i
potom je spustio na njeno rame. Htela je da je odgurne, ali joj je bilo
neugodno, pa je odustala. Gledao ju je u oi dok je govorio, igrajui se
pramenom njene kose.
- Zaista si prelepa - rekao je i dotakao joj lice. Zbunjena, Silvija se
malo osmehnula da prikrije nelagodu.
- Nikada nisam video takve oi - nastavio je zaneseno. - Potpuno si
me zaludela.
Rekavi to, napuo se i spustio usne na njene. Isprva je poljubac bio
nean i blag, pa je nagonski poela da mu uzvraa. To kao da ga je
ponelo, nastavio je sve strasnije, dok su mu ruke odjednom nale put do
njenog tela. Silvija se blago promekoljiva, pokuavajui da izbegne
dodire, ali on to kao da nije primeivao. Spretno je poeo da otkopava
dugmad njenog kostima i zavukao ruke unutra. To je bilo vie od onoga
na ta je bila spremna tog trenutka. Pokuala je da ga blago odgurne, ali
se on pravio da to ne primeuje. Pritiskao ju je svojim snanim telom,
zahtevajui sve vie.
- Molim te, Lutere, nemoj - zamolila je.
Njene rei su ostale da vise u vazduhu, kao da ih nikome nije
uputila. Nastavio je strasno daje ljubi i pretrauje njeno telo. Uvukao je
nogu imeu njenih, zadiui joj suknju do bokova. Shvatila je da se on
ne ali i poela da se otima, pokuavajui da mu umakne.
- Kako si slatka i divlja - zaneseno je mrmljao kraj njenog uha,
ljubei joj vrat.
- Pusti me! - zavapila je i prikupila svu snagu u pokuaju da ga
odgurne. To kao da ga je jo jae uzbudilo, uhvatio ju je grubo za ruke i
savio joj ih iza glave. Pritisnuo ju je svom teinom svog tela i priljubio
usne na njene. Stisnula je usne koliko je mogla, pokuavajui da okrene
glavu i izbegne poljubac.
- Od mene ne moe pobei - napravio je grimasu, kao neko ko ne
vlada sobom.

~ 53 ~
Foxy

Zvoncica
Tada ju je obuzeo skoro panian strah, shvatila je da e postati
njegova rtva ako odmah neto ne preduzme. Mozak joj je grozniavo
radio u pokuaju da smisli nain da pobegne.
- Ne mora tako da bude - mazno je rekla.
Luter ju je iznenaeno pogledao i stisak njegovih ruku se olabavio.
Iskoristila je momenat njegove zbunjenosti i snano ga udarila posred
lica. Podigao je nagonski ruke, a ona se izmigoljila i pojurila ka vratima.
Nala se u holu i nastavila da tri koliko je noge nose. Nije imala
vremena da eka lift, sjurila se peice, ne osvrui se, u strahu da ga ne
ugleda iza sebe. Kada se nala na ulici, ugledala je taksi iz koga je
upravo izlazio mladi par. Pojurila je, maui rukama i uletela kao furija.
Taksista ju je udno pogledao, ali ona to nije primetila. Gledala je iza
sebe, plaei se da je Luter ne stigne. Dala je taksisti adresu i tek kada
su krenuli, odahnula. Suze su joj same tekle niz lice, ali ona nije marila.
Otrla ih je maramicom koju je imala u depu, mrcajui. Taksi se ubrzo
zaustavio pred kuom, a Silvija je skoro utrala unutra, urei da
pobegne od svih.
- ta ti se dogodilo? - dve snane ruke je zaustavie u mranom
holu. Osvrnula se i primetila njegove oi koje su svetlucale u mraku.
- Nita - promucala je i najednom izgublila kontrolu nad sobom.
Briznula je u pla, glasno jecajui. Karson ju je obuhvatio oko ramena i
poveo do dnevnog boravka. Posadio ju je na trosed i neko vreme utao,
putajui je da se isplae i malo smiri.
- Luter, zar ne? - upitao je kada se najzad zaustavila.
Klimnula je glavom i tek tada se setila njegovih upozorenja. Polako
mu je sve ispriala, povremeno ponovo briznuvi u pla. Kada je
zavrila, lice mu je bilo tvrdo i mrano, da se skoro uplaila. utke je
ustao i vratio se sa ebetom. Blago ju je umotao i neno zagrlio.
- Zaista mi je ao, Silvija - tiho je rekao. - Trebalo je da me poslua
- nije odoleo da ne kae.
- Znam - skrueno je odvratila.
Malo se smirila kraj njega, ulivao joj je poverenje svojim blagim, ali
vrstim dodirom.
- Doneu ti neto od ega e se lake otrezniti - ustao je i vratio se
sa aom soka od paradajza.

~ 54 ~
Foxy

Zvoncica
Zahvalno ju je prihvatila, ali su joj ruke jako drhtale. Tek sada, kada
se malo opustila, oseala je kako je hvataju drhtavica i talasi straha.
Karson je shvatio ta se dogaa, pa ju je blago obgrlio oko ramena.
Naslonila je glavu na njegovo rame i uzdahnula. Bio je beskrajno ljut i
poeleo je da odmah potrai tu propalicu i pokae mu kako se postupa
sa devojkama. Njena svilenkasta kosa pala mu je na ruku, izazivajui
neobine treptaje u njemu. Mirno je sedeo, plaei se da se ne pomeri i
uznemiri je. Iako ju je delimino krivio to nije posluala njegov savet,
znao je da nije kriva za ovo to joj se dogodilo. Lutera je poznavao dosta
dugo i dovoljno dobro, i znao je za ovakve ili sline ispade koje je i
ranije pravio. Ipak, ovo to se dogodilo njoj, posebno ga je pogodilo.
Podigla je glavu i pogledala ga, a u tom pogledu bilo je neega
posebnog, drugaijeg. I ona je osetila da se neto dogaa meu njima,
izraz lica mu je bio drugaiji. Sledeeg trena sve se odjednom
promenilo, kao da su se sreli prvi put. Kada su njegove usne pronale
njene, kao da su se za nju otvorila neka arobna vrata. Malopreanji
uas i ponienje ustuknuli su pred neim novim, emu nije umela, a ni
elela da potrai uzrok. Prepustila se njegovom vostvu, vrstom, ali
nenom dodiru koji je izazivao laku vrtoglavicu. Usne su mu sa njenih
odlutale do osetljivog mesta na vratu koje je ubrzano pulsiralo. Podigla
je ruke do njegovih grudi i shvatila da i njegovo srce snano bije od
uzbuenja i to je ispuni zadovoljstvom. Zanos sa kojim ju je dodirivao
liio je na strast koja je dugo sputavana i spremno iekivala da
pronae svoj put. Zaula je njegov apat na uhu. Pitao ju je da li eli da
prekine. Nije imala snage da odgovori, samo je odmahnula glavom.
Uvukla je ruke ispod njegove koulje i dodirnuh meku, vrelu kou.
Znala je da je takva zato to je on eli i poelela ga svim svojim biem.
Nijednog trenutka nije elela racionalno da razmilja. Znala je da bi to
pokvarilo sve to je sada oseala i to nije elela da ikada proe.
Njegovi poljupci nadahnjivali su je da mu uzvraa sa arom za koji nije
verovala da postoji. Podigao ju je u naruje i pomogao da skine odeu.
Drhtala je dok je poljupcima prekrivao svaki novootkriveni komadi
gole koe. Jeila se i topila u isto vreme i odgovarala dubokim, grlenim
uzdasima koji su ga jo jae izluivali. Spustio ju je na jastuk i skinuo
odeu, a onda je prekrio svojom mekom, ulnom koom. Stopili su se i
ujedinili kao da su oduvek iveli i postojali samo za taj tren,
istovremeno postajui svesni te injenice. Pogledali su jedno u drugo u
oi, dugo tako razgovarajui bez ijedne izgovorene rei i razumejui

~ 55 ~
Foxy

Zvoncica
jedno drugo u potpunosti. Jeka njihovih jecaja ispuni sobu, oslobaajui
njihova tela skoro bolne napetosti, no se pretvori u venost dok se
vreme zaustavilo i utialo da niim ne poremeti taj savreni trenutak.

ta bi sada trebalo da uradi i kako da se ponaa, pitao se dok je

posmatrao Silvijino usnulo lice i zgreno telo ispod pokrivaa. Pri
pogledu na nju, bespotedno su mu navrla seanja na prethodnu no i
ponovo ga je obuzelo uzbuenje. Poeleo je da je probudi sa nekoliko
poljubaca i ponovo vodi ljubav sa njom, ali se nije usuivao da je
dodirne. Nije bio sasvim siguran eli li ona to ili je prola no bila samo
posledica traumatinog iskustva sa Luterom. Promekoljila se kao da je
osetila njegov pogled na sebi i okrenula lice ka njemu. Pune usne, lice
blago rumeno od sna i trepavice koje ga sene, bila je to slika koja ga je
uznemiravala i zbunjivala. Nije se prvi put budio pored neke ene sa
kojom je proveo no, ali se nikada ranije nije tako oseao. Obino bi bio
nestrpljiv da okona takav nevaan susret i trudio se da ga vie ne
ponovi sa istom enom. Sve su one za njega bile kao delovi nekog
iskidanog seanja, izmeanih likova i tela. Silvija je bila prva koju je
eleo da zadri kraj sebe i uivao da posmatra u rano jutro. Polako se
iskrao i siao do plae. Plivanje u sveem okeanu svakako e ga osveiti
i razbistriti mu pomeane misli i oseanja. Zaronio je ostajui pod
vodom dok nije osetio nesnosan pritisak u pluima, pokuavajui da se
otrese misli koje su ga pratile. Poeleo je da je ona kraj njega, da se
zajedno kupaju i plivaju, da obgrli njen vitki struk i privue je uz sebe...
Izronio je i duboko udahnuo, svestan da postaje opsednut. Pitao se
otkud to da se nije zasitio njenog tela, ve ga je eleo jo vie? Plaio se
moi koju je oseao da ima nad njim, plaio se tog nepoznatog oseanja
da odjednom vie nije on taj koji kontrolie situaciju, ve je noen
neim kao morskom strujom. Moda bi trebalo da se dri podalje od nje
i tako povrati kontrolu? Ve sama ta pomisao mu se uinila utenom i
realnom, i malo ga umirila. Otii e na posao i dobro razmisliti o svemu,
zakljuio je u sebi, otresajui vodu sa kose. Uvio je frotir oko struka i
krenuo prema kui, donekle umiren svojom odlukom.

~ 56 ~
Foxy

Zvoncica

Silvija je vrsto spavala sve dok posluitelj nije uao u sobu i

nakaljao se. Prenula se i preplaeno navukla prekriva do brade.
- Dobro jutro, gospoice Anderson - ozbiljno ju je posmatrao.
Zbunjeno je zurila u njega nekoliko sekundi, svesna da je prekorno
posmatra.
- Dobro jutro - otpozdravila je kada se malo snala.
- elite U da vam doruak posluim u sobi? - i dalje ju je posmatrao
na isti nain, iako mu je glas bio krajnje usluan.
- Ne, hvala - odmahnula je glavom.
On je i dalje nepomino stajao na svom mestu, kao da eka dalje
instrukcije. Shvatila je da nee otii dok neto ne kae.
- elela bih da ostanem malo sama - najzad se setila naina da ga se
rei.
- Svakako - blago se naklonio i pourio da joj udovolji.
Kada je ostala sama, potraila je neki sat da proveri koje je doba
dana. Iznenadila se kada je shvatila da je skoro deset sati, a ona jo
uvek nije na nogama. Znala je da ljudi u njenoj kompaniji oekuju da im
se javi i prenese instrukcije za taj dan. Brzo se obukla i pourila u svoje
krilo kue. Nije imala vremena da se zapita gde je Karson i da li joj je
ostavio neku poruku. Toga se setila tek poto je obavila sve to je bilo
vezano za njene uobiajene jutarnje obaveze. Istuirala se i oprala kosu,
obukla i sila do kuhinje da uzme oljicu kafe. Nije oseala glad, nekako
je bila udno uznemirena i nije imala elju za hranom. Vratila se sa
oljicom toplog napitka u radnu sobu i sela za sto. Pred njom je bila
gomila papira koje je trebalo pregledati i srediti, ali nije mogla da se
koncentrie na posao. Sva srea to je obino pripremala sve za
nekoliko dana u napred, pa sada nije morala da brine o poslu. Na brzinu
je odgovorila na neka hitnija pisma i odnela ih u predvorje, odakle e ih
posluitelj proslediti na potu. To joj je dalo ideju da joj je Karson
moda ostavio neku poruku, pa se zaputila u sobu da proveri. Kada se
ponovo nala u sobi u kojoj su proveli no, obuzela ju je neka udna
strepnja i nemir. Razgledala je po uredno sloenim stvarima, po kojima
se ne bi moglo zakljuiti ta se tu dogaalo prethodne noi. Ipak, njoj su

~ 57 ~
Foxy

Zvoncica
navirale slike i seanja, u nozdrvama je jo mogla da oseti miris i ukus
njegove koe, a na telu njegove dodire. Poruke nije bilo i to ju je malo
razoaralo. Pomislila je da se i on moda uspavao i na brzinu otiao na
posao, pa joj zbog toga nije ostavio poruku. Tek tada je shvatila koliko
malo, zapravo, zna o njemu i njegovom linom ivotu i navikama.
Shvatila je da ak ne zna ni broj njegovog telefona, iako ga, verovatno,
ne bi zvala. Pitala se ta da oekuje danas, kada se vrati i kakav stav da
zauzme. Da li je ona za njega bila samo mala avantura, moda se samo
saalio na nju zbog onoga to joj se dogodilo? Plaila se da ne pokae
previe svoja oseanja i u njegovim oima izgleda glupa. Trebalo bi da
saeka da on naini prvi korak i onda vidi njegove namere, zakljuila je.
Izala je i tromo se zaputila u svoju sobu. Odjednom vie nije bila tako
dobro raspoloena niti srena. Zapitala se da li je sve to bila jedna
uasna greka, trenutak slabosti i sticaj okolnosti u kome su se oboje
nali.

- Moram sa nekim da razgovaram i posavetujem se u vezi sa

jednom stvari, Imelda - ukratko je objasnio, poto se pozdravio i seo.
- Ti da se posavetuje! - izvila je svoje crne, ionako izvijene obrve i
nasmeila se. - Mora da je u pitanju neka ala - zakljuila je, ali joj se na
licu videlo da je radoznala da uje ta je razlog ovog iznenadnog poziva
na ruak.
Karson Grifin joj je bio jedan od najdraih roaka, jedan od retkih
sa kojima je redovno odravala vezu. Imelda Hogan je bila vlasnica vrlo
uspene i poznate galerije u San Hozeu, jedna od onih osoba koje imaju
neiscrpan izvor energije i strpljenja, ogromnu snagu duha koja je
delovala nesalomivo. Karson joj je po temperamentu bio najsliniji od
sve dece iz porodice i od malena su uvek nalazili zajedniki jezik u
svemu. Ta bliskost se odrala do danas i uvek su se jedno drugom
obraali za savet i pomo. Zato je bila nestrpljiva da uje razlog zbog
kojeg ju je pozvao na ruak i insistirao na njemu, iako mu je objasnila
da je usred velikog posla.
- Dakle? - naglas je rekla i otpila malo suvog martinija koji je uvek
pila.

~ 58 ~
Foxy

Zvoncica
- Pa, ne znam odakle da ponem... - odjednom mu je bilo neprijatno
da joj ispria ta ga to mui.
- Odakle eli - odvratila je i veselo mu namignula.
Uzvratio joj je osmehom, uvek je uspevala da na njega prenese
svoje pozitivno raspoloenje.
- Radi se o jednoj eni... - neodluno je zapoeo, pitajui se kako da
joj objasni.
Imelda se nagnula preko stola ka njemu, oigledno vrlo
zainteresovana. Karson nikada nije raspravljao sa njom o enama, zato
je bilo vrlo indikativno da se radi o neem interesantnom. Zapalila je
jednu od svojih dugih cigareta i zagledala se zainteresovano u njega.
- Gorim od elje da ujem, zato nemoj da me mui - nestrpljivo je
primetila, poto je Karson i dalje utao.
- Cela ta pria je poela vrlo neobino - poeo je da objanjava. Kao to si ve ula, otac je polovnu nae vile u Montereju ostavio erki
jedne svoje davne ljubavi i ona se doselila u kuu... - nastavio je redom
da joj objanjava niz dogaaja koji su usledili, sve do onog poslednjeg,
zbog koga ju je i pozvao.
Imelda ga je vrlo paljivo sluala, povremeno irei ionako krupne,
crne oi ili pravei grimase. Kada je zavrio, jo uvek joj nije bilo jasno
kakva bi njena uloga u tome mogla da bude.
- Pitam se kakav ti je savet u vezi sa tim potreban? - zatresla je
glavom, pa su guste crne lokne zaigrale oko njenog oblog lica.
Karson se poeao po kosi, kao da ni sam nije siguran.
- Ne znam ta dalje da radim - odvratio je. - S obzirom da ivimo
zajedno, situacija je jako nezgodna...
Imelda otrese pepeo sa vrha cigarete i otpi malo martinija, kao da
razmilja.
- Pitanje je ta ti dalje namerava sa njom? - ispitivaki ga je
odmerila preko ivice ae.
- Nameravam? - ponovio je za njom. - Do avola, ako znam! odmahnuo je rukom. - Zato mi je i bio potreban savet nekoga kome
mogu da verujem.
- Ponaa se kao dete - prekorila ga je. - Ko moe bolje od tebe da
zna ta zapravo eli?

~ 59 ~
Foxy

Zvoncica
- U tome je problem - rairio je ruke. - Ne znam ni sam...
- Zato uopte mora o tome da razmilja? - upitala je. - U
oseanjima nema mnogo racionalnog, stvari se deavaju nagonski,
potpuno van kontrole.
- Ja ne volim da budem van kontrole - ozbiljnim glasom je primetio.
- Znam, poznajem te bolje nego bilo ko drugi - potvrdila je
klimanjem glavom. - Ali ipak u ovakvim situacijama je bolje prepustiti
oseanjima i okolnostima da odlue - zakljuila je.
- Ako si tako dobar poznavalac te oblasti, kako to onda da si se tri
puta razvodila? - nije izdrao da je ne pecne.
Ona mu uputi jedan od svojih otrovnih pogleda i nasmeja se grleno.
- Nisam rekla da sam poznavalac, ali umem da prepoznam kada je
neko u kripcu - ponovo se nasmejala.
- Misli da sam u kripcu? - zabrinuto ju je upitao.
- Koliko se meni ini, ti si zaljubljen do uiju u tu devojku - veselo je
odvratila.
- Zaljubljen! Ja! - iuavao se pomalo ljutito. - Nikada! - vrsto je
ustrajao na svom stanovitu.
Imelda se i dalje smekala zavereniki.
- Mislim da jesi, dragi roae - potvrdila je.
- Znao sam da e sve izokrenuti, kao i uvek - durio se.
- Onda ne znam zato si me uopte i zvao - odvratila je.
- Zato, jer jedino s tobom mogu da budem sasvim iskren i otvoren priznao je.
- Ako eli da bude iskren, onda budi iskren prvo prema sebi i
ustanovi ta ti je ta no znaila zapravo - sada je ve bila sasvim
ozbiljna. - ovek sebe ipak ne moe prevariti - zakljuila je i mahnula
konobaru da joj donese jo jedno pie. - eli li ti neto? - upitala je.
- Ne, hvala - odmahnuo je glavom a na licu mu se primeivala
zabrinutost. - Plaim se da sam bio lakomislen... - odsutno je primetio,
kao da se ne obraa njoj, ve samom sebi.
- U tom sluaju najbolje bi bilo da joj to odmah stavi do znanja primetila je. - Istina je bolna, ali mnogo manje boli ako se odmah kae paljivo ga je posmatrala.

~ 60 ~
Foxy

Zvoncica
- Verovatno si u pravu - sloio se, mrtei se. - Tako u i uraditi.

Noge su joj bile podignute na stolicu, a na licu senka od oboda

irokog eira. U rukama je drala najnoviji katalog, koji je dobila na
pregled od tamparije koja ga je radila. Zurila je besciljno u slike,
potpuno mentalno odsutna. Dohvatila je au sa hladnom limunadom i
otpila malo. Kada je zaula korake iza sebe, nije se osvrtala, mislei da
je neko od brojne posluge.
- Jesi li zauzeta? - od glasa koji je zaula skoro se trgla.
Okrenula se i susrela njegove svetlozelene oi koje su se inile jo
svetlijim nego inae. Lice mu je bilo vrlo ozbiljno, nije slutilo na neto
lepo i prijatno.
- Malo, pregledam novi katalog - odvratila je, trudei se da deluje
smireno. - Hoe da sedne?
- Da - smestio se pored nje. - Hteo bih da razgovaramo - dodao je.
- Naravno - sloila se i odloila katalog na stoi. - O emu? - upitno
je gledala u njega.
Slutila je razlog za taj razgovor, ali se pravila kao da ga ne zna.
- Malo je neugodno govoriti o onome to se dogodilo prole noi
meu nama, ali je bolje da to odmah raistimo da bismo znali kakva je
situacija - nastavio je.
U stomaku je osetila gr. Znala je emu vodi ovakav uvod i koje rei
e uslediti.
- Da, u pravu si - delovala je sasvim pribrano, nauena da dobro
kontrolie oseanja.
- Mislim da je i tebi jasno da su se stvari malo otele kontroli... neodluno je objanjavao. - Sve to bilo je sasvim nekontrolisano i
brzopleto, svestan sam da sam bio lakomislen, moda i nepoten da
iskoristim takvu situaciju... - ponovo je zastao.
Silvija je grevito stezala au u ruci, mada se na njenom licu nije
mogla videti nikakva pramena. Ni po koju cenu mu ne bi pokazala
koliko su je njegove rei pogaale.

~ 61 ~
Foxy

Zvoncica
- Sasvim si u pravu - potvrdila je. - Ali krivica nije samo tvoja, oboje
smo uestvovali u tome - dodala je sa blagom ironijom u glasu.
- Ipak, smatram da sam odgovoran za to i molim te da mi oprosti ustrajao je.
- Ne brini, ve sam zaboravila - odmahnula je rukom i napravila
veselo lice. - Oboje smo odrasli ljudi, zar ne?
- Naravno - klimnuo je, a na licu mu se videlo olakanje. - Hvala ti
na razumevanju - dodao je.
- Nema se na emu zahvaljivati - gledala ga je u oi i zapitala se ta
bi rekao kada bi znao ta se u njoj zbiva. - Zaboravi na to.
- Ostaviu te da radi - ustao je i zastao neodluno. - Nadam se da
moemo da se ponaamo normalno, kao pre - dodao je.
Klimnula je glavom, u sebi se molei da ode to pre. Nije imala
snage da se jo dugo pretvara, udela je da ostane sama.
Okrenuo se i produio prema kui, dok je ona gledala za njim
ispunjena razoaranjem i tugom. Upravo joj je slomio srce, a da toga
uopte nije ni bio svestan. Pokrila je lice rukama i zagrizla donju usnu.
Ne sme dozvoliti sebi da pati ni za kim, ponavljala je u sebi.

Posmatrati je sa udaljenosti i ostati ravnoduan bilo je neto

najtee to se moglo dogoditi. Njeno vitko, boansko telo se kretalo
okolo, a on ga je nedavno oseao u svojim rukama i znao kako je divno
dodirivati ga... Muenje nije prestajalo ni kada bi bio daleko od nje u
svojoj kompaniji i radio. I tada mu je dolazila u misli i opsedala ih. Pa
ipak, ta je mogao da uini? Iz njenog dranja mu je odmah bilo jasno
da je ona tu no shvatila kao momenat slabosti i greku koju nije
trebalo nastavljati. Da je samo neto rekla...
Odmahnuo je glavom i provukao prste kroz gustu, tamnu kosu tek
ponegde proaranu sedim vlasima. Hteo je da bude poten, hteo je da...
Ponovo nije znao ta je zapravo hteo, ali sve to ga je muilo i nije
mu davalo mira. Pitao se da li je mogue da je Imelda bila u pravu kada
je rekla da je zaljubljen u nju. Da li je bio, da li je mogao iskreno voleti

~ 62 ~
Foxy

Zvoncica
neku enu i verovati joj? ta bi to i znailo ako je takva ljubav
neuzvraena? Koliko je uopte poznavao tu devojku koja je tako udno
dospela u njegov ivot? Ustao je i odetao do prozora. Posmatrao je
uzavreli grad ispod sebe, njegove ulice pune nepoznatih, uurbanih lica
koja su nosila svoje ivote sa sobom, a da to niko nije ni primeivao. I
sam je bio jedan od brojnih usamljenika, ovek koji je iveo i radio bez
ijednog pravog cilja, iji ivot zapravo i nije imao nikakvog smisla.
Odjednom je osetio potrebu da bude sa nekim, da oseti da je iv i da
postoji. Dograbio je sako i sekretarici objasnio da odloi sve sastanke za
taj dan. Ionako nije bio u stanju da radi i usredsredi na bilo ta.

- Mislim da u odustati od tog nasledstva i vratiti se u San Hoze objanjavala je Niku, koji ju je ljubopitljivo posmatrao.
- Zato sada, kada si skoro stigla do cilja? - udio se mladi.
Odmahnula je glavom i zabacila kosu. Iako je on bio njen najblii
prijatelj, ipak nije mogla da mu kae istinu.
- Jednostavno, shvatila sam da mi to nita ne znai i da mi ta kua
nije potrebna - pokuala je da ga uveri. - Moj ivot je ovde, kao i moj
posao. Tamo se oseam kao uljez, a to mi zaista nije potrebno.
Nik ju je paljivo posmatrao. Poznavao je odlino i znao je dobro
kada neto krije od njega. To se upravo sada deavalo, a on se pitao ta
krije.
- Da li se tamo dogodilo neto to bi trebalo da znam? - bio je
direktan, kao i uvek.
- Dogodilo? - Silvija je znala da ju je prozreo, ali se i dalje pravila
neveta.
- Nemoj da se pravi naivna, poznajem te dovoljno dugo da me ne
moe prevariti - nastavio je sa lukavim smekom. - Hajde, postajem
nestrpljiv - dodao je, nagnuo se ka njoj i upiljio u njeno lice.
- Nemogu si - nije odolela a da se ne nasmeje. - Dobro, ali ovo je
strogo uvana tajna, povedi rauna! - pretei je zamahnula prstom
ispred njegovog lica.
- Poni ve jednom... - lice mu je sijalo od radoznalosti.

~ 63 ~
Foxy

Zvoncica
Silvija mu je ukratko ispriala ta se dogodilo izmeu nje i Karsona,
zaobilazei kakljive detalje. Nik je sve vreme utao i paljivo je sluao.
Lice joj se menjalo dok je govorila, postajalo sjajnije, kao da iz nje izbija
nekakva svetlost. Iako je bio mlai od nje, znao je dobro ta to znai.
Saekao je da zavri, a onda je uzeo za ruku i blago je stegnuo.
- Ti zaista voli tog Karsona? - bila je to vie konstatacija nego
pitanje. Duboko je uzdahnula i naslonila se na stolicu.
- Ne znam ni sama - slegnula je ramenima.
- udno je kako se sudbina ponekad poigra sa nama - nastavio je,
kao da nije uo njen odgovor. - Nain na koji ste se upoznali, poslednja
volja njegovog oca... - zamiljeno je gledao negde iza nje. - Kao da je to
bilo nekakvo zavetanje ljubavi.
Silvija ponovo uzdahnu nekako setno i zagleda se u njegovo lice.
Nik je bio divan mladi, zavidela je devojci koja e biti izabranica
njegovog srca.
- Romantian si - nasmejala se da prekine setni trenutak koji ih je
oboje uhvatio.
Nik joj uzvrati osmehom i pusti njenu ruku.
- Moda, ali to nikom nemoj da kae - namignuo joj je eretski.
- Ne brini, tvoja tajna e biti duboko zakopana - odvratila je veselo.
- Ipak, da se vratimo temi, mislim da u odustati od svega ustrajala je.
- Zar ne bi trebalo da se bori za svoju ljubav? - uzvratio je
pitanjem.
- Kako? - rairila je ruke. - On mi je jasno stavio do znanja da ne eli
da se to nastavi.
- Moda nije ba uvek sve onako kako izgleda na prvi pogled - nije
odustajao. - Trebalo bi jo malo da razmisli - zakljuio je.
Uputila mu je tuan pogled.
- To sam ve uinila i znam da je tako najbolje - tuno je zakljuila.

~ 64 ~
Foxy

Zvoncica
Karson je zamiljeno kuckao prstima po pismu koje je stajalo na
stolu ispred njega. Znao je njegov sadraj, ve ga je bio proitao, a sada
je razmiljao o njemu. Silvijini advokati su ga obavetavali da gospoica
Anderson odustaje od nasledstva, da e se iseliti iz kue u roku od
sedam dana i omoguiti mu ponovo da bude jedini vlasnik porodine
vile. Trebalo bi da ga ta vest obraduje i uini zadovoljnim, ali se on
oseao upravo suprotno. Nije shvatao ni odakle takav potez niti zato
ga ini, mada je pomalo sumnjao. Pitao se zato je to inila preko
advokata, umesto da mu je jednostavno rekla. Nije elela da ga vidi ili je
jednostavno mislila da je tako bolje? Zato mu je to, uopte bilo vano,
sada kada je konano sve bilo gotovo? Ili ga je ba to muilo, to je bilo
gotovo? Naslonio je glavu na naslon fotelje i zagledao se u tavanicu. ta
ju je navelo da tako iznenada promeni miljenje i odustane od svega?
Na poetku je bila tako uporna da zadri vlasnitvo nad kuom, a sada...
Poeao se po elu i dohvatio zlatno naliv-pero kojim je, na svoj
staromodni nain, uvek pisao pisma. Nije uivao u blagodetima
savremene tehnologije, sva ta tehnika i moderne komunikacije inile su
mu se hladnim i otuenim. Otvorio je presavijeni papir sa utisnutim
grbom njegove porodice i zapoeo pisanje. Urednim, krupnim slovima
je napisao sve to je imao na umu i ponovo savio papir. Sloio ga je u
kovertu i ispisao adresu. Klimnuo je glavom sam za sebe i stavio pismo
na gomilu predvienu za slanje. Prekrstio je ruke na grudima i
oslunuo. U kui je vladao neobian mir, onakav kakav je postojao pre
njenog dolaska. Zaudo, sada mu je ta tiina skoro parala ui i zvuala
uasno prazno.

Povratak u San Hoze, za Silviju je znaio povratak svom ivotu i

sebi. U svega nekoliko dana je uspela da ponovo uspostavi preanji
ritam i uskladi sve svoje obaveze. Uvek je uivala u tome da bude
nezavisna i samo svoja i to je inilo da se osea potpunom. Nadala se da
e se stari oseaj brzo vratiti i ponovo joj uliti preko potrebnu energiju
za ivot i rad. Jo jednom je estitala sama sebi zbog pametno donete
odluke da odustane od nasledstva. To je bio jedini nain da potpuno
prekine sve veze sa njim i zapone novu fazu svog ivota. Mogla je,

~ 65 ~
Foxy

Zvoncica
dodue, zadrati kuu i kasnije za nju dobiti dobru cenu, ali to bi znailo
jo nekoliko meseci zajednikog ivota, a ni posle toga se sve veze ne bi
prekinule, makar oko prodaje. Uzdahnula je oseajui kako je ponovo
pritiska poznata munina, kao i uvek kada bi mislila o njemu. Uinila je
pravu stvar, u to je bila sve sigurnija. Ponovo je obuze nemir i nervoza.
Ustala je od stola i krenula u obilazak kompanije. Svuda je sve savreno
funkcionisalo, zahvaljujui njenoj dobroj organizaciji i rukovoenju.
Nova kolekcija se uveliko nalazila u buticima, a ona je ve imala
spremne ideje i crtee za sledeu. Taj obilazak ju je malo umirio i vratio
joj samopouzdanje. Nije volela da bude slaba i da zavisi od nekoga.
Najmanje od svega je volela da zavisi od nekog mukarca i oseanja.
Uvek se gnuala takve vrste zavisnosti koju je esto sretala u drugim
enama koje kao da su postojale iskljuivo zbog nekog mukarca i bez
njega nisu mogle da funkcioniu i nau smisao. Ona nikada nee biti
takva, zaklinjala se i radila na tome da tako i bude. Ovaj poslednji
period njenog ivota kao da ju je stavljao na probu, a ona se borila da
izdri i ostane dosledna svojim idejama i principima. Vratila se nazad u
svoju kancelariju i interfonom naruila instant kafu od svoje
asistentkinje. Otvorila je nedovrene skice i prionula na posao. Iako je
ve bilo kasno, kada je zavrila, nije urila u stan. Znala je da je tamo
niko ne oekuje, a tu je bar bila od koristi. Obukla se i krenula lagano
peice da bi protegla ukoene noge od dugog sedenja za stolom.
Nezainteresovano je posmatrala izloge, profesionalno naviknuta da
prati ta se dogaa u svetu mode. Kada je stigla do kue, osetila je blagi
umor i pomislila kako e joj to bar pomoi da lake zaspi.
Nik je provirio iza vrata njene kancelarije i namignuo joj.
- Radi? - upitno je pogledao hrpu papira pred njom na stolu.
- Da, hajde ui - pozvala ga je.
- Pitao sam se kako ide sa novom kolekcijom? - rekao je i smestio
se na stolicu preko puta.
- Za sada dobro - slegnula je ramenima. - Mislila sam da ti pokaem
osnovne skice da ih kasnije zajedno razradimo - rekla je.
Posmatrao ju je vrlo paljivo, kao da je prouava. Osetila je da
neto eli i da nije doao tek samo da vidi ta radi.
- Neto si hteo? - upitala je.

~ 66 ~
Foxy

Zvoncica
- Pa... - oklevao je. - Primerio sam da si ovih dana neto utljiva, pa
sam se pitao da li ti je potreban prijatelj ili tako neto? - odmahnuo je.
Nasmeila se i uputila mu topao pogled.
- Pravi si drug - zahvalno je rekla. - Ipak, za sada se dobro snalazim
i nije mi nita potrebno - odbila ga je.
- Rado bih izaao sa tobom na veeru, ali moja nova devojka je vrlo
ljubomorna, pa... - bespomono je slegnuo ramenima.
- Nema problema - nasmeila se. - Potpuno razumem, a uostalom,
sasvim se dobro snalazim i sama.
- Ipak, ako eli, smisliu neto... - rekao je dok je ustajao.
Bio je pomalo zabrinut za nju. Delovala je pomalo izgubljeno, lice
joj je bilo bledo a oi bez sjaja. Znao je ta je mui, a nije mogao da joj
pomogne, ali je hteo bar da joj prui podrku.
- Lepo od tebe to brine za mene, ali sve je u redu - bledo se
osmehnula da ga uveri.
- Ako ti bude potreban neko za razgovor ili bilo ta... - nasmeio se.
- Hvala ti, imau to na umu - zahvalno ga je posmatrala.
Izaao je i zatvorio vrata. Obuzelo ju je oseanje da je potpuno
sama na svetu i oseti saaljenje prema sebi. Ponovo je mislila na
Karsona i njihovu no. Telom su joj strujali nemiri i marci kada se
prisetila. Stresla se i odbacila uspomene koje su je uznemirivale. Htela
je da bude jaka i zaboravi na sve, ali nije umela da ga izbaci iz svojih
misli. udela je za njegovom blizinom, eznula da ga vidi ili mu uje
glas. Bolela ju je svaka pomisao na njega, na njegovo snano telo i meke
ruke, na ukus usana i vrelinu dodira. Srce bi joj zalupalo im bi se
prisetila tih najlepih nekoliko sati koje su zajedno proveli. Osetila je da
joj se suze sakupljaju u uglovima oiju i brzo zatrepta nekoliko puta da
ih otera. Shvatila je svu dubinu svojih oseanja, shvatila je patnju i sve
ono o emu je samo sluala. Odgurnula je stolicu i ustala. etala je po
kancelariji, usplahirena i nemirna. Nije imala nade, ali srce se nije
predavalo, niti je prihvatalo kraj. Nije mogla da shvati zato ne moe da
se pomiri sa sudbinom i zaboravi ga. ta je to u njoj jo uvek oekivalo
da se dogodi udo? Odmahivala je glavom, kao da se bori sa sobom i
krila prste. Soba je postala pretesna, osetila je potrebu da izae, kao da
se guila. Pokupila je stvari na brzinu i izala. Oekivala je da e na ulici
uspeti da udahne punim pluima, ali njen nemir se samo izmeao sa

~ 67 ~
Foxy

Zvoncica
guvom i optim meteom. Lutala je bez cilja, traei neto, ni sama ne
znajui ta. Podsvesno je znala ta trai, ta joj je potrebno, ali jo nije
mogla da se suoi sa tim.

- Zdravo, dragi - Imelda ga je pozdravila svojim maznim glasom i

pruila mu svoju dugu, meku ruku. - Drago mi je to si uspeo da doe smeila se, otkrivajui savrene zube.
- Zna da si mi najdraa roaka i tvoje pozive uvek prihvatam odvratio je.
- Ovde je pravi haos, ali snai e se ve - odmahnula je glavom. Moram da idem, ti razgledaj i uivaj - mahnula mu je, ne okreui se.
Nasmeio se. Imelda je uvek bila na visini dogaaja i uspevala da
okupi zanimljive ljude oko sebe. Veeras je bilo posebno vee, jer je
otvarala izlobu vrlo vrednih slika, njenu izuzetnu kolekciju koju je
izlagala samo u retkim sluajevima, tako da je uvek pobuivala veliku
panju javnosti. Posedovala je nekoliko originala ija je vrednost bila
gotovo neprocenjiva, mada nikada nije uspeo da sazna kako je do njih
dola. Ona se samo tajanstveno osmehivala i uveravala ga da je sve u
dobroj poslovnosti. Umeao se u gomilu i posluio aom ampanjca,
koju mu je ponudio jedan od konobara koji su kruili sa prepunim
tacnama. Bilo je tu i slanih krekera sa kampima, korpica punjenih
kavijarom i drugih poslastica, ali nije imao apetita. etao je okolo i
razgledao. Iako je sve te slike ve i ranije video, nije mogao, a da se
ponovo ne zadivi kada se naao ispred njih. Guva je bila skoro
neopisiva i jedva je uspevao da prie dovoljno blizu da osmotri platna.
Primetio je mnogo poznatih lica, javnih linosti i drugih umetnika koji
su se kretali okolo, kao i on sam. Pronaao je jedan miran ugao i zastao
da osmotri okolinu i popije pie. Pogled mu se odjednom ukoio i
zaledio na jednom od lica. Duga, plavokosa devojka, nenog profila i
ruke podignute i oslonjena na bradu, izazvae u njemu drhtaj. Nekoliko
trenutaka ju je nemo posmatrao i upijao njen lik. Disanje mu se ubrzalo
i postalo dublje. Polako je krenuo ka njoj i zastao iza njenih lea.
- Dopada ti se? - upitao je muklo.

~ 68 ~
Foxy

Zvoncica
Silvija se prenula i skoro poskoila od iznenaenja.
- Izvini, nisam imao nameru da te uplaim.
Gledala ga je irom otvorenih oiju nekoliko trenutaka.
- Otkuda ti ovde? - najzad se snala i uspela da progovori.
- Moja roaka Imelda je vlasnica galerije i ove kolekcije - odvratio
je. Uzeo je au sa tacne i pruio joj.
- Izgleda kao da si videla duha - dodao je, kao objanjenje i pruio
joj au.
- Hvala, nisam oekivala da u te ovde sresti - rekla je umesto
odgovora.
- Voli slike? - posmatrao je preko ivice ae.
- Da, volim sve to je vezano za umetnost, to je moja neostvarena
elja - priznala je.
- Nisam znao - odvratio je.
Htela je da mu kae da ima mnogo toga to on o njoj ne zna, ali se
uzdrala.
- Da, volim - potvrdila je.
Bila je iznenaena i nespremna za ovaj susret i nije znala kako da
se ponaa. Njegova blizina ju je jako uznemirila, skoro uplaila.
- Dola si sa nekim? - upitno je posmatrao ljude oko nje.
- Ne, sama sam - odmahnula je glavom.
Bilo mu je drago da to uje, ali niim to nije pokazao. Pitao se ta se
dogaa sa njom od kada je otila iz kue, da li postoji neko znaajan u
njenom ivotu?
- Tvoj deko nije ljubomoran kada te puta da izlazi sama nou? nastavio je, traei nain da sazna neto vie.
Silvija ga iznenaeno pogleda. Nije liilo na njega da postavlja
takva pitanja i interesuje se za njen privatni ivot.
- Trenutno nemam deka - odvratila je. Zelene oi mu bljesnue, a
osmeh postade meki.
- udno - primetio je kao za sebe.
- Zato bi to bilo udno? - odvratila je pitanjem.

~ 69 ~
Foxy

Zvoncica
je.

- Lepe devojke obino ne mogu dugo da ostanu same - odgovorio

- Sem ako to ne ele - dopunila ga je.

- Da - klimnuo je. - Verovatno si u pravu.
Oboje su zautali, kao da ne znaju ta bi jedno drugom rekli.
Pogledi su im se ukrstili nekoliko puta, pre nego to su prekinuli
neugodnu tiinu.
- Mislim da je vreme da poem - rekla je. - Kasno je, a ja sam
prilino umorna - dodala je kao da se pravda.
Pogled mu je postao tvri a izraz lica ozbiljan.
- Hoe li da te otpratim? - upitao je.
- Ne, elim da proetam do kue - odbila je.
- Naravno - odmah se povukao.
- Onda, laku no - pozdravila se i dalje neodluno stojei u mestu.
Osetio je da neto treba da uini, ali je bio potpuno blokiran i
bespomoan. Klimnuo je glavom u znak pozdrava a ona se okrenula da
krene.
- Silvija! - pozvao ju je. Osvrnula se i pogledala ga.
- Drago mi je to smo se sreli - nije znao ta drugo da kae.
- I meni - klimnula je i progurala se kroz gomilu prema izlazu.
Gledao je za njom i onda kada je ve izala, nesposoban da se
pomeri. Nije ni slutio koliko taj susret moe da ga izbaci iz ravnotee.
Bio je zateen silinom emocija koje su ga obuzele od trenutka kada ju je
ugledao u gomili. Iskapio je ampanjac i dohvatio drugu au. Bilo mu je
potrebno neto da se smiri i razmisli o svemu.

Uzdrhtalih prstiju je preturala po tanici u potrazi za kljuevima.

Nervozno je prevrtala sitnice isuvie uznemirena da bi mogla da se
sredi i na miru ih pronae. Sadraj je poinjao da se penje do vrha i
ispada po podu hola ispred vrata. Opsovala je sebi u bradu i sagnula se
da pokupi stvari. Tanica se otkaila sa ramena i, dok je ona sakupljala

~ 70 ~
Foxy

Zvoncica
jedne, drugi stvari poee da ispadaju. Odjednom je osetila takvu
bespomonost, da je ispustila i tanicu i stala ispred vrata, tupo zurei u
njih. Sakupljene emocije nadirale su kao plima sve dok se nisu
pretvorile u krupne suze koje poee da se kotrljaju niz lice. Nije imala
ni snage ni elje da ih zaustavlja. Pustila ih je da teku, skoro uivajui u
olakanju koje su joj donosile. Plakala je nekoliko minuta, potpuno
nesvesna svega oko sebe. Tek kada je uspela da se zaustavi shvatila je
da se jo nalazi pred vratima, sa gomilom rasutih stvari na podu.
Pokupila je i potrpala sve u tanicu, usput naavi kljueve. Zatvorila je
vrata za sobom i osetila uasnu prazninu, ne samo u pustom stanu, ve i
u svojoj dui. Malopreanja napetost je malo splasnula, ali je zato sada
bila potpuno iscrpljena i prazna. Shvatila je ta joj se deava i uplaila
se tog saznanja. Nikoga nikada nije volela na takav snaan i zastraujui
nain, nikada nije drhtala od neijeg pogleda ili glasa i to saznanje ju je
potpuno porazilo. Bila je zavisna o njegovom prisustvu, glasu, pogledu...
Volela ga je onako kao to je njena majka, Dodi, patila za Benetom,
njegovim ocem. Sipala je hladan us u visoku au i sela na trosed.
Tupo je zurila ispred sebe, zanesena mislima. Ponovo su je obuzele
uspomene, slike njihovih isprepletanih tela opsedale su joj svest, a ona
im se preputala kao da ponovo preivljava ista oseanja. enja je
postala gotovo neizdriva i bolna. Zatvorila je oi, ali su se slike sada jo
jasnije reale pred njom i obuzimale je svojom moi. Spustila je au i
bacila se na trosed, pokrivajui lice jastukom. Mrmljala je nerazgovetno
u tkaninu, kao da se bori sa nevidljivim neprijateljem. Njegovo ime joj
je lebdelo na usnama, poelela je da ga glasno krikne, ali je znala i
previe dobro da joj to ne bi pomoglo. Zaspala je, glave zarivene u
jastuk, sa mislima koje su letele ka njemu.

Pregledala je potu, usput je razvrstavajui na onu na koju mora

odmah odgovoriti i onu koja moe da saeka. Mehaniki je otpila malo
kafe i, ne gledajui, vratila oljicu na sto. Jedno pismo joj je posebno
privuklo panju. Bilo je od Karsonovih advokata, pa ga je sa
nestrpljenjem otvorila i poela da ita. Iznenaenje na njenom licu
govorilo je da je sadraj bio za nju sasvim neoekivan. Ponovo je, na

~ 71 ~
Foxy

Zvoncica
brzinu, preletela pogledom po pismu i lagano ga sklopila. Spustila ga je
na sto, pa ponovo uzela i smestila u tanicu. Zatreptala je nekoliko puta
i zamiljeno gledala u sliku, okaenu na zidu preko puta. Nije jo mogla
da shvati sadraj pisma koje je upravo proitala, a jo manje da razume
nameru njenovog poiljaoca. Ustala je i izala, usput objasnivi Rebeki,
njenoj pomonici, da mora da izae radi hitnog posla.

- Draga gospoice, stvari stoje upravo onako kako smo vas u pismu
obavestili - ljubazno je objanjavao Dominik Karpenter, dok je
Emerson, njegov brat, klimao glavom kao da potvruje.
- Ne razumem zato on eli da se odrekne svoje polovine i ustupi je
meni, kada sam ga obavestila da odustajem od naslea? - odmaliivala je
glavom.
- Nije nae da ulazimo u namere svojih klijenata - slegnuo je
ramenima Dominik Karpenter. - Mi samo sprovodimo volju gospodina
Grifina.
- Ipak mi nije jasno - i dalje je bila zbunjena. - Moete li da saznate
njegove razloge?
- ao mi je, gospoice Anderson, ali to se protivi politici nae firme
- odmahnuo je glavom. - Ali vi moete sami da ga pitate ako vam je ba
stalo da saznate razloge - dodao je.
- Naravno - sloila se zamiljeno. - Mogla bih... - odsutno je
primetila.
- Siguran sam da je gospodin Grifin imao vrlo znaajne razloge, on
je, znate, vrlo odgovoran i razuman ovek - umeao se i Emerson
Karpenter.
- Znam - potvrdila je i ustala. - U svakom sluaju, hvala vam na
pomoi - dodala je i rukovala se sa obojicom advokata.
- Ako moemo jo neto da uinimo za vas... - Dominik se ljubazno
osmehivao.
- Ne, ali hvala - odvratila je osmehom i izala.

~ 72 ~
Foxy

Zvoncica
Pitanja koja su joj se rojila u mislima, nisu imala odgovora. Nijedan
realan ili razuman razlog nije mogla da pronae u njegovoj odluci da ne
prihvati njeno odustajanje od nasledstva, posebno to se toliko borio da
je otera od samog poetka.

Kada se nala pred dobro poznatim mestom za koje ju je vezivalo

toliko uspomena, srce joj je zadrhtalo. Posmatrala je kuu, njene
blistavobele zidove, ivo zelenilo okolo, ali je sve to bilo bledo i nevano
u ovom trenutku. Pomisao na Karsona navela ju je da ponovo zadrhti i
kolena joj zaklecaju. Iskoristila je svoj stari ulaz da se neprimeeno
uvue u kuu. Otila je u svoju sobu i zaudila se kada je videla da sve
stoji netaknuto. Pogledala je kroz prozor i uzdahnula. Plaa je bila pusta
u to doba dana kada je sunce ve bilo na izdisaju, ali je ona najvie
volela ba to doba dana. Osetila je staru radost pred beskrajnim
plavetnilom i odbacila torbicu, urno izlazei kroz balkonska vrata.
Odluila je da pre razgovora sa njim proeta i smiri se. Uivae u tim
trenucima i prikupiti energiju za razgovor, zakljuila je u sebi. Kada se
nala na mekom pesku, odmah je izula sandale i poela da eta tik uz
vodu. Ila je napred, zamiljena i odsutna. Pogled joj je bio uprt u
nemirno more, uskovitlano nadolazeom plimom i nebo koje je dobijalo
sve vie boju indiga, kako se mrak pribliavao. Zastala je na jednom
mestu, malo zaklonjenom peanom dinom i sela. Privukla je kolena do
brade i obgrlila ih. Potpuno se prepustila mislima koje su nadirale i
zaokupljale je, sve dok nije zaula glas iza sebe.
- Zar nije malo kasno za etnju? - upitao je.
Uplaeno se osvrnula i susrela njegov pogled koji je svetlucao u
polutami. Prilazio joj je i seo do nje. Nije se usuivala da die, a kamoli
progovori.
- Nisam znao da dolazi - rekao je.
- Nisam se najavila - odvratila je.
Bio je tako blizu da je u nozdrvama oseala miris njegovog
parfema, pomean sa mirisima mora koje je donosio vetar sa puine.

~ 73 ~
Foxy

Zvoncica
Srce joj je ubrzano lupalo, a ruke je stezala oko kolena. Bilo joj je
drago to je sumrak skrivao njeno lice koje bi je izdalo. On je utao,
pogleda uprtog u pravcu beskrajno velike morske povrine, koja se
penuala pred njima.
- Vratila si se? - pitanje je usledilo posle kratke tiine.
- Ne - odmahnula je glavom. - Dola sam, jer elim da razgovaram
sa tobom - nije se usuivala da ga pogleda.
- Zaista? - kao da se malo zaudio.
- Da, radi se o pismu tvojih advokata koje sam primila - pojasnila je.
- Ah, to! - okrenuo se prema njoj i u mraku je mogla da primeti da
mu oi sijaju.
- Moram da priznam da me je njegov sadraj jako iznenadio nastavila je. - Nisam oekivala tako neto - dodala je, videvi da on uti.
- Nadao sam se da e ti biti drago - odvratio je, ne objanjavajui
razloge.
Slegnula je ramenima. Ni sama nije znala da li joj je drago zbog
toga ili ne. U nekim drugaijim okolnostima to bi je svakako
obradovalo, ali sada ju je samo zaudilo.
- Bila sam zbunjena - priznala je. - Pitam se otkud to? - osmelila se
da pita.
Karson je utao, ne dajui nikakvo objanjenje. Pitala se o emu
razmilja i ta se deava u njegovoj glavi.
- Pitala sam te zato si to uinio? - ponovila je pitanje, pitajui se da
li je uopte uo.
- Znam - okrenuo se prema njoj i zagledao u njeno lice.
Pogledom je pretraivao svaki detalj na njemu, tako da je zadrhtala
od uzbuenja. Pruio je ruku i dodirnuo joj obraz. Nije se pomerila,
zaustavila je ak i disanje. Taj je dodir toliko uzburkao sve u njoj da se
skamenila. Ponovo je osetila ono isto uzbuenje koje je osetila u
njihovoj noi i poelela ga svim svojim biem, kao i onda. Oi su mu
gorele dok ju je posmatrao.
- Silvija! - proaputao je muklo njeno ime.
- Da, Karsone? - odvratila je apatom.

~ 74 ~
Foxy

Zvoncica
Umesto odgovora, privukao je sebi i spustio usne na njene. Oteo joj
je dubok uzdah pun prikrivene enje.
- Da li moram da ti kaem zato sam ti vratio tvoju polovinu kue? upitao je izmeu poljubaca.
- Volela bih da ujem - aputala je tik uz njegove usne, blago ga
dodirujui.
- Zato to te volim i elim da ti poklonim sve to je moje - nastavio
je da je ljubi sve strasnije.
- Kako da znam da me ne lae? - malo se odmakla od njega.
- Hoe li da postane vlasnica cele kue? - uzvratio je pitanjem. Oi
su mu sijale dok je posmatrao.
- ta to znai? - upitala je iako je slutila odgovor.
- Znai da te elim pored sebe zauvek - odvratio je i ponovo je
privukao u zagrljaj.
- Zaista? - posmatrala ga je sva ustreptala i blistava.
- Da, mila - potvrdio je i uhvatio za ramena, neno je vukui ka sebi.
- Mogu li da ti to dokaem ovde na pesku?
Klimnula je i privila se uz njegovo snano telo. Znala je da im je ova
ljubav bila zavetana i namenjena oduvek a po njegovom dodiru i
pogledu i da e trajati zauvek.
- Volim te - glas joj se izgubio u uzdasima i huci mora i vetra.
- Volim te - zaula je kao odjek njegov tihi glas i prepustila se
talasima sree koji su je nosili.
KRAJ

~ 75 ~
Foxy