~1~

500 besplatno

Feliciana Lopes

AROLIJA PROLEA

~2~

500 besplatno

I
Nakon burne noi, provedene u najboljim madridskim klubovima,
Domingos Pasijensa se, opijen alkoholom i umorom, po dolasku kui
oamueno sruio na krevet. Nije uspeo da skine ni obuu, niti da se
raskomoti, ve se, kompletno odeven, potrbuke opruio po velikom i
udobnom krevetu.
Njegov otac, Fernando, ga je, po svitanju jutra, zatekao u tom
poloaju. U sobi, u kojoj su bili zatvoreni prozori i navuene roletne, se
oseao miris alkoholnih isparenja, pomeanim sa mirisima duvana i
skupocenog losiona.
Nakon to je duboko i nemono uzdahnuo, Fernando Pasijensa je
priao prozoru, podigao roletnu i irom ga otvorio. U sobu je prodro
sve, jutarnji vazduh, kao i sunce, koje je obasjalo usnulog Domingosa.
Leao je bez pokreta i disao potpuno beumno. Zvuk otvaranja prozora,
i to to se soba kupala u svetlosti, mu nimalo nije poremetilo san.
Fernando Pasijensa se smestio u fotelju, odakle je zamiljeno
posmatrao svog sina. Znao je da je iza njega ostala no koju je proveo
opijajui se i ludujui u drutvu svojih prijatelja, kao i nepoznatih ena.
Njegova sekretarica mu je javila da su na internetu osvanule
Domingosove fotografije, i to one koje su mogle da narue njegov
poslovni ugled, a da imponuju njegovom statusu vodeeg gradskog
plejboja.
Paparaci su voleli da prate ponaanje sina jednog od vodeih
monika modne industrije. esto su njegove fotografije objavljivah u
svim moguim medijima, jer je javnosti bio intrigantan. Upadljivo
zgodan i lep, a pritom neizmerno bogat, privlaio je ene svih profila,
posebno one koje su i same bile prisutne u javnom ivotu. Za paparace
nita nije bilo dragocenije od dve poznate linosti u paru, uhvaene u
kompromitujuim situacijama.
Fernando Pasijensa je, prisetivi se fotografija koje je tog jutra
pregledao, razoarano uzdahnuo. Bolelo ga je to to je njegov sin troio
svoju mladost na tako besmislen nain, kao to je opijanje, zavoenje

~3~

500 besplatno

ena, iznurivanje tela nespavanjem, i provoenjem slobodnog vremena

u trenjenju i oporavljanju od mamurluka.
Pitao se da li je on, kao otac, doprineo svemu tome. Da li je bilo
mudro to to se saalio na dete koje je prerano, sa svega deset godina,
izgubilo majku, i od tada mu povlaivao u svemu? Da li je trebalo da
bude stroiji i zahtevniji, da trai od njega neto vie od toga da zavri
studije, to je Domingos i ostvario?
Njegova majka je, na samrti, izrazila elju da njen sin, jedinac,
stekne obrazovanje, preuzme porodini posao, oeni se i oformi
porodicu. Domingos se polako, ali bez previe volje i entuzijazma,
upoznavao sa obavezama vlasnika kompanije, koja se bavila
dizajniranjem, proizvodnjom i prodajom odee. Bio je inteligentan i
sposoban, ali pritom vie fokusiran na privatni, nego na poslovni ivot,
zbog ega je njegov otac iskreno patio.
Uprkos tome, polagao je vie nade u to da bi Domingos, jednoga
dana, mogao da ga uspeno zameni na mestu direktora kompanije,
nego u to da bi mogao da se oeni i oformi porodicu. Domingos je
oboavao ene. Neumorno ih je osvajao, i uivao u njihovim arima. Ali
nijednu nije zavoleo. One su ludele za njim, i pokuavale da mu se
nametnu na razne naine, ipak, sve su doivljavale istu sudbinu. Da
budu ostavljene. Neke posle kraeg, a neke posle dueg vremena.
Ma koliko to pokuavao, Fernando Pasijensa nije mogao da zamisli
kako bi trebalo da izgleda ena koju bi njegov sin mogao da zavoli.
Kojim osobinama bi trebalo da se odlikuje? ta bi trebalo da uini, da bi
je Domingos izdvojio iz mora ena kojima je okruen? Da bi je procenio
kao posebnu, dovoljno dobru za to da mu postane supruga?
A, opet, Fernando Pasijensa je morao da bude iskren, sve i ako bi se
pojavila takva ena, postavljalo se pitanje ta bi Domingos mogao njoj
da prui. Da li bi mogao da joj se posveti u potpunosti, on, naviknut na
to da esto menja ljubavnice, automobile, gradove, hobije?
Domingos je prebrzo iveo. I prebrzo je skretao panju, i sa ljudi, i
sa predmeta. Nita mu nije bilo dovoljno dobro. Niemu i nikome nije
mogao da se preda.
Fernando Pasijensa je po ko zna koji put uzdahnuo, posmatrajui
svog usnulog sina. Pomolio se u sebi za njega. Za to da bude srean.

~4~

500 besplatno

Prisetio se koliko je teko podneo majin odlazak. Nekoliko godina

je bolovao od tuge, i bio posveen iskljuivo uenju i ocu. Kada je
odrastao, sve je poelo da ga zanima vie od porodice i vie od obaveza.
Ali, ostao je oseajan, Fernando Pasijensa to nije mogao da mu
ospori. Domingos je bio dobar momak. Obziran, brian, nean,
uviavan. Spreman da pomogne, da saslua, da posavetuje. Nikada se
nije ljutio, uvek je bio nasmejan i dobro raspoloen.
Namerno je oborio knjigu sa stoia, kako bi naveo Domingosa da
se probudi. On se zaista trgao, podigao glavu i otvorio oi.
Zaslepljen svetlom, neto je nerazgovetno promrmljao i okrenuo se
na drugu stranu.
- Vreme je da ustane! - poruio mu je otac, podiui roletne i sa
drugog prozora.
- Pusti me... - zatraio je Domingos, mekoljei se.
- Ponovo itav grad pria o tebi, sine - obavestio ga je otac, kreui
da mu skida cipele.
- Nisam nikoga ubio...
- Jasno, ali bi zato mene mogli da ubiju nai akcionari i poslovni
partneri, ako se ti pod hitno ne promeni.
- ta oni ponovo hoe?! - uzviknuo je Domingos iznervirano,
pridiui se. - Svi veoma dobro ive, zahvaljujui naoj kompaniji,
odnosno tebi, oe! Nemaju nikakva prava da se ale, na bilo ta!
- Oni ne samo da imaju prava da se ale, ve imaju i obavezu da to
ine. Pokuaj da se postavi na njihovo mesto, Domingos. Zar misli da
su spokojni pred injenicom da bi, uskoro, ti mogao da stane da moje
mesto? Ti, koji nisi srcem ukljuen u posao, koji se vie provodi nego
to radi i koga smatraju za nekoga ko je neozbiljan?
Teke glave, mamuran, nedovoljno naspavan i edan, Domingos je
ustao sa kreveta i krenuo da skida koulju. - Nemam nameru da se bilo
kome pravdam zbog toga to se provodim. To nije znak neozbiljnosti.
- Oigledno je da nisi video fotografije, koje su jutros osvanule na
internetu. Sedeo si u separeu sa pet goliavih devojaka, Domingos. Tako
je svake noi. Da budem iskren, ne izgleda kao neko ko bi mogao da
stane na elo kompanije kao to je naa. Ljudi ti ne veruju. Misle da

~5~

500 besplatno

nema viziju, da nisi u stanju da odredi prioritete. Smatraju te za

nekoga ko je lakomislen i povran.
- Budalatine! - prasnuo je Domingos, odlazei ka kupatilu. - Na
osnovu ega bi, ti mudraci, mogli tako neto da zakljue?!
- Na osnovu toga to se, po njihovom miljenju, zabavlja sa
devojkama koje ne mogu da se pohvale visokom inteligencijom, ve
samo dobrim izgledom.
- Neko bi trebalo da im kae da lepe devojke nisu obavezno i glupe.
Da li je Marija dola na posao?
- Jeste. Ona mi je otvorila vrata.
- Zamoli je da mi skuva duplu kafu i iscedi sok od sveih
pomorandi. Idem da se istuiram!
Uao je u kupatilo, a njegov otac se osmehnuo. Nije mogao da sputa
svoj ponos zbog toga to Domingos nikada nikome nije izdavao
nareenja, pa ni Mariji, eni koja mu je sreivala kuu i pripremala
obroke. On je veoma potovao sve ljude kojima je bio nadreen, kojima
je davao platu. Bio je autoritativan, ali ne i umiljen, niti opijen visokim
pozicijama. Ljudi njegovog profila su obino zloupotrebljavali svoje
poloaje, i svoje bogatstvo, to Domingos nikada nije inio.
Njegova majka bi bila veoma ponosna, zakljuio je Fernando
Pasijensa setno, silazei u prizemlje.

Pola asa kasnije, Domingos se pridruio svom ocu, koji je sedeo za

trpezarijskim stolom i itao novine. I pre nego to je seo, dograbio je
au sa sokom i ispio je u nekoliko povezanih gutljaja.
Zadovoljno je uzdahnuo i proao prstima kroz polusuvu kosu.
Izgledao je potpuno osveeno, nakon dugog tuiranja i brijanja, odeven
u belu majicu i platnene bermude.
Fernando Pasijensa je, po ko zna koji put, zakljuio da je Domingos
neverovatno liio na svoju majku. Nasledio je od nje crnu, blago uvijenu
kosu, gladak i svetao ten, crne oi i lepa usta. Imao je i majino

~6~

500 besplatno

uspravno dranje, kretao se brzo i okretno, poput nje. Bio je visok i

odlino graen.
Nije udo to ga devojke proganjaju, Fernandu se nametao taj
zakljuak. Samo, bilo je vreme da on krene da proganja neku devojku.
Neku, koja ne bi bila samo lepa i sklona prolaznim avanturama, ve i
ozbiljna, obrazovana i dovoljno sposobna za to da vee za sebe
mukarca kakav je Domingos bio.
Ta devojka bi morala da mu ulije oseanje odgovornosti prema
poslu, kao i prema ljudima, koji su zavisili od njega. Morala bi da ga
navede da odredi ivotne prioritete, da se odrekne stihijskog bitisanja.
I, najvie od svega, morala bi da ga usrei.
Domingos nije bio srean, uprkos tome to je uvek bio nasmejan i
dobro raspoloen, njegov otac je to dobro oseao. Osmesi su bih maska
za ogromnu prazninu u njemu. Za nedostatak uporita, odredita,
smislenosti.
Fernando Pasijensa je glasno uzdahnuo, preplavljen eljom da se, u
ivotu njegovog sina, dogodi neto lepo, drugaije od svega.
- te te mui, oe? - upitao ga je Domingos, kome je glava i dalje bila
teka.
eljno je pio kafu i nestrpljivo ekao da oseti njeno dejstvo.
- Mui me mnogo toga. I zanima me da li zna ta je sutra?
Domingos se zamislio, zakiljivi na jedno oko. - Sreda?
- Sutra se otvara Sajam mode. Naa kompanija izlae svoju
najnoviju kolekciju, koja se zove arolija prolea."
- Gledao sam promotivnu modnu reviju. Kolekcija je odlina!
- Hoe da kae da su modele nosile veoma zgodne manekenke?
Jer, to je obino ono, to ti primeuje na revijama. Devojke, a ne
modele.
- Dobro, dobro... - Domingos je prstima nervozno protrljao elo. Imam li ja nekih obaveza, u vezi sa tim Sajmom?
- Ima. Morae da, na otvaranju naeg tanda, ita govor.
- Kakav govor?
- Onaj, koji e da napie.
- O emu?

~7~

500 besplatno

- O novoj kolekciji, o naoj kompaniji, o planovima za budunost, o

modnim vizijama...
- Zato to ne bi napisao neko drugi? I zato, uostalom, ti ne bi
govorio na otvaranju? Uvek si to inio.
- Tano. Sada je vreme da ti ita govor.
- Zbog poslovnih partnera koji misle da sam neodgovoran i
neozbiljan? - podsmehnuo se Domingos.
- Upravo tako! Mnoge oi e sutra biti uperene u nas, Domingos.
Idealna je prilika da pokae svoju najbolju stranu, da se nametne kao
budui voa i moj adekvatan zamenik, da uutka one koji ne veruju u
tvoje sposobnosti. Ti ih ima u izobilju, ali te mrzi da ih pokazuje.
- Previe sam mlad, da bih izigravao nekakvog direktora i
pregovarao sa histerinim poslovnim partnerima.
- Ima trideset i dve godine - podsetio ga je otac. - Dovoljno da bi se
ozbiljno posvetio karijeri. I da bi se oenio - tie je dodao.
Domingos se grleno nasmejao. - Na moju enidbu ne raunaj, oe.
Bar ne u skorije vreme. Pre u sesti u tvoju fotelju, nego to u stati
pred oltar.
- Smem li da pitam zbog ega?
- ta ti misli, zbog ega?
- Zbog toga to nisi pronaao pravu devojku?
- Tako neto ne postoji - odgovorio je Domingos sumorno. - Sve su
devojke iste.
- Pogrene?
- Pogrene za mene.
- Hoe li doivotno ostati sam?
- Neu. Oeniu se kada osetim da je pravi trenutak za to.
- Ti, dakle, veruje da e doi pravi trenutak, ali ne i prava ena?
- Planiram da imam decu, u svakom sluaju.
Jedva ekam da dobijem unuke, pomislio je Fernando, ne usudivi
se da to izgovori naglas.
- Kreni da pie govor, Domingos - poruio mu je, ustajui od stola.
- Ovoga puta ti neu udovoljiti, niti popustiti. - Ali...

~8~

500 besplatno

- Pogledaj ono to je jutros osvanulo na internetu. I zamisli

komentare koji su usledili, a koje sam morao da odsluam. Hoe li da ti
ih prenesem? Sve bi mogao da uutka jednom monom prezentacijom.
Dobrim govorom, dobrim izgledom, odgovarajuim glasom i
armantnim nastupom.
- Hajde da se dogovorimo! Biu armantan i potrudiu se da dobro
izgledam, kao i da dobro zvuim. Ali zaista ne mogu da piem taj govor!
Ve je podne, patim od mamurluka, trebalo bi bar da se pojavim u
kancelariji, a u est idem na veeru sa Hektorom i Monse. Rekao sam ti
da su jue doputovali iz Argentine.
- Da, pozdravi ih, molim te. I prenesi im da sam ih pozvao da me
posete. to se tie govora, ti si pametan momak, Domingos. Bie ti
dovoljan jedan sat, da bi ga napisao.
- Nemam taj sat! I nisam koncentrisan! Najvie bih voleo da se
vratim u krevet!
Fernando Pasijensa je rezignirano uzdahnuo. - Dobro. Nai u
nekoga, ko bi mogao da napie taj govor. Bie ti prosleen na mejl.
Veeras ga odtampaj i bar jednom proitaj, pre odlaska na spavanje.
- Veeras u biti pijan.
- Onda ga odtampaj i proitaj sutra.
- Sutra u biti mamuran i nervozan, dakle nesposoban za
korienje kompjutera.
- ta hoe, u tom sluaju, Domingos?! - Fernando je neoekivano
prasnuo. - Da neko, na otvaranju, stoji iza tebe, i apue ti ono to bi
trebalo da govori?!
- Bie dovoljno da ga onaj, koji bude pisao govor, lino odtampa i
dostavi mi ga. U restoran, na primer, dok jo budem pri svesti.
- Brzo se priberi, Domingos - poruio mu je otac ljutito, kreui ka
izlaznim vratima. - Bojim se da bih i ja, poput naih poslovnih partnera i
akcionara, mogao da izgubim strpljenje za tebe.

~9~

500 besplatno

II
Obeshrabren, zabrinut i sa rokovnikom prepunim ugovorenih
obaveza, Fernando Pasijensa je otiao u kompaniju. Preskoio je da
pozdravi svoje najblie saradnike, to je obino inio, ve se
odmah, zaputio ka svojoj kancelariji.
Tamo je seo za radni sto i zamislio se. Pokuavao je pronae
opravdanje za Domingosa, ali bez uspeha. On vie nije bio
desetogodinji deak, sa ocem, kao jedinim lanom porodice. Bio je
odrastao, zreo, samostalan. Imao je Veliki krug prijatelja, panja ena
mu nikada nije nedostajala, a on, njegov otac, ga je oboavao.
Znao je da je imao dobrog sina, sa pregrt potencijala u sebi.
Problem se nalazio u tome to je bilo krajnje vreme da se taj potencijal
ispolji i iskoristi.
Pogled mu je pao na bar, na flae sa skupocenim piima. Poeleo je
da popije neto jako, neto to bi mu otupelo misli i umanjilo intenzitet
oseanja.
Ali, on to sebi nije mogao da dozvoli. Da je Domingos radio svoj
posao, sve bi bilo drugaije. Tada bi on mogao da dozvoli sebi da, poput
njega, due spava, poasti se alkoholom, ili se zabavi na neki svoj nain.
Ukljuio je kompjuter, u nameri da napie govor za sutranje
otvaranje tanda njihove modne kue, u okviru Sajma mode. Nije imao
drugog izbora, sem da itanje i istupanje pred javnou prepusti
Domingosu, a da se on pobrine za govor.
Nekada mu je pisanje govora predstavljalo rutinu, ali tog dana nije
mogao da napie nijednu reenicu. Odustao je i zavalio se u fotelju.
Razmiljao je koga bi mogao da zamoli da odradi taj posao, umesto
njega.
Odmah se setio Marsele Ondine, devojke koja je ureivala njihov
katalog, odgovarala na pisma kupaca i povremeno korigovala poslovnu
prepisku sa vanijim klijentima. Zamolio je sekretaricu da je pozove,
nakon ega je, ipak, sipao sebi jedan din, sa tonikom.

~ 10 ~

500 besplatno

Vrteo je ispijenu au meu prstima, kada je Marsela Ondina ula u

kancelariju. Kao i obino, bila je veoma ozbiljna i veoma uzdrana. Ona
se, za razliku od veine zaposlenih, nije ponaala snishodljivo, niti je
pokazivala bilo kakav strah pred nadreenima. Uvek je bila odmerena,
dostojanstvena i svoja.
I, kao i obino, izgledala je pomalo zaputeno. Bila je uredna, ipak,
njena odea se nije uklapala u kodekse poslovnog odevanja. Nosila je
jednostavnu, pamunu majicu, iznoene farmerice i udobne patike.
Kosa joj je bila duga i ravna, dovoljno kvalitetna i gusta da bi od nje
mogle da se naprave modernije frizure. Na njenom licu su dominirale
naoare sa velikim, okruglim okvirima, koje su skretale panju sa oiju,
krupnih, inteligentnih i veoma tamnih.
- Zvali ste me, gospodine Pasijensa? - Marsela se obratila Fernandu,
glasom keji se odlikovao slubenim tonom.
- Jesam! Sedi, Marsela, molim te! - pokazao joj je na slobodnu
fotelju. - Kako si? Sigurno si u velikoj guvi, pred sutranji Sajam.
- Ne, nisam. Katalozi su odavno odtampani, pozivnice su ispisane i
razdeljene, svi mejlovi su poslati, mediji su o svemu blagovremeno
obaveteni. Bih smo u guvi, ali je ona prola.
- Odlino! Uh, upravo sam shvatio da nimalo ne pratim tvoj sektor,
zato to tamo nema nikakvih problema. Sve se odvija prema planu.
Oprosti mi, molim te.
- Nisam sigurna ta bi to trebalo da vam oprostim, gospodine
Pasijensa. Ja sam plaena za to da vam ne pravim probleme i da, prema
planu, odraujem svoj posao.
- Da, ali, zasluila si da te ponekad pohvalim!
- Jesam, meutim, potpuno sam zadovoljna time to sam dobro
plaena.
Fernando Pasijensa nije izdrao, ve je prasnuo u smeh. - Oh, boe,
kako si samo iskrena! Tebi ba nimalo nije stalo do toga da na nekoga
ostavi dobar utisak, zar ne?!
- Stalo mi je, jasno. Kao i svima. Samo ne zavisim od davanja ili
uskraivanja tuih pohvala. Ljudi uvek misle i govore ono to ele i to
njima odgovara, a ne ono to, i kako, jeste.

~ 11 ~

500 besplatno

- Ti si zanimljiva devojka, Marsela... - primetio je Fernando

Pasijensa, zavahvi se na naslon fotelje. - Koliko ima godina?
- Dvadeset pet.
- Podseti me koji si fakultet zavrila?
- Za primenjeni dizajn.
- Da li to, to ureuje katalog u naoj modnoj kui, zadovoljava
tvoje profesionalne ambicije? - ne - Marsela je mirno i spokojno
odgovorila. Fernando Pasijensa se iznova glasno nasmejao. - Mnogi bi,
na tvom mastu, odgovorili drugaije.
- Ja nisam kao mnogi.
- Vidim... - promrsio je Femando, suzivi pogled. - Ne planira,
dakle, da ostane jo dugo kod nas?
- Ostau do polaganja magistarskog ispita.
- O? Nastavila si, dakle, da se obrazuje?
- Mislim da nikada neu prestati.
Impresioniran odgovorima koje je davala Marsela, Fernando joj se
oinski osmehnuo. - Nadam se da mi nee zameriti to to u, kada
odlui da ode, pokuati da te zadrim?
- Neu vam to zameriti. Ali vam neu ni udovoljiti.
- ak ni ako ti dam dvostruko veu platu?
- Nije sve u novcu. - A u emu jeste?
- U kreativnosti, sprovodenju ideja, osvajanju izazova i realizaciji
davno zacrtanih planova.
- Ima li momka, Marsela? - to pitanje je prosto skliznulo sa
Fernandovih usana.
Ona je upitno iskrivila glavu, ne previe zauena. - Imam. Samo,
ne vidim zbog ega je to bitno.
- U pravu si, nije - Fernando Pasijensa je odmahnuo rukom, svestan
toga da je preterao, da je preao granicu profesionalnosti.

~ 12 ~

500 besplatno

- Smem li da pitam zbog ega ste me zvali? - interesovala se

Marsela, kojoj nije promaklo da primeti to da je telefon njenog
direktora neprekidno vibrirao.
- Da, naravno. Ve zna da se sutra otvara Sajam mode i da
oekujemo mnogo posetilaca na tandu nae modne kue. Moj sin je
prihvatio da ih doeka prikladnim govorom. Koji bi, hm, ti trebalo da
napie.
- U redu... - prihvatila je Marsela, sa neznatnim oklevanjem.
- Nadam se da ti to ne predstavlja problem?
- Ne. Zavriu govor za sat ili dva i proslediti ga vaem sinu.
- Neto ti smeta, u vezi sa tim zadatkom... - pravilno je procenio
Fernando.
- Nita mi ne smeta. Samo me je iznenadilo to to e mlai
gospodin Pasijensa da ita govor.
- Misli da bi bilo bolje da ja to uinim?
- Mislim.
- Zbog ega?
- Vi ste vlasnik modne kue. A i uivate vee poverenje klijenata i
poslovnih partnera.
- Zar ne misli da je vreme da se i moj sin izbori za to poverenje?
- Ne mislim. Da je vreme, sam bi napisao govor.
- Oh, Marsela! - Fernando Pasijensa je uvukao svih deset prstiju u
svoju prosedu kosu. - Ubija me, devojko! Svaka re ti je na mestu! I ne
haje uopte za to kako e one da zvue! Brutalno si iskrena!
- ao mi je ako biste vie voleli da vas laem.
- Ne bih, naravno! Samo, nisam navikao na to da neko bude tako
direktan i otvoren sa mnom, kao to si ti!
Marsela je uzdahnula i tuno odmahnula glavom. - To je
prokletstvo vaeg visokog poloaja.
Fernando Pasijensa je po ko zna koji put prasnuo u smeh. - Odavno
nisam doiveo da me neko saaljeva! Sada vidim da je to tako
osveavajue! Ljudi mi se obino dodvoravaju i pokuavaju da me
impresioniraju, to me jezivo umara!

~ 13 ~

500 besplatno

- Ljudi ine ono to im se dozvoljava.

- Hm, da... Tome nemam ta da dodam. U pravu si... Za sve...
- Ako je to sve... - Marsela se pridigla u fotelji.
- Ne, nije. Ostani jo malo, molim te. Kada si ve tako iskrena, reci
mi ta misli o mom sinu?
- Ne poznajem ga.
- Kako to? Znam da si radila intervju sa njim za katalog.
- Sve odgovore sam izmislila. Uz doputenje, kao i molbu, mlaeg
gospodina Pasijense.
- O, Domingos...! - Fernandu se oteo uzdah razoarenja. - Zar ni to
nije mogao da uradi?
- Objasnio je da je imao lo dan.
- Svaki njegov dan je lo! - prasnuo je Fernando iznervirano. - Ti si,
svakako, nekada razgovarala sa njim, Marsela?
- Jesam, jednom.
- I? ta si tada pomislila?
- Pomolila sam se da vi jo dugo ostanete na elu ove modne kue.
Fernando Pasijensa je najpre zamurio, a potom podigao pogled uvis.
- Nebesa, otvorite se...
- Da li sam sada bila previe iskrena?
- Ne. U pravu si. Domingos jo uvek nije sazreo za to da me zameni.
Interesuje me na osnovu ega si ti to zakljuila?
Tada je Marsela rezignirano izdigla obrve. - Va sin, gospodine
Pasijensa, je, rekla bih, astan momak. Vidim da nije od onih koji
zloupotrebljavaju porodino bogatstvo i trude se da ga to pre potroe.
Kada to hoe i, hm, moe, ume da bude veoma efikasan. Ako mu se sve
okolnosti uklope, vraki je koristan. Njegova inteligencija, kao i
strunost, se nikada ne dovode u pitanje. Meutim, obino je rasejan,
dekocentrisan, nevoljan da se na bilo ta usredsredi, da se bilo emu
posveti. Rekla bih da su mu misli uvek na drugom mestu, sem na onom,
na kome se nalazi. Bojim se da vodi nesreen ivot, da je pomalo
haotian, bez nekog usmerenja. Trebalo bi da odredi prioritete, da se
reorganizuje i pone da ivi u skladu sa svojim godinama. A ne kao
tinejder, kome nikako ne uspeva da ostvari mladalake snove.

~ 14 ~

500 besplatno

Ta devojka... Fernando Pasijensa je ostao zateen onim to je

Marsela izgovorila. Kao da je itala njegove misli! Kao da je poznavala
Domingosa bolje i od njega samog!
Bila je veoma pronicljiva, oigledno. I dovoljno neustraiva da to
pokae.
Posmatrao ju je uporno i dugo. Nije mogao, a da ne pomisli kako bi
voleo da je vidi sa Domingosom, kao njegovu ljubavnu partnerku. Ona
bi mu, bez sumnje, pomogla da pronae fokus, da se usmeri i
usredsredi, da se uozbilji. Na neki nain je bila dovoljno jaka, da bi je
sledio, da bi joj verovao i oslanjao se na nju.
Meutim, nije bila dovoljno lepa za Domingosa, njegov otac je to
razoarano zakljuio. Izgledala je sasvim proseno, u svemu. Bila je
srednje visine, vitka, sa oblinama koje se nisu previe isticale. Crte lica
su joj bile pravilne, ali daleko od toga da je mogla da se smatra za
lepoticu. Nedostajalo joj je atraktivnosti i seksepilnosti.
A njen imid...
Domingos je nikada ne bi primetio, jer se oblaila neupadljivo, i sa
naoarima izgledala kao intelektualka, koja nije umela da se zabavlja.
Sa druge strane, Fernando je morao da bude potpuno iskren, ni
Marsela ne bi, ba, poludela za Domingosom. Oigledno je da nije bila
impresionirana njime, poput ostalih ena u kompaniji. I imala je
momka. Sasvim sigurno nekog umetnika, koji je fanatino troio svoje
talente.
- Nemam ta da dodam tvojim reima, Marsela - Fernando
Pasijensa se izmueno oglasio. - Sem jednog. Ne poveravaj ih nikom,
molim te. Veoma mi je stalo do toga da Domingos stekne poverenje
zaposlenih.
- Budite bez brige, gospodine Pasijensa. Bar po tom pitanju znaajno je dodala.

~ 15 ~

500 besplatno

Fernando ju je naglo pogledao, iznenaen time to je Marsela

uoila i njegovu hroninu, oinsku brigu. Jo jednom je uzdahnuo i
bacio brz pogled na zidni sat.
- Prinuen sam da te zamolim za jednu uslugu, Marsela... Domingos
je zatraio da mu se govor odtampa i dostavi. On e, hm, itavog dana
biti zauzet. Vee e provesti u restoranu Puerto del Sol", koji se nalazi
na Trgu Kastilja. Da li bi ti bilo teko da mu lino dostavi govor i na licu
mesta se konsultuje sa njim oko eventualnih korekcija? Obezbediu ti
auto i vozaa, za tu priliku.
Po prvi put, od kada je ula u kancelariju, Marsela je ispoljila neku
emociju. Namrtila se. Videlo se da nimalo nije bila oduevljena
dodeljenim joj zadatkom.
Ipak, nije elela da ga odbije. Saoseala je sa Fernandom
Pasijensom, zbog njegove nemoi da utie na svog sina.
- Potrudiu se da govor dostavim to pre... - rekla je, podiui se iz
fotelje.
- Misli, dok je moj sin jo trezan! Slobodno to reci!
- Ne, nisam to mislila.
- Sada nisi iskrena.
- Htela sam da budem obzirna.
- Hvala ti, Marsela - Feraando Pasijensa joj se neno osmehnuo.
- Ovaj razgovor neu skoro zaboraviti.
- Do vienja, gospodine Pasijensa! - pozdravila ga je Marsela, koja
je osetila olakanje zbog okonanja tog udnog razgovora.

~ 16 ~

500 besplatno

III
Oko sedam sati uvee, Marsela je ula u restoran Puerto del Sol",
sa namerom da preda govor Domingosu. S obzirom na to da nije elela
da ulazi u salu i uznemirava ga, zamolila je hostesu da ga pozove.
Povukla se u predvorje, u kome, u tom trenutku, nije bilo nikoga.
Osvrtala se oko sebe, sa izrazom dosade na licu, sve dok nije
ugledala Domingosa, kako joj se pribliava. Neto joj je zaigralo u
stomaku, kada se suoila sa njegovom visokom, snanom pojavom,
pojavom koja nikoga nije ostavljala ravnodunim, pa ni nju. Iako nikada
nije uestvovala u razgovorima svojih koleginica, na temu privlanosti
Domingosa Pasijense, pomislila je kako bi, konano, mogla u iste da se
ukljui.
Imala bi ta da kae. Pa ak i to, da je Domingos Pasijensa bio
najzgodniji mukarac, koga je ikada upoznala.
Marselu je zatekla njena devojaka reakcija. Kada ju je istraila,
dosetila se da je Domingosa do tada uvek sretala u kompaniji, u radnom
okruenju, u kome je uspevala da se savreno kontrolie. Te veeri je
po prvi put videla jednog oputenog, leernog, blago pripitog
Domingosa, ija je bela koulja bila raskopana, a grudi preplanule i
glatke.
Stao je pred nju i poklonio joj svoj najarmantniji osmeh. Osmeh
koji osvaja, koji obara, koji ponitava sve njegove slabosti, koji ga ini
neodoljivim.
- Pretpostavljam da te je moj otac poslao... - zastao je Domingos, ne
uspevi da se seti Marselinog imena.
- Zovem se Marsela Ondina - pribrano mu se predstavila, uprkos
neto jaem lupanju srca. - Napisala sam vam govor za sutranje
otvaranje, gospodine Pasijensa. Nije dug, pa bi, ako imate vremena,
mogli da ga proitate i vidite da li ste saglasni sa onim to sam napisala.
- Priaj mi... - zatraio je Domingos, otvarajui fasciklu.
- O emu?

~ 17 ~

500 besplatno

- O onome to si pisala.
- U govoru dominiraju odlike nove kolekcije arolija prolea", jer
e ona biti udarno prezentovana. Navela sam poneto o istorijatu
kompanije, o dostignuima, nagradama, rairenoj prodajnoj mrei.
Usudila sam se i da napiem neto o vaim linim planovima i
ambicijama, kada je budunost kompanije u pitanju. Koristila sam
demagoke izraze, nita to bi zaparalo ui. Bie potpuno bezbedno da
to proitate.
- Jedva ekam! - Domingos je zatvorio fasciklu i jo jednom se
osmehnuo. - Ni sam ne znam kakvi su moji planovi, pa e biti zanimljivo
da vidim kako si ih ti opisala.
- Jo zanimljivije bi bilo kada biste odredili i definisali svoje
profesionalne ambicije, i ponudili zainteresovanima jedan zreli
koncept, umesto tuih, demagokih fraza.
- Uhhh... - izustio je Domingos odueno, snano se namrtivi. Srce, nije sada vreme da mi dri predavanje. Malo sam popio. I
zabavljam se sa prijateljima. Vidim da si pametna i slatka, ali...
- Pametna i slatka?! - uzviknuo je visoki, crnokosi mukarac, koji je
upravo tada izaao iz restoranske sale i stupio pred njih. - Moram da
upoznam devojku, koju moj prijatelj smatra za pametnu i slatku!
Obino mi govori da upoznaje one koje su lepe i glupe! Ja sam Hektor
Ferer! - predstavio se, pruivi Marseli ruku.
- Drago mi je! - Marsela se kratko rukovala, a onda pokuala da ih
obojicu zaobie. - Lepo provedite ostatak veeri! Do vienja!
- Hej, samo malo! - trgao se Hektor, prepreivi Marseli put. Nisam uo kako se zove. I nisam stigao da se uverim da li si zaista
pametna, kako tvrdi moj prijatelj. Vie je nego oigledno da si slatka,
mada si malo preozbiljna, za moj ukus.
- Uh, dobro je! Onda ne moram da se oseam neprijatno zbog toga
to ste vi previe neozbiljni, za moj ukus! - odvratila je Marsela,
odmerivi ih obojicu na prekoran nain.
- Prava je tigrica! - Hektor je znaajno munuo Domingosa po
ramenu. - Kako si uspeo da je ulovi, prijatelju?

~ 18 ~

500 besplatno

- Marsela radi za mog oca, Hektore - objasnio je Domingos. - Dola

je ovde po radnom zadatku. Ne dozvoli joj da stekne pogrean utisak o
tebi, molim te.
- Ne brini, neu - obeao je Hektor, iznova se osmehnuvi Marseli.
- Oprosti mi, molim te. Potpuno sam dobronameran, radi se o tome
da imam neobian smisao za humor. Nije ti bilo neprijatno, nadam se?
- Bie mi prijatnije kada odem.
- To ne moemo da dozvolimo. Zar ne, prijatelju? - Hektor se
obratio Domingosu.
- Ne, naravno! Pridrui nam se u restoranu, Marsela!
inilo se da je nju zabavio taj poziv. - Zato bih to uinila? Sebi?
Hektor je prasnuo u smeh i udario zbunjenog Domingosa po
ramenu. - Uini sve to je u tvojoj moi, prijatelju, kako bi nam se
Marsela pridruila za stolom. Siguran sam da bi Monse bila oduevljena
da je upozna!
- Gospodin Pasijensa ima mo da sprovodi svoja nareenja samo
na radnom mestu, u radno vreme - Marsela nije pokazivala ni najmanju
elju da udovolji Hektorovom predlogu. - Hvala na pozivu, gospodine
Ferer, ali moram da vas odbijem. Ne budite razoarani. Do kraja veeri
ete, sasvim sigurno, zaboraviti da ste me ikada upoznali!
Marsela se nala na korak od izlaza iz restorana, kada se iz sale
pojavila visoka i raskono lepa crnokosa ena.
- Da li je u redu to to ste me ostavili samu za stolom? - pobunila se,
upuujui ljutite poglede Hektoru i Domingosu.
- Monse Kabaljeros?! - uzviknula je Marsela ushieno, prepoznavi
poznatu agrentinsku konceptualnu umetnicu. - Da li ste to zaista vi?!
- Ne mogu da verujem! - Monse je pljesnula rukama. - Od kada sam
doputovala u paniju, ti si prva osoba koja me je prepoznala, duo! Ne
raunam ljude iz medija, i kolege, umetnike. Da li si i ti umetnica?
- Nisam, ali sam veliki oboavalac vaeg rada! Ja sam Marsela
Ondina! - predstavila se, pruajui ruku Monse Kabaljeros.
- Drago mi je, duo! Ko si ti? Domingosova prijateljica?
- Ne, nisam! Ja radim u kompaniji njegovog oca. Dola sam u
restoran po slubenom zadatku.

~ 19 ~

500 besplatno

- A sada e da ostane po privatnom! - presudila je Monse. Pridruie nam se za stolom, zar ne?
- Veoma rado! - prihvatila je Marsela i krenula za Monse, ne
obazrevi se na Hektora i Domingosa, koji su razmenili zbunjene i
zauene poglede.

U nastavku veeri, Marsela i Monse su vodile veoma dinamian

razgovor o umetnosti, posebno konceptualnoj. Monse je bila zadivljena
Marselinim poznavanjem te umetnike forme, ali i otkriem da je
nepogreivo i pomno pratila njenu karijeru. Marsela nije krila svoju
sreu zbog toga to ju je upoznala, a takoe se nije ustruavala ni da
zadovolji svoju radoznalost, u vezi sa njenim stvaralakim delima.
Toliko je bila udubljena u razgovor sa Monse Kabaljeros, da
prisutne mukarce za stolom nije ni primeivala. Oni su razgovarah
meusobno, preutno se mirei sa tim to su bih zanemareni.
Marsela je odbila da veera, naruila je jedino vonu salatu.
Domingos je pio crno vino, ali umereno, tako da je kraj veere doekao
u prilino dobrom stanju.
- Hektor i ja boravimo u hotelu Granada", Marsela - obratila joj se
Monse, po izlasku iz restorana. - Javi mi se sutra, kako bismo se
dogovorile o zajednikom obilasku gradskih galerija. Pustiemo momke
da se zabavljaju na njihov nain, oni ne kriju da ih umetnost nimalo ne
zanima!
- Uinili ste mi veliku ast, gospoice Kabaljeros! - prihvatila je
Marsela, topei se od zadovoljstva.
- Zovi me Monse! - prisno je predloila umetnica, hvatajui Hektora
pod ruku.
- Vidim da su nai ponovni susreti ve ugovoreni! Drago mi je zbog
toga! Laku no, drutvo! - pozdravio ih je Hektor, dok im je Monse
mahnula.

~ 20 ~

500 besplatno

Marsela i Domingos su im uzvratili pozdrave i zaputili se prema

parkingu. Opijena svim onim to se deavalo u restoranu, Marsela je
nasumino pratila Domingosa, sve dok je, stidljivo i diskretno, nije
pozvao voza, sa kojim se dovezla do hotela.
- Oh, Huan! - uzviknula je ona, ugledavi ga. - Huan! Potpuno sam
zaboravila na tebe! Oprosti mi, molim te! Nije bilo planirano da se
ovoliko zadrim! Zato me nisi potraio?! I zato nisi otiao, uostalom?!
- Gospodin Pasijensa mi je naloio da te bezbedno vratim kui odgovorio je Huan snebljivo.
- Ja u Marselu odvesti kui - umeao se Domingos, vadei
novanik.
Dao je Huanu novanicu od pedeset evra i rekao mu da je slobodan.
- Da li je to pametno? - pobunila se Marsela. - Mislim, s obzirom na
to da ste pili vino...
- Moda ne umem da vodim kompaniju, ali umem da vozim. ak i
blago pripit.
- Krenuu sa vama, samo zato to ne elim da dalje zadravam i
uzurpiram Huana.
- Da, da, ve mi je jasno da nita ne eli da uini zbog mene! Prvo
si mi donela govor u restoran zbog mog oca, potom si prihvatila da
sedi za stolom sa mnom zbog Monse, a sada rizikuje da se vozi sa
mnom zbog Huana!
Marsela se kratko nasmejala. - Zvuite kao uvreeno dete...
- Nisam dete. Ali jesam uvreen. Pitam se ta ima protiv mene,
Marsela?
- Ne bi trebalo da vas brine moje miljenje, gospodine Pasijensa. Do
pre dva sata niste znah ni kako se zovem. Do jutra ete zaboraviti moje
ime. A sa njim i sve u vezi sa mnom - odgovorila je, zvuei potpuno
hladnokrvno.
- Nisam toliko pijan - rekao je Domingos, otkljuavajui automobil.
Otvorio je Marseli vrata i potom seo na mesto suvozaa. utao je
sve dok se nisu nali na glavnoj ulici koja je, te noi, bila gotovo pusta.
- Podseti me ta ti radi u kompaniji... - zatraio je da sazna.
- Ureujem katalog.

~ 21 ~

500 besplatno

- Otkud to da se toliko razume u umetnost?

- Diplomirala sam primenjenu umetnost.
- Lepo. Ja sam potpuni laik, kada je ta oblast u pitanju. Da budem
sasvim iskrena, nisam ni namanje upuen u ono to Monse radi.
Pomalo me grize savest zbog toga, jer je Hektor moj najbolji prijatelj.
ta, uopte, podrazumeva konceptualna umetnost?
- Podrazumeva vid kreativnog izraavanja, kod koga se ideja
umetnikog dela smatra vanijom od zavrnog proizvoda. Zaetnici tog
pravca tvrde da istinsko umetniko delo nije fiziki predmet, koji
umetnik stvara za izlaganje ili prodaju, ve se ono sastoji od koncepta,
ili ideje. Tipina konceptualna dela obuhvataju fotografije, tekstove,
karte, grafikone i kombinacije slike i teksta, koje su namerno vizuelno
nezanimljive ili trivijalne, ak, kako bi se skrenula panja na ideje koje
izraavaju.
- Oh, boe... - uzdahnuo je Domingos. - I dalje nita ne razumem.
- Vano je da ste dobri u onome, to je vaa struka, gospodine
Domingos.
- Misli na ekonomiju? - Da.
- Nisam siguran da sam dobar u tome - izjavio je samokritino.
- Nije vam ni stalo do toga da budete.

Domingos je pogledao u Marselu i tek ju je tada odmerio. Nita, na

njenom telu, mu nije privlailo pogled, ipak, bilo je jasno da ga je ta
neupadljiva devojka intrigirala.
- Da li ti se dopada to to ureuje katalog za modnu kuu?
- Trenutno mi taj posao sasvim odgovara - odgovorila je rasejano,
vadei mobilni telefon iz torbe, kako bi proitala pristigle poruke.
- Ovo mi se nikada pre nije desilo... - promrmljao je Domingos sebi
u bradu.
- ta? - upitala je Marsela, bez dizanja pogleda.

~ 22 ~

500 besplatno

- Ima li momka? - neoekivano ju je upitao.

- Mislite da sam zaljubljena u nekog mladia, jer sedim pored vas, i
ne inim apsolutno nita, da bi vam se dopala? - Marsela je pravilno
procenila na ta se odnosio Domingosov nedoreeni komentar.
- Jesi li zaljubljena? - ponovo je izbegao da odgovori.
- Jesam.
- Bravo za njega! Da li je i on iz sveta umetnosti? - Jeste.
- Nisi ba priljliva, Marsela. Ili to nisi sa mnom?
- Ovo drugo.
- Treba li da pomislim da ti nisam nimalo zanimljiv?
- Gde ive Hektor i Monse? - tada je Marsela odignorisala
Domingosovo pitanje. - U Argentini, ili u paniji?
- U Buenos Airesu. Ovde dolaze nekoliko puta godinje.
- Rekla bih da imaju stabilnu ljubavnu vezu, odnosno, da se vole.
- Znam da Hektor voli Monse, jer je zbog nje napustio svoju zemlju,
svoj grad, svoj posao, porodicu i prijatelje. Nisam siguran da li ona voli
njega.
- Zbog ega to kaete?
- Odbija, na primer, da mu rodi dete. A starija je od njega deset
godina. Jo malo, i nee biti u reproduktivnom periodu.
- Moda Monse ne vidi sebe kao majku. Mislim da izraavanje
ljubavi ne podrazumeva iskljuivo prilagoavanje partneru, ve i
insistiranje na zatiti sopstvenih ideala. Da bi neko inio uspean par sa
drugom osobom, mora da bude dosledan sebi.
- Uh... - Domingos je odueno huknuo. - Podseti me da sutra
prodiskutujemo na tu demu... Trenutno nisam sposoban...
- Ne verujem da emo se sutra videti.
- Mislio sam da e doi na otvaranje tanda?
- Nisam to planirala.
- Ni ako bih te ja zamolio?
Marsela nije izdrala i prasnula je u smeh. - Oprostite mi, molim
vas... - mrmljala je, obuzdavajui kikotanje.

~ 23 ~

500 besplatno

Njen kikot je nadjaalo Domingosovo krgutanje zubima. Dao je

gas i nedozvoljenom brzinom dovezao Marselu do zgrade, u kojoj je
stanovala.
- Hvala vam, gospodine Pasijensa! - rekla je ona, nimalo
uznemirena time to je naljutila svog pretpostavljenog.
- Na emu mi se zahvaljuje?! - besno ju je upitao. - Na tome to
sam te zabavio?!
- Izmeu ostalog.
Marselina drskost, izraz hrabrosti, njena ravnodunost i
neumoljivo vladanje sobom, isprovociralo je u Domingosu elju da je
nadvlada, da isprovocira bilo kakvu reakciju u njoj. Pre nego to je
uspeo da preispita svoju nameru, ili da je obuzda, zgrabio je Marselu za
ramena, privukao je sebi i snano je poljubio.
Uinio je to na haotian nain, sa eljom da pokae svoju nadmo,
svoju muku dominaciju. Ne bi ga iznenadilo da se Marsela pobunila,
odmakla se od njega, ili ga udarila, ak.
Umesto svega toga, ona se primirila i sva smekala. Domingos je to
iskoristio, i nastavio je da je ljubi, toga puta veoma neno, ali uporno, sa
oekivanjem da mu uzvrati poljubac.
Marsela je podatno uzdahnula, otpoinjui da pomera svoje usne.
eljno ih je nudila Domingosu, a on ih je veto mrvio, pritiskao i
naslaivao se njihovom mekoom.
Kada im se poljubac produbio, oboje su se spontano pribliili jedno
drugom. Uhvatili su se u zagrljaj, svesni toga da su se privlaili, da su
uivali, da je njihov poljubac nosio u sebi boanstveno obeanje. Budio
je u njima strast, istu, nepomuenu poudu, i telesne vibracije zbog
kojih su oboje postali napeti.
Nalazei se u omamljujuem transu, Marsela je uvukla ruku u izrez
na Domingosovoj koulji i dodirnula mu grudi. On je stekao utisak kao
da ga je opekla, zbog ega se, sav zadihan, odvojio od nje.
Bio je uzbuen, uzbuen i zauen svim onim, to je Marsela
probudila u njemu. Marsela, za kojom se nikada ne bi okrenuo na ulici.
- Eto! Sada stvarno ima na emu da mi bude zahvalna! - namerno
je zvuao bezobrazno, iako je znao da je trenutak nalagao sasvim
drugaiji ton.

~ 24 ~

500 besplatno

Obino samouverena, Marsela je tada ustuknula. Gutala je knedle

dok je izlazila iz kola. Uinila je to bez rei. Zatvorila je vrata i polako se
zaputila ka ulazu u svoju zgradu.
Kada se nala u ulazu tiho je zaplakala, ispunjena prejakim,
neobjanjivim oseanjima.

~ 25 ~

500 besplatno

IV
Ovo je previe dobro da bi bilo istinito, pomislio je Fernando
Pasijensa kada je, narednog jutra, obaveten da je njegov sin stigao na
posao. Nije ga oekivao pre podneva, kada je bilo planirano da zajedno
krenu na otvaranje Sajma mode.
Odmah je otiao do njegove kancelarije, jer je bio nestrpljiv da ga
vidi i da razgovara sa njim. Zatekao ga je kako ispija kafu i neto
posveeno ita.
- Nakon ko zna koliko vremena mogu da kaem da je ovo zaista
dobro jutro! - oglasio se Fernando raspoloeno, veoma zadovoljan
otkriem da je njegov sin, toga jutra, izgledao uredno, odmorno i
profesionalno.
Nosio je tamno, letnje odelo, belu koulju i kravatu. Bio je obrijan,
dok je kosu nehajno zaeljao unazad.
- Dobro jutro, oe! - Domingos je odloio tekst koji je itao, da bi
pozdravio oca. - Smem li da pitam za razlog tvog dobrog raspoloenja?
- Zar ni ne pretpostavlja o emu se radi? - Ne.
- Onda nisi pogledao fotografije i komentare, koji su jutros
objavljeni na internetu!
- Obino nisi zadovoljan onim, to se o meni objavljuje na
internetu. ta su dokoni paparaci sada konstruisali?
- Neto, to ti veoma ide u prilog! Svima nama, tanije! Hajde,
konektuj se i pogledaj sam!
Domingos je uzdahnuo i uinio ono, to mu je otac predloio. Nije
se previe iznenadio kada je ugledao fotografiju, koju je neko snimio
prethodne veeri u restoranu. Svi za stolom, ukljuujui i njega, su
primetili jednog momka koji ih je fotografisao, i svi su zakljuili da mu
je meta bila Monse, kao poznata i priznata umetnica.
Prevario se. Nepoznati momak je fotografisao njega, sina vlasnika
uspene modne kue, kako ga je potpisao, i jednog od najpoeljnijih
neenja u gradu.

~ 26 ~

500 besplatno

Odmahujui glavom u neverici, naglas je proitao pratei

komentar:
- Domingos Pasijensa, neumorni plejboj, se konano okrenuo
drugaijem tipu ena, od onih sa kojima se obino zabavlja. Devojka, sa
kojom je veerao u drutvu prijatelja, je intelektualka, budui magistar,
poznavalac i ljubitelj umetnosti. To, to ju je Domingos Pasijensa
odabrao za svoju partnerku, verovatno predstavlja njegov radikalni
ivotni preokret, i nameru da se uskoro uozbilji i skrasi. Ne sumnjamo
da e mnoge devojke biti razoarane time to je...
Bez volje da nastavi dalje da ita, Domingos je rezignirano iskljuio
kompjuter. - Kao i sve drugo, to je objavljeno o meni, i ovo su
budalatine.
- To su budalatine, od kojih bi mogli da imamo koristi - ispravio ga
je otac. - Ve sam dobio par pozitivnih komentara, koji se odnose na to
to si fotografisan sa Marselom, tvojom navodnom novom partnerkom.
- Nisi, nadam se, potvrivao ljudima da je Marsela moja partnerka?
- Ne, nisam. Govorio sam im da poznajem tu devojku, da je veoma
potujem, ali da se ne bavim tvojim ljubavnim ivotom.
- Nita od toga nije istina.
- Vara se. Jue sam razgovarao sa Marselom, koja je na mene
ostavila veoma jak utisak. Zakljuio sam da je inteligentna, obrazovana,
ambiciozna i iznad svega iskrena. Jedna je od retkih koje se nikome
ne ulaguju i ne dodvoravaju. Potpuno je formirana, rekao bih. Tano
zna ta hoe, a jo vie ta nee. Interesantna je, na nesvakidanji nain.
- Da - Domingos je zamiljeno protrljao bradu, prisetivi se
poljupca, koga je razmenio sa Marselom. - I ja sam stekao slino
miljenje o njoj.
- Zaista? Drago mi je zbog toga! Kao to mi je drago to si je sino
pozvao da se tebi i tvom drutvu pridrui za stolom.
- Marsela nam se nije pridruila zbog mene, ve zbog Hektorove
ljubavnice, Monse Kabaljeros. Njih dve su koleginice, umetnice.
- Ah, tako...! Pa, sigurno ste se lepo proveli?
- Dame su se svakako lepo provele. itavo vee su razgovarale
jedna sa drugom. Ja sam bio neprimetan.

~ 27 ~

500 besplatno

- teta... - Fernando Pasijensa je slegao ramenima. - Mada, tako

neto je i moglo da se oekuje, s obzirom na to da Marsela nema
preterano visoko miljenje o tebi.

Nakon to se iznenaeno trgao, Domingos je upitno pogledao u

svog oca. - ta bi to trebalo da znai?!
- Ve sam ti nagovestio da je Marsela krajnje iskrena. Takvom se
pokazala i kada sam je pitao ta misli o tebi.
- Od kada sa zaposlenima razgovara o meni, oe?! - Domingos je
ljutito zatraio objanjenje. - Koliko mi je poznato, to nije tvoj manir!
- Tano je, nije. Radi se o tome da mi je Marsela ulila poverenje.
Ona nije osoba koja bi drugima prenela detalje naeg razgovora.
- to se mene tie, nisi morao ni meni da ih prenosi!
Fernando Pasijensa je radoznalo suzio pogled. Nije znao kako da
protumai to to se Domingos naljutio, to je bilo oigledno da mu je
zasmetalo ono to mu je poverio. Obino nije pridavao previe vanosti
miljenju drugih ljudi, pa ni drugih ena.
Bilo je oigledno da ga je Marselin komentar dotakao.
- Tek da zna, Marsela je svesna tvojih kvaliteta, Domingos.
Procenila te je kao asnog momka koji, kada to hoe, ume da bude
veoma efikasan. Ona zna da si inteligentan i struan. Neverovatno je da
ti zamera upravo ono, to i ja. Tvoju neorganizovanost, neozbiljnost i
nasumino ivljenje, bez odreenih prioriteta.
- Odakle joj pravo da tako govori o meni?! - prasnuo je Domingos.
- Ta devojka me ni ne poznaje! Sino smo, praktino, prvi put
razgovarali, ako ne raunamo sporadine poslovne kontakte!
- Marsela te ne poznaje, ali je oigledno veoma pronicljiva. Meni se
ona dopada, Domingos. Dopada mi se to to te javnost povezuje sa
njom. Bio bih veoma srean ako bi, vas dvoje, mogli da se dopadnete
jedno drugom. Ali, znam da je to nemogue. Niti si ti njen tip, niti je ona
tvoj.

~ 28 ~

500 besplatno

- Grei! - Domingos nije odoleo da to izgovori. - Vrlo!

- O?! Hu! Pa, smem li da znam...
- Ne, ne sme. Odnosno, nema ta da se zna.
- Sada ti, tek, ne verujem. Neka iskrica je blesnula meu vama
dvoma, zar ne?
- Iskrica je blesnula i ugasila se. Uostalom, Marsela ima momka. Da, rekla mi je to.
Domingos je naglo pogledao svog oca. - Rekla ti je to?!
- Pitao sam je. Otvoreno. Valjda sam i jue, tokom razgovora sa
njom, razmiljao o vama dvoma, kao o potencijalnom paru.
- Jue je bilo jue, a danas je danas! Marsela ima momka, i ne ba
preterano dobro miljenje o meni. Ni ona nije, ba, devojka mojih
snova. Time stavljamo taku na tu priu.
- Zato?
- Zato stavljam taku?
- Ne. Zato Marsela nije devojka tvojih snova?
- Zato to... - Domingos je vatreno zaustio, ali je naglo uutao.
Njegov otac se zadovoljno osmehnuo. - Ima neeg u njoj, zar ne?
- Svakako.
- Kakva bi trebalo da bude devojka tvojih snova, sine?
- Nisam razmiljao o tome.
- Ako bih pravio presek onih sa kojima sam te obino viao, rekao
bih da je devojka tvojih snova veoma zgodna, lepa, atraktivna, voljna da
luduje i da se zabavlja, da se lepo oblai i privlai panju na sve mogue
i nemogue naine. Hoe li se, jednoga dana, oeniti takvom
devojkom?
- Nisam planirao da se enim.
- Zato to si jo uvek mlad? - Fernando se blago podsmehnuo. Zato to nisi bio sa dovoljnim brojem ena? Zato to nema uslove za
osnivanje porodice?
Domingos je umorno uzdahnuo i na trenutak zatvorio oi. - Jutros
sam se naterao da ustanem rano, spremim se i doem na posao. Sada
itam govor i pokuavam da ga upamtim, kako ne bih, kao kolarac,

~ 29 ~

500 besplatno

mucao pred svetom. Ali, veruj mi, ni izdaleka nisam sposoban da vodim
ozbiljne razgovore, poput tog, o enidbi.
- Mogu li da vidim taj govor?
- Izvoli!
Fernando Pasijensa je paljivo proitao govor i papir vratio
Domingosu. - Ne znam kako, ali tvrdim da te Marsela prozire,
Domingos. Sve to je napisala je u skladu sa tobom, tvojom linou,
tvojim angaovanjem u kompaniji. Nita nije slagala, nita nije obeala,
ali bi ovaj govor svakoga mogao da zadovolji.
- Bravo za Marselu! - uzviknuo je Domingos ironino.
- ta ti ima protiv nje? - Nita!
- Moda to to ima momka? Ili to nema previsoko miljenje o tebi?
- Nisam toliko nezreo, da bi mi smetale takve stvari.
- Moda nije problem u nezrelosti, ve u neem drugom! Domingos
je namrteno pogledao svog oca. - U emu drugom?!
- Ostavljam ti da to sam otkrije! - odvratio je Fernando zagonetno,
izlazei iz kancelarije.

~ 30 ~

500 besplatno

V
Ne smem da se zaljubim u njega, Marsela je to po ko zna koji put
konstatovala, dok je posmatrala Domingosa kako ita govor na
otvaranju kompanijskog tanda. Primoravala je sebe da okrene glavu,
da se udalji, da pobegne, ak, ali joj se pogled neprekidno vraao na
Domingosa. On je, toga dana, izgledao veoma impresivno i veoma
ubedljivo. Odavao je utisak poslovnog oveka koji u potpunosti
kontrolie sve oko sebe, koji zna ta radi, sa kim radi i zbog ega neto
radi.
Govorio je jasno i bez zastajkivanja. Neprekidno se osmehivao i
rasipao svoj nepresuni arm.
ene su ga gledale kao opinjene, mukarci su mu zavideli,
smatrajui ga za nekoga ko se rodio veoma srean.
Marsela je intimno slutila da Domingos nije bio srean, uprkos
svemu to je posedovao u ivotu, poev od izgleda, linih osobina,
iskustva, reputacije i porodinog bogatstva. U njemu se krila neka
praznina, neko nezadovoljstvo. Ono, koje ga je navodilo da bezglavo juri
za ispunjenjem, kad god bi mu se za to ukazala ansa.
Kada je Domingos zavrio sa itanjem govora, prostorom je
odjeknuo gromki aplauz apsolutne podrke. Fernando Pasijensa je sijao
od sree. Poslovni partneri su znaajno klimah glavama. Akcionari su
odahnuli.
Potencijalni kupci su traili kataloge. ene su krenule da se tiskaju
oko Domingosa.
A on se zaputio prema Marseli.
- Ipak si dola - konstatovao je, pomno prouavajui njeno lice.
- Hou da demantujete ono to je jutros osvanulo na internetu hladno je zatraila, otkrivajui mu razlog svog dolaska.
- Zaista? - zajedljivo je upitao, ukrtajui ruke preko grudi. - Zato
bih to uinio? Oboje smo lepo ispali. A i komentari su prilino laskavi,
posebno oni koji se odnose na tebe.

~ 31 ~

500 besplatno

- Ne elim da me neko dovodi u vezu sa vama, gospodine Pasijensa.

- Gospodine? Zar nismo prevazili tu fazu?
Pre nego to je Marsela stigla da odgovori, nedaleko od njih se
postavio fotograf, koji je brzo i spretno napravio nekoliko snimaka.
Iznervirana time, Marsela je otila iza paravana, u zatieni deo tanda,
u koji su mogli da ulaze jedino ljudi iz kompanije.
- Molim vas da ne dopustite da ova stvar ode predaleko, gospodine
Pasijensa! - nije oklevala da se iznova obrati Domingosu. - Ne vidim
kako vam to ide u prilog! Kako lai mogu bilo kome da pomognu u bilo
emu?!
- Zanimljivo pitanje... - prokomentarisao je Domingos, uz osmeh
odobravanja. - Svakako bi o tome moglo da se raspravlja. Kasnije. Ono
to je sada bitno je da zna da ja ne podravam ono to je plasirano na
internetu. Drugo, to mi zaista nije potrebno. I tree, podseam te da si
mi sino gurnula ruku ispod koulje. Izmeu ostalog. Suvino je da mi
se sada obraa zvanino.
- A vi ste meni... - Marsela je naglo zautala, usred reenice. - U
redu, Domingos... - usudila se da ga tako oslovi. - Budi ljubazan i
razuveri javnost da smo nas dvoje ljubavni par. Ovde ima dosta
novinara. Ako nisi raspoloen za davanje intervjua, potrudi se da
veeras izae sa devojkom sa kojom si zaista u vezi, i da to negde
ostane zabeleeno.
- Slobodan sam - Domingos je slegnuo ramenima. - Nisam u vezi.
- Ali ja jesam! Pitanje je trenutka kada e moj momak biti
obaveten o snimku, koji krui internetom! Pre nego to do toga doe,
elim da negde bude objavljen demant o naoj navodnoj vezi!
- emu tolika histerija, Marsela? Tvoj momak bi trebalo da vie
veruje tebi, nego onome to se objavljuje na internetu.
- Da li si video fotografiju, Domingos? Ti, ja, Hektor, Monse...
Sedimo u poznatom restoranu, za istim stolom, na kome stoji flaa
ampanjca od pet stotina evra! Ja sam na slici sva ozarena, zbog Monse,
a ti... A ti... Domingos se eretski osmehnuo. - ta ja?
- Bolje izgleda od mog momka, koji svakako nije u stanju da me
izvede u onakav restoran i narui mi onako skup ampanjac! Osetie se
ugroenim!

~ 32 ~

500 besplatno

- To bi trebalo da bude njegov problem, a ne tvoj.

- Bie moj problem ako me ostavi!
- Moda bi bilo najbolje da se upravo to dogodi.
Marsela je zinula iznenaeno. - Kako se usuuje?! Odakle ti pravo
da donosi bilo kakve zakljuke o mojoj vezi?!
- Pa, srce, sama si mi dodelila to pravo kada si me sino onako
strastveno ljubila...
Svesna toga da bi svaka replika bila nedovoljna da pobije
Domingosovu tvrdnju, Marsela se ustrim koracima udaljila od njega,
dok su joj se suze nemoi i besa skupljale u oima.

Nakon veoma dugog i napornog dana, Domingos je odluio da se,

sa Hektorom, opusti u svom omiljenom nonom klubu Sibeles".
Naruio je pivo, umesto estokog pia, i iskoristio to to je u klubu
vladala tama da sasvim ulegne u naslon separea.
- Ah, mislio sam da ovaj dan nikada nee proi... - uzdahnuo je,
skidajui sako i odvezujui kravatu.
- Moda je trebalo da te pustim da ode kui, kako bi se dobro
naspavao... - primetio je Hektor uviavno.
- Ne verujem da bih mogao da zaspim. Glava mi je prepuna svega.
Oh, boe! Divim se svom ocu, koji bez ikakvog aljenja uspeno vodi
kompaniju ve decenijama! Ja mogu da ekonomiem, pregovaram,
pravim najbolje kalkulacije, izvlaim najbolje ponude, saraujem sa
bankarima, ali ne podnosim guvu, buku, svu tu histeriju koju moda
izaziva. To je previe za mene! Jednoga dana bi to moglo da mi
predstavlja problem.
- Jednoga dana e imati suprugu koja e se nositi sa tim delom
posla. Sa novinarima, histerinim kupcima, bunim prezentacijama. Sve
to je potrebno je da je pronae!

~ 33 ~

500 besplatno

- Supruga... - promrmljao je Domingos zamiljeno. - Pa, enidbom

bi, definitivno, mnogo toga reio. Iznad svega bih uutkao svog oca, koji
me sve vie pritiska. Bojim se da e morati da se naui strpljenju.
- Zar zaista ne razmilja o enidbi, Domingos? - Hektor se
uozbiljeno nagnuo ka njemu.
- Ne. Jo uvek uivam u zabavljanju sa devojkama.
- Da, ali, sve je to tako... prolazno. Ne traje. Ne ispunjava te, ne
proizvodi trajni zanos. Bio bih najsreniji na svetu ako bi Monse
prihvatila da se uda za mene i ako bi rodila dete. Ali, ona to uporno
odbija, jer je u potpunosti predana svojoj karijeri.
- ao mi je, Hektore. Poznato mi je koliko voli Monse. Nadam se da
ti je ta ljubav uzvraena.
- Verujem da jeste. Ponekad, istina, posumnjam u to, kada se
osvrnem oko sebe i otkrijem da Monse zbog mene nije uinila ba
nikakav ustupak u svom ivotu. Ja sam se u svemu posvetio njoj i
njenom stilu ivotu. Srean sam, ali ipak, elim vie od nae veze. elim
porodicu.
- Da budem sasvim iskren, ni ja ne vidim Monse u ulozi supruge i
majke. Ona je previe nestalna, previe radoznala, puno radi, puno
stvara, puno putuje. Oboava to to je prisutna u kulturnom ivotu.
Takva ena voli da stoji na pozornici, a ne ispred poreta.
- Pa, i ne mora da stoji ispred poreta, zato to ja kuvam! Ah,
prijatelju, nemoj nikada da oeni umetnicu!
- Ako ti tako kae... - nasmejao se Domingos, otpijajui novi gutljaj
piva. - ta misli o Marseli? - neoekivano je upitao.
- Slatka je! Stvarno slatka! Vidi se da je obrazovana, inteligentna i
da se razume u umetnost! Ima svoj stav, to joj niko ne moe osporiti!
Ono to mi se najvie dopalo kod nje, je to to ne reaguje na tebe kao
ostale devojke! Uinilo mi se, ak, i da te malice ignorie!
- Samo ti se uinilo, Hektore, samo ti se uinilo - odvratio je
Domingos, uz zagonetan osmeh.
- ta bi to trebalo da znai?
- Po izlasku iz restorana sam odvezao Marselu kui. Poljubili smo
se u kolima. Reagovala je na mene, snanije nego druge devojke. A i ja
sam na nju.

~ 34 ~

500 besplatno

- Vau! - izustio je Hektor iznenaeno. - Ko bi rekao?! - ta?

- Da e uopte pokuati da poljubi Marselu! Ona nije tvoj tip!
Potom, itave veeri nije pokazala ni najmanji znak naklonosti prema
tebi! Ponaala se kao da ne postoji! Kako je dolo do toga da se
poljubite?!
- Spontano! Odnosno, Marsela me je uasno provocirala svojim
hladnokrvnim i pribranim komentarima. Imao sam utisak da mi se
blago podsmevala. Hteo sam da joj zapuim usta na svoj nain. Uspeo
sam u tome - zakljuio je zadovoljno.
- Ne sumnjam da jesi, prijatelju! - pohvalio ga je Hektor.
- Bio sam pripit, ali upamtio sam neto to je Marsela rekla, na
temu ljubavi. Po njoj izraavanje ljubavi ne podrazumeva iskljuivo
prilagoavanje partneru, ve i insistiranje na zatiti sopstvenih ideala.
Preciznije, da bi neko inio uspean par sa drugom osobom, mora da
bude dosledan sebi. Vidi se da Marsela razmilja. A ja, ba, nisam
navikao na devojke, koje intenzivno koriste mozak.
- Vreme je da se to promeni.
- Verovatno.
- I? ta e, u tom sluaju, da uradi? Ima li nameru da zapone
neto ozbiljnije sa Marselom?
- Upravo sam ti rekao da ona nema preterano visoko miljenje o
meni. Pritom je ve zaljubljena u nekoga. Sve to mi ne ide u prilog.
- Mislim da to, to ste razmenili poljubac koji je oboma prijao, nije
nimalo zanemarljivo.
- Hm, da... - promrmljao je Domingos zamiljeno.
- Monse je planirala da sutra pozove Marselu u obilazak galerija i
muzeja. Iskoristiu to da odem u Toledo kod Sebastijana.
- ta radi taj mangup? - Domingos se sa blagonaklonou u glasu
interesovao sa Hektorovog mlaeg brata.
- Sada je u fazi proizvodnje i prodaje organske hrane. Sumnjam da
e to dugo da ga dri. Kako ti planira da provede dan, s obzirom na to
da je subota?
- Imam obaveze na Sajmu. Ne ide mi se tamo, ali nije u redu da
pustim oca da se sam bori sa onolikim svetom.

~ 35 ~

500 besplatno

- ta misli o tome da ponovo veeramo zajedno? Nas etvoro?

- Mislim da je to odhna ideja! - uzviknuo je Domingos, naglo
oraspoloen. - Pod uslovom da je vi izloite Marseli!
Hektor se na to grleno nasmejao. - Bie mi zadovoljstvo, prijatelju...
Bie mi zadovoljstvo.

~ 36 ~

500 besplatno

VI
Nakon to su razgovarale telefonom i ugovorile susret, Monse i
Marsela su se sastale u ulici Paseo del Prado, sa namerom da obiu
muzej Prado, Umetniki centar Kraljica Sofija i Muzej umetnosti TisenBornemica.
itavih pet sati su neumorno razgledale kolekcije slika, skulptura,
fotografija i raznih formi umetnikih dela, kada su shvatile da su
umorne i veoma gladne. Otile su na ruak u prvi restoran, na koji su
naile, i naruile paelju sa morskim plodovima.
Dok su ekale na to da im se donese hrana, pile su limunadu i
razgledale materijale, dobijene u muzejima.
- Nikada neu zaboraviti ovaj dan, proveden sa tobom, Marsela! rekla je Monse, odlaui materijal u stranu. - Pokazalo se da si veoma
koristan i struan vodi. Raspolae podacima kao enciklopedija. Divim
se tvom znanju, koliko i dobrom ukusu. A i odlino si drutvo, prie!
- I vi ste odlino drutvo, Monse! - uzvratila je Marsela. - Mislim da
vae znanje prevazilazi moje, jer vi prepoznajete finese koje su obinim
smrtnicima nevidljive. Svaki put ste nadogradili neki moj komentar.
Danas sam mnogo nauila od vas i zahvalna sam vam na tome.
- Do kraja dana bih volela da te jo neemu nauim, duo.
- Svakako! emu?!
- Da se lepe oblai.
- O?! - uzviknula je Marsela iznenaeno. - Bojim se da ja nisam od
devojaka koje vole da se modiraju.
- Ali ne bi trebalo da bude ni jedna od devojaka, koje ne istiu
svoje atribute! alosno je to ne istie svoju figuru, Marsela. Ti si
mlada, vitka, sa oblinama koje su proporcionalne u odnosu na telo. Ako
bi se malo potrudila, mogla bi da izgleda vrhunski! Hoe li mi
dozvoliti da ti izaberem par odevnih kombinacija? Na moj raun!
- Kako to mislite, na va raun?

~ 37 ~

500 besplatno

- Jednostavno! Kupiu ti odeu, obuu, odveu te kod frizera i kod

optiara, ali! Vreme je da promeni taj okvir! Odavno je izaao iz mode.
- Novac nije problem. Imam ga dovoljno. - A ta je problem?
- Nisam sigurna da li sam spremna na sve to.
- Poeemo, u tom sluaju, od jedne haljine, okvira i frizera. Ako ti
se dopadne, nastaviemo dalje! Rekla si da ima poverenja u moj ukus!
- Mislila sam da nita ne fah mom ukusu.
- Sluaj me! Ono to nosi jeste dobro uklopljeno, ali je previe
jednostavno. I nije enstveno! Mogla bi mnogo bolje da izgleda. I
hoe! Ja u ti pomoi u tome!
Marsela je uzdahnula i otpila gutljaj limunade.
- Kakav je tvoj ukus, kada su mukarci u pitanju, duo? - upitala ju
je Monse u svom stilu.
Direktno i bez uvijanja.
- Volim skromne, prefinjene i diskretne mladie. Obrazovane i
okrenule duhovnim vrednostima.
- Ima li uz sebe momka sa takvim osobinama?
- Imala sam ga. Do sino.
- Oh, boe! Na tebi se ne vidi da si razoarana ili tuna! Jesi li?
- Ne znam. Jo uvek sam zbunjena.
- ao mi je. Najbolji lek za raskinutu vezuje pronalaenje nove. Reci
mi ta misli o Domingosu?
S obzirom na to da se Marsela zagrcnula uzetim gutljajem
limunade, Monse je sumnjiavo mirnula.
- Gospodin Pasijensa je moj nadreeni - pourila je Marsela da
odgovori. - One veeri u restoranu sam prvi put malo due boravila u
njegovom drutvu. Ne mislim nita o njemu.
- Ma, hajde! - Monse ju je blago munula. - Priznaj, bar, da je zgodan!
- Jeste, zgodan je. Ali mi se ne dopada.
- Domingos se dopada svim enama.
- Moda. Meutim, ne dopadaju se sve ene njemu.

~ 38 ~

500 besplatno

- Ti mu se dopada! Vas dvoje biste bih odlian par! Ba bi me

radovalo ako biste, na primer, jednom doli zajedno kod Hektora i
mene, u Argentinu!
- Otili ste predaleko, Monse - Marsela je pourila da se ogradi. - U
svakom smislu. Domingos i ja...
- Oh! - Monse je iznenada glasno zajeala, uhvatila se za glavu i
nagla se napred, borei se za vazduh.
Marsela se instinktivno pridigla, spremna da reaguje, ali ba nita
nije stigla da uini jer je Monse, bez svesti, skliznula sa stolice i pala na
pod.

- Pozovite hitnu pomo, molim vas! - doviknula je Marsela

konobaru, beskrajno uplaena otkriem da je Monse bila potpuno
bleda, da joj se sva krv povukla sa lica.
Pokuala je da je osvesti dozivanjem i lupkanjem po obrazima, ali
bez uspeha. Potom ju je raskomotila, isprskala hladnom vodom i
pokuala da je pridigne, to je takoe nije osvestilo.
Prisutni gosti su joj prili, nudei pomo, ali niko od njih nije
raspolagao medicinskim znanjem. Marseli nije preostalo nita drugo
sem da eka dolazak hitne pomoi i moli se da je sa Monse sve u redu,
da e se veoma brzo pribrati.
Neumorno ju je dozivala i rashlaivala joj lice, meutim, ona je
ostala u nesvesti sve do dolaska ekipe hitne pomoi. Objasnila je lekaru
da je Monse provela pet sati na nogama, da je bila gladna, da sumnja na
pad pritiska i nivoa eera u krvi.
Lekar je uspeo da osvesti Monse, pregleda je, ali ne i da je osposobi
da govori ili da ustane. Zato je doneo odluku da je odvede u bolnicu.
Marsela je krenula sa njima. Sedela je u ambulantnim kolima i sve
vreme drala Monse, koja je i dalje bila nemona i bleda, za ruku. Nije
uspela da ostvari bilo kakvu komunikaciju sa njom, pa ni da sazna da li
bi trebalo da obavesti Hektora, o onome to joj se dogodilo.

~ 39 ~

500 besplatno

Monse su, po dolasku u bolnicu, preuzeli lekari, a Marsela se

smestila u ekaonicu. Neko vreme je samo tupo gledala ispred sebe,
pokuavajui da se sabere, da sugerie samoj sebi kako nije bilo razloga
za preteranu brigu.
Pokuavala je da smisli ta bi sledee trebalo da uini. Kako nije
imala Hektorov broj telefona, odluila je da potrai Domingosa. Imala
je, sreom, njegov broj memorisan u svom mobilnom telefonu.
Kada je Domingos odgovorio na poziv, svojim prijatnim, mekim
glasom, Marsela je neoekivano briznula u pla. Tek tada je njena
samokontrola popustila, tek tada je dozvolila da ispolji reakciju na
doivljeni ok, da pokae koliko je bila zabrinuta i potreena.
- Ko je to?! - upitao je Domingos, zateen jecajima sa druge strane
ice.
- Oprosti mi, molim te... - iako je to pokuavala, Marsela nije
uspevala da se smiri. - Nisam znala koga bi trebalo da pozovem...
- Marsela?! - Domingos ju je uznemireno oslovio, prepoznavi njen
glas. - ta se dogodilo?! Da li si dobro?!
- Ja jesam, ali Monse... Ona se onesvestila i sada je u bolnici...
- Oh, boe! Odmah dolazim! U kojoj bolnici se nalazite?!
- U Santa Klari. Ja sam u ekaonici, a Monse je na odeljenju za
urgentne intervencije.
- Sve e biti u redu. Ne brini, Marsela - neno joj je poruio. - Dobro
mi je poznato da je Monse zdrava ena. Verovatno se radi o trenutku
slabosti.
- I ja se upravo tome nadam.
- Da li ti je neto potrebno?
Ne, nije. Razmisli da li bi trebalo da obavesti Hektora, o onome to
se dogodilo.
- Hajde prvo da vidimo ta je sa Monse - presudio je Domingos,
zavravajui razgovor.
Pojavio se u bolnici u rekordno kratkom vremenu. Ugledavi ga,
Marsela mu je spontano uletela u zagrljaj. Iznova je briznula u pla, tada
od olakanja to vie nije bila sama, to je imala sa kim da podeli svoju
brigu.

~ 40 ~

500 besplatno

Domingos ju je vrsto stegao. Uteno ju je mazio po kosi i sasvim

nenim glasom joj neto nerazumljivo tepao.
Za njega je to bila potpuno nova situacija. Nikada pre nije igrao
takvu ulogu u ivotu neke devojke, nikome pre nije bio potreban i
vaan na takav nain.
Sve to mu se beskrajno dopalo. Ispunio se blaenstvom, uprkos
tome to je brinuo o Monse, to su se nalazili u bolnici. Prepoznao je u
sebi ogromnu naklonost prema Marseli, bliskost i elju da je usrei.
Upravo je otkrio da je bila ranjiva, da se iza njene ozbiljnosti i
distanciranosti krilo obilje oseajnosti.
Poeleo je da je navede da deo svojih emocija usmeri ka njemu.
- Hvala ti... - rekla je Marsela, odmiui se. - I izvini, molim te... Sve
se dogodilo tako iznenada... Monse je bila odlino raspoloena i
priljiva, sve dok se nije stropotala na pod. Bila je to veoma
traumatina scena.
- Mogu da zamislim... - Domingos je odveo Marselu do stolice i
naveo je da sedne. - Saekaj tu, idem da se informiem o Monse!
- Za tim nema potrebe. Lekar, koju ju je primio, je obeao da e me
obavestiti o njenom stanju, im uspostavi dijagnozu.
- Pitam se zato se toliko zadrao... - Domingos je to izgovorio vie
za sebe, a onda je otiao do automata, kako bi uzeo flaicu vodu za
Marselu.
Ona ju je edno ispila, otkrivi da se i sama nalazila na izmaku
snaga.
- Ceo dan smo provele u razgledanju muzeja. Preterale smo. I
pregladnele. Uspele smo da popijemo samo po limunadu, pre nego to
se Monse onesvestila. Nadam se da se radi samo o toj kombinaciji gladi
i umora.
- Vrlo je mogue - procenio je Domingos. - Idem da ti donesem
sendvi! I neto slatko!
Marsela ga nije odvratila od te namere, jer je bila toliko gladna, da
ju je stomak ozbiljno muio. Zahvalno je prihvatila sendvi i odmah
poela da ga jede.
- Obino nisam ovakva plaljivica... - pokuala je da objasni. Pomalo sam osetljiva, ovih dana.

~ 41 ~

500 besplatno

- Nadam se da to nema veze sa tvojim momkom i onim

fotografijama...
- Ima veze. Pedro, moj momak, je sino raskinuo sa mnom.
U Domingosu je neto zaigralo, neto to nije bilo ni lepo, ni ljudski,
ali to je njegova savest mogla da podnese.
- ao mi je - prisilio je sebe da to izgovori, ali bez lane
saoseajnosti. - Da li ste dugo bih u vezi?
- Jesmo. Dve godine.
- Uh! Ja nikada nisam bio u vezi ni dva meseca. Sigurno ste se
mnogo voleli - oprezno je upitao, prepoznavi u sebi strepnju od
Marselinog odgovora.
- Oigledno je da nismo - rekla je Marsela, kratko, u svom stilu.
- Ali, niste, bez razloga, toliko dugo ostali zajedno...
- Pedro mi je veoma slian. I on voli umetnost, i potpuno je
neformalan, gleda svoja posla, nije stereotipan. Odlino smo se slagali.
- Mogao bih da razgovaram sa njim, ako eli - ponudio je
Domingos, iako je znao da je taj predlog neprihvatljiv. - Da mu objasnim
kako, izmeu nas dvoje, ne postoji apsolutno nita.

~ 42 ~

500 besplatno

VII
Marsela je progutala knedlu jer su joj rei, koje je Domingos
izgovorio, zvuale surovo. Zatvorila je oi, kako bi obuzdala novi nalet
suza.
Tuga ju je svu obuzela. Nije morala da se preterano preispituje i
unosi u sebe, da bi uvidela kako nije bila ravnoduna prema
Domingosu. On joj je postao veoma drag, dopadao joj se. Nalazila se na
najboljem putu da se zaljubi u njega.
Uasno ju je potresalo to to on prema njoj nije oseao apsolutno
nita, to je bio spreman da, ak, to poveri Pedru. Njemu nita nije
znaio poljubac koji su razmenili, poljubac koji je u njoj probudio neto
lepo, neno, neto novo, blistavo.
Pedro je nikada nije tako ljubio. A ona nikada nije vatreno
odgovarala na njegove poljupce.
Pedro je morao da je nagovara da budu intimni. Sa Domingosom je,
jo one veeri u kolima, poelela da ide do kraja.
Od te veeri je, svaki put, kada bi ga ugledala, razmiljala o njemu
kao ljubavniku. Svaki put bi isprovocirao sklapanje slika, od kojih bi je
obuzimala vatra.
Mogao je da je dobije, ako bi to poeleo. A on je upravo izjavio kako
prema njoj nije oseao apsolutno nita. Ponudio je, prie, da je pomiri
sa bivim momkom!
- To to si ponudio je veoma velikoduno od tebe... - Marsela je
smogla hrabrosti da zvui pribrano. - Radi se o tome da je Pedro
pokazao kako nema poverenja u mene. Ako bi se pomirili i nastavili
nau vezu, to bi uvek visilo u vazduhu. Nisam tip koji se pravda i
podnosi nepostojeu krivicu.
- Kakav si ti tip, Marsela? - Domingos je neoekivano zatraio da
sazna.
Ona ga je upitno pogledala. - Kako to misli?

~ 43 ~

500 besplatno

- U ljubavi. ta je ono, na emu insistira, kada su ljubavne vezu u

pitanju?
- Pa, ve sam spomenula poverenje. Zagovornik sam svih onih ve
dobro poznatih fraza, o nunosti uzajamnog razumevanja, potovanja, o
pruanju partnerske podrke, davanju slobode, injenju dela koja
dovode do razvoja voljene osobe. Za mene je vrhunac ljubavi kada
elim da neprekidno budem sa nekim, da ga pratim u svim situacijama,
da aktivno uestvujem u njegovom ivotu.
- Da li je tako bilo sa Pedrom? - ponovo je Domingos osetio
strepnju, u oekivanju Marselinog odgovora.
- Ne, nije.
Domingos je prigueno odahnuo. I zamislio se. Poverenje,
razumevanje, uzajamna podrka, podsticajan odnos, lepota neijeg
prisustva... Da, mogao je da se sloi sa svim tim. Sada, kada je razmislio
o tome. Kada ga je neko naveo da se zapita, da proceni koliko je bio
sposoban za to da participira u ozbiljnoj ljubavnoj vezi.
Posmatrao je Marselu dok je grickala okoladu. Videlo se da je bila
umorna, tuna i zabrinuta. Tragovi isplakanih suza su joj i dalje bih
vidljivi na licu.
Poeleo je da je oraspoloi. Da je navede da se nasmeje. Ih da
ponovo bude ironina prema njemu. Sve, samo da joj bude bolje.
Ispunio ga je novi nalet nenosti prema njoj, pomean sa aljenjem
zbog njene naklonosti prema bivem momku. Pitao se da li je mogla da
ga zaboravi. I kada? Da li je upamtila koliko su oboje uivah u
razmenjenim poljupcima?
Priao je automatu, kako bi uzeo novu flaicu vode, kada je u
ekaonicu uao lekar.
- Monse Kabaljeros je sada dobro - obratio se Marseli. - Potpuno se
povratila, najvie zahvaljujui infuziji. Imala je trenutak slabosti, inae
je potpuno zdrava i sposobna za to da napusti bolnicu. Budite uz nju,
dok ne stigne kui, za svaki sluaj. Ona je u sobi broj 12.
- Hvala vam, doktore! - Marsela je, uz uzdah olakanja, razmenila
osmeh sa Domingosom i pokretom glave ga pozvala da je sledi do sobe,
u kojoj se nalazila Monse.

~ 44 ~

500 besplatno

Zatekli su je kako sedi na krevetu i pokuava da dovede kosu u red.

Lice joj se ozarilo kada je ugledala Marselu i Domingosa.
- Ah, napravila sam itavu uzbunu, zar ne?! - rekla je Monse,
pruajui ruku ka Marseli. - Znam da sam te propisno uplaila, draga
moja. Lekari su mi to rekli. ao mi je, nisam to planirala da ti uinim.
- Vano je da ste sada dobro, Monse, da je sve prolo! - Marsela ju je
spontano zagrlila. - Kako se oseate?
- Sasvim dobro. Najvie zahvaljujui tome to si ti brzo i pribrano
reagovala. Hvala ti.
- Svako bi isto postupio na mom mestu.
- Drago mi je to vidim da si se oporavila, Monse - obratio joj se
Domingos, zagrlivi je.
- Lepo od tebe to si doao. Da li si zvao Hektora? - upitala je, sa
izrazom velike zebnje na licu.
- Ne, nisam, ali sam se neprekidno pitao da li je to trebalo da
uinim.
- Dobro je to ga nisi zvao! Ako je mogue, volela bih da mu ne
govorite nita o ovome to se dogodilo.
Marsela i Domingos su razmenili brze poglede, da bi se potom
okrenuli ka Monse.
- To nije u redu - Domingos nije izdrao da to ne izgovori. - On ima
prava da zna da ti je pozlilo. Uostalom, sada ti je dobro. Ne vidim razlog
za skrivanje jednog trenutka slabosti.
- Ja... - Monse se zbunjeno poeala po vratu. - Ja se nisam
onesvestila zbog trenutka slabosti.
- Oh! - Marsela je prstima prekrila usta. - Niste bolesni, nadam se?!
- Ne, ja... Ja sam trudna!

Vest, koju je Monse objavila, potpuno je zatekla i Marselu i

Domingosa. Njih dvoje su, sputavajui oseanja, samo nemo zurili u

~ 45 ~

500 besplatno

Monse, ekajui da vide kako se ona sama oseala povodom toga to je

bila trudna.
Ali, Monse se nalazila u nedoumici! Prouavala je Marselino i
Domingosovo lice, kao da je od njih oekivala da je usmere ka pravcu, u
kome bi trebalo da razmilja o svojoj trudnoi.
Ona sama je bila kao ukoena. Um joj je bio zablokiran, potisnula je
oseanja, bezuspeno je postavljala sebi bezbroj pitanja, i uzaludno
pokuavala da osmisli bar neko reenje.
I Marsela i Domingos su, intimno, smatrali da je sjajno to to je
Monse zatrudnela, to je dobila priliku da, u petoj deceniji ivota,
postane majka, i podari Hektoru dete za kojim je intenzivno eznuo.
Meutim, nijedno od njih dvoje se nije usudilo da bilo ta izgovori, jer
im je oboma bio poznat njen stav o materinstvu.
- Kako je ovo mogue? - zapitala se Monse, gladei se po stomaku.
- Nisam planirala da rodim dete. Imam toliko isplaniranih obaveza,
toliko ugovorenih izlobi, toliko ideja, koje bi trebalo da realizujem...
Uz neskriveni izraz nesigurnosti na licu, Monse je zbunjeno
pogledala u Marselu. - Ti me razume, zar ne? Zna kako je kada
neprekidno ima potrebu da stvara, da bude kreativan? Ne mogu toga
da se odreknem. Imam utisak da bi, time, izdala sebe! Reci mi, Marsela!
Reci mi da sam u pravu!
- Ja... - Marsela je na trenutak pogledala u Domingosa, jer je
procenila da se nala u veoma nezavidnoj situaciji. - Ne znam da li ste u
pravu, Monse. Ali znam da je stvaranje novog ivota najvei kreativni
in, koga nita ne moe da prevazie.
- Ja sam roena da budem umetnik, Marsela! Umetnik, a ne
roditelj!
- ivot je iznad umetnosti - Marsela se usudila da to izgovori. - Bar
ja tako mislim.
- Slaem se sa Marselom - umeao se Domingos. - Za sve to je
rekla.
- Ti me poznaje, Domingos! Zar misli da bih bila dobra majka?!
Nikada se nisam bavila decom. Ne umem sa njima. Ja...
Monse je tada briznula u pla, oigledno preplaena naletom
nebrojenih misli.

~ 46 ~

500 besplatno

- Hej! - Marsela ju je neno zagrlila. - Tek ste saznah da ste trudni...

Opustite se. Ne morate da donosite nikakve ishitrene odluke.
- Tanije, moram. Ve sam u treem mesecu. Toliko sam bila
zauzeta, proteklih nedelja, da nisam primetila simptome trudnoe. Ah,
ispalo je da sam neka neuka iparica!
- Vi to niste, naravno - umirila ju je Marsela. - Misli su vam bile na
drugoj strani. To je sve.
- Hektor... - uz drhtavi jecaj, Monse je pogledala u Domingosa. - On
mi nikada ne bi oprostio ako bi...
- Tek si saznala da si u drugom stanju, Monse - prekinuo ju je
Domingos. - Potrebno je da ostane sama sa sobom, kako bi uspela da
se saivi sa ovom neoekivanom pramenom. Opusti se, dobro razmisli
o svemu. Ne donosi ishitrene odluke. Ipak, na meni je da kaem da si u
pravu, po pitanju Hektorovih oekivanja. Niko, na itavom svetu, ne bi
bio sreniji od njega, ako bi odluila da zadri dete.
- Da, znam... - Monse su navrle suze na oi. - Znam da on to eli... Ne
vri nikakav pritisak na mene, ali ja znam... Volela bih da ga usreim,
meutim, ne mogu to da uinim po cenu svoje slobode i velikih
odricanja.
- Osvrnite se oko sebe, Monse... - Marsela je osetila potrebu da joj
skrene panju na jednu injenicu. - Veina uspenih umetnika i
stvaralaca raznih profila imaju decu Sigurno su i oni, u nekom trenutku,
razmiljah kao i vi. Ono to mogu stoprocentno da tvrdim je da se niko
od njih, ali apsolutno niko, nije pokajao to se ostvario kao roditelj.
Kada se dete rodi, sve teorije padaju u vodu, zajedno sa svim
strahovima i sumnjama.
- Ti... - Monse je morala da se nasmeje. - Ti si jedna pametnica! A
ima jedva, koliko, 25 godina?! Ja imam 42 godine, Marsela! Uprkos
tome, ne oseam se spremnom da postanem majka!
- Imah biste nekoliko meseci da se pripremite za tu ulogu. Za koju
je Hektor odavno spreman - Marsela je to dodala sa osmehom
odobravanja.
- Ah, vas dvoje! Pogledajte se! Birate rei, ustruavate se da budete
direktni, a imam utisak kako biste oboje klekli na kolena i molili me da
rodim dete! Domingos! Kada si postao zagovornik porodinih

~ 47 ~

500 besplatno

vrednosti?! Zar ti nisi momak koji favorizuje zabavljanje, i ignorie

svaku pomisao na obavezivanje?!
- Bio sam takav - priznao je Domingos. - Izgleda da sam se
promenio.
- Ako ja rodim dete, hoe li i ti da se angauje, po tom pitanju?
- Hou! - potvrdio je, uz iroki osmeh.
Monse je tada pogledala u Marselu. - A ti? Zavrila si fakultet, ima
posao, veoma si odgovorna i zrela. Da li razmilja o tome da postane
majka?
- Ja... Ja nisam udata, Monse. I nemam stalnog partnera. Kada ga
budem pronala, volela bih da sa njim oformim porodicu.
Monse je tada naizmenino pogledala Domingosa i Marselu, nakon
ega je ustala sa kreveta.
- Prepustite meni da obavestim Hektora... O svemu.
- U redu! - Domingos joj je ponudio svoju ruku, kao oslonac, i poveo
je iz bolnike sobe, dok je Marselu, pokretom glave, pozvao da ih sledi.

~ 48 ~

500 besplatno

VIII
Po dolasku u stan, Marsela se umorno sruila na krevet, jedva
uspevi da izuje cipele. Tek je tada, naavi se u svom prostoru, u
komfornim uslovima, osetila da je bila kompletno napeta. Svaki deo tela
joj je bio zgren, dok se emotivno nalazila u stanju kompletne
ranjivosti.
Istovremeno joj se i plakalo i smejalo. Istovremeno je bila i radosna
i tuna.
A iznad svega je bila zaljubljena u Domingosa.
To je zakljuila po tome to je, nakon saznanja da je Monse ekala
dete, i ona sama poela da razmilja o sopstvenom potomstvu, onom,
koje bi ostvarila sa Domingosom. Pred oima su joj iskakale slike, u
kojima su Domingos i ona bih u braku, brinuli o zajednikom detetu,
etali sa njim, smejali se, igrah.
Te slike su odisale neshvatljivom jasnoom i navodile su Marselu
da se itavim biem unosi u njih. Kao nikada pre, dozvolila je sebi da
mata, i to o onome to se inilo nerealnim i neostvarivim. Uprkos
tome, usne su joj se nesvesno irile u osmeh i grudima joj se razhvala
toplina.
Da, mogla je sebe da zamisli na slici pored Domingosa, pored
njihove dece. I znala je da bi je to usreilo. Pedro je nikada nije navodio
da mata o tome kako se udaje za njega i raa mu decu. Sa njim je
planirala da ide na izlobe, da se zajedno ostvaruju kao umetnici, ali
nijednom nije poelela da je odvede pred oltar.
Imala je utisak da bi, bez imalo oklevanja, prihvatila Domingosovu
branu ponudu, ako bi je, nekim udom, izgovorio. Njeno srce mu je ve
pripadalo, a sve vie je zadobijao i njeno poverenje, kao i potovanje.
Kada je tiinu preseklo oglaavanje telefona, Marsela se tuno
nasmejala. Opomenula je sebe da je otila predaleko, da ona nije imala
apsolutno nita sa Domingosom, kako je on to sam definisao. U skladu
sa tim, snovi o njihovom zajednikom ivotu su bih vie nego detinjasti.

~ 49 ~

500 besplatno

- Da li si tu, Marsela?! - iz zvunika telefonske sekretarice je

odjeknuo Pedrov glas. - Ne lii na tebe da dri iskljuen telefon i ne
odgovara na pozive. Ti se, bar onoliko koliko te ja poznajem, nikada
nisi ustruavala da jasno i gladno izraava svoje miljenje. Ako ne eli
da me saslua, onda mi to i reci. Zato me puta da ti cvilim preko
telefona? Nisi fer. Javi mi se. Moramo da razgovaramo. Ne elim da te
izgubim.
Pedro... Marsela je zatvorila oi i pokuala da se seti njegovog lika.
Nije uspela. Imala je utisak da je Pedro bio neko ko je pripadao njenoj
dalekoj prolosti. Onoj, od koje se odavno oprostila.
Vie nita nije oseala prema njemu. Na neki nain mu je bila i
zahvalna na tome to je raskinuo njihovu vezu. U suprotnom bi ona
morala da ostavi njega.
Dala mu je za pravo to, to je traio priliku da jo jednom
razgovaraju. Obeala je sebi da e ga pozvati. Kada se odmori, kada se
pribere. Kada izbaci opsesivne slike iz glave.
Neosetno, Marsela je upala u san koga je, dva sata kasnije, prekinuo
neki uporan, rezak zvuk. Uspravila se u krevetu i shvatila da je neko, u
prizemlju, pritiskao dugme interfona.
Zatraila je da uje ko ju je traio i iznenadila se, otkrivi da je pred
vratima stajao Domingos.
- Probudio sam te, zar ne? Izvini, molim te! Zvao sam te na mobilni,
ali si oigledno zaboravila da ga, po izlasku iz bolnice, ukljui. Monse
nas je pozvala da veeramo sa njom i Hektorom. Imam utisak da je
odluila da zadri dete i da je planirala da mu to veeras saopti. Hoe
li da nam se pridrui?
- Naravno! - prihvatila je Marsela, naglo se razbudivi. - Ne bih to
propustila ni za ta na svetu!
- Spremi se, ekam te u kolima!
- Hoe li da se popne do stana?
- Ne, hvala ti! Poneo sam tablet, pa u pregledati izvetaje sa sajma,
dok te ekam.
- Pokuau da budem brza! - obeala je Marsela, odlazei u
kupatilo.

~ 50 ~

500 besplatno

Za Marselu je bilo veoma uzbudljivo to, to je pozvana da

prisustvuje jednom sveanom trenutku, jednoj ivotno vanoj objavi.
Radovala se i zbog Hektora i zbog Monse, zbog njihove predstojee
sree, ali je prvenstveno uivala u Domingosovom drutvu, u tome to
ni on nije krio zadovoljstvo zbog njihovog novog susreta.
Kada mu se pridruila u kolima, poelela je da ga poljubi, da mu se
baci u zagrljaj. Pomislila je kako joj je, svaki put kada bi ga ugledala,
izgledao sve lepi.
Kao nikada pre, ona se, te veeri, potrudila da dobro izgleda. Nije
imala previe vremena ni da razmilja, ni da okleva, pa je obukla uzanu
konu haljinu, koju je svojevremeno kupila za odlazak na neku zabavu.
Ravne sandale, sa konim kaievima koji su se ukrteno vezivah sve do
kolena su bile jedva prihvatljivo reenje, ali se Marsela jednostavno nije
usudila da nosi cipele sa visokim potpeticama. Smatrala je da je haljina
bila dovoljno provokativna, jer je verno pratila linije njenog skladnog
tela i otkrivala gola ramena.
Od minke je nanela jedino sjaj za usne u boji, dok je kosu podigla i
uvrstila je nalom.
Domingos je ostao zateen njenim izgledom. Procenio je da
Marsela nije ni slutila koliko je provokativno izgledala u konoj haljini,
koju je nosila bez grudnjaka i koja je isticala svaku njenu oblinu. Dopala
mu se ta kombinacija nesvesne enstvenosti, pomeane sa
intelektualnou, izrazom duhovnosti na licu i odsustvom znakova
preteranog doterivanja.
Dok je vozio, koristio je svaki trenutak da prouava Marselino telo.
Pogled su mu privlaila njena kolena, noge, prevoji bokova, tananost
struka, vrstina grudi. Poeleo je da je vidi nagu, da usnama upozna
njeno telo, da je dodiruje i ljubi.
Lagano je padao u vatru narastajue poude, pa je osetio olakanje
kada su stigli pred restoran i izali iz kola. Imao je nameru da poljubi
Marselu tu, na parkingu, ali ga je, da to realizuje, spreio dolazak vee
grupe ljudi, koji su se takoe zaputili ka restoranu.

~ 51 ~

500 besplatno

Namerno je hodao dva koraka iza nje, da bi je posmatrao. Sa

osmehom se prisetio njihovog prvog susreta, u kompaniji. Tada jedva
da ju je primetio. Nakon to su obavili poslovni razgovor, zaboravio je
da ona postoji.
A te veeri je goreo zbog nje!
I eleo je da budu sami, kako bi joj pokazao ta je sve izazivala u
njemu.
Ludeo je od potrebe da joj mami uzdahe.
Da je navede da zaboravi momka koji ju je ostavio.
I Monse i Hektor su primetili da je Marsela lepo izgledala. Obasuli
su je komplimentima, zbog kojih je ona oseala veu neprijatnost, nego
zadovoljstvo.
Veera je proricala u veoma prijatnoj atmosferi. Svi su bili dobro
raspoloeni i priljivi, a posebno Hektor, koji se iz posete mlaem bratu
vratio prepun utisaka. Priao je anegdote i zasmejavao sve za stolom,
to je navelo Marselu i Domingosa da zakljue kako nije bio upoznat sa
onim to se, toga dana, dogodilo Monse.
Ona je saekala da zavre veeru i popiju kafu, da bi uzela re i
svima objavila svoju odluku.
- Drago mi je to ti je ovaj dan bio tako dinamian i uzbudljiv, dragi
- obratila se Hektoru, prepliui svoje prste sa njegovima. - Verovatno ti
je teko i da zamisli da bi mogao da postane jo bolji.
- Ne, nije... - Hektor joj je poljubio prste i uputio joj zaljubljeni
pogled. - Dan u zavriti u zagrljaju sa tobom. Od toga nita bolje ne
mogu ni da zamislim, ni da poelim.
- Vara se... - Monse je neno proaputala, vidno ushiena zbog
onoga, to je trebalo da mu poveri. - Postoji neto to eli vie od toga...
Zbunjen onim to mu je Monse govorila, kao i toplinom koja joj je
isijavala iz oiju, Hektor je zbunjeno pogledao Marselu i Domingosa.
Kada je otkrio da su i njih dvoje bih razneeni, da su i njima oi blistale,
upitno se zagledao u Monse.
- Danas sam saznala da nosim tvoje dete, Hektore - Monse ga nije
predugo drala u neizvesnosti. - Odluila sam da ga rodim. Za neto vie
od est meseci e postati otac!

~ 52 ~

500 besplatno

IX
Ispunjen nevericom i gotovo uplaen koliinom sree koja ga je
svog preplavila, Hektor je netremice gledao Monse, pitajui se da li je
sanjao, ili je upravo prisustvovao najlepem trenutku u svom ivotu,
onom, o kome je esto matao.
Imao je potrebu da prevrne sto, da vrisne, da se nekom bumom
reakcijom oslobodi neverovatnog uzbuenja koje je nezadrivo
narastalo u njemu, ali kako to nije mogao da uini, jednostavno se
rasplakao. Zagrlio je Monse i privio je uz sebe, stavljajui joj do znanja,
na sve mogue naine, da ga je usreila, da joj je zahvalan, da je ona
njegova najvea dragocenost.
Marseli su zasuzile oi, a Domingos je naruio ampanjac.
- estitam, prijatelju! - obratio se Hektoru, podiui au uvis. - I
tebi Monse, naravno! Ne sumnjam da ete biti divni roditelji!
- ast mi je to sam prisustvovala ovom trenutku - nadovezala se
Marsela. - elim vam mnogo sree!
- Hvala, oh, hvala! - Hektor je sav treperio od uzbuenja. - Ni sa kim
ne bih radije delio ove velianstvene trenutke, od kojih mi se vrti u
glavi! Vas dvoje morate da doete na nae venanje! Obavezno!
- Hej! - Monse ga je, navodno ljutito, opomenula.
- Ah, da! Propustio sam da te zaprosim! Hoe li se udati za mene,
najdraa, i time me uiniti najsrenijim ovekom u itavoj vasioni?! prepun najdubljeg zanosa, Hektor je zaprosio Monse, steui joj
ake sa obe svoje.
- Naravno da hou - prihvatila je ona meko. - elim da budem
tvoja supruga, majka tvog deteta i domaica u naoj kui.
Ispunjen eruptivnom sreom, Hektor je zagrlio Monse i drhtavim
apatom joj izjavio ljubav. Ona mu je uzvratila, nakon ega su se
veoma neno poljubili.

~ 53 ~

500 besplatno

Bilo je jasno da, u tom krajnje intimnom trenutku, u kome se

nazirala i ogledala itava budunost, niko, sem njih dvoje, nije postojao
na itavom svetu.
Osetivi sve to, Domingos se izmakao od stola. - Ostaviemo vas da
ove divne trenutke proslavite sami. Siguran sam da imate mnogo toga
da kaete jedno drugom.
- Molim vas, ostanite! - Monse i Hektor su to istovremeno
uzviknuli.
- Domingos je u pravu - presudila je Marsela, ustajui. - Bie
vremena za zajednika slavlja. estitam vam, i veoma se radujem zbog
vae sree!
- Hvala vam! - Monse je oboma zavereniki namignula, ime im je
stavila do znanja da je saglasna sa njihovim odlaskom.
I Marsela i Domingos su duboko udahnuli svezi noni vazduh, po
izlasku iz restorana. Na oboje je ono, to se dogodilo izmeu Hektora i
Monse, ostavilo veoma snaan utisak. Probudilo je mnogo romantinih
oseanja u njima, zahvaljujui kojima su, po dolasku na parking,
spontano pali jedno drugom u zagrljaj.
Ljubili su se veoma strastveno, nezasito i neutoljivo, ne skrivajui
to da su im poljupci bih rukovoeni poudom, ali i zainjeni emocijama.
Mnogo toga se pokrenulo u njima tokom prethodnih sati, i sada su to
iskazivali poljupcima, dodirima, uzdasima.
Marsela se sasvim privila uz Domingosa, dozvoljavajui mu da je
mazi po grudima, leima, bokovima. Uvlaila mu je prste u kosu i
obavijala mu ruke oko vrata, sva obuzeta narastajuim uzbuenjem.
Bilo joj je toliko lepo, da nije elela da se odvoji od Domingosa ni na
jedan sekund. Zaalila je, tada, to se nisu nalazili na nekom
drugom mestu, na kome bi mogli da se kompletno predaju jedio
drugom, jer su oboje bili spremni na to.
Zaneti iskazivanjem nenosti i strasti, i Marsela i Domingos su
zaboravili da su se nalazili na javnom i pritom prometnon mestu.
Shvatili su to kada im je voza jednog automobila diskretno svirnuo,
zatraivi da se pomere sa sredine prolaza.
Uinili su to, uz osmeh, i razmenu zaverenikog osmeha.
Uli su u kola i iznova se osmehnuli jedno drugom.

~ 54 ~

500 besplatno

- Hoe li da idemo kod mene? - Domingos je otvorero upitao

Marselu, ne skrivajui to da su mu oi gorele, da su mu usne bile gladne.
U njoj je neto radosno poskoilo i elja ju je svu preplavila, ali se
onda prisetila da su se oboje nalazili u specifinom raspoloenju, zbog
onoga to se dogodilo Hektoru i Monse. Pomislila je kako li radije
postala Domingosova ljubavnica u nekim drugaijim okolnostima, u
kojima bi uestvovah samo njih dvoje, u kojima ih, na telesno
sjedinjenje, ne bi navelo neto, to nije imalo veze iskljuivo sa njima
dvoma.
elela je da njihov odnos postane potpuno definisan, pre nego to
postanu ljubavnici.
- Ovaj dan je bio dug i veoma naporan - odgovorila je Marsela,
pomazivi Domingosa po ruci.
- U pravu si - nevoljno se sloio i startovao motor.
Oboje su se, tokom vonje, upinjali da obuzdaju podsticajnu vrelinu
u telima koja ih je muila i pekla, ali i da se pomire sa tim da, tu no,
nee provesti zajedno.
I Marsela i Domingos su se, svako za sebe, pitah ta su nastupajui
dani mogli da im donesu. Nijedno od njih dvoje nije bilo sigurno u elje,
oseanja i namere onog drugog. U oboma je postojala nada, koliko i
sumnja.
Kada je Domingos dovezao Marselu do njene zgrade, dogodilo se
neto to ih je udaljilo, to im je ohladilo glave i tela.
Marseli je, po izlasku iz automobila, priao mravi mladi duge
kose, i zagrlio je snano, bez ustruavanja, pokazujui da je na to imao
puno pravo.
- Pedro?! - ona je iznenaeno uzviknula, nainivi neuspeli pokuaj
da se izvue iz njegovog zagrljaja. - ta ti radi ovde?!
- Do maloas sam te ekao u stanu, ali sam se unervozio i odluio
da proetam - objasnio je, svesno ignoriui Domingosa koji je takoe
izaao, kako bi proverio ta se deava. - Moramo da razgovaramo.
- Slaem se da bi trebalo da razgovaramo, samo... - vie okrenuta
onome to je propustila da doivi sa Domingosom, nego onome to je
govorila Pedru, Marsela se nala u svojevrsnom vakuumu, zbog koga su
joj misli postale potpuno nesreene i haotine.

~ 55 ~

500 besplatno

- Kupio sam na omiljeni sladoled! - Pedro joj ponovo nije dozvolio

da kae neto, to mu ne bi odgovaralo. - Idemo da ga smaemo i
prisetimo se svega, zbog ega smo tako dugo zajedno!
Ne saekavi da mu zbunjena i zateena Marsela bilo ta odgovori,
ili da pokua da se izmakne, Pedro ju je vrsto uhvatio za ruku i naglo je
povukao ka ulazu u zgradu, likujui u sebi zbog toga to ih je momak u
skupim kolima ispratio besnim pogledom.

Pred samim vratima svog stana, Marsela se pribrala i iskoraila iz

stanja zanesenosti, u koje ju je Domingos svojim poljupcima uveo, u
stanje bolne osveenosti. Odgurnula je Pedra od sebe, pitajui se
kakvu je predstavu Domingos stekao o sceni kojoj je maloas
prisustvovao. Svega tridesetak minuta ranije joj je predlagao da
provedu no zajedno, a onda je postao prinuen da gleda kako je drugi
mukarac hvata za ruku i odvodi je, pravei se da je to bilo prihvatljivo.
Marsela je zatvorila oi, molei se da Domingos nije stekao
pogrean utisak, sada, kada su se nalazili na korak od toga da se zblie,
da postanu intimni. Ona je to elela svim srcem i verovala je da je i
Domingos bio spreman da istrauje i unapreuje njihov odnos.
A moda i nije, uzela je u obzir i tu mogunost.
Moda je Domingos, ba kao i ona, bio pod utiskom romantinih
trenutaka koje su Hektor i Monse podelili? Moda e ve narednog jutra
biti otrenjen i srean to je izbegao da se upusti u neto, to nije bilo
podrano emocijama? Moda e uvideti da su se oboje previe zaneli?
- Kako se usuuje?! - tiho je prosiktala, uputivi Pedru pogled pun
osuivanja. - Odakle ti ideja da dolazi kod mene?! Treba li da te
podseam na to da si me ostavio, optuivi me za navodnu izdaju?!
- Upravo sam se uverio da izdaja nije bila navodna. Ti si me zaista
prevarila sa onim lepotanom i bogataem. Ali, spreman sam da ti
oprostim taj izlet. Tek kada sam pomislio da sam te izgubio, otkrio sam
da si mi potrebna.

~ 56 ~

500 besplatno

- Lae! Verovatno ti je samo proradila sujeta! Zamoliu te da ode,

i da vie ne pokuava da mi se priblii!
Pedro ju je odmerio i bezobrazno se iscerio. - Pravi budalu od
sebe, Marsela. Pogledaj se! To nisi ti u toj haljini! Ne pristaje ti da ide
okolo razgoliena!
- Vie mi nije vano ta ti misli, Pedro. Idi sada, molim te!
- Hoe da kae da ti je vano miljenje onog bogataa? ta bi,
mukarac poput njega, mogao da misli o tebi, Marsela? Ne oekuje,
nadam se, da se zaljubi u tebe?
To pitanje je navelo Marselu da se trgne. - Ti si dugo bio zaljubljen
u mene, bar si tako tvrdio. Ne vidim zbog ega bi bilo previe udno ako
bi se neko ko je bogat, uspean i zgodan, zaljubio u mene?
- Momci, poput tvog lepotana, trae ene sebi ravne. A ti to nisi,
draga moja. Nisi atraktivna, niti si pripadnica drutvene elite, niti ume
da se zabavlja, niti si posebno matovita, mislim kao ljubavnica. Tano
je da sam bio zaljubljen u tebe, jer prepoznajem tvoje kvalitete, jer ih
favorizujem kod ena. Onaj bogata je iz neke sasvim druge prie, iz
nekog sasvim drugog sveta. udi me da je imao bilo ta sa tobom.
Pedrove rei su toliko zabolele Marselu, da su joj krenule suze na
oi. Postala je prinuena da se zapita koliko je u njima bilo istine. Da li
je Domingos zaista pripadao drugom svetu, u kome je bilo mesta
iskljuivo za ene lepe od nje, atraktivnije, zabavnije, pa i matovitije?
ta je ona mogla da oekuje od njega? Prolaznu avanturu?
Ona je ve tada znala da je elela vie od toga. elela je sve sa
Domingosom. elela je da deli svoj ivot sa njim. Toliko ga je zavolela,
toliko joj je bio drag. I toliko je udela za njim, kao ni za jednim
mukarcem pre njega.
- Ne bi trebalo da te se tie moj ljubavni ivot, Pedro, pa ni moji
ljubavni promaaji - smogla je snage da mu to kae. - Nas dvoje smo se
rastali. Nemam nameru da obnovim vezu sa tobom. Gotovo je.
- Marsela... - Pedro je pokuao da je zagrli, ali se ona izmakla.
- Idi! Ne teraj me da ti govorim neto, to bi te povredilo! I vrati mi
klju od stana! Nije trebalo da ga zloupotrebljava, nakon to smo se
rastali!
- Doao sam kod tebe sa najboljim namerama...

~ 57 ~

500 besplatno

- Stekla sam drugaiji utisak. Iz tebe ne progovaraju emocije, ve

bes. I za tebe e biti bolje da prekinemo svaki kontakt.
- Zar ne eli da ostanemo prijatelji, bar? - Pedro nije ni slutio
koliko je izgledao komino, dok je to izgovarao.
- Zna i sam da je to nemogue. Nai ivoti su, jednostavno, krenuh
drugaijim pravcima.
- Tvoj ide pogrenim! - dobacio joj je Pedro zlobno, otvarajui vrata
lifta.
Kada je otiao, Marsela je polako ula u stan, tek tada uviajui da
je, nesvesno, izgovorila veliku istinu. Od kada je zavolela Domingosa,
sve je u njenom ivotu, postalo drugaije, sve se promenilo.
A najvie ona sama.

~ 58 ~

500 besplatno

X
U ponedeljak, po dolasku na posao, Marsela je dobila obavetenje
da je Fernando Pasijensa eleo da razgovara sa njom, da ju je ekao
u kancelariji.
Svog nadreenog, Marsela je zatekla u odlinom raspoloenju, to
je bilo i oekivano, s obzirom na vie nego zadovoljavajue
rezultate, OSl varene na Sajmu mode.
Sedi, molim te! - Fernando Pasijensa je pokretom ruke pozvao
Marselu da se smesti na stolicu. - Hvala ti to si dola! Kako si?
Zaljubljena sam u vaeg sina, bio je odgovor koga je Marsela
morala da preuti, da proguta, i pored nejasnog uverenja da bi je
Domingosov otac razumeo i podrao.
Umesto priznanja, koje se ticalo njene zaljubljenosti, je rekla: Dobro sam, hvala. Kako ste vi, gospodine Pasijensa?
- Ja sam vrlo dobro! Odlino, ak! Verovatno si ula da smo
rasprodah kolekciju, ali i sve zalihe! Ne seam se da smo, u prolim
vremenima, ostvarili ovakav uspeh. Ve prvog dana sajma sam potpisao
nekoliko veoma laskavih ugovora, zbog kojih su konkurenti poludeli od
zavisti! Slede nam veoma uspene godine, draga moja!
- To je logian sled dogaaja, nakon silnog truda koga smo svi u
kompaniji uloili, na elu sa vama, gospodine Pasijensa.
- Ponekad, naalost, trud nije dovoljan, ve i srea. Uglavnom,
katalog, koga si ti uredila, je razgrabljen, Marsela! Nije ostao nijedan
primerak! Uzimah su ga posetioci, potencijalni kupci, saradnici,
novinari, kolege, prijatelji i neprijatelji! On nam je predstavljao najbolju
reklamu! Uz govor koga si napisala, jasno!
- Hvala, ipak, mislim da preterujete, gospodine Pasijensa. Najbolja
reklama je nova kolekcija arolija prolea." Zbog nje su zainteresovani
uzimah katalog, a ne zbog naina na koji sam ga ja uredila.
- Ni ne sluti koliko mi se dopada to si tako skromna, Marsela. Ti
predstavlja pravo osveenje, u masi ljudi koji veruju da su najbolji

~ 59 ~

500 besplatno

u svemu, i da upravo njima pripadaju sve zasluge. Nije mi lako da se

borim sa narcisima izraenih sujeta. Zato volim da saraujem sa tobom.
- I meni predstavlja zadovoljstvo da saraujem sa vama, gospodine
Pasijensa. Ni vi niste tipian rukovodilac, jer ste razumni, kooperativni i
oinski nastrojeni prema svima. Nikada ne zloupotrebljavate svoj
poloaj, niti se ponaate naredbodavno, poput ljudi vaeg statusa.
- Oni, koji se tako ponaaju, su najobiniji slabii!
- Slaem se sa vama. Nesigurni ljudi se kriju iza agresivnosti i
zloupotrebe vlasti. Svaka anomalija u ponaanju je znak nekog
nedostatka.
- Upravo tako! Volim da razgovaram sa tobom, Marsela. A koliko
sam primetio, i Domingosu si postala veoma draga.
- Nas dvoje smo, hm, imah nekoliko privatnih susreta - Marsela je
namerno zvuala neodreeno, ali nije uspela da prikrije da se
uznemirila i nervozno promekoljila. - Va sin je fin mladi. Moete da
budete ponosni na njega.
- Ne vie nego to su tvoji roditelji ponosni na tebe! Sasvim sam
siguran u to! Ti si inteligentna, odgovorna i veoma ljupka devojka! Zato
elim da ti ukazem jednu specijalnu ast!
- O?! - uzviknula je Marsela, pitajui se o emu se radilo.
- Odluio sam da, u petak uvee, napravim zabavu za zaposlene u
kompaniji, kako bi proslavili uspeh, ostvaren na Sajmu mode. Umesto
mene, ulogu domaina e preuzeti Domingos. A ti e biti domaica!

- Hu! - Marsela je neodreeno huknula, svesna narastajueg

oekivanja. - ta bi to, konkretno, trebalo da znai?
- Domain i domaica zabave imaju zadatak da doekaju goste,
ukau im dobrodolicu, odre prigodan govor uz zdravicu, podele
poklone i potrude se da svi odu kuama zadovoljni. Vreme je da me
Domingos zameni u ulozi domaina, dok ne vidim nikog, sem tebe, ko bi
mu bolje pristajao, sa kim bi on inio skladan par.

~ 60 ~

500 besplatno

- Moda se Domingos ne slae sa vama - Marsela je oprezno

pretpostavila, i dalje nesigurna u jainu njegove naklonosti. - Da li ste
razgovarali sa njim o toj ideji?
- Nisam. Meutim, sasvim sam siguran da e Domingos biti veoma
zadovoljan mojim izborom domaice. On te potuje, Marsela. Ima
veoma lepo miljenje o tebi.
- U ovoj kompaniji postoji mnogo ena koje zasluuju da ponesu
ulogu domaice zabave.
I mnogo onih, koje bi platile da to postanu, nadovezala se u
mislima.
Fernando Pasijensa se blago namrtio. - Zato ne bi, jednostavno,
prihvatila ast koja ti se ukazuje, Marsela? - upitao ju je sa neskrivenim
nezadovoljstvom. - U pitanju je zabava, a ne sednica Ujedinjenih nacija.
- U pravu ste - Marsela je pourila da ga odobrovolji, ali i da ukloni
svaku sumnju sa sebe. - Veoma mi imponuje to to ste me izabrali za
domaicu zabave, gospodine Pasijensa. Dau sve od sebe da odigram tu
ulogu u skladu sa vaim oekivanjima.
- Odlino! Ve se radujem toj zgodi! Mogu li, jo, da te zamolim da
napie prigodan govor, koji e biti nefomalniji i leerniji od onoga,
koga je Domingos itao na Sajmu?
- Napisau ga, nema problema.
- Nisam ni sumnjao da e lako prihvatiti taj zadatak. Dozvoli mi da
ja uinim neto za tebe, Marsela! Ui u na magacin, onaj u kome stoje
unikatni modeli, i izaberi haljinu, koju e nositi na zabavi! Dobie je
na poklon, koliko god skupa bila!
Marsela se odmah setila haljine koju je odavno poelela da nosi, ali
nikada nije stigla da je proba, niti je razmiljala o tome da je kupi, jer je
bila veoma skupa.
- Prihvatam vau velikodunu ponudu, gospodine Pasijensa! Ve
danas u da potraim jednu haljinu koja mi se dopada vie od svih
drugih!
- Ne sumnjam da e izgledati sjajno, Marsela! Ti si veoma lepa
devojka. inie skladan par sa Domingosom.
- Hvala vam, gospodine Pasijensa! - rekla je Marsela, ustajui. - I
estitam na uspehu, koga ste ostvarili na Sajmu mode!

~ 61 ~

500 besplatno

- Taj uspeh je zajedniki - ispravio ju je Fernando, pitajui se da li je

potez, koji je povukao, mogao da dovede do ishoda sa kojim je raunao.

Naglo oraspoloena i uzbuena zbog izvesnosti novog susreta sa

Domingosom, i to onim planiranim da traje itave veeri, Marsela je
otila u svoju kancelariju, odakle je telefonom pozvala Monse.
- Dobar dan! - vedro ju je pozdravila, kada je ona odgovorila na
poziv. - Kako ste, Monse? Kako se oseate kao Hektorova verenica i
budua majka?
- Jo uvek nisam sabrala sve utiske, ali uivam u svakom trenutku
provedenom u razmiljanju o svemu tome, kao i u planiranju
budunosti. Lepo je to si se javila, Marsela. Da nisi, ja bih tebe, koliko
danas, pozvala.
- Sa nekim posebnim razlogom, ili...?
- Da, sa razlogom. Htela sam da ti se zahvalim.
- Na emu?
- Na tome to si mi, onoga dana, pomogla, i to na vie naina. Tvoji
komentari su me naveli da ne odbacim ideju o raanju deteta. Bila si
diskretna i nenametljiva, ali pritom veoma ubedljiva. Zar bi bilo ko
mogao da ospori tvoju tezu da umetnost nije iznad ivota, i da je dete
najvii i najvaniji in stvaranja?
- Ne sumnjam da biste, do istih zakljuaka, doli i vi sami, Monse.
Onoga dana ste bih u oku. Zato niste mogli da sagledate iru sliku svog
stanja.
- Hm, da... I lii mi na osobu koja ne ume da prihvati zaslugu, kada
je zaslui. Ti si fina devojka, Marsela. Mnogo finija nego to sam ja to
bila, u tvojim godinama. Smem li neto da ti kaem, kao neko ko je 17
godina stariji od tebe?
- Naravno!

~ 62 ~

500 besplatno

- Poni ve sad da razmilja o udaji i raanju dece. Ne

preporuujem ti da, kao ja, brine o tome da li e roditi zdravo dete, jer
nisi ba u najpogodnijim godinama za raanje.
- Sigurna sam da e sve biti u najboljem redu, Monse. Vae i
Hektorovo dete je zaeto iz ljubavi. To je najbolja garancija njegovog
zdravlja.
- Uvek kae neto to me umiri, draga Marsela. Kada smo kod
toga, htela sam neto da te zamolim.
- Da?
- Ne bih volela da Hektor sazna da mi je pozlilo, onoga dana. Samo
bi se nepotrebno zabrinuo i traio od mene da se u trudnoi ponaam
kao invalid. Ne elim to, Marsela. Dobro se oseam, potpuno sam
zdrava, elim da radim dok god to budem u stanju. Mogu li da raunam
na tvoje utanje?
- Na vama je da obavestite svog partnera o onome to vam se
dogodilo, Monse, a ne na meni. Najvanije je da ste zdravi i da vie sebe
neete dovesti u stanje onakve iznurenosti.
- Hvala ti, Marsela. Ve sam poela redovnije da jedem i da se vie
odmaram. Kako si ti? Da li ima neto novo?
- Ima! Moja kompanija u petak prireuje internu zabavu za
zaposlene povodom uspeha, ostvarenog na Sajmu mode. Domingos e
biti domain, a mene je, njegov otac, zamolio da budem domaica.
Pretpostavljate ve, Monse, da mi je potrebna pomo oko odabira odee
i obue, za tu priliku.
- Nita mi nee biti drae od toga da ti promenim imid, Marsela!
Kada kreemo u obilazak butika?
- Za tim nee biti potrebe. Gospodin Pasijensa, Domingosov otac,
mi je ponudio da izaberem haljinu iz magacina. Imam na umu jednu
crno-belu, koja mi je odavno zapala za oko. Volela bih da doete da je
vidite, Monse. A ako vam se ista ne bude dopala, moi ete da mi
odaberete neku drugu haljinu.
- Oekuj me do isteka radnog vremena kod tebe, draga, a onda
emo uploviti u svet mode! Ve sam bila u poseti Domingosu, na
njegovom radnom mestu, tako da znam gde da te potraim.

~ 63 ~

500 besplatno

- Hvala vam, Monse! Vidimo se! - pozdravila ju je Marsela, koja je,

kao nikada pre, imala potrebu da u petak, na zabavi, izgleda najbolje to
moe.

~ 64 ~

500 besplatno

XI
Bez volje da bilo koga vidi, i da sa bilo kim razgovara, Domingos je
tek posle ruka doao na posao. Imao je obavezu da pregleda neke
izvetaje i potpie ih, u protivnom ne bi naputao svoju zamraenu
sobu, u kojoj je proveo prvi deo dana.
Nekako je uspeo da se usredsredi na posao i krene da ga odrauje,
kada ga je u tome prekinuo otac, koji je ivahno uao u njegovu
kancelariju.
- Stigao si, sine! I vredan si, vidim! To je praznik za moje oi!
Tanije, bio bi praznik, da ne primeujem da si pomalo sumoran. Da li
se neto dogodilo?
- Jeste - potvrdio je Domingos, sa uzdahom Ali ne mogu sada da
priam o tome.
- Tek da zna, imam za tebe jednu vest, koja e svakako da te
oraspoloi. Marsela je prihvatila da bude domaica zabave!
Domingos je ispustio olovku iz ruke i upitno pogledao svog oca. Ne znam o emu govori...
- Ah, da, sve sam ve obavestio, sem tebe! Planirao sam da u
petak uvee priredim zabavu, povodom uspeha koja smo ostvarili na
Sajmu mode. Tebe sam odredio za domaina zabave, a Marselu za
domaicu! Biete divan par!
Postavi, odjednom, jo vie mrzovoljan, Domingos je uronio u
naslon fotelje i proao rukama kroz kosu. - ao mi je, oe. To ne mogu
da prihvatim.
- ta ne moe da prihvati? - vidno zbunjen, Femando Pasijensa je
zatraio objanjenje.
- To, da Marsela bude domaica.
- Ali, zato?! Mislio sam da se va odnos razvija! Poznato mi je da
ste veerah sa Hektorom i Monse, i da...
- Jesmo, veerah smo - prekinuo ga je Domingos. - Ne jednom, ve
dva puta. I ljubili smo se na parkingu, pod zvezdama. I inilo se da smo

~ 65 ~

500 besplatno

se pronali, da bi mnogo toga lepog mogli da doivimo zajedno. A onda

je Marsela utrala u zagrljaj svog momka i otila sa njim, bez osvrtanja.
Pre toga je odbila da provede no sa mnom, jer je znala da je kod
kue eka momak, Domingos je to preutao svom ocu.
- Uh! - Fernando Pasijensa je odueno huknuo. - Nisam znao da je
Marselina veza sa tim momkom i dalje aktuelna.
- Navodno su je prekinuli zbog onih fotografija... Pomirili su se, u
svakom sluaju.
Po tome, to je njegov sin delovao u isto vreme i skrueno i besno,
Fernando je zakljuio da je bio povreen. - Rekao bih da si poeo da
osea neto prema Marseli...
- Jesam. Ali to sada nije vano.
- Vano je! Trebalo bi da se bori za devojku, do koje ti je stalo!
- Nisam navikao da vodim unapred izgubljene bitke, oe.
- Gluposti! I sam si rekao da si se ljubio sa Marselom! Ona nije
devojka koja se, tek tako, ljubaka sa momcima! Siguran sam da i ona
osea neto prema tebi!
- Mogue je da se, jedno vreme, nalazila na klackalici. Prevagnuo je
njen momak, umetnik, sa kojim je dugo u vezi. Mislim da bi joj
napravilo problem ako bi odigrala ulogu domaice na zabavi, pored
mene, domaina. Oslobodiu je te obaveze.
- Ali, ona ju je prihvatila! I ja sam joj dozvolio da uzme haljinu iz
magacina, za tu priliku! I zamolio sam je da napie govor, koji bi ti
trebalo da ita!
- Neka Marsela uzme haljinu, naravno. I neka napie govor. Budi
fer, oe, i to pre je obavesti o tome da e za ulogu domaice na zabavi
biti angaovan neko drugi.
- A, ne! Nemam nameru da pogazim svoju re, niti svoju odluku! Fernando Pasijensa je odmahnuo rukom. - Ti e morati da je obavesti
o tome! Usput razmisli i kome eli da dodeli ulogu domaice! I neka ti
je sa sreom! - dodao je ljutito, izlazei iz kancelarije.

~ 66 ~

500 besplatno

Za Domingosa je bilo veoma neobino to, to je oseao tremu dok

je koraao ka studiju, u kome je Marsela radila. Nikada pre nije sa toliko
bojazni iao u susret nekoj eni, nikada pre nije podnosio snaniji
oseaj neizvesnosti.
Kroz glavu su mu prolazile slike, koje su ga inile depresivnim.
Priseao se kako je ljubio Marselu, i kako ga je ona grlila, kako mu je,
uplaena i uplakana, utrala u zagrljaj, kako ju je vrsto stegao
oseajui da joj je potreban, da su potrebni jedno drugom. U telu su mu
jo tinjale vatre, koje bi se iznova razgorele svaki put kada bi mu se
pred oima ukazala slika Marselinog tela, kao i otiska poude na
njenom licu. Voleo je da se prisea situacija u kojima je bila odluna,
samouverena, samosvesna.
I na kraju, tu je bila i slika dugokosog momka, Marselinog
ljubavnika, sa kojim je otila, a da se nije ni osvrnula, zbog koga je
odbila da provedu no zajedno.
Naizmenino je trpeo udare aljenja, besa i ljubomore, ali je,
naavi se pred vratima Marselinog studija, uinio napor da sve to
ugui u sebi, da sve to sakrije.
Kada je stupio pred nju, izraz lica mu je bio potpuno bezizraajan.
- Doao sam da te obavestim da je dolo do nesporazuma, kada je
izbor domaice za predstojeu zabavu u pitanju.
Marsela je ustuknula ve i od hladne i bezhne nijanse
Domingosovog glasa, a kada je podigla pogled ka njegovom licu,
potpuno se rastuila i demoralisala. Zapitala se da li Domingosa
uvredilo to to ju je video sa Pedrom, ili je, u meuvremenu, uvideo da
su se preterano zbliili, vie nego to je to, emotivno, mogao da podri.
Moda je procenio da je bio trenutak da se distanciraju, da se vrate
na stare pozicije, da se prave kako se meu njima nita znaajno, i nita
obeavajue nije dogodilo?
Moda se i u njegovom ivotu pojavila neka ljubav iz prolosti?
Moda, moda...
- Sluam te! - podstakla ga je da nastavi da govori, iako se nije
oseala spremnom da uje nita loe, nita to bi je jo vie ubedilo da
je sve izgubljeno, da je sve nestalo.

~ 67 ~

500 besplatno

- Moj otac ti je predloio da bude domaica na zabavi, ne znajui

da sam ja, tu ulogu, ve dodelio nekom drugom.
- O?! - otelo joj se, iako je planirala da glumi ravnodunost. - Ja sam
gospodinu Pasijensi sugerisala da se konsultuje sa tobom, ali je on to
odbio. Nemam nita protiv toga da neko drugi, odnosno, neka druga,
preuzme ulogu domaice na zabavi. Smatrau da sa mnom nije ni
razgovarao o tome.
- Domaica nee biti neka druga, ve Silvija Mendoza, direktorka
slube marketinga. Smatram da e ona biti veoma dobra domaica
zabave, jer je krajnje otvorena, zabavna, srdana i duhovita.
A pritom je lepa, atraktivna i veoma koketna, nadovezala se
Marsela u mislima, preplavljena oseanjem nemoi.
Naravno da ona nije mogla da konkurie lepotici, kakva je Silvija
Mendoza bila. Za nju i Domingosa se odavno prialo da imaju tajnu
vezu, da se povremeno viaju, da su povremeni ljubavnici. Silvija je
namerno, svojim komentarima, podgrevala te prie, dok je Domingos
dentlmenski utao.
Sada su, stvari, konano postale jasne, zakljuila je Marsela
razoarano. Toliko jasne, da joj je Domingos, bez imalo snebivanja,
oduzeo dodeljenu joj ulogu. Od nje se oekivalo da to mirno prihvati, a
ona je imala potrebu da vriti na sav glas.
Sve je ukazivalo na to da se izmeu Domingosa i nje izrodio veliki
jaz, ito onda kada je ona priznala sebi da ga je volela, kada ju je on
otvoreno pozvao da provedu no zajedno.
Marsela je osetila stezanje u grudima, zbog ega joj je dah postao
neravnomeran i plitak. Priinjavalo joj je veliki napor to to ju je
Domingos uporno posmatrao, ne pokazujui nameru da ode.
- Da U si jo neto eleo da mi kae? - upitala ga je, poinjui da
slae papire na svom stolu i pravi se da je zauzeta.
- Ne, nisam - Domingos je kratko odgovorio, ne krijui da je
uvreen. - Vidim da te zadravam. Rei u, jo, da je ova izmena moja
ideja, a ne moga oca. On ti poruuje da slobodno izabere haljinu,
nezavisno od toga to e Silvija biti domaica na zabavi.
- Zahvali se svom ocu, ali za tim nee biti potrebe.

~ 68 ~

500 besplatno

- Kako god eli - Domingos je, glumei ravnodunost, slegao

ramenima i bez pozdrava izaao iz studija.
Ovo je kraj, zakljuila je bolno Marsela, preputajui se suzama.
Kraj nadi, kraj oekivanju, kraj nagovetajima sree. Kraj matanju o
zajednikoj budunosti. Kraj svega...
Sva oblivena suzama, Marsela je dozvolila da je patnja potpuno
ispuni. Nije joj se opirala, nije se pretvarala da je tuga nije lomila i
pekla, da je nije bolela.
Kao nikada pre, osetila se slomljenom. Ona, koja je mislila da
nikada nee patiti zbog ljubavi, jer je bila uverena da je nee ni doiveti.
Ko je, jo, mogao da se pohvali da je toliko voleo, da mu se, po gubitku
te ljubavi, inilo da je izgubio i sve ostalo?
Kada je Monse ula u njen studio, Marsela nije imala u sebi ni
trunicu snage da se pretvara. Tog trenutka je se nimalo nije ticalo ta
bi Monse mogla da pomisli, sva je bila usredsreena samo na svoj bol,
na ogromno aljenje, na razmatranje uinjenih greaka, na oplakivanje
svojih blistavih oseanja, osuenih na to da budu uguena i sputana.
- ta se dogodilo, Marsela, lepotice moja?! - Monse joj je prila i
akama joj obuhvatila lice. - Neobino mi je to te vidim uplakanu.
Verovala sam da si jaka, da ume da se nosi sa svakim problemom. A
vidi nju! ta nije u redu?
- Izgubila sam ga, Monse... - Marsela je to izgovorila kroz jecaj.
- Tano je da ga nikada nisam imala, ali je na trenutke izgledalo kao
da bi mogao da postane moj...
- O kome govori, duice?
- O Domingosu...
- Ali, tako! - Monse je znaajno klimnula glavom i smestila se na
slobodnu stolicu. - Nisam nimalo iznenaena, priznajem. Rekla sam
Hektoru da neto postoji izmeu tebe i Domingosa, neto to moda ni
sami niste videli. Ili jeste?
- Bilo je nekih iskrica, meu nama... Nijednom nismo razgovarah o
tome, ali su stvari bile oigledne. Ih se samo meni tako inilo...
- Ne, i meni se tako inilo! I Hektoru, takoe! Oboje smo zakljuili
da biste, vas dvoje, mogli da postanete idealan par, da ste kao stvoreni
jedno za drugo!

~ 69 ~

500 besplatno

- Ne preterujte, Monse, molim vas! - zatraila je Marsela, briui

suze. - Vi, bar, znate da ja nisam tip devojke, kakve Domingos bira za
svoje partnerke!
- Tano je, nisi - Monse nije elela da joj protivrei. - To znam. Kao
to znam da Domingos ni sa jednom devojkom, koju je birao za
svoju partnerku, nije poeleo da ostvari ozbiljnu vezu. Njegov tip
devojke bi mogao da se opie jednim pridevom: pogrean! Sigurna sam
da te je Domingos upoznao dovoljno, da bi mogao da proceni koliko
vredi, koliko si drugaija, i samim tim bolja za njega!
- Varate se, Monse... Mnogim ljudima nisu bitne vrednosti, kojima
bih ja mogla da se pohvalim, pa ni Domingosu. To mi je potvrdio danas,
na veoma brutalan nain.
S obzirom na to da se Marsela iznova zaplakala, Monse joj je
pruila maramicu, ne pokazujui ni minimum saoseanja. Naprotiv, po
njenom izrazu lica se inilo da je sve u najboljem redu, da nije bilo
mesta ni patnji, ni suzama.
- ta je taj Don uan uradio? - zatraila je da sazna, uverena da je
Marsela nepotrebno plakala, da je nepotrebno oajavala.
- Ve sam vam rekla da mi je Domingosov otac dodelio ulogu
domaice na zabavi, koja bi trebalo da se odri u petak.
- Da?
- E, pa, Domingos mi je oduzeo tu ulogu i dodelio je direktorki
marketinga, koja u svemu odgovara njegovom tipu devojke!
- Bezobraznik jedan... - Monse je vie tepala, nego to je grdila. Pitam se, samo, ta si ti njemu uradila.
- Nita! Odnosno, imala sam jednu scenu sa bivim momkom, ali
to...
- C, c, c... - coktala je Monse, odmahujui glavom. - Domingos ti je,
dakle, vratio istom merom. Video te je sa nekim momkom i odmah
promisao nain da ti njega vidi sa nekom devojkom! To je tako jeftino i
prozirno, a ti plae! Trebalo bi da se raduje! Dobila si dokaz da je
Domingos ljubomoran, da je povreen i osvetniki raspoloen!
Oigledno mu je stalo do tebe!
- Vaa interpretacija tih okolnosti je... Hm, krajnje romantina,
Monse, ali pritom i krajnje nerealna...

~ 70 ~

500 besplatno

Monse se iroko osmehnula i udobnije se smestila na stolici. Priaj mi ta osea prema Domingosu! Ne zaboravi da si me zaduila i
da e sve ono, to mi bude rekla, ostati meu nama!
- Ja... - poela je Marsela, ali je naglo zautala zbog navrelih
oseanja. - Nemam nikakav problem sa tim da vam poverim svoja
oseanja prema Domingosu, Monse... Da mogu, rekla bih itavom svetu
da ga volim...
- Voli ga, znai?! - Monse je oduevljeno zatraila potvrdu.
- Neprekidno mislim o njemu, uivam kada sam sa njim, teko mi je
kada se rastanemo, elim da svaki trenutak provodimo zajedno... To je
ljubav, zar ne?
- O, da! - potvrdila je Monse, sa velikim odobravanjem.
- Volim Domingosove osobine, to to nije umiljen, to je dobar
prijatelj, dobar sin, to ne bei od odgovornosti... A iznad svega, oh
Monse...! - Marsela se setno osmennula. - Domingos me uasno privlai!
Kada smo se ljubili...
- Vas dvoje ste se ljubili?!
- Jesmo. I bilo je divno! Toliko, da ne elim da izlazim iz njegovog
zagrljaja!
- Draga moja... - Monse je poklonila Marseli pogled prepun
blagonaklonosti. - Odavno nisam videla nekoga ko je toliko zaljubljen,
koliko si to ti. Nimalo ne sumnjam da ti Domingos uzvraa oseanja.
Samo nije siguran u tvoja. Zato ti je oduzeo ulogu domaice zabave.
Oigledno je da eli sve od tebe! Sve, a ne scene sa drugim momcima!
- Nimalo nisam sigurna u to, Monse...
- Saekaj i uverie se! Budi strpljiva! A sada idemo da odaberemo
haljinu za zabavu!
- Za zabavu?! - prasnula je Marsela. - Nemam nameru da idem na tu
zabavu!
- Zato?
- Zato to... to e me boleti da vidim Domingosa sa drugom
enom...

~ 71 ~

500 besplatno

- Ta druga ena je samo maska za njegovu ljubomoru. Mora da

ode na tu zabavu, Marsela, lepa nego ikada pre! Ko zna ta bi sve, te
veeri, moglo da se dogodi?!
- Ali ja...
- Posluaj me! Starija sam od tebe! I due poznajem Domingosa!
Nita nije izgubljeno! Naprotiv!
- Ako neto ne volim, to su lane nade... - mrmljala je Marsela,
ustajui sa stolice.
- Sama si, ono to se deava izmeu Domingosa i tebe, proglasila za
la - nadovezala se Monse, uz zavereniko namigivanje. - Uskoro e se
uveriti da si pogreila, a da su moje najave bile osnovane!

~ 72 ~

500 besplatno

XII
Haljina, koju je Monse odabrala za Marselu, bila je leprava, duga i
arena, sasvim u skladu sa njenim godinama, figurom, bojom kose
i novim, modernijim ramom za naoare. Na prvi pogled je delovala
otmeno, zbog duine i visoke kragne, ali je na drugi otkrivala veoma
smeo kroj. Pri hodu se rastvarala u donjem delu, otkrivajui, na
trenutke, Marseline vitke noge. Ona je zbog toga hodala oprezno, ali je,
uprkos tom oprezu, privukla mnoge poglede svojih kolega.
Svi su primetili da je Marsela te veeri izgledala posebno lepo.
Veini je bilo neobino to to se doterala, naizgled diskretno, ali
dovoljno da pridobije mnotvo komplimenata. Ona, koja nikada nije
preterano vodila rauna o svom izgledu, koja nije isticala svoje telesne
adute.
Marsela se nije oseala dobro u provokativnoj haljini, sa minkom,
sa frizurom koja ju je uinila enstvenom i umanjila strogou njenog
lica. A onda je primetila da ju je Domingos zadivljeno posmatrao, da
nije mogao da skloni pogled sa nje. Taj pogled joj je veoma prijao, i
stavljao joj do znanja da ju je smatrao za privlanu i lepu.
eleo ju je, oigledno.
Ali joj, uprkos tome, nije prilazio. I ona je njega izbegavala, ali mu je
uzvraala poglede, ne krijui obilje emocija kojima su joj oi bile
ispunjene.
Marsela se nije stidela svoje ljubavi, niti toga da joj je smetalo to
to se Silvija Mendoza nije odmicala od Domingosa. Pratila ga je u
stopu, prisno ga drei ispod ruke i obraajui mu se na napadan i
koketan nain. Uprkos tome, nije uspela da mu izmami nijedan osmeh,
nijedan gest naklonosti. Izgledalo je da mu je dosaivala, ak.
Ta okolnost je izazvala u Marseli tihu radost. Domingosa je
zanimala ona, a ne Silvija Mendoza, ili neka druga ena. Uporno je
izbegavao da joj se obrati, meutim, bio je povezan sa njom, upuivao
joj je, sa jednog na drugi kraj prostorije, neverbalne poruke koje su joj
veoma imponovale.

~ 73 ~

500 besplatno

Budile su potisnutu nadu u njoj. Navodile su je da poveruje kako

sve, jo uvek, nije izgubljeno.
Moda bi trebalo da mu kaem da sam ve zaboravila Pedra,
razmiljala je Marsela, da ga nikada nisam volela, da scena pred
zgradom nije bila nita drugo do jeftini trik ostavljenog momka. Moda
bi to neto promenilo? Sada, kada je postalo jasno da Domingos nije bio
ravnoduan prema njoj, da je njegov odabir Silvije Mendoze za
domaicu zabave znaio samo gest ljubomore.
Marsela je jedva disala od ushienja, kada je Domingos stao pred
mikrofon i zatraio malo panje. Pitala se da li je samo njoj
izgledao privlanije nego ikada pre, ili su i druge ene bile svesne
njegovog arma, njegove upadljive, nametljive muevnosti.
Navrele su joj suze na oi od naleta ljubavi, od elje da mu prie i
prizna mu da ga voli. Osetila se spremnom da to uini, da prihvati rizik
koji je taj gest sa sobom nosio.
Domingos je pozdravio sve prisutne i poeleo im dobrodolicu, a
Marselu je iznenadilo to to nije posegao za papirom na kome je bio
govor, onaj koga mu je ona napisala i prosledila na mejl.
- Ovo je, svakako, prilika da prokomentariem uspeh ostvaren na
Sajmu mode, potpisane ugovore, ostvarenu zaradu, rasprodate zalihe.
Uostalom, okupili smo se da bismo upravo to proslavili - konstatovao je
Domingos, nimalo se ne drei onoga, to mu je Marsela napisala.
- Svi ste mogli da proitate izvetaje i saberete cifre, tako da
smatram izlinim da vam jo i ja o tome govorim. Iskoristiu to to sada
nismo na radnim mestima da vam kaem kako mi je vanije od zarade
to to ova kompanija funkcionie kao velika porodica. Najzasluniji za
to je, naravno, moj otac, koji se prema zaposlenima ophodi vie
roditeljski, nego direktorski. Niko od vas ga, bar koliko je meni poznato,
nije izneverio ili mu naneo neku tetu, kao izraz potcenjivanja njegovog
autoriteta. Od mene ete, jednoga dana, moi da oekujete isto. Pruau
vam najbolje i traiu najbolje. Uvek ete morati da budete iskreni, da
stanete iza svojih dela ih nedela, da ispoljavate lojalnost, da
opravdavate poverenje. Zahtevau od vas da dajete sve od sebe na
poslu, a jo vie kod svojih kua. Srena porodica je uslov za sreu
pojedinca. Bez podrke i ljubavi najbliih lako se pada u nemoral, lako
se preputa niskim strastima, niskim pobudama. Lako se gubi fokus.

~ 74 ~

500 besplatno

Stalo mi je do toga da svi uvate svoje porodice, da se borite za

dobrobit svakog lana. Ova kompanija e podrati sve one koji
planiraju da se venaju i ostvare potomstvo. elim da, u budunosti,
porodine vrednosti predstavljaju etiketu po kojoj e naa kompanija
biti poznata! Nadam se da ete me podrati u tome, da emo zajedno
nastaviti da niemo uspehe, ne samo kao dobri radnici, ve i kao dobri
ljudi!

Bio je trenutak da prostorijom odjekne aplauz podrke, ali je,

umesto toga, nastao tajac. Svi su bih beskrajno zaueni onim to im je
Domingos poruio u svom nadahnutom govoru, jer ih je iznenadio i
zatekao. Niko nije oekivao od momka sa reputacijom plejboja,
konzumenta alkohola i estog posetioca nonih klubova da promovie
porodine vrednosti, i to na ubedljiv i promiljen nain. Iz glave, bez
itanja sa papira.
Fernando Pasijensa je prvi oduevljeno zapljeskao, a ubrzo su mu
se pridruili i svi ostali. Dok je Domingos sluao ovacije i rukovao se sa
najbliim saradnicima, njegov otac je priao Marseli, koja je jedva
uspevala da obuzdava navalu ljubavi u sebi.
- Reci mi, duo, da li je ovaj momak zaista moj sin? - aljivo ju je
upitao, nepogreivo prepoznavi na njenom licu ono, to je neuspeno
pokuavala da sputa u sebi.
- Jeste - potvrdila je Marsela, ne prestajui da aplaudira. - Ma koliko
se to inilo neverovatnim.
- Znao sam da u, jednoga dana, doiveti ovaj trenutak - Fernando
Pasijensa je sav blistao od oinskog ponosa. - Hvala ti, Marsela!
- Ne vidim ime sam zasluila tu zahvalnost...
- Zato i jesi posebna, jer to ne vidi. Drugi grabe za sebe ak i tue
zasluge, a ti ne ume da prihvati one koje ti objektivno pripadaju.
Uglavnom, ovu promenu kod Domingosa pripisujem tebi, draga moja.

~ 75 ~

500 besplatno

- Preterujete, gospodine Pasijensa. Vi ste decenijama ulagali u

Domingosa, uei ga najpre svojim primerom, a potom i savetima. Ja
sam kratko prisutna u njegovom ivotu i...
- Sve dok se ti nisi pojavila u ivotu mog sina, Marsela, on je bio kao
izgubljen. Jurio je za neim to nije mogao da identifikuje, niti da
dosegne. iveo je bezglavo i besmisleno. Dosta je pio, menjao ene,
izbegavao obaveze. Nije bio srean, to je najgore od svega. Sada je
srean, a uli smo i kako razmilja. Preostalo je, jedino, da vas dvoje
prestanete da se glupirate!
Marsela je blago pocrvenela, iako je znala da je imala punu podrku
Domingosovog oca. - Kako to mislite?
- Samo ljubav moe da promeni oveka, da ga otrezni, da ga
usmeri. Ti voli mog sina, zar ne?
- Da, ali on...
- Evo ga, ide ka nama! - Fernando Pasijensa je saekao da im
Domingos sasvim prie, a onda im je oboma namignuo i povukao se.
Marsela i Domingos su razmenili spontane osmehe, ne skrivajui to
da su izazivah jedno u drugom bujice oseanja.
- Lepo izgleda - prvi se oglasio Domingos, uz prepoznatljivi blesak
divljenja u oima.
- Lep govor - uzvratila mu je Marsela, ije je srce lupalo svom
snagom.
- Nadam se da se ne ljuti to nisam itao onaj, koga si ti napisala?
- A ja se nadam da se ti ne ljuti to sam, one veeri, otila bez
osvrtanja?
Marsela je saekala da sagleda reakciju na Domingosovom licu, da
bi nastavila: - Pedro nije bio dobrodoao, te veeri. Nije imao prava da
doe. Veoma brzo sam ga zamolila da ode. Vie nije prisutan u mom
ivotu. Nikada nije ni bio, na nain, na koji si ti to sada.
Ispunivi se napetou, Domingos je uhvatio Marselu za ruku i
odveo je u udaljeni kraj prostorije.
- ta bi to trebalo da znai? - zatraio je objanjenje, prepun slatkog
iekivanja, ignoriui to to su ih ba svi gledah.

~ 76 ~

500 besplatno

- Sigurno je da zna da si mi veoma drag, Domingos. Ono to ne

zna je da... Da te volim... - meko mu je poverila. - Volim sve kod tebe.
Tvoje osobine, skrivenu oseajnost, tvoje usne, nain na koji hoda,
govori, smeje se... Da mogu, bila bih neprekidno sa tobom. Jedino u
tvom prisustvu imam utisak da sam iva, i da je sve oko mene, i u meni,
upravo onakvo, kakvo bi i trebalo da bude.
Od naleta radosti, Domingosu su ovlaile oi. - Ti... Pa, sve sam ja to
tebi hteo da kaem! Tim redom! Da te volim, da volim da budem sa
tobom, da potujem to to si principijelna i dostojanstvena, da me
provocira kao ena, da imam potrebu da te usreim! I da te ljubim,
iznad svega!
- Onda me poljubi... - zatraila je Marsela neno, nesvesna mnogih
oiju koje su je posmatrale.
Usne su joj postale medene kada ih je Domingos prekrio svojima.
Uprkos naviranju strasti, poljubac im je trajao kratko, jer su bih previe
uzbueni, previe eljni toga da razgovaraju, da otkrivaju jedno
drugom ono to su nosili u sebi.
Kada je prostorijom odjeknuo aplauz podrke, bacili su se jedno
drugom u zagrljaj i vrsto se stegli. Smejali su se, uz razmenu izjava
ljubavi, praeni blagonaklonim pogledima svih prisutnih, i jednog,
prie, koji je bio zamagljen suzama radosnicama, pogledom Fernanda
Pasijense.

KRAJ

~ 77 ~

500 besplatno