Neky

~1~
Bookhunter

Neky

Danijela

NE GOVORI NITA,
SAMO ME LJUBI

~2~
Bookhunter

Neky

1. poglavlje
Bio je to beskrajno dug dan: venanje u maloj kapeli u Donjem
Menhetnu i prijem u vili Odone.
Nino Odone nije mogao doekati da ode kui, gde ga u krevetu
eka... ena. Bar je jutros bila tamo kad je izaao iz stana.
- Mora li da ide, Nino? - bunila se napuenim usnama, savrenim
kao i njeno telo.
Nino je popravio kravatu i bacio pogled na uglancane cipele. Onda
se vratio do kreveta, poljubio ju je u kosu i rekao da zaista mora.
Uostalom, nije se svakoga dana enio njegov brat.
Nije joj rekao o ijem je venanju re, jer da joj je priznao...
Nije mu se dopala misao da prezime Odone izgovori u vezi s bilo
kakvim venanjem.
- Zvau te.
Nino joj je usput dobacio da moe ostati u stanu do njegovog
povratka.
Otpio je gutljaj ampanjca. Nadao se da ga ona nije posluala, jer
nije eleo da ovaj dan okona scenom kakve uglavnom slede na kraju
afere.
Vreme je bilo da poe.
Pogledao je kroz prozor u batu. Grmlje koje je njegova sestra pre
nekoliko godina zasadila bilo je i dalje zeleno, mada je ve pozna jesen,
a zid oko bate dovoljno visok da blokira buku sa ulice.
Moderne prodavnice, skupi restorani, umetnike galerije...
Napredak se video na svakom koraku. Nino je mrzeo to mora sve to da
gleda. Tu je odrastao. Kad je nekome otac na elu kriminalne
organizacije, on mnogo toga brzo naui. Mrzeo je oca to se upustio u
mutne poslove.
Nasuprot tome, njegova veza s majkom i sestrama oduvek je bila
snana. to se tie odnosa prema brai... Nasmeio se.
Svaali su se dok su bili klinci, ali su bili sloni protiv ostale dece. U
tinejderskom uzrastu putevi su im se razili. Kad su se ponovo nali na
okupu, osnovali su svoju firmu kao pandan oevoj.

~3~
Bookhunter

Neky
Njih etvorica bili su dobar tim: Rozario, Dino, Franko i on. Fiziki
su liili jedan na drugog, ali i po karakteru i temperamentu.
Hoe li se to promeniti? Morae, sada kad su se trojica oenila.
Nino je otiao do bara da uzme jo jednu au ampanjca.
Apsolutno je neverovatno da su se njegova braa skrasila. Zaljubili
su se...
- I tebi e se to jednoga dana desiti - rekao je prethodne veeri
Rosario kad su nali na piu.
- Nee, sigurno - odgovorio je odluno. Jednom je to doiveo i nema
anse da dozvoli da se bilo ta slino ponovi.
- O, hoe - tvrdio je i Dino - jednom e te uhvatiti.
- I to kad to najmanje bude oekivao - dodao je Franko. - Naii e
neka ena i ve u sledeem trenutku zarobie tvoje srce.
Svi su se nasmejali, ali Nino je znao da nee dopustiti da jo jednom
proe kroz sve to.
Naravno, mogue je da njegova braa izmiljaju govorei o
statistici, koja potvruje da se tri od etiri braka razvedu. A njihove
ene su sve prijatne i pune ljubav. Ali to se nekako podrazumeva...
Zato se onda eniti?
Nino je znao odgovor: ovek eli da ostavi neto trajno za sobom,
eli da njegova deca nose njegovi prezime. I on e se jednoga dana
oeniti, ali nee dozvoliti da ga neka ena pogreno shvati i pomisli da
je on voli.
Padala je no. Najavili su kiu i inilo se da su jednom, za promenu,
bili u pravu. Nino je izaao na terasu.
Kad bude spreman za enidbu, pristupie tome logino. Potrebna
mu je ena koja e se bez pogovora prilagoditi njegovom nainu ivota,
koja nema nikakve prohteve, koja ne oekuje nita osim da joj on prui
lep ivot i da je potuje. I od nje e zauzvrat zahtevati samo potovanje.
Logika je vana, bez obzira da li je re o poslu ili o venanju. Pa ne
vodi se emocijama kad kupuje banku ili akcije! Zato bi prilikom izbora
supruge bilo drugaije?
Greka je prepustiti se emocijama.
Jednom je zamalo pogreio, ali o tome nikome nije priao, ak ni
svojoj brai. To mu se tada inilo ba posebnim.

~4~
Bookhunter

Neky
Ali postojale su stvari koje mukarac treba da zadri za sebe. Na
primer, da je bio iskorien.
Prole su etiri godine od tada. Na slubenom putu u Sijetl upoznao
je zabavnu, inteligentnu i lepu enu. Poticala je iz porodice bliske
plemstvu, ali je sopstvenim trudom postala finansijska direktorka
privatne banke, radi ije je kupovine Nino tamo otiao.
Prve veeri zavrili su u krevetu, a on je poeleo da je zadri. Ubrzo
je sve prelo u naviku: za vikend je on putovao u Sijetl ili je ona dolazila
u Njujork. Tvrdila je da joj uasno nedostaje kad nisu zajedno, a on joj je
priznao da osea isto.
Bio je na dobrom putu da se zaljubi.
Posle mesec dana odluio je da joj ispria o svom ocu. Ranije mu se
to nije inilo vanim, ene bi ili saznale da je njegov otac mafija ili ne
bi. Uostalom, koga briga za to? Meutim, ovoga puta bilo je drugaije,
jer je ovo bila prava veza.
Saoptio joj je to dok su leali u krevetu.
- Moj otac je Kristofer Odone - poto nije reagovala, ispriao joj je i
ostatak: da je on ef njujorke mafije, kriminalac velikog kalobra.
- O - rekla je zavodljivo se smeei - znala sam to. Da budem
iskrena... mislim da je to uzbudljivo.
Ovakvo priznanje bilo je znak za uzbunu, ali tada nije razmiljao
glavom i nije dobro shvatio.
Pred njima je bio dug vikend. Pitao ju je da li je raspoloena da
budu zajedno. Bilo joj je ao, ali morala je da odbije, jer joj se baka
razbolela, pa je htela da bude uz nju.
Ninu je bilo drago to je ona tako brina.
A onda mu je u petak palo na pamet da poe za njom, da upozna
njenu baku i da joj kae koliko mu njena unuka znai.
Odluio je da je iznenadi. Otputovao je privatnim avionom u Sijetl,
iznajmio je automobil i upotrebio klju, koji mu je dala, da ue.
Doekao ga je hladan tu.
Njegova draga bila je u krevetu s direktorom banke i smejala se
Ninu Odoneu, koji e sigurno dati dobru ponudu za banku, mnogo bolju
od stvarne vrednosti.
- Jedan Odone i ti, draga - nasmejao se ovek. - To je klasika.
Princeza i seljak...

~5~
Bookhunter

Neky
aa sa ampanjcem eksplodirala je u Ninovoj ruci, penuava
tenost razlila se po njegovom odelu, a crvena mrlja obojila mu je prst.
Izvadio je maramicu i obrisao krv.
- Hej - uo je glas iza sebe. - Ipak taj ampanjac nije lo.
Bio je to Rozario, koji je nosio konzerve "hajnekena" u ruci. Nino je
prihvatio ponueno pivo.
- Spasao si me. Otkud ti ovo?
- Ne pitaj, jer u morati da slaem - Rozario se namrtio. - ta se
deava?
Nino je slegnuo ramenima.
- Izgleda da nisam svestan svoje snage. Ne brini, pokupiu staklo.
- Ne brini, pre nego to se okrene, neko e se pojaviti... - mlada
ena s metlom i lopaticom u rukama prila je da pokupi krhotine.
- Vidi?
Nino se zahvalno osmehnuo eni i saekao je da ona ode, pa je
nazdravio bratu konzervom piva. Zvonica & neky.
- Za mala uda i brau koja se uvek pojave u pravom trenutku nazdravio je.
- Mislio sam da ti je potrebno kad sam video izraz tvog lica.
- Kakav? Ja... mora da sam mislio na ugovor sa vajcarcima.
- Zaboravi bar danas posao - Dino im se pridruio. - Danas slavimo.
Glorija kae da te mala iz ketering-servisa posmatra sve vreme.
- Naravno - odgovorio je, jer je znao da se to od njega oekuje.
Priali su jo neko vreme, a onda su se mladenci oprostili s
gostima.
Najzad je mogao da nestane. Usledili su uobiajeni poljupci,
zagrljaji, obeanje majci da e doi na ruak. Oca nije bilo na vidiku. Tim
bolje, pomislio je i krenuo prema izlazu. Osim dovienja" nije imao ta
drugo da kae ocu.
- Nino...
Ve je bio pred vratima i samo je uzdahnuo. - Oe.
- Moramo da razgovaramo.
- Imam sastanak. Ti i ja nemamo o emu da razgovaramo.
- Naprotiv. Osim toga, mislim da moe da mi posveti nekoliko
minuta. I tvoja braa su mi uinila tu uslugu.

~6~
Bookhunter

Neky
Otac je bio u pravu. Sa ostalim sinovima ve je obavio taj famozni
razgovor. Nino je znao ta ga oekuje: kombinacija sefa, pretinci, imena
advokata i knjigovoa i drugi detalji, koje bi sinovi, po oevom
miljenju, posle njegove smrti morali da znaju. Pritom nijedan od njih
nije nameravao da uzme ni cent od oevog novca.
- Pa dobro, pet minuta, ne vise - Nino je poao u radnu sobu.
- Bolje da ima neto pametno da mi kae.
Otac se nasmeio.
- Verujem da je tako.
Deset minuta kasnije Nino je zabezeknuto zurio u svog oca.
- Da vidim da li sam dobro razumeo... Hoe da uloi novac u
nekakav vinograd?
- Tano - otac je klimnuo glavom.
- U vinograd Agostini u Firenci... u Italiji.
- U Toskani, Nino. Toskana je provincija, a Firenca je grad u njoj.
- Potedi me lekcija iz geografije. Znai, uloie u vinograd.
- Jo im nisam konano odgovorio, ali se nadam da u investirati u
vojvodino imanje.
- Vojvoda? Zvui kao naslov loeg pozorinog komada: Vojvoda i
don, farsa u dva ina.
- Drago mi je to te ovo zabavlja - prokomentarisao je otac.
- Da li si mu dao ponudu, koju ne moe odbiti?
Donovo lice se uozbiljilo.
- Pripazi na ton kojim mi se obraa!
- Inae? - Nino se naslonio na sto i nagnuo prema ocu. - Odavno te
se ne plaim... zapravo, od trenutka kad sam otkrio ko si.
- Ne ukazuje mi potovanje.
- Nita ti ne dugujem. Ako oekuje potovanje od mene...
- Gubimo vreme. Hou tvoj struni savet.
Nino je prekrstio ruke na grudima.
- A to znai?
- Hou da znam pravu vrednost tog vinograda pre nego to dam
konanu ponudu. Ti treba da uradi procenu.
Nino je odmahnuo glavom.

~7~
Bookhunter

Neky
- Ja procenjujem banke, ne vinograde.
- Ti procenjuje imovinu u firmi, koju ste ti i braa osnovali.
- Nadam se da shvata razliku izmeu tvojih i nae firme.
- Ja sam biznismen, a ti si ekspert za finansije. Vojvoda nudi
desetoprocentni udeo za pet miliona evra. Hou da znam treba li da za
tu svotu dobijem vie. Ili u izgubiti sve, jer je ta firma moda u
problemima? Poslao mi je cifre i elim da ujem tvoje miljenje.
- Poalji tamo svog knjigovou - odgovorio je Nino. - Nekoga od
onih koji ti vodi duple knjige.
- Moram da saznam za ta mu treba moj novac. Tvrdi da eli da
gradi, ali da li je to tano? Imanje je ve petsto godina u porodici i sad
odjednom trai investitore u inostranstvu? Trebaju mi odgovori i
najbolje da ih pribavi neko ko je moja krv i meso.
- Malo je kasno sa uradim to za svog tatu, zar ne?
- To e uiniti za svoju majku, ne za mene.
Nino je prasnuo u smeh.
- Svaka ast! Ba bi mama investirala u vinograd! - onda se
uozbiljio. - Ako je to sve...
- Postoji poneto o tvojoj mami i meni to ne zna.
- Tano. Ne znam zato se uopte udala za tebe?
- Iz istog razloga iz koga sam se ja njome oenio: iz ljubavi. Ona i
ja... mi smo pobegli. Bila je verena s najbogatijim ovekom u selu.
Nino je razrogaio oi.
- Taj ovek je otac Rozariove ene. Tvoj brat je to saznao i zadrao
je tu informaciju za sebe kako i prilii. Tvoja majka i ja pobegli smo u
Toskanu.
- Zato u Toskanu? Ako ste oboje sa Sicilije...
- Toskana je predivna, nije krevita kao Sicilija. Ljudi kau da je
Toskana srce nae kulture... a to je zapravo bio san tvoje majke.
- Zato ste se onda iselili u Ameriku? - u Ninu se probudila
radoznalost.
Na oevom licu zaigrao je mii.
- eleo sam samo jedno, a to sam kao deak nauio na Siciliji: da
tvojoj majci pruim vie od ivota u siromatvu.
- Kako se usuuje da moju majku okrivi za ono to si ti uinio?

~8~
Bookhunter

Neky
- Uradio sam ta sam uradio - odgovorio je otac.
- To je bila moja odluka i ne nameravam da se zbog nje izvinjavam.
Ali kad bih tvojoj majci poklonio deli Toskane... To je jedino za ta me
je u ivotu molila.
- Dirljiva pria.
Ali da li je istinita? Otac ga koristi... pa ta? Dva dana bie dovoljna
da to obavi, a toliko e moi da odvoji.
- Dobro, dva dana u Toskani - uzdahnuo je. - Onda se vraam.
Otac mu je pruio koverat.
- Ovde je sve to ti treba. Hvala.
- Ne zahvaljuj meni nego svojoj eni.
- Dva dana, Antonela - obratio se vojvoda Agostini svojoj kerki. Ne traim vie.
Antonela Agostini prela je pogledom preko vinograda obasjanih
meseinom. Posle berbe izgledali su beivotno.
- Rekla sam ti ve, tata, imam posla u Rimu.
- Posao - podrugljivo je ponovio vojvoda. - Tako naziva izlaske
meu det-set?
Antonela je pogledala oca u oi. Stajali su na verandi porodine vile
stare nekoliko vekova.
- Radim za PR firmu - odgovorila je. - Retko izlazim i brinem o
klijentima.
- Zato ti ne bi bio problem da u ovom sluaju zastupa interese
svog oca.
- Nemam vremena.
- Moda ne eli da bude dobra kerka.
Mogla je nabrojati mnogo argumenata, ali bilo je prekasno.
Odluila je da se ne uputa u to.
- Nisi smeo da pristane na posetu tog Amerikanca ako si znao da
tada nee biti tu.
- Objasnio sam ti. Neto mi je iskrsnulo i bilo bi neutivo da
gospodinu Odoneu otkaem posetu.
- Hoe da kae da bi bilo opasno razoarati tog gangstera?
- On je biznismen. Zar veruje traevima?

~9~
Bookhunter

Neky
- Tvoji saradnici mogu se za sve pobrinuti. Knjigovoe,
sekretarica...
- A parti? Zar da neko od osoblja bude domain?
- Godinama to nisam radila. Neka tvoja ljubavnica to obavi,
uostalom radila je to u vie navrata.
- Gospodin Odone poreklom je odavde.
- On je sa Sicilije!
- A Sicilijancima je tradicija vana. Kad bi ga moja ljubavnica
primila, moda bi se uvredio. A zna u kakvom je stanju tvoja majka.
Antonela ga je gledala ne shvatajui o emu govori.
- Moja je majka u sanatorijumu.
- Tano. U vrlo skupom sanatorijumu.
Osetila je jezu.
- ta time hoe da kae? Vojvoda je uzdah nuo.
- Bez dodatnog kapitala, plaim se da u morati da donesem teku
odluku... u vezi s tvojom majkom i sanatorij umom.
Antonelino srce poskoilo je otkucaj.
- Nema mnogo izbora: ili e biti u sanatorijumu ili u optoj bolnici.
- Kao to i sama kae: ili - ili. Znala je da je ozbiljan, uostalom, njen
otac nema srca.
- Vidim da me osuuje, ali neu lako odustati od onoga to je
vekovima u naoj porodici.
- Trebalo je o tome da misli pre nego to si firmu doveo na ivicu
bankrota.
Vojvoda je odmahnuo rukom.
- Hoe li uiniti ono to te molim?
- Dva dana. Vie ne mogu da odvojim.
- Hvala, draga moja.
- Ucenjivai se ne zahvaljuju, tata.

~ 10 ~
Bookhunter

Neky

2. poglavlje
Umesto ene, Nina je doekala poruka: Pozovi me.
Uzdahnuo je. Pozvae je, ali tek kad se vrati s putovanja.
Poziv, buket cvea, dovienja.
Vreme je da se ovo okona.
Skinuo je smoking, obukao trenerku i uao u kuhinju koju je jedva
koristio. Dok je pripremao kafu, razmiljao je o razgovoru sa ocem, koji
ga je uhvatio na prepad. Ta pria o mami... ak i ako je istinita, zato je
otac ekao etrdeset godina da joj pokloni "deli" toskanske zemlje?
Ipak, dao je re.
Nasuo je punu olju kafe i posegnuo za dokumentima iz koverte.
Sutra treba da se sastane s vojvodom.
- Bilo bi bolje da si me ranije obavestio, oe - mrmljao je. A opet...
to pre to obavi, to bolje.
Uzeo je telefon u ruke. Njihovim privatnim avionom otputovali su
mladenci, ali to nije bio problem, jer je firma saraivala s jednom
putnikom agencijom, a Nino je poznavao vlasnika.
Iznenadio se kad je saznao da nema direktnih letova za Firencu.
Morae da presedne u Rimu, a to znai da e mu trebati vie vremena.
Ipak, dva dana moraju biti dovoljna. Rezervisao je kartu i apartman u
hotelu.
Udubio se u papire o vinogradu. Nije saznao mnogo vie od onog
to je ve znao. Vekovima zemlja i vinograd pripadaju porodici
Agostini. Vojvoda je preuzeo imanje od svog oca, a potom e pripasti
njegovoj kerki iako ona ne deluje ba zainteresovano.
Antonela je parti-devojka. Dodue, sebe naziva PR agentom, ali
najvie vremena provodi u Rimu, s ljudima koji su previe bogati da bi
brinuli o svom duhovnom ivotu. Poznavao je takve ljude, razmaene
egoiste. Njujork ih je pun.
Vrlo vano, razgovarae s njenim ocem.
Tu je bilo i pismo s plemikim grbom. Treba da javi vojvodinoj
sekretarici vreme svog dolaska. Doekae ga na aerodromu i bie gost u
vili Agostini, u okolini Firence.

~ 11 ~
Bookhunter

Neky
Nino je obavio razgovor. Poto je u Italiji odavno no, ostavio je
poruku potvrdivi svoj dolazak, ali je odbio da se smesti u vili.
U pono je imao mnogo pitanja, a malo odgovora. Mogao je samo
da se nada da e vojvoda odgovoriti na njih.
Vojvoda... Sve mu je to zvualo kao loa ala.
Antonela je nervozno etala po aerodromskom holu. Mora da je
ovo ala, pomislila je.
Gangster Odone ostavio je poruku usred noi. Zar nije uo za
vremensku razliku?
Koeficijent inteligencije sigurno mu nije visok. Poruka je bila na
loem italijanskom, zapravo, na loem sicilijanskom. Akcenat nie klase.
Ipak, glas mu je zanimljiv, morala je to da prizna: dubok, taman,
pomalo hrapav. I previe mladalaki za jednog starca.
Moglo se desiti da ne uje poruku. Nije naveo ni vreme ni aviokompaniju, samo je potvrdio dolazak. I pomenuo je rezervaciju hotela.
Proverila je letove iz Pariza i Londona, ostao je samo jo jedan iz
Rima.
Satima ve bila je na aerodromu. Izgubila je itav dan! Opsovala je,
a jedna asna sestra okirano ju je pogledala u prolazu.
- Da ste na mom mestu, i vi biste psovali - promrmljala je
pomislivi da gubi razum.
Konano je sleteo avion iz Rima, mora da je on na ovom letu. Pet
minuta za iskrcavanje, deset za prtljag, jo deset za carinsku kontrolu...
Noge su je bolele. Obula je Diorove izme s visokim potpeticama,
na sebi je imala Armanijev kostim boje slonovae. Paljivo je birala
odeu, ali ne zato da bi na gosta ostavila utisak, nego da podseti gosta
na to ko je ona, a ko je on.
Zar e taj gangster kupiti Agostinijeve vinograde? Ona e odrediti
pravila, jer joj je ovo otac nametnuo. Da ju je ita pitao, taj ameriki
bandit ne bi se iskrcao na toskansko tlo.
Konano je ugledala prve putnike iz aviona: trojicu svetenika,
enu srednjih godina, tinejdere s ruksacima na leima, majku s bebom
u naruju, starijeg gospodina sa tapom, mladi par koji se drao za
ruke... i jednog privlanog mukarca, visokog, tamnokosog, u savreno
skrojenom odelu. Bio je smrknut i Antonela se instinktivno povukla za
korak ulevo.

~ 12 ~
Bookhunter

Neky
Greka, jer je i on zakoraio u istom smeru. Sudarili su se, osetila je
neto poput udara struje.
Pogledao ju je, mora da je osetio isto. Lice mu je bilo muevno i
lepo.
- Izvinite.
Antonela je zatreptala. Zapravo, uopte nije nameravao da se
izvini, naprotiv, njegov je pogled govorio: zato mi se ne sklonite s
puta?
Hladno mu je odgovorila:
- Oproteno vam je.
- armantno - promrmljao je i pourio dalje.
Bezobranik! Govorio je engleski i ona mu je refleksno tako
odgovorila. Oigledno je Amerikanac.
Trenutak! Zar nije taj glas ve ula? Dubok, taman, pomalo hrapav...
Putnici su urili pokraj nje i nije ugledala nijednog korpulentnog,
niskog oveka u tamnom kaputu i sa eirom na glavi, kako je zamislila
pridolicu.
Antonela se okrenula prema izlazu. Neka se njen otac brine o svom
gostu, njoj je svega bilo preko glave.
Kad je prila svom crnom "mercedesu", ugledala je iza brisaa dve
kazne. Bacila ih je na suvozaevo sedite i startovala motor. U Italiji se
saobraajna pravila ne potuju preterano. Vozila je polako, onda je dala
gas...
... zaula je zvuk stakla koje se lomi...
... i prepoznala zadnji far "ferarija" ispred sebe.
Vrata su se otvorila, ovek je izaao, pogledao u far, pa u nju...
Boe! Ba on! Amerikanac. I nije vie bio samo smrknut, oi su mu
iskrile od besa. Duboko je udahnula, nasmeila se, pa je i ona izala iz
automobila.
- ao mi je - rekla je. - Nisam vas videla.
- Niste me videli? Zar vozim automobil-igraku? - besneo je. Nemate ta da kaete?
Ponaao se kao da je ona kriva, a to nije tano! Parkirao je tamo
gde je to zabranjeno.
- Prvo pokuavate da me sruite u guvi - nastavio je - a sad hoete
i da me pregazite?

~ 13 ~
Bookhunter

Neky
Toliko o ljubaznosti. Antonela je ratoborno podigla bradu.
- Ne svia mi se vae ponaanje.
- Vama se na svia moje ponaanje? - nasmejao se.
- Ovaj razgovor nema smisla. Predlaem da razmenimo polise
osiguranja. Oboje smo nepovreeni, a va je automobil ogreban. I
bezobrazni ste.
- Znai, ja sam bezobrazan, ali vi mi velikoduno opratate?
besno ju je odmeravao.
- Kakva je ovo zemlja? Nema direktnih letova iz Njujorka, etrdeset
minuta zadravanja u Rimu pretvorilo se u tri sata, jer je neki
mehaniar - idiot neto zabrljao, a kad sam pokuao da iznajmim
privatni avion, morao sam...
Priao je i dalje, ali ona ga vie nije ula, jer je sklapala kockice u
glavi: Njujork, Rim, kanjenje...
- Govorite li italijanski? - upitala je.
Uutao je pogledavi je kao da je poludela.
- Molim? Ne, ne govorim italijanski, tek poneku re.
- Recite neto. Na italijanskom.
I dalje ju je gledao, onda je pomislio da ne treba izazivati ludake, pa
je izgovorio dve-tri rei.
Antoneli je zastao dah jer je ula sicilijanski dijalekat.
- Da li ste vi Kristofer Odone? -proaputala je.
- Ne - odgovorio je.
- Jeste li sigurni? - nasmejao se i ona je pocrvenela. - Ja mislim da
jeste. Ako je to tano, zbog vas sam izgubila celi dan.
- A to znai?
- To znai da vas satima ovde ekam.
- Neu vam poverovati ako budete tvrdili da ste vojvoda Agostini.
- Ja sam njegova kerka Antonela. A vi ste oigledno taj, za koga
tvrdite da niste.
- Pitali ste da li sam Kristofer Odone. Nisam, ja sam Nino Odone.
Kristofer je moj otac.
- Va otac? Nemogue. Nisam znala za promenu plana.
- Onda smo kvit - odgovorio je hladno - jer ni ja to nisam znao. Po
planu, trebalo je da va otac doe po mene... da sam pristao, a nisam.

~ 14 ~
Bookhunter

Neky
- Pojma nemam o emu priate.
- Onda nas je dvoje. Ni ja vas nita ne razumem.
- Gde ste bili sve vreme dok sam vas ovde ekala?
- U VIP prostoriji Alitalije u Rimu - odgovorio je.
Nino je odmeravao Antonelu poev od frizure preko kostima do
izama s visokim potpeticama. Pocrvenela je.
- Ja sam...
- ekali ste mog oca, toliko sam shvatio. Ono to ne razumem
jeste... gde su va otac i voza?
- Znai, priznajete da ste znali da e vas neko doekati. Zato niste
javili kad stiete?
- Izvinite to sve ne tee po protokolu, princezo. Ali nisam eleo da
me neko pokupi i odvede u vilu govorei mi koliki sam srenik zato to
smem da investiram u vinograd, koji je verovatno prava katastrofa.
- Mislila sam da je va otac gangster, taj koji namerava da investira.
To to se usuujete da imanje nazovete katastrofalnim...
Ostala je bez daha kad joj je priao na korak. Morala je da zabaci
glavu da bi ga gledala u oi.
- Tu sam po nalogu svog oca - rekao je opasno tiho.
- A vama, princezo, savetujem da birate rei. Ako uvredite jednog
Odonea, uvredili ste ih sve.
- Va otac je ono to jeste. Ne oekujte od mene da ulepavam
stvari.
U njenim oima video je prkos, obrazi su joj goreli. Sva je bila
sluena, a ipak ga je oarala. Tek je sad to shvatio. Pogled njenih oiju
govorio je da nije vredan ak ni njenog prezira.
Ubacila ga je u isti ko s njegovim ocem. On nije takav, ali neto ga
je spreilo da joj to kae. Ona je aristokratkinja dok njegov otac potie
iz zemljoradnike porodice. Nino je jednom davno proeljao
porodinu istoriju.
- Va je otac takoe ono to jeste - rekao je. - Ili ete radije
zaboraviti da je bogatstvo stekao na tuem znoju?
- Potedite me lekcija iz socijalne ekonomije. Uostalom, vremena su
se promenila.
- Svakako. Va otac i vi sad morate da prosite od mene, jednog
Odonea.

~ 15 ~
Bookhunter

Neky
Antonela se ukoila.
- Agostinijevi ne prose. Zaboravljate da smo se obratili vaem ocu,
ne vama.
Bila je u pravu. On treba samo da podnese izvetaj ocu.
- Uutkala sam vas, gospodine?
Vekovna arogancija krila se u njenom osmehu, govorila je o razlici
izmeu obinih graana i plemstva. Ninu se zgrio eludac, ali je i on
uspeo da se nasmei. Htela je da se odmakne za korak od njega, ali
uhvatio ju je za zglob ake privukavi je sebi.
- Jo jedna promena plana, princezo.
- Pustite me.
Uinio je to, ali samo zato da bi ruku spustio na njen vrat.
- Ja sam potencijalni investitor, a ne moj otac - iznenaeno ga je
pogledala tim lepim ljubiastim oima. - Verujte mi, princezo, ja sam
jedini Odone s kojim ete imati posla.
Antonela je odmahnula glavom.
- Ne - rekla je i on ju je uutkao na jedini mogui nain na koji
mukarac moe da uutka enu: poljubio ju je.

~ 16 ~
Bookhunter

Neky

3. poglavlje
Antonela je bila previe iznenaena da bi mogla da reaguje.
Tek kad je postala svesna onog to se dogaa, poela je rukama da
ga gura od sebe pokuavajui da okrene glavu.
To je bila greka. Rukama ju je obuhvatio preko lea i pritisnuo jo
jae uza se.
Zar je poludeo? Ljubio ju je kao pomaman, a prvi put su se sreli pre
nekoliko minuta osetivi prezir jedno prema drugom.
Antonela je ponovo pokuala da se oslobodi iz njegovog naruja.
Jo jedna greka, ak gora od prethodne. Osetila je koliko je uzbuen.
Srce joj je snano tuklo u grudima, poela je da drhti. Odjednom joj se
zavrtelo u glavi i uinilo joj se da gubi tlo pod nogama.
Ruke je nisu sluale. Milovala je njegova ramena, prste je zavukla u
njegovu kosu, a njene usne sasvim su mu se prepustile...
Nino se u trenu osvestio i odgurnuo ju je od sebe. Zurila je u njega.
Crte lica postale su mu grube, a oi su se suzile. Na licu mu je poigravao
mii.
Antonela je poelela da ga oamari i da pobegne odatle.
Meutim, nije uinila ni jedno ni drugo. Kao tinejderka nauila je
da ne sme pokazati strah pred napadaem. Bilo joj je dvanaest godina
kad je, etajui toskanskim umama, naletela na divljeg vepra. Mogao je
da je usmrti. Uprkos strahu, ostala je nepomina gledajui ogromnu
ivotinju pravo u oi. U jednom trenutku stvorenje se okrenulo i
povuklo u umu.
I sad je prisilila sebe da se ne pomeri. Ne samo ivotinje, i ljudi su
raunali na strah u elji da pobede. Zato ju je Nino Odone poljubio i zato
ona nee pobei.
Nadlanicom je obrisala usne.
- Ako je ovo trebalo da ostavi utisak, bojim se da je izazvalo
suprotan efekat.
Na njegovim usnama pojavio se nagovetaj osmeha.
- Zaista?
Antonela je odluila da ignorie sagovornikovu ironiju.

~ 17 ~
Bookhunter

Neky
- Upozoravam vas, gospodine. Ako vam ovako neto jo jednom
padne na pamet...
- Potedite me pretnji, jer niste u situcaiji da pretite.
Boe, ovaj ovek je grozan!
- Pravi ste varvarin - rekla je.
- Mislite? Hajde, mala, slobodno iznesite svoje miljene. Ali ne
zaboravite da je novac u mojim rukama, to znai da bi trebalo da
pronaemo zajedniki jezik.
Antonela ga je gledala u oi.
- Ne treba nam zajedniki jezik. Evo jo jedne promene plana:
vinogradima Agostini nisu potrebne investicije. Uzalud ste prevalili
toliki put.
Vojvotkinja je stajala uspravno pred Ninom. On joj se ne svia i to
je u redu. Ni njegovo miljenje o njoj nije bolje. Dakle, to je jasno. Samo
se postavlja pitanje zato ju je poljubio?
Da bi joj pokazao gde joj je mesto?
Ne. Nikad se nije tako ponaao prema enama. Seks nikada nije
koristio kao oruje, od ena je uzimao samo ono to su mu dobrovoljno
davale.
Osim toga... ako je zaista nameravao neto da joj dokae, izabrao je
pogrean nain, jer ona nije bila ni zbunjena ni potresena, nego hladna i
gorda. Mora da je umislio da mu je uzvratila poljubac.
- Vratite se kui, gospodine Odone. Nema ovde niega za vas poruka je bila jasna. - Naravno, mi emo pokriti vae trokove.
Mi - kraljevski upotrebljena mnoina. Princeza, koja se obraa
podanicima. Prekrtenih ruku, naslonio se na ferari i prasnuo je u
smeh. Takvog smeha plaili su se njegovi protivnici.
- Velikoduna ponuda - rekao je. - I ja mislim. Pokriemo i trokove
popravke automobila.
- Zajedno s listom mojih trokova?
- Kako hoete. A sad, gospodine... Nino ju je odmeravao od glave do
pete. Bila je raupana, kao da je upravo ustala iz kreveta. Iz mog
kreveta, pomislio je, besan na sebe zbog reakcije sopstvenog tela. Kako
bi bilo da ovu arogantnu vojvotkinju pretvori u vatrenu ljubavnicu?

~ 18 ~
Bookhunter

Neky
Sabrao se. Antonela Agostini jeste lepa, kao to su lepe statue, ali
na njoj nije bilo nieg toplog niti nenog. Nije ak ni izazovna. To to ju
je poljubio sve vie ga je ljutilo i bes je sad usmerio na nju.
- U pravu ste, bilo je ovo dugo putovanje. Osam sati leta iz Njujorka,
tri beskorisna sata u Rimu...
- elite da vam se to odmah nadoknadi - video je da pretura po
svojoj tani i konano je izvukla ekovnu knjiicu. - Recite cifru.
Gotovo je prestala da die kad ju je uhvatio za zglob ake.
- Uvek ste tako samouvereni, princezo?
Sevnula je oima.
- Pustite me, gospodine Odone! Nasmeio se.
- Prozreo sam vas.
- O emu priate?
- Sluajte! Kao to sam rekao, imao sam mnogo vremena na putu
ovamo i iskoristio sam ga da detaljno iitam dokumenta o vaem
dragocenom vinogradu. Ipak, nedostaju neke informacije.
- Ne znam koja ste dokumenta dobili niti me to zanima. Vi ste...
- Otputen? Va vinograd samo to nije propao.
- To nije va problem.
- etiri godine zaredom loeg vremena unitile su okote. Va otac
je zasadio novu vinovu lozu, koja ne raa. Osim toga, loi marketinki
potezi doprineli su propadanju. Ne znam mnogo o vinogradima...
- Lepo je to to priznajete.
- ...ali jedan sam od najboljih kad je o investicijama re. Informacije
koje sam dobio od vaeg oca isto su toliko vane kao i one koje nije
naveo.
- Jo uvek ne znam o emu govorite.
Nino je osetio da ona lae.
- Mislim da znate. Va otac je iz firme uzeo mnogo vie gotovine
nego to je uloio. Za ta mu je to trebalo? Za konjike trke? Kockanje?
ene?
Antonela je pokuala da se oslobodi njegovog stiska.
- Ovaj razgovor je zavren!
- Bez finansijske pomoi, a oboje znamo da je potrebno vie od pet
miliona, vaa porodina firma otii e na dobo.

~ 19 ~
Bookhunter

Neky
- Naao se neko ko e priati o porodinoj firmi.
Tue! Mada je pogreila, Nino nije hteo da se pravda. Mislila je da je
on na visokom poloaju u mafiji? Neka tako i ostane.
- injenica je da vam treba moj novac inae e vekovna tradicija
otii u istoriju.
- Mislite da me je briga?
- Dovoljno, jer ste danas doli na aerodrom po pripadnika
graanskog stalea.
- Greite, gospodine Odone. Ovde sam zato...
Zato to ju je neko poslao da bude odbor za doek, Ona je Agostini,
neiskusna u ophoenju sa seljacima, ali nema ovlaenje da otpusti
seljaka. Ona je samo voza gostu iz Amerike.
- ta je bilo? - upitao je. - Da li vam je neto palo na pamet? izvukao je mobilni. - Pitajte oca treba li odmah da se vratim kui.
Antonela je pogledala u aparat u njegovoj ruci, pa je podigla pogled
do njegovog lica. Pokvarenjak! Tano je znao da neu pozvati oca iako
pojma nema zato. Mama, kako da ne mislim na tebe?
Dakle, zakljuila je pakt s avolom. Ako je elela da obezbedi majci
smetaj u elitnom sanatorijumu, ne sme oterati Nina Odonea. Mora s
njim da izae na kraj... iako je grozan. Njegov mao nastup, odvratno
zanimanje - ako se to uopte naziva zanimanjem - a onda i onaj
poljubac...
On je njen problem, a ona zna kako da se izbori s tim. Njen otac je,
dodue, verovao da je posao PR-a ispijanje ampanjca s ljudima punim
sebe, koji imaju previe novca, ali Antonela je uloila mnogo truda da
naui kako da se ponaa s ljudima koje njena firma zastupa. Titula
vojvotkinje donekle joj je pomogla. Ostalo je bio teaki rad.
U njen posao spadalo je i to da sprei visokopozicionirane ljude da
u javnosti naprave budalu od sebe, kao i da poisti za njima. Neki
klijenti bili su zaista fini i talentovani, drugi nisu. Bilo je i nekolicina
njih koji su umiljali da ih novac, slava i izgled ine bogovima.
Nije bilo sumnje u koju kategoriju Nino Odone spada, a ipak je
izuzetan primer muevnosti. U svom poslu Antonela je upoznala mnoge
atraktivne mukarce, ali ovaj nije bio neodovljiv samo zbog odela
skrojenog po meri i savrene frizure, ve zbog sebe. Sve je na njemu
seksi: miiavo telo, markantno lice, savren oblik usana.

~ 20 ~
Bookhunter

Neky
- Samo me vi odmeravajte, princezo. Kasnije mi javite da li vam se
dopada ono to vidite.
Antonela ga je pogledala u oi. Njegov ton bio je poniavajui, kao i
vatra u tim tamnim oima. Osetila je da joj obrazi gore.
okiralo ju je to to joj je on toliko privlaan, jer na izgled nikada
nije polagala.
- Upravo sam razmiljala o tome - brzo se sabrala, emu ju je
nauio odnos sa ocem - da ne izgledate kao necivilizovani varvarin,
gospodine Odone. Ali to je samo dokaz da izgled moe da prevari.
Slegnuo je ramenima.
- Ono sam to vidite, princezo. Zbunjujui odgovor, ali onda joj je
postalo jasno: on je sin velikog mafijaa, kakve cene na Siciliji, ali ih u
ostatku Italije preziru.
A ona e morati da brine o njemu. Dakle... Ujutro e obii vinograde
i firmu, uvee e biti posluena oficijelna veera, a sledeeg dana on e
nestati zauvek.
Izdrae toliko.
A plan njenog oca da Odonea smesti u vilu... nema anse! On joj je
to olakao. Iznajmio je automobil i rezervisao je sobu. Dakle...
Za to vreme Nino je obavio kratak razgovor mobilnim telefonom s
renta-a-kar firmom. Trebalo je da dou po automobil. to se tie
oteenja fara, nek se poveu sa osiguravaem.
- Naravno da e vam trebati automobil - rekla je Antonela. - Kako
ete otii u hotel?
Nasmeio se tipkajui sledei broj, pa je otkazao rezervaciju u
hotelu.
- Va otac je eleo da odsednem u vili i da mi pokaete imanje, zar
ne, princezo?
- Ne zovite me tako!
- Ali vi to jeste: princeza koja nareuje seljanima.
Htela je da mu odgovori, ali se predomislila pokazavi glavom svoj
"mercedes".
- Uite.
- Kakav srdaan poziv! Sela je za volan.
- Dva dana - procedila je kroz zube.
- Izvinite?

~ 21 ~
Bookhunter

Neky
Mrzela je njegov ljubazan ton.
- Rekla sam da mogu odvojiti dva dana. To mora biti dovoljno da
pogledate vinograd i podrume i da se sastanete sa zaposlenima.
I on je planirao dva dana, ali sve se promenilo...
- Dve nedelje - rekao je. - Toliko mi vremena treba da donesem
odluku. Oekujem da ete mi sve to vreme biti na raspolaganju.
Zurila je u njegovo lice i on se gotovo nasmejao. Ovoj eni treba
lekcija.
- Jeste li poludeli? Nema anse da dve nedelje s vama...
Nagnuo se i poljubio ju je. Kad je pokuala da se povue, jae ju je
stegnuo...
Iza njih trubili su vozai.
Nino je pustio Antonelu, naslonio se na sedite, prekrstio ruke i
zagledao se pravo preda se.
- Dve nedelje. Ako vam treba novac, toliko e potrajati pre nego to
ga dobijete.
Antonela je utala.

~ 22 ~
Bookhunter

Neky

4. poglavlje
Nino nije voleo da bilo kome prepusti kontrolu. Ili volan. U ivotu
je najvanija kontrola. Tu lekciju nauili su svi Odoneovi.
Vozili su se dvadesetak minuta, a on je gotovo probio patos stalno
koei.
Gledao je njen profil. Koliko joj je godina? Dvadeset pet ili est?
Njegova osamdesetpetogodinja baba-tetka bolje vozi od Antonele.
Setio se glupih viceva o enama za volanom, ali nije mu bilo do smeha,
naprotiv. Uspaniio se.
To nije bio dobar znak za oveka koji praktino ne zna ta je to
strah.
Antonela je ubrzala na auto-putu na stotinak kilometara na as.
Ostali automobili jurili su mimo njih.
Vozila je srednjom trakom pa su je vozila lako obilazila s obeju
strana, a vozai su joj dobacivali kroz otvorene prozore.
Ipak, ne trepnuvi, vozila je dalje.
Morao je neto da preduzme. Nakaljao se, paljivo birajui rei.
- Neto nije u redu s "mercedesom"? - saekao je koji trenutak.
- Mislim, postoji li razlog to vozite tako sporo?
- Drim se ogranienja brzine.
- Mislim da na auto-putu moete bre voziti.
- Svejednom mi je ta vi mislite - hladno je odbrusila.
- Zapravo, elim da kaem da treba da se prilagodite saobraaju.
- Onda je greka u saobraaju. Ovo je brzina prilagoena uslovima
vonje.
- Kakvim uslovima? Suvo je vreme, put ravan, u saobraaju nema
zastoja osim...
- Ja vozim, gospodine Odone, ne vi.
- Tano, ali...
Jedan ogroman kamion, uz snaan zvuk sirene, protutnjao je desno
od njih. Nino je gotovo ogluveo.
- Sluajte, princezo...

~ 23 ~
Bookhunter

Neky
- Ovo je moj automobil i moja zemlja, voziu kako hou. I zaista bih
cenila kada me ne biste stalno nazivali princezom. Titula je prolost..
- Boe! - trgnuo se Nino. - Onaj automobil zamalo da nas udari!
- Vozi isuvie brzo.
- Ne, vi vozite sporo! Voleo bih da upoznam onoga ko vam je dao
dozvolu - promrmljao je.
Antonela ga je pogledala krajikom oka. Moda je u tome problem,
jer joj niko nije drao asove vonje, bar ne onako kako je on to
zamiljao. Ali nee mu to rei. Ona oprezno vozi. I nije njen problem to
je jurnjava automobilima italijanski nacionalni sport.
Zapravo, nije elela da Nino sazna da je ona tek pre dve godine
dpbila dozvolu. Dotad je potovala elje svog oca.
Ovaj ameriki gangster ne bi razumeo kako je to odrastati uz oca,
koji je vie mislio na sopstvena zadovoljstva nego na porodicu.
Kad je u esnaestoj godini htela da ide u na obuku, otac joj je rekao
da njoj ne prilii da vozi. Sa osamnaest je pohaala elitni koled u Rimu
i nije joj trebala dozvola, jer je gradski prevoz bio bolje reenje. I lake
joj je bilo da se povinuje oevim eljama.
U dvadesetoj je dobila beskorisnu diplomu. Ponela ju je kad je
pola majci u posetu.
- Uini neto od svog ivota, dete - rekla joj je majka tom prilikom.
- Nemoj dopustiti da ti on uniti ivotnu radost.
Antonela nije morala da pita na koga njena majka misli.
To je bilo prosveenje. Vratila se kui, spakovala je najnunije i
iselila se. Zajedno s jo trima mladim enama delila je stan u Rimu. Njen
otac je poludeo od besa. Kako se usudila da mu se usprotivi?
Ukinuo joj je izdravanje i neko vreme radila je kao konobarica, jer
joj kolovanje nije bilo ni od kakve koristi, posluilo bi samo prilikom
udaje za bogatog oveka, emu se njen otac nadao.
Tako se jednoga dana probudila s milju da mora nauiti da vozi.
Zamolila je jednu cimerku da je podui na naputenom zemljitu.
Vebala je svakodnevno, potom je poloila vonju, ali jo uvek joj
to nije priinjavalo zadovoljstvo i u guvi se oseala nesigurno.
To to je stranac sedeo pored nje inilo je sve jo gorim, pogotovo
to je to Nino Odone. Da je bar uzela oevog vozaa! Ovako je sama
kriva za sve.

~ 24 ~
Bookhunter

Neky
- Gospode Boe! - vrisnuo je Nino dok je kamiondija pritiskao
sirenu. - E, sad je dosta! Preite u zaustavnu traku i stanite.
Nino je zgrabio volan i automobil je skrenuo udesno.
- Koite! - povikao je i, na sreu, ona je reagovala.
Automobil se zaustavio, Nino je iskljuio motor. Nekoliko
trenutaka nisu se pomerili. Saekao je da se ona donekle sabere, ali glas
mu je ipak bio hrapav kad je rekao:
- Izaite.
- Molim?!
- Uinite to to vam kaem! Izaite iz prokletih kola!
- Ne primam nareenja.
Nino je poeo da psuje na sicilijanskom dijalektu. Onda je otvorio
vrata i izaao, obiao je vozilo i izvukao Antonelu.
- ta to radite? Prokletnie, nemate pravo...
- Zamalo ste nas ubili!
- Kojeta, voza kamiona...
- Verovatno e stati na sledeem odmoritu da doe sebi.
- Grubi ste!
- Ali ne predstavljam opasnost za ljude oko sebe!
Antonela je pokuala da zadri suze. Uzalud. On je u pravu. Ali kako
da to njemu prizna?
- Pustite me - otimala se.
- Potedite takvog tona onoga koga pokuavate da ubijete. Sedite
na mesto suvozaa i budite mirni.
- Neu! Nisam ja... Gospodine Odone! - Nino ju je podigao na rame.
Pesnicama ga je udarala po leima. - Ne moete to da radite!
- Ne? Gledajte me!
- Pokvarenjae! - vikala je. - Isti ste kao i svi mukarci. Smatrate da
su ene nesposobne da se snalaze. Smatrate da mukarac mora da misli
umesto ene, jer inae...
E, sad je dosta, pomislio je, pa ju je spustio na zemlju i poljubio.
Jedva je disala.
Dok ju je ljubio, pitao se zato to ini.

~ 25 ~
Bookhunter

Neky
Sve to nije imalo nikakvog smisla. ovek ljubi enu koju voli ili koju
eli. Ova mlada ena nije mu simpatina niti je eli. Ljubio ju je zato to
je besan? Doavola, ne! Re je o toplini...
Antonela je prestala da se brani, a on da razmilja. Poljubac je
postao... iskonski. Pridigla se na vrhove prstiju zavukavi prste u
njegovu kosu. On ju je dlanovima milovao po leima oseajui toplinu
njene svilenkaste koe. Mrmljala je neto...
Zaula se sirena, voza im je neto dobacio. Nino ga nije razumeo,
ali nije morao biti lingvista da bi shvatio smisao.
Podigao je glavu. Stajao je na auto-putu ljubei enu koju nije ni
poznavao ni voleo, a zamalo...
Antonela je otvorila oi, nije razumeo ta mrmlja.
- Izvinite - rekao je. - Ne znam ta mi bi...
Oamarila ga je tako snano da mu je obraz brideo.
- Nadam se da se sad oseate bolje...
Htela je jo jednom da ga udari, ali on ju je uhvatio za ruku.
- Sad je dosta! - upozorio ju je.
- Vi... bednie!
Znala je i gore psovke, ali... On nju jeste poljubio, ali ona mu je
uzvratila.
- Samo sam nas zatitio da ne poginemo na ovom putu.
- Ovo je bila mao-predstava. ta mislite, ko ste vi?
- Ja sam ovek koji e spasti aristokratsku guzicu vaeg oca, duo.
Pod uslovom da se prema meni ponaate pristojno.
Da li ga je ikad neka ena toliko iznervirala? Hteo je da je zgrabi za
ramena i prodrma. Ili da je ljubi dok ne zaboravi na sve...
Sabrao se i nakaljao.
- Uite - primetio je da se ona predomilja. - Jeste li uli?
U oima su joj se nakupile suze besa. Kad ju je prebacio preko
ramena, kostim joj se malo izguvao.
Ipak je prelepa i ranjiva. Pitao se zato je to tek sad primetio?
Konano se udobno smestila na kono sedite i Nino je za njom
zatvorio vrata.
Narednih sat vremena vozili su se u tiini. Onda je ona rekla:
- Uskoro ete videti tablu s nazivom vinograda, pa skrenite desno.

~ 26 ~
Bookhunter

Neky
Ugledao je natpis, pa je skrenuo i ugledao se zgradu na brdu. Bila je
to ogromna, raskona vila.
- Moete parkirati pred kuom.
- Ba ste velikoduni.
Zato je tako reagovao? Samo mu je rekla neto to treba da zna.
Dok je izlazio iz automobila, ona je pourila uza stepenice hodajui
to je bre mogla. Vrata su se otvorila i u njima se pojavio lakej, kao iz
nekog istorijskog filma.
- To je Dord - dobacila je preko ramena. - On e vas odvesti u
gostinsku sobu.
Aha, princeza se obratila jednom podaniku, pomislio je.
- Princezo?
Okrenula se. Smeei se, dobacio joj je izme koje je u
meuvremenu skinula.
- Neete valjda tako polunagi hodati po kui? U redu je dok smo vi i
ja bili sami, ali sad...
Pocrvenela je. Htela je neto da kae, ali se predomislila.
- Ovuda, gospodine - rekao je Dord.
Popeli su se irokim stepenicama. Ova kua podseala je na muzej:
visoki plafoni, na zidovima portreti predaka.
Nije muzej, zakljuio je Nino. U muzejima ima vie topline.
Ninova soba sastojala se iz dnevne, spavae sobe i kupatila. Lakej
se ponudio da raspakuje Ninovu torbu. Zatim je upitao eli li neto da
pojede i povukao se.
Nino se bacio na krevet, s rukama pod glavom zagledao se u
oslikani plafon. Vila je oigledno veoma stara. Da li je trebalo da ostavi
utisak na njega? Njegov stan u Njujorku prepun je antikviteta, ali
vredeo je isto koliko i ova vila, s obzirom na cene nekretnina u
Njujorku.
ta se to deava s njim? Otkad ga to zanima?
Treba mu tu, neto da pojede i da odspava.
Tuiranje mu je prijalo. Batler je doneo posluavnik sa sendviima
i kafom, salatom, sirom, krekerima i voem. Krevet je bio udoban... a u
dva nou on je ipak jo uvek bio budan. Izaao je na balkon i zagledao
se u batu obasjanu meseinom.

~ 27 ~
Bookhunter

Neky
Ugledao je vitku priliku. Bila je to ena u dugoj spavaici, duge kose
i laganog hoda. Antonela.
Brzo navukavi farmerke, izaao je bos i nag do pojasa u batu. U
trenu je bio pored nje, spustio je ruke na njena ramena i okrenuo ju je
sebi. Bila je iznenaena, ali ne i uplaena.
- Gospodine...
- Ime mi je Nino - rekao je. Boe, ba je lepa. Kao princeza iz bajke.
Oklevala je. Izgovori moje ime, pokuao je telepatski da je
nagovori.
- Nino, ta radite napolju u ovo doba?
- Nisam mogao da zaspim. Kao ni vi.
- Da. Morala sam da razmislim o onome to se desilo na auto-putu.
- I ja.
- Ja sam kriva - proaputala je. - Nisam najbolji voza.
U drugoj situaciji bi se nasmejao. Sad je sklonio uvojak s njenog
ela i obema akama obuhvatio njeno lice.
- Nisam mislio na vonju, nego na poljubac.
Primetio je da je pocrvenela, jer joj je meseina obasjavala lice.
- Ne elim o tome da razgovaram.
Naravno. Ali ona je u pravu, ni on nije eleo o tome da razgovara.
Uzeo ju je u naruje i poeo je da je ljubi. Ljubio ju je sve jae dok
ga nije zagrlila.
Onda ju je pustio, okrenuo se i uao u kuu.

~ 28 ~
Bookhunter

Neky

5. poglavlje
Nino je bio ranoranilac. U vojsci se to podrazumevalo, a kad se
vratio civilnom ivotu, ostala mu je ta navika. Rano jutro bilo je nekako
umirujue, pogotovo na Menhetnu. ovek je mogao da tri po Central
parku pre nego to u njega dou turisti i izletnici.
Drugaije je bilo kad se budio sa enom u krevetu. Jutarnji seks bio
mu je majmiliji.
Jutros pored njega nije bilo ene niti je Central park bio u
komiluku. Zato su se njegove misli rojile oko Antonele Agostini.
Ko je ona? Moda je bolje formulisati to ovako: ta je ona?
Vojvotkinja, plemkinja. Nije mu se dopadala ni ona ni klasa koju
predstavlja. Nije bilo sumnje da ona isto misli o njemu. Ne mora da voli
neku enu da bi je poeleo, ali mora bar da mu se dopadne.
Sve to nije imalo nikakvog smisla.
Sunce je poelo da se podie. Nino je ustao, obukao je majicu i
kratke pantalone, obuo je patike i izaao.
Pet kilometara, sedam, osam. Pojma nije imao koliko je daleko
otrao. A ipak nije uspeo da izbaci iz glave pitanje u vezi s vojvotkinjom.
Sunce je bilo visoko na nebu kad se vratio u vilu. Istuirao se i
obukao, a kako je bio uasno edan, poao je u kuhinju.
Pretpostavio je da je kuhinja u drugom delu kue i bio je u pravu.
Lepo, nikog na vidiku. Prostorija je bila...
... nije bila prazna. Antonela je stajala kraj friidera i pila vodu.
Zaustavio se i patike su zakripale po podu.
Antonela se okrenula. Boca s vodom iskliznula joj je iz ruke. Brzo je
reagovala uhvativi je, ali malo vode ipak se prosulo po njenoj majici.
Nino je bio oduevljen, jer su joj se jasno ocrtale grudi ispod majice.
- ta radite ovde?
Napala ga je kao da ga je zatekla u nedozvoljenoj radnji. Oigledno
nije raunala s tim da e zatei hladnu poslovnu enu, koju je jue sreo,
u majici, ortsu i patikama. Kosu je vezala u rep, koa joj je bila znojava.
Setio se slika iz prethodne noi. Putena kosa, providna spavaica.
Kako ju je ljubio i kako mu je uzvraala...

~ 29 ~
Bookhunter

Neky
Mogao je da vidi puls na njenom vratu. Da li je i ona pomislila na taj
poljubac?
- Gospodine, ta radite ovde?
- Kradem porodino srebro,
- Nisam tako mislila... - pocrvenela je. - Uplaili ste me.
- Izvinite, nisam namerno - slegnuo je ramenima. - Trao sam i
oedneo. Vidim da ste i vi trali...
Progutala je knedlu. Zato joj smeta to on to zna? Trala je svakog
jutra ma gde bila. Pre mnogo godina otkrila je da joj tranje da je oseaj
slobode. Njen otac smatrao je da to nije u skladu s njihovim staleom i
moda je ba zato to volela.
- Ovo je moj dom - odgovorila je.
- Ako elim da trim, onda to radim - boe, ba je aavo zvuala.
Zato pria takve gluposti? Zato su njene misli uvek zbrkane kad je on
u blizini?
Miiav i preplanuo, prekrstio je ruke na grudima.
- Sigurno - prokomentarisao je.
- Trebalo je da pitam za dozvolu.
- Ne, samo sam htela da kaem...
- pojma nije imala ta je htela da kae. Priala je bez veze. Izvukavi
iz friidera boicu vode, pruila mu je. - Mora da ste edni.
- Hvala - nasmeio se.
Prsti su im se jedva dotaknuli. Osetila je neto kao udar munje i
nervozno se osmehnula.
- Statiki elektricitet - rekla je.
- Elektricitet u svakom sluaju - otpio je malo vode sve vreme je
gledajui. Nekoliko kapi slilo mu se niz bradu, pa niz vrat...
Nakaljala se. Nino ju je posmatrao. Reci neto, bilo ta! Ali nita joj
nije palo na pamet. I to njoj, koja ja zaraivala askajui s nepoznatima,
a sad nije znala ta da kae!
Ovaj ovek je ba lep i zgodan. Nije joj se dopao, ali morala je
priznati da mu je telo savreno, a lice kao u anela... ili avola.
Markantno, muevno. Usne, koje su neno i strasno ljubile njene...
- ...vi i ja zajedno. Zatreptala je osetivi da je pocrvenela.
- Vi i ja... ta?

~ 30 ~
Bookhunter

Neky
- Da trimo, naravno. ta drugo?
- Ne, ne bih. Hou da kaem...
- ta je htela da kae? Nije znala.
- Treba da se obuemo. Za sat vremena sreemo se s ljudima mog
oca.
Vojvotkinja je prola kraj njega izlazei iz kuhinje, a njegovo telo
odmah je reagovalo. Zato je izrekao onu glupost. U suprotnom, uinio bi
ono to su oboje eleli.
Zgrabio bi je i pritisnuo bi usne na njene. Udisao bi njen miris,
podigao je na radni deo i ljubio po vratu. Onda bi joj pocepao mokru
majicu, vrhovima prstiju dotiui njeno telo. Jer ona je bila voljna da mu
se preda...
Stresao se.
Pogledao je za njom. Onda je popio vodu do poslednje kapi, pa je
otiao da se opet istuira, ovoga puta ledenom vodom.
Nije pomoglo.
Posle deset minuta zavrnuo je vodu, a misli su mu se i dalje
vrzmale oko onoga to se desilo u kuhinji ili, bolje reeno, onoga to se
nije desilo.
Odluio je da vie ne misli na nju.
Obrisao se i obukao je odelo - trodelno, Armanijevo, boje antracita,
belu svilenu koulju, tamnocrvenu kravatu i stavio je zlatne manetne.
Iz ogledala ga je posmatrao mukarac, koji je delovao veoma
poslovno.
I dalje je mislio na nju iako nije njegov tip. Da, atraktivna je, ali nije
mogao da zamisli da bi ona nekom mukarcu udovoljila. A on je voleo
popustljive ene, koje su se preputale.
Duboko je uzdahnuo, pa se vratio na plan: uloie u vinograd, ako
ne u oevo, onda u svoje ime. Dva dana e biti dovoljna da pregleda
knjige, sastane se sa zaposlenima i stekne nekakav utisak o imanju. A
onda e esti na prvi avion za Njujork.
Ovde je ipak re o poslu.
ekala ga je u dnu stepenita.
Vratila se poslovna ena, koju je jue upoznao.

~ 31 ~
Bookhunter

Neky
Elegantni kostim, bela svilena bluza, crne izme. Bilo mu je smeno
to su se slino obukli. Iz njenog pogleda bilo je jasno da joj se svia
ono to vidi.
- Najnoviji krik gangsterske mode u Njujorku - rekao je osmehujui
se. Ako je pomislio da e joj biti neprijatno, prevario se.
- Atraktivnije je od tetoviranih srca, zar ne?
- Princezo, videli ste me gotovo nagog i znate da nisam tetoviran.
Pocrvenela je, ali glas joj je bio odluan.
- Nisam vas videla nagog.
- Do pojasa bar - rekao je sleui ramenima.
- I to je sve.
Nainio je korak napred, a ona korak unazad.
- Da li me izazivate, princezo? Nasmeio se. Kad je izbaena iz
koloseka, ba je privlana.
- Izazov - ponovio je i poto mu se inilo da je to jedino ispravno,
nagnuo se poljubivi je.
Njene usne bile su meke i nene. Zar nisu malo podrhtavale?
Mogao je to da otkrije na samo jedan nain.
Uhvatio je rukama njenu bradu utisnuvi jai poljubac. Da, njene
usne ipak su podrhtavale. Isprekidano je disala, propela se na vrhove
prstiju i naslonila na njega...
U njenim plavim oima mogao je da proita hiljade pitanja. Za
trenutak se poigravao milju da odgovori i njoj i sebi tako to e je
ljubiti do trenutka kada e ga ona zamoliti da ovu ludost privede kraju.
Ali moda je samo on lud.
- Antonela - glas mu je bio promukao. Uhvatio ju je za obe ruke, ali
nita mu pametno nije padalo na pamet.
- Nino - proaputala je.
Opet je izgovorila njegovo ime. Zvualo je tako seksi...
Pustio ju je i odmaknuo se od nje. Zateturala se, on ju je uhvatio za
podlakticu da ne padne. Ugrizla se za usnu, a on je osetio da su mu
kolena nesigurna.
- Ovo mora prestati - proaputala je. - Ova napetost meu nama.

~ 32 ~
Bookhunter

Neky
Mii je zaigrao na njegovom licu. Svaka druga ena svalila bi
krivicu na mukarca. eleo je opet da je poljubi, ali se uzdrao. Ne, nee
je dodirnuti, a sutra e u cik zore otii!
- U pravu ste, mora - potvrdio je. - I prestalo je ovog trenutka.
Hajdemo na sastanak. Onda ete mi pokazati firmu i imanje, a ujutro u
otii.
- Ali rekli ste...
- Znam ta sam rekao - boe, koliko je eleo da je dodirne! Predomislio sam se. Traiu da poalju na privatni avion po mene.
Tako u bre otii.
- Za trenutak sam zaboravila ko ste. Hvala vam to ste me podsetili.
Bilo je jasno ta je elela da kae. Vreme je da joj objasni da on i
njegov otac nemaju nita zajedniko...
Ali onda je pomislio: doavola, nikome ne treba da se pravda, pa ni
Antoneli Agostini.
- Razumem, princezo. Strast ne bira - pocrvenela je, a on joj je
pokazao rukom prema vratima: - Posle vas, draga.

~ 33 ~
Bookhunter

Neky

6. poglavlje
Voza ih je dovezao crnim "bentlijem" pred palatu iz petnaestog
veka. Zanimljiva je pria o ovoj toskanskoj porodici jer je, prema
legendi, jedan daleki predak vinogradom platio utanje svoje
ljubavnice.
Antonija je mislila da je ta pria smena. Koga danas interesuju
takve bajke?
Otac je pozdravio njenu ideju da gosta dovede u ove prostorije, jer
je bio ubeen da e one ostaviti utisak na pridolicu.
Njeni motivi bili su drugaiji: elela je da on vidi njeno mesto na
drutvenoj lestvici, jer sam tu ne pripada. Drugim reima, trebalo je da
se osea grozno. Nino Odone moda ima manire i elegantnu fasadu, ali...
on nije dentlemen. Nije ak ni poten biznismen. On je bandit, koji
uzima ono to hoe. Uostalom, iskusila je to na sopstvenoj koi, jer mu
nije palo na pamet da ostavi na miru enu, koja ga ne eli.
Poljubio ju je. Zato mu je to dozvolila? Zato je no provela
zamiljajui kako bi bilo kada bi te tople usne ljubile njene grudi...?
- Princezo?
Trgnula se. Voza je izaao otvorivi joj vrata "bentlija".
- Hvala. Za dva sata vraamo se u vilu - rekla mu je. ovek se
naklonio, a Nino se nasmejao.
- Neto vam je smeno?
- Ne, zabavno je... zauujue - odgovorio je.
- ovek se ponaa onako kako se to od njega oekuje.
- Nisam traila da mi se nakloni.
- To nije potrebno. Jasno mu dajete na znanje gde mu je mesto.
Osetila je da joj je krv jurnula u lice.
- Ne poznajete me, gospodine, a ipak mi sudite?
Osmeh mu je nestao s lica.
- Samoj sebi skaete u stomak. Objasniu vam ako ne razumete ovu
uzreicu.
Kako je bezobrazan! Krenula je u palatu.
- Vau! Ovo je divno! Koji je Medici ovo izgradio? Dovani? Lorenco?

~ 34 ~
Bookhunter

Neky
- Nino se divio pozlaenoj fasadi.
- Kladim se da je Lorenco. On je bio umetnika dua.
- uli ste za Mediijeve?
- Da, naravno. Iznenaeni ste?
- Ne, zato?
Kakva laljivica! Sigurno je mislila da e on pomisliti da je to palata
iz Diznilenda.
- U pravu ste, Lorenco je bio mecena. Ali na predak je, u stvari,
Kozimo.
Da li je to zaista izgovorila?
Liftom su se popeli do treeg sprata. Izabrala je najraskoniju
prostoriju za sastanak.
- Posle vas - rekao je.
Nije pokazao oduevljenje, ali primetila je da mu je zastao dah dok
je razgledao. Sigurno je shvatio da je na pogrenom mestu.
Petorica mukaraca, koji su sedeli za okruglim stolom, ustali su
istog trena. Advokat i knjigovoa njenog oca, upravnik vinograda i jo
dvojica strunjaka za vinogradarstvo. Nino je svakom stegnuo ruku.
Sela je za sto ekajui da vidi kako e se gangster izblamirati.
Pa gangster sigurno pojma nema o pravu, finansijama i vinu, zar
ne?
Pet minuta kasnije shvatila je da ga je sasvim pogreno procenila.
- ast mi je - rekao je Nino rukujui se sa advokatom - da upoznam
oveka koji je prole godine dobio sud u sluaju Palermo.
A knjigovoa je bio ba ponosan kad je Nino izjavio da mu je drago
to je lino upoznao oveka o kome je prethodnog meseca objavljen
tekst u meunarodnom asopisu.
- U vino se ne razumem, ali cenim dobru berbu - rekao je i prisutni
su se nasmejali.
Na kraju se divio starim majstorima koji su oslikali zidove zgrade.
- Izuzetno - prokomentarisao je, uz napomenu da je pre nekoliko
meseci kupio jednu Donatelovu statuu na licitaciji. Osim toga, zaduio
je svog agenta da bude na oprezu, jer se pria da e jedno Rafaelovo
delo uskoro biti na tritu.

~ 35 ~
Bookhunter

Neky
Pre nego to su preli na poslovni deo sastanka, svi su mu jeli iz
ruke. Ali to e se uskoro promeniti... im gangster ponovo postane
gangster.
Antonela je neprimetno odmahivala glavom. Ne, ovo nije fer.
Nasuprot njoj sedeo je moan ovek, koji je mogao da parira svakome u
ovoj prostoriji. Verovatno je inteligentniji od svih njih i razume se u
finansije.
I razumeo je da ga lau.
Primetio je da su advokat i knjigovoa izbegavali direktne
odgovore na njegova pitanja. Posle pola sata podigao je ruku.
- Dovoljno je. Ako treba da odluim da uloim novac, treba mi
dobar razlog.
- Polazimo od toga - rekao je advokat - da je va otac odobrio kredit
vojvodi.
- Ja sam investitor - rekao je Nino. - Nita od onoga to sam uo i
video nee me podstaknuti na to da vam prepustim deset miliona evra.
- Deset mili...
- Tano, deset miliona - Nino ih je pogledao redom. - Promenili su
se uslovi kreditiranja. Oekujem pedeset jedan posto uea.
- Ne - odmah je reagovala Antonela. - Nita vam neemo prodati.
- Firma pripada vaem ocu i ako on hoe kredit od mene, uradie
kako kaem - Nino se obratio advokatu i knjigovoi: - Moji e ljudi
pogledati ova dokumenta. to se tie stanja vinograda... loza i zemlja
mogu se spasti ili su predugo bili zaputeni?
- Naravno da se mogu spasti ukoliko se preduzmu odreene mere pourio je da potvrdi knjigovoa.
- Dobro - Nino je ustao. - U tom sluaju, gospodo, oekujem sve
pravne i finansijske detalje do kraja nedelje u svojoj kancelariji u
Njujorku.
Advokat je hteo neto da kae, ali se predomislio. Antonela se
namrtila.
- Hteli ste neto da kaete, princezo?
- Samo ono to sam ve rekla. Nikada vam otac nee prepustiti
kontrolu nad firmom koja je vekovima u naoj porodici.
Stisnuo je usne.

~ 36 ~
Bookhunter

Neky
- Izvinite nas na trenutak. Antonela? Molim vas da razgovaramo u
etiri oka.
im su zatvorili vrata za sobom, u prostoriji je nastao agor.
- Princezo, bolje je da prihvatite i vi i va otac - rekao je. - Neu
uloiti u vinograd ako se ne uverim da e se investicija isplatiti. A ja ne
investiram ako ne posedujem veinu.
- To se nee desiti. Znali ste za oevo finansijsko stanje pre nego
to ste doli. Nikada nije spomenuto da ete traiti veinu udela.
- Doao sam po nalogu svog oca. Njemu je svejedno koliko ste
zaglibili, ali meni nije.
- Promenili ste pravila. Sad hoete da uloite svoj novac, a ne oev.
Zato?
Dobro pitanje. Nino je ve pokuavao da odgovori na njega. Ipak,
instinkt mu je govorio da je ovde re o neemu zapetljanom i da je sve
povezano sa ovom enom.
- Odluio sam da uloim. Iako vam je moda teko da u to
poverujete, spreman sam.
- Naravno - odgovorila je sarkastino. - Vi i inae investirate u
vinograde.
- U razliite oblike svojine, koji se isplate.
- Ovde se ulaganje sigurno isplati.
Glas joj je podrhtavao. U svoj toj zbrci smetnula je s uma da je
zapravo re o njenoj majci. Mama je jedina vana i ko zna ta bi se
desilo s njom kad bi se Nino predomislio.
- Nino - usiljeno mu se osmehnula. - Zar vama nije dovoljno da
investirate u toskansku zemlju? Zar ba morate da je prisvojite? Vi niste
poreklom odavde...
Prestala je da die kad su se njegove ake spustile na njena ramena.
- Ne, ja sam Amerikanac sicilijanske krvi i, po vaem miljenju,
pripadam nioj klasi.
- Nisam tako mislila...
- Ja sam Odone, Antonela, ali to ne znai da sam budala. Ne laite
me, jer la ne mogu da oprostim.
- Ja ne laem! Samo pokuavam da otkrijem zato bezuslovno elite
kontrolu nad vinogradom mog oca.
- Jednostavno elim.

~ 37 ~
Bookhunter

Neky
- On to nee dopustiti. A ako se vi povuete i ne date mu novac...
- Da? ta onda?
Antonela ga je utke gledala. Bio je moan i inilo se kao da mu je
itav svet na dlanu. On je ovek koji postie sve to poeli. Od poetka
je to slutila.
A da mu sve ispria? O oevim pretnjama, o majci, koju on, stranac
iz drugog sveta, moe da spase?
- Recite mi istinu, Antonela. Znam da tu ima jo neeg - tiho je
izgovorio. Njegovi prsti nisu bili grubi, umirujue su je milovali.
Pogledala ga je u tamne oi. Mogla je da mu kae istinu i...
I ta onda?
On je beskrupulozan ovek kome nije smela da veruje.
- Nema nieg vie. Ja sam toskanska devojka, koja je odluila da
uini sve za svog oca.
Nino joj nije poverovao. Vratili su se u salu.
- Gospodo, recite mi sve to treba da znam.
Opisali su mu stanje u vinogradu, svako iz svog ugla, a priali su
mu i o uspenim godinama, koje su proslavile vinograde Agostini.
Zavladala je tiina, Antonela je zadravala dah.
Nino se nasmeio.
- Zaista sam prijatno iznenaen - ustao je sa stolice. - Nadam se da
e ova investicija biti uspena i eleo bih da mi budete saradnici.
Rukovao se sa svima i mukarci su, jedan po jedan, napustili salu.
Nino se naslonio na sto posmatrajui Antonelu, koja je prekrstila ruke
ispod grudi.
- ekam. - ta?
- Ostatak.
- Ostatak prezentacije? Veeras ete se nai s gradonaelnikom i
uglednim gradskim linostima...
- ekam ostatak onoga to se odnosi na prodaju. Palo mi je na
pamet da i vi igrate neku ulogu u tome - pogotovo to su advokat i
knjigovoa zaobilazno odgovarali na pitanja kad su pokuali da ubede
Nina u to da vojvodi, u stvari, nije ba hitno potreban novac. Ninovo
istraivanje pokazalo je suprotno. Tada je pomislio da Antonelini
poljupci i taktika ne-diraj-me igraju nekakvu ulogu u ovoj prii. Trebalo
je da ga izlude da bi pristao na sve.

~ 38 ~
Bookhunter

Neky
Mogao je sad jo jednom da je poljubi i da rei tu zagonetku... a on
se povukao.
- U redu. Ako nemate drugih predloga, ponudiu vam neto. Da li je
va ormar izlobeni deo ovdanje Armanijeve prodavnice?
- Molim?!
- Imate li i drugaiju garderobu osim ovih kostima?
- Naravno. Ne razumem vas.
- Odrasli ste ovde, zar ne?
- Da, ali...
- elim da me provedete po vinogradima... vi, ne upravnik. Obucite
farmerke ili ono to nosite kad ste obina ena.
- Gospodine! Ja sam obina...
- ena - dopunio je. Onda se nasmejao zbog izraza njenog lica i
uinio je ba ono to se zakleo da nee. Privukao ju je sebi i poljubio.
Nekoliko sekundi bila je ukoena, a onda mu je uzvratila.
To nije bilo dovoljno. Ninova ruka skliznula je pod njenu suknju.
Zadrhtala je, promrmljala neto na italijanskom i jae ga je zagrlila.
Snano ju je privukao sebi da bi osetila koliko je uzbuen. Uzdahnula je
i...
... onda se ulo kucanje na vratima.
- Vojvotkinjo?
Voza. Antonela je pokuala da odgurne Nina, ali vrsto ju je drao.
- Oteraj ga.
- Vojvotkinjo, rekli ste za dva sata. Karabinjeri e mi napisati kaznu
za parkiranje.
- Ti si princeza. Kako mogu da te kazne? - aputao je Nino.
Nasmejala se. Dobro je to moe da je nasmeje.
- Odmah stiemo - doviknula je.
- Antonela...
Odmahnula je glavom i on ju je pustio. Namestila je frizuru i
poravnala odeu. Otila je do vrata a Nino ju je pratio. Pre nego to su
se vrata lifta otvorila, jo jednom ju je strasno poljubio.
- Nije gotovo - rekao je.
- Naprotiv, jeste. Videemo se veeras u sedam.
- Pre toga zahtevam da mi pokaete imanje.

~ 39 ~
Bookhunter

Neky
- Sluajte, Nino...
- Ne sluam ono to govori - prestao je da joj persira - nego ono
to mi tvoji poljupci govore - pre nego to je uspela da se pobuni,
ponovo ju je zagrlio i poljubio.

~ 40 ~
Bookhunter

Neky

7. poglavlje
Kad se vratio u svoju sobu, Nino je pokuao da shvati ta se
dogodilo. Ovo nije ni umeo ni mogao da kontrolie, pa se razbesneo na
sebe.
Bio je ljut na vojvodu, koji je, zajedno sa svojim menadmentom,
ubedio njegovog oca da e se ulaganje isplatiti, bio je ljut na oca, koji je
ovaj problem prebacio na njega. I bio je ljut na Antonelu, koja se
ponaala kao da je zbunjena njegovim reakcijama, a zapravo je on u
svemu tome bio zbunjen.
Ali moda nije o tome re. Moda ona zbilja igra igru, koja je stara
kao oveanstvo i opasnija od svega emu je on mogao da se
suprotstavi.
Svukao je odelo proklinjui sve: svog oca, princezu, njenog oca...
Glasno je opsovao i pourio u kupatilo, gde se zagledao u svoj odraz u
ogledalu.
Zato lagati sebe? Bio je ljut na sebe jer je dopustio da ova ena
pravi budalu od njega. I svi akteri ga iskoriavaju: njegov otac, koji ga
je ovamo poslao, vojvoda, koji pojma nema ta je to potenje i koji je
unitio vekovnu imovinu svoje porodice, kao i ova mlada ena koja
pokuava da manipulie njime.
A on, budala, sve je to dozvolio. Ona ga sve jae uvlai u vrtlog
strasti kakav dosad nije doiveo.
Za njeno ponaanje postojala su dva objanjenja: ili je bila spremna
da uini sve da bi obezbedila finansijsku podrku vinogradima ili eli s
njim avanturu.
Ovako ili onako, njemu je dosta igrica. as mu se obraala kao da je
nie bie, as je gorela od strasti u njegovom naruju. Da li je to bila
taktika ili stvarnost... tek, vojvotkinja je igru dovela do savrenstva. A
on je reagovao kao dresirana ivotinja.
Vreme je da se to okona. I tano je znao kako.
Odvee je u krevet. Nita neno, ne. Divlje i strasno e je voleti,
iznova i iznova dok ne bude poela da moli... dok ne zaboravi sve osim
njega. A onda e ustati iz kreveta, oputeno e ispisati ek na deset
miliona evra i ostaviti ga na stoiu za najskuplju prostitutku na svetu.
- Boe!

~ 41 ~
Bookhunter

Neky
Nino je podigao pesnicu i... rasprilo se staklo ogledala. Krv je
potekla s njegovih prstiju. Brzo je umotao aku u pekir, a onda se
nasmejao.
Znai, dotle smo doli. Toliko su ga ophrvale seksualne fantazije da
je razbio ogledalo. I to sve samo zato to je toj eni dozvolio da mu se
uvue pod kou. Pustio je malo vode preko posekotine, pa je otiao pod
tu.
- Dovde i nema dalje - rekao je. Popodne e se sresti sa Antonelom,
ali moda e zaboraviti na razgledanje vinograda. Kao i na veeru s
gradskim elnicima.
Pre veeri okonae sve ovo i pourie nazad u Ameriku. A
vojvotkinja e shvatiti kakve su posledice poigravanja s porodicom
Odone.
Leerno se obukao: crna kona jakna, crna majica, farmerke i
patike. Neto pre jedan siao je niza stepenice. Pomislio je da ga ona
nee ekati, ali ugledao ju je pred vratima, bila je obuena kao i on, u
jaknu i farmerke, a kosu je vezala u rep kao jutros.
Boe, zar je to bilo pre nekoliko sati? Uinilo mu se kao da je bilo
pre sto godina.
- Gospodine...
Gledala ga je dok je silazio. eludac mu se stisnuo, izgledala je
fascinantno. Bila je lepa od svih ena koje je upoznao.
Prestani!, upozorio je sebe. Ona nije mogla da se igra ako on ne
bude uestvovao. Vreme je da to shvati.
- Princezo.
Prisilila je sebe da se osmehne.
- Vidim da ste shvatili da je obilazak udobniji u neformalnoj odei.
- Nita ovog popodneva ne zahteva odelo.
- Ne razumem najbolje...
- Zar vie nisam Nino? Primetio je da je progutala knedlu.
- Ja... ipak je re o poslu, pa treba...
- Zaboravite - ugledao je dip parkiran ispred kue. - Dajte mi
kljueve.
Oklevala je, pa je ipak spustila kljueve u njegovu aku.
Dobro, princeza je shvatila poruku. Upravlja je u mojim rukama.

~ 42 ~
Bookhunter

Neky
Objasnila mu je kuda da vozi. Bila je nervozna, priala je o tome da
su proli vekovi pre nego to se shvatilo da su bolji prinosi ukoliko se
rezidba vinograda uradi na odreeni nain.
Da je drugaija situacija, to bi mu bilo zanimljivo, jer je znao samo
to da postoji belo i crno vino i da je ponekad voleo da popije au-dve.
U jednom trenutku Antonela je uutala. Pogledao ju je, sedela je
uspravno.
- ta se desilo? - upitao je. - Ne pada vam na pamet nita vie to
mislite da bih mogao da razumem?
Besno ga je pogledala.
- Dobro, zato mi ne kaete u emu je problem?
- Zato mislite da ima problema? Odlian ste vodi.
Posmatrala ga je. Govorio je tiho i smireno, pa je oseala da u njoj
raste nelagoda. Nekako je... drugaiji.
Gde je nestao mukarac koji nije mogao da povue ruke s nje?
Mada, ona nije elela da je on dodiruje i ljubi, jer nije razumela oseanja
koja je u njoj budio.
Da li je on sad mukarac kakvim ga je smatrala? Mozak kriminalne
organizacije? Nije elela da bude nasamo s njim. Kad se vozilo
zaustavilo, pokuala je da otvori vrata, ali Nino ju je uhvatio za runi
zglob.
- Kuda?
- Napolje, da vam pokaem lozu. Da vidim kako je orezana za
zimsko mirovanje.
Nino se nasmejao.
- Znai, princeza je zemljoradnik.
- Ovde sam odrasla - odgovorila je. - Kao dete pomagala sam
odraslima da brinu o okotima. Osim toga, mislila sam da elite sve
izbliza da vidite. Proi emo kroz vinograde, a vi postavljajte pitanja.
- Znai tako ste to zamislili? Da emo priati o grou?
- Da - zurila je u njega. - To sam mislila.
Hteo je da joj kae da se prevarila. A onda je bolje pogledao njeno
lice. Bila je bleda, oi su joj bile sasvim tamne. Njene usne su
podrhtavale, a njegova ruka jo uvek je bila na njenoj.
Osetio je da je uplaena. Doavola, on je to i eleo, zar ne? Tiho je
opsovao, pa je pustio njenu ruku i izaao iz dipa.

~ 43 ~
Bookhunter

Neky
- Vi ste planirali neto drugo?
- Ne. Proi emo kroz vinograde, a ja u postavljati gomilu glupih
pitanja.
- Nema glupih pitanja - rekla je i on je naslutio da popodne nee
protei onako kako je on to zamislio.
Znala je sve o grou i vinu. Znala je o vinogradarstvu koliko on o
investiranju. Koja bi druga vojvotkinja kleknula da skloni opalo lie da
bi mu pokazala izdanak, koji je on mogao da vidi samo ako se takoe
spusti na kolena? Kojoj vojvotkinji, osim njoj, ne smeta prljavtina na
rukama i licu? Koja bi s takvim oduevljenjem priala o setvi deteline i
sadnji graka radi spreavanja erozije tla?
Doavola, zaboravi!, pomislio je gledajui je kako neno dodiruje
lozu. Koja bi to druga ena uinila? Njegova sestra, moda. Ali da li bi to
uradila bilo koja od onih s kojima je izlazio? Nikada.
Pomislio je na izlet s braom u Crentral park pre godinu dana kad
je poveo jednu crvenokosu, jer je ona poelela da gleda kako oni igraju
fudbal.
Kakva katastrofa!
- Jao, Nino, vidi, mravi! Neto me je ugrizlo! Tamo je neka ivotinja
s dugim tankim nogama!
- Ako uskoro ne uuti, pretvoriu se u ivotinju i ujeu je - rekao je
njegov brat Franko.
U petak uvee nali su se u svom kafeu, braa su razmenila
poglede, a Dino ga je upitao:
- ta je s tvojom devojkom?
- Nema je vie - odgovorio je Nino hladno.
Antoneli se niko ne bi smejao. Ona je kopala, uzimala lie u ruke i
upravo je objanjavala da je prirodno ubrivo najbolje za prinos.
Doavola s tim, pomislio je zgrabivi je i poljubivi njene usne.
Nije se opirala, ve ga je zagrlila i povukla za sobom na zemlju.
Osetio je ukus sunca i zemlje, groa i vekova, taj njen jedinstveni
ukus, topao, sladak i neverovatno nevin.
Nino joj je obuhvatio lice dlanovima, a svaki poljubac bio je
strasniji od prethodnog. Krv mu je ustro kolala, a srce je tuklo kao
pomahnitalo.

~ 44 ~
Bookhunter

Neky
- Nino - proaputala je njegovo ime i time je rekla sve. Uzdahnuo je
jae je stegnuvi uza se, milujui njenu kosu, struk, noge. Zaboravio je
na sve osim na tu enu koja je u njemu probudila takvu strast.
Usnama joj je milovao vrat i dekolte. Uzdisala je, aputala neto
nerazgovetno, privijala se uz njega uzbuujui ga do besvesti. Podigao
joj je majicu. Nije nosila grudnjak i njegove usne lako su pronale put
do njenih dojki.
Poslednjim atomima razuma podigao je glavu, snano je privukavi
sebi.
- Ne - pobunila se - nemoj prestati, molim te. elim...
Zaustavio ju je poljupcem. A ipak nije eleo da se to desi ovde.
eleo je da joj lagano svue odeu, da je odnese u krevet presvuen
svilenom posteljinom, da je spusti i posmatra. eleo je da gleda
promene na njenom licu dok je usnama, jezikom i rukama mazi.
Rekao joj je to, a njene su oi u trenu potamnele.
- Veeras - rekla je drhtei, a on se nasmeio.
- Da, veeras.
- Ali ne ovde, ne u vili...
- Ne - neno ju je poljubio. - Ne u vili, princezo. Nai u pravo mesto
za nas - ustao je pruivi joj ruku. - Idemo odmah u Firencu... - primetio
je da ona odmahuje glavom. - ta je bilo?
- Zaboravio si na veeru.
- Ba me briga za to - njen pogled je govorio da je odgovor
pogrean. - Ne moemo je izbei?
- Sve sam isplanirala - pocrvenela je. - To je moj posao. Spajam
ljude, upoznajem ih. Znam da to nije neko zanimanje, ali...
Opet ju je uutkao poljupcem.
- Ako ti to radi, onda je vano - poljubio je njene prste. - Moemo
saekati, draga. Zar nije neko rekao da ekanje pojaava radost?
Podigla se na vrhove prstiju, zagrlila ga je i poljubila.
- Da.

~ 45 ~
Bookhunter

Neky

8. poglavlje
Antonela je bila na bezbroj veera, u poetku kao kerka bogatog
vojvode, posle kao predstavnica renomirane PR kue.
Neke zabave bile su dosadne, druge interesantne. One na kojima je
morala da se pobrine za egocentrine goste bile su teke. Uvek je
uspevala da se pretvara da se odlino zabavlja, a ipak je na sve pazila.
Smeila se, razgovarala s klijentima i nikad nije bila nervozna.
Veeras je bilo drugaije. Ne samo da je bila nervozna, bila je na
ivici ivaca.
Obukla se sat ranije i kao zaarana pratila je kazaljku koja je
pokazivala minute. To nije pomagalo da se opusti. Sila je sa sprata.
Neim je morala da skrene misli.
Nita.
Osoblje njenog oca bilo je odlino uigrano, a tu je bio i koordinator
koji je sve nadgledao. Salon je bio raskono osvetljen, kristalne ae za
ampanjac sa zlatnim rubom, koje su vekovima u vlasnitvu porodice,
bile su spremne za upotrebu. Cvetnim aranmanima i srebrnim
svenjacima ukraen je sto, postavljen za dvanaest osoba.
Konano je sebi priznala da njeni iskidani ivci nisu ni u kakvoj
vezi s veerom, nego sa Ninom.
Satima ga nije videla.
Vonja iz vinograda do vile protekla je u apsolutnoj tiini. Nije
znala ta da oekuje. Da li e je uzeti u naruje? Za to jo nije bila
spremna. Nije joj bilo jasno otkud joj ideja da eli da provede no s
njim. Za to nikada nee biti spremna.
Nije se mudro ponaala. Pa koja bi pametna ena i za trenutak
pomislila da se upusti u neto sa ovekom koga ne poznaje? Moda
Nino nosi odlinu garderobu i zna mnogo toga, ali to ne menja njegov
identitet.
Ili injenicu ta bi ona u njegovom naruju postala.
U vinogradu se pretvorila u nepoznatu enu, izgubila je kontrolu... i
moral. Tako strasno ga ljubiti i moliti?!
Kad su stigli pred vilu, Nino se ponaao kao savren dentlemen.
Pomogao joj je da izae iz dipa i poljubio je njenu ruku.

~ 46 ~
Bookhunter

Neky
Onda je otiao u svoje prostorije, a ona u svoje. Od tada ga nije
videla mada je raunala s tim da e se on pojaviti uprkos dogovoru da
nee spavati zajedno u vili.
Oslukivala je svaki zvuk, jer je mislila ili se nadala da e on doi i
nastaviti ono to su u vinogradu zapoeli. Na tu pomisao zadrhtalo joj je
celo telo. I sad je drhtala.
Otila je do bara i nasula au vina. Ovo je poslovna veera, pa e
Nino biti taan i ona e mu rei da je ono to se desilo tokom
popodneva bila greka. Ruka joj je drhtala. Paljivo je odloila au.
Nee ostaviti dobar utisak ako doeka goste u haljini uflekanoj vinom.
Haljina... Jo jedna greka. Zato je dozvolila svojoj prijateljici
kreatorki da je nagovori? Bila je ekskluzivna, od svile boje zlata,
ukraena cirkonima, s dubokim izrezom na leima i licem sa strane.
Pogrena haljina za ovu priliku.
Antonela se nasmejala kad je njena prijateljica Danijela donela
haljinu.
- Treba da nagovorim oveka da mom ocu poveri gomilu novca, ne
treba da ga zavedem.
- Ovim e ga oboriti! Pristae na sve. S tvojom titulom i ovom
haljinom... Razmisli. Ve ti se ne dopada, a nisi ga jo srela. Zamisli
kakav e oseaj biti kad bude kleao pred tobom.
Predivan, pomislila je Antonela uzevi haljinu.
Ponaae se prema njemu kao plemkinja, ljubazno, ali na distanci.
Prijateljski, ali ne previe blisko.
A kad vee proe, jasno e mu rei da je pogreila u vinogradu...
- Dobro vee, princezo! Antonela se okrenula, srce joj je snano
udaralo.
- Nino - izgovorila je njegovo ime zaboravivi sve o emu je
malopre razmiljala.
Nije bila u zabludi. elela je da spava sa Ninom i doavola ispravno
i pogreno!
elela je to otkad ju je na autoputu uzeo u naruje. elela ga je i
sad, nita drugo nije bilo vano. On je otelovljenje svega o emu je
oduvek sanjala. Nee propustiti ovu ansu, koja se jednom u ivotu
prua.
- Oduzima mi dah - rekao je tiho.

~ 47 ~
Bookhunter

Neky
Nasmeila se. I on je dobro izgledao, onako visok, irokih ramena i
markantnog lica. I nain na koji ju je gledao...
- Hvala - prevukla je jezikom preko suvih usana. - Ti si veoma
elegantan... u smokingu.
- Dobro je to sam poneo smoking. Kad ena izgleda kao ti veeras,
mukarac koji je s njom moe nositi samo smoking.
- To je zbog haljine - okrenula se graciozno oko svoje ose. - Svia ti
se?
Primetila je da su mu se oi suzile, a mii je zaigrao na njegovom
desnom obrazu. Njeno telo odmah je reagovalo, puls joj se jako ubrzao,
koa joj je gorela. Kad joj je priao, morala je da se obuzdava da mu se
ne bi bacila u naruje.
Poljubi me, pomislila je, poljubi me odmah! Ne obraaj panju na
poslugu i goste koji pristiu.
Nije je poljubio, ak ni dodirnuo. Priao joj je, a njegove rei bile su
intimnije od bilo kakvih dodira.
- Ubija me - proaputao je.
- Zaista? - srce joj je zastalo.
- Zna da je tako - priao joj je i osetila je toplinu njegovog tela.
Prstom je dodirnuo njene usne. - Kako u se cele veeri drati podalje
od tebe?
- Nemoj - odgovorila je drhtavim glasom.
U tom trenutku batler je najavio prve goste.
Vee nikako da proe i Antoneli se inilo da gubi strpljenje. Gosti
njenog oca bili su poseban soj. Otac ih je pozvao da bi ostavio utisak na
potencijalnog investitora. Kad joj je pokazao listu, ona se ponadala da
e se Amerikanac povui.
To je bilo pre nego to je upoznala Nina.
U meuvremenu je shvatila da na njega nita ne ostavlja utisak i da
se on ni pred kim ne povlai. On je vodio razgovore o pozoritu,
putovanjima i politici. Svi su bili zadivljeni njime, pre svega ene.
Fascinirao ih je njegov izgled, inteligencija, svestranost.
Bilo je dobro to je on vodio razgovore... jer ona je u pravom smislu
rei zablokirala.

~ 48 ~
Bookhunter

Neky
Dok su pripadnici visokog drutva uzbueno meusobno
razgovarali sluei se ukusnim specijalitetima i pijui izabrana vina iz
vinarije Agostini, on ju je dodirivao pod stolom.
Niko to nije primetio, bila je to njihova vrela tajna... i to je bilo
neto najuzbudljivije to je dotad doivela.
Poeo je jo u salonu kad mu je dodala pie. Blagi dodir ramenom.
Njegova ruka, koja ju je neno uhvatila za nadlakticu. Njegov dlan na
njenim leima dok ju je vodio do stola.
Bili su to sitni gestovi mukarca koji se trudio oko izabrane ene.
- Princezo - rekao je utivo se osmehnuvi, i ona je zadrala dah jer
je ugledala vatru u njegovim oima.
U salonu joj je pridrao stolicu i kad je sela, prstima je kliznuo niz
zlatnu svilu na njenim leima.
Dodirnuo ju je jo mnogo puta. Rukom dok se okretao da razgovara
s nekim, prstom dok je uzimao slanik od nje. Kad je servirano jelo,
osetila je njegovu ruku na svojoj butini. Potisnula je uzdah.
Terao ju je u ludilo i to joj se dopalo. inilo joj se da se prostorija
okree, a vino jedva da je dotakla. Bilo joj je vrue iako je znala da je u
salonu prijatno.
Ninova ruka se pomerila. Bila je to magija...
- Zar ne, draga?
ovek koji je sedeo dve stolice dalje od nje, nasmeio joj se. Gledala
ga je zbunjeno i nije mogla ni imena da mu se seti. Bio je to... trgovac
umetninama. A njegovo pitanje... pojma nije imala ta da mu odgovori.
Mozak mi ne radi, pomislila je.
Zato se nasmejala, nita joj drugo nije preostalo. Mora da je to bila
oekivana reakcija, jer su se svi nasmejali.
- Znai, vi ste zaista kao sedamnaestogodinjakinja na aukciji
licitirali za Renoara? - pomogao joj je Nino i ona mu je uputila zahvalan
pogled.
- Da, ali to je bila sluajnost. Bila sam tamo sa svojim tutorom i
poeala sam nos.
Smeh se zaorio u salonu, a Nino se nagnuo prema njoj.
- Bravo, draga - rekao je, a najradije bi je poljubio.

~ 49 ~
Bookhunter

Neky
Serviran je desert, tiramusu i kolai sa orasima. ae za liker sa
zlatnim rubom napunjene su piem. amor razgovora i smeh uli su se
odasvud.
Nino je saoseao s njom. Njegova ruka mirno je poivala na njenoj
nozi, pa je Antonela donekle mogla da razmisli o svemu.
Pripremila se na to da ga mrzi, jer je oekivala neotesanog
grubijana, koji ne ume da se ponaa meu civilizovanim ljudima.
Greka.
On je divan, svetski ovek, nadasve armantan. I dobro se osea u
ovom okruenju. ene nisu mogle da odvoje pogled od njega. Ko da im
zameri? Mnogi su mu diskretno doturili vizitkarte.
Bio je armantan prema svima, ali ona je znala da misli samo na
nju.
Kad bi svi otili, ona i Nino ostali bi konano sami...
oljica s kafom poela je da se trese u njenoj ruci.
Mislila je na to ta joj je radio, na njegove uzbudljive dodire.
Zamiljala je kako bi bilo kad bi ostali nasamo pa da on moe...
Boe!
Puls joj se ubrzao. umno je uzdahnula i razgovor je zamro. Svi su
je iznenaeno gledali. Pokuala je neto da kae, ali mozak joj nije
funkcionisao. Pogledala je u Nina traei pomo, i znala je da on zna ta
joj se dogaa.
Ugledala je trijumf u njegovim oima. Podigao je ruku da bi,
navodno, prikrio zevanje.
- Izvinite - rekao je uz armantan osmeh. - ao mi je. Ovo je
predivno vee, ali... od jue ujutro praktino sam sve vreme na nogama.
Svi su to razumeli, pa su odloili salvete i ustali poelevi Ninu i
domaici laku no.
Nino je pomogao Antoneli da ustane i pridravao ju je za lakat dok
su ispraali goste. A Antonela je mislila samo o tome da e sad morati
da se suoi s realnou.
Ona i Nino bili su konano sami. Za tim je eznula, ali se toga i
plaila. Igra koju su dosad igrali prela je u sledeu fazu.
Nije se plaila njega, nego sebe. Njeno ponaanje tog popodneva
moralo je ostaviti utisak na Nina da ona mukarcima prua

~ 50 ~
Bookhunter

Neky
zadovoljstva i da ih isto tako od mukaraca prihvata. A to nije bilo ni
blizu istine.
Sve ovo bilo joj je novo. Nije nevina, ipak je ona moderna ena, ali
jedva da je znala poneto o seksu. Svakako ne toliko koliko Nino misli
da ona zna. Dok je studirala, spavala je s jednim dekom, koji je bio
neiskusan. Pre tri godine bila je u kratkoj vezi pre nego to je on skupio
hrabrost i priznao da vie voli mukarce.
Nije ba odgovarajua priprema za enu, koja je poslednjih sati
igrala igru s veoma iskusnim mukarcem. Bie razoaran.
Farovi vozila izgubili su se u noi, a Nino se okrenuo prema njoj
zagrlivi je.
- Princezo - proaputao joj je na uvo - voleo bih da znam o emu
razmilja.
Oseala je toplinu njegovog tela. elela je da se nasloni na njega, da
usne pritisne na njegove...
elela je da pobegne pre nego to on sazna da je ona varalica.
Nije uinila ni jedno ni drugo. Osmehnula mu se.
- Ni o emu. Ovo je bio dug dan i...
- Antonela - spustio je ruke na njena ramena pogledavi je u oi. Neto nije u redu. ta?
Gledala je njegovo lepo lice, pa je oborila pogled.
- Nino, mi... treba da razgovaramo.
- Previe smo razgovarali.
- Ne, nismo uopte razgovarali. Mi... radili smo neto drugo.
Obuhvatio je njeno lice dlanovima i neno ju je poljubio. Oseala je
ukus kafe i vina, strasti i... njega.
Antonelino srce udaralo je kao eki. Uzdahnula je i predala se
poljupcu. Kad je pomerio ruku na njenu dojku, proaputala je:
- Nino...
- ta je bilo, draga?
- Moram neto da ti kaem - prevukla je jezikom preko suvih
usana. - Ono to se danas desilo... to je...
- Poslednje to smo oboje oekivali.
- Tano. Moj otac... tvoj otac...
- Njih dvojica nemaju nikakve veze s tim.

~ 51 ~
Bookhunter

Neky
- Ne, ali mora da zna... - boe, kako je zvuala glupo! Zato je tako
teko rei mu da njegova oekivanja nisu realna? - elim da kaem...
moda neto oekuje pa...
Zavukao je prste u njenu kosu, neno i predano ljubei njeno lice.
- Jedino elim da dopusti da te volim i da sve ostalo bude nevano.
- Naravno... ali... ne elim da te razoaram.
Da ga razoara? Ono to se danas desilo... njeno aputanje pre
veere, njeni pogledi tokom partija, injenica da je sve vie gubila
kontrolu... To je bilo uzbudljivije od bilo ega to je doiveo. A doiveo
je mnogo.
- Nino, mora razumeti... nisam... - jedva je disala. - Kad si spustio
ruku na moju nogu ispod stola, pomislila sam... da u... - glas joj se
slomio.
Boe, zaista e ga ubiti. Naslonio je elo na njeno.
- Znam, draga. I ja. Pogledala ga je crvenih obraza.
- Zaista? Nasmeio se.
- Da. Divni prijatelji tvog oca bili bi zapanjeni, zar ne? - poljubio ju
je i povukao prema crvenom "ferariju".
- Moj je - odgovorio je na neizgovoreno pitanje. - Isporuili su mi ga
pre sat vremena. Vei se - rekao je kad je seo za volan.
Posluala ga je iako su joj ruke drhtale.
- Kuda idemo?
- Tamo gde nas duhovi naih oeva ne mogu pratiti.
Poljubio ju je jo jednom i krenuli su u no.

~ 52 ~
Bookhunter

Neky

9. poglavlje
Vozio je brzo i sigurno. Agent je rekao da je blizu.
Krivudavi put vodio je u brda. Nino je ubrzao. Moe da saeka jo
petnaest minuta. udeo je za drugim enama, ali nijednu nije eleo kao
Antonelu. Zato ni na ta drugo nije mogao da misli. Gotovo je itavo
popodne proveo organizujui ovu no.
Prvo je pozvao svog zastupnika za "ferari" u Njujorku, koji mu je
preporuio jednoga u Firenci. Onda je pozvao prijatelja bankara iz
Londona, koji je poznavao agenta u Firenci...
Sve je to zahtevalo vreme, a on je morao brzo da deluje.
Izazivao ga je glasi u glavi: ta eka? Potrai je, pritisni uza zid,
zadigni joj suknju i uzmi je dok ona uzdie s tvojim imenom na
usnama...
Zaboga, kakve misli! U ivotu je vana samokontrola. To je nauio
jo kao dete, jer je svaki reporter u Njujorku znao da je on sin
Kristofera Odonea. Kontrolu je usavrio u borbi i u misijama gde je to
znailo razliku izmeu ivota i smrti. A samokontrola je bila kljuna i u
poslovnim pregovorima.
Takoe je vana u odnosima sa enama - u krevetu i van njega.
Zato u ovom trenutku misli na veze kad je sa Antonelom re
iskljuivo o seksu?
Stajao je pod ledenim tuem da mu se misli razbistre. Onda je
obukao smoking i pogledao se u ogledalu. Izgledao je kao civilizovan
ovek, koji ume civilizovano da se ponaa prema eni... do trenutka kad
je siao dole i ugledao Antonelu.
Lepo lice, savreno telo, zavodljiva haljina, visoke potpetice...
Kako u cele noi drati ruke podalje od nje?, pitao se. Nekako su
preiveli veeru. Pogledao ju je. Sedela je utke i uspravno, gledajui
pravo preda se. Da li je mislila na to to e se uskoro desiti? Da li je
zamiljala kako je on dodiruje?
Ili je bila zabrinuta to, kako je rekla, nee moi da ispuni njegova
oekivanja? Zar je zaista toliko neiskusna? Ili je samo pametna?
Pokuao je da ubedi sebe da to nije vano.
Ali vano je, ak veoma! ta ako je on prvi mukarac koji joj je
izmamio onakve uzdahe, kao danas u vinogradu?

~ 53 ~
Bookhunter

Neky
Doavola!
Pokuao je da udobnije da se namesti. Ako nastavi tako da
razmilja, nee stii do vile koju je iznajmio. Bogu hvala, ugledao je
kuu iza drvoreda maslina. Konano.
Antonela je drhtala izlazei iz automobila.
- Ovuda - Nino ju je ogrnuo svojom jaknom.
Klimnula je glavom, ali je u mislima bila odsutna. Nije joj bilo
hladno, oseala je paniku. Ne od njega. Njega se ne plai. Plailo ju je
razoarenje koje e mu prirediti.
Zagrlio ju je i poveo stepenicama. Klju je bio pod otiraem,
otkljuao je vrata.
- Nino, sluaj me...
Uzeo ju je u naruje i podigao.
- Prestani da brine. Neka sve ide svojim tokom.
Laktom je otvorio vrata i uneo Antonelu u kuu.
Prigueno svetio razlilo se po ulaznom holu. Plafon je bio oslikan,
drvene stepenice vodile su na sprat, srebrna meseina pokazivala im je
put do sobe u kojoj je gorelo bezbroj svea, a plamici vatre poigravali
su u kaminu. U vazama su bile orhideje.
Krevet je bio ogroman, presvuen svetloroze satenskom
posteljinom. Nino je lagano spustio Antonelu na pod, pa joj je neno
ljubio jedan po jedan prst. U tom gestu bilo je neeg toliko nenog,
neeg blagog, od ega joj se stegnulo grlo.
Zatvorio je vrata. Kad se okrenuo prema njoj, s njegovog lica nita
nije mogla da proita. Netremice ju je posmatrao.
Razumela je. Uinio je ono to se od njega oekuje: vila, cvee, vatra
u kaminu... Sve je bilo veoma romantino i sad je ona na redu. Jo uvek
nije bila spremna. Duboko je uzdahnula i, podigavi ruke, pokuala je
da raskopa haljinu.
- Ne.
Njen pogled poivao je na njegovom licu. Priao joj je, uhvatio
njene zglobove i spustio joj ruke.
- elim da ja svuem odeu s tebe - rekao je.
Da li mukarac moe neto lepe da kae eni? Nasmeila se. - I ja
to elim.

~ 54 ~
Bookhunter

Neky
Privukao ju je sebi i poeo da ljubi. Uzvratila mu je i on je prestao
da razmilja. Milovao je njena lea spustivi joj ruku na zadnjicu.
- Nino.
Samo jedna re, a on je mislio da e mu srce iskoiti iz grudi.
- Da, draga - promrmljao je, pa je potraio rajsferlus, koji je bio
jedina barijera izmeu njih dvoje.
Ali prsti su mu bili nespretni.
Konano je svila skliznula niz njeno telo. Uhvatila je haljinu
pritisnuvi je na sebe. Nino je nije spreio, ve se nagnuo da je poljubi u
vrat. Poela je da uzdie. Obasuo je njena lea poljupcima. Nije vie
mogao da se uzdrava. Uhvatio ju je za ramena i okrenuo sebi.
Podigla je glavu i pogledi su im se sreli. Sve o emu ena sanja
proitala je u njegovim oima: strast, poudu i jo neto to ga je navelo
da izgovori njeno ime izmeu poljubaca.
Uzvratila mu je nestrpljivo i gladno, zarivi zube u njegovu donju
usnu. Adrenalin je pulsirao njihovim venama. Prelazio je usnama preko
njenog vrata, ramena, sputajui se nanie. Teko je disala milujui
njegovu kosu. Haljina je skliznula...
- Antonela... moja predivna Antonela...
- Nino, molim te...
Njena molba zvuala je kao jecaj. Ni novo srce udaralo je kao da e
se svakog asa rasprsnuti. Hteo je da pokida ipkani ve s njenog tela,
eleo je da se izgubi u njoj...
Ipak, uz duboki uzdah odloio je njenu haljinu. Posmatrala ga je
dok joj je svlaio donji ve. Srce mu je poskoilo kad je shvatio da
njegova vojvotkinja ima lice Botielijevog anela i Venerino telo. vrste
grudi, tanak struk, savrene obline, duge noge... Bila je otelovljenje sna
svakog mukarca.
Bila je sve za im mukarci ude.
Htela je da se pokrije rukama, ali Nino joj to nije dozvolio.
- Prelepa si - rekao je. - Lepa od svega to mogu da zamislim.
Stidljivo se smeei, ponudila mu je usne i on ih je poljubio. Bilo je
divno to konano moe da dotakne njene grudi. Vrhovima prstiju crtao
je njihove obrise.
- Da li ti se ovo dopada, draga? Reci mi ta voli - aputao je.

~ 55 ~
Bookhunter

Neky
Kad je spustio usne na njenu bradavicu, osetila je da joj kolena
poputaju. Podigao ju je u naruje i spustio na krevet. Svilena posteljina
bila je meka kao njena koa. Legla je i kosa joj se rasula po jastuku.
Antonela je bila predivna.
Pruila mu je ruke i on se opruio kraj nje. Mogao je celu venost
da je gleda, da je miluje i istrauje je... eleo je da pokida odeu sa sebe i
da konano zaroni u nju...
Rukom je prevlaio preko njenog ravnog stomaka. Uhvatila ga je za
ruku privukavi je svojim usnama. Jezikom je milovala njegov dlan.
Uzdahnuo je. Boe, eksplodirae. Morao je da okona ove slatke muke...
Onda se neeg setio. Sve je isplanirao do najsitnijih detalja, samo
na zatitu ni pomislio nije. Kako je mogao da bude tako glup? Sad
prestati bilo bi...
- Nino?
- Da - obuhvatio je njeno lice akama. - Draga... Neto sam
zaboravio - proklinjao je sebe. Zatita nije ba romantina tema. - Da li
uzima...
- Kontracepciju? - pocrvenela je. - Da. Nema razloga za brigu.
Njegov poljubac postao je zahtevniji i ona je reagovala na to.
Snano ju je zagrlio, a Antonela je promrmljala neto na italijanskom.
Nije mu bio potreban prevod.
Nino je strgnuo odeu sa sebe. Pokuavao je da se uzdri, da lagano
prodire u nju, ali kad je ona vrisnula u ekstazi, potpuno se izgubio.
Spavao je. Ona takoe, privijena uz njega, glave naslonjene na
njegovo rame. Noni vazduh bio je hladan. Povukao je prekriva na
oboje. Pomilovao ju je po leima ne elei da je probudi. Uzdahnula je.
Nagnuo se nad njom ljubei je neno po kapcima, obrazima, ulnim
usnama...
- Nino? - pospano je otvorila oi. - Nino... - proaputala je jo
jednom, a onda ga je zagrlila i privukla sebi. Odjednom su njegove usne
bile posvuda: na njenom vratu, grudima, stomaku...
- Nino, ta to radi? Nemoj... Ali on ju je ve ljubio tako da je mogla
samo da jeca od zadovoljstva. Ovoga puta ljubav su vodili onako kako je
on eleo: polako i neno... Stigli su do granica venosti, do granica raja.
Kad je putovanje zavreno, Nino je svoju princezu privio na srce i
znao je da je ono to se desilo u poslednjih etrdeset osam sati vie
nego to je mogao da poeli.

~ 56 ~
Bookhunter

Neky
Vie nego to su drugi mukarci ikada u ivotu doiveli.

~ 57 ~
Bookhunter

Neky

10. poglavlje
Antonelu je probudio miris svee skuvane kafe. Nino je upravo
izaao iz kupatila, kapljice vode slivale su se niz njegovo telo. Brisao je
kosu. Bio je nag.
Vrelina je prostrujala njenim telom. Divila se. Bio je neverovatno
dobro graen. Dosad nije imala priliku da ga ovako vidi. Vodili su ljubav
vie puta u toku noi i sve to joj je radio, sve to su zajedno radili,
ostae joj zauvek u seanju.
Gledala ga je ne pomiljajui da skrene pogled, jer on nije znao da
je budna.
Odrasla je u Firenci, okruena vrednim umetnikim delima. Kao i
generacije tinejdera pre nje, divila se jedinstvenoj Mikelanelovoj
statui nagog mukarca. Ali David nije bio ni blizu Ninu.
Ta pomisao bila joj je smena, pa se zakikotala. Greka.
Nino je skinuo pekir s glave pogledavi je.
- Svaki mukarac ovo eli: da mu se ujutro njegova ena posle
zajedno provedene noi smeje.
Njegova ena. Te rei ispunile su je neopisivom sreom, ali njegovo
lice... opet se nasmejala.
Gledao ju je iznenaeno. Prebacio je pekir oko vrata i poao je
prema njoj.
- Zar ovako nag izgledam smeno? - upitao je.
- Ne, naravno. Pomislila sam na statuu.
- Kakvu statuu?
- Na Mikelanelovog Davida. A onda sam pomislila da ti i David...
da vas dvojica...
- Da?
Nije mogla da izgovori. Seo je na krevet i, uhvativi njene ruke,
poeo je da joj ljubi zglobove aka. - Znai, dama je ljubiteljka
umetnosti.
- Podsmeva mi se - rekla je trudei se da glumi uvreenost.
- Neu to raditi ako mi kae ko je, po tvom miljenju, pobedio.
Pocrvenela je.

~ 58 ~
Bookhunter

Neky
- Ne znam na ta misli.
- Naravno da zna. Imam dve sestre. Putovale su po Evropi,
navodno zbog umetnosti.
- Umetnost je jedna od najvanijih oblasti u obrazovanju svake
mlade ene - ustvrdila je.
- Tano - Nino se nasmeio. - Mojoj brai i meni trebalo je pet
minuta da iz njihove prie shvatimo da je glavni doivljaj njihovog
boravka u Firenci bio upravo David.
- Naravno, pa to je uveno umetniko delo - s mukom se uzdravala
da ne prasne u smeh.
- Bar mi reci da li smo dobri stari David i ja u istom rangu?
Moramo, naravno, uzeti u obzir injenicu da je on visok otprilike pet
metara?
- Skoro etiri, s postoljem pet i po - rekla je, pa je prasnula u smeh.
- Dakle, ja sam u ivotu video neke vrlo lepe statue - ljubio ju je po
vratu. Voleo je miris ene posle seksa. - Na primer, ti si prelepa.
Sklonila mu je uperak kose sa ela.
- Laove!
- U pravu si, zapravo si predivna - strasno ju je poljubio.
- Nino - aputala je - dragi moj... Nazvala ga je svojim dragim i to ga
je ispunilo sreom. Onda je prestao da razmilja i svet oko njih opet je
nestao...
Bio je oblaan dan, trali su nekoliko kilometara, vratili se,
istuirali i vodili ljubav. Onda su ruali, smejali se i priali. S rukom u
ruci etali su po livadama. Imanje je odgovaralo Ninu: mirno, izdvojeno,
samotno. Vetar je arlijao kroz drvored maslina. Tu je bio i mali
vinograd, kao i konji koji su pasli na livadi.
Nino je posmatrao Antonelu kako miluje konje. Znam ta sad
osea, drue, hteo je da kae pastuvu. Kad se okrenula njemu i
nasmeila, neno ju je poljubio.
- Jesi li srena? - upitao je kad su se popeli na brdace pod kojim se
pruala zelena dolina.
- Veoma. S tobom na ovakvom mestu... Kako si ga pronaao?
- Otkriu ti ako plati za to.
- Zavisi od cene.
- Jedan poljubac - odgovorio je privukavi je sebi.

~ 59 ~
Bookhunter

Neky
Antonela je zatreptala.
- Teak si pregovara - propela se na prste, brzo ga poljubivi u
obraz.
- Ti ovo naziva poljupcem? - Nino ju je nagnuo unazad preko svoje
ruke. Vritala je zadovoljno. - Sad u ti pokazati ta je pravi poljubac.
Teatralni poljubac uskoro se pretvorio u pravi, iskren i nean.
Polako ju je spustio na travu, pa se smestio kraj nje. Naslonila je glavu
na njegovo rame dok je on razmiljao koliko je pogreio procenivi je u
prvi mah kao hladnu i uobraenu, a ona je topla, srdana i velikoduna.
Divna.
Ni sa jednom enom nije toliko uivao kao sa svojom princezom.
Dodue, mukarac uiva u brzoj vonji ili u uspeno zakljuenom poslu.
Ono to on osea prema Antoneli mnogo je jae. Ono to osea vie je
kao...
Samo polako!, pomislio je.
Antonela je inteligentna, zabavna i lepa. Rado je razgovarao s njom,
seks je s njom savren. Ali to je sve. Iako mu je rekla da je relativno
neiskusna, ona je najstrasnija ena koju je upoznao. To je odlino, jer je
zaboravio na zatitu.
Samo... zato ona koristi pilule? I zato mu to smeta? Kojeta, dobro
je to ona brine o tome, u suprotnom, prola no ne bi se dogodila.
Osim toga, on nije ovinista. Smatrao je da ene imaju ista prava
kao mukarci i u seksu i u svemu drugom.
Ali moda uzimala tablete zato to ima drugog ljubavnika? Da li je
on deli s drugim mukarcem, koji ima privilegiju da je tako intimno
dodiruju kao to je on to inio? Koji takoe poznaje tajne njenog tela?
Prole noi ponavljala je njegovo ime. Da li je prethodne nedelje
aptala tue? Da li e ponovo izgovarati to ime kad on bude otputovao?
Ne, to nije mogao da zamisli. Antonela nije ena koja brzo menja
mukarce. Jer, uprkos njenoj osetljivosti, uprkos odluci da kao ena
preuzme odgovornost, njeno ponaanje i reakcije bili su naprosto
nevini. Nije to mogao drugaije da opie. Njeni uzdasi nisu bili uzdasi
zadovoljstva, nego preputanja i divljenja.
Doavola, ako nastavi o tome da razmilja, strgnue joj odeu s tela
ovde, nasred livade...
- Nino? Nakaljao se.
- Da, draga?

~ 60 ~
Bookhunter

Neky
- Da li bi ti smetalo ako bih te zamolila da se vratimo u vilu?
Srce mu je poskoilo.
- Ako to eli...
- Ono to elim - odgovorila je - jesi ti.
Otvorenost ju je naterala da pocrveni. To i ono to je proitao u
njenim oima naveli su ga da izgubi kontrolu. Uspravio se, podigao ju je
i poljubio. Onda ju je odvezao u vilu, u njihov krevet. Dok je aputala
njegovo ime, sve su sumnje nestale.
Ona mu pripada. Samo njemu.
Zaspala je u njegovom naruju.
Nino je mirovao vrsto je drei uza se, zagledan u tavanicu. Sunce
je zalazilo i izduile su se senke u sobi. Dan se bliio kraju i Nino je to
mrzeo. Uskoro e morati da se vrate u vilu Agostinijevih.
U stvarnost.
Antonela se pomerila, uzdahnula je u snu i jae se privila uz njega.
Nije je isputao iz ruku. Kad se probudi, on e joj rei ta je odluio.
Dae novac njenom ocu da ga uloi u vinograd i imanje. Bez ikakvih
uslova. Nee zahtevati veinu, to je izjavio zato to je bio besan, a bes je
odavno iilio iz njega.
Nije mogao da ostane dve nedelje, znao je to. U Njujorku ga eka
posao, sastanci, klijenti, obaveze. Ne moe sve to da ignorie.
Znai, nee ostati. Ali vratie se.
To e joj obeati. Ne sledeeg vikenda, jer tada mora slubeno u
ikago. A vikend posle toga od letee u Peking. Ali kad se vrati iz Kine...
Zaigrao mu je mii na licu. Postalo mu je jasno da takvo planiranje
moe samo sve da iskomplikuje. To sve ini ozbiljnim.
Koliko god da mu se Antonela svia, ovo nije ozbiljno. Intenzivno
jeste, ali ozbiljno...?
Namrtio se. Zato sad razmilja o tome? Topla i meka, ona lei
kraj njega, njena kosa mirie na sunce, a koa...
Njegovo telo reagovalo je na tu misao. Opet ju je poeleo. Ovla je
poljubio njene usne i ona se promekoljila.
- Mmm...
- Mmm... ba tako proaputao je.
Kad je otvorila oi i nasmeila mu se, prestao je da razmilja.

~ 61 ~
Bookhunter

Neky
Proli su sati.
Odspavali su, istuirali se, popili su espreso na terasi s pogledom
na maslinjak. Bilo je prekasno da se vrate u vilu Agostinijevih. A zato
bi urili?
Nino je planirao da ujutro rano poe nazad u Njujork, ali mogao je
da odloi to za popodne. emu provesti sate na aerodromu kad moe
da rezervie privatni avion? To je jedna od prednosti privatnih letelica,
mogu da polete kad zatreba.
Pozvao je agenta za nekretnine i rezervisao vilu u kojoj su bili za
jo jedan dan.
Kuvar im je servirao veeru: supu od paradajza, meanu salatu,
prenu ribu. Za desert okoladni sladoled. Antonela se oblizivala jedui
sladoled, i Nino je stekao utisak da osea ukus pistaa na svojim
usnama. Doneli su i bocu iz vinarije Agostini, oigledno su prepoznali
vojvotkinju. Ona je znalaki pomirisala plutani ep, zatim je malo otpila
iz ae...
Onda je prasnula u smeh kad je videla Ninovo lice. U sekundi se od
poznavaoca vina pretvorila u oaravajuu enu. Nagnuo se preko stola
da joj ukrade poljubac sa ukusom vina, ignoriui prisustvo batlera.
- Priaj mi o Njujorku - zamolila je dok su pili espreso.
- Nikada nisi bila tamo?
- Jesam, vie puta - nasmeila se. - Priaj mi o svom Njujorku, o
mestima koja ti neto znae.
Uinio je to. Opisao joj je severni deo Menhetna, omiljeni muzej
srednjovekovne umetnosti. Priao je o uskim ulicama Sohoa, o kafeu
koji poseduju on i njegova braa.
- Volela bih da vidim tvoj Njujork.
Ni trenutka nije razmiljao. Uhvatio ju je za ruku.
- I ja elim da ga upozna.
Opet su doli do take, gde su jednom ve bili: problem s
planiranjem. Dobro, morao je nekako to da organizuje. Dugoroni plan,
korake da bi veza potrajala...
Doavola. Da li je ovo veza?
Pa, u stvari, nije. Ovo je afera, a velika je razlika izmeu afere i
veze.
-... velika porodica.

~ 62 ~
Bookhunter

Neky
- Izvini?
- Jutros si spomenuo dve sestre, sad pominje brau. Dakle, potie
iz velike porodice. To je lepo.
Zauujue. Za nekoliko sati ispriao joj je vie nego bilo kojoj eni
bez obzira na to koliko je bio s njom.
- Koliko ima brae?
- Trojicu. Pa mi smo Sicilijanci, ta da ti priam?
Osmeh je nestao s njenog lica.
- Da, naravno.
- ta to znai?
- Nita - gledala je u au kao da je zanima vino. - Samo... gotovo
sam zaboravila ko... ko...
- Ko sam ja - dopunio je njenu reenicu hladnim tonom. - Tano. Ne
samo da sam Sicilijanac, prezivam se Odone.
Odmahnula je glavom. Primetio je da su joj suze navrle na oi. Pa
ta? Ono to se desilo meu njima ionako ne znai mnogo. Opet su tu
njih dvoje: princeza i seljak. Kao na poetku.
- Ne - rekla je drhtei. - Nino, ti ne moe biti jedan...
Prevarant. Kriminalac. lan porodice. On to nije. Neko drugi bi
iskoristio trenutak i rekao ono to je trebalo da kae u poetku: da je on
investitor i finansijski strunjak, da je ist. Trebalo je da joj kae da je
ocu i svemu to on predstavlja odavno okrenuo lea...
A ipak se ponaa kao Sicilijanac.
- Ako ti kaem da sam ba onakav kakvim me smatra? ta e
uiniti?
Antonela ga je dugo gledala.
- Rekla bih da nije vano - odgovorila je slabanim glasom. - Moda
u zbog toga goreti u paklu, ali to bih rekla. Ti si moj voljeni. elim
samo tebe...
U sledeem trenutku bila je u njegovom zagrljaju. Dok ju je ljubio,
postalo mu je jasno da ujutro nee odleteti u Njujork.

~ 63 ~
Bookhunter

Neky

11. poglavlje
Jedne noi Antonela i Nino zakljuili su da su zajedno skoro dve
nedelje. Antonelu su probudili poljupci po vratu i milovanje. Pre nego
to su poeli da vode ljubav, udna misao prola joj je kroz glavu: Znai,
ovako izgleda kad ovek dosegne sunce. Plamen, vrelina, saznanje da se
moe izgoreti... ali ti je svejedno, jer zna da e biti kao nanovo roen...
Da, ja sam ponovo roena, pomislila je sledeeg prepodneva dok su
jahali po livadama. Ona je Ninova, a on je njen. Njen ljubavnik i njena
ljubav.
Ta spoznaja oduzela joj je dah. Jae je povukla dizgine
posmatrajui Nina kako spretno jae. I oima i duom gutala je tu sliku,
njegovu snagu i auru moi. On je mukarac iz snova svake ene.
Ali ljubav? Ne, to je nemogue. Ljubav se ne budi tako brzo osim u
bajkama. A oni ovde nisu u bajci, nego u realnom svetu. Nemogue je da
ga voli. Pobrkala je ljubav i strast. Zapravo, ona ga eli, udi za njegovim
poljupcima i dodirima...
- Antonela - glas mu je bio promukao, dok ju je gledao sjajnim
oima. - O emu razmilja?
Srce joj je poskoilo, inilo joj se da on tano zna o emu ona
razmilja. Trebalo je samo da proapue odgovor.
Na tebe, rekla bi mu kao toliko puta proteklih dana. Onda bi on
siao s konja, pomogao bi joj da i ona to uini, a onda bi...
- Vojvotkinjo, izvinite! Va otac... doao je! - sluavka je dotrala
kao bez due.
Antonela je zastala. Njen otac je tu. On e joj pokvariti sreu, jer e
svata zahtevati. eludac joj se zgrio.
- Draga?
Zatreptala je. Nino je stajao kraj njenog konja pruivi ruke da joj
pomogne da sie, ali ne da bi je odveo u krevet, nego da je otprati u
kuu gde je eka otac.
- Hajde, duo, idemo - zagrlio ju je.
U sigurnoj sam luci, pomislila je zaueno, koja me titi od ostatka
sveta.
Bila je to kratka poseta. Nino nije bio preterano iznenaen.
Antonela je ivela manje-vie sa strancem. Naravno da je dovoljno

~ 64 ~
Bookhunter

Neky
odrasla da sama donosi odluke, ali zar nije normalno da otac eli licem
u lice da upozna oveka, koji provodi vreme s njegovom kerkom?
Makar ovde, u Italiji, gde se potuje tradicija?
Uz to, Agostini se obratio mafijakom bosu za kredit. Verovatno je,
kao i njegova kerka Antonela, mislio da je sin deo organizacije. U
najgorem sluaju, vojvoda e ga pitati kakve su njegove namere prema
Antoneli. Nino nije znao ta e odgovoriti, ali otac je imao pravo da
postavi takvo pitanje, zar ne? I da je upozori...
Vojvoda ga je pozdravio rukujui se s njim, Antoneli je klimnuo
glavom. Onda se zahvalio za deset miliona, koji su legli na raun. Zatim
su neobavezno aO vremenu.
- Nadam se da e vas posluiti vreme tokom boravka ovde.
O crvenom "ferariju".
- Odlian izbor. Moda treba da isprobate i "lamborgini".
O vili.
- Divna kua, gospodine Odone. Onda su oigledno iscrpli sve teme,
pa je vojvoda bacio pogled na sat rekavi da ima sastanak. Pomenuo je i
da se nada da e jo jednom sresti Nina pre nego to gost ode u Njujork.
Rukovali su se i vojvoda je otiao.
Nino je sve vreme drao ruku oko Antonelinog struka. Osetio je da
se ona okamenila.
- Tata, kako je mama? Vojvoda se ni okrenuo nije.
- Tvoja mama je dobro - rekao je pre nego to je nestao.
im su ostali sami, Nino se zagledao u Antoneline oi. Od izraza
njenog lica srce mu je gotovo stalo.
- Draga, ta je bilo? Odmahnula je glavom.
- Reci mi. Zato si pitala za majku? Da li je bolesna?
Antonela je oklevala. Sme li da mu kae istinu? Da je njena majka
ve dvadeset godina u sanatorijumu? Ni sa kim dosad nije razgovarala
o tome. Stid nije bio razlog tome, ali nije mogla da podnese reakcije
ljudi.
- Draga?
Ali Nino nije bilo ko. Uzdahnula je.
- Moja je mama u jednoj klinici... za osobe s psihikim problemima.
- ao mi je , draga - rekao je tiho. - Mora da ti je teko.

~ 65 ~
Bookhunter

Neky
Antonela ga je pogledala. Osetila je saoseanje u njegovom glasu i
oima. Saoseanje, ne aljenje niti iuavanje. Radost se uselila u njeno
srce.
- Mora da ti nedostaje. Klimnula je glavom. Nino ju je privukao sebi.
- ta da uinim da ti olakam? eli li da je poseti? Odveu te i,
ako mi dozvoli, voleo bih da je upoznam.
U tom trenutku Antonela je znala da se bezuslovno zaljubila u ovog
oveka.
Vonja do sanatorijuma potrajala je dva sata.
Antonela jo uvek nije mogla da shvati da su poli zajedno. Znala je
samo to da je prvi put ula u kliniku ne oseajui strah. Kad je dolazila u
posete, nije znala ta da oekuje. Mama je nekad delovala zdravo, ali
zaticala ju je i beznadeno depresivnu. Ponekad se Antoneli inilo da je
majka ne primeuje.
Ali danas... Antonela je mogla sa svime da se suoi, jer je Nino bio
uz nju.
Ispostavilo se da je njenoj majci bilo dobro. Prepoznala je Antonelu
i pruila je ruku Ninu da se upoznaju.
- Sad znam od koga je vaa kerka nasledila lepotu - osmehnuo se
ljubei joj ruku.
Nisu dugo ostali. Negovateljica ih je zamolila da odu, jer je bilo
vreme za popodnevni odmor.
- Antonela, doi opet sa svojim zgodnim verenikom - rekla joj je
majka.
- O, mama, Nino nije moj... Nino je stegnuo njenu ruku.
- Naravno, ubrzo u je ponovo dovesti - obeao je.
Pa ta ako Antonelina majka misli da sam veren s njenom kerkom,
pomislio je dok su se vozili nazad. Verovatno se kasnije nieg nee
seati. Neka bar danas bude srena.
Osim toga... jednoga dana neki srekovi e zaprositi Antonelu.
udno, ali odjednom mu se grlo stegnulo. Pogledao je u Antonelu
posegnuvi rukom za njenim toplim dlanom.
Vreme je letelo.
Nino je pozvao sekretaricu da s njom uskladi termine. Na sreu,
klijenti se nisu ljutili zbog promene. Antonela i on poli su jednog

~ 66 ~
Bookhunter

Neky
sunanog jutra u Firencu, jer ovek mora da obue i neto drugo, ne
samo farmerke i smoking.
Antonela je bila oduevljena. Kao i svaka ena, vukla ga je od
prodavnice do prodavnice u potrazi za garderobom. Posle ruka ju je,
uprkos protivljenju, odveo u poznatu modnu kuu, gde je prodavaici
naloio da od glave do pete obue njegovu damu.
Antonela je isprobavala modele po svom izboru i kad je izala iz
kabine, odrala mu predavanje, jer joj je prodavaica rekla da e
gospodin platiti sve to je ona probala. Nazvala ga je ludim, a on ju je
uzeo u naruje.
- Da - rekao je - lud sam, ali za tobom.
Bila je srena. Ne, re srena nije dovoljno jaka da opie ono to je
oseala. Njeno srce rasplinulo se od radosti... i od ljubavi.
Njen voljeni je divan ovek: dobar i velikoduan, saoseajan...
jednom reju, savren.
Nikakvo udo to se zaljubila u njega. Kojoj se eni to ne bi
dogodilo? I da, znala je da sve ide prebrzo, ali... zar ne sme da eli da se i
on u nju zaljubi? Da je pita hoe li se udati za njega, raati mu decu...
Boe!
Spotakla se. Srce joj je divlje tuklo i bila je ubeena da ga i on uje.
Njen ciklus kasnio je pet dana, a inae je po njemu sat mogla da navija!
- Princezo? Pogledala gaje.
- Ja... sad sam se setila... - saberi se i ostani mirna, upozorila je sebe.
Nekako je uspela da se nasmei. - Moram u apoteku.
Bila je jedna tu, u blizini. Kad je pokuao da ue s njom, spreila ga
je.
- Treba mi neto... lino. Nasmeio se. Znala je da on misli na neto
drugo. Da je bar tako!
- U Italiji smo. Moda tebe ovakve stvari ne okiraju, ali ostale...
Prevrnuo je oima i rekao da e saekati napolju. Onda ju je
poljubio. Nije elela nita drugo nego da ostane u njegovom naruju i da
mu prizna da je obuzima panika.
Ula je u apoteku i uzela vie testova za trudnou.
Kad su stigli u vilu, izvukla se uz izgovor da eli jo jednom da
proba sve ono to je kupila da bi izabrala odgovarajuu haljinu za

~ 67 ~
Bookhunter

Neky
veeru. Iako joj je rekao da bi uivao u tome da je gleda, ona ga je neno
oterala.
Konano je ostala sama. Zatvorila se u kupatilo i potroila sve
testove - i svi su pokazali isti rezultat. Trudna je!
Kako se to desilo? Od pre godinu dana uzimala je tablete za
kontracepciju, jer joj je to ginekolog propisao zbog bolnih menstruacija.
Posmatrala se u ogledalu. Redovno je uzimala tabletu pred
spavanje, ali je kutija s lekom ostala u njenoj sobi, u oevoj vili. A tada je
na sve drugo zaboravila mislei samo na to da eli da bude s Ninom.
Dakle, tri dana i tri noi nije uzimala pilule. Tek kad su se vratili u
vilu Agostinijevih da uzmu stvari, ponela ih je. Boe, kako je mogla da
bude toliko glupa! Sad je trudna. Ninova beba raste u njoj, siuna,
bespomona i neplanirana! I neeljena... bar to se oca tie.
- Antonela? Da li je sve u redu? Uplaeno se trgnula, pa je sve
iskoriene testove za trudnou ugurala u kutiju i bacila u korpu za
otpatke.
- Antonela?!
- Sve je u redu - glas nije liio na njen. - Ja... dobila sam i...
- Duo, otvori vrata.
- Ne! Nino, molim te, rekla sam ti da je lino.
Nino se zamislio. Odrastao je s dvema sestrama i znao je sve o
enskim linim stvarima. Ali uo je Antonelu kako plae i poeleo je da
pomogne svojoj princezi...
- Ulazim - rekao je tonom koji ne trpi protivljenje.
- Ne, Nino, nemoj...
Otvorio je vrata zatekavi je kako uplakana sedi na ivici kade. Srce
mu se razneilo.
- O, draga!
- Nino - uzdahnula je i poletela mu u zagrljaj.
Podigao ju je i odneo u spavau sobu, pa je seo povukavi je u krilo.
Neno ju je ljuljao. U jednom trenutku prestala je da uzdie. Instinkt mu
je govorio da nije re o menstrualnom bolu.
- Princezo, ta se deava? - pomilovao joj je kosu.
Antonela je videla zabrinutost u njegovim oima. Njegove ruke
mogle su je zatiti od svakog zla. On je dobar ovek, ali ovo sigurno nije
eleo.

~ 68 ~
Bookhunter

Neky
- Antonela, priaj sa mnom - ljubio je njene prste.
- Reci mi zato plae.
Bilo je upravo onako kako pesnici to opisuju. Vreme je stalo,
uzdahnula je.
- Nino - proaputala je - trudna sam.

~ 69 ~
Bookhunter

Neky

12. poglavlje
Trudna! Ta re odjekivala je u Ninovoj glavi. Antonela je trudna.
Osetio je hladne grake znoja na elu. Ako postoji re koju
mukarac ne eli da uje kad se s nekom enom upusti u aferu, onda je
to ova. ene su esto govorile poneto zbog ega mu nije bilo prijatno.
Na primer: "volim te" ili "znam da ne eli ozbiljnu vezu, ali..." Jednom
je uo neto veoma neobino: "ta e rei moji prijatelji ako se
raziemo?"
Ali nijedna mu jo nije rekla da je...
- Trudna? - njegov glas bio je promukao. Nakaljao se. - Jesi li
sigurna?
- Jesam. Uradila sam test, zapravo vie testova - ruke su joj drhtale.
- Zato sam se zavukla u kupatilo.
- Nisi dobila menstruaciju?
Pocrvenela je. Ba glupo, pomislio je oseajui hladnou u
krvotoku. Poznavao je svaki milimetar njenog tela i ona mu je upravo
rekla da je trudna. A kad ju je upitao za menstruaciju, pocrvenela je.
- Da, trebalo je da dobijem prole nedelje, ali... Zaboravila sam.
Zamiljeno ju je uhvatio za obe ruke.
- Zar nisi rekla da uzima pilule?
- Uzimam ih - pogledala ga je u oi. - Ali nisam ih imala uza se prve
veeri. Vie puta vodili smo ljubav pre nego to smo se vratili u vilu
mog oca po stvari...
- Znai, nisi redovno uzimala pilule, a rekla si da to radi.
Skupila se. Pa lepo, znao je da zvui bezoseajno i da nije fer, ali
doavola, rekla je...
Nino je ustao.
- Kako se to moglo desiti?
Sve se u njoj slomilo. Znala je da e on ovako reagovati. U svetu u
kojem se stalno pria o ravnopravnosti ena, mukarci su ipak
"ravnopravniji" pre svega u seksu. Na fakultetu su momci, koji su imali
mnogo devojaka, bili face, dok su devojke koje su menjale mladie
nazivane droljama. A neeljene trudnoe to se tie... uvek je ena bila
kriva i morala je da ivi s posledicama.

~ 70 ~
Bookhunter

Neky
Nino nita slino nije rekao. Nije ni morao. ulo se iz njegovog tona,
videlo se na njegovom licu, osetilp se po napetosti koja je iz njega
zraila.
- Sigurna si da je moje?
Antonela je raunala i s tim pitanjem, ali mrzela je Nina to ga je
postavio. Poelela je da vie na njega, da pobesni. Kako je mogao da
pomisli da bi neko drugi mogao biti otac?
A opet... Nekoliko sati nakon to su se upoznali pala mu je u
naruje. Ve naredne noi spavala je s njim. A on je iveo u svetu u
kojem ljudi relativno lako i bez kajanja uskau u krevet. Nije mogao da
zna da za nju to ne vai. Kako je mogao da nasluti da su joj se prijatelji
podsmevali zbog nikakvog seksualnog ivota? Nije mu rekla da ve
etiri godine nije bila s mukarcem.
Ali je bila besna na sebe to je naivno seks smatrala ljubavlju.
- Neto sam te pitao. Jesi li sigurna da...
Planula je. Kako se usuuje da je optuuje da lae? Kako se usudio
da nagovesti da je ona ila iz ruke u ruku?
- Ne - odgovorila je - nisam. Moda je to mesarevo ili potarevo
dete. Moglo bi da bude i portirovo. Ko zna... i konobar iz restorana bio
je zgodan. Moda je ipak bubnjar neke pank grupe? Ili...
Nino ju je zgrabio za ramena.
- Misli da je ovo smeno?
- Mislim da je glupo to sam ti priznala - oi su joj sevale. Zaboravi, to je moj problem.
- Hej, nisam rekao da...
- Navikla sam da sama brinem o sebi. Ne treba mi tvoja pomo odgurnula je njegove ruke. - Ne bih ti rekla da nisi toliko insistirao.
- Molim?
- Vrata kupatila bila su zatvorena, molila sam te da ne ulazi. A ti si
ipak naruio moju privatnost iznenadivi me u loem trenutku. Da nisi
upao...
Nino je opsovao.
- To su kojetarije i ti to zna! -uzviknuo je. - Trudna si i ja sam za
to odgovoran. Zato je to moj problem koliko i tvoj.
Njegove rei trebalo je da je utee, ali nisu. Trudnoa jeste
problem, ali nije joj se dopalo da to uje iz njegovih usta. Njena majka

~ 71 ~
Bookhunter

Neky
bila je celog ivota oev problem. Ni za ta na svetu ona ne bi dopustila
da postane Ni nov ili problem bilo kod drugog mukarca.
- Pusti me - rekla je mirno.
- Nemoj priati da sam naruio tvoju privatnost, jer to zauvek
menja nae ivote.
- Ne primam nareenja, gospodine Odone.
emu sad ovo?, pitao se Nino. Prvo ga je iznenadila tom veu, a
onda odbija njegovu pomo. Dobro, moda nije trebalo da pita da li je
dete njegovo... ali, doavola, koji mukarac to ne bi izgovorio?
Antonela je komplikovanija od svih ena koje je poznavao. Hteo je
da je prodrma da bi je dozvao pameti... ili da je poljubi dok se ne sabere.
Zar je pomislila da bi on okrenuo lea odgovornosti? Da, rekla je da
uzima pilule, ali on je odgovoran ljubavnik. Trebalo je da koristi
kondome.
Samo s njom nije.
Pustio ju je, okrenuo se i duboko je uzdahnuo. Koga on zavarava?
Morao je one veeri da vodi ljubav s njom. Trebalo je da se kontrolie,
da je ne ljubi, da je ne svue, da se u njoj ne izgubi...
Boe! Seks je poslednje na ta je sad trebalo da misli. Pronai e
neko reenje za oboje. Konano, potrebno je dvoje ljudi da se stvori
novi ivot.
Potrebno je dvoje i da se uini sledei korak. Moda se Antoneli
nee dopasti, verovatno e to opet smatrati ometanjem njene privatne
sfere, ali morae to da prihvati. Nita drugo ne dolazi u obzir.
- Dobro - silno se trudio da zvui mirno. - Moramo da razgovaramo.
I to mirno, jer... - okrenuo se i srce mu je stalo.
Uprkos oholosti koju je u poetku pokazivala prema njemu, sad je
stajao pred enom do koje mu je mnogo stalo. Ne, oseao je mnogo vie.
ak i u ovom trenutku kad su mu misli bile pobrkane, a svaki mii u
telu napet, eleo ju je vie nego to je ikada eleo bilo koju enu.
Gledala ga je sa strahom u oima. Drhtala je mada je bilo toplo u
prostoriji. Znao je kako da umiri njeno drhtanje i kako da zaustavi suze
u njenim oima. Treba samo da je poljubi.
Uzdahnuo je. Proao je kraj nje i izaao iz vile.
S rukama u depovima Nino se popeo na brdace iza kue. Sunce je
zalazilo, senke su se poigravale. Nije mogao da krivi samo nju. Nosio je

~ 72 ~
Bookhunter

Neky
istu odgovornost, moda i veu. On se pobrinuo za to da ona sve
zaboravi osim njega.
On je sve isplanirao.
Isplanirao? Nasmejao se. On, veliki organizator! Vila, krevet, nita
drugo. Neke detalje sasvim je izgubio iz vida... na primer, kondome.
Bacio je kamen niz brdo. Zapravo je mislio samo na seks. U glavi
mu je bila samo elja da spava s njom, da je uini svojom. Kao da
mukarac moe to da uradi tako to e spavati sa enom! On to ini
samo kad se njome oeni. A to mu jo uvek nije bilo blisko.
Deca su bila jo udaljenija tema. Nije ih bilo u njegovim velikim
planovima. Moda jednoga dana, ali sad... Ni u kom sluaju!
Ali dece nije bilo ni u Antonelinom planu. Video ju je kad je uao u
kupatilo. Suze, ok, zbunjenost. Ne, nije se nadala tome da postane
majka. Mlada je i lepa, svet je eka.
Ali svet vie nee biti isti za nju, svejedeno da li e izabrati da
zadri bebu ili da je da na usvajanje.
A on je kriv.
Gledao je u nebo i prve zvezde. No se brzo sputala, na horizontu
se nazirao pun mesec.
Zauujue. Svet se nije promenio, ivot ide dalje. Samo se njegov
svet promenio. Kakvu god da odluku Antonela donese, on e uvek biti
svestan injenice da ju je doveo u poloaj da mora da bira. Stvorio je
ivot koji moda nikada nee ugledati svetlost dana... Ili e stranci
podizati dete s njegovim genima. Ako Antonela ipak zadri dete, ono e
odrastati bez oca.
Naravno da e Nino priznati svoje dete i da e ga izdravati, moda
ak i poseivati. A moda i nee. Moda Antonela nee dozvoliti da
njihov sin ili kerka ponekad via biolokog oca. Njegova kerka... bilo
mu je lake da zamisli devojicu s plavim oima i zlatnom majinom
kosom... ta se to ulo?
Ugledao je farove automobila pred kuom. Ko u ovo vreme dolazi u
vilu? Onda je uo sirenu. Bio je to jezik svih taksista ovog sveta. Nino je
opsovao i pourio dole.
- Doavola, Antonela. Neka sam proklet...
Vrata su se otvorila ba kad im je priao. Pred njim je stajala
Antonela s koferom u ruci.

~ 73 ~
Bookhunter

Neky
Ona ga naputa! Kako se usuuje? Zar je umislila da moe to da
uini i da je on nee spreiti?
Stajao je pred njom besno je gledajui.
- Kuda si, doavola, pola? Prezrivo ga je odmerila.
- Skloni mi se, molim te, s puta.
- Molim?! - Nino je naglasio tu re. Taksista je ponovo pritisnuo
sirenu. - Da se nisi pomerila s mesta!
- Kako se usuuje?! Ja sam vojvotkinja a ti si...
Nino ju je poljubio. Besno. Snano. Zabacio joj je glavu drei obe
njene ruke na leima. Ljubio ju je dok nije poela da mu uzvraa.
Tek tada ju je pustio. Ostala je na stepenitu, a on je priao taksisti
i, pruivi mu sveanj novanica, rekao mu je da ode.
Nino je nekoliko sekundi gledao za automobilom ija su stop-svetla
nestajala u daljini, a onda se okrenuo Antoneli.
- Kuda si htela da ode? upitao je. - Ne tie te se...
- Prvo mi kae da oekuje moju bebu, a onda podvije rep.
- Ne razumem ta to znai.
- To znai da se plai da razgovara sa mnom o tome. Ponovo te
pitam: kuda si htela da ode?
- Nema pravo...
- Imam sva prava ovog sveta. Moje dete raste u tebi.
Besno ga je pogledala.
- Jesi li siguran? Dobro, zasluio je to.
- Reci otvoreno ta planira - pogledi su im se sreli i osetila je da
bes u njoj raste. - Sluaj, ovo mi nije jednostavno. Priaj sa mnom. Reci
ta misli. I ta eli da uradi.
Besno ga je posmatrala, a onda kao da je odjednom ostala bez
snage.
- Ne znam. ivot mi se u sekundi promenio i nikada vie nee biti
kao pre. Misli da sam u stanju da donosem odluku?
To je i on pomislio dok je bio u maslinjaku.
- Doi - rekao je, neno je privukavi sebi. Oklevala je, ali samo
trenutak. Onda je uzdahnula i naslonila elo na njegove grudi.

~ 74 ~
Bookhunter

Neky
- U pravu si - milovao ju je po leima. - Nita vie nee biti kao
nekad. Moramo da odluimo, princezo, i to e biti moda najvanija
odluka u naim ivotima.
Antonela je zamurila. Poelela je da ga zagrli, ali to nije uinila.
Mora da se suoi sa stvarnou, a ne da utone u snove.
On joj ne pripada i nikada nee. Ali bilo je umirujue saznanje da se
nije prevarila u njemu. Pristojan je i dobar ovek. I tako je nean prema
njoj...
To ne menja injenicu da je njihova veza okonana. Ne moe biti
drugaije.
- Antonela, ui u kuu. Seemo i popriati uz kafu. Pronai emo
neko reenje.
Seli su na terasu. Pre nekoliko nedelja na ovoj terasi prvi put je
ula prezime Odone. Kako je mogla naslutiti da e Nino Odone postati
njen ljubavnik, da e zatrudneti s njim?
Sklonio joj je pramen kose s ela.
- Reci mi ta eli da uinimo.
- U mojoj zemlji abortus je legalan, ali to ne smatram dobrim
izborom.
- Znai, eli da zadri bebu? Klimnula je glavom.
- A onda?
Pojma nije imala ta onda. Moe li da odgaja dete bez oca? Ili je
bolje da ga da na usvajanje? Malog deaka s Ninovim crtama lica,
tamnom kosom i predivnim oima...
- Kad rodi bebu, ta e s njom uiniti? - upitao je Nino.
- S njim - ispravila ga je spontano.
Nasmeio se.
- Dobro, s njim. ta e biti onda, princezo?
- Zadrau ga.
- Dobro - Nino ju je zagrlio. - Nadao sam se da e to rei, jer i ja
elim da ga zadri - zagledao se u njene oi. - Antonela, hoe li se
udati za mene?
Progutala je knedlu, onda je procrvenela, pa prebledela. Ali Nino
nije znao da li da se nasmeje ili da je poljubi. Poljubac je bio bolji izbor.
- Udaj se za mene, princezo - promrmljao je.

~ 75 ~
Bookhunter

Neky
- Zajedno emo odgajati nae dete.
Antonela ga je zbunjeno gledala.
- Prosi me? To je divan gest, ali...
- Naem detetu dugujemo vie od gestova.
- Znam... ali udaja?
- Zar je najgore to moe da zamisli to da bude ena Nina
Odonea?
Najgore? Da celi ivot provede s njim u ljubavi nikad se nije usudila
da poeli.
- Princezo?
ekao je njen odgovor. elela je da kae da. Ali kako da se uda za
oveka koji je ne voli, bez obzira na razloge za brak? Prevukla je
jezikom preko suvih usana.
- A... ljubav?
Ljubio ju je dok usne nisu otekle.
- ta s njom?
Da, ta?, pomislila je. Poeo je lagano da je svlai i zaboravila je
sve...

~ 76 ~
Bookhunter

Neky

13. poglavlje
Venae se u matinom uredu, to je najbri nain.
Narednog popodneva kurir je doneo debelu kovertu. Nino ju je
otvorio sa osmehom na licu.
- ta je bilo? - upitala je Antonela.
- Vreme je da kupi haljinu za venanje. Pribavio sam sva potrebna
dokumenta.
- Hoe da kae...
Klimnuo je glavom. Otputovali su u Firencu i navratili u ekskluzivni
butik.
- Treba nam haljina - rekao je prodavaici.
- Posebna prilika?
- Specijalna - Nino je zagrlio Antonelu. - Sutra emo se venati.
Sat kasnije napustili su prodavnicu. Pala je no, zahladnelo je.
Antonela se stresla od hladnoe.
- Hladno ti je, draga? Klimnula je glavom. Na putu do "ferarija"
Nino ju je zagrlio. Ali Antonela je slagala, nije joj bilo hladno. Stresla se,
jer joj je kroz glavu proletela jedna misao. Moda je Nino insistirao na
tome da se brzo venaju da ona ne bi imala vremena da jo jednom
razmisli? Ili nije hteo da joj dopusti da se predomisli?
Jo jednom se stresla. Nije elela o tome da razmilja.
Ninu je bilo jasno da ju je pourivao, ali imao je dobar razlog za to.
Ukoliko budu odlagali, njegova e porodica otkriti ta se deava.
Odoneovi, pogotovo njegova braa, bili su talentovani za to. Ako naslute
da on priprema venanje, sve bi to preraslo u cirkus.
A braa bi ga urnisala. Poznaje je samo dve nedelje? Da li je trudna
s tobom? Pa jeste. Koliko god to pitanje bilo dobronamerno, morao bi
pesnicama da odgovori, jer je re o Antoneli. Ona e postati njegova
ena.
to je o tome vie razmiljao, bio je sve uvereniji da je ispravno
postupio. Beba, Antonelina i njegova, zasluila je da ima oca.
A Antonela je pravi dar Boji, lepa, inteligentna, zabavna. Budila je
nenost u njemu. Naravno, venanje je ishitreno, ali sve e biti u redu.

~ 77 ~
Bookhunter

Neky
Njihov brak bie srean. Lepa je pomisao na to da e se svakoga jutra
buditi s njim kraj sebe.
Prvo venanje, pa medeni mesec. Potom e obavestiti svoju brau i
zamolie ih da to saopte majci i sestrama. Tek onda e otputovati sa
Antonelom u Njujork i predstavie je svojoj porodici.
Trenutno treba da se javi njenom ocu. Nije pristojno da on sazna za
venanje svoje kerke od tree osobe. Ninu se Antonelin otac nije
dopao, ali ipak je njen otac.
Uvee, dok se nevesta pripremala za sutranje venanje, Nino je
vojvodi ostavio govornu poruku:
"Vaa kerka mi je ukazala ast i postae moja supruga. Venanje
je sutra u deset u optini. Pozivamo vas da doete. Pozdrav, Nino
Odone."
Nije to bio preterano srdaan poziv, ali je ipak poziv.
Dan je bio sunan. Neto pre deset Antonela i Nino uli su u
optinu.
Protekle noi, dok mu je leala u naruju, obeao joj je da e to biti
dobar brak. elela je da mu veruje, jer ga voli. A on se njome eni zato
to je pristojan i odgovoran ovek, suta suprotnost njenom ocu.
Antoneli je palo na pamet da ne zna da li je njen otac odrao
obeanje dato u vezi s njenom majkom. Da li je njen boravak u
sanatorijumu obezbeen?
Gradonaelnik im je priao zajedno s vojvodom. Antonela je
uhvatila Nina za ruku.
- Gradonaelnik verovatno hoe da popria s tobom - rekla je. - A ja
moram nakratko da razgovaram sa ocem.
- Zar to ne moe da saeka posle venanja, draga?
Od nenosti u njegovom glasu srce joj je zatreperilo.
- Vano je, treba mi samo minut.
- Poslednje rei izmeu oca i kerke pre nego to se uda? Naravno
- nasmeio se. - Brzo se vrati.
Poljubila je mladoenju u obraz i prila je ocu, pa ga je povela u
stranu.
Vojvoda se zadovoljno osmehivao.
- Svaka ast, keri. ena jednog Odonea! Odlino.
Antonela je ignorisala njegov komentar.

~ 78 ~
Bookhunter

Neky
- ta je s mamom?
- ta bi bilo? Dobro je.
- Da li si joj obezbedio mesto u sanatorijumu kao to si obeao?
Dogovorili smo se: ja u preuzeti ulogu domaice, a ti...
- A ja u ti se oduiti. Odlino si odigrala ulogu domaice. Znao sam
da e se mnogo bolje snai s gostom nego ja, im mi je Odone javio da
alje sina. Ne samo da si mi obezbedila kredit, nego si ga udvostruila.
- To je bila Ninova odluka.
- Deset miliona i, kao bonus, jedan od najbogatijih i najmonijih
ljudi iz Njujorka postae moj zet! Jesi li trudna? Da li je to razlog ovog
venanja?
- To te se ne tie - odgovorila je otro. - Na dogovor tie se mame.
Hou da znam...
Vojvoda je dramatino uzdahnuo.
- Odrau re.
Da li e? Antonela je sumnjala u to. Neko vreme verovatno e
pokrivati trokove, ali onda e prestati da uplauje. U glavi je izraunala
koliko kota sanatorij um za sledeih nekoliko godina.
- Prebacie tri miliona na moj raun.
- ali se! Tri miliona je previe iako si mi obezbedila deset. Udaje
se za Odonea i rodie njegovo dete...
- Samo nastavite - umeao se Nino. - Voleo bih da ujem i ostatak.
Antonela i njen otac su se trgnuli. Vojvoda je prebledeo.
- Gospodine Odone, nisam vas uo...
- Oigledno niste.
I Antonela je prebledela. Nino je sve uo... I bila je srena zbog toga.
Zato nije podelila svoje brige s njim? Nije bilo nieg to ne bi mogla da
mu kae, nita zbog ega bi joj bilo neprijatno pred njim.
Mogla je da mu veruje do kraja ivota.
- Nino - nasmeila se - srena sam to si uo razgovor. Trebalo je da
ti ispriam za dogovor izmeu oca i mene...
- Da, uo sam - upao joj je u re, a oi su mu bile hladne kao led.
Nije razumela zato je tako ozbiljan... A onda je shvatila: pogreno je
razumeo.
- Ne, nisi razumeo... Uhvatio ju je za zglob ruke.

~ 79 ~
Bookhunter

Neky
- O, jesam, princezo, i previe sam dobro razumeo - pogled mu je
skliznuo na njen ravan stomak. - Pogotovo dirljivu priu o tabletama.
- Ne, vara se. Kunem se...
- Oprosti se sa ocem, mala. Dugo ga nee videti.
- Nino, molim te...
- Ne gledaj me tako zaueno - na njegovim usnama zaigrao je
ironian osmeh. - Dobila si glavnu nagradu. Ipak u se oeniti tobom,
jer nosi moje dete. Ako misli da u bebu prepustiti tebi i tvom ocu,
prevarila si se. Nestanite - obratio se vojvodi. - Ako nam se ikad ponovo
putevi ukrste, u radiu ono ega se va soj vekovima plai: poniziu vas.
Agostini je brzo otiao. Antonela je uhvatila Nina za ruku. Nikada
ga nije videla tako besnog.
- Nino, molim te, sasluaj me...
- Dovoljno sam uo, princezo. Dogovorila si se sa ocem da postane
moja ena i taj dogovor sproveemo u delo. Onda u povui novac i
iskoristiti sav uticaj Odoneovih da ti oduzmem dete. ta misli, ta e
biti s tobom, princezo?
- Ne - proaputala je kad je pruio ruku prema njoj. - Ne, ne tako!
- Ba tako - procedio je kroz zube.
Oklevajui, dala mu je ruku da bi je odveo pred matiara, koji ih je
pet minuta kasnije proglasio muem i enom.
Planirao je da iznenadi svoju suprugu: medeni mesec u Veneciji,
zatim dva dana u Milanu i, konano, putovanje privatnim avionom do
Njujorka.
U sekundi je promenio plan. Kratko zaustavljanje u vili da pokupe
stvari, poziv avio-kompaniji da ih eka avion.
Postoji kabina za spavanje, pomislio je dok su ulazili u avion.
Jednog se nee odrei, bar dok se ne rodi njegovo dete, a onda e
odluiti ta dalje.
- Nino - rekla je kad su uli - sasluaj me, molim te...
I opet je ignorisao njenu molbu. Zato bi sluao lai? uo je
dovoljno njenih lai za itav ivot: da je neiskusna u seksu, da je
zaboravila tabletu, da je on njen voljeni...
Ali ma kako ga zvala, ona u njemu vidi samo pozamaan raun.
Dozvolio je da ispadne budala. Mrzeo je sebe zbog toga to je njena
nenost dotakla njegovo srce.

~ 80 ~
Bookhunter

Neky
Seks, pomislio je, nieg drugog meu nama nije bilo. Ni za njega, ni
za nju. Razmiljao je kako da da se sa to manje rana izvue iz ovakve
situacije.
Ustao je kad je avion poleteo i povukao ju je u kabinu za spavanje.
Zakljuao je vrata.
- Svuci se - promrmljao je. Zurila je u njega bledog lica.
- Nemoj, Nino...
- Uradi to ili u ja.
Suze su joj potekle niz obraze.
- Nisi ti takav ovek - proaputala je. - Pristojan si i dobar. Ti si... .
- Ja sam Nino Odone - rekao je otkopavajui koulju. - Mukarac
sam kog vidi u meni. Kad neto hou, ja to uzmem - na usnama mu se
pojavio zastraujui osmeh. - Dobro pristajemo jedno drugom. ovek
koji uzima sve to eli i ena koja to isto radi.
Strgnuo joj je haljinu.
- Nino, nemoj... - molila je plaui.
Podigao ju je i odneo na krevet.
eleo je grubo da je uzme. Ali... ona se nije branila. Leala je
nepomino, okrenuvi lice u stranu, dok je suzama natapala jastuk.
Odjednom je sav bes nesato iz njega, obuzeo ga je oaj koji mu nije dao
da die.
Ustao je i obukao koulju, pa je izaao iz kabine i seo na jedno
sedite.
Znao je da je svoju predivnu, ali laljivu suprugu poslednji put
dodirnuo.

~ 81 ~
Bookhunter

Neky

14. poglavlje
Venanje je bilo greka.
Nino je sedeo u konoj fotelji za radnim stolom u kancelariji
gledajui osvetljene ulice Sohoa. Iza njega je bio dan pun sastanaka i
obaveza.
Sada, u poslednjim satima ovog dugog dana, imao je ono to je
izbegavao ve dve nedelje: vreme za razmiljanje.
Svaki dan bio mu je isti, radio je vie nego inae. Preuzeo je ak i
poslove svoje brae. Oni se nisu bunili, jer je svaki od njih imao
ispunjen privatni ivot: ena, deca, kupovina kue...
- Jesi li siguran? - pitali su ga kad je nudio da preuzme deo posla.
- emu braa slue? - odgovarao je. Ili je pretio da e im to
naplatiti.
Nikome nije spomenuo da se oenio. Njegova ena, brak, njihovo
dete... to je ostala tajna, koju ni sa kim nije podelio.
Bilo mu je jasno da takvu tajnu nee moi zauvek da uva. Ali on
nije oenjen poput ostale brae. Nijedan od brae nije dolazio kui, jeo i
spavao sam, dok su njihove ene u odvojenim spavaim sobama leale
na drugom kraju hodnika. On je jedini, koji je sebe proklinjao to je bio
idiot i upustio se u brak.
Duboko je uzdahnuo.
Takoe je sigurno jedini, koji je nou leao budan borei se sa
eljom da ode u sobu svoje supruge, da je otkrije i uzme, jer bi je samo
tako odagnao iz misli. Da je uzima dok ne pone da apue njegovo ime
i dok mu ne kae da je on njena ljubav.
Boe!
Ustao je, zavukao ruke u depove i poeo nervozno da seta po
prostoriji.
Treba mu seks s nekom iskrenom enom, ne sa proraunatom,
kakva je njegova. to se neroenog deteta tie... Ve je voleo to siuno
bie, voleo ga je otkad je na ultrazvuku video obrise novog ivota, koji
je rastao u stomaku njegove ene.
Nedelju dana po dolasku u Njujork prekinuo je utanje obavestivi
Antonelu o terminu koji joj je zakazao kod ginekologa. U normalnim

~ 82 ~
Bookhunter

Neky
okolnostima pitao bi ene svoje brae za savet, ali u porodici niko nije
znao da se oenio i da mu je ena trudna...
Mislio je da e se Antonela pobuniti, ali ona nije prigovorila.
Naprotiv. Materinski instinkt je, izgleda, proradio u njoj, nije vie pila
vino, pazila je ta jede i primetio je da je povremeno, s blaenim
osmehom na licu, mazila svoj stomak.
Nino je otiao s njom lekaru i tada je ugledao malu tamnu fleku na
monitoru.
- Lepa slika - rekla je doktorka, a Nino je impulsivno uhvatio
Antonelinu ruku. Uzvratila mu je stisak. Dok... dok im se pogledi nisu
sreli. Onda se setio kako ga je obmanula tim rukama, usnama, telom...
Bilo je vreme da vrati svoj nekadanji ivot. Termin kod advokata
zakazao je da bi razjasnio opcije: razvod, starateljstvo...
On nee dozvoliti da dete odrasta daleko od njega i da ga odgaja
prefrigana ena. Morao je da pronae advokata koji nije uo za brau
Odone da bi...
Ukljuila se lampica na telefonu. ta god da je sekretarica htela...
moe da saeka. Nije raspoloen da...
Otvorila su se vrata kancelarije i nahrupile su njegove sestre. Nino
se na silu osmehnuo.
- Zdravo, devojke. Lepo je to ste dole, ali bilo bi pristojno da ste
saele da mi sekretarica...
- Nismo mi devojke - prekinula ga je Ivon. - Mi smo ene.
- Naravno, samo sam hteo...
- Ali ta ti zna o enama? - dodala je Alina.
- ta god da je problem...
- Jesi li poludeo?! Oenio si se, a nikome re nisi rekao i krije enu?
Nino je prebledeo. Video je da je sekretarica u susednoj prostoriji
zinula od uda.
- Ne elim da nas bilo ko ometa - rekao joj je zatvarajui vrata.
- Nino, zahtevamo odgovor! inilo mu se da e ga nena i krhka
Ivon oamariti. Alina je bljuvala vatru.
- Jesi li gluv? - upitala je. - Upravo smo bile u tvom stanu i videle
smo je. Htele smo da znamo ta ti...
- Sluajte vas dve...

~ 83 ~
Bookhunter

Neky
- Ne, ti sluaj! - Alina mu je zapretila prstom. - Oenjen si i postae
otac.
Uzdahnuo je pa je seo na stolicu. - Da.
Sestre su razmenile poglede.
- Kad si mislio da nam to saopti?
Nino se gorko nasmejao.
- Ne znam. Moda posle roenja deteta. Ili posle razvoda. Zato ste
bile u mom stanu?
- Nale smo se na ruku - odgovorila je Ivon. - Alina se setila da si
joj obeao materijal za seminar iz finansija, a poto smo bile u blizini,
pozvala je da proveri da li je tvoja kuepaziteljka tamo.
- Umesto nje, javila se mlada ena - rekla je Alina. - Rekla sam joj ko
sam, a ona je briznula u pla i rekla: Ovde Ninova ena...
- Boe! - uzdahnuo je.
- Nino, ispriaj nam ta se desilo - zamolila je Ivon.
I ispriao im je sve. Gotovo sve. Izostavio je da spomene koliko ga
sve to boli. Zato bi mukarac alio za prevarantkinjom?
Ispriao je da ju je smatrao iskrenom i asnom enom, ali da je
kasnije zakljuio da nije tako. Da ga je prevarila da bi ocu ispunila elju.
Da ga je osvojila i navela na brak.
Sestre su ga sasluale, pa su istovremeno uzdah nule.
- eli li da uje miljenje studentkinje prava? - upitala je Alina.
Nino je klimnuo glavom.
- Nema nikakvu ansu.
Nino ju je zbunjeno gledao. Onda se posle mnogo vremena prvi put
iskreno nasmejao.
- Nema anse - ponovila je - jer si beznadeno zaljubljen u nju.
- Budalatina! - uzviknuo je podigavi ruke.
- Voli je - uo je drugu sestru. - I ona voli tebe. Ako se ne sabere,
izgubie neto zaista vredno.
- Vi ne razumete - rekao je. - Antonela je sjajna glumica. Ubedila vas
je...
Alina se uspravila.
- Da li si joj ikad dopustio da ti prepria svoj razgovor sa ocem?
- Da bih uo jo lai? Da li je vama objasnila?

~ 84 ~
Bookhunter

Neky
- Nita nam nije objanjavala, samo je ponavljala da te mrzi. Veruj
mi, kad ena na taj nain kae da mrzi mukarca, to znai da je luda za
njim.
- Smeno - ipak se u njemu probudio oseaj koji mu je dao krila. Niti ona mene voli niti ja volim nju. im se beba rodi...
- Idi kui, Nino - upala mu je Alina u re. - Idi i razgovaraj s njom.
Potom su obe izale iz kancelarije ostavivi brata da se pee na
tihoj vatri.
Sutra e se konsultovati sa advokatom. Antonela e posle roenja
deteta moi da ostane u Americi ili da se vrati svom ocu. Ali on e traiti
potpuno starateljstvo nad detetom...
Izaao je iz taksija.
- Dobro vee, gospodine Odone. Nije bio raspoloen za razgovor s
portirom, pa mu je klimnuo glavom.
- Nadam se da vam ne smeta, ali... smem li pitati da li je s gospoom
Odone sve u redu?
Nino je zastao kao ukopan.
- Zato ne bi bilo sve u redu?
- Ne elim da budem radoznao, ali... pitala je gde je najblia bolnica
kad sam joj pozvao taksi.
Nino je potrao...
U hitnoj slubi vladala je guva, a meu pijanicama, narkomanima i
bolesnicima bila je Antonela.
Ninu je trebalo deset minuta da od medicinske sestre sazna
informaciju koja ga je zanimala. Antonela je pre pola sata dola u
bolnicu, jer je prokrvarila. Dala je ime svog ginekologa, koji je
obaveten i sad o njoj brine u jednoj privatnoj sobi. Neka gospodin
Odone prieka...
Nino je potrao stepenicama oseajui uasan strah. Njegova ena
lei bespomona... ena koju svim srcem voli...
Duboko je uzdahnuo i pritisnuo kvaku. Vojvotkinja je bila bleda i
izgubljena.
- Antonela... - proaputao je. Okrenula je glavu prema njemu.
Oi su zasijale, a onda su zgasnule.
- Nino, kako si...?
Pourio je do kreveta uhvativi je za ruku.

~ 85 ~
Bookhunter

Neky
- ta je bilo? Jesi li dobro? Gde je lekar? Zato me nisi zvala?
- Dobro sam, Nino - bolno se nasmeila. - Lekar je otiao po neto...
Nisam te zvala zato to...
- glas ju je izdao, pa se nakaljala.
- Upoznala sam tvoje sestre. Nikome me nisi spomenuo i postalo mi
je jasno da je moja nada da e me moda jednoga dana zavoleti bila
uzaludna...
Uinio je jedino to je mogao da je uutka. Poljubio ju je.
- Antonela, draga, volim te od sveg srca. Uvek u te voleti.
Suze su joj potekle niz lice.
- To kae samo zato...
- Kaem zato to je istina. Antonela je odmahnula glavom.
- Ne, samo si se uplaio...
- Volim te, princezo, oboavam te, ali to nisam shvatao. Moda sam
se plaio da ti prepustim svoje srce.
- O, Nino! - proaputala je. - Toliko te volim. Kad bi znao otkad
ekam da to ujem...
- Govoriu ti to svakoga dana, do kraja ivota... ako mi oprosti to
sam bio budala.
- Ja sam bila budala. Trebalo je odmah da ti kaem...
- Znam, priaemo - poljubio joj je ruku. - Ali prvo mi reci ta se
desilo. ta kae lekar?
- Beba je u redu.
- Divno! Ali kako si ti? Ne bih mogao da podnesem... - uutao je. - Ti
si moj svet, moje srce, moj ivot.
Sreno mu se osmehnula.
- Dobro sam. Treba mi samo nekoliko dana odmora.
Nino je poeo da die normalno.
- Moe li mi oprostiti?
- Ja sam kriva. Trebalo je da ti kaem da... Moj otac je pretio da e
majku iz sanatorijuma prebaciti u obinu bolnicu ako te ne doekam.
Ali beznadeno sam se zaljubila u tebe. Razgovor koji si uo ticao se
budunosti moje majke. Traila sam nain da je on vie ne moe
povrediti.

~ 86 ~
Bookhunter

Neky
- Nee - rekao je to odluno i Antonela je znala da je to obeanje. Pobirnuu se za to da dobije najbolju negu.
- Ti si dobar i pristojan ovek - rekla je. - Ne moe biti ono to...
sam mislila da jesi.
- ta? Kriminalac? - Nino ju je zagrlio. - Jo je gore, draga, ja sam
bankar - potom se uozbiljio. - Princezo, hoe li mi uiniti ast i udati se
za mene?
Antoneline oi su zasvetlucale.
- Ali mi smo venani.
- elim pravo sicilijansko venanje: crkva, svadba, moja porodica,
sestre koje e te opsedati, majka koja e plakati od sree...
Ti u venanici, ja u fraku.
Nasmejala se naslonivi elo na njegovo. Poljubila ga je.
- Da, voljeni, da od srca.

KRAJ

~ 87 ~
Bookhunter