NASLOV ORIGINALA

Cora Reilly
Sweet Temptation

Copyright ©2020 Cora Reilly

 PROLOG

Kasio

Piljio sam u moje krvlju prekrivene ruke, a onda u beživotno

telo moje žene. Polako sam zatvorio vrata u slučaju da Danijel
naiđe. Nije bilo potrebe da vidi više. Crvene ruže koje je
sobarica kupila za Gaju kao poklon za našu osmu godišnjicu,
ležale su izgužvane pored mlitavog tela. Crvene ruže da se slažu
uz krv koja je isflekala čaršave i njenu belu haljinu.
Uzeo sam telefon i pozvao oca. „Kasio, zar nemaš
razervaciju za večeru s Gajom?”
„Gaja je mrtva.”
Tišina. „Možeš li da ponoviš?”
„Gaja je mrtva.”
„Kasio?”
„Neko mora ovo da počisti pre nego što deca vide. Pošalji
ekipu za čišćenje i obavesti Luku.”
 1.

Kasio

Kada vam umre žena, tuga i očajanje su očekivane emocije, ali

sam ja osetio samo bes i prezir dok sam gledao kako se kovčeg
spušta u grob. Gaja i ja smo bili osam godina u braku. Na dan
naše godišnjice, smrt je završila naš brak. Odgovarajući kraj
veze koja je od samog početka bila osuđena na propast. Možda
je bila sudbina to što je danas bio najtopliji dan leta. Znoj mi je
curio niz čelo i slepoočnice, ali mu se suze neće pridružiti.
Otac mi je čvršće stegao rame. Da li je to bilo da smiri sebe
ili mene? Koža mu je bila bleda još od trećeg srčanog udara, a
Gajina smrt nije tome odmogla. Njegov zabrinut pogled sreo je
moj. Katarakta je zamutila njegove oči. Sve više je nestajao sa
svakim danom koji prođe. Što je on bio slabiji, to je trebalo da ja
budem jači. Ako izgledate ranjivo, mafija će vas celog progutati.
Kratko sam klimnuo glavom, a onda sam se ponovo okrenuo
prema grobu s čeličnim izrazom na licu.
Svi podšefovi Familije su došli. Čak i Luka Vitijelo, naš
kapo; došao je sa ženom iz Njujorka. Svi su nosili svoje svečane
izraze lica – savršene maske, baš poput moje. Uskoro će mi
izraziti saučešće šapućući lažne reči ohrabrenja, pošto su glasine
o preranoj smrti moje supruge već počele da kruže.
Bilo mi je drago što ni Danijel ni Simona nisu bili dovoljno
stari da razumeju šta se priča. Oni nisu shvatali da je njihova
majka mrtva. Čak ni dvogodišnji Danijel nije mogao da razume
konačnost reči „mrtva”. A Simona... Ostala je bez majke sa
samo četiri meseca.
Novi talas besa mi je projurio kroz telo, ali sam ga potisnuo.
Nekoliko ljudi oko mene bili su mi prijatelji; većina ostalih
samo je tražila znakove slabosti. Ja sam bio mlad podšef, u
mnogim očima previše mlad, ali Luka mi je poverio da vladam
Filadelfijom čvrstom rukom. Neću izneveriti ni njega ni mog
oca.
Nakon sahrane smo se okupili na ručku u mojoj vili. Sibil,
moja služavka, predala mi je Simonu. Moja devojčica je celu
noć plakala, ali je sada čvrsto spavala u mojim rukama. Danijel
je bio zakačen za moju nogu, izgledao je zbunjeno. To je bio
prvi put od Gajine smrti da traži moju blizinu. Mogao sam da
osetim saosećajne poglede. Sam s dvoje male dece, mlad
podšef... Tražili su bilo koju malu šupljinu u mojoj fasadi.
Majka je prišla s tužnim osmehom i uzela Simonu od mene.
Ponudila se da brine o mojoj deci, ali je imala šezdeset četiri
godine i brinula je o mom ocu. Moje sestre su se okupile oko nas
i tepale Danijelu. Mija ga je podigla i prislonila uz grudi. I moje
sestre su ponudile svoju pomoć, ali svaka od njih imala je da
brine o svom malom detetu i nijedna od njih nije živela u blizini
– osim Mije.
„Izgledaš umorno, sine”, otac je tiho rekao.
„Nisam puno spavao poslednjih nekoliko noći.” Od majčine
smrti, ni Danijel ni Simona nisu spavali duže od po dva sata.
Slika Gajine krvave haljine mi je pala na pamet, ali sam je
potisnuo.
„Moraš da potražiš majku svojoj deci”, rekao je otac, teško
se oslanjajući na svoj štap.
 „Mensueto!” Majka je tiho rekla. „Danas smo sahranili
Gaju.”
Otac ju je potapšao po ruci, ali je gledao u mene. Znao je da
mi ne treba vreme da ožalim Gaju, ali moramo da mislimo na
ugled. Da ne pominjem da nisam bio siguran ni da li želim
drugu ženu u svom životu. Ipak, bilo je nebitno ono što sam ja
želeo. Svaki aspekt mog života bio je uređen čeličnom rukom
pravila i tradicijom.
„Deci treba majka, a tebi treba neko ko će brinuti o tebi”,
otac je rekao.
„Gaja nikada nije brinula o njemu”, Mija je promrmljala. Ni
ona nikada nije oprostila mojoj pokojnoj ženi.
„Ne ovde, ne danas”, rekao sam odsečno. Ućutala je.
„Pretpostavljam da već imaš nekoga na umu za Kasija”,
moja najstarija sestra Ilarija rekla je ocu kolutajući očima.
„Svaki kapetan i podšef koji ima ćerku za udaju već je
kontaktirao s tatom”, Mija je tiho rekla.
Otac još nije pričao sa mnom o tome jer je znao da ne bih
slušao. Ipak, Mija je najverovatnije bila u pravu. Bio sam sveža
poslastica – jedini neoženjeni podšef u Familiji.
Luka i njegova žena Arija su nam prišli. Mojoj porodici sam
uputio signal da budu tihi. Luka i ja smo se ponovo rukovali, a
Arija se smeškala mojoj deci. „Javi mi ako ti treba da na neko
vreme odstupiš od svojih dužnosti”, rekao je Luka.
„Ne treba”, odmah sam odgovorio. Ako se sada odreknem
svoje pozicije, nikada je neću vratiti. Filadelfija je bila moj grad
i ja ću njom vladati.
Luka je nagnuo glavu. „Znam da nije dobar dan za razgovor
o tome, ali moj ujak Feliks mi se obratio.”
Otac je klimnuo glavom kao da je znao šta će mi Luka reći.
„To je razumna ideja.”
Pokazao sam im da krenu za mnom napolje u dvorište.
„Da ne znam okolnosti vezane za smrt tvoje supruge, ne bih
danas potegao tu temu. To je nepoštovanje.” Luka je znao samo
ono što sam mu ja rekao.
Otac je odmahnuo glavom. „Ne možemo da čekamo godinu
dana kao što se očekuje. Mojim unučićima treba majka.”
„O čemu si želeo da razgovaramo?”, pitao sam Luku. Bio
sam umoran od oca i od toga što on zna o čemu se radi, a mene
drži u mraku.
„Moj ujak Feliks ima ćerku koja nije obećana. Mogla bi da
postane tvoja žena. Unija između Filadelfije i Baltimora samo bi
učvrstila tvoju moć, Kasio”, Luka je rekao.
Feliks Rizo je vladao kao podšef u Baltimoru. Na tu poziciju
je došao tako što se oženio Lukinom tetkom – ne zato što je bio
dobar u svom poslu, mada je bio podnošljiv čovek. Nisam
mogao da se setim njegove ćerke.
„Zašto ona nije već udata?” Kao ćerka visoko rangiranog
čoveka u mafiji, trebalo je da je već godinama obećana nekom u
Familiji... Osim ako nešto nije u redu s njom.
Luka i otac su razmenili poglede zbog kojih su se svi alarmi
u meni upalili. „Bila je obećana sinu kapetana, ali je on ubijen
prošle godine tokom Bratvinog napada.”
Otac je brzo prepoznao moj zabrinuti izraz lica i dodao:
„Nije ga poznavala. Upoznala ga je samo jednom kada je imala
dvanaest godina.”
Bilo je tu još nečega.
„Mogao bi da se oženiš njom početkom novembra. Tako
venčanje neće biti previše brzo posle Gajine sahrane.”
„Zašto novembar?”
 „Tada će ona napuniti osamnaest godina”, Luka je rekao.
Piljio sam u njega i u oca. Jesu li poludeli? „Devojka je
skoro četrnaest godina mlađa od mene!”
„S obzirom na okolnosti, ona je najbolja opcija, Kasio”,
rekao je otac molećivo. „Sve ostale slobodne ćerke visoko
pozicioniranih ljudi su još mlađe, a sumnjam da si rad da se
oženiš udovicom, s obzirom na tvoja prethodna iskustva.”
Moje lice je postalo napeto. „Danas nije pravo vreme da
diskutujemo o ovome.”
Luka je nagnuo glavu. „Nemoj predugo da čekaš. Feliks želi
što je moguće pre da nađe partnera Đuliji.”
Oštro sam klimnuo glavom i vratio se unutra. Majka je
pokušavala da smiri Simonu, koja je počela da plače, a Mija je
odlazila iz dnevne sobe s Danijelom, koji je bio usred izliva
besa. Trebala mi je žena. Ipak, danas nisam bio psihički
sposoban da donesem tu odluku.

*
Faro mi je dodao martini pre nego što se spustio u fotelju
prekoputa moje u mojoj kancelariji. „Izgledaš posrano, Kasio.”
Stegnuto sam mu se nasmejao. „Još jedna besana noć.”
Otpijajući gutljaj svog pića, uputio mi je neodobravajući pogled.
„Reci da Rizu. Treba ti žena. Mogao bi da je imaš za manje od
četiri meseca. On te očajnički želi u svojoj porodici, da spaseš
njegovu jadnu guzicu, inače ne bi čekao sve ove nedelje da se ti
odlučiš. Siguran sam da je do sada mogao da nađe drugog muža
za svoju ćerku.”
Popio sam pola martinija u jednom gutljaju. „Skoro četrnaest
godina je između nas. Ti shvataš da ću ja čekati da ta devojka
napuni osamnaest godina.”
„Onda ćeš morati da se oženiš udovicom. Da li stvarno želiš
ženu koja je vezana za drugog muškarca posle svega onoga s
Gajom?” tiho je pitao.
Napravio sam grimasu. Većinu dana sam pokušavao da
zaboravim Gaju, čak je i Danijel prestao da pita za svoju majku
jer je shvatio da se ona neće vratiti. Od tada je postao užasno tih
i više nije progovorio ni reč.
„Ne”, rekao sam grubo. „Bez udovica.” Ne samo da nisam
želeo da rizikujem ponavljanje onog što se dogodilo već su i sve
slobodne udovice imale decu, a ja nisam želeo da moja deca dele
njihovu pažnju. Njima je potrebna sva briga i ljubav koju mogu
da dobiju. Patili su i bez obzira na to koliko sam se trudio, nisam
bio osoba koja može da im pruži ono što im je trebalo.
„Za boga miloga, zovi Riza. U čemu je problem? Devojka će
uskoro biti punoletna.”
Uputio sam mu pogled.
„Drugi muškarci bi ubili za priliku da ponovo imaju seksi,
mladu devojku u svom krevetu, ali ti sam sebe sažaljevaš kada ti
se jedna ponudi na srebrnom pladnju.”
„Da nismo prijatelji iz detinjstva, ostavio bih te bez jednog
od tvojih prstiju zbog tog tona”, rekao sam.
„Onda je dobro što smo prijatelji”, rekao je Faro podižući
čašu.

*
Posle još jedne noći pune vrištanja, ujutro sam pozvao Feliksa.
 „Halo, Felikse. Kasio je.”
„Kasio, kakvo zadovoljstvo. Pretpostavljam da si doneo
odluku kad je u pitanju veza s mojom ćerkom?”
„Želeo bih da se oženim njom.” To nije bilo baš istinito. Ona
je bila jedina opcija za spas mog zdravog razuma. „Ne mogu
dugo da čekam. Znaš da imam dvoje male dece kojima treba
majka.”
„Naravno. Đulija je veoma brižna. Mogli bismo da
organizujemo venčanje početkom novembra, dan posle
Đulijinog osamnaestog rođendana?”
Stegao sam zube. „U redu. To je razumno.”
„Voleo bih da je pre toga upoznaš, tako da možemo da
porazgovaramo o detaljima proslave. Biće puno posla za
organizaciju tako velikog venčanja, a nemamo mnogo
vremena.”
„Ti insistiraš na velikoj proslavi?”
„Da. Đulija je naša jedina ćerka i moja žena želi da
organizuje nešto posebno za nju. Za našeg sina nije mogla baš
da planira koliko je želela. Da ne pominjem da će to, s obzirom
na naš status, biti važno društveno okupljanje, Kasio.”
„Ne mogu biti uključen u planiranje. Imam već dovoljno
obaveza pred sobom, tako da će tvoja supruga morati sve da
uradi.”
„To neće biti problem. Hajde da o detaljima raspravimo kada
dođeš ovamo, hoćemo li? Kada ti odgovara?”
Sibil je planirala da provede vikend u mojoj kući kako bi
pripazila decu. „Za dva dana, ali ne mogu dugo da ostanem.”
„Savršeno. Doneo si pravu odluku, Kasio. Đulija je divna.”
 Đulija

Tata se čudno ponašao tokom večere. Piljio je u mene kao da je

na ivici da nešto kaže, ali nikako nije progovarao. Mama je
izgledala kao da je dobila pozivnicu za Šanelovu ekskluzivnu
letnju rasprodaju.
Kada sam završila večeru, čekala sam da mi tata kaže da
mogu da idem. Želela sam da završim sliku koju sam tog jutra
započela. Sada kada sam završila srednju školu, koristila sam
slobodno vreme da popravim svoje slikarske veštine.
Pročistio je grlo. „Moramo da razgovaramo s tobom.”
„Okej”, polako sam rekla. Poslednji put kada je tata tako
započeo razgovor, rekao je da je moj verenik ubijen u
Bratvinom napadu. Uzimajući u obzir našu planiranu budućnost,
to me nije pogodilo kao što je trebalo, ali ja sam ga samo
jednom upoznala, i to pre mnogo godina. Mama je bila jedina
koja je isplakala gorke suze, najviše zbog toga što je njegova
smrt značila da sam ostala bez verenika sa sedamnaest godina.
To je bio skandal u pripremi.
„Našli smo ti novog muža.”
„Oh”, rekla sam. Nije da nisam očekivala da ću uskoro biti
udata s obzirom na moje godine, ali sam se nadala da će me
uključiti u proces pronalaska mog budućeg muža.
„On je podšef!”, mami je izletelo dok me je gledala ozarenog
lica.
Podigla sam obrve. Nije ni čudo što je bila tako ushićena.
Moj pokojni verenik bio je samo sin kapetana, to nije bilo
preterano uzbudljivo – po maminom mišljenju.
Kopala sam po mozgu pokušavajući da se setim podšefa koji
je blizu mojih godina, ali nisam uspela. „Ko je on?”
Tata je izbegao moj pogled. „Kasio Moreti.”
Usta su mi se otvorila. Tata je često, kada mu je trebao
odušak, pričao sa mnom o poslu, zato što mamu nisu
interesovali detalji. Ime Moreti je kružilo već mesecima.
Najokrutniji podšef u Familiji izgubio je svoju ženu i sada sam
podiže dvoje male dece. Nagađanja o tome kako je i zašto
njegova žena umrla su divljala, ali samo je kapo znao detalje.
Neki su govorili da je Moreti u besu ubio svoju ženu, dok su
drugi govorili da se razbolela živeći pod njegovim strogim
pravilima. Bilo je i ljudi koji su nagađali da se ubila kako bi
pobegla od njegove okrutnosti. Nijedan trač nije učinio da
poželim da upoznam tog čoveka, još manje da se udam za njega.
„On je mnogo stariji od mene”, konačno sam rekla.
„Trinaest godina, Đulija. On je čovek u najboljim
godinama”, mama je napomenula.
„Zašto on želi mene?” Nisam ga čak ni poznavala. On nije
poznavao mene. I što je najgore od svega, nisam imala pojma
kako da vaspitavam decu.
„Ti si Rizo. Spajanje dve važne familije uvek je poželjno”,
mama je dodala.
Pogledala sam u tatu, ali je on piljio u svoju čašu s vinom.
Poslednja stvar koju mi je tata rekao o Kasiju Moretiju jeste da
ga je Luka imenovao za podšefa zato što su njih dvojica slični –
obojica neopozivo okrutni, nemilosrdni i građeni kao bikovi.
A sada me je davao takvom čoveku.
„Kada?”, pitala sam. S obzirom na mamino uzbuđenje, svi
detalji su verovatno već bili odlučeni.
„Dan nakon tvog rođendana”, mama je rekla.
„Iznenađena sam što ste uopšte čekali da postanem
punoletna. Nije baš da smo društvo koje generalno poštuje
pravila.”
Mama je napućila usne. „Nadam se da ćeš se rešiti te žustrine
pre nego što upoznaš Kasija. Čovek kao on neće tolerisati tvoju
drskost.”
Pod stolom sam skupila šake u pesnice. Verovatno je mama
bila pokretačka sila ovog braka. Ona je uvek pokušavala da
popravi našu poziciju u Familiji.
Nasmejala se, a onda ustala. „Bolje da počnem da tražim
mesto. Ovo će biti događaj godine.”
Potapšala me je po obrazu kao da sam ja slatka mala pudla
koja joj je osvojila trofej na izložbi pasa. Primećujući moj kiseo
izraz lica, namrštila se. „Nisam sigurna da će Kasio s
odobravanjem gledati na tvoju mrzovolju... ili na tvoje šiške.”
„Dobro izgleda, Egidija”, tata je odlučno rekao.
„Izgleda lepo i mlado, a ne prefinjeno i ženstveno.”
„Ako Kasio želi damu, trebalo bi da prestane da pljačka
kolevke”, promrmljala sam.
Mama je šokirano uzdahnula, stavljajući ruku preko srca kao
da ću je ja, potpuno sama, prerano strpati u grob. Tata je kašljem
pokušao da prekrije smeh.
Nije je prevario. Upozoravajuće je uperila prstom u njega.
„Urazumi svoju ćerku. Poznaješ Kasija. Uvek sam ti govorila da
budeš stroži s njom.” Okrenula se i otišla uz lelujanje duge
suknje.
Tata je uzdahnuo. Uputio mi je umoran osmeh. „Tvoja majka
samo želi ono što je najbolje za tebe.”
„Ona želi ono što je najbolje za našu poziciju. Kako je udaja
za okrutnog, starog čoveka dobra za mene, tata?”
„Hajde”, tata je rekao dok je ustajao. „Dođi da prošetamo po
dvorištu.”
Pošla sam za njim. Ispružio je ruku i ja sam je prihvatila.
Vazduh je bio topao i vlažan i pogodio me je kao kugla za
rušenje. „Kasio nije tako star, Đulija. Ima samo trideset jednu
godinu.”
Pokušala sam da pomislim na muškarce njegovih godina, ali
ja nikada nisam stvarno obraćala pažnju na muškarce. Zar Luka
nije bio njegovih godina? Razmišljanje o mom rođaku nije bilo
utešno; plašio me je do izbezumljenosti. Ako je Kasio bio
takav...
Šta ako je odvratan debeli siledžija? Podigla sam pogled
prema ocu. Njegove smeđe oči su smekšale. „Ne gledaj me kao
da sam te izdao. Biti Kasiova žena nije tako loše kao što bi
mogla da pomisliš.”
„Nepopravljivo ohol. Tako si ga nazvao. Sećaš li se?”
Tata je s krivicom klimnuo glavom. „Prema svojim ljudima i
neprijateljima, ne prema tebi.”
„Kako možeš da budeš siguran? Zašto je njegova žena
umrla? Kako? Šta ako ju je on ubio? Ili ju je toliko zlostavljao
da je oduzela sebi život?” Duboko sam udahnula pokušavajući
da se smirim.
Tata je sklonio šiške s mog lica. „Nikada te nisam video tako
uplašenu.” Uzdahnuo je. „Luka me je uverio da Kasio nije bio
umešan u smrt svoje žene.”
„Da li veruješ Luki? Zar mi nisi rekao da pokušava da
uspostavi svoju moć?”
„Nije trebalo toliko da ti kažem.”
„I kako Luka može biti siguran u vezi s tim šta se desilo
gospođi Moreti? Znaš kako je. Čak se ni kapo ne meša u
porodične stvari.”
 Tata mi je stegao rame. „Kasio neće spustiti ruku na tebe ako
zna šta je dobro za njega.”
Oboje smo znali da tata ništa neće moći da uradi kada budem
udata za Kasija. I ako smo iskreni, on nije neko ko bi rizikovao
upuštajući se u konflikt u kojem zna da će izgubiti. Luka je
favorizovao Kasija u odnosu na mog oca. Kada bi morao da bira
između njih dvojice, tata bi brzo došao do kraja.
„Doći će sutra da te upozna.”
Šokirana, zakoračila sam unazad. „Sutra?”
 2.

Đulija

Mama je bila veoma izričita da neću videti Kasija do našeg

zvaničnog upoznavanja tokom večere. Trebalo je da ostanem u
svojoj sobi celo popodne, dok moji roditelji i budući muž
diskutuju o mojoj budućnosti, kao da sam dvogodišnjakinja bez
svog mišljenja.
Obučena u moju omiljenu teksas haljinu s tregerima, ispod
koje sam nosila majicu sa suncokretima, iskrala sam se iz sobe
kada sam čula zvono. Bosonoga nisam pravila nikakvu buku dok
sam na prstima hodala ka gornjem odmorištu, izbegavajući
svaku škriputavu dasku.
Kleknula sam kako bih bila niža i provirila kroz ogradu. Po
zvukovima glasova, moji roditelji su ćaskali s dva muškarca.
Tata je ušao u vidokrug, osmehujući se svojim zvaničnim
osmehom, praćen mojom majkom koja je zračila ushićenjem.
Onda su dva čoveka ušla u moje vidno polje.
Nije bilo teško pogoditi koji je od njih dvojice Kasio. Bio je
viši od tate i drugog čoveka. Sada sam razumela zašto ga porede
s Lukom. Bio je širok i visok, a tamnoplavo trodelno odelo
činilo je da deluje zadivljujuće. Njegov izraz lica je bio čeličan.
Čak ni mamino treptanje nije izmamilo njegov osmeh. Barem je
njegov pratilac izgledao kao da želi da bude ovde. Kasio nije
izgledao staro – i definitivno nije izgledao debelo. Njegovi
mišići su se videli čak i kroz slojeve tkanine koju je nosio.
Njegovo lice je bilo puno oštrih ivica i kratke brade. Dužina
brade je bila namerna, a ne ona koja je vrišteći ukazivala na
nedostatak vremena i brige.
Kasio je bio veoma impozantan, odrastao čovek, a ja sam tek
završila srednju školu. O čemu smo nas dvoje mogli da
pričamo?
Volela sam modernu umetnost, crtanje i pilates. Sumnjam da
je išta od toga bilo bitno čoveku kao što je on. Mučenje i pranje
novca su verovatno bile njegove omiljene razonode – i možda
koja kurva povremeno. Anksioznost me je stegla iznutra. Za
manje od četiri meseca moraću da spavam s ovim muškarcem, s
ovim neznancem. S čovekom koji je možda svoju ženu oterao u
smrt.
Ispunio me je tračak krivice. Nagađala sam. Kasio je izgubio
ženu i ostao je sam da se brine o svojoj deci. Šta ako je on čovek
u žalosti? Ipak, nije tako izgledao.
Ali s obzirom na to da su muškarci u našem svetu jako mladi
učili da kriju svoja osećanja, njegov nedostatak emocija nije
značio ništa.
„Zašto ne odemo u moju kancelariju na po čašu mog
najboljeg konjaka i ne porazgovaramo o venčanju?” Tata je
pokazao niz hodnik.
Kasio je nagnuo glavu.
„Postaraću se da u kuhinji sve prođe kako treba. Naš kuvar
priprema gozbu za večeras”, mama je ushićeno rekla.
I Kasio i njegov pratilac su mojoj majci uputili stegnut
osmeh.
Da li se taj čovek ikada stvarno smejao, očima i srcem?
Čekala sam dok svi nisu nestali iz vidokruga pre nego što
sam požurila niz stepenice i skliznula u biblioteku koja je bila
odmah pored kancelarije. Prislonila sam uvo na vrata koja su
povezivala dve prostorije kako bih prisluškivala razgovor.
Ova zajednica će biti dobra i za tebe i za mene, tata je rekao.
Jesi li već rekao Đuliji za vezu?
Kada sam prvi put čula svoje ime izgovoreno Kasiovim
dubokim glasom, moje srce je ubrzalo. Slušaču ga kako ga
izgovara do kraja mog života.
Tata je pročistio grlo. Iako ga nisam videla, znala sam da mu
je nelagodno. Jesam, sinoć.
Kako je ona reagovala?
Đulija je svesna da je čast udati se za podšefa.
Zakolutala sam očima. Stvarno sam želela da mogu da im
vidim lica.
To nije odgovor na moje pitanje, Felikse, Kasio je podsetio
mog oca s trunkom iznerviranosti u glasu. Ona neće postati
samo moja žena. Treba mi majka za moju decu. Ti shvataš to,
jelda?
Đulija je veoma brižna i odgovorna... žena. Ta reč nije lako
pala s tatinih usana i trebalo mi je par momenata da shvatim da
on misli na mene. Ja se još uvek nisam osećala kao žena.
Povremeno je čuvala dete svog brata i uživala je.
Igrala sam se po nekoliko minuta s bratovim detetom kada
dođu u posetu, ali nikada nisam promenila pelenu ili nahranila
dete.
Uveravam te da će te Đulija zadovoljiti.
Moji obrazi su se ugrejali. Nastao je trenutak tišine. Jesu li i
Kasio i njegov pratilac pogrešno razumeli tatine reči kao ja?
Tata je ponovo pročistio grlo. Jesi li već rekao Luki?
Sinoć, nakon našeg poziva, da.
 Počeli su da razgovaraju o predstojećem sastanku s kapoom,
zbog čega sam se malo isključila, gubeći se u sopstvenim
mislima.
Moram da pozovem kući. Faro i ja bismo želeli malo da se
opustimo pre večere. Imali smo dugačak dan, Kasio je rekao.
Naravno. Prođite kroz ta vrata. Biblioteka je tiha. Još uvek
imamo sat vremena pre nego što vas upoznam s mojom ćerkom.
Zateturala sam se od vrata kada su koraci počeli da
odzvanjaju iza njih. Kvaka se pomerila, a ja sam brzo odjurila
iza jedne police i priljubila se uz nju. Bacila sam pogled prema
vratima. Kasio i Faro su zakoračili unutra. Tata im je uputio još
jedan lažan osmeh, a onda zatvorio vrata, ostavljajući me unutra
s njima. Kako da se izvučem iz biblioteke i popnem gore kada
su Kasio i njegov pratilac bili tu?
I?, Faro je pitao.
Kasio je ušao dublje u sobu i prišao bliže meni. Mrštio se, ali
je deo njegove opreznosti nestao. Iscrpljujuće. Posebno gospođa
Rizo. Nadam se da ćerka nije to pokupila na nju.
Ogorčeno sam napućila usne. Istina, mama je bila
iscrpljujuća, ali mi se njegove reči nisu svidele.
Jesi li video njenu fotografiju? Faro je smejući se podigao
jedan od ramova sa stola koji je stajao sa strane.
Vireći kroz razmak između knjiga, oči su mi se raširile od
užasa. Podigao ju je da je i Kasio vidi. Na toj slici sam imala
devet godina i široko sam se kezila pokazujući protezu. Dva
mala suncokreta su bila pričvršćena sa svake strane, po jedan na
svakoj kikici, i bila sam obučena u haljinu na tufne i crvene
gumene čizme. Tata je voleo tu fotografiju i odbijao je da je
skloni uprkos maminom zvocanju. Sada sam želela da ju je
poslušao.
 Jebiga, Faro. Spusti to, Kasio je oštro rekao, zbog čega sam
se štrecnula. Osećam se kao jebeni pedofil dok gledam u to dete.
Faro je spustio ram. Ona je slatko dete. Moglo je biti gore.
Iskreno se nadam da se rešila proteze i tih užasnih šiški.
Ruka mi je poletela prema šiškama. Kombinacija besa i
uvređenosti me je preplavila.
Rade posao za izgled školarke, Faro je rekao.
Ne želim da jebem prokletu školarku.
Trgla sam se i moj lakat se sudario s knjigom. Pala je na
polici.
Oh ne. Tišina se spustila na sobu.
Izbezumljeno sam gledala okolo tražeći kuda bih mogla da
pobegnem. Spuštajući glavu pokušala sam da se provučem u
sledeći prolaz. Zateturala sam se nazad na policu. Trticom sam
udarila u tvrdo drvo i zaječala od bola.
Podigla sam glavu, obrazi su mi goreli. „Žao mi je,
gospodine”, izbrbljala sam. Neka je prokleto moje lepo
vaspitanje.
Kasio je mrko zurio u mene. A onda se shvatanje zadržalo na
njegovom licu.
Što se tiče prvih utisaka, ovo je moglo bolje da prođe.

Kasio

„Žao mi je, gospodine.”

Pogledao sam dole u devojku pred sobom. Gledala me je
ogromnim plavim očima i razdvojenih usana. A onda sam
shvatio ko je ona. Đulija Rizo, moja buduća žena.
 Piljio sam. Pored mene, Faro je zadržavao smeh, ali ja nisam
bio ni približno zabavljen. Žena – devojka – koja će postati moja
supruga za manje od tri meseca upravo me je nazvala
„gospodine”.
Oči su mi prelazile preko njenog tela, primetio sam njena
bosa stopala, mršave noge, ružnu teksas haljinu i cvetnu grozotu
koju je nosila. Konačno, moje oči su se zaustavile na njenom
licu. Još uvek je imala šiške, ali je ostatak njene kose bio dug i
talasast, spuštao se niz njena gola ramena.
Podigla je pogled pošto se nisam pomerio kako bih je pustio
da prođe i ukočila se, očigledno iznenađena mojom
nepokolebljivom pažnjom.
Morao sam da priznam da te šiške nisu izgledale ni upola
loše. Bila je jako lepa. Divna devojka. To i jeste bio problem.
Tako obučena, izgledala je kao tinejdžerka, ne kao žena –
definitivno ne kao supruga i majka.
Drhtavim prstima je dodirnula šiške, dok joj se rumenilo
širilo obrazima.
Mora da je čula sve što smo rekli.
Uzdahnuo sam. Ovo je bila loša ideja. Znao sam to od
početka, ali sve je već bilo dogovoreno i sada više nije bilo
povratka. Ona će postati moja supruga i nadam se da me više
nikada neće osloviti s gospodine.
Spustila je ruku i uzdahnula. „Izvinite, gospodine, ne želim
da vas uvredim, ali mislim da ne bi trebalo da budete sami sa
mnom bez nadzora, još manje da stojite ovako blizu mene.”
Faro mi je uputio pogled zbog kog mi je postalo jasno da je
veoma blizu da se upiša.
Zaškiljio sam prema Đuliji, nisam zakoračio unazad, ali sam
morao da priznam da mi se dopalo to što mi se suprotstavila, bez
obzira na moć koju sam imao. „Znaš li ko sam ja?”
„Da, vi ste podšef Filadelfije, ali ja spadam pod nadležnost
mog oca, ne vašu, a čak i da je drugačije, čast mi zabranjuje da
budem sama s muškarcem za kog nisam udata.”
„To je istina”, tiho sam rekao. „Ali za manje od četiri meseca
ti ćeš biti moja supruga.”
Podigla je bradu pokušavajući da izgleda više. Njena
predstava je bila zadivljujuća, ali drhtanje njenih prstiju i njene
širom otvorene oči odavali su njen strah.
„Kako ja to vidim... Ti si špijunirala nas. Imali smo poverljiv
razgovor u koji si ti upala bez dozvole”, rekao sam dubokim
glasom.
Skrenula je pogled. „Bila sam u biblioteci kada ste vi ušli i
prepali me.”
Faro je počeo da se smeje pored mene. Utišao sam ga
pogledom i uzdahnuo. Nisam imao strpljenja za dramu. Već
nedeljama teško da sam prespavao ijednu celu noć. Sobarice su
preuzele veći deo posla od mene, ali me je Simonino plakanje
svakako budilo. Trebala mi je majka za moju decu, a ne još
jedno dete o kom ću brinuti. „Faro, možeš li nam dati
momenat?”
Đulija me je nesigurno posmatrala, još uvek je bila zavučena
u tu policu. Zakoračio sam od nje, dajući joj prikladan prostor.
Faro je otišao i zatvorio vrata.
„Ovo je neprikladno”, rekla je svojim mekanim glasom.
„Hoću kratko da porazgovaram s tobom. Kasnije će tvoji
roditelji biti prisutni i nećemo imati vremena da popričamo.”
„Moja majka će pričati. Ona je iscrpljujuća.”
Je l’ ona to mene zadirkivala? Njeno lice je bilo radoznalo i
oprezno.
 „Nije trebalo to da čuješ.” Pokazao sam prema foteljama.
„Hoćeš li popričati sa mnom?”
Nagnula je glavu kao da pokušava da me razume.
„Naravno.”
Sačekao sam da sedne pre nego što sam seo i ja. Prekrstila je
noge, a onda ponovo ispravila šiške, ali se zarumenela kada je
videla da je posmatram. Njen nos se trgao. „Cenila bih kada ne
biste rekli mojoj majci za ovo...”
„Ne zovi me gospodine”, zarežao sam.
Iznenađeno se trgla. „Kako bi trebalo da vas zovem?” „Kako
bi bilo da me zoveš Kasio? Ja ću uskoro biti tvoj muž.” Drhtavo
je izdahnula. „Novembar.”
„Da. Kada napuniš osamnaest godina.”
„Ima li ikakve razlike? Kako me nekoliko dodatnih meseci
čini pogodnom ženom ako to sada nisam?”
„U svakom slučaju, previše si mlada, ali ja ću se osećati
prijatnije ako se oženim tobom kada budeš zvanično punoletna.”
Napućila je usne i odmahnula glavom.
„Imam dvoje male dece kojima treba briga. Danijel ima dve,
tada će imati skoro tri godine, a Simona će imati deset meseci
kada se budemo venčali.”
„Možete li da mi pokažete slike?”, pitala je iznenadivši me.
Izvadio sam telefon i pokazao joj pozadinu: fotografija
uhvaćena malo pre Gajine smrti, ali ona nije bila na njoj. Danijel
je u rukama držao svoju četiri meseca staru sestru.
Posmatrao sam Đulijino lice. Opustilo se i nasmejala se –
neopreznim, iskrenim osmehom. To nije bio osmeh na koji sam
navikao od ostalih žena iz našeg kruga. I to je pokazivalo koliko
je mlada. Još uvek nije bila iznurena i oprezna.
„Divni su. I koliko je on sladak dok je drži.” Osmehnula se, a
onda se uozbiljila. „Žao mi je zbog vašeg gubitka. Ja...”
„Ne želim da razgovaram o mojoj mrtvoj ženi”, prekinuo
sam je.
Brzo je klimnula glavom i ugrizla se za usnu. Sranje, zašto je
morala da izgleda tako slatko i nevino. Bilo je toliko tinejdžerki
koje su na lice trpale mnogo šminke kako bi dodale deset godina
svom izgledu – ali ne i Đulija. Izgledala je kao da ima
sedamnaest i neće nekom magijom za četiri meseca, kada napuni
osamnaest, izgledati starije. Moraću da zamolim njenu majku da
joj stave puno šminke na lice na dan venčanja.
Stavila je kosu iza uva otkrivajući minđušu u obliku
suncokreta.
„Da li se uvek tako oblačiš?”, pokazao sam prema njenoj
garderobi.
Bacila je pogled niz svoje telo i malo se namrštila. „Volim
haljine.” Rumenilo na njenim obrazima je postalo tamnije kada
je pogledala u mene.
„I ja volim haljine”, rekao sam. „Elegantne haljine, prikladne
za ženu. Očekujem da ćeš se u budućnosti oblačiti elegantnije.
Spolja moraš preneti određenu sliku. Ako mi daš tvoje mere,
poslaću nekoga da ti kupi potpuno novu garderobu.”
Gledala me je.
„Razumeš li?”, pitao sam kad je ostala tiha.
Trepnula je, a onda klimnula glavom.
„Dobro”, rekao sam. „Neće biti zvanične proslave veridbe.
Nemam vremena za to i ne želim da nas vide zajedno u javnosti
pre nego što postaneš punoletna.”
„Hoću li upoznati tvoju decu pre nego što se venčamo? Ili
videti tvoju vilu?”
„Ne. Nećemo se videti do novembra, a Danijela i Simonu ćeš
upoznati dan nakon venčanja.”
„Zar ne misliš da bi bilo dobro kada bismo se bolje upoznali
pre nego što se venčamo?”
„Ne vidim zašto je to bitno”, rekao sam oštro.
Skrenula je pogled. „Ima li još nešto što očekuješ od mene,
osim promene garderobe?”
Razmišljao sam o tome da joj kažem da počne da pije
kontraceptivne pilule zato što nisam želeo više dece, ali nisam
mogao da nateram sebe da s devojkom njenih godina pričam o
tome, što je bilo smešno s obzirom na to da ću morati da je
odvedem u krevet prve bračne noći.
Ustao sam. „Nema. Sada bi verovatno trebalo da ideš, pre
nego što tvoji roditelji shvate da smo sami.”
Ustala je i na trenutak me posmatrala, držeći šake na
laktovima. Okrenula se i otišla bez ijedne reći. Kada je otišla,
Faro se vratio unutra.
Podigao je obrve. „Šta si rekao? Devojka je izgledala kao da
će da zaplače.”
Podigao sam obrve. „Ništa.”
„Sumnjam, ali ako ti tako kažeš.”
 3.

Đulija

Još uvek sam drhtala kada sam ušla u svoju sobu nakon prvog
susreta s Kasiom. Bio je jak i hladan, da ne pominjem koliko je
bio dominantan. Naredio mi je da promenim svoju garderobu?
Kako se usuđuje?
„Tu si! Gde si bila?”, mama je pitala gurajući me prema
mom plakaru. „Moramo da te sredimo. Za boga miloga, Đulija,
šta to imaš na sebi?”
Vukla je odeću na meni dok nisam počela da je skidam, još
uvek sam bila u transu. Mama me je znatiželjno pogledala. „Šta
je s tobom?”
„Ništa”, tiho sam rekla.
Mama se okrenula prema haljinama koje je raširila preko
kreveta, verovatno pre nego što sam ja stigla. „Ne mogu da
verujem da nemaš nijednu pristojnu haljinu.”
Uvek sam izbegavala da idem na zvanične događaje zato što
sam mrzela neiskreno ulizivanje i izdajnički stav ljudi koji su
dolazili na takva okupljanja. „Šta nije u redu s haljinama koje
imam?”
Mama je izabrala tri najmanje čudne haljine iz moje
kolekcije. Sve su bile u mom omiljenom retro stilu poput Odri
Hepbern. Mama je podigla nebo-plavu haljinu s belim tufnama.
„Zar nemaš ništa jednobojno?”
 „Ne”, rekla sam. Zar nikada nije obraćala pažnju na moju
odeću?
Tati sam mogla da zahvalim za slobodu da nosim ono što mi
se dopada. Iako je bio konzervativan, imao je problem s tim da
mi kaže ne. Mama nije imala izbora nego da se povinuje
njegovim izborima.
Mama je uzdahnula i predala mi plavu haljinu. „Ova ti se
slaže s očima. Nadajmo se da tvoj smešan stil neće odbiti
Kasija.”
Bez reči sam obukla haljinu, prisećajući se Kasiovih reči u
vezi s mojom odećom i šiškama.
„Našminkaj se, Đulija. Treba da izgledaš starije.”
Uputila sam joj ogorčen izraz lica, ali je ona već bila na
izlasku. „I obuj štikle!”
Udišući duboko, trepnula sam kako bih zaustavila suze.
Dosad sam imala sreće. Birala sam da ignorišem realnost
mafijaškog života, ali sam znala šta se dešava iza zatvorenih
vrata. Naš svet je bio surov. Tata je bio dobar prema meni, ali
sam videla koliko su mojih rođaka očevi zlostavljali i kako su se
moji ujaci ophodili prema svojim ženama.
Moj poslednji verenik bio je približno mojih godina, tih,
skoro stidljiv momak kojeg je tata izabrao da me zaštiti. Mogla
sam da se izborim za sebe protiv njega u tom braku. Biće to
težak zadatak s Kasiom. Nisam volela da se prepuštam
negativnim emocijama, ali moj strah je bio akutan bol u
grudima.
Hvatajući plave štikle, krenula sam prema stolu s ogledalom.
Kada sam proverila svoj odraz, oči su mi bile staklaste. Nanela
sam više šminke nego inače, ali ipak mnogo manje od mame i
onoga što je Kasio verovatno očekivao.
 Uspela sam da se smirim kada sam krenula dole na zvanično
upoznavanje. Osećala sam da su mi oči još uvek tople od mog
zamalo plakanja, ali je moj osmeh bio nepokolebljiv dok sam se
spuštala niz stepenice prema ocu, Kasiju i njegovom pratiocu
Faru.
Tata me je uhvatio za ruku i stezao je dok me je vodio prema
mom budućem suprugu. Kasiov izraz lica je bio remek-delo
kontrolisane učtivosti dok me je posmatrao. Njegove oči su bile
tamnoplave, kao dubine okeana, i odavale su utisak kao da mogu
da vas progutaju podjednako lako kao more bez dna.
Neodobravanje je blesnulo na njegovom licu dok je posmatrao
moju haljinu.
„Kasio, ovo je moja ćerka Đulija.” Tračak upozorenja je
odzvanjao u tatinom glasu, ali ono se samo odbilo od Kasiovog
stoičkog držanja.
„Drago mi je što smo se upoznali, Đulija.” Njegove usne su
se razvukle u skoro nepostojeći osmeh kada je uzeo moju ruku i
poljubio je. Drhtala sam.
Tamnoplave oči su blesnule prema mojima i ispravila sam
kičmu. „Zadovoljstvo je moje, gos... Kasio.”
Tata je zabrinuto pogledao u mene i Kasija. Možda je
konačno shvatio da me je bacio vukovima. Mračnim pogledom
je pokušao da zastraši mog budućeg muža, ali ovca nije
postajala predator ako obuče vučje krzno, a tata nikada nije bio
više od plena među krvožednim čudovištima u našim
krugovima.
Kasio se ispravio, ignorišući oca, i pokazao prema svom
pratiocu. „Ovo je moja desna ruka i savetnik, Faro.”
Ispružila sam ruku, ali je Faro nije prihvatio, već je samo
kulturno klimnuo glavom. Spuštajući ruku, približila sam se ocu,
koji je skenirao moje lice. Izgledao je pokolebano, a ja sam
osetila bolesno zadovoljstvo zbog njegovog očiglednog
konflikta.
„Poslaću novu odeću Đuliji. Molim te, reci svojoj supruzi da
uzme ćerkine mere”, Kasio je kazao. „Treba mi žena pored
mene, ne devojčica.”
To je bilo previše za tatu. „Možda je ovo bila greška i trebalo
bi da poništim naš dogovor.”
Kasio je stao ispred oca, piljeći u njega pogledom od kog mi
se okrenuo želudac. „Rukovali smo se za veridbu, Felikse.
Dogovorili smo se s Lukom. Sve je već dogovoreno. S obzirom
na to da smo se odlučili za razdvojene zaruke, to Đuliju čini
mojom verenicom i sada ti govorim da niko, ponajmanje ti, neće
sprečiti ovaj brak.”
Možda me Kasio nije želeo, ali sigurno neće dozvoliti da me
neko uzme od njega.
Zadržala sam dah. Ovo je tatina kuća i on je vladao ovim
gradom. Povinovao se samo Luki, sigurno ne nekom drugom
podšefu.
Barem je tako trebalo da bude.
Ipak, tata je pročistio grlo i spustio pogled. „Nemam nameru
da pogazim naš dogovor, samo sam hteo to da napomenem.”
Šta da napomene?
Kasiovo lice je postavljalo isto pitanje. U tom momentu je
upala mama, potpuno nesvesna onoga što se dešava. „Večera je
spremna!”
Njen osmeh je nestao kada nas je videla.
Kasio je ispružio ruku prema meni. Bacila sam pogled prema
tati, ali ga je on izbegavao. Poruka je bila jasna: od danas, pa
nadalje, Kasio će biti predvodnik.
 Spustila sam dlan na verenikovu snažnu podlakticu. Ako tata
više nije mogao da me zaštiti, to znači da ću morati sama da se
zaštitim. Kasio me je poveo u trpezariju prateći mamu, koja je
brbljala o mogućim paletama boja za naše venčanje. Kasija
verovatno nije bilo ni najmanje briga za to. Kao muškarac, neće
morati čak ni da se pretvara da je drugačije – za razliku od
mene, srećne buduće mlade.
Kada smo stigli do stola, izvukao je stolicu za mene.
„Hvala.” Sela sam ispravljajući haljinu.
Kasio je seo prekoputa mene. Njegov pogled se zadržao na
mojim šiškama pre nego što se pomerio na moje cvetne
minđuše, verovatno je razmišljao kakvu će mi novu frizuru
narediti da napravim i kakav će mi nakit kupiti.
Hteo je da me pretvori u ženu kakvu on želi, da me oblikuje
kao glinu. Možda je zbog mojih godina mislio da sam neka
beskičmena marioneta koja će se klanjati svom gospodaru i na
najmanje povlačenje njenih niti.
Srela sam njegov pogled. Već sam znala suptilnu umetnost
dobijanja onoga što želim osmehom i dobrotom, u našem svetu
to je bio jedini način da žena dobije ono što želi. Da li će uspeti i
s Kasiom? Tata se uvek topio kada zatrepćem, ali sam imala
osećaj da Kasija neću baš tako lako ubediti.

*
Nedelju dana kasnije dva paketa puna haljina, sukanja i bluza
stigla su na naš prag. Mama je jedva mogla da obuzda svoje
uzbuđenje dok je otpakivala odeću Maks Mare, Šanela i Teda
Bejkera i mnogih drugih omiljenih dizajnera. Haljine su bile
lepe i elegantne. Uopšte nisu bile ja.
Razumela sam Kasiovu potrebu da javnosti pokaže određenu
sliku i na zvaničnim dešavanjima definitivno ne bih nosila moju
haljinu sa suncokretima. Samo bi mi bilo draže da me je zamolio
da kupim nekoliko komada elegantne odeće, a ne da ih on
kupuje za mene kao da ne ceni moje mišljenje – što je, naravno,
bio slučaj.

Kasio

Četiri meseca do novembra su proletela – beskrajan red besanih

noći, uplakanih izliva besa i teških radnih dana.
Tog jutra pred moje momačko veče, čučnuo sam ispred
Danijela. Piljio je u ajped, gledao je seriju koja mu se dopadala.
Njegova kosa je bila razbarušena napred i umršena pozadi, ali je
odbijao da dozvoli da ga Sibil počešlja. Nisam imao strpljenja
da ga držim dok ona to uradi. Kada prođe venčanje, moraćemo
da ga ošišamo na kratko. „Danijele, moram da porazgovaram s
tobom.”
Nije podigao pogled. Posegnuo sam prema ajpedu, ali se on
okrenuo. „Daj mi to.”
Njegova mala ramena su se skupila. To je bila njegova jedina
reakcija. Zgrabio sam uređaj i izvukao ga. „Uskoro će se neko
useliti kod nas. Ona će biti tvoja nova mama. Brinuće o tebi i
Simoni.”
Danijelovo lice se zgrčilo i bacio se na mene udarajući moje
noge svojim malim pesnicama. „Dosta”, zagrmeo sam hvatajući
ga za ruke.
 Moj bes je nestao kad sam video suze koje su mu jurile niz
lice. „Danijele.”
Pokušao sam da ga zagrlim, ali se izmigoljio i udaljio. Na
kraju sam ga pustio. U danima nakon Gajine smrti, Danijel je
tražio moju blizinu; sada se vratio ignorisanju. Nisam bio
siguran šta mu je Gaja pre svoje smrti rekla, ali je bilo jasno da
me je zbog toga prezirao.
Spusto sam ajped ispred njega i ispravio se. Bez reči sam se
okrenuo i otišao gore u Simoninu sobu. Dadilja je požurila da
izađe. Za nekoliko dana ću konačno moći da se rešim dadilja i
Đulija će brinuti o Simoni. Savio sam se preko kreveca. Simona
je gledala u mene i nasmejala se svojim bezubim kezom. Nežno
sam podvukao ruke pod njeno maleno telo i podigao je. Držao
sam je uz grudi i mazio njenu tamnoplavu kosu. I ona i Danijel
su od svoje majke nasledili boju kose i očiju. Spuštajući
poljubac na Simonino čelo, setio sam se prvog puta kada sam to
uradio dva dana nakon što se rodila. Gaja nije dozvolila da
budem prisutan dok je rađala našu ćerku i pustila me je da joj
priđem tek drugog dana. Bes je isplivao kao i uvek kada se setim
prošlosti. Simona je brbljala i ja sam je ponovo poljubio u čelo.
Plakala je kada ju je držao bilo ko osim mene, moje majke i
mojih sestara. Mogao sam samo da se nadam da će se brzo
navići na Đulijino prisustvo.
Spustio sam je nazad iako mi je njen plač kidao srce. Morao
sam da se spremim za sastanak s Lukom, a kasnije i za
momačko veče.

*
Sat vremena pre zvaničnog početka moje momačke večeri koju
mi je Faro organizovao, u mojoj kancelariji sam se sastao s
Lukom. On i njegova žena Arija su stigli dan ranije kako bi on
mogao da vidi kako posao napreduje u Filadelfiji. Neće naći
razloga za brigu. Davno sam se odrekao sna kako bih se
postarao da sve funkcioniše kako treba u mom gradu. Luka i ja
smo se smestili u fotelje u mojoj kancelariji. Bio sam iznenađen
što je pristao da dođe na žurku. Otkad se oženio Arijom, malo se
povukao.
„Moja tetka nije štedela dok je planirala venčanje”, Luka je
rekao dok se opuštao u fotelji. „Mislila je na sve – od golubica,
do ledenih skulptura i svilenih posteljina.”
Bela, svilena posteljina. Ona koju treba da isflekam krvlju
moje mlade supruge naše prve bračne noći.
Uzeo sam gutljaj viskija i spustio čašu. „Neće biti javnog
pokazivanja čaršava zato što neću spavati s Đulijom.”
Luka je polako spustio čašu skupljajući svoje sive oči. Znao
je da to nije bilo zbog Gaje, iako nisam bio s drugom ženom od
njene smrti. „To je tradicija. Postoji već vekovima.”
„Znam i poštujem našu tradiciju, ali ovog puta neće biti
javnog pokazivanja čaršava.” Te reči su lako mogle da označe
moju propast. Nije bilo na meni da izaberem da ignorišem našu
tradiciju. Samo je Luka mogao da donese tu odluku, a bilo je
jasno da neće. Razmatrao sam da li da spavam s Đulijom. Bila je
lepa, ali nisam mogao da izbacim iz glave sliku njenih nevinih
raširenih očiju ili to koliko je mlado izgledala u svojoj smešnoj
odeći sa samo mrvicama šminke. Žene u mojoj prošlosti su bile
mojih godina – zrele žene koje mogu da uzmu ono što sam im
davao.
„Nisi imao problem da poštuješ našu tradiciju u prvom
braku. To nije nešto što možeš da ispoštuješ ako tebi tako
odgovara”, Luka je oštro rekao.
„Poslednji put kada sam se oženio, žena je bila mojih godina.
Ja sam skoro četrnaest godina stariji od moje buduće žene.
Oslovila me je s ‘gospodine’ kada sam je prvi put video. Ona je
devojčica.”
„Ona je punoletna, Kasio. Danas joj je rođendan.”
Klimnuo sam glavom. „Znaš da uradim sve što tražiš od
mene. Znaš da, kao što od mene očekuješ, bez milosti vladam
Filadelfijom, ali čak i ja imam određene granice koje ne želim
da pređem i ne želim nasilno da se bacim na devojčicu.
„Ona je punoletna i niko nije rekao da moraš da koristiš silu”
Luka je ponovio, a ja sam poludeo.
Bacio sam čašu na sto. „Jeste punoletna, ali ću se ja ipak još
uvek osećati kao da je maltretiram. Sigurno ne veruješ da će
svojevoljno doći u moj krevet. Možda će se pokoriti zato što zna
da joj je to jedina opcija, ali to nije svojevoljno. Imam ćerku,
Luka, i ne bih želeo da bude s čovekom koji je trinaest godina
stariji od nje.”
Luka me je dugo posmatrao, razmišljajući možda da li da mi
strpa metak u glavu. Nije tolerisao neposlušnost. „Pokazaćeš
čaršave nakon prve bračne noći, Kasio.” Zinuo sam da ga
ponovo odbijem. „Nema diskusije. Na tebi je kako ćeš doći do
krvi na čaršavu.”
Oprezno, ponovo sam seo. „Šta ti to predlažeš?”
„Ne predlažem ništa”, Luka je rekao. „Samo ti govorim da
želim da vidim krvav čaršav, i kao što je i očekivano, i ja i svi
ostali ćemo to prihvatiti kao dokaz časti tvoje žene i tvoje
surovosti.”
Možda sam grešio, ali sam bio skoro uveren da Luka
sugeriše da lažiram krvave čaršave. Otpio sam još jedan gutljaj
viskija pitajući se da li Luka ima iskustva s lažiranjem krvavih
fleka. Bio sam na javnom pokazivanju čaršava nakon njegove
prve bračne noći s Arijom, ali čak i da sam pokušao, ne bih
mogao da zamislim da bi Luka bilo koga poštedeo. Video sam
ga kako čoveku čupa jezik zbog nepoštovanja Arije i bio sam
prisutan kada je smrvio grlo svog ujaka. Možda me je testirao.
Možda je predlagao nešto tako ne bi li video da li sam previše
slab da legnem sa svojom ženom. Odrastajući u ovom svetu,
naučio sam da vidim znakove upozorenja. Ako padnem na testu
koji mi je zadao moj kapo, krajnji rezultat je neizbežan. Biću
uklonjen s pozicije na jedini način koji je bio prihvatljiv –
smrću. Iako se nisam plašio umiranja, prezirao sam ideju šta bi
to značilo za Danijela i Simonu. Surovo su izgubili majku. Ako
bih ih i ja napustio, to bi bila užasna trauma za moju decu.
Pokazivanje bilo koje slabosti u ovoj situaciji bilo bi fatalno.
Neću rizikovati zdravlje moje dece niti moj položaj podšefa.
Otpio sam gutljaj. „Uradiću ono što tražiš od mene, Luka,
kao što smo moj otac i ja uvek radili.”
Luka je nagnuo glavu, ali je tenzija između nas ostala.
Moraću da čuvam leđa dok se ponovo ne dokažem.
Faro mi je dodao pljosku. „Za tebe.”
Cimnuo sam kravatu na mesto pre nego što sam uzeo poklon.
„Neću danas piti žestinu.”
„Mislio sam da možeš da je iskoristiš da se udariš po glavi
ako pomisliš na nešto glupo kao na primer da ponovo odbiješ
tradiciju krvavog čar šava.”
Gurnuo sam pljosku u unutrašnji džep sakoa. „Ne počinji
ponovo.”
Faro je ljutito piljio. „Samo mi obećaj da nećeš probati to
sranje s lažnim flekama krvi. Luka te mami. Veruj mi, jebao je
svoju ženu prve bračne noći, čak i ako je lila gorke suze. To je
on i očekuje da i ti budeš takav. I hajde, Kasio, ti si muškarac,
tako da prestani da pokušavaš da budeš još veći samo zato što
osećaš krivicu zbog Gaje.”
Zgrabio sam ga za vrat. „Mi smo prijatelji, Faro, ali sam ja i
tvoj šef, tako da pokaži malo poštovanja.”
 4.

Kasio

Faro je zamuckivao, a njegove smeđe oči su zasuzile.

„Pokušavam da te održim u životu. Đulija je po godinama
odrasla žena. To je jedino što bi trebalo da bude bitno.”
„Jebaću je, tako da skini mi se s grbače”, procedio sam
puštajući ga. Nisam je video od našeg prvog i jedinog susreta,
pre četiri meseca, ali sam znao da još uvek izgleda mlado –
mlađe nego što bih voleo. Nekoliko meseci ne bi moglo to da
promeni. Mogao sam samo da se nadam da je njena majka
pratila moja uputstva i stavila dovoljno šminke na njeno lice
kako bi izgledala starije.
Faro se kezio. „Učini mi uslugu i uživaj, hoćeš li? Večeras
ćeš imati usku, mladu pičku oko svoje kite.”
Izašao je iz sobe pre nego što sam mogao ponovo da ga
uhvatim.

*
Čekao sam Đuliju u prednjem delu crkve. Faro je stajao s moje
desne strane, a prekoputa njega čekala je jedna Đulijina
drugarica koja je izgledala užasno mlado. Podsetnik na godine
moje buduće žene.
Kada je muzika počela, usmerio sam pažnju na ulaz crkve
gde je ulazio Feliks s Đulijom pored sebe. Bila je obučena u
elegantnu belu haljinu s čipkastim gornjim delom dugih rukava.
Kosa joj je bila podignuta, osim šiški.
Blago se osmehivala svom ocu, koji ju je vodio prema meni,
ali je njena napetost bila primetna. Kada je stigla ispred mene,
primetio sam male suncokrete upletene u njenu kosu i buket.
Njen pogled je sreo moj i u njemu sam video trunku prkosa i to
me je iznenadilo. Onda ju je njen otac predao meni i Đulija je
postala napetija, a njen osmeh pokoleban.
Zbog šminke i elegantne haljine izgledala je neznatno starije.
Ipak, njena nežna i vlažna ruka u mojoj i nevinost u očima
podsetili su me na njene godine. Uprkos svojoj mladosti, glava
joj je bila podignuta, delovalo je kao da se pomirila s ovom
situacijom. Samo sam ja mogao da osetim njeno drhtanje. Njeno
„uzimam” je bilo odlučno, kao da je ova veza zapravo njen
izbor.
Dok smo razmenjivali prstenje, Đulija je nastavila da baca
nesigurne poglede prema meni. Nisam bio siguran šta je tražila
pogledom. Možda čežnju ili čak tugu. Setio sam se mog prvog
venčanja. Tuga nije bila deo mojih osećanja kada pomislim na
Gaju.
„Možete poljubiti mladu”, sveštenik je rekao.
Đulijine oči su se blago raširile, kao da ju je taj deo
ceremonije iznenadio. Stotine očiju su nas posmatrale, a jedan
par očiju je pripadao mom kapou. Rukom sam obuhvatio njen
potiljak i spustio se niže. Ostala je zaleđena, osim njenih očiju
koje su se treperavo zatvorile momenat pre nego što sam čvrsto
prislonio usne na njene. Do ovog trenutka fizička bliskost s
Đulijom delovala je kao nešto na šta ću morati da nateram sebe,
mučenje da zaboravim njene godine i teret koji nosim. Sada, dok
su njene mekane usne dodirivale moje i kada sam osetio njen
sladak miris, u meni je tinjala duboko zakopana želja. Neće biti
problem uzeti je večeras. Nije bilo u mojoj budućnosti da budem
bolji čovek.
Povukao sam se, a Đulija je otvorila oči. Držala je moj
pogled dok se rumenilo širilo njenim obrazima. A onda mi je
uputila mali, stidljivi osmeh. Tako prokleto nevina.
Ispravio sam se skrećući pogled s njenog lepog, mladog lica.
Krajičkom oka sam video njen zbunjen pogled pre nego što sam
je poveo od oltara i van crkve kako bismo primili čestitke.
Faro je, naravno, bio prvi koji mi je čestitao. Sa izazivačkim
osmehom me je pljesnuo po ramenu. „I kakav je bio prvi ukus
tvoje mlade žene?”, pitao je tihim glasom.
Namrštio sam se. Vrlo dobro je znao da sam retko kada delio
takve informacije. To ga, naravno, nije sprečilo da pita.
Zakoračio je unazad, okrenuo se prema Đuliji i blago klimnuo
glavom. Osmeh kojim mu je odgovorila bio je pun neoprezne
ljubaznosti i to je bila još jedna potvrda njenih godina. Kao moja
žena moraće da bude suzdržanija. Gaja je bila savršena
domaćica i žena za pokazivanje, staložena i majstor bontona, brz
lažov, neko ko se smeje u jednom momentu, a u drugom vam
zabija nož u leđa. Đulija nije bila takva. Moraće brzo da odraste
i nauči sve detalje kako da bude podšefova žena.
Moj pogled se zadržao na malom suncokretu u njenoj punđi.
Oni će morati prvi da lete. Previše bezbrižni, previše neobični.
Ništa od onoga što ja cenim. Minđuše u obliku suncokreta su
bile još gore. Trebalo je da nosi nakit koji sam joj poslao.
Nagnuo sam se prema njoj. „Zašto nisi stavila dijamantske
minđuše koje sam kupio za tebe?”
 Đulija

Odskočila sam od hladnog neodobravanja u njegovom glasu.

Mama i tata su krenuli prema nama da nam čestitaju i to mi
nije dalo dovoljno vremena da odgovorim. „Nisu se slagale uz
cvetne aranžmane.”
Nedeljama sam se borila s mamom da suncokreti budu deo
mog buketa. Na kraju, tata je rešio sukob u moju korist, kao što
je to i inače radio.
„Nije trebalo da izabereš suncokrete. Sledeći put kada ti
pošaljem nešto da nosiš, očekujem da ćeš to i uraditi.”
Trepnula sam, previše šokirana da odgovorim. Ispravio se.
Za njega, ova stvar je bila rešena. Izdao je naređenje i, naravno,
očekivao od mene da se povinujem. Nije bilo sumnje u
njegovim mislima da neću. Njegov izraz lica je bio čeličan kada
se rukovao s tatom.
Mama me je povukla u zagrljaj, odvlačeći mi pogled s mog
muža. Namrštila se. „Izgledaj srećno, Đulija”, prošaputala je.
„Zar ne shvataš koliko si sreće imala? Nisam ni pomišljala da
ćemo uspeti da te udarno za podšefa, uzimajući u obzir da su svi
oni već bili oženjeni. Ovo su srećne okolnosti.”
Moj osmeh je bio stegnut. Šta su srećne okolnosti? To što je
Gaja Moreti umrla i za sobom ostavila dvoje male dece? To što
sam bila udata za čoveka koji je možda bio odgovoran za njenu
smrt?
Mama je bila stegnuta. „Za boga miloga, više se potrudi da
izgledaš srećno. Nemoj ovo da nam upropastiš.”
Mama nije ni shvatala koliko je bila surova.
Na svu sreću, tata je došao do mene i zagrlio me. Utonula
sam u njega. Nas dvoje smo uvek bili bliski, ali moj skorašnji
prezir je pomutio taj odnos.
„Prelepo izgledaš.”
„Mislim da se Kasio ne slaže s tim”, promrmljala sam. Tata
se povukao proučavajući moje lice. Njegova krivica i briga
dodale su još tereta mom već teškom srcu.
„Siguran sam da će ceniti tvoju lepotu”, tata je tiho rekao.
Poljubila sam ga u obraz i on se nevoljno pomerio kako bi
napravio mesta za Kasiove roditelje. Nikada nisam pričala s
njima i na društvenim događajima sam ih nekoliko puta videla iz
daljine. Gospodin Moreti je imao iste tamnoplave oči kao Kasio,
samo su njegove bile zamućene, a njegovu impresivnu visinu
smanjila je činjenica da je svoju težinu oslanjao na štap. Kasiova
majka je bila elegantna i lepa, s tamnoplavom kosom
podignutom u savršenu punđu. Iza nje su čekale Kasiove sestre,
ništa manje graciozne i staložene. Takva je trebalo da budem i
ja. Kasio me nije želeo zbog toga ko sam i šta sam. Želeo je da
postanem ono što on zahteva. Ukras u njegovom životu.

*
Tokom večere sam jedva uspevala da proguram hranu niz moje
stegnuto grlo. Kasio nije razgovarao sa mnom, samo sa svojim
ocem i Lukom. Sedela sam pored njega kao ukras.
Možda je tako bilo i najbolje. Svaki put do sada kada je
razgovarao sa mnom, samo mi je više naređivao i zastrašivao
me. S obzirom na to da ću večeras morati da delim krevet s
njim, bila mi je draža njegova tišina. Šanse da ću se onesvestiti
svakako su bile velike. Popreko sam pogledala Kasija.
 Njegove crte lica su bile privlačne na neobičan način. Oštre
jagodice, jaka vilica i tamna brada. Nikada ga nisam videla da
nosi nešto manje od trodelnog odela, ali njegovi mišići su bili
očigledni.
„Moj brat je igrao fudbal u srednjoj školi”, Mija je
prošaputala i iznenadila me. Još uvek nismo razmenile puno
reći. Bile smo stranci, bez obzira na to što sam joj sada bila
snaja, a da ne pominjem da je bila deset godina starija od mene.
Osetila sam vrelinu u obrazima, shvatajući da je možda
primetila da piljim u Kasija. Nisam mogla ni da zamislim Kasija
koji ide u srednju školu.
„Ti si je završila ovog leta, zar ne?”, Mija je pitala.
Klimnula sam glavom uz mali osmeh. „Da. Mislila sam da
ću ići na fakultet, ali...”
„Ali si morala da se udaš za mog brata.”
„Svakako sam morala da se udam, ali pošto sam sad žena
podšefa, odlazak na fakultet ne dolazi u obzir”, tiho sam rekla.
Moja majka bi imala srčani udar kada bi čula da sam ovako
iskrena s Kasiovom sestrom, ali već sam bila umorna od
pokušaja da se pretvaram.
„Istina. Bićeš zauzeta vaspitavanjem dece, tako da ti neće
biti dosadno.”
Moje srce je ubrzalo kao što je to uvek radilo kada sam
razmišljala o odgovornosti za dva mala bića. Nisam imala pojma
o deci. U poslednja četiri meseca sam pročitala bezbroj članaka
o podizanju dece, ali čitanje i praksa su dva različita pojma.
Većinu vremena sam se i sama osećala kao devojčica, ne kao
žena, još manje kao majka.
Mija je dodirnula moju ruku. „Bićeš dobro. Ja živim u
blizini. Mogu da pomognem ako ne znaš šta da radiš.”
 Kasio nas je verovatno čuo, pa se namrštio. „Imaš svoje
dvoje male dece i treće je na putu. Biće ti pune ruke. Đulija
može sve da podnese.”
Činilo se da me je poznavao bolje nego što sam ja znala
samu sebe. Ili će mi možda samo narediti da budem dobra
majka?
Mija je uzdahnula, ali mu nije odgovorila. Moj stomak se još
više stegao.
Kada je došlo vreme za prvi ples, bila sam toliko napeta da
sam jedva primetila da me Kasio vodi do centra sale. Gosti su se
okupili oko nas i gledali. Moj osmeh je bio na mestu. Ako
postoji ijedna stvar koju sam naučila od svoje majke, to je da se
smejem u lice nedaći.
S razlikom u visini, plesanje nije bilo lako. Da smo bili pravi
par, mogla bih spustiti obraz na njegove grudi. Sada smo, u
najboljem slučaju, bili poznanici. Kasio me je bez problema
poveo do plesnog podijuma, siguran u svom vodstvu kao i u
svakom drugom aspektu naših života. Misli su mi letele sto na
sat, zamišljajući našu budućnost, zamišljajući večeras.
„Zašto drhtiš?”, Kasio je pitao i prepao me.
Posmatrala sam njegove oči bez emocija. Zar zaista nije
znao? „Zašto mi ne narediš da prestanem? Možda moje telo
posluša tvoju komandu.”
Kasiov izraz lica je postao tvrđi. „Očekujem da u javnosti
pažljivije biraš reči. Ja sam tvoj muž i ti ćeš me poštovati.”
Spustila sam pogled na njegove grudi, osmeh je još uvek bio
zaleđen na mom licu.
Kasio je prislonio usne na moje uvo kada se ples završio.
„Razumeš li?”
„Razumem, gospodine.”
 Kasiov stisak je postao jači, ali nije dobio priliku da kaže
više zato što je bio tatin red da pleše sa mnom. Nastavio je da
me pita šta nije u redu, ali stvarno nisam imala razloga da mu
kažem. Nema ništa što bi mogao da uradi, ništa što bi uradio.
Mamine usne su se konstantno pomerale tokom njenog plesa s
mojim mužem. Po njenom oduševljenju, pomislili bi da je ona
srećna mlada.
„Sad je moj red”, rekao je Kristijan.
Moj osmeh je postao manje stegnut kada je moj brat preuzeo.
Kratko mi se nasmejao kada smo počeli da plešemo. Retko sam
ga viđala otkad se preselio pre pet godina kada je imao
osamnaest. Za razliku od mnogih sinova podšefova, on je
izabrao da ne radi za tatu u Baltimoru dok ne nasledi titulu.
Kristijan je želeo da sam izgradi svoje ime i otišao je da radi za
Moretijeve.
„Tako mi je drago što te vidim”, rekla sam grleći ga još više.
Odsečno je klimnuo glavom. „I meni.”
„Ne izgledaš srećno što ću uskoro živeti u istom gradu kao
ti.” Kristijan je odmahivao glavom. „Ne po ovoj ceni.” „Misliš
na to što sam udata za Kasija?”
Kristijan je pogledao unaokolo, ali Kasio je na dobroj
udaljenosti plesao s jednom od svojih sestara. „On nije pravi
čovek za tebe.”
„Zato što je previše star.”
Kristijan je ispustio podrugljiv osmeh. „To je samo mali deo
toga.”
„Da li ti znaš šta se desilo Gaji?” Nisam videla brata otkad
sam saznala da ću se udati za Kasija. Postavljanje takvog pitanja
preko telefona bilo je opasno. Nikada ne znate da li FBI
prisluškuje.
 „Samo Luka, Mensueto i Kasio znaju.” Oklevao je.
„I?”
„I ekipa za čišćenje. Obojica su poginuli u tragičnoj
saobraćajnoj nesreći malo posle toga.”
Na momenat sam bila sigurna da ga nisam dobro čula. Moje
vidno polje je počelo da se sužava. „Tata je rekao da Kasio nije
umešan u smrt svoje žene.”
Bes je blesnuo na Kristijanovom licu. „Tati treba Kasiova
podrška da ostane moćan. Tata je slab šef. Samo je pitanje
vremena kada će drugi pokušati da ga uklone. S Kasiom u
porodici, ljudi će oklevati. Da sam ja već na vlasti, ne bih te dao
njemu. Sam bih kontrolisao naše ljude.”
Igre moći. To nije bilo nešto čiji sam deo želela da budem,
ali i bez mojih poteza postala sam pion u ovoj smrtonosnoj igri.
„Ti si radio za Kasija poslednjih nekoliko godina. Zar je on
stvarno tako loš?”
Na Kristijanovom licu je blesnulo kajanje. „Nije trebalo ništa
da kažem.”
Zarila sam prste u njegovu ruku. „Reci mi, molim te. Moram
da se pripremim.” Ipak, kako se pripremiti za to?
„On je efikasan i brutalan. Ne toleriše neposlušnost. Njegovi
ljudi su pod kontrolom. Malo ljudi u našim krugovima je
poštovano kao on. On je najbolji podšef kog Familija ima u
ovom momentu.” Kristijan je odmahnuo glavom. „Trebalo bi da
porazgovaram s njim.”
„Ne”, prošaputala sam prestrašeno. Ako je ono što je
Kristijan rekao istina, Kasio neće dozvoliti mom bratu da se
meša. Kristijan je bio hrabar i biće dobar podšef jednog dana, ali
da rizikuje život zbog mene? Neću to dozvoliti. „Obećaj mi da
nećeš ništa reći. Zakuni se.”
 „Želim da ti pomognem.”
„Onda mi reci šta da radim da učinim da ovaj brak s njim
funkcioniše.”
Neveselo se nasmejao. „Kako bih ja to znao?” Naš ples se
završio i on je ućutao, a njegove usne su se zgađeno uvrnule.
„Povinuj mu se.”
Obuzeo me je očaj. Pre četiri meseca moja glavna briga bila
je na koji ću kurs pilatesa da idem i da li ću naći vremena da
završim sliku. Danas sam morala da brinem o tome kako da
zadovoljim muža koji je možda ubio svoju ženu i verovatno
ljude koji su čistili mesto posle toga.
 5.

Đulija

Nakon plesa s bratom nisam želela ništa drugo osim da nađem

tih ćošak da se saberem, ali je Kasiov otac došepao do mene.
Osmehnula sam mu se kada se moj brat odšunjao nakon
kratkog klimanja glavom. Gospodin Moreti je ispružio ruku.
„Hoćeš li ovom starcu dati čast da igra s mladom?”
„Naravno, gospodine Moreti”, rekla sam uz malo klimanje
glavom.
„Zovi me Mensueto, molim te. Sada smo porodica.”
Klimnula sam glavom i uhvatila ga za ruku, pitajući se kako
će ovo funkcionisati s obzirom na njegov štap. Mudro se
nasmejao. „Moraćemo plesati u mestu, ako misliš da je to u
redu, mlada damo.”
Ponovo sam klimnula glavom i zakoračila malo bliže. Predao
je svoj štap čoveku kog nisam poznavala i nežno mi dodirnuo
leđa. Onda smo počeli da se njišemo uz muziku.
„Veoma si tiha. Po onome što čujem, nisi tiha devojka.”
Moji obrazi su se ugrejali, pitala sam se ko mu je dao tu
informaciju. Kristijan? Definitivno ne moja majka.
Mensuetove oči su bile ljubazne, ali kao i kod njegovog sina,
i njegova reputacija je bila jeziva. „Ponosim se reputacijom mog
sina”, počeo je kao da može da mi pročita misli i to me je
izbezumilo. „Znam da će bez problema vladati Filadelfijom čak
i kada mene ne bude. Ali reputacija je ono što može da uznemiri
mladu ženu, posebno mladu kao što si ti.”
Nisam bila sigurna šta da kažem. Osećala sam kao da treba
da mu se usprotivim zato što je tradicija nalagala da treba da se
pretvaram da me ne uznemiravaju stvari vezane za mog muža,
ali to bi bila laž, a ja sam bila loš lažov, na maminu žalost.
„Moja žena i ja smo vaspitali mog sina da poštuje žene i po
onome što znam, on to i radi.”
Po onome što sam ja znala, šansa da je u naletu besa ubio
svoju ženu bila je velika. Nije delovao kao neko ko bi tako
izgubio kontrolu, ali je s razlogom stekao reputaciju jednog od
najokrutnijih vođa u našim krugovima i Kristijanove reči samo
su potvrdile moje strahove.
„Hvala vam što ste mi to rekli”, rekla sam zato što sam
morala nešto da kažem. Nisam osetila utehu. Pesma se završila i
prestali smo da se njišemo. Faro je stajao s leve strane sa svojom
poslednjom plesnom partnerkom. Uhvatila sam njegov pogled
misleći da će kao kum i savetnik želeti da plešemo.
Odmahnuo je glavom i pomirljivo se osmehnuo. „Ako se
ikada umorim od života, zamoliću te za taj ples.” Okrenuo se i
pitao drugu ženu da igraju.
Šokirana, piljila sam u Mensueta.
Nasmejao se. „Dođi, hajde da se vratimo za sto.”
„Šta je to bilo?” pitala sam dok sam pratila njegovo sporo
napredovanje prema stolu, gde je Kasio još uvek razgovarao s
Lukom, kao da je ovo poslovni sastanak a ne naše venčanje.
„Moj sin je malo teritorijalan, bojim se. Možeš da plešeš s
porodicom, ali te molim da se suzdržiš od prilaska drugim
muškarcima. Ne bih želeo da budem svedok konflikta na tvojoj
svadbi.”
 Čekala sam njegov smeh, nešto što bi ukazivalo na to da se
šali. Nije se šalio. Stala sam, a i on je. „Mislim da ću otići da se
osvežim.”
Klimnuo je glavom, ali je njegovo lice pokazalo da zna da
sam želela da pobegnem. S malim osmehom sam se okrenula na
petama i požurila van sale.
Projurila sam pored toaleta i skrenula na sledećem ćošku u
napušten hodnik, gde sam se naslonila na zid i polako skliznula
na pod. Moja haljina se naborala oko mene kao čist beli mehur.
Nije bilo dostojanstveno i kada bi me neko našao, bio bi to
skandal koji mi mama nikada ne bi oprostila. Nisam mogla da
nateram sebe da me bude briga. Ovo je bio moj život.
Nisam bila sigurna koliko sam dugo tako sedela,
razmatrajući nekoliko opcija, kada sam začula odjek koraka niz
hodnik. S mojom haljinom nisam imala šanse brzo da ustanem,
tako da se nisam ni potrudila.
Mija je skrenula iza ugla i kada me je spazila, krenula je
zabrinuto prema meni. Iznenadila me je kada se spustila pored
mene u svojoj dugoj, elegantnoj haljini i nabreklim stomakom.
„Kasio je težak čovek, Đulija. Neću da te lažem.”
Zasmejala sam se. S teškim mogu da se izborim. Karakterna
osobina jača od teškog je ono što je mene brinulo.

Kasio

Celo veče sam držao oko na mojoj ženi. Nije joj bilo prijatno u
mojoj blizini. Njeno drhtanje tokom našeg plesa je to pojasnilo.
Ta reakcija nije delovala dobro za večeras.
 Nakon plesa s mojim ocem, Đulija je požurila iz prostorije, a
otac mi je prišao. „Možeš li nas izviniti na trenutak, Luka? Želeo
bih da porazgovaram sa sinom.”
„Plesaču s Arijom.” Luka nam je učtivo klimnuo glavom pre
nego što se uputio prema svojoj ženi.
„Šta se dešava?”
„Tvoja devojka je prestravljena. Pokušava da izgleda hrabro,
kao što je i naučena, ali mogu da vidim u njenim očima.”
Moj pogled je zastao na vratima kroz koja je Đulija nestala.
„Ne zovi je mojom devojkom, oče. Čini da se osećam još
starijim.”
Otac se zasmejao. „Možda je i dobro što se tako osećaš. Da
se setiš da ti je data žena koja je ne tako davno bila dete i da
treba da budeš dobar prema njoj.”
Namrštio sam se. „Nemam nameru da ne budem dobar
prema njoj.” Biti dobar prema njoj će nesumnjivo biti teško.
„Možda bi trebao da joj kažeš, da popričaš s njom pre
večeras. Bilo bi mudro unapred joj odagnati neke strahove.”
Stegao sam usne. „Oče, ne želim s tobom da diskutujem o mojoj
prvoj bračnoj noći.”
Otac se nasmejao. „Zahvaliću ti za to. Idi, pričaj s njom,
Kasio. Učini svom starom ocu malu uslugu.”
„Kada se vrati, kratko ću porazgovarati s njom.”
„Postoje mesta za surovost, Kasio. Brak nije jedno od njih.”
Bilo mi je dosta. „Da li želiš da imamo još jedan razgovor o
Gaji? Danas?”
„Mene brine to što ti zaboravljaš da Đulija nije Gaja.”
„Čini se da ti poznaješ moju ženu bolje od mene.”
Odšetao sam, iako je to bilo nepoštovanje, ali otac više nije
bio moj podšef. Nije mi trebalo njegovo vodstvo ni u čemu, pa
ni u vezi s mojim brakom. Mija me je strogo pogledala s druge
strane prostorije i odšunjala se.
Đulija je bila odsutna već duže...
Uzdišući, krenuo sam da nađem moju mladu nevestu. Pošao
sam prema toaletu, a onda sam pratio zvuk prigušenih ženskih
glasova iza ćoška. Stao sam. Mija i Đulija su sedele na podu dok
su njihove skupe haljine bile raširene oko njih. Videvši ih jednu
pored druge, Đulijine godine su opet postale izražene. Moja
sestra je bila mlađa od mene, ali je ipak izgledala mnogo starije
od moje žene. To je bila otrežnjujuća spoznaja.
Onog momenta kada me je Đulija spazila, napetost se raširila
njenim uskim ramenima. Prišao sam bliže. „Pusti me da pričam
sa svojom ženom”, naredio sam Miji.
Bacila je pogled na mene i Đuliju pre nego što je ispružila
ruku. Pomogao sam joj da ustane. „Jednom budi suprug, ne
mafijaš, šta kažeš na to?”, tiho je prošaputala.
Ignorisao sam je. Kada je skrenula iza ćoška, ispružio sam
ruku. „Šta kažeš na to da uhvatimo malo svežeg vazduha?”
Đulija je stavila svoju šaku u moju. Njeni mršavi, drhtavi
prsti bili su vlažni. Povukao sam je da ustane, a onda sam stavio
šaku na njena leđa. Nije rekla ništa kada sam je poveo nazad do
sale i prema francuskim vratima koja su vodila na terasu hotela.
Oči njene majke su se raširile i bacila je pogled na sat kao da ću
zaskočiti njenu ćerku napolju na terasi pre planiranog vremena
za odlazak u krevet. Gosti koji su se vrzmali napolju odmah su
se vratili unutra kako bi nam dali prostora. Stao sam na dobroj
udaljenosti od prozora, a onda pogledao prema mojoj ženi. S tim
šiškama izgledala je užasno slatko i lepo i obe te stvari bi bile u
redu da nisu činile da izgleda i nevino i mlado.
„Otac mi je rekao da si uplašena.” Možda je trebalo da
nađem nežnije reći da započnem temu, ali to nije bila jedna od
mojih jačih strana.
Njene oči su se raširile, a crvene usne otvorile. „Ja... Ja
nisam... Ja...” Zagrizla je donju usnu i skrenula pogled.
Mesečina je istakla njenu glatku kožu, neukaljanu i mekanu.
„Hoćeš li me pogledati?”
Podigla je pogled. Prešao sam palcem po njenim prstima do
prstena i ona je nežno zadrhtala. „Ovaj prsten te čini mojom.”
Zgrčila se i shvatio sam da je trebalo da izaberem bolje reči,
neke zbog kojih neću zvučati kao neandertalac koji se spremao
da je prisvoji, mada je to bila istina. Prisvojiću je večeras, samo
da bih ispoštovao tradiciju koju nijedno od nas dvoje nije moglo
da izbegne i ona jeste bila moja, ali to nije bilo ono što sam
želeo da kažem. Nisam bio siguram šta da kažem da joj
olakšam. Gaja i ja nismo puno pričali. Vrištala je ili plakala i
ponekad umilno govorila kada je nešto želela.
„Tradicija nas obavezuje. Ne samo tebe već i mene.”
Zakleo sam se da ću je štititi, kao što muž treba da zaštiti
svoju ženu, i daću sve od sebe da ovoga puta to bolje uradim.
„Znam našu tradiciju”, rekla je brzo, postiđena.
„Ne pričam o krvavim čaršavima.”
Progutala je knedlu. „O čemu onda pričaš?”
„O tome da, kao moja žena, imaš pravo na moju zaštitu.”
Đulija je nagnula glavu, znatiželjno me je posmatrala.
„Okej.”
Nisam siguran da sam uspeo da objasnim poentu, ali nikada
nisam bio čovek koji koristi mnogo reči kada su u pitanju
osećanja. Daću sve od sebe da se prema njoj ponašam kako
treba.
Tišina se spustila na nas. Mogao sam da primetim da je
Đulija želela nešto da kaže, možda je čak želela da ja kažem
više, ali sam ostao tih. Nisam poznavao moju mladu nevestu i
nisam imao pojma šta ona radi ceo dan osim što ide u kupovinu i
sastaje se s drugim ženama. Ona je bila tinejdžerka, a ja nisam.
Nisam se tako ponašao ni kada sam bio njenih godina.
„Hajde da se vratimo. Naši gosti čekaju. Skoro će ponoć.”
Stegla se, ali je pošla za mnom unutra.
 6.

Kasio

Lukin ujak – moj kolega podšef koga nisam mogao da

podnesem – prvi je zahtevao da odvedem svoju ženu u krevet.
Đulija i ja smo stajali s mojim sestrama i njenim roditeljima
kada se prvi povik probio kroz muziku.
Začula se zahvalna graja, tapšanje i hor povika „vodi je u
krevet” od većine muškaraca.
Đulijin otac i brat nisu učestvovali u tome. Kristijan mi je
uputio pogled koji se graničio s pretećim. U bilo koje drugo
vreme, reagovao bih na taj pogled u skladu s nivoom
nepoštovanja. Sada, ipak, nije bilo vreme za to. Bio je hrabriji
od svog oca. To sam morao da priznam.
Đulija je stezala svoju čašu vina i uputila Miji postiđen
osmeh.
Mija me je čvrsto zagrlila. „Ne teraj me da te prebijem,
stariji brate. Budi dobar prema toj devojci. Ona je prava
slatkica.”
Otpetljao sam se od sestre. Neću raspravljati o svom
seksualnom životu s njom.
Feliks me je strogo pogledao, ali smo obojica znali da šta
god da se desi večeras, to više nije bila njegova odgovornost.
Sigurno je voleo svoju ćerku, ali je voleo i moć i kada bi morao
da bira između to dvoje...
 Okrenuo sam se prema svojoj ženi, umoran od toga što svi
drugi nabijaju svoje noseve u naš brak. Đulija me je stidljivo
pogledala, njeni obrazi su bili crveni. Ispružio sam ruku i ona ju
je bez oklevanja prihvatila. Njeni dlanovi su bili znojavi. „Jesi li
spremna da odemo gore?”, promrmljao sam savijajući se tako da
samo ona može da me čuje.
Progutala je knedlu, ali je klimnula glavom.
Okrenuo sam se prema našim porodicama. „Izvinite nas.”
Pre nego što smo uspeli da krenemo, Egidija je još jednom
zagrlila ćerku i šapnula joj nešto na uvo što je izazvalo nalet
jakog rumenila na obraze moje žene.
S vinskom čašom još uvek čvrsto stegnutom u ruci, dozvolila
mi je da je odvedem. Nismo pričali. Razmišljao sam da kažem
nešto ohrabrujuće, ali bila je istina da nema šta da se kaže i ja
nisam bio čovek za tu vrstu reći.
Đulija je otpila gutljaj svog vina. Ovo joj je bila najmanje
peta čaša.
„Šta je rekla tvoja majka?” pitao sam kako bih prekinuo
tišinu među nama dok smo liftom išli gore u naš apartman za
večeras. Vrata su se otvorila i izašli smo.
Još jedan gutljaj. Stao sam i uzeo čašu od nje. Ako je bila
pijana, onda ću na kraju stvarno morati da lažiram te jebene
krvave fleke. „Dosta.”
„To je pivo od đumbira.”
Iznenađeno sam otpio gutljaj.
Đulija je petljala po malenoj beloj tašni koja joj je bila
prebačena preko ramena. „Popila sam samo jednu čašu
penušavog vina tokom prijema. Nisam želela da budem pijana.”
Te velike plave oči su se spustile na mene.
„Šta je rekla tvoja majka?”, ponovo sam pitao, vodeći je
ostatak puta do apartmana. Otključao sam vrata.
Đulija je napućila usne. „Da treba da te zadovoljim i da
pokušam da sakrijem svoje neiskustvo.” Glasno je izdahnula.
„Trenutno se samo trudim da se ne onesvestim od straha.”
Njene oči su se raširile.
Otvorio sam vrata i pokazao Đuliji da uđe. Pošao sam za
njom i našli smo se sami u apartmanu. Dnevna soba je bila
ogromna, s dvema sofama i trpezarijskim stolom na koji sam
spustio njenu čašu. To nije bila prostorija koju ćemo koristiti, ali
je bio običaj da uzmemo najveći apartman u hotelu, iako je sve
što nam je bilo potrebno bila spavaća soba. Spustio sam pogled
na moju mladu ženu, koja je upravo bila ranjivo iskrena sa
mnom.
„Ne moraš da se plašiš, Đulija. Imamo celu noć.”
Đulija je pogledala unaokolo, a njene oči su se zadržale na
vratima s leve strane koja su vodila do naše spavaće sobe.
„Misliš da će odlaganje učiniti da bude bolje?”
Nisam bio siguran šta bi pomoglo Đuliji. „Reci mi šta bi ti
umanjilo strahove.”
Razmislila je o tome. „Kada bih imala osećaj kao da imam
izbor.”
„Ti imaš izbor”, rekao sam zakoračivši prema njoj.
„Imam li?”, prošaputala je zureći u mene. „Hoćeš li mi
dozvoliti da imam izbor?”
Želeo sam da ga ima. Ali neću pokazati slabost, ne pred
Lukom, ne nakon što sam to već iskazao na našem sastanku.
Neće imati razloga da sumnja u mene. Ni lepo lice moje žene, ni
njen sladak osmeh, neće uspeti da umanje moju odlučnost. Ali
nepostojeći izbor je još uvek mogao da se oseća kao izbor.
„Znam šta se očekuje, Kasio. Znam šta će značiti za tebe i
mog oca ako ujutro ne prikažemo čaršave.” Progutala je knedlu.
Dodirnuo sam joj ruku, osećajući toplotu koja je izbijala kroz
tkaninu. „Onda učini da bude tvoj izbor.”
Posmatrala je moje oči. „Okej”, tiho je rekla.
Zbog njene razumnosti me je preplavilo olakšanje. Barem ju
je to razlikovalo od moje pokojne žene. Iznenadila me je kada je
bez ubeđivanja krenula prema spavaćoj sobi. Par koraka kasnije
krenuo sam za njom. Prvi put sam dozvolio sebi da je vidim kao
ženu – to je nešto što sam dosad po svaku cenu izbegavao, ali je
večeras bilo neophodno.
Haljina je naglašavala njen uzak struk i lepu zaoblinu njenih
kukova i zadnjice. Kad je stigla u spavaću sobu, Đulija je stala i
bacila pogled preko ramena. Osmehnula se uprkos nervozi pre
nego što je spustila torbicu na klupu ispred bračnog kreveta.
Njene oči su na momenat zastale na njoj, bila je sve rumenija, a
onda je pročistila grlo.
Prišao sam joj. Miris jagode koji je nosila stigao mi je do
nosa, pa sam se zapitao da li je i ona podjednako slatkog ukusa
kao što je bio parfem koji je izabrala. Posmatrao sam
komplikovanu čipku na gornjem delu haljine dugih rukava,
zadržavajući se na njenim nabreklim grudima.
„Moram da isečem tvoju haljinu”, rekao sam dok sam
izvlačio nož iz futrole na mojim grudima. Još jedna tradicija
koju nismo mogli da izbegnemo.
Posmatrala je sečivo blago namrštena pre nego što je
klimnula glavom. Okrećući se, nagnula je glavu u stranu tako da
njena kosa ne pada preko čipkastog gornjeg dela na njenim
leđima. Njen vrat je bio dug i elegantan, savršeno neokaljan, i
morao sam da obuzdam nagon da prislonim usne na njega i da je
obeležim kao svoju. Delovalo mi je lakše da je poštedim kada
nismo bili venčani. Sada je delovalo smešno to što sam to ikada
smatrao opcijom. Okrenula je lice i pogledala u mene kroz svoje
duge trepavice. Video sam nervozu u njenim očima.
„Sve okej?”, tiho je pitala. „Naravno”, odsečno sam rekao,
moj glas je delovao grublje nego što sam nameravao zato što
sam bio ljut na sebe. Skrenula je pogled i ukočila se.
Izvinjenje je zadirkivalo vrh mog jezika. Nikada nije
izgovoreno. Gurnuo sam prste ispod čipke kako bih je podigao
od njene kože. Svaki milimetar njene mekane kože se naježio
kada sam je dodirnuo. Prineo sam nož i zasekao kroz
nesumnjivo skup materijal. Đulija je poskočila od šištanja tokom
sečenja tkanine. Zakoračio sam unazad onog momenta kada je
nož stigao do njene suknje.
Đulija je polako povukla haljinu dole, leđima okrenuta meni
i nisam mogao da skrenem pogled dok je otkrivala centimetar po
centimetar glatkih leđa. Bila je bez gornjeg dela i na sebi je
nosila samo oskudne, bele čipkaste tange. Moj pogled se
zadržao na njenoj savršenoj zadnjici, zaobljenim poluloptama u
koje sam želeo da zarijem zube i uronim moj kurac, kurac koji je
postajao sve čvršći dok sam je posmatrao.
„Da li je okej da se malo osvežim?”
Njen glas se probio kroz moje rastuće uzbuđenje. „Naravno.”
Promuklost u mom glasu naterala je Đuliju da baci pogled na
moje lice. Onda je požurila i ušla u kupatilo. Plašenje moje
mlade žene pre nego što je prisvojim bilo je zaista glupo.
Otpuštajući kravatu, otišao sam do klupe i seo na nju. Moja
burma, slična prethodnoj, izgledala je kao da mi se ruga. Spustio
sam kravatu pored sebe, slušajući zvuke tekuće vode. Đuliji će
trebati strpljenje i brižnost. Za početak, nikada nisam imao puno
nijednog od to dvoje. Posle haosa s Gajom, čak i manje nego
ranije. Oslonio sam ruke na butine pokušavajući da dostignem
stanje uma koje će mi omogućiti da postupam prema mojoj
mladoj ženi kako treba. Nisam želeo da me prezire.
Vrata su se otvorila i privukla moju pažnju na Đuliju. Nosila
je tamnoplavu svilenu spavaćicu koja joj je bila do kolena i
grlila njenu vitku figuru. Kosa joj je padala niz ramena u
mekanim smeđim loknama, oslobođena previše slatkog
suncokreta. Đulija se nije pomerila sa svog mesta u štoku,
nervozno je ispravljala svoje šiške i prelazila bosim stopalom po
podu.
„Šta sada?”
Sreo sam njen pogled. Tražila je od mene da je vodim i to je
bila jedna stvar s kojom nisam imao problem da joj pružim.
Ispravio sam se do pune visine i ispružio ruku. „Dođi.”
Vidljivo uzdišući, prilazila je bliže dok nije stala tačno ispred
mene. Bez štikli bila mi je samo do grudi. Njen miris jagode bio
je intenzivniji nego malopre i iako nikada u životu nisam bio
čovek za slatke stvari, sada sam žudeo za njima.
Posegnuo sam i obuhvatio joj glavu. Zadržavala je dah. Na
trenutak sam posmatrao njeno lepo lice pre nego što sam se
nagnuo i spustio jednostavan poljubac na njene usne da vidim
kako će reagovati. Ostala je mirna. Prelazeći palcem preko njene
jagodice, ponovio sam poljubac. Smekšala je uz mene.
„Zašto još uvek nosiš sako?” pitala je posle trećeg
jednostavnog poljupca.
Povlačeći se unazad, skinuo sam sako i bacio ga preko klupe.
Đulijine oči su me upijale.
„A prsluk?”
Potiskujući osmeh, počeo sam da otkopčavam prsluk. Nije se
ponašala onako kako sam se plašio da će, ne onako kako se Gaja
ponašala. Poslednje dugme mi je zadavalo nevolje, ali pre nego
što sam mogao da se iznerviram, Đulija je odgurnula moju ruku
i otkopčala ga svojim elegantnim prstima. I prsluk sam spustio
na klupu.
Đulija je malo izdahnula. „Izgledaš stvarno snažno.”
Posegnula je kao da želi da oseti moj biceps, ali se zaustavila.
Uhvatio sam njenu šaku, prislonio je uz moju ruku i stegao
biceps.
Đulija je ispustila mali smeh, a i moje usne su se trgle.
Provirila je gore, a onda skrenula pogled iza mene. Uzimajući je
za ruku ponovo, poveo sam je bliže krevetu.
„Lezi.”
Zavalila se na krevet, postala je vidljivo napeta. Izuo sam
cipele i protegao se pored nje, još uvek skoro potpuno obučen.
Hvatajući je za kuk, privukao sam je bliže i nagnuo se preko nje.
Mrvica nervoze je prešla preko njenog lepog lica. Fokusirao
sam se na njeno telo, ne na njeno lice i spustio joj poljubac na
vrat. Bila je mirna i zadržavala je dah. To nije bila odlična
reakcija, ali nije bila ni previše loša. Spustio sam još jedan
poljubac na tačku ispod njenog uva i iznenadila me je kad se
štrecnula i zakikotala.
Tinejdžerski kikot. Zastao sam i podigao pogled. Grizla je
donju usnu, a njen izraz lica bio je između osramoćenosti i
nesigurnog osmeha. Izgledala je kao devojčica. Punoletna moje
dupe. Jeste legalno, ali njene ludorije, reakcije, izrazi lica... nisu
bili kao kod odrasle žene, već kao kod devojke na putu da
postane žena.
Podigao sam se potiskujući uzdah.
„Žao mi je”, brzo je rekla. „Nisam želela da se zasmejem.
Golicljiva sam.”
 Nesigurno me je posmatrala, a njene oči su se iznenada
ispunile nervozom. Ovo nije teklo onako kako sam se nadao.
Šminka i elegantna haljina su učinili da deluje starije. Sada, bez
trunke šminke, obučena u svoju spavaćicu, izgledala je kao
tinejdžerka, što je i bila.
Radio sam ono što je bilo neophodno. Pretio, mučio, ubijao,
tako da bi odnosi sa ženom trebalo da budu prosti kao pasulj.
Ignorisao sam njeno izvinjenje i ustao. Biće bolje da što pre
završim s ovim. Skinuo sam košulju, a za njom i pantalone i
čarape. Kada sam krenuo prema boksericama, primetio sam
Đulijin pogled. Njene oči su bile ogromne, zbog čega je
izgledala još mlađe i više nevino, piljila je u mene s
kombinacijom fasciniranosti i straha.
Pustio sam pojas pošto sam odlučio da je bolje da zasad
svoju kitu držim pokrivenu. Ako ispusti užasnuti krik kada ga
vidi, reći ću Luki da se jebe na jebenim čaršavima i onda će ih
definitivno moja krv obojiti u crveno.
Oslonjen na ivicu kreveta, posegnuo sam prema njenom
kolenu, lagano ga dodirujući.
Ponovo se trgla i ugrizla za usnu, pokušavajući da zadrži još
jedan kikot.
„Prilično sam siguran da znam jedno mesto gde nisi
golicljiva”, podrugljivo sam rekao.
Napućila je usne. „Ne možeš da znaš...” Njene oči su se
proširile. „Misliš na...” Brzo je udahnula. Barem je razumela
moj komentar. Da je tupo piljila u mene, poludeo bih.
Kleknuo sam na krevet. Želeo sam da je dovoljno opustim da
njen bol bude minimalan. Moja prva žena je plakala tokom
našeg prvog puta, iskustvo koje stvarno nisam želeo da
ponovim.
 Podigao sam njenu spavaćicu dovoljno da mogu da vidim
njene gaćice i moje prepone su se stegle na poznat način videvši
dolinu između njenih butina. Prstima sam dodirnuo njene
kukove, zavlačeći ih u pojas njenog veša.
Bila je savršeno mirna dok me je posmatrala razmaknutih
usana i tim prokleto nevinim licem koje će me ubiti. „Mogu li da
ih skinem?”
To je bilo retoričko pitanje – oboje smo znali šta se
očekivalo.
„Šta ako kažem ne? Da li bi bilo važno?”, pitala je s
nagoveštajem drskosti.
„Da li bi se bolje osećala ako bih nastavio uprkos tome što si
rekla ne? To mi sigurno neće pomoći.”
„Sumnjam da bi te bilo briga. Tebe sigurno neće boleti
koliko mene.”
Bes je projurio kroz mene. Pomerio sam se preko nje,
oslanjajući ruke pored njenih ramena. Njene šake su se podigle
kao da je želela me odgurne, mekani dlanovi pritisnuti uz moje
grudi. Oči su joj se raširile i usmerila ih je na moje trbušnjake,
njeni prsti su drhtali uz mene.
„Slušaj. U pravu si. Ti si ta koja će osetiti nelagodu, ali mogu
da ti garantujem da to što se ponašaš kao derište neće pomoći.
Biće bolje ako budeš sarađivala sa mnom.”
„Nije samo bol. Do ovog trenutka, muškarcima je bilo
dozvoljeno da mi poljube ruku i da plešu sa mnom na
društvenim događajima, ništa više. A sada si ti tu, preko mene,
polugo i ja sam polugola, a uskoro ćemo oboje biti goli i ti
ćeš...” Duboko je udahnula.
„Znam”, tiho sam rekao. „Nemoj početi da plačeš.”
Povukla je donju usnu među zube. Trenutak kasnije, odlučno
je rekla. „Neću plakati.” Onda je provirila prema meni. „Što je
tebe to briga? Viđao si i gore od toga da neko plače.”
Jesam. Mnogo gore i nije me bilo briga. Ali Đulija je bila
mlada, previše mlada i bila je moja žena, žena koja je trebalo da
postane majka mojoj deci. Jebiga. Ovo je takav haos.
Grizla je usnu ne gledajući u mene, već u nešto što je samo
ona mogla da vidi.
„Đulija”, promrmljao sam i njen pogled se spustio na mene.
„Pomozi mi s ovim.”
Pogledala me je tim krupnim očima i polako klimnula
glavom.
Ispunilo me je olakšanje. Spuštajući glavu, lagano sam
poljubio njene usne. A onda ponovo. Tokom trećeg poljupca
Đulijine usne su s oklevanjem počele da se pomeraju uz moje i
usisao sam njenu divnu, punu usnu u svoja usta. Moj jezik ih je
milovao dok ih nije otvorila i onda sam zaronio okusivši moju
ženu prvi put. Dođavola, tako neverovatno slatka da će me to
ubiti. Ne prekidajući poljubac, oslonio sam dlan na njena rebra.
Njene oči su se naglo otvorile i blago se trgla. Odmakao sam
se od njenih usana posmatrajući je dok sam dlanom prolazio niz
nju, a onda ponovo gore – mekan dodir koji je obećavao da ću se
pažljivo ophoditi prema njoj. „Hoćeš li me pustiti da ti skinem
odeću?”
Ponovo tiho klimanje glavom. Kleknuo sam i pomogao
Đuliji da se podigne da sedne. Onda sam zavukao prste pod
ivicu njene spavaćice i povukao je gore. Podigla je ruke kako
bih mogao da je skinem preko glave. Bacio sam tu slabašnu
stvar na pod i usmerio pažnju nazad na Đuliju. Njene ruke su
bile labavo prekrštene preko grudi. Grickajući usnu na taj
simpatičan način, polako ih je spustila, pružajući mi savršen
pogled na grudi.
Bože, bila je divna.
Posegnuo sam prema njoj i nežno prešao zglobovima prstiju
niz dolinu između tih lepih grudi. Đulija se trgla i naborala nos
obuzdavajući kikot. Njeni obrazi su postali crveni. „Žao mi je.”
„Ne”, rekao sam malo tišim glasom. Bilo mi je draže da se
kikoće nego da plače i trenutno, srećom, nije izgledala kao da je
blizu da zaplače.
„Veoma si lepa”, rekao sam joj. Zato što je to bila istina i
zato što nisam želeo da bude nesigurna. Zbog toga bi bila samo
još stegnutija.
„Hvala ti.”
„Nema na čemu”, promrmljao sam dok sam pratio
spoljašnjost njenih grudi zglobovima. Njene bradavice su se
ukrutile, a crvenilo s njenih obraza se proširilo po celom licu.
Bilo mi je drago što nisam slušao moju savest i pitao Luku da
otkaže venčanje zato što je bila previše mlada za mene. U ovom
momentu sam znao da će zauvek biti moja.
Prešao sam palcem preko njene bradavice i Đulija je kratko
udahnula. Ponovio sam pokret obuzdavajući stenjanje zbog
osećaja koji je stvarao njen savršen vrh.
„Da li ti se ovo dopada?”
„Da. Dobar je osećaj.”
Spustio sam ruku do njenih gaćica. „Lezi.” Tako je i uradila i
njeno telo je postalo vidljivo napetije. Njeni trbušnjaci su se
stezali i zadržavala je dah. „Nema razloga da budeš napeta.
Samo ću spustiti tvoje gaćice.”
Polako sam ih svukao i preplavilo me je olakšanje praćeno
željom. Većina žena je za prvu bračnu noć sve depilirala
voskom i, iako sam uživao u tome, s Đulijom bi to samo
naglasilo njene godine. Na svu sreću, imala je mali trougao
tamnosmeđih dlačica na svom brežuljku.
„Znam da ovo nije tradicionalno, ali nisam želela...”
„Savršeno je”, rekao sam promuklo.
Stidljivo me je posmatrala nogu pritisnutih jedna uz drugu.
Dozvolio sam sebi da joj se divim, a zatim sam se sagnuo i
spustio poljubac na njen stomak dok sam duboko udisao,
hvatajući još jedan dašak losiona od jagode koji je sigurno
namazala ranije. Slatka po celom telu, moja žena.
„Raširi noge za mene.”
„Zašto?”
Pogledao sam gore potiskujući nestrpljenje zbog njene
tvrdoglavosti kada sam video nervozu na njenom lepom licu.
„Đulija.”
Raširila je noge, ali samo malo i morao sam još malo da ih
gurnem kako bih mogao da ih istegnem i smestim se između.
Onda sam ugledao pičku moje žene. Jebiga. Moja želja se
vratila punom snagom. Nagnuo sam se napred, ali se Đulija
stegla i njena ruka je poletela pritiskajući moje čelo,
zaustavljajući me. Na trenutak sam bio siguran da ću početi da
se smejem. Ova situacija je bila previše, čak i za moju kontrolu.
„Šta to radiš?”
„Pokušavam da ti pomognem da se opustiš.”
Bacila je pogled dole na mene. „Ali... zašto?”
„Zato što većina žena veoma uživa u ovome. Mislim da ćeš i
ti.” Njen nos se naborao kao da ću uraditi nešto gadno. „I ti ćeš...
da me poljubiš tu dole?”
Zasmejao sam se, nisam mogao da sprečim sebe. „Da,
poljubiću te tu dole, i lizati i sisati i nadam se da ćeš uživati u
tome koliko i ja.”
 Njene obrve su se podigle. Spustio sam glavu na njenu
butinu kako bih prigušio još jedan smeh. Njena koža je bila
mekana uz moju bradu i moje oči su još jednom pronašle njenu
savršenu pičku. Obmotao sam prste oko njene šake i povukao je
od mog čela.
„Sada ću te poljubiti.”
Podigao sam se i nagnuo blizu. Đulija je zadržala dah, a
njeno telo je postalo toliko stegnuto da sam bio siguran da će u
svakom trenutku pući na dva dela. Moje usne su okrznule njene
baršunaste nabore, trgla se oštro udišući.
Moj pogled je poleteo prema njoj. „Da li te je to golicalo”,
rekao sam promuklo.
Đulijine oči su bile čvrsto zatvorene i bila je veoma mirna.
„Nije.”
Poljubio sam isto mesto, primenjujući malo više pritiska.
Njena pička je mirisala još slađe i potpuno neodoljivo. Ponovo
oštar udah. Spuštao sam poljubac za poljupcem na njenu pičku
dajući joj vremena da se navikne na moju pažnju. Ni na koji
način nije reagovala, osim što je isprekidano disala. Nisam bio
siguran da li je uživala. Prešao sam dlanom po unutrašnjoj strani
njene butine i lagano pritisnuo, želeći da je raširim kako bih
imao bolji pristup, ali se opirala. Moja iznerviranost je još
jednom porasla, ali sam je potisnuo. Nagoveštaj uzbuđenja je
oblagao njen otvor i preplavilo me je olakšanje. Đulijina ruka je
još jednom poletela, ali ovoga puta me nije gurala; samo se
držala za moju glavu dok su joj prsti drhtali. Lebdeo sam iznad
nje i iskoristio vrh jezika da napravim krug oko njenog klitorisa.
Uzdahnula je trzajući prstima. Posvetio sam vreme
eksperimentisanju da shvatim u čemu uživa, ali je bila tiha i
napeta i to mi je otežavalo. Njen klitoris je definitivno reagovao
kada sam prešao jezikom preko njega. Njeno disanje je postalo
dublje i telo je odgovaralo na moje postupke, ali nakon petnaest
minuta postalo je potpuno jasno da je previše nervozna da bi
svršila. Poljubio sam unutrašnjost njene butine.
„Misliš li da možeš da svršiš?”
Odmahnula je glavom. „Ne, žao mi je.” Postiđenost se videla
na njenom licu.
„Neka ti ne bude. Treba vremena.” Zastao sam znajući šta će
se sledeće desiti. „Jesi li spremna?”
Znao sam da nije i to ne zato što nije svršila. Bila je vlažna,
definitivno vlažna koliko je to bilo moguće večeras, s obzirom
na okolnosti. Đulija je progutala knedlu i lagano klimnula
glavom.
Ustao sam s kreveta i skinuo bokserice. Moj kurac je
definitivno bio spreman. To što sam je mirisao, okusio i video
poslalo je bujicu krvi u njega.
„Oh, sranje”, Đulija je prošaputala.
Moje obrve su se podigle i na sekund sam bio siguran da ću
početi da urlam od smeha. Potisnuo sam taj nagon i kleknuo na
krevet. „Rastegnućeš se.”
Bila je sumnjičava i još gore... uplašena. Jebiga. Moramo da
završimo s tim. Ako počne da brine o tome na koje će sve načine
ovo da boli, samo će postati još napetija.
 7.

Kasio

„Jesi li popila pilulu?”, pitao sam. To nije bila najromantičnija

stvar da se kaže u ovakvoj situaciji, ali do danas nisam mogao
da nateram sebe da postavim to pitanje mojoj ženi tinejdžerki.
Brzo klimanje glavom.
Popeo sam se na nju i poveo moj kurac do njenog otvora, ali
se ona povukla unazad. Želeo sam da zaurlam od iznerviranosti.
„Đulija”, rekao sam molećivo.
„Možeš li da me zagrliš?”
Moje srce je preskočilo jebeni otkucaj. Klimnuo sam glavom
i spustio se na laktove, onda sam gurnuo ruku pod ramena moje
žene i prislonio je uz svoje grudi. „Ovako?”, promrmljao sam.
Njeno lice je bilo nekoliko centimetara od mog i pogledala je
u mene tražeći moju pomoć, moju zaštitu, moju blizinu. Poljubio
sam ugao njenih usana, onda donju, pa gornju usnu, dok sam
pomerao kukove kako bi moj vrh gurkao njen otvor. Zadržala je
dah. Sklonio sam šiške s njenog znojavog čela.
„Izdahni.”
To je i uradila i gurnuo sam ga u nju skoro oko centimetar.
Njeno lice je blesnulo nelagodom i zgrabila je moj biceps. „Ako
je previše, reci mi i smislićemo nešto drugo”, čuo sam sebe da
govorim i želeo sam da šutnem sam sebe, ali mi je uputila mali,
zahvalan osmeh i mogao sam da osetim da se njeni zidovi malo
opuštaju. Polako, klizio sam dublje u nju, čak i kada je
zažmurila i izdahnula. Postala je vrlo stegnuta i znao sam da će
taj deo najviše boleti. Ljubeći njenu slepoočnicu, gurnuo sam
napred i skliznuo skroz do kraja. Trgla se ispod mene i
udahnula, njeno disanje je bilo isprekidano.
Izdahnuo sam pokušavajući da ostanem miran, bio sam
prilično siguran da će me svake sekunde njeni zidovi izmusti.
Jebote, bila je uska. „Đulija? Kako si?”
Pogledala je u mene. „Okej”, drhtavo je rekla. „Čudno je...
što te osećam u sebi. Stvarno ispunjena.”
Nasmejao sam se njenoj analizi.
„Pričam gluposti, zar ne?”
Odmahnuo sam glavom, pomilovao joj obraz i počeo da se
pomeram, malim plitkim pokretima koji su postepeno postajali
jači. Svaki put se stegla, ali nije plakala, nije cvilela ni jecala, a
ja sam bio zahvalan na tome. Nije mi trebalo puno da dostignem
tačku pucanja i nisam se trudio da se suzdržim znajući da će ona
biti srećna što se završilo.
Telo mi se steglo, jaja proširila i onda sam svršio u nju.
Udahnula je, a ja sam se umirio iznad nje. Spustio sam čelo na
jastuk pored njene glave. Bila je veoma mirna ispod mene, a ja
sam osluškivao da li ću da čujem jecaj, plakanje i opet me je
ispunilo olakšanje kada nisam čuo nijedno od to dvoje. Veoma
polako sam ga izvukao i otkotrljao se s nje, ali sam ostao blizu.
Okrenula se na bok prema meni.
„Hvala ti”, prošaputala je.
Zagledao sam se u njeno rumeno lice. „Za šta?” Nije moglo
da bude zato što sam joj pružio orgazam, zato što definitivno
nisam, ali hoću, uskoro. Mnogo njih.
„Za to što si bio strpljiv i pažljiv.”
 Namrštio sam se. „Zašto ne bih bio?”
„Žene razgovaraju. Neki muškarci nisu takvi zato što im to
ne pruža osećaj dominantnosti, drugi zato što uživaju u
povređivanju, a neki samo zato što žele da se osiguraju da je
fleka krvi dovoljno velika da mogu da zadive...”
Bio sam iznenađen zbog njenih reći. Manje je zvučala kao
devojka. „Ne moram da pokazujem svoju dominaciju tako što ću
te povređivati tokom seksa. Ja sam podšef, svakodnevno vladam
ljudima. I iako uživam u povređivanju kada je zasluženo, ne
uživam u povređivanju žena i dece. Što se tiče poslednjeg
razloga, možda neki muškarci misle da velika fleka čini da
publika pomisli da imaju velike kite, kada zapravo samo
pokazuju da nemaju pojma šta rade s njima.”
Đulija se smejala. Onda je njen smeh postao zadirkivanje.
„Znaš li ti?”
Dubok smeh je tutnjio u mojim grudima. „Znam šta da radim
s mojom kitom?”
Zarumenela se, ali je klimnula glavom.
„Mislim da znam. Znam da danas nije bilo uživanje za tebe,
ali će uskoro biti.”
Zamišljeno je nagnula glavu u stranu. „Okej.”
Bacio sam pogled duž sebe. Moj kurac je bio umazan krvlju.
Seo sam i ispružio ruku prema Đuliji. „Možeš li da sedneš na
trenutak?”
Malo se namrštila i sela. „Zašto?” Njene oči su se raširile i
pogled joj je krenuo niz njeno telo. „Oh.”
„Samo sačekaj par sekundi.”
Naborala je nos. „To je nekako gadno.”
„Znam. Ali to je tradicija.” Ponovo sam sklonio kosu s
njenog lica i Đulija me je znatiželjno posmatrala. Njene oči su
bile zapanjujuće plave, kao vedro letnje nebo, i njen nos je bio
blago prćast, zbog čega je izgledala stidljivo.
„Da li misliš da sam lepa?”, pitala je, uvlačeći svoju punu
donju usnu između zuba.
„Da, mislim.” Moj palac je milovao njenu nadlanicu –
zaboravio sam da je još uvek držim za ruku.
„Oh”, rekla je. „Nisam bila sigurna. Nisi delovao kao da te je
preterano briga.”
Bilo je dobro što sam tokom godina usavršio svoje izraze za
poker, bilo je to nužno zlo za moj posao. „Mislio sam i još uvek
mislim da si veoma privlačna.”
„Hmm. Obično dobro prepoznam te stvari. Većina
muškaraca je stvarno providna kada su u pitanju njihovi interesi.
Dobiju intenzivan izraz lica kao da žele da te progutaju.”
Nešto besno i mračno mi se skupilo u grudima. „Da li se
često dešavalo... da muškarci gledaju u tebe tako? Kao da žele
da te progutaju?” Uprkos mojim najboljim namerama, glas mi je
imao oštrinu koju nije imao ranije.
Đulija je nagnula glavu. Na svoj način me tiho posmatrala.
„Povremeno. Ponekad muškarci koji su posećivali mog oca,
nekada stranci, kada izađem s telohraniteljima. Nije da mi je
neko prišao.”
„Dobro je”, zarežao sam.
Njene obrve su se podigle. „Jesi li ljubomoran?”
„Posesivan. Nisam baš dobar u deljenju. Nisam uopšte.”
Nasmejala se.
„Smešno ti je to? Ja sam mrtav ozbiljan.”
Zakolutala je očima. Zakolutala. Je. Očima. Nisam mogao
čak ni da se setim poslednjeg puta kada se neko usudio da
zakoluta očima na mene.
 „Ljubomoran si na muškarce koji su me videli iz daljine,
znajući da si ti taj koji mi je pružio moj prvi poljubac danas u
crkvi? Nikada nisi morao da me deliš, niti ćeš.”
„Jesi li ti ikada tako pogledala nekog muškarca?”, pitao sam.
„Ne”, rekla je bez oklevanja.
„Zaštićeno odrastanje ne znači da si slepa.”
Napućila je usne. „Nikada nisam dovoljno dugo gledala u
muškarce da bih donela odluku o njima. Nije mi delovalo
mudro, uzimajući u obzir to da ja neću biti ta koja će birati svog
muža.”
To je bila istina. Nije imala pravo izbora u vezi s tim.

Đulija

Kasio je spustio noge s kreveta. „Idem da se očistim.”

Preletala sam pogledom preko njegovog mišićavog tela,
očarana ravnim i ispupčenim delovima njegovih trbušnjaka i
suženjem u dnu stomaka koje su oblikovali njegovi kukovi.
Privlačilo me je njegovo telo, to je bilo olakšanje. Moj pogled se
spustio još niže i krv na njegovom penisu gurnula je svu vrelinu
ka mojoj glavi. Skrenula sam pogled. Već sam, svakako,
predugo piljila. Pogledala sam po sebi i zgrozila se prizorom na
unutrašnjoj strani mojih butina – odvratna mešavina krvi i
sperme. Skliznula sam s kreveta posmatrajući zamazanu
posteljinu. Mali prestravljen zvuk je skliznuo iz mene.
„Jesi li dobro?” Kasio je zatutnjao negde iza mene.
Okrenula sam se praveći grimasu. „Da li stvarno moramo da
pokažemo ove čaršave?”
 „To je i bila poenta spavanja zajedno.”
Jao. „Znači, spavao si sa mnom samo zbog prikazivanja
čaršava?”
Sada kada smo bili zajedno, želela sam da budem privlačna
Kasiju. Delovalo mi je kao užasna sudbina da provedete život s
nekim ko ne može da podnese da vas dodirne. Definitivno sam
uživala u pogledu na njegovo telo. Njegov dodir je još uvek bio
nepoznat, a seks bolan, ali nije bilo mučenje kakvim su ga moja
majka i pojedine tetke predstavile. Mogla sam da zamislim da
uživam, posebno s Kasiovim usnama među mojim nogama.
Kasio me je čudno posmatrao, kao da sam neko nepoznato
biće. Onda je uz smeh odmahnuo glavom. „Ja sam muškarac.”
Krenula sam prema njemu jer je i meni trebalo tuširanje.
Među nogama sam osećala bol i lepljivost. „Da li je to
odgovor?”, znatiželjno sam pitala.
Kasio je ušao u kupatilo, a ja sam ga pratila. Njegove oči su
putovale po mom telu, šaljući nepoznat drhtaj niz moju kičmu.
Sada kada me je video golu, stvarno nisam videla poentu da se
pokrivam, a ni on nije izgledao kao da mu smeta. Baš suprotno.
Požurila sam kada sam osetila da nešto curi iz mene i
praktično skočila pod tuš. Opušteno sam udahnula, zadovoljna
što sam izbegla nered.
„Možeš prva da se istuširaš”, Kasio je rekao.
„Možemo zajedno da se tuširamo.” Zarumenela sam se.
„Mislim, zašto bismo nepotrebno trošili vodu? Ima dovoljno
mesta za oboje.”
Uglovi Kasiovih usana su se trgli. „Da uštedimo vodu?”
Ušao je pod tuš. S njim unutra nije bilo baš puno prostora kao
što sam mislila da će biti i iznenada sam shvatila da uprkos tome
što se desilo, mi smo još uvek bili stranci. Koncentrisala sam se
na kupku, pokušavajući da ignorišem Kasiovu blizinu dok sam
sapunjala telo. Bilo je nemoguće. Kasio je bio svuda. Njegova
vrelina je još uvek pekla moja leđa. Njegov muževan miris se
prilepio za mene nadjačavajući kupku.
Nije ništa govorio, samo je čistio sebe. Krajičkom oka sam
videla da trljajući čisti svoj kurac od moje krvi. Uskoro je voda
oko naših stopala postala bledoružičasta. Trgla sam se dok sam
se prala između nogu, osetila sam koliko me boli i koliko sam
osetljiva.
„Trebalo bi da ti bude bolje za nekoliko dana”, rekao je.
Okrenula sam se prema njemu kako bih mu videla lice, ali ga
nisam dodirivala – što uopšte nije imalo smisla, uzimajući u
obzir to da smo bili mnogo bliži pre samo nekoliko minuta.
„Toliko dugo? Mislila sam da ću sutra biti dobro.”
Preko njegovog lica je prešla senka, a njegove oči boje
okeana su postale burne. Šta se desilo između njegove žene i
njega? „Videćemo”, bilo je sve što je rekao, a onda se okrenuo i
zavrnuo vodu. Dohvatio je peškir i dodao mi ga pre nego što je
dohvatio jedan za sebe. Izašao je iz tuš-kabine i osušio se.
Posmatrala sam ga dok sam obmotavala peškir oko sebe. Bili
smo bliski fizički koliko dvoje ljudi može biti, ali smo
emocionalno bili na dve različite planete. Ponovo ćemo deliti
krevet – zato što sam videla želju u Kasiovim očima i zato što
sam ja to želela. Na emotivnom nivou, s druge strane, već sam
mogla da kažem da će približavanje mom mužu biti teško.
Pomerio se do lavaboa i oprao zube. Gledati ga dok to radi
činilo se intimnije nego da budem gola pred njim. Po izrazu lica
sam videla da je oprezan. Samo nakratko tokom seksa bio je
drugačiji. Skliznula sam iz kupatila, pružajući mu privatnost.
Već sam bila završila svoju večernju rutinu. Uspela sam da mi
kosa ostane većinom suva tokom tuširanja i nisam želela da je
sušim dok je on u sobi. Kako su sve ove svakodnevne aktivnosti
mogle da deluju tako lično nakon onoga što smo upravo uradili?
Spuštajući peškir na klupu, zgrabila sam spavaćicu s poda i
navukla je preko glave. Pokušavala sam da ignorišem fleku na
čaršavu, ali sam je ipak videla, nisam mogla da je ne vidim, pa
sam skliznula pod pokrivač.
Ranije sam bila umorna. Sada nisam bila. Moje telo je još
uvek vibriralo od adrenalina. Kada se posle deset minuta Kasio
pojavio u plitkom, crnom donjem delu pidžame, moj pogled je
pao na njega. Mnogi muškarci su se ugojili nakon ženidbe, ne
dovoljno da izazovu mrštenje svog kapoa, ali dovoljno da
pokriju mišiće na kojima su vredno radili kada su bili mlađi.
Kasio nije. Svaki centimetar njegovog tela bio je čist mišić. Nije
bilo ništa mekano na ovom čoveku – ni njegovo telo, ni lice, ni
oči. Ako je i primetio moje tiho posmatranje, nije
prokomentarisao. Umesto toga, legao je u krevet, ali je ostavio
dovoljno mesta da može da stane još jedna osoba između nas.
Zar se nećemo pribiti jedno uz drugo? To je bilo nešto što
sam priželjkivala u braku.
U poslednjih nekoliko godina nežnost je bila odsutna iz mog
života. Nije mi bilo dozvoljeno da imam momka koji bi me
možda mazio i bila sam previše stara da tražim bilo kakvu vrstu
bliskosti od svog oca. A ni moja majka nikada nije bila tip koji
pokazuje privrženost na fizičkom nivou.
Nadala sam se da će brak otvoriti vrata nežnosti mimo seksa.
Želela sam da budem grljena i mažena. Možda sam bila
budalasta što sam pomišljala da bi neko kao Kasio bio za to.
Kasio je okrenuo glavu prema meni, ali je ostao da leži na
leđima. „Šta je bilo? Ne moraš da se plašiš da ću ti tražiti to
ponovo. Ispunili smo svoju dužnost.”
Dužnost.
Čast. Dužnost. Prestala sam da brojim koliko sam puta u
životu čula te dve reči.
„Nije to”, prošaputala sam. „Ja samo... Ja...”
Kasiove tamnosmeđe obrve su se namrštile. „Ja ne čitam
misli, Đulija, i nemam strpljenja da ih pogađam.”
Njegov glas je bio grub.
Suze su mi pekle oči zbog njegovog odbijanja.
Ispustio je mali uzdah, podigao se na laktove i provirio dole
ka meni. „Je l’ te boli? Jesam li te povredio više nego što sam
mislio?”
Naravno, mislio je da me nešto fizički muči.
„Đulija?” Njegova snažna ruka je dodirnula moje golo rame i
ja sam zadrhtala pod njegovim nežnim dodirom. Pogrešno je
protumačio moju reakciju i počeo da povlači ruku, ali sam je
uhvatila.
„Možemo li...” Nisam mogla da pitam čoveka kao što je
Kasio da li možemo da se mazimo. Umesto toga sam se
približila dok nisam osetila njegovu toplotu, a moji prsti su još
uvek stezali njegovu ruku. „Da li možemo da budemo ovako
blizu nakratko?”
Na trenutak nije reagovao, samo me je posmatrao očima boje
plavog okeana. Onda se, bez reči, vratio da leži, ali je ovog puta
podigao ruku, praveći mesta za mene. Prišla sam još bliže, dok
nisam bila prislonjena uz njega, moje lice na njegovim grudima,
jedna noga prebačena preko njegove mišićave butine. Kasio je
obmotao ruku oko mog tela, prvo labavo, a kasnije malo čvršće i
ispustio mali uzdah. Skupljajući hrabrost, oslonila sam šaku na
njegove grudi. Uskoro su moji prsti postali nemirni – znatiželjni.
 Do ovog dana mi nije bilo dozvoljeno da dodirnem
muškarca, da istražim njegovo telo. Odsutno sam prstima
prelazila po nagoveštaju dlačica na njegovim grudima,
shvatajući da mi se sviđa taj osećaj. U medijima sam viđala
samo tipove s glatkim grudima i pokušavala da zamislim kakav
bi mi osećaj izazvali. Kasio je bio pravi muškarac, snažan i s
dlačicama po telu. Nije bio preterano dlakav... nije. Moji prsti su
klizili niže, preko izbočina na njegovom stomaku, prateći trag
dlačica dok nisam stigla do pojasa.
Kasio je zgrabio moju ruku. „Đulija.” Zvučao je tiho, mračno
i skoro bolno. Povukao se i spustio glavu u isto vreme kada sam
ja podigla svoju. Pretraživao je moje lice.
Šta nije bilo u redu? Zar nije voleo da ga tako dodiruju?
Osetila sam uzdah jače nego što sam ga čula. Bio je na
granici izmučenog smeha. Trepnula sam pokušavajući da
razumem svog muža. Podigao je moju ruku i čvrsto je prislonio
na svoje grudi dlanom nadole. „Ostaje ovde.”
Spustio je glavu na jastuk i ugasio svetla.
„Žao mi je ako sam učinila da se osećaš nelagodno. Nisam
želela da se tako osećaš.”
Kasio je progunđao, skoro se zasmejao. „Nije mi nelagodno i
znam da nisi želela da se osećam ovako kako se osećam. U tome
i jeste problem. Spavaj sada.” Ovo poslednje je bilo naređenje.
Odustala sam od pokušaja da shvatim značenje njegovih reči.
Ni ja nisam čitala misli. Zevajući, smestila sam se još čvršće uz
njega i zažmurila. Tišina se spustila na nas i moje disanje se s
vremenom usporilo i obuzeo me je umor.
Kasio se stegao. „Hoćeš li tako zaspati?”
„Želeo si da spavam.”
„Želim. Na svojoj strani, ne na mojoj ruci.”
 Osetila sam nelagodu u stomaku. Ovo nije trebalo toliko da
zaboli. Kasio je bio moj muž, ali samo formalno. Nisam imala
snažna osećanja prema njemu – nisam ga uopšte poznavala.
Ništa nisam rekla zbog straha da ću odati više nego što
želim, samo sam se povukla od njega što sam više mogla.
Moja strana kreveta je bila hladna, nije bila topla kao
Kasiova. Progutala sam povređenost i žudnju, pokušavajući da
ujednačim disanje. Ipak, suze su krenule.
Mogla sam da raspoznam obris Kasiove glave i znala sam da
me posmatra. Saznanje da je mrak sakrio moje lice od njega
malo me je utešilo, ali sam imala osećaj da zna da plačem po
tome kako je moje disanje zvučalo.
„Ne mogu da spavam s nekim pored sebe. Ni sa kim”,
promrmljao je.
Klimnula sam glavom jer reči nisu dolazile u obzir.
„Pretpostavljam da je u redu da se i moja druga prva bračna
noć završi na isti način kao i prva – s uplakanom ženom pored
mene u krevetu.”
 8.

Kasio

Nisam bio ljubitelj fizičkog kontakta u toku noći i često nisam

delio krevet s mojoj pokojnom ženom. Mada ona nikada nije ni
sanjala da će želeti da joj budem blizu tokom noći. Nikada se
nije trudila da sakrije svoje oklevanje da me ima blizu sebe,
najmanje kada smo spavali zajedno – osim kada je to ona želela
od mene.
Đulija je tražila moju blizinu, a ja sam je odbio.
Rana jutarnja svetlost je obasjavala njeno natečeno lice.
Njene trepavice su se od osušenih suza zalepile za njenu kožu.
Bila je blizu, približila se dok je spavala, toliko da smo se skoro
dodirivali. Osetio sam nerazumnu želju da je dotaknem – i to ne
seksualnu. Podignut na lakat, posmatrao sam je dok je mirno
spavala. Kao i tokom mnogih prethodnih noći, Gajino krvlju
prekriveno telo me je proganjalo u snovima. Teško da sam ikada
sanjao ljude koje sam ubio, a ipak, moja mrtva žena je još uvek
okupirala moje noći.
Đulija se promeškoljila, usne su se otvorile tokom mekanog
uzdaha. Odgurnuo sam se i prebacio noge preko ivice kreveta,
okrećući joj leđa.
Krevet se pomerio. Bacio sam pogled preko ramena na
Đuliju koja je sedela, trljajući lice uokvireno razbarušenom
kosom. Primetila je moju pažnju i njen pogled se sreo s mojim.
S oklevanjem se osmehnula. Rano jutarnje svetlo mi nije bilo
naklonjeno, zato što je Đulija izgledala prelepo na veoma
tinejdžerski način.
Dođavola sve.
Ustao sam. „Treba da se spremimo. Žene će uskoro odneti
čaršave.”
Đulija je uzela moj sat s noćnog ormarića. „Tek je osam. Zar
stvarno misliš da će nas uznemiravati ovako rano posle prve
bračne noći?”
Verovatno ne bi, ali nisam imao nameru da trošim vreme u
krevetu. Imao sam zakazano nekoliko sastanaka u toku dana,
najvažniji s Lukom tokom ručka. Trebalo je da iskoristim priliku
što je u mom gradu. Zgrabio sam telefon s ormarića i poslao
Miji poruku da za pola sata mogu da pokupe čaršave. Odmah je
stigao njen radoznao odgovor.
Nećeš ostati duže da spavaš ni posle prve bračne noći?
Ne petljaj se u moja posla, bilo je sve što sam joj
odgovorio.
Spustio sam telefon ignorišući Đulijino procenjivanje. Sinoć
sam uhvatio da me gleda, a i sada. Njena reakcija me je
iznenadila. Naravno, bilo je prijatno iznenađenje to što je
izgledala kao da je privlači moje telo, nije bila zgrožena kao
Gaja.
„Mija i ostali će doći za trideset minuta. Da li želiš prva da se
istuširaš? Ja mogu da se brijem u međuvremenu.”
Đulija se ugrizla za usnu, skrećući pogled pre nego što je
klimnula glavom. „U redu.” Odgurnula je pokrivač i ustala.
Moje oči su je upijale i na trenutak sam pomislio da kažem
Miji da ipak mogu da sačekaju. Đulija je bila neverovatno lepa i
ideja da još jednom zaronim u njenu usku pičku bila je previše
primamljiva, ali krvava fleka na čaršavu me je podsetila zašto se
to neće desiti.
Petnaest minuta kasnije Đulija je bila istuširana i obučena i ja
sam krenuo prema kupatilu. Izabrala je jednu od haljina koje
sam poslao kod njenih roditelja, elegantan, crveni komad do
kolena, dugih rukava, koji je grlio Đulijino vitko telo. Još uvek
nije izgledala ni blizu mojih godina, ali barem nije izgledala ni
baš kao tinejdžerka, što je i bila.
„Treba li da šminkom pokrijem moje otečene oči, ili želiš da
ljudi znaju da sam plakala?”
Zastao sam, jednim stopalom sam već bio pod tušem.
Namrštio sam se, okrećući se prema ženi koja je stajala na
vratima spavaće sobe. „Nisam želeo da plačeš. Zašto bih želeo
da ljudi znaju da si plakala?”
Blago je slegnula ramenima posmatrajući moje lice. „Mislila
sam da ćeš možda želeti da ljudi pomisle da si me povredio
dovoljno da počnem da plačem.”
Razmotrio sam to. Muškarci u prizemlju bi izveli pogrešne
zaključke i plašili bi me se zbog toga. Nije bilo pristojno to
razmatrati, ali ni muškarci u prizemlju nisu bili pristojni, a nisam
ni ja. „Ionako me se već dovoljno plaše... i to zbog dobrih
razloga. Ne želim da mi sestre budu na kičmi, što će se
nesumnjivo dogoditi ako vide da si plakala, tako da prekrij to
šminkom.”
Posmatrala me je trenutak duže i nisam mogao da procenim
zašto. Bilo je uznemirujuće.
„Okej. Ne želim da te zadržavam. Znam koliko si zauzet
danas.”
Mrvica neodobravanja je odjeknula u njenom glasu. Nije
reagovala kada sam joj rekao da ću provesti dan na sastancima
dok ne krenemo prema mojoj vili i deci kasnije po podne. „Ja
mnogo radim, Đulija, i neću ti se pravdati. Kao žena, tvoj jedini
posao je da podižeš moju decu, ali ja sebi ne mogu da priuštim
taj luksuz.”
Bes je blesnuo u njenim očima, ali se okrenula i otišla.
Nisam bio raspoložen da razmatram njene tinejdžerske
ludorije. Bolje joj je da ih se uskoro reši.
Kada sam petnaest minuta kasnije izašao potpuno obučen u
trodelno tamno odelo, zatekao sam Đuliju na sofi u dnevnoj sobi
apartmana kako kuca na telefonu. Nežno se osmehivala. Prišao
sam joj. „S kim to razgovaraš?”
Nervoza je prešla preko njenog lica, ali me nije bilo briga
ako je uznemirava to što stojim iznad nje. „S kim?”, zarežao
sam.
„S tvojom sestrom Mijom.”
Uhvatio sam telefon i Đulija ga je pustila bez otpora.
Izvinjavam se zbog bezobrazluka mog brata, zato što
znam da on to neće nikada uraditi. Rekla bih da je to zato
što je muškarac, ali njegova kurčevitost nema nikakve veze s
njegovim Y hromozomom.
Đulija je ustala. „Rekla sam ti istinu.”
Skenirao sam prethodne poruke da vidim šta je Đulija rekla
mojoj sestri, ali je samo kazala da joj treba vremena da se
navikne na mene nakon što ju je Mija pitala da li je dobro.
Đulija je odmahnula glavom i uzdahnula. „Poverenje je
osnova braka.”
„Kako bi ti to znala?” Da li je ona to stvarno pokušavala
meni nešto da kaže o vezama? „Mislim da više znam o
funkcionisanju braka od tebe, devojčice.”
Povređenost je sevnula na njenom licu. „Pitam se da li bi se
Gaja složila.” Zatvorila je usta, a oči su joj se proširile.
Bes je eksplodirao u meni u isto vreme kada smo začuli
kucanje. Gutajući ljutnju, krenuo sam prema vratima, bilo mi je
drago zbog razdaljine koju je to napravilo između Đulije i mene.
Naglo sam otvorio vrata, osećajući puls u slepoočnicama.
Mijin osmeh je nestao kada me je ugledala. Njene oči su
poletele prema nečemu iza mene. „Sve okej?”, prošaputala je.
Šire sam otvorio vrata. Iza njih, Mija, Ilarija, Đulijina majka,
Arija i druge žene čekale su na ceremonijalno skupljanje
čaršava. „Uđite. Uzmite čaršave. Nemam celo jutro.”
„Nekulturan kao i inače”, Ilarija je rekla dok je prolazila
pored mene. Mija je oklevala i to je bilo dobro. Povukao sam je
u stranu. „Video sam šta si pisala mojoj ženi.”
Mija je izdahnula. „Špijuniraš je?”
„Držaćeš se podalje od mog braka, Mija. Reći ću ovo samo
jednom. Seti se gde ti je mesto. I najviše od svega, ne pričaj s
Đulijom o Gaji, razumeš?”
Otresla je moj stisak i klimnula glavom. „Naravno.”
Đulija se smeškala ženama koje su joj upućivale saosećajne
poglede. Prišao sam mojoj mladoj supruzi pre nego što ju je bilo
koja od njih, posebno Mija, uvukla u radoznao razgovor.
Đulija je lagano dodirnula moju podlakticu. „Žao mi je zbog
pominjanja tvoje pokojne supruge, Kasio. Nisam želela da te
uznemirim.”
Bio sam iznenađen. Pogled u njenim očima bio je iskren.
Kratko sam klimnuo glavom i stavio šaku na donji deo
njenih leđa. „Dođi. Hajdemo dole u sobu za banket gde će
poslužiti doručak.”
„Zar ne bi trebalo da sačekamo da one završe?” Klimnula je
glavom prema spavaćoj sobi. Ženski glasovi su bili tiha
zvonjava tračarenja.
„Ne moram da vidim ovo.”
Osmehnula se stidljivo. „U pravu si.”
Oklevao sam, bio sam na ivici da kažem još nešto, ali sam
usmerio Đuliju van našeg apartmana. Vožnja liftom je prošla u
tišini, ali je Đulijina nervoza bila primetna.
„Najgore je prošlo”, rekao sam.
Naglo je podigla glavu, a njene usne su se trzale. „Da li to
pričaš o našoj prvoj bračnoj noći?”
Nagnuo sam glavu posmatrajući je. Očigledno se trudila da
ne izgleda kao da se zabavlja. „Ne moraš da se pretvaraš da ti
noć nije donela velike strahove. Osetio sam tvoje drhtanje.”
„Plašila sam se, to je istina. Ali to je prošlo i nije bilo
neprijatno kao što sam mislila da će biti.”
Naglo sam podigao obrve, nisam znao šta da mislim o
iskrenosti moje žene. Iako smo bili venčani, trebalo mi je
vremena da se naviknem na neoprezan način na koji je pričala.
„To je dobro, pretpostavljam.”
S malim osmehom se naslonila na mene. „Da, i ja
pretpostavljam.”
Vrata lifta su se otvorila prekidajući naš čudan razgovor.
Poveo sam Đuliju prema najvećoj sali za banket, koja je već bila
puna muškaraca iz moje i Đulijine porodice, kao i najhitnijih
članova Familije.
„Neka predstava počne”, Đulija je tiho rekla.
Upozoravajući sam joj stegao struk iako sam i ja morao da
potisnem osmeh. „Ti si sada moja supruga i moraš da se ponašaš
u skladu s tim. Ne mogu da priuštim sebi da javno izgubim
obraz.”
Stegla se. „Znam.”
 Nije trebalo da brinem. Đulija je od svoje majke nasledila
talenat da razgovara s ljudima, čak i sa strancima, ali za razliku
od Egidije, ona je bila šarmantna i divna, s lakoćom je vrtela oko
malog prsta sve oko sebe. Mnogi muškarci su je gledali na način
koji me je činio nervoznim, ali se niko nije usudio ni da se
rukuje s njom.
Faro mi je namignuo dok je razgovarao s nekoliko naših
kapetana. Ignorisao sam ga i usmerio pažnju na vrata kroz koja
su ušle moja i Đulijina majka s čaršavom između sebe. Otišle su
u stranu sobe i spustile tkaninu preko dve stolice.
Đulija je ispustila mali šokirani zvuk, a njeni obrazi su
postali jarkocrveni onog momenta kada ih je ugledala. „Ovo je
zastrašujuće.”
Spustio sam pogled. Nisam bio postiđen, ali ni ja nisam
voleo da javnosti pokazujem deliće našeg privatnog života. S
Gajom me nije bilo briga. Možda zato što sam bio mlad i željan
da ih zadivim. „To je simbol tvoje časti, nemaš čega da se
stidiš.”
„I simbol tvoje surovosti, zar ne?” Video sam mali trzaj
njenih usana i potisnutu iskru u očima dok je izgovarala tajnu
šalu.
„Pretpostavljam da jeste. S obzirom na tvoje godine, trebalo
je da budem sluđen. To što nisam odraz je moje prirode.”
Kada su se prvi metež i aplauzi stišali, Đulija i ja smo krenuli
prema stolu gde su bile naše porodice i Luka sa ženom. Đuliju je
majka odmah zagrlila. Otac me je potapšao po ramenu,
istražujući moje oči. Šta god da ga je brinulo da će naći, neće
biti vidljivo u prostoriji s našim poznanicima.
Mija me je zagrlila uprkos mom odbijanju javnog prikaza
naklonosti. „Stvarno se nadam da si pokušao da budeš pristojno
ljudsko biće prema toj devojci.”
Nisam bio siguran u svoje mogućnosti da budem bilo šta
pristojno. Nije to bilo u mojoj prirodi, ali nisam bio nestrpljiv ili
grub s Đulijom. „Gledaj svoja posla.” Skupila je oči. Prestao
sam da brojim koliko sam joj puta to rekao, ali nije uspevala da
se povinuje mojim željama.
„Je li sve u redu?”, Đulija je prošaputala dok smo sedali na
svoja mesta na čelu stola.
Nagnuo sam se bliže. „Moja sestra je brinula da nisam bio
pristojan prema tebi.”
„Zbog čaršava?” Užasnutost je odzvanjala u Đulijinim
recima.
„Zbog moje prirode.”
Đulija je nagnula glavu na onaj znatiželjan način. Njena kosa
je mirisala kao polje jagoda leti i obuzeo me je jak nagon da
zaronim nos u nju. „Bio si pristojan.” Vrhovima prstiju je
dodirnuta moju ruku koja je bila na mojoj butini. Osećajući
poglede na sebi, okrenuo sam se nazad prema stolu. Kristijan,
Feliks i moj otac su pažljivo posmatrali. Moj izraz lica je
očvrsnuo.

Đulija

Kasiju je očigledno bilo neprijatno da pokaže ikakve emocije u

javnosti. Ubrzo je započeo razgovor s Lukom i kolegama
podšefovima, ostavljajući me na milost moje znatiželjne majke.
Konačno sam uspela da se rešim nje i mojih tetaka i sakrila se u
kabini u toaletu.
 Tu me je Mija našla dvadeset minuta kasnije. „Naporno je,
zar ne?”, rekla je kada smo izašle i popravile šminku.
„Jeste.”
„Jesi li okej? Možeš da mi kažeš ako nisi. Kasio je moj brat,
ali sam ja na prvom mestu žena.”
Klimnula sam glavom prisećajući se Kasiove nespremnosti
da uključuje druge ljude u naš privatni život.
„Dobro sam, ali hvala.”
Uputila mi je mali osmeh. „Ne daj mu da te pretvori u nešto
što nisi. Našem svetu trebaju devojke kao što si ti.”
Kratko sam je zagrlila i za razliku od brata ona nije imala
problem da mi uzvrati. Bilo mi je drago što je na mojoj strani,
ali mi je bilo potrebno da sama nađem svoje mesto u Kasiovom
životu. On neće tolerisati ništa drugo.

*
Bilo je skoro osam sati uveče kada smo konačno stali na prilaz
Kasiove vile, veličanstvene kamene trospratnice s belim
stubovima koji su podupirali trem, belim okvirima na prozorima
i starim, krivim drvećem u prednjem dvorištu. Kasio je parkirao
u jednoj duploj garaži s leve strane.
Izašao je i otvorio mi vrata. Moj stomak je zavijao od
nervoze. Ovo je sada bio moj dom i uskoro ću upoznati decu
koju ću podizati. Kasiova ruka je ponovo našla svoje mesto na
donjem delu mojih leđa i poveo me je prema veličanstvenim,
belim, prednjim vratima. Neko od njegovog osoblja je jutros
pokupio moje stvari i doneo ih kući.
Drhtavo sam izdahnula kada je Kasio gurnuo ključ u bravu.
Njegove reči su doprle do mene. „Ovo je tvoj dom.”
Uputila sam mu nesiguran osmeh, znajući da to i misli. Ipak,
sudeći po načinu na koji je rešavao sve dosad, njegova pravila će
biti jedina koja će želeti da se poštuju među ovim zidovima.
Moraću da se borim za svaki komadić moći i slobode – koji on
neće dobrovoljno predati.
Otvorio je vrata i pokazao mi da uđem. Ušla sam
pokušavajući da shvatim šta sam to namirisala dok sam
skenirala sivobeli granitni pod. Glasno lajanje mi je skoro
izazvalo srčani udar i mala crvenosmeđa lopta je projurila kroz
hodnik i zakačila se na nogavicu Kasiovih pantalona. Režeći,
mali pas je počeo da vuče tkaninu. Trepnula sam, a onda sam se
ujela za usnu kako bih prigušila smeh. Bio je to previše smešan
prizor da ne budem zabavljena.
„Sranje!” Kasio je zarežao. „Sibil, zar ti nisam rekao da držiš
ovog prokletog psa zaključanog?”
Moj osmeh je nestao. Sagnuo se i pokušao da uhvati psa za
vrat, ali je malena stvar škljocnula zubima i ugrizla ga za prst.
Bes je blesnuo na njegovom licu i konačno je uspeo da uhvati
psa i da ga podigne. Pas je još jednom zacvileo pre nego što je
ućutao i visio iz Kasiove ruke. Moj muž je izgledao kao da
razmatra da ga uspava pištoljem ili da ga udavi svojim snažnim
rukama.
Dodirnula sam mu ruku, uplašena za bespomoćnu životinju.
„Nemoj da ga povrediš.”
Kasiove oči su preletele do mojih, još uvek sa istim besom, a
ja sam spustila ruku i zadržala svoj stav.
Koraci su odzvanjali i visoka, tamnokosa žena u ranim
pedesetim je dotrčala, onda iznenada stala i gledajući u pod
opsovala na italijanskom. Zgazila je u pseći izmet, što je
objasnilo ono što sam namirisala. Njene crne baletanke su sada
bile cele umazane.
„To je to”, Kasio je zarežao. „Sutra ova stvar ide.”
„Žao mi je, gospodine Moreti. Ušla sam u sobu da počistim i
pobegao mi je. Ceo dan sam pokušavala da ga uhvatim, ali je
previše brz. I Danijel se ponovo sakrio od mene. Ne znam...”
Pogledala je u mom pravcu i ućutala.
Kasio ju je ignorisao i odmarširao dalje. S oklevanjem sam
pošla za njim u veličanstvenu dnevnu sobu, a onda sam gledala
kako moj muž otvara vrata terase, spušta psa i zatvara ih. Pas je
virio kroz staklo.
„Ne možeš to da uradiš”, rekla sam užasnuto.
Sibil mi je uputila pogled koji mi je poručivao da bi trebalo
da ćutim. Kasio je, s druge strane, potpuno ignorisao moj
komentar.
„Očisti pseće sranje”, Kasio je naredio Sibil dok je išao do
kredenca s pićem, nasuo sebi u čašu i seo na kožnu sofu boje
konjaka. Nisam mogla da sklonim pogled s malog psa koji je
sedeo na novembarskoj hladnoći s njuškom prislonjenom na
staklo. Sibil je požurila da ispuni naređenje svog gospodara.
Stajala sam na sredini dnevne sobe i nisam bila sigurna šta
da radim. Jedna stvar je bila sigurna: neću dozvoliti da taj pas
ugine od hladnoće napolju. Kasio je bio gospodar ove kuće i u
očima našeg društva – moj gospodar.
Prošetala sam do vrata od terase.
„Nemoj.”
Reč koja je posedovala apsolutni autoritet iako nije bila
izgovorena glasno. Kasio je navikao da izdaje naređenja u
svakom segmentu života i očekivao je nepokolebljivu
poslušnost.
 Nisam pogledala prema njemu. Da sam videla njegov oštar
pogled i moćno lice, mogla sam da izgubim hrabrost. To se neće
desiti. Ovo je bio početak novog života i ako mu dozvolim da
me pregazi, biću osuđena na propast.
„Đulija, nemoj” Upozorenje je odzvanjalo u njegovom glasu.
Ili šta? Ustao je sa sofe kada sam otvorila vrata i podigla drhteću
pufnastu loptu. Pas je ostao tih dok sam ga prislanjala uz grudi.
Mogla sam da osetim ućebano krzno od višemesečnog
zanemarivanja.
Kasio se nadvio iznad mene i blokirao mi put. Podigla sam
glavu i srela njegov ljutit pogled. „Ta stvar ostaje napolju.”
Njegove oči su bile grube, ali nisam skrenula pogled. „Naredio
sam ti.”
Naređenje? „Čini se da sam loše dresirana, kao i tvoj pas.”
Majčine reči o bezobrazluku su mi odzvanjale u glavi. Sada je
bilo prekasno, mada ništa od ovoga ne bih ni povukla.
Kasiovo lice je na trenutak bilo iznenađeno, a onda besno.
„Spusti je dole. Neću ti dozvoliti da je uneseš unutra.”
Dozvola. Naređenje. Ja sam bila njegova žena, ne njegov
rob. Ali, s druge strane, on je bio podšef i verovatno nije
razumeo razliku. „Ako psu nije dozvoljeno da bude unutra, onda
ću i ja ostati napolju s njim. Možemo da grejemo jedno drugo.”
Okrenula sam se da odem do jedne od baštenskih stolica, ali je
Kasiova ruka izletela i zaustavila me.
Trgla sam se. Otac me nikada nije udario. Majka jeste dva
puta. Nisam se trgla zbog ličnog iskustva, ali sam videla
muškarce koji udaraju žene i decu. Moji ujaci su bili posebno
nasilna vrsta. To se često dešavalo u našim krugovima.
Kasio se namrštio i njegovi prsti su se nežno skupili oko mog
lakta. Znatiželjno sam ga posmatrala. „To trzanje je bilo
nepotrebno i ne želim da se ponovo desi, u redu?”
„Ne želiš da tako reagujem ili neću imati razloga da tako
reagujem?”
Tračak osmeha je prešao preko Kasiovog lica pre nego što se
vratio oštar izraz. Nagnuo se kako bi nam oči bile u visini.
„Nikada nećeš imati razloga za to.”
„Jesi li siguran?” Rekla sam to najviše da bih ga nervirala, ali
su moje reči bile ublažene malim osmehom.
„Apsolutno.”
„Dobro.”
Njegovo lice je pokazivalo zbunjenost. Da li sam mu stvarno
bila tolika zagonetka? „Sada spusti psa.”
Moj osmeh se proširio. „Neću.”
Izgledao je nepoverljivo. Pustio je moj lakat, pa mi je palcem
i kažiprstom uhvatio bradu i još više približio naša lica. Ovog
puta se nisam trgla i videla sam da je bio zadovoljan zbog toga.
„Naredio sam ti. Ja sam tvoj muž i moja reč je zakon.”
„Znam. I ako zahtevaš da pas ostane napolju, ostaću i ja.”
Kasio je skupio oči. Njegov dah je malčice mirisao na
alkohol i osetila sam lud nagon da ga okusim na njegovim
usnama.
„Da li stvarno misliš da ću ti poverovati da ćeš provesti noć
na hladnoći zbog psa?”
Tvrdoglavo sam piljila u njega.
Nasmejao se. „Mislim da bi stvarno mogla to da uradiš.
Tvoji roditelji nisu pominjali tvrdoglavu crtu kada su te
trampili.”
„Bili su previše željni da me udaju za najokrutnijeg podšefa
Familije”, promrmljala sam.
„Najokrutniji podšef, hmm? Tako su me nazvali?”
 „Jesu, i oni, a i drugi ljudi.”
„Zašto bi ti roditelji rekli tako nešto o tvom budućem
mužu?”
„Da me dovedu u red. Moja majka se brinula da bi me
mogao nasmrt prebiti ako budem bezobrazna.”
Nešto se na Kasiovom licu promenilo, senka prošlosti. „Nije
trebalo da te zastrašuju pred naše venčanje.”
„Da li je to onda laž?”, prošaputala sam. Zbog nečega su
njegove usne delovale još bliže nego ranije.
„Nema mere da se proceni nečija okrutnost.”
„To znači da je istina.” Nije mi protivrečio. Nisam mogla da
pročitam izraz na njegovom licu. Reagujući impulsivno, nagnula
sam se napred i očešala svoje usne preko njegovih, onda sam
isplazila jezik i okusila piće koje se zadržalo na njegovim
usnama. Dimljeno i slatko.
Kasio se stegao, ali je izraz na njegovom licu postao još jači
nego ranije. „Šta je to bilo?” Njegov glas je bio dubok i
promukao i mogla sam da ga osetim svuda.
„Poljubac?” Nisam imala puno iskustva, ali sam sumnjala da
neko može da zabrlja prilikom jednostavnog poljupca.
„Da li pokušavaš svojim telom da utičeš na mene?”
Moje oči su se raširile. „Ne. Osetila sam miris pića u tvom
dahu i bila sam znatiželjna kakvog je ukusa.”
Kasio se zasmejao. „Ti si čudna devojka.” Njegove usne su
se izvile. „Žena”
Pogledao je u psa u mom naručju. Bio je mirno priljubljen uz
mene. Bez reći, Kasio se okrenuo i vratio svojoj čaši viskija na
stolu. Ušla sam unutra i zatvorila vrata. Mazeći psa, pratila sam
muža.
„Kako se zove?”
 „Lulu”, Kasio je rekao s čudnim tonom u glasu. Stala sam
pored njega.
„Mogu li da dobijem gutljaj tvog viskija?”
Kasio se zagledao u mene. „Nikada ranije nisi pila viski?”
„Nisam. Otac nije dozvoljavao da pijem alkohol. Prvu čašu
sam popila na našem venčanju.”
„Mnogo prvih puta za jedan dan.” Mali drhtaj mi je prošao
niz kičmu kada je zamišljeno zarežao. „Nisi dovoljno stara za
žestoka pića.”
Usne su mi se ogorčeno razdvojile. Je l’ on to bio ozbiljan?
Iskapio je ostatak svog pića i pre nego što sam mogla da
kažem nešto zajedljivo, stavio je ruku na moj potiljak i pritisnuo
usne uz moje. Na početku nežno, dok su njegove oči pretraživale
moje. Uhvatila sam njegov biceps i stala na prste – njegova
dozvola. Onda me je stvarno poljubio, jezikom milujući moj,
istražujući moja usta. Ukus viskija se kovitlao u mojim ustima,
opojan – ali ipak ne koliko poljubac. Bože, njegov poljubac me
je zapalio.
Kada se povukao, bila sam ošamućena. Samo me je Lulino
migoljenje u drugoj ruci vratilo u realnost.
Kasio je pogledao preko moje glave. „Šta je, Sibil?”
Naglo sam se okrenula. Sibil je stajala na vratima, kršeći
ruke i gledajući svuda osim u mene. Verovatno nas je uhvatila
dok smo se ljubili i, iako nismo radili ništa nepristojno ili
zabranjeno, s obzirom na to da smo bili u braku, preplavio me je
osećaj postiđenosti.
„Deca spavaju i počistila sam. Trebam li vam za još nešto?”
„Ne, možeš da ideš.”
Njegov oštar ton mi je zasmetao. Iako je Sibil radila za
njega, to nije značilo da treba da zvuči kao narednik za obuku.
Sibil je klimnula glavom i uz kratak osmeh upućen meni otišla.
„Mogu li da vidim tvoju decu?”
Kasio je skupio obrve. „Pas ostaje ovde i moramo biti tihi.
Ne želim da se probude.”
„Gde treba da spustim Lulu?”
„Mi je zaključavamo u sobi zato što taj stvor ne zna da se
ponaša.”
Stegla sam usne prateći Kasija dok me je vodio u predvorje i
pokazao prema vratima.
Otvorila sam ih i moje srce se steglo. To je ranije verovatno
bila ostava, sudeći po malom prozoru i policama na zidu.
Pocepana korpa, posuda s posipom i dve prazne činije bili su
jedini dokaz da pas živi ovde. Nije bilo igračaka. Podigla sam
jednu posudu i dodala je Kasiju. „Možeš li da sipaš vodu?”
Kasio je posmatrao posudu, a onda mene.
„Molim te.” Lulini životni uslovi su morali da se promene i
promeniće se, ali danas je tek moj prvi dan. Moraću da budem
pametna kad je reč o mojim bitkama s mužem. Uzeo je činiju i
nestao. Otišla sam do pocepane korpice i spustila Lulu. Sva se
skupila. Verovatno je ona svoj bes iskalila na korpi, ako je
uništeno stanje ikakav pokazatelj. Nije ni čudo, uzimajući u
obzir da je ona verovatno većinu vremena provodila sama u ovoj
sobi. Šta se desilo u ovoj kući? Mazila sam je po glavi kada se
Kasio vratio s činijom vode. Spustio ju je i istog momenta kada
je zakoračio unazad, Lulu se odgegala do nje i počela da pije.
Ispravila sam se. Nisam više mogla da se suzdržavam.
„Koliko je dugo već zaključana u ovoj sobi?”
Kasiov izraz lica je postao napet. „Pas je van kontrole. Neću
dozvoliti da sere i piša svuda, da ne spominjem da napada moju
decu i sve ostale.”
 „Kako možeš da očekuješ da se Lulu lepo ponaša kada niko
ne brine o njoj? Ona nije mašina, ona je živo biće i po onome što
vidim, nije tretirana kako bi trebalo. Ako imaš životinju, moraš
da se staraš o njoj, ne da je tretiraš kao stvar koju možeš da
strpaš u ćošak, pa da je pustiš kada ti se prohte.”
„Ja nisam želeo psa! Gaja ga je želela, a onda mi je ostalo da
se borim s njom kao i sa svim ostalim.” Naglo je zatvorio usta,
teško dišući, kao da je rekao više nego što je želeo. Lulu se od
njegovog izliva besa sakrila u korpu.
Zadržala sam svoj stav. „Zašto onda nisi dao Lulu ljudima
koji je žele?” Moj glas je ostao miran. Upoznavanje Kasiovog
besa s mojim delovalo je kao glup izbor.
Kasio je odmahnuo glavom. „Idemo gore. Imam naporan dan
sutra.”
„Zašto?”, dodirnula sam njegovu podlakticu.
„Zato što je Danijel izgubio majku. Ne treba mu da izgubi i
ovo!”
„Mislila sam da ga Lulu napada.”
„Napada ga”, Kasio je rekao. „I nije joj dozvoljeno da bude
blizu njega.”
„Onda zašto...”
„Dosta.” Kasiov glas je mogao da seče čelik. Klimnuo je
glavom prema vratima. Izašla sam iz male sobe. Kasio ju je
zatvorio, još jednom zaključavajući Lulu.
„Da li je Sibil vodi u šetnju?”
Kasio je stezao zube dok me je vodio uz stepenice. „Ne. Ima
kutiju posipa za mačke u sobi.”
„Mora da se šeta. Ona nije mačka.”
Kasio mi je uputio pogled zbog kojeg mi je bilo jasno da
očekuje da ućutim istog momenta.
 „Onda ću je ja šetati. Imaš povodac, zar ne?”
Zaustavio se na podestu drugog sprata, vena u njegovoj
slepoočnici je pulsirala. „Nemaš vremena da izvodiš psa u
šetnju. Ti treba da se brineš o mojoj deci.”
Njegovoj deci. Učinio je da zvuči kao da sam mu ja dadilja –
s bonusom što spavam s njim.
„I deci treba svežeg vazduha.”
Uputio mi je snishodljiv pogled kao da sam dete u zabludi
koje treba prekoriti. Nije mislio da ću moći da se izborim s
njegovom decom, još manje sa psom, povrh svega.
Možda je bio u pravu, ali neko od nas je morao da proba.
Imala sam osećaj da, bez obzira na to koliko su njegovi vojnici
bili pod kontrolom i koliko je Kasiov život delovao uređeno,
njegova kuća i njegova porodica su mu iskliznuli iz ruku. Nije
mogao da ih popravi; možda je čak izgubio nadu da mogu da se
poprave. I sada sam ja tu, bez trunke znanja o psima i deci, osim
onoga što sam pročitala u knjigama, pretpostavljam da se
izborim sa svim tim.
U mesecima nakon naše veridbe pribojavala sam se prve
bračne noći. Sada mi je delovalo naivno to što je jednostavan čin
seksa izazivao toliko strepnje u meni. Deliti krevet s Kasiom
bilo mi je najmanja bitka od svih. Popraviti ovu porodicu,
nekako je učiniti mojom porodicom, to je bio najveći izazov koji
sam mogla da zamislim.
Gledajući u Kasiove izmorene i oprezne oči, obećala sam
sebi da ću to prebroditi.
 9.

Kasio

Iznerviranost mi je vibrirala pod kožom. Đulija je smireno

gledala u mene misleći da sve zna. To je bila prednost mladosti
– verovanje da znaš kako svet funkcioniše i ubeđenost da ga
možeš oblikovati po svojim idealima. Uskoro će shvatiti da su ti
ideali samo tinejdžerske budalaštine.
„Dođi sada”, procedio sam, ne želeći da na njoj iskalim
nervozu nagomilanu poslednjih nekoliko meseci. Na kraju
krajeva, bila je moja greška što sam dozvolio ovaj brak, što sam
mislio da osamnaestogodišnja devojka može biti supruga i
majka. Stomak mi se okrenuo zbog ideje da bi Đulija mogla
postati druga Gaja.
Đulija je otvorila usta, kao da je želela da kaže više, ali sam
joj uputio upozoravajući pogled. Trebalo je da nauči kada da
ućuti. Napućila je usne, ali je ostala tiha.
Prvo sam je poveo u Danijelovu sobu. Otvorio sam vrata, ali
nisam upalio svetlo. Danijelov krevet je bio prazan.
„Gde je on?” Đulija je zabrinuto prošaputala dok je prelazila
sobu do njegovog kreveta.
Moje srce se steglo. Okrećući se na peti, izašao sam iz sobe i
odmarširao niz hodnik. Koraci su me pratili i Đulija se pojavila
pored mene.
„Kasio?”
 Nisam ništa rekao – nisam mogao.
Vrata poslednje sobe s leve strane bila su odškrinuta kao što
sam i znao da će biti. Otvorio sam ih. Svetlo je obasjalo
Danijelovo malo telo na ogromnom bračnom krevetu. Bio je
skupljen na pokrivaču, dopola pokriven svojim ćebetom.
Duboko sam udahnuo mrzeći osećaj krivice koji je tinjao u
mojoj unutrašnjosti. Bes prema Gaji bio je emocija s kojom sam
mogao bolje da se nosim.
Mogao sam da osetim Đulijin pogled na sebi, bezbroj pitanja
koje je želela da postavi. U tišini sobe čak su me i njene
neizgovorene reči nervirale. S oklevanjem je zakoračila prema
Danijelu. Moja ruka je izletela hvatajući njenu nadlakticu s više
sile nego što je bilo potrebno. Trgla se gledajući me povređeno
na način koji nije imao nikakve veze s mojim čvrstim stiskom.
Odmah sam je pustio i prošao pored nje prema krevetu. Na
trenutak sam posmatrao Danijelovo suzama nakvašeno lice.
Imao je samo dve godine, tri za mesec dana, i bio je u godinama
kada su suze još uvek bile okej. Uskoro više neće biti tako.
Nagnuo sam se i pažljivo ga podigao, pokušavajući da ga ne
probudim. Kad god bih ga probudio, izmigoljio bi se od mene i
počeo ponovo da plače. Ipak, nije se probudio. Njegova mala
glava mi se naslonila na grudi dok sam ga grlio uz sebe,
zavijenog u ćebe.
Đulija me je bez reči pratila kada sam izašao iz spavaće sobe
i odneo Danijela u njegovu sobu. Spustio sam ga na njegov
krevet, pokrio ga, ispravio se i krenuo prema njoj. Zakoračila je
unazad da bih mogao da zatvorim vrata.
Đulija je skenirala moje lice, njeno je bilo puno saosećanja.
„Da li on uvek dolazi u tvoju sobu tokom noći?”
„Nije moja”, procedio sam. „Gajina je. Ja spavam u glavnoj
spavaćoj.”
„Oh.” Zbunjenost se videla na Đulijinom licu. „Nisi delio
krevet sa svojom pokojnom ženom?”
Stezao sam zube pokušavajući da potisnem bes i što je još
gore, težak osećaj tuge. „Ne.” Krenuo sam prema Simoninoj
sobi. Đulija je požurila za mnom. Nije mogla da popusti. Bila je
znatiželjna. „Zato što ti nisi želeo da deliš sobu?”
Piljio sam u nju. „Ne. Zato što Gaja nije želela da deli krevet
sa mnom. Sada prestani da me ispituješ.” Moj glas je bio grub,
preteći – ton namenjen vojnicima kojima sam bio nezadovoljan,
ne mojoj ženi.
Okrenuo sam se od Đulijinog povređenog pogleda. Moj
stisak je drobio kvaku dok sam otvarao vrata. Ne čekajući
Đuliju, prošao sam kroz sobu i krenuo prema krevecu. Simona je
čvrsto spavala. Nešto tame u mojim grudima je nestalo, ali ipak
nikad sva. Nisam čak ni mogao da se setim vremena kada mojim
mislima nije dominirala tama. Palcem sam pomazio ćerkin
debeljuškast obraz, a onda se nagnuo i poljubio je u čelo. Bio
sam na izlasku kada je Đulija progovorila.
„Šta je s bebi-monitorom?”
Zaledio sam se. Bila je u pravu. Večeras je prvi put da Sibil
ili jedna od služavki ne ostaje da prenoći. One su uvek uzimale
monitor tokom noći. Simonino plakanje me je i pored toga
budilo i smirila bi se samo kada bih je ja utešio. Vraćajući se do
kreveca, zgrabio sam monitor s komode. Kada sam izašao nazad
u hodnik i zatvorio vrata, rekao sam: „Kako si znala?”
Đulija je slegnula ramenima. „Čitala sam o bebi-monitorima
i kada sam videla da stoji tu, pomislila sam da će nam trebati.”
Ugrizla se za usnu. „Zar ga nikada ranije nisi nosio sa sobom?”
Piljio sam u malu spravu. „Nisam. Gaja ili Sibil su ga držale
kod sebe tokom noći...” Zaustavio sam se, a onda pružio monitor
Đuliji. Uzela ga je uz malo mrštenje.
„Trebalo bi da detektuje i najmanji zvuk, ali osim ako
Simona ne plače, ne moraš da ustaješ.”
Đulija je samo klimala glavom, ne govoreći ništa, iako sam
mogao da primetim da to želi. Bilo mi je drago zbog njene
tišine. Klimnuo sam glavom niz hodnik. „Idemo u krevet, treba
rano da ustanem i Simona će nas verovatno buditi nekoliko puta
večeras.”
Poveo sam Đuliju u glavnu spavaću sobu, pitajući se koliko
će dugo želeti da spava u njoj pre nego što se preseli u neku
gostinjsku. Upalio sam svetlo i pokazao Đuliji da uđe. Skliznula
je pored mene u prostranu sobu. Znatiželjno je gledala unaokolo.
Njena tri kofera su stajala pored prostorije s plakarima.
„Rekao sam Sibil da ćeš verovatno želeti sama da odložiš
svoje stvari.”
„Da, hvala ti. Tako ću znati gde mi je šta”, rekla je odsutno
dok je hodala prema prozoru gledajući napolje.
Bilo je previše mračno da se vidi bilo šta osim obrisa
dvorišta. Izgledala je sitno i morao sam da obuzdam potrebu da
joj priđem i da joj dodirnem ramena. Prethodne noći je
prihvatila moju blizinu, ali je neću ponovo terati na to.
Pročistio sam grlo i naterao Đuliju da se okrene. Njen pogled
je pao na veliki bračni krevet od tamnog drveta s leve strane.
Lice joj se lagano steglo.
„Idem da se sredim”, procedio sam i krenuo prema kupatilu
u sklopu sobe.
Nisam čak ni bio siguran zbog čega sam večeras na ivici. Bio
sam jako napet već skoro godinu dana. Postajalo je sve teže i
teže da potisnem poplavu emocija. Samo jednom sam iskalio
svoj bes i bio je dobar osećaj, jebeno dobar. To je dovelo do
ovog momenta i na kraju je koštalo moju decu majke.
Pokušavajući da zaustavim taj opasan tok misli, počeo sam da
perem zube i da se pripremam za krevet. Krevet koji ću morati
da delim s drugom ženom koja me nije želela.
Đulija je još uvek krila svoju ozlojeđenost bolje nego što je
to Gaja ikada radila. Ipak, nije mogla da oseća ništa drugo osim
ozlojeđenosti, uzimajući u obzir da je naterana da se uda za
mene. Njena osećanja zbog deljenja kreveta sa mnom ponovo
večeras bila su jasna kao dan. Strepnja. Nije trebalo da brine.
Uprkos mračnoj gladi za ljupkom pičkom moje mlade žene, bio
sam čovek koji može da se kontroliše. Bio sam zgrožen idejom
da ponovo spavam sa ženom koja me ne želi. Godine s Gajom
su bile dovoljne. Čak i kada mi je prilazila zbog seksa – što se
dešavalo samo kada je imala skriveni motiv – nikada nije želela
da spava sa mnom. Nije čak ni razmišljala o meni dok sam je
jebao.
Novi nalet besa mi je uvrnuo unutrašnjost. Ispljunuo sam
pastu u lavabo, umio se i presvukao u donji deo pidžame. Moj
bes se nije smanjio kada sam zakoračio nazad u sobu. Đulija se
presvukla u svilenu spavaćicu sa sitnim suncokretima svuda po
njoj. Piljila je u fotografije bele peščane plaže, uslikane iz moje
letnje kuće u Long Ajlendu lepog sunčanog dana. Fotografija je
trebalo da me umiri.
Uzalud. Bilo je nerazumno ljutiti se zbog njenog izbora
odeće, posebno kada je izgledala izuzetno lepo u spavaćici, ali
sam bio ljut. „Zar ti nisam rekao da se rešiš tih užasnih
suncokreta?”
Đulija je odskočila i okrenula se. Njena kosa se u mekanim
loknama spustila na njena ramena. Njene oči su bile širom
otvorene – plave kao nebo na fotografiji iznad njene glave.
„Molim?”
Još više besa, koji čak nije ni bio usmeren na Đuliju, tutnjilo
mi je u grudima otkad sam video Danijela u majčinom krevetu.
Svake noći je išao tamo, bez obzira na to koliko sam mu često
govorio da ne ide.
„Poslao sam ti novu odeću. Očekujem da je nosiš.”
Đulija je podigla bradu. „Iako razumem tvoju potrebu da u
javnosti izgledam kao dama, ne vidim zašto ne mogu privatno
da nosim odeću koju volim. Samo zato što sam sada tvoja žena,
ne znači da više nisam ja. Neću postati neko drugi samo zato što
se tebi ne dopada ko sam ja. Izabrao si da se oženiš mnome. Ne
možeš da me oblikuješ u ženu kakvu želiš. Ne možeš sve da
kontrolišeš iako misliš da moraš.”
Šta je ona znala?
Prišao sam joj.
Zabacila je glavu i srela moj ljutiti pogled. Naježila se, a
njene bradavice su se ukrutile, istežući tanku tkaninu njene
spavaćice.
„Je l’ tako? Kontrolišem stotine ljudi i ceo grad, ali ti misliš
da ne mogu da kontrolišem tebe?” Prišao sam bliže pribijajući
Đuliju uza zid.
„Prestani da me zastrašuješ”, rekla je pokušavajući da prođe
pored mene. Izbacio sam ruku, oslanjajući dlan na zid pored
njene glave, i tako je zarobio.
„Poslušaćeš me.”
Posmatrala je moju ruku, a onda je podigla pogled.
Zakoračila je bliže dok se nismo skoro dodirnuli, iznenađujući
me.
„Šta ćeš uraditi ako te ne poslušam?”
 Taj prokleti miris jagode mi je ispunio nos. Obmotavajući
ruku oko njenog struka, povukao sam je prema sebi i spustio
glavu zbog grubog poljupca. Stegla se u mom zagrljaju i
uzdahnula u moja usta. Šta sam ja to koji kurac radio?

Đulija

Zaledila sam se uhvaćena nespremna njegovom iznenadnom

blizinom. Kako je mogao da me ljubi kada je bio ljut?
Okrenuo se uz oštar izdah i otišao par koraka dalje pre nego
što mi je uputio znatiželjan pogled. „Ne moraš da se plašiš.
Neću te prisiljavati. Prošla noć je bila neophodna, ali ti neću
tražiti ponovo dok ne budeš želela da to uradim.”
Ponovo je zvučao umorno i kao da je siguran da nikada neću
poželeti. Šta se desilo između njega i njegove žene? Odgurnula
sam misli o njoj u zadnji deo mog uma, a uz njih i prateću
nelagodu.
Trebalo je da kažem nešto, ali sam bila preplavljena
situacijom, poljupcem koji mi je još uvek odzvanjao na usnama,
pogledom u Kasiovim očima. Osećala sam se kao da sam
uhvaćena u vrtlogu koji se okretao sve brže i brže, ostavljajući
me dezorijentisanu. Juče ujutro sam bila ja,
osamnaestogodišnjakinja koja je volela umetnost i pilates. Sada
sam bila žena, maćeha i društvena dama pored podšefa. Sa svim
mojim novim ulogama, da li je tu još uvek bilo mesta za mene?
Kasio je pogledao u mene klimajući glavom polako, kao da
mu je moje lice dalo odgovor na pitanje koje nije ni izustio.
Prešao je do kreveta i seo. Njegova široka ramena i leđa bila su
pokrivena dugim i tankim uspravnim ožiljcima koje nisam ranije
primetila. Bilo ih je mnogo.
Prišla sam mu da bolje pogledam. Kasio nije ništa rekao,
samo je pogledao u mene. Pokazala sam u jedan od ožiljaka, a
onda sam ga nežno dodirnula, ali sam posle trenutka povukla
ruku.
„Možeš da ih dodirneš”, Kasio je rekao mirno, ali je njegov
glas zvučao oštrije. Prešla sam prstima preko ožiljaka na
njegovim plećkama i nazad. Neki očevi su mučili svoje sinove
da bi ih ojačali. Kasio je bio snažan i brutalan. Da li je njegov
otac bio razlog tome? „Ko ti je uradio ovo? Tvoj otac?”
Kasio je odmahnuo glavom. Zarumenela sam se zbog načina
na koji me je gledao. Nisam bila sigurna zašto. „Kada sam bio
tvojih godina, Bratva je zarobila nekoliko mojih ljudi i mene.
Bičevali su me pre nego što su prešli na druge metode mučenja.”
Moja usta su se osušila zbog njegovog sterilnog tona. „Bože,
to je užasno.” Sela sam pored njega na ivicu kreveta. Njegov
mošusni miris me je naveo da poželim da mu se približim, da
pređem nosem duž njegove kože i da je okusim. Kakva smešna
misao.
„Zašto si pomislila da mi je otac ovo uradio?”
„Zato što na taj način mnogi ljudi u mafiji čine svoje sinove
jačim. Znaš moje ujake... Zlostavljanje svoje dece je njihov
omiljeni sport.”
Kasiove oči su se zadržale na malom ožiljku na mom kolenu,
onda su se pomerile na onaj na spoljašnjoj strani butine, pa na
jedan na mojoj nadlaktici. Nisu bili izraženi, ali sedeći tako blizu
kao što smo mi sedeli, nisu mogli da mu promaknu.
„Imam i jedan na ramenu”, rekla sam okrećući se da mu
pokažem i njega. „Četiri ožiljka. Nije puno u poređenju s
tobom.”
Moj puls se ubrzao zbog nečega u njegovom pogledu, nešto
tamno je vrebalo u dubinama. „Ti ožiljci”, promrmljao je. „Da li
ih je tvoj otac napravio?”
Oh. Sada sam razumela pogled. „Ne”, rekla sam brzo i bez
razmišljanja spustila šaku na njegovu. Njegov pogled se spustio
na naše ruke, a onda se vratio na mene. „On me nikada nije
udario. Ne bi mogao. On me obožava.” To je zvučalo sujetno,
ali je bilo istinito. Moj otac je sigurno bio nasilan čovek, ali ne
kada je kod kuće, ne prema mojoj majci i meni.
Kasio se zasmejao. „Mogu da vidim i zašto.”
Zagrizla sam usnu iznenađena njegovim recima.
„Onda, ko ti je napravio te ožiljke?”
„Kada sam bila mala, volela sam da se penjem na drveće.
Imali smo nekoliko starih, visokih stabala u dvorištu. Volela
sam da se penjem na njih. Nije trebalo, ali sam se stalno
iskradala. Jednom nisam dovoljno obratila pažnju i pala sam. To
je bilo to. Tata je posekao sve drveće nakon toga.”
„Činiš da zvuči kao da je Feliks bio dobar otac, što je
suprotno mom mišljenju o njemu kao ljudskom biću uopšte.”
Nisam bila uvređena njegovim rečima. Tata nije imao
poštovanje svojih kolega podšefova. Kristijan se više puta žalio
na to. „Ni ti se njemu ne dopadaš baš previše.”
Kasio se zasmejao dubokim smehom iz stomaka zbog kog
sam se iskezila. „Dao mi je tebe. Kakav čudan način da mi
pokaže svoj prezir.”
Naše ruke su se nežno očešale. Bio je tako topao, tako visok,
tako snažan. S bradicom, četvrtastom bradom i oštrim
jagodicama, bio je oličenje muškosti. Uvek sam smatrala sebe
devojkom koja će izabrati baletana, štrebera s naočarima ili
prefinjenog šahistu. Mnogo sam pogrešila, zato što je Kasiovo
telo pritiskalo sve prave dugmiće. Moje oči su se zadržale na
tetovaži Familije na njegovim grudima, preko srca.
Rođen u krvi, zaklet u krvi
Ulazim živ, a izlazim mrtav.
Iscrtavala sam komplikovana slova, ne razmišljajući o tome
šta radim. Dlačice na njegovim grudima su mi golicale vrhove
prstiju i slale talase uzbuđenja u svaki nervni završetak u mom
telu. Kasio se umirio pod mojim dodirom, ali su me njegove oči
pekle. Želela sam ga, želela sam da ponovo osetim njegovo
snažno telo na sebi, grebanje njegove brade na unutrašnjosti
moje butine, njegove vrele usne među mojim nogama.
Preplavila me je vrelina.
Podigla sam pogled. Kasiove grudi su se podigle. Nije se
pomerao. Čekao je da kažem nešto, da uradim nešto, ali nisam
znala kako. Ponovo me je pogodio osećaj kao da sam
preplavljena.
Spustila sam ruku.
Kasio je pročistio grlo. „Moram rano da ustanem. Trebalo bi
da spavamo.”
„Da”, rekla sam, a onda sam se spustila na sve četiri i
otpuzala na moju stranu kreveta.
Kasiov oštar izdah me je naježio i shvatila sam da sam
napravila nepromišljen potez. Praktično sam isturila dupe i
kleknula na sve četiri tačno pored njega. Mogla sam da vidim
kako Kasiova odlučnost puca. Uz režanje je obmotao ruku oko
mog kuka i spustio poljubac tačno na moj guz pre nego što me je
povukao na sebe. Moje usne su već bile razdvojene od
iznenađenja kada je njegov jezik utonuo u moja usta. Njegova
velika ruka je pokrivala moj potiljak, držeći me na mestu.
 Puls mi je lupao među nogama od vatrene vreline Kasiovog
poljupca, osećaja njegovih mišićavih butina pod mojim dupetom
i rastućeg pritiska njegove želje za mnom.
Oštar plač je probio naš mehur. Naglo smo se razdvojili.
Kasio je pogledao u bebi-monitor.
„Simona.”
Odgurnula sam se s njegovog krila. Noge kao da su mi bile
od gume, a gaćice su mi bile zalepljene za centar.
Uzbuđenost je nestala istog momenta kada sam shvatila da je
moj posao da utešim uplakanu bebu i da uradim šta god još da
treba u ovakvim situacijama.
 10.

Kasio

Đulija je gledala u mene širom otvorenih očiju. Moj mozak je

radio sporije nego inače. Njen ukus se zadržao na mom jeziku, a
moje butine su još uvek bile tople od njenog lepog dupeta.
Uprkos mom obećanju da ću se držati podalje, praktično sam je
prevukao na moje krilo prvom prilikom koja mi se ukazala. Nije
se opirala. Zato što me je želela ili zato što se plašila da me
odbije?
Simonino plakanje je postalo jače.
„Verovatno je gladna.”
„Okej?” Đulija je izgledala kao jelen pred farovima.
Uzdahnuo sam i ustao, nameštajući kurac tako da ne bude
baš očigledan. „Dođi, sve ću ti pokazati.” Đulija je navukla
ogrtač i pošla za mnom. Bio sam na putu prema prizemlju da
spremim flašicu, ali se Đulija zaledila. „Zar ne bi trebalo prvo da
je utešimo, pre nego što siđemo u kuhinju?”
Razmislio sam, a onda polako klimnuo glavom. Sibil je
pripremala flašicu dok sam se ja brinuo o Simoni. Kada je Sibil
nahrani, ja sam se vraćao u krevet.
Đulija i ja smo došli do Simonine sobe i ušli. Upalio sam
svetla. Simonino lice je bilo naborano od plakanja, njena koža je
već postajala crvena. Njeno plakanje me je kidalo. Oduvek je
bila plačljiva, ali od Gajine smrti je postalo još gore. Sada mi se
činilo da svaki njen plač odzvanja tonom optuživanja i krivica je
postajala sve teža na mojim ramenima.
Prišao sam krevecu i podigao Simonu, grleći je u rukama.
Nakratko se umirila. Uzdišući, krenuo sam nazad prema
vratima, gde je Đulija stajala s nesigurnim izrazom na licu. „Ti
ne znaš ništa o deci, zar ne?”
Oklevala je. „Samo ono što sam pročitala.”
Tako sam i mislio. Njeni roditelji su je predstavili kao
dadilju s praksom, ali to je naravno bila taktika. Nežno ljuljajući
Simonu, krenuo sam dole, a Đulija je išla za mnom. Mogao sam
samo da se nadam da se neće i Danijel probuditi. Ne bih mogao
da utešim oboje, mada me on ne bi ni pustio da ga utešim.
Potiskujući iznerviranost, ušao sam u kuhinju. Odavno nisam
spremao flašicu, ali je Sibil ostavila sve pripremljeno.
Klimnuo sam prema flašici i formuli. „Moraš da pripremiš
flašicu.”
Đulija me je naglo pogledala. „Nikada to nisam radila.”
Uzdahnuo sam i pružio joj Simonu. „Onda ćeš morati da je
držiš dok ti ja pokazujem kako.”
Đulija je pogledala u moju ćerku gutajući knedlu.
Posramljenost je ispunila njeno lice kada se srela s mojim
pogledom i znao sam šta će reći i pre nego što je to uradila.
„Nikada u životu nisam držala bebu.”
Na trenutak sam osetio nagon da verbalno prasnem na nju,
ali sam ga potisnuo. Đulija se još manje pitala o ovom braku od
mene. Nije bila njena greška to što nije imala pojma kako da
bude majka. „Nije teško. Samo ispruži ruke i uzmi je.”
„Šta ako je ispustim? Ili je povredim? Ili...”
„Đulija, biće sve u redu. Nećeš je ispustiti i nećeš je
povrediti.”
 Đulija je klimnula glavom i konačno ispružila ruke. Spustio
sam Simonu na njih i Đulija ju je odmah prislonila na grudi.
„Oh, teža je nego što sam mislila.”
Stajao sam pored nje da vidim da li može da se izbori, ali je
Đulija imala oči samo za Simonu. Izgledala je prestravljeno i
malo izgubljeno. Onda je Simona uradila ono što uvek radi kada
je drži neko osim mene, mojih sestara i majke; počela je da
plače i da mlati rukicama i nogicama dok pokušava da se udalji
od stranca.
Đulijine oči su se raširile, uplašene, dok je tražila moj pogled
kao pomoć.
Uzdišući, prišao sam flašicama. „Pokušaj da je utešiš. Mora
da se navikne na tebe.” Simona nikada nije prihvatila Sibil ili
druge služavke. Ako se isto desi i s Đulijom, besani meseci će se
pretvoriti u godine i moja ćerka će ostati bez majčinske figure u
životu. To je bila opcija koju nisam želeo da razmatram.
„Ššš... Ššš.” Đulija je ljuljala Simonu, ali čak i izdaleka
mogao sam da vidim njenu nervozu i Simona će je verovatno
osetiti. Plakanje nije prestalo. Ako je uopšte bilo moguće,
postalo je još jače. Brzo sam pripremao formulu, ne
dozvoljavajući da plakanje slomi moje strpljenje. Želeo sam
istog momenta da pozovem Feliksa i da mu kažem da će zažaliti
zbog toga što me je lagao i da ću naći način da ga nateram da
plati za to. Naravno, najbolji način da mu vratim bio bi da
poništim brak zato što me je prevario obećavajući mi majčinsku
figuru. S flašicom sam prišao Đuliji, koja je izgledala kao da će i
sama da zaplače. Ali bilo bi apsolutno nečasno da u ovom
momentu poništim brak i ne samo to... Ništa na ovom svetu ne
bi me nateralo da se odreknem Đulije sada kad sam je imao.
Možda nije bila majka koja je bila potrebna mojoj deci, ali
jebiga, bila je ono za čim sam ja žudeo.
Onog momenta kada sam uzeo Simonu od Đulije, njena
ramena su se s olakšanjem opustila. Simona se ućutala u mom
naručju i prihvatila flašicu, posmatrajući me suznih očiju i
rumenih debelih obraščića.
„Žao mi je”, Đulija je rekla. Krivica je ispunila njeno lice.
Ništa nisam rekao. Polako, krenuo sam nazad uz stepenice i
u Simoninu sobu. Đulija je bila tiha. Trebalo bi nešto da kažem,
da joj kažem da će biti bolje, ali nisam bio siguran da li je to
istina.
Đulija me je posmatrala sve vreme dok sam hranio ćerku.
Simona je bila mirna dok sam je držao priljubljenu uz moje
grudi. „Da li bi trebalo ponovo da probam da je držim?”, pitala
je nesigurno.
„Ne”, rekao sam odsečno. Ne bih mogao da podnesem još
jedan napad plača.
Đulija je polako klimnula glavom skrećući pogled. Tišina se
spustila na nas, prekinuta samo zvukom sisanja dok je Simona
ispijala svoje mleko. Kada je Simona konačno završila, oči su
me pekle od iscrpljenosti. Pokušao sam da spustim Simonu
nazad u krevetac, ali onog momenta kada sam to uradio, ona je
počela ponovo da plače.
S malim uzdahom, prišao sam stolici za ljuljanje u ćošku i
seo. Ta stvar je cvilela pod mojom težinom. „Možeš da ideš da
spavaš. Ne trebaš mi.”
Đulija se trgla kao da sam je ošamario. Okrenula se, izašla i
tiho zatvorila vrata.
Ja sam se ljuljao gledajući ćerku koja je delovala veoma
budno. Ovo će biti još jedna besana noć.
 *
Simona je na kraju ipak zaspala tako da sam uspeo da uhvatim
dva sata sna pre nego što mi je alarm zazvonio u šest. Stenjući i
osećajući se umorno, ispravio sam se u krevetu. I Đulija se
uspravila. Kao i nakon naše prve zajedničke noći, njene oči su
bile otečene od plakanja. Možda je naša veza osuđena na propast
isto kao što je bila veza s Gajom.
„Dobro jutro”, rekla je, stavljajući pramen kose iza uva i
ispravljajući šiške. „Nisam čula kada si došao u krevet.”
„Bilo je kasno. Simona nije htela da zaspi.”
Đulija je grizla usnu. „Sibil će biti ovde danas, zar ne?”
Klimnuo sam glavom. „Ne moraš da brineš. Nećeš još uvek
morati da budeš sama s mojom decom. Sibil će ti pokazati kako
da brineš o njima dok ne budeš naučila šta da radiš. Ali Sibilin
glavni posao je da čisti i da kuva.”
„Okej”, rekla je nežno.
„Idem da se spremim. Tvoji telohranitelji stižu u sedam, tako
da mogu da te upoznam s njima pre nego što odem na posao.”
„Jesu li oni telohranitelji tvoje pokojne žene?”
Bes je goreo u mojim grudima. „Ne.” To je uglavnom bila
istina.
Đulija je ustala iz kreveta, ali je njen pogled bio na meni.
„Kada ćeš doći kući večeras?”
„Ne znam.” Otišao sam u kupatilo i zatvorio vrata. Vrelo
tuširanje nije pomoglo da odagnam težak osećaj iscrpljenosti.
Dok se Đulija spremala, obukao sam svoje trodelno odelo,
kao i inače, pre nego što sam krenuo prema Danijelovoj sobi.
Kao što sam i očekivao, on nije bio u njoj. Našao sam ga u
Gajinom krevetu, još uvek u pidžami, kako pilji u svoj tablet.
„Danijele, znaš da ne bi trebalo da budeš ovde.”
Nije reagovao, osim što je skupio svoja mala ramena i
izbacio bradu. Prišao sam mu i podigao ga. Migoljio se u mojim
rukama, ali ga nisam spustio.
„Dosta”, prasnuo sam. Moje strpljenje je nestajalo posle
prošle noći.
On se samo još više opirao. Grudi su mi se stegle u
kombinaciji očaja i iznerviranosti. „Danijele, prestani odmah!”
Zaledio se, a isto je uradila i Đulija, koja je sve to posmatrala
sa svog mesta na vratima naše spavaće sobe.
Simona je počela da zavija u svojoj sobi. Nekoliko sekundi
kasnije pas je počeo glasno da laje u prizemlju. Zastao sam na
momenat, siguran da ću pući. Teško gutajući, prišao sam Đuliji i
spustio Danijela pred nju.
„Obuci ga i nemoj da mu dozvoliš da ceo dan provede na
tabletu. Ja ću se pobrinuti za Simonu.” Nisam sačekao njen
odgovor.
Okrenuo sam leđa njoj i osuđivačkom, malom licu mog sina,
i krenuo u ćerkinu sobu. Kada sam ušao, naslonio sam čelo na
hladna vrata nekoliko trenutaka pre nego što sam osetio da sam
u stanju da utešim moju devojčicu.

Đulija

Stajala sam zaleđena i piljila u malog dečaka. Šta se upravo

desilo? Danijel se otimao iz Kasiovog naručja kao da ga se plaši.
Na momenat, Kasio je izgledao kao da je na ivici da izgubi
kontrolu.
Lulu je nastavila da laje dole, ali se Simona na kraju umirila,
verovatno zato što ju je Kasio uzeo iz kreveca. Prisećajući se
haosa od prethodne noći, ispravila sam ramena i čučnula ispred
malog dečaka.
„Zdravo, Danijele. Ja sam Đulija.”
Danijel me je gledao očajnim, mlečnočokoladnim očima.
Njegova karamel-plava kosa bila je raščupani haos i čak je
izgledala zamršeno na nekim mestima, kao da nije počešljana
kako treba već duže vreme.
„Šta kažeš na to da te spremimo za nov dan?”
Nije reagovao, samo je piljio u mene. Moj stomak se stegao.
Ovaj klinac je bio povređen. Njegova majka je umrla samo
nekoliko meseci ranije, a njegov otac je očigledno bio
preplavljen situacijom. Nisam znala šta se desilo, nisam znala
stepen Danijelove traume, ali je bilo očigledno da mu je trebala
pomoć. Izgledao je i mršavo.
Ispravila sam se i ispružila ruku. „Hoćeš li mi pokazati svoju
sobu?”
Ništa. Spustio je pogled na tablet koji je čvrsto držao u
rukama i upalio ga. Pojavila se neka igrica sa šarenim balonima.
Nisam želela da ga nasilno nosim u sobu kao što bi to možda
Kasio uradio. To mi ne bi pomoglo da zadobijem dečakovo
poverenje.
„Danijele, molim te, pomozi mi? Nova sam ovde i treba da
mi pokažeš svoju sobu. Hoćeš li mi pomoći?” Čekala sam sa
ispruženom rukom.
Danijel me nije uhvatio za ruku niti je podigao pogled s
tableta, ali se pomerio prema sobi. Pošla sam za njim unutra.
Seo je na krevet s tabletom u krilu.
 Gledajući unaokolo, spazila sam garderober s desne strane.
Sve je bilo neutralnih tonova: zidovi, nameštaj, tepisi – osim
šarenih plišanih dinosaurusa na policama i na njegovom krevetu.
Moraću da uradim nešto u vezi s tim. Kada sam istraživala o
deci, našla sam fotografije predivno ručno oslikanih dečjih soba.
Nakon malo preturanja, konačno sam našla farmerke i
duksericu. Većina odeće u fiokama bila je za toplije vreme i
većina zimske odeće koju sam našla izgledala je previše mala za
Danijela. Prišla sam mu i kleknula ispred njega, naginjući glavu
kako bih mu videla lice. Bio je koncentrisan na ekran, ali su se
nakratko njegove trepavice podigle. „Možeš li sam da se
obučeš?”
Nisam znala kada deca uče te stvari. Pošto Danijel nije
reagovao, posegnula sam za njegovim tabletom. Ispustio je
ljutiti plač i okrenuo se. „Danijele, moramo da te obučemo.”
Uzela sam tablet i Danijel se bacio na mene, hvatajući me
potpuno nespremnu. Kako sam klečala, nisam imala šanse da se
dočekam. Pala sam unazad na leđa s Danijelom koji je bio na
meni boreći se sa mnom za tablet. Njegovi nokti su me ogrebali
po obrazu.
„Dosta!” Kasio je zarežao i Danijelova težina se podigla s
mene. Uspravila sam se u sedeći položaj, još uvek šokirana.
Kasio je stajao iznad mene, stezao je Danijela, obuzdavajući
ruke kojim je dečak mlatarao. „Rekao sam dosta!”
Danijel se zaledio u Kasiovom naručju. Kasiov izraz je bio
gromovit. Progutala sam knedlu i polako ustala. Kasiove oči su
sletele na moj obraz koji je pulsirao. Prstima sam dodirnula to
mesto i videla da je na njima ostala krv.
„Prokletstvo”, Kasio je rekao grubo, njegov glas se tresao od
emocija koje nisam mogla da prepoznam. Spustio je pogled na
sada nepokretnog dečaka u svojim rukama. Danijel nije bio
jedini koji je povređen. Otišao je do stola za presvlačenje, koji ja
nisam primetila ranije, i spustio Danijela na njega. Podigla sam
tablet s poda i spustila ga na krevet pre nego što sam prišla
Kasiju. Pružila sam mu odeću koju sam izabrala za Danijela.
Kasio je klimnuo glavom prema stolu. Spustila sam odeću i
gledala kako Kasio skida Danijela, koji je još uvek nosio pelene.
Preplavila me je iznenađenost. Zar ne bi već trebalo da ide na
nošu sa skoro tri godine?
„Znaš li da promeniš pelenu?”, pitao je Kasio, ali je njegov
glas imao oštrinu koja je nagoveštavala da zna da je moj
odgovor ne.
Odmahnula sam glavom. „Mogu da naučim.”
Kasio je skupio usne u tanke linije. Brzo je promenio pelenu,
a Danijel se nije ni mrdnuo, samo je tvrdoglavo piljio u stranu.
Nakon toga, Kasio ga je obukao. Očekivano, odeća je bila na
ivici da bude previše mala. Ne previše uska zato što je bio
mršav, ali definitivno previše kratka. Kasio je spustio Danijela
na pod i dečak je odmah otišao do tableta.
„Neko vreme mu nisu trebale pelene, ali onda...” Kasio je
ućutao.
Onda je Gaja umrla.
„Da li je zato tako mršav i ne priča?”
Kasio je progutao knedlu, a njegovo lice se steglo. „Da. Vidi
ako možeš da ga ubediš da pojede više od nekoliko zalogaja
hrane.”
Kasio je skenirao moje lice, još jednom zadržavajući pogled
na mom ogrebanom obrazu. „Ovo je bila greška.”
Ja. Mislio je da sam ja bila greška, zato što nisam bila ono
što je očekivao. Ali ni on ni njegova porodica nisu bili ono što
sam ja očekivala.
Mnogim stvarima u ovoj kući trebala je popravka. Danijelu,
dečaku s traumom zbog majčine smrti i očeve potencijalne
umešanosti. Simoni, koja je zavijala od trenutka kada je
dodirnem. Lulu, koja nikada nije naučila da bude porodični pas.
I Kasiju, koji se borio s demonima o kojima ja nisam imala
pojma.
Kasio je rukom protrljao svoju kratku bradu i uzdahnuo. „To
nije jedna od haljina koju sam ti kupio. Ne možeš to da nosiš
prilikom upoznavanja s telohraniteljima.”
Pogledala sam dole. Nosila sam crne hulahopke, crnu
kariranu suknju s tregerima i žuti džemper od kašmira. Nije bilo
ništa specijalno, ali je sigurno bilo dovoljno za dan kod kuće.
„Ne vidim zašto treba da se sređujem za njih.”
Kasiove oči su blesnule. „Đulija, ne testiraj moje strpljenje.
Ne sada. Nisam se oženio da bih imao još jedno tvrdoglavo dete
s kojim moram da se borim.”
Okrenula sam se škripeći zubima kako bih zadržala drzak
odgovor. Nisam želela da se svađam s Kasiom, ali se neću
presvlačiti u jednu od onih uštogljenih haljina kada nema
potrebe za tim. Nisam daleko odmakla. Ruka se obmotala oko
mog stomaka i naglo me povukla unazad, tako da sam bila
naslonjena na čvrsto telo. Kasiov dlan je bio pritisnut na moj
stomak, držao me je u mestu kada se nagnuo napred. „Sada ćeš
se presvući.”
Duboka komanda je vibrirala kroz moje telo na način koji me
je u isto vreme uzbuđivao i plašio.
„U čemu je tvoj problem?”
„Moj problem je što nastavljaš da budeš neposlušna i što je
ta suknja previše kratka za vreme kada ja nisam tu.”
 Nasmejala sam se. Nisam mogla da se obuzdam. Čak ni moja
majka nikada nije smatrala moju odeću previše izazovnom ili
seksi, a ona je bila konzervativna. Minići su možda bili kratki,
ali su hulahopke bile neprovidne i moj džemper sigurno nije
vrištao seksi.
„Ne šalim se”, Kasio je zarežao.
Ponovo sam se nasmejala. „Ponašaš se nerazumno.”
Kasio me je okrenuo, jedna ruka mu je bila oko mog struka,
druga na mom potiljku. To nije bio intiman gest pun ljubavi.
Bila je dominacija. „Ne svađaj se sa mnom oko ovoga. Ne oko
ovoga. Neću da budeš blizu muškaraca u toj suknji kada ja
nisam tu. Razumeš?”
Njegove oči su gorele od ljute posesivnosti. Verovatno bih
rekla više, ali zvuk Danijelove igrice me je podsetio da je on u
sobi iza nas.
„Razumem”, rekla sam. „Sad me pusti.”
Zakoračio je unazad. Okrenula sam se i otišla u našu sobu da
se presvučem.

*
Kada sam sišla u prizemlje u dugačkim, crnim, svečanim
pantalonama i širokoj bluzi upasanoj u njih, Kasio je zadovoljno
klimnuo glavom. Osećala sam se kao da nosim kostim. Odeća je
bila neudobna. Nije bila ja.
„Moji ljudi čekaju u kancelariji da te upoznaju.”
„Šta je sa Simonom? Gde je ona?”
„Sa Sibil u kuhinji. Kada te upoznam s tvojim
telohraniteljima, treba da odeš po Danijela i dovedeš ga dole. Ne
može da ostane u svojoj sobi ceo dan.”
„Treba da odem u kupovinu odeće. Ništa mu ne odgovara.”
„Onda to i uradi. Domeniko i Elija će ići s tobom.”
S rukom na donjem delu mojih leđa, poveo me je niz hodnik
do masivnih drvenih vrata. Dok smo prolazili pored sobe u kojoj
je Lulu bila zaključana, ona je zalajala i učinila da se Kasio
ponovo stegne.
Njegova kancelarija je nudila prelep pogled na dvorište, koje
je bilo divno održavano kao da pripada vili u engleskom selu a
ne porodičnom domu. Nije delovalo kao da ga uopšte koriste.
Dva muškarca su sedela u širokim foteljama ispred elegantnog
stola od hrastovine. Obojica su ustali onog momenta kada smo
Kasio i ja ušli u sobu. Kasio je zadržao ruku na mojim leđima i
drugom pokazao na starijeg čoveka. „Ovo je Domeniko.” Čovek
je izgledao kao da je u šezdesetim godinama sa svojom kratkom
sedom kosom. Delovalo je kao da je služio u vojsci – ispravljena
leđa, savršeno ispeglana košulja, izraz lica koji ukazuje na to da
nema glupiranja. „Drago mi je što smo se upoznali, gospođo
Moreti.”
Gospođa Moreti. Pogledala sam u Kasija, mog muža. Još mi
se to nije sleglo, ne stvarno. „A ovo je Elija.” Moj pogled je
pratio Kasiov do drugog muškarca i on je bio sušta suprotnost
Domeniku. Za početak, bio je mlad. Najviše na sredini
dvadesetih. Imao je talasastu, svetlosmeđu kosu koja je bila
moderno blago zalizana. Njegova odeća je naglašavala njegovo
mišićavo telo i njegov osmeh se brzo pojavio. Bio je opušten,
skoro šarmantan, ali još uvek s neophodnim poštovanjem.
„Drago mi je što sam vas upoznao.”
Kasio je pogledao u mene.
„I meni je drago”, brzo sam rekla. Bila sam iznenađena.
Domeniko je bio baš ono što sam očekivala kako će moji
telohranitelji izgledati, uzimajući u obzir koliko je ljubomorno
Kasio delovao. Elija definitivno nije. Možda to objašnjava zašto
Kasio nije želeo da nosim mini-suknje. Ipak, nije mi bilo
razumno da bi za telohranitelja izabrao čoveka kome nije
potpuno verovao. Kasio je voleo kontrolu. Bio je siguran u svoju
moć. Ili je možda želeo da potvrdi domet svoje kontrole i ovo je
bio njegov test. Bilo je pitanje: koga je testirao? Eliju ili mene.
 11.

Đulija

Kasio je otišao malo nakon što me je upoznao s mojim novim

telohraniteljima. Mislila sam da će možda doručkovati s decom i
sa mnom, ali izgleda da on to nikada nije radio. Uplašio me je
kada se spustio za poljubac za pozdrav. Nisam mislila da je tip
muškarca za javno prikazivanje nežnosti, ali je možda taj
poljubac trebalo da pokaže dominaciju. Ipak, bilo je lepo osetiti
njegove usne.
Kada su se vrata zatvorila za njim, stajala sam u predsoblju,
osećajući se pomalo izgubljeno. Mogla sam da osetim Elijine i
Domenikove oči na sebi dok su stajali nekoliko koraka iza mene
čekajući naređenja.
Sada sam bila gospodarica ove kuće, odgovorna za dvoje
male dece i psa. Pokušavajući da ne paničim, nasmejala sam se
dvojici telohranitelja. Osmeh je skoro uvek spašavao situaciju.
„Prvo ću doručkovati s decom. Posle toga idemo u kupovinu.
Da li želite da nam se pridružite na doručku ili imate
prostoriju u kojoj biste se radije odmarali dok mi ne zatrebate.”
Domeniko je klimnuo glavom. „Postoji kuća za čuvare na
imanju...”
„Voleli bismo da vam se pridružimo na doručku”, Elija ga je
prekinuo. Domeniko se mrštio, ali nije ništa rekao. Elija je
uspostavio kontakt očima sa mnom. Bio je prijateljski nastrojen i
otvoren. Domeniko je definitivno usavršio ulogu nabusitog
telohranitelja.
„U redu. Zašto ne krenete...”, ućutala sam. „Da li znate gde
se inače doručkuje?”
Elija se nasmejao.
Domeniko je samo odmahnuo glavom.
Ja sam se posramljeno osmehnula. „Onda okej, idem u
kuhinju da nađem Sibil.”
Gaja je inače jela u trpezariji, ali je ta prostorija bila previše
velika i previše formalna za moj ukus. Kuhinja je, s druge
strane, bila u seoskom stilu s velikim prozorima i dugačkim
drvenim stolom na kom su se videli tragovi korišćenja.
Simona se vozila po kuhinji u šetalici dok je Sibil spremala
doručak s jajima i kobasicama. Simona me je kritički
posmatrala, ali je bila previše zauzeta okretanjem šarenih
kolutova na prednjem delu svoje šetalice.
„Zašto ne sednete dok ja odem po Danijela?”, rekla sam.
Domeniko i Elija su se odmah spustili na stolice.
„On ne doručkuje. Obično se krije kada pokušam da ga
dovedem.”
Okrenula sam se prema Sibil i rekla: „Dovešću ga, ne brini.
Jesi li već prošetala Lulu?”
„Nisam, nikada je ne šetam. Ima posip.”
„Onda ću je pustiti u dvorište dok ne budem kasnije imala
vremena da je prošetam.”
Sibil se okrenula prema meni razrogačenih očiju. „Gospodin
ne želi da pas bude u dvorištu.”
„On je tamo sinoć spustio Lulu, tako da mi se čini da mu ne
smeta.”
„Ne, ne. To je bilo da kazni psa, ali ne bi trebalo da piški u
dvorištu.”
„Dobro, to će se sada promeniti.” Elija i Domeniko su me
znatiželjno posmatrali. Uputila sam im mali osmeh pre nego što
sam se zaputila gore.
Imala sam osećaj da znam kako da izvučem Danijela iz
njegove sobe. Kada sam ušla u nju, nije ga bilo. Nisam ga našla
ni u majčinoj sobi, ali sam čula zvukove koji su dopirali ispod
kreveta. „Danijele? Idem da pustim Lulu u dvorište da može
malo da trči. Želiš li da nam se pridružiš?”
Čekala sam i nakon par minuta tamnoplava kosa je provirila
ispod kreveta. Ustao je i sumnjičavo me posmatrao, čvrsto
stežući tablet uz grudi.
Pružila sam mu ruku. „Dođi. Sigurna sam da Lulu ne može
da dočeka da vidi dvorište.”
Nije me uhvatio za ruku, ali je pošao za mnom niz stepenice.
Stala sam ispred njega i otvorila vrata Lulinog zatvora. Čekala je
odmah iza njih. Pod iza nje bio je pokriven urinom i izmetom.
Uzdišući, spustila sam se i uzela je u naručje.
Danijel me je otvorenih usta posmatrao. Mazila sam Lulino
krzno, a njegovo lice se ispunilo žudnjom. Setila sam se
Kasiovih reči o njenom napadanju, te sam odlučila da mu zasad
ne dozvolim da je dodirne. Oboje je trebalo da se oporave pre
nego što postanu pravi prijatelji.
Danijel je nastavio da hoda pored mene i ja sam prešla kroz
dnevnu sobu do duplih balkonskih vrata. Hladan novembarski
vazduh mi je prešao preko lica. Ostala sam unutra i spustila Lulu
na terasu. Na momenat se nije pomerala, samo je podigla nos i
pustila da joj vetar mrsi krzno. Onda je odjurila. Moje srce je
poskočilo misleći da pokušava da pobegne. Umesto toga, ona je
samo trčala, okrećući se i vrteći kao zec. Trčala je i trčala, kao
da je bila u bunilu zbog svoje novopronađene slobode.
Danijel je stajao blizu mene, sve prateći s dečjom
zbunjenošću.
Čučnula sam pored njega iako mi je neudoban materijal
pantalona to otežavao. „Srećna je, vidiš?”
Klimnuo je glavom, ali nije skidao pogled s Lulu. Danijel i ja
smo ostali tako skoro deset minuta, a Lulu je zastajala samo da
piški pre nego što bi opet odjurila. Postalo mi je hladno.
Ispravljajući se, gurnula sam dva prsta u usta i zviznula. Danijel
je naglo okrenuo glavu prema meni, a njegova mala usta su se
otvorila.
Ponovo sam zviznula iako se Lulu već gegala prema meni.
„Da li želiš da naučiš da zviždiš ovako?”
Danijel je polako klimnuo glavom.
„Onda ću te naučiti.”
Lulu je s oklevanjem vrtela repom, ali je održavala korak
rastojanja između sebe i Danijela. Nisam znala da li se nešto
desilo ili samo nikada nije naučila kako da se ponaša s decom,
ali sam se nadala da mogu oboje da popravim.
Danijel je ušao u kuhinju. Prostorija je mirisala na slaninu i
sveže skuvanu kafu i moj stomak se odmah stegao. Nisam puno
jela sinoć, previše sam bila nervozna zbog dolaska u moj novi
dom. Sada sam crkavala od gladi. Lulu je bila nekoliko koraka
iza nas, s repom podvučenim između nogu, očigledno je bila
preplavljena novostima. Znala sam kakav je to osećaj...
Sibil je odmahivala glavom. „To nije dobro. Gospodinu se to
neće svideti.”
Samo sam se nasmejala. „Hvala što si nam napravila
doručak.” Simona je već sedela u visokoj stolici, ali je bila
postavljena još jedna pored nje.
 Sibil je spustila činiju s doručkom na sto i onda uhvatila
Danijela, a on je počeo da vrišti. Uprkos njegovom opiranju,
oduzela mu je tablet i pokušala da ga ugura u njegovu visoku
stolicu. Domeniko je ustao da joj pomogne da ga obuzda.
„Ne”, rekla sam odlučno. Oboje su me pogledali. Elija me je
posmatrao.
„Neće da jede ako nije vezan u svojoj stolici”, Sibil je rekla.
Uzela sam Danijela od nje, što nije bilo lako s obzirom na
njegovo otimanje, onda sam ga spustila na stolicu. „Da li želiš
stolicu za velike dečake?”
Utišao se. Njegove oči su poletele prema tabletu.
„Ne”, rekla sam nežno. „Možeš da uzmeš tablet posle
doručka, ali niko od nas ne igra igrice dok jedemo. Ti si veliki
dečak, Danijele. Zato ne možeš da se igraš tokom obroka i zbog
toga ti je dozvoljeno da sediš na stolici za odrasle.
Njegove oči su se na trenutak srele s mojim. Tuga u njima se
činila prevelikom za nekog tako malog. Progutala sam knedlu.
Bez razmišljanja sam ga pomilovala po glavi. Umirio se. Čisteći
grlo, ispravila sam se i gurnula njegovu stolicu malo bliže stolu.
„Možeš li da doneseš jastuk?”, pitala sam Domenika. Nestao je i
vratio se s jastukom par minuta kasnije.
„Moram da te podignem da bi Domeniko stavio jastuk kako
bi bio viši, okej?”
Danijel je malo klimnuo glavom. Uhvatila sam ga ispod
ruku, brzo ga podigla i spustila na jastuk. Sada je njegova glava
bila u nivou sa stolom.
Sela sam pored njega. Sibil mi je kratko klimnula glavom u
znak zahvalnosti pre nego što se okrenula prema Simoni, koja je
odbijala da jede na kašičicu.
„Jedite”, rekla sam telohraniteljima pre nego što sam sipala
malo pečenog povrća u moj tanjir. „Želiš li da delimo moj
tanjir?” pitala sam Danijela pružajući mu viljušku. Nakon
trenutka razmatranja, uzeo ju je. Nabola sam komad kobasice i
nagurala je u svoja usta. „Dobro je. Probaj.”
Danijel je samo bockao hranu viljuškom. Uskoro je Lulu
stajala pod stolom, očigledno se nadajući ostacima. Pre nego što
sam mogla da ga zaustavim, Danijel je bacio komad kobasice na
pod, što je Lulu odmah zgrabila.
„Danijele!”, Sibil je uzviknula, ali sam ja podigla ruku.
Danijel je izbacio bradu i jedan pogled na njegove oči rekao
mi je da će se povući u sebe ako ništa ne uradim.
„Ako želiš da hraniš Lulu, i ti moraš da jedeš. Šta kažeš na
to? Za svaki zalogaj koji joj daš i ti moraš da pojedeš jedan?”
Danijel je na trenutak razmislio pre nego što je brzo klimnuo
glavom i viljuškom nabio najmanji komad kobasice na tanjiru i
strpao ga u usta. Sažvakao je i progutao, onda je bacio još jedan
komadić za Lulu.
Sibil je uzdahnula. „Gospodinu se ovo neće dopasti. Psu nije
dozvoljeno da bude u kuhinji, a još manje da jede hranu sa
stola.”
Nije bilo idealno, ali ako ova nagodba ubedi Danijela da
jede, prihvatam je dok ne shvatim zašto se ponaša ovako i kako
da mu pomognem. Skoro sam se nasmejala. Kako sam ja mogla
da pomognem detetu s traumom? Zapostavljenom psu?
Tako što ću pokušati. To je sve što mogu da uradim i to je
ono što ću uraditi, zato što sam potrebna Simoni, Danijelu, Lulu,
a možda čak i Kasiju.

*
Nakon doručka, Lulu, koja je pojela više kobasice i jaja nego što
bi mali pas trebalo da pojede, skupila se ispod stola da spava.
Domeniko i Elija su otišli da pripreme automobile za odlazak u
kupovinu, dok je Sibil bila zauzeta čišćenjem Luline sobe, koja
od danas to više neće biti. Želela sam da ona bude deo ove
porodice.
Ostala sam sama u kuhinji s Danijelom, koji je još uvek
sedeo na jastuku, sada s tabletom u krilu, i Simonom, koja se
migoljila u svojoj visokoj stolici. Ovo dvoje dece je bilo moje,
treba da brinem o njima. Težina moje odgovornosti stabilno mi
je stajala na ramenima dok sam ih posmatrala. Nisam se osećala
kao majka. Zašto bi me ikada prihvatili? Možda bi trebalo da
spustim svoja očekivanja i da počnem s tim što ću im postati
prijateljica. To je bio prvi korak.
Prišla sam Simoni i nasmejala se. Znatiželjno me je
posmatrala. „Zdravo, Simona. Ja sam Đulija.” Nešto ovsene
kaše s bananom koju je jela za doručak zalepilo se bilo za njen
obraz. Dohvatila sam krpu i nakvasila je pljuvačkom pre nego
što sam obrisala Simoninu kožu. Bože, postajala sam kao moje
tetke. Uvek sam mrzela kada me brišu nečim što ima njihovu
pljuvačku. Sada sam ja bila ta. Simona se migoljila, ali nije
plakala. Ubeležila sam to kao malu pobedu.
„Gotovo”, objavila sam. „Sada treba da te izvadimo iz ove
stolice i spremimo za izlazak u kupovinu.” Uhvatila sam je
ispod ruku, podigla iz stolice i spustila na moj kuk kako sam
viđala da drugi rade. Simona je bila tiha, ali su njene oči postale
velike; nije još bila sigurna u vezi sa mnom. Prvi put Danijel
nije gledao u ekran. Njegov intenzivan pogled bio je fiksiran na
meni i Simoni.
„Ne moraš da brineš za sestru, Danijele. Ja ću se brinuti o
vama dvoma.”
Sibil je uzdahnula na vratima. „Previše su mladi da bi
razumeli sve što im govorite. Možda bi trebalo manje da im
objašnjavate. Vi ste odrasli i ne morate da im pravdate svoje
postupke.”
Namrštila sam se. Bilo je očigledno da misli da sam ja još
jedno dete o kom treba voditi računa. Bila sam mlada i
neiskusna kada su deca u pitanju, ali je isto tako trebalo da
budem nova gospodarica kuće i uzor ovoj deci. Morala sam da
postavim stvari na svoje mesto. „Hvala ti na tvom mišljenju,
Sibil. Ali kako će Danijel i Simona biti vaspitavani samo je
Kasiova i moja stvar.”
Nakon trenutka šokirane tišine, Sibil je samo učtivo klimnula
glavom. „Naravno.” Neodobravanje je curilo iz svake njene pore
i nisam je stvarno krivila zbog toga. Verovatno je čudno imati za
šefa nekog mladog kao što sam ja.
„Pečeno povrće za doručak bilo je preukusno. Hvala ti za
to”, izrekla sam mirovnu ponudu. Nisam želela da Sibil bude
moj neprijatelj. Trebala mi je sva pomoć koju sam mogla da
dobijem.
Iznenađenost je preletela Sibilinim licem. Onda je klimnula
glavom, a tračak ponosa joj je sevnuo u očima.
Sa Simonom na kuku, pružila sam Danijelu ruku. „Hajde,
idemo u kupovinu. Kupićemo nove cipele i kul dukserice.”
Danijel je spustio pogled na svoj tablet.
Tražeći način da ga ubedim, moj pogled je pao na Lulu, koja
je spavala pod stolom. „Idemo da kupimo i nove stvari za Lulu.
Zar ne želiš da mi pomogneš da izaberem najbolje igračke za
nju?”
Danijel je naglo podigao glavu i odjednom skočio sa stolice.
 „Tablet mora da ostane ovde. Moraš stvarno dobro da obratiš
pažnju da bi mogao da proceniš sve te igračke.”
Danijel je oklevao s tabletom čvrsto prislonjenim uz grudi.
Onda ga je polako spustio na stolicu i pošao prema meni.
Simona je znatiželjno čupkala moje šiške. Danijel nije prihvatio
moju ruku, ali me je pratio do ulaza, gde nas je Elija čekao.
„Da li ti treba pomoć?” Pokazao je prema Simoni.
„U stvari, treba mi. Ne mogu da obujem cipele i da Danijelu
obučem jaknu dok je držim.”
Elija se osmehnuo i prišao mi. Dok je uzimao Simonu od
mene, njegovi prsti su očešali moju ruku. Iz nekog razloga, nije
mi delovalo kao slučajnost. Simona je počela da plače čim ju je
uzeo i iako me je njen plač pogađao, potajno sam bila
oduševljena što nije plakala dok je bila u mojim rukama. Brzo
sam se obukla i našla jaknu za Danijela pre nego što smo
konačno krenuli.
Bila sam uglavljena između dva sedišta za decu na zadnjem
sedištu kadilaka, dok su Elija i Domeniko sedeli napred. Kada
sam ranije išla u kupovinu, trebalo mi je najviše dva-tri sata, ali
s dvoje male dece stvari su bile mnogo drugačije. Na kraju sam
odustala od pokušaja da probaju odeću i jednostavno sam je
prislanjala uz njih, nadajući se da će odgovarati. Uprkos
napadima plača, bilo je izuzetno zabavno kupovati dečju
garderobu. Bilo je puno slatkih komada od kojih su mi jajnici
eksplodirali. Nisam mogla da dočekam da ih Kasio vidi iako
sam bila malo zabrinuta kako će reagovati na slatke haljinice na
tregere koje sam kupila Simoni. Jedna od njih je imala dugmiće
u obliku suncokreta.
Danijelu sam kupila par dukserica s natpisima za starijeg
brata koji su mu izmamili mali osmeh kada sam mu ih pročitala.
 Nakon šest sati, deset napada plakanja, tri promenjene pelene
(što se pokazalo kao izuzetno komplikovano) i s deset kesa
vratili smo se kući. Deca su zaspala tokom vožnje do kuće i nisu
se probudili čak ni kada smo ih uneli unutra. Simona u mojim
rukama, Danijel u Elijinim.
Kada smo ih odneli u krevet, Elija je pošao za mnom u
prizemlje. „Imaš osećaj za decu.”
„Hvala”, rekla sam. Još uvek nisam bila potpuno sigurna da
li je bio prijateljski nastrojen... ili nešto više. Nešto je definitivno
bilo čudno.
„Lulu!”, viknula sam. Zvuk grebanja iz ostave bio je praćen
lajanjem. Uzdišući, otvorila sam vrata. Sibil ju je verovatno
ponovo zaključala. Vratili smo se mnogo kasnije nego što sam
planirala. Možda je Lulu ponovo piškila u kući. Treba da
smislim raspored koji će mi omogućiti da brinem o deci i o
Lulu. Pustila sam je u dvorište, a Elija je stalno bio pored mene.
Uputila sam mu znatiželjan pogled. „Da li već dugo radiš za
Kasija?”
„Kao telohranitelj? Manje od godinu dana. Ali skoro već
deset godina radim druge poslove za njega.”
„Jesi li čuvao i Gaju?”
Elijino lice se odmah zatvorilo. Klimnuo je prema dvorištu.
„Da li pas treba da kopa rupu?”
Okrenula sam glavu. „Šta?” Lulu je stvarno kopala rupu,
polovina njenog tela je već nestala pod zemljom.
Izletela sam napolje. „Ne! Lulu, nemoj!”
Pogledala me je, a onda nastavila kao da se ništa nije desilo.
Zgrabila sam je, mršteći se kada sam videla koliko je prljava, a
sada je isprljala i mene.
Vratila sam se u kuću. Prljavština je padala na pod i na mene.
Nije bilo spasa Lulinom krznu, to je bilo jasno. „Vreme je za
kupanje.”
Na moje iznenađenje, Lulu se nije opirala kada sam je
spustila u kadu. Samo je stajala i pustila da se desi. Nakon
kupanja i sušenja peškirom, zgrabila sam makaze koje sam
kupila i sela na pod predvorja s Lulom u krilu. To je bila
prostorija koja mi je delovala najlakša za čišćenje. Nije bilo
tepiha. U početku, kada sam približila makaze njenom telu, malo
se migoljila, ali na kraju se, kada je shvatila da pokušavam da joj
pomognem, opustila i pustila me da je ošišam. Sigurno ju je
svrbelo od ućebanog krzna. Kada sam završila, bila je upola
manja nego ranije i izgledala je neverovatno divno. „Gotovo”,
rekla sam i pustila je.
Na trenutak se nije pomerala. Onda je otrčala do svoje nove
korpice, koju sam postavila u dnevnu sobu, i bacila se u nju pre
nego što je počela veselo da se uvija. Njene malene šape su bile
u vazduhu dok je uživala u osećaju vazduha na svojoj koži.
Ostala su samo dva centimetra krzna na njoj, ali sam imala
osećaj da će brzo da poraste. Gledajući moju odeću, prekrivenu
krznom i prljavštinom, odlučila sam da se i ja očistim.
Požurila sam uz stepenice i presvukla se u komotniju odeću.
Crne čarape iznad kolena, karirana suknja i žuti džemper.
Odmah sam se osetila kao ja.

Kasio

Nakon provere naše najnovije laboratorije za drogu i jednog od

naših ilegalnih kazina, krenuo sam do kuće mojih roditelja zato
što je otac tražio da se sastanemo. Naravno, znao sam o čemu
želi da pričamo.
Đulija.
Pre nego što sam izašao iz kola, poslao sam Eliji poruku.
Pozvao me je malo nakon toga. „Kako ide?”
„Nesigurna je kad sam ja u pitanju. Izgleda da primećuje da
je nešto čudno, ali mislim da još uvek ne zna šta da misli o meni.
Dobra je s decom i sa psom.”
„Jeste?”
„Jako strpljiva. Veoma ljupka.”
Svi su koristili tu reč za moju ženu i prokletstvo, stvarno je
bila ljupka. „Hmm. Ne nabacuj joj se prebrzo. Mogla bi postati
sumnjičava.”
„U redu, šefe.”
Prekinuo sam vezu i izašao iz auta. Vrata kuće mojih
roditelja su se otvorila pre nego što sam dobio priliku da
pozvonim. Uputio sam pogled mojoj majci. „Jesi li to gledala
kroz prozor?”
Slegnula je ramenima. „Samo sam se pitala šta radiš u
kolima.”
„Radim, majko. Ja uvek radim.”
„Čak i tako brzo nakon što si se oženio tom devojkom?”
„Njeno ime je Đulija i prestani da je nazivaš devojkom. Čini
da se osećam starije.”
Majka mi je dodirnula obraz. „Ti nisi star.”
Zakoračio sam van njenog dometa. „Gde je otac?”
„U sobi za pušenje. Neće da me sluša. Možeš li da mu kažeš
da prestane s tom odvratnom navikom? Već je imao tri srčana
udara. Pušenje ne pomaže.”
„Otac neće ni mene poslušati.” Soba za pušenje je bila
ispunjena debelom, slatkom aromom kubanskih cigara. Otac je
sedeo u fotelji ispred kamina s čašom viskija u jednoj i cigarom
u drugoj ruci.
Nasmejao se produbljujući bore na licu. „Drago mi je što te
vidim, Kasio. Sedi.”
Spustio sam se na fotelju pored njegove i odmahnuo glavom
kada mi je ponudio cigaru. Nikada mi se nije dopadao ukus. „O
čemu si želeo da razgovaramo?”
„Kako je kod kuće s Đulijom?”
Uputio sam mu ogorčen pogled. „O tome je reč na ovom
sastanku? Bračno savetovanje.”
Otac se nagnuo napred spuštajući cigaru u pepeljaru. „Naši
ljudi ti se dive. I plaše te se. Neki te možda čak i mrze. Ako tvoj
drugi brak završi nesrećno kao prvi, onda bi mržnja i strah mogli
da postanu previše dominantni.”
Odgurnuo sam se da ustanem, ali je otac spustio naboranu
šaku na moju ruku. „Ostani. Ja sam star čovek. Dozvoljeno mi je
da sinu kažem istinu.”
„To je istina po tvom mišljenju, oče.”
Čekao je.
Uzdišući, seo sam nazad i naslonio se. „Sve je dobro koliko
može biti uzimajući u obzir Đulijine godine i celu situaciju.
Ništa u vezi s ovim nije idealno. Pokušavam da napravim
kontrolu štete.”
„Kontrola štete”, otac je frknuo. „Brak je pitanje emocija.
Ako očekuješ najgore, najgore ćeš i dobiti.”
„Ako očekuješ najgore, za najgore si i pripremljen. Nikada
me više neće uhvatiti nespremnog.”
„Možda ne bi trebao da sumnjaš u Đuliju. Ona je ljupka
devojka. Nije ni blizu kao Gaja.”
 „Nemam pojma kakva je žena Đulija.”
„I čija je to greška?”, otac je pitao.
Odmahnuo sam glavom. „Ima li ovaj razgovor drugu svrhu
osim kritika na to kako se nosim sa svojim brakom?”
„Zabrinut sam za tebe, Kasio”, otac je rekao tiho, a oči su mu
se ispunile tugom. „Ti si sve što sam želeo od sina. Ti si jak,
pravedan i nikada ne bežiš od teških odluka. Nikada nisam
sumnjao u tvoju sposobnost da vladaš Filadelfijom.”
„Ali sada sumnjaš?”
Očeva ramena su se opustila. Iako je njegov salon bio siv od
dima, ponovo je posegnuo za cigarom. „Hramu treba više od
jednog stuba da bi stajao. Postoji još stvari u životu pored
posla.”
Zagledao sam se u plamen u kaminu. „Posao je jedina stvar
koja je sada konstantna u mom životu.” Bila je to ispovest zbog
koje sam zažalio onog momenta kada sam je izgovorio.
Otac se nagnuo napred i potapšao me po nozi. „Onda to
promeni.”
Pogledao sam na sat. „Moram sada da idem. Sastajem se s
Kristijanom da porazgovaramo o njegovim saznanjima vezanim
za novi ogranak Tartarus Em-Sija. Pojavljuju se kao korov.”
Ustao sam i ovog puta otac nije pokušao da me zaustavi.
Majka me je ispratila do vrata pokušavajući da me ubedi da
ostanem na ručku, ali više nisam bio raspoložen za njihova
mešanja. Poljubio sam je u obraz i požurio prema autu.
Kristijan i ja smo se sreli u malom italijanskom lokalu koji je
služio najbolji rižoto u gradu. Kada sam ušao, Kristijan je već
sedeo u našem uobičajenom separeu. Kulturno sam klimnuo
glavom i seo na klupu prekoputa njega. „Ima li kakvih vesti o
novom ogranku?”
 Kristijan neko vreme ništa nije rekao. „Kako je Đulija?” Nije
mi se nimalo dopao upozoravajući ton u njegovom glasu.
„Dobro je. Ona je sada moja supruga, Kristijane. Ona nije
tvoja briga. Ona je moja.”
„Mogu to da prihvatim dokle god obećavaš da neće završiti
kao Gaja.”
Trgao sam se i savio preko stola, hvatajući ga za grlo i
gurajući ga nazad uz klupu. Njegovo lice se zacrvenelo, ali me
je gledao. „Pažljivo, Kristijane. U ovom gradu moja reč je
zakon. Zaštita tvog oca, mada je i ona ograničena, završava se
na granicama Baltimora.”
„Ne treba mi očeva zaštita, u suprotnom ne bih bio ovde i
radio za tebe”, procedio je. „Đulija je moja mlađa sestra.
Pokušaću da je zaštitim najbolje što mogu.”
Stegao sam stisak na njegovom grlu. „Đulija je bezbedna sa
mnom. Ne treba joj tvoja zaštita.” Pustio sam ga i seo na svoje
mesto, gurajući kravatu nazad u prsluk i ispravljajući sako.
Kristijan je masirao grlo. „Nije ni čudo što se toliko dopadaš
Luki. Ti i on imate veoma slične tikove.”
„Bajkeri planiraju nešto. Vidi šta su uradili u Nju Džerziju i
Njujorku. Moramo da pripazimo na njih.”
„To i radim. Nije lako uspostaviti kontakt.”
Nakon toga smo pričali samo o poslu, iako je bilo jasno da
Kristijan nije bio srećan zbog toga. Previše ljudi je pokušalo da
mi se umeša u brak i to mi se nimalo nije dopadalo.
Bila je skoro ponoć kada sam otključao prednja vrata i ušao
u predvorje. Svetlo u dnevnoj sobi mi je privuklo pažnju. Elija
me ne bi čekao ovde. Čuvari su imali svoju malu kuću na imanju
gde su mogli da provode noć.
Nešto je jurnulo prema meni. Trebao mi je momenat da
shvatim da je to pas. Lajala je, a ja sam se pripremio da je
ponovo uhvatim pre nego što mi uništi još jedan par pantalona.
„Ne, Lulu. Dođi ovamo!”, Đulija je naredila. Pojavila se na
vratima dnevne sobe, obučena samo u svoju svilenu spavaćicu.
Bila je bosonoga, a kosa joj je bila raščupana kao da je zaspala
na sofi.
Na moje iznenađenje, pas je prestao s napadom i odgegao se
do moje mlade žene. Sagnuta se i pomazila je. Tada sam shvatio
da je većina njenog krzna nestala.
„Odvela si je kod frizera?”
Đulija se nasmejala. Njene oči su svetlucale od radosti dok
se ispravljala. „Ne, ne znam nijednog stilistu za pse. Ja sam joj
odsekla krzno. Imala je previše čvorova. Nisam mogla da ih
raščešljam.”
Klimnuo sam glavom, stvarno nisam bio zainteresovan za
psa. Da nije Danijela, davno bih je već poklonio nekome. Svaki
put kada bih pogledao u tu stvar, slike kojih nije trebalo da se
setim iskakale su u mojoj glavi. Đulija se naslonila na štok,
izgledala je ljupko.
Pas je poslušno sedeo pored njenih nogu, posmatrajući me
kao da sam ja uljez u sopstvenoj kući. Pogledao sam okolo
tražeći razlog zašto je budna. „Zašto si još uvek budna?”
Đulija se namrštila. „Čekala sam te da dođeš kući.”
Skinuo sam kaput i okačio ga pre nego što sam se ponovo
okrenuo prema njoj. „Je l’ se nešto desilo?”
Đulija je odmahnula glavom i prišla do mene. Spustio sam
pogled. Bila je bosonoga i u svojoj lepršavoj spavaćici, razlika
između nas postala je još očiglednija.
Spustila je šaku na moje grudi i zadrhtala. „Bože, napolju je
ladno.” Njena bleda koža se naježila, a moje oči su pratile trag
ježenja do otvora na njenom ogrtaču i izreza na spavaćici.
„Zima je.” Bilo je apsolutno suvišno to reći, ali je bilo kasno
i Đulijina blizina mi je pomutila mozak. „Odgovori mi na
pitanje, da li se nešto desilo?”
Nesigurno se nasmejala. „Nije se ništa desilo, Kasio. Ali sam
želela da budem tu kada se vratiš s posla. Zar ne bi tako trebalo
da bude?”
Piljio sam u nju. Otkad sam se odselio iz kuće mojih
roditelja, niko me nije dočekivao, i kada je Gaja to radila, bilo je
da mi prenese loše vesti.
„Ne moraš da osećaš obavezu da me čekaš. Ja radim
dokasno.”
Spustio sam dlan na donji deo njenih leđa i pogurao je prema
stepenicama. „Hajde da te smestimo u krevet.”
„Ja nisam dete, Kasio.”
Pas nas je pratio kada je Đulija zakoračila na stepenik. Ja
sam mu zagradio put. „Zašto nije zaključana u svojoj sobi? Nije
joj dozvoljeno da bude na spratu.”
„Neće više biti u toj sobi.”
Podigao sam obrve. Đulija je stajala na prvom stepeniku,
tako da smo bili skoro iste visine. „Nisam znao da sam doneo
takvu odluku.”
„Ti nisi, ali ja jesam.”
Zgrabio sam je za kuk. „Ja sam gospodar kuće.” Bože, taj
sladak miris jagode me je izluđivao.
„Da li očekuješ da te pitam za dozvolu za svaku sitnicu?
Mogu da se izborim s Lulu, tako da me pusti da se izborim.”
„Neće ići na sprat”, rekao sam odlučno.
Klimnula je glavom i izdala naređenje psu. Na moje
iznenađenje, Lulu se odgegala nazad u dnevnu sobu. „Ima korpu
tamo. Trebalo bi da to bude njena bezbedna zona.”
Odmahujući glavom, popeo sam se uz stepenice. Bio sam
previše iscrpljen za ove besmislice. Đulija me je tiho pratila, ali
sam praktično mogao da osetim njenu potrebu da razgovaramo.
Ušli smo u spavaću sobu i zatvorio sam vrata. „Kako je prošlo s
mojom decom?”
„Dobro. Išla sam u kupovinu s njima. Upoznajemo se.
Pokušavam da budem njihova prijateljica...”
„Njima ne treba prijateljica. Treba im majčinska figura.
Treba im usmeravanje i predvodnik.”
„Ako je to sve što im treba, onda ti ne trebam ja kad si ti već
tako dobar predvodnik”, rekla je.
Zastao sam zbog njene drskosti. Većina ljudi mi je ukazivala
poštovanje čak i kad ništa ne uradim, ali Đulija mi se
suprotstavljala na najiritantnije moguće načine. „Idem da se
istuširam. Idi u krevet i pokušaj da spavaš.” Nisam čekao njen
odgovor pre nego što sam nestao u kupatilu. Polako sam se
spremao za krevet, nadajući se da će Đulija do tada zaspati.
Želela je da me upozna. Nisam bio siguran da želim da to uradi.
Kada sam izašao, Đulija je stajala ispred prozora. Potisnuo
sam uzdah. „Zašto nisi u krevetu?”
Malo se nasmejala u neverici. „Zato što mislim da treba da
razgovaramo. Mi smo u braku.”
„Ne vidim o čemu bi trebalo da razgovaramo.”
Marširala je do mene i stala toliko blizu da je miris jagode
ponovo preplavio moj nos. „O mnogo čemu. Želim da ovaj brak
funkcioniše, ali se to neće desiti ako ne provodimo vreme
zajedno. Da li i inače dolaziš kući ovako kasno?”
„Da, često. Ja sam podšef, Đulija.”
„Moj otac je podšef, kao i mnogi moji ujaci, i veruj mi,
imaju i više nego dovoljno vremena koje provode na terenima za
golf ili sa svojim ljubavnicama.”
Smeh mi se zaglavio u grlu, ali sam ga potisnuo. „Moja
radna etika je mnogo drugačija od njihove.”
„Kao tvoja žena imam pravo da iznosim zahteve kako bi ovaj
brak funkcionisao i tražim od tebe da budeš kod kuće na večeri
kako bismo deca i ja mogli da provodimo vreme s tobom.”
Moj bes je ponovo buknuo, iako je mali deo mene bio
zadovoljan što želi da provodi vreme sa mnom. „Ovo je brak iz
potrebe.”
Đulijine oči su blesnule. „Pretpostavljam da ti je veoma
zgodno da me imaš kao dadilju i za svoje lično zadovoljstvo, bez
tereta da moraš da razgovaraš sa mnom.”
Bila je iritantna. Povukao sam je uz sebe, naše usne su bile
toliko blizu da sam na momenat skoro zaboravio. „Imali smo
seks jednom, devojko, tako da je faktor zadovoljstva u našem
braku bio veoma ograničen, a što se tiče tvojih kvaliteta dadilje,
nisam baš ubeđen u njih.”
Podigla je nos. „Onda me vrati roditeljima ako nisam
zadovoljavajuća. Zar nisi ugovorio neku stavku za vraćanje?”
„Samo preko mene mrtvog”, zarežao sam i cimnuo je uz
sebe. Grubo sam je poljubio, gubeći se u prokletoj slasti koja mi
je oduzimala razum. Nisam mogao da se kontrolišem u njenoj
blizini. Nisam želeo da se kontrolišem.
Sećajući se mog obećanja, sklonio sam se od nje i zateturao
se nekoliko koraka unazad. Neću je siliti. „Ovo nije trebalo da se
desi.”
Đulijino lice je porumenelo. „Zašto ne?”
Njeno pitanje me je zbunilo. „Rekao sam ti da neću spavati s
tobom dok ti to ne budeš želela.”
 Đulija je progutala knedlu i stidljivo se nasmejala. I po
njenom željnom pogledu u očima znao sam šta će reći i pre nego
što je progovorila. „Šta ako želim?” Njen glas je bio tih i
oklevajući.
Puls mi je lupao u slepoočnicama od naše prepirke. Svađa
me je malo uzbudila, ali su njene reći raznele i poslednju mrvu
moje staloženosti.
Uprkos istini u njenim rečima, nisam mogao da im verujem.
Moji mišići su bili napeti. Kada sam izašao iz kupatila, osećao
sam iscrpljenu opreznost. Sada je svaka trunka umora bila
zamenjena spremnošću, ali je ostala moja sumnjičavost. „Želiš
li?”
Moj glas je bio dubok, natopljen željom i upozorenjem.
Zakoračio sam bliže. Đulija je zadrhtala, a njene bradavice su se
ukrutile. Da li je bila uzbuđena ili uplašena? Verovatno oboje.
Klimnula je glavom. „Želim.”
Još jedan korak bliže. Krv je jurnula u moj kurac zbog njenih
reći. Ipak, ostala je moja sumnja. „Zašto? Poslednji put ti je bilo
bolno.”
„Nije bilo sve”, priznala je rumeneći se. „Ne tvoje usne.”
Moj pogled je poleteo do vrha njenih butina pokrivenih
spavaćicom, setio sam se njenog ukusa, njenog mirisa. „Jebiga.”
 12.

Đulija

„Jebiga.” Izgledao je kao da je izgubio bitku sa samim sobom.

Došao je do mene, stavio ruku na moj potiljak i pribio me uz
prozor. „Želiš moje usne?” Želja u njegovim očima i u
njegovom glasu me je pržila svojom jačinom.
Moja usta su se osušila. „Da.”
Nagnuo se i poljubio me. Njegove usne, jezik, kao i ostatak
njega, zahtevali su moju predaju. Želeo je kontrolu i ja sam mu
je prepustila, puštajući da me poljubac prožme dok nije sklonio
usne s mojih dahćući. „Ovako?”
Bila sam ošamućena i nisam mogla da pratim njegove reči.
Njegove usne su se razvukle u dominantan osmeh. „Da li želiš
moje usne ovako? Ili negde drugo?”
„Negde drugo”, rekla sam iako moje reči nisu bile ništa više
od izdaha.
„Na tvojoj pički?” rekao je promuklo pre nego što me je
sprečio da odgovorim tako što me je ponovo poljubio. Možda je
svađa spustila njegove zaštitne zidove – nije me bilo briga zato
što je Kasio koji izgovara tu reč bio neverovatno seksi. Uzeo me
je u naručje i odneo do kreveta, gde me je pažljivo položio i
legao za mnom, njegovo snažno telo me je pribijalo uz dušek.
Nastavio je da me ljubi s tihom užurbanošću dok su njegove
šake spuštale moje gaćice. Moja spavaćica je bila sledeća.
Prestao je da me ljubi kako bi mi skinuo odeću preko glave.
Ležala sam dozvoljavajući mu da mi se divi i to je i uradio.
Njegov gladan pogled mi je klizio po telu. Već je bio tvrd u
pidžami i njegov mišićav stomak se podizao sa svakim udahom.
Osetila sam nerazuman nagon da jezikom pređem preko traga
dlačica koji je nestajao ispod njegovog pojasa. Iz daljine sam se
divila atraktivnim momcima i cenila sam ih na apstraktan,
znatiželjan način. Nijedan od njih nije ostavio dovoljno jak
utisak da bi se pojavio u mojim fantazijama kada sam se
dodirivala. Reakcija mog tela na Kasija bila je na drugom nivou.
Uprkos njegovim godinama, ili možda zahvaljujući njima,
pogled na njegovo telo, na telo pravog muškarca, slao je talase
uzbuđenja i želje kroz moje telo i pre nego što me je dodirnuo.
„Tako si ljupka”, zarežao je pre nego što se spustio na mene
obavijajući me svojim muževnim mirisom. Topla, utešna aroma
bila je kao droga u mom sistemu. Njegove usne su pronašle
moje za posesivan poljubac pre nego što se pomerio niže.
Gledala sam kako se zatvaraju oko moje bradavice i oštro sam
udahnula na prvo cimanje, a moja ruka je poletela da ga uhvati
za glavu.
„Da!” Reč je bez namere skliznula s mojih usana.
Podigao je pogled držeći moj dok je sisao. Njegova usta su
bila vrela oko moje osetljive kože. Osetila sam talase šoka među
nogama i stegla ih.
„Trebalo je ovo da uradim sinoć.”
Bože, trebalo je. Osećaj je bio neverovatan. Spustio se među
moje noge, a ja sam ih bez oklevanja raširila za njegovo snažno
telo, volela sam osećaj njegovog snažnog, toplog tela na mom.
Obuhvatio je moje grudi šakama i nežno stegao ne skidajući
pogled s mene – ni ja nisam skidala svoj s njega. Palio me je
prizor ovog čoveka kako me dodiruje.
Meseći nežno moje grudi, obasipao je pažnjom moje
bradavice, ljubio ih, lizao i sisao dok nisam počela da dahćem.
Bez razmišljanja sam obmotala noge oko njega i gurnula moj
centar uz njegov stomak tražeći trenje. Moja vlažnost je
pokrivala čvrste mišiće i dovela do toga da Kasio zareži duboko
iz grla. Njegove oči su zasijale pobednički i gladno. Njegova
usta su se igrala mojim grudima s još više žara dok nisam bila
blizu da poludim od potrebe za oslobođenjem. Nastavila sam da
se trljam uz Kasiove trbušnjake, skoro očajnički, ali to nije bilo
dovoljno – ni blizu. Trebalo mi je više, ali nisam bila sigurna
kako to da kažem.
Ispustila sam mali nestrpljivi zvuk u dubini grla, moji prsti
su grebali Kasiovo rame, pokušavajući da mu kažem bez reći.
Njegove oči su potamnele kada je shvatio. „Sada žudim za
nečim slatkim.”
Namrštila sam se dok nisam shvatila na šta misli, a onda sam
mogla da zaplačem od olakšanja. Podigao se na dlanove, a ja
sam spustila noge s njegovih leđa. Gledajući niz moje telo,
prstima je prešao preko donjih trbušnjaka koji su se presijavali
od moje požude za njim. Onda ih je prineo usnama. „Slatko kao
što pamtim. Savršeno.”
Mogla sam samo da se složim. Samo što sam ja mislila na
pogled na njega, na ovog snažnog, mišićavog muškarca koji je
gledao u moje telo kao da je otkriće.
Pomerio se niže dok mu lice nije bilo baš u ravni s mojom
pičkom. Poslednji put je to učinilo da se osećam nesigurno zato
što nisam znala šta da očekujem. Sada sam se osećala nervozno
iz potpuno drugog razloga. „Šta ako... ponovo ne svršim?”
Poslednje dve reči su bile prošaputane. Kasio je prve bračne
noći proveo petnaest minuta među mojim nogama i iako je bilo
zadovoljavajuće, nisam bila ni blizu orgazma.
Spustio se na laktove, a onda gurnuo dlanove pod moje
butine. Obuhvatio mi je zadnjicu i zapanjio me. Sklonio je
pogled s mog središta, pogledao u mene, a glad na njegovom
licu učinila je da skoro svršim. „Ne razmišljaj o tome. Samo se
opusti i pusti me da te dovedem do toga. Ne požuruj. Pusti da se
samo dogodi.” Cimnuo me je prema svojim ustima koja su
čekala i... prokletstvo, poljubio moju pičku praktično francuskim
poljupcem. Izvila sam se i ispustila sramotno glasno stenjanje.
Naglo sam zatvorila usta, pomislivši na decu.
„Izvini.”
„Zidovi su debeli i naša soba je na drugom kraju hodnika. Ne
brini”, rekao je promuklo dok je trljao svoju bradu uz mekanu
kožu unutrašnjosti moje butine. Njegove usne i brada su se
sijale. Nisam mogla da prestanem da gledam. Da li je trebalo da
zažmurim ili da piljim u plafon? Zar to nije ono što su žene
radile?
Kasio je prevukao jezik duž mog otvora držeći moj pogled, a
ja sam i to osetila. Stezala sam njegovu kosu, držeći ga u mestu,
iako je izgledao kao da nema nameru da bilo gde ode. Lizao me
je kao da sam mu poslednji obrok.
„Uživaš li?”, pitao je promuklo između dva prolaska
jezikom.
„Da”, prošaputala sam. Već je bilo mnogo bolje nego
prethodnog puta. Možda zato što više nisam imala pritisak na
ramenima – nije me bilo briga. „A ti?” Uzdahnula sam. „Da li ti
uživaš?” Gde se krilo ovo izazivačko, seksualno biće celog mog
života?
Kasio se mračno nasmejao ne delujući kao da mu smeta.
Čvrsto je stegao moje dupe i podigao me više dok je gurao
ramena između mojih butina tako da ga je moja pička praktično
gušila. Moje beskorisne noge su bile na njegovim leđima.
„Mnogo uživam. U tvom ukusu.” Uronio je jezik u mene i ja
sam zastenjala. „U tvom stenjanju.” Podigao je glavu. „U
pogledu na tvoju lepu pičku. Tako lepu.”
Spustio je glavu i ja sam gledala kako se njegove usne
zatvaraju oko mene. Njegove oči su me palile dok je na početku
nežno sisao, a kasnije grublje, šaljući talas za talasom užitka u
moje središte. Bila sam sve bliža i bliža, uvek na ivici, ali nikako
da padnem. Zarila sam ruke u ćebe, očajna za oslobađanjem i
tako blizu, ali me je nešto još uvek sputavalo. Kao da je u meni
bio zavezan previše čvrst čvor koji nisam mogla da raspetljam.
„Molim te”, procedila sam.
Kasio je izvukao jednu ruku koja je bila ispod mene. Vrhom
prsta je očešao moj ulaz i prilikom sledećeg povlačenja usnama,
gurnuo ga unutra. Stegla sam se, prvo od nelagode, onda od
zadovoljstva. Ne skidajući pogled s mene, počeo je da pomera
prst dok mi je sisao klitoris. Odjednom, čvor se odmotao,
razrogačila sam oči, moj stomak je zavijao dok je zadovoljstvo
zračilo kroz mene. Vrisnula sam, moji prsti su grebali po
Kasiovoj glavi dok sam se trljala uz njegove usne, tražeći više
njegovog jezika i prsta koji je izazivao moje osetljive zidove.
Napola sam jecala, napola se gušila, migoljeći se pod Kasiom od
siline osećaja. Dodirivala sam sebe iz znatiželje, ali rezultat
nikada nije bio bolji od blago zadovoljavajućeg. Ovo je bilo
raspamećujuće fantastično.
„Prokletstvo, da, baš tako, dušo”, zarežao je, a ja sam skoro
ponovo svršila. Je l’ on to mene upravo nazvao dušo?
Kasio je podigao glavu, izgledao je razbarušeno i sijao se od
moje želje. Nastavio je da pumpa prstom u mene, osećaj je bio
čudesan i kao da je pokušavao da raspetlja još jedan čvor za koji
nisam ni znala da je tu. Ovog puta krv nije curila iz mene.
Nisam imala vremena za postiđenost zbog mog uzbuđenja jer
sam išla prema još jednom oslobađanju.
Kasio je dodao i drugi prst i iako sam se trgla u prvom
momentu, osećaj je ubrzo postajao sve bolji. Kasio je masirao
moju zadnjicu svojom velikom šakom dok je gledao kako
njegovi prsti klize u mene. „Tako lepa”, režao je.
Moji unutrašnji zidovi su se stegli i pre nego što sam mogla
da svršim, Kasio je izvukao prste.
Udahnula sam. „Želim da svršim.”
Kasio se mračno nasmejao dok se podizao na taktove pre
nego što je skinuo donji deo pidžame. „I hoćeš, s mojom kitom u
sebi.”
Raširio mi je noge i kleknuo između njih. Oslanjajući se na
jednu mišićavu ruku, uhvatio je svoju erekciju i prošao vrhom
duž mog proreza. Dahtala sam zbog čvrstog pritiska na mom
klitorisu. Očarana pogledom na debeli, crveni vrh koji klizi po
meni, prekriven mojim sokovima, podigla sam se na laktove
kako bih bolje videla.
Kasiov pogled je pao na mene. Prvo je bio zbunjen, a onda je
shvatio. Zarežao je, a njegov kurac se malo trgao. „Jebote.”
Teško je progutao knedlu. „Želiš da gledaš kako moja kita daje
tvojoj pički ono što joj treba?”
Klimnula sam glavom zato što su mi se usta osušila. Zgrabio
je jastuk i gurnuo ga pod moje dupe, podižući me da bih mogla
da vidim sebe. I on je pogledao dole i usmerio svoj debeli vrh
prema mojim usminama. Polako se trljao gore-dole, a njegovi
udisaji su postali duboki kao moji. Bio je to tako čudan prizor.
 Kasiova snažna šaka na njegovoj dugačkoj alatki koja je
sijala od moje požude dok se trljao uz mene. Ponovo sam bila
blizu, čvor koji je bio duboko u meni pokušavao je da se odmrsi.
Kasio je namestio vrh na moj otvor i malo gurnuo. Stegla
sam se zbog upada iako je moje telo preklinjalo za više.
Gledajući me, Kasio je liznuo palac, pritisnuo ga na moj klitoris
i počeo da pravi male krugove kada je nežno i plitko počeo da
gura u mene.
Mali ožiljak je bio na palcu kojim me je mazio. Njegov prst
se vrteo ukrug, povlačeći taj čvor u mom središtu. Moj pogled se
spustio niže, na mesto gde je Kasiov kurac tonuo u moju pičku.
Do sada je bio na pola puta i sa svakim novim guranjem ulazio
je sve dublje dok me konačno nije potpuno ispunio. Bez
razmišljanja sam zgrabila njegovo čvrsto dupe, osećajući kako
se grči sa svakim guranjem. Osećaj i pogled na ovaj iskonski
čin, Kasiova karlica koja pritiska moju, njegovi kukovi koji me
šire, stezanje njegovih mišića i oštra požuda na njegovom
prelepom licu razneli su moj čvor na komade. Vrisnula sam od
zadovoljstva koje je isijavalo kroz mene sa silom zbog koje sam
se toliko čvrsto stezala da je Kasio oštro izdahnuo od mog
stiska. Jače se zabio u mene kada sam zarila nokte u njegovu
zadnjicu, a ja sam skoro mahnito podizala kukove kako bih se
srela s njegovim naletima. Kasio je zgrabio moje kukove
stiskom koji je mogao da napravi modrice cimajući me brže uz
sebe dok pljeskanje naših tela i njegovo režanje dok se nabijao u
mene nisu ispunili sobu. Bol je prostrujao kroz mene, boreći se s
tihim zujanjem zadovoljstva.
Kasio je pao napred oslanjajući se na lakat. Zgrabio je moju
nogu, podigao je i nabijao me još jače. Iznenađeno sam
udahnula, pa zastenjala. Njegove oči su gorele kroz mene dok je
teško disao. Njegovi pokreti su postali neusklađeni, njegove oči
divlje. Očajnički sam se držala za njegova leđa, preplavljena
osećajem bola i zadovoljstva, njegovom težinom koja me je
pribijala uz krevet i mirisom pomešanog znoja i seksa.
„Ko te jebe?”
Dahtala sam zbunjena njegovim pitanjem.
„Ko?” zarežao je, naglašavajući reč snažnim ulaskom kojim
je pogodio fantastičnu tačku duboko u meni.
Od tog osećaja sam skoro zakolutala očima. „Ti”, rekla sam.
„Ti, Kasio.”
„Da” Gurnuo je jače, a onda se stegao uz oštar izdah. I ja
sam se sledila od osećaja potpune ispunjenosti i nisam bila
sigurna da li ću pući po šavovima ili ću imati još jedan orgazam.
Duboko u sebi sam osetila njegovo oslobađanje i zastenjala. Ovo
je bio tako dobar osećaj. Kasio je poljubio moje usne, zatim vrat,
dahćući. „Da, ti si moja, dušo. Tvoje telo, ali najvažnije, ta tvoja
lepa glava.” Poljubio me je u slepoočnicu i otkotrljao se s mene
na leđa.
Pokušala sam da dođem do daha i shvatim njegove reči.
Nagnula sam glavu u stranu i posmatrala ga. Njegovo telo je
sijalo od znoja, a dlake na njegovim snažnim butinama bile su
umazane znojem i našim oslobađanjima. Piljio je u plafon i
ubrzano disao.
Više se nismo dodirivali i zid je polako počeo da se vraća –
ponovo smo postajali stranci. Dodirnula sam svoj stomak i
uživala u naknadnom sjaju njegove blizine.
„Jesam li bio previše grub? Nisam mislio da te uzmem
odmah nakon tvoje prve noći.”
Pogledala sam ga. Trunka zabrinutosti u njegovom grubom
glasu zagrejala mi je srce na način koji nisam umela da
objasnim. „Ne. Dobro sam.” Nasmejala sam se. „Stvarno sam
uživala.”
Kasio se kratko nasmejao. „Primetio sam.” Odmahivao je
glavom kao da je to bilo nemoguće. Legao je na stranu i prešao
dlanom duž mog tela, a onda palcem očešao moju bradavicu.
„Zašto bi tako ljupka devojka želela starog, surovog
čoveka?” Rekao je to sarkastično, ali sam uhvatila prikrivenu
istinu u njegovom tonu.
Uzdahnula sam. „Ti nisi star.” Nisam pominjala njegovu
surovost. Nisam ga dovoljno dobro poznavala da bih sudila o
tome. „I seksi si.”
Zasmejao se, njegove oči su upijale moje lice. Polako je
osmeh nestao i sklonio je ruku. Nisam želela da ponovo
postanemo stranci. Zašto su stranci mogli da budu bliski tokom
seksa, da osećaju povezanost, čak i da im bude stalo do te druge
osobe, kada odmah posle toga nije bilo ništa između njih? Želela
sam taj osećaj povezanosti sve vreme. Prišla sam bliže Kasiju i
prislonila dlan na njegove grudi, a onda sam pustila da polako
klizi niže, niz njegov izvajan stomak, prateći trag dlačica do
karlice dok moji prsti nisu očešali njegov koren.
Kasio je ispustio tiho režanje koje je možda bilo na ivici
smeha. „Nemam živahnost tinejdžera, Đulija.”
Podigla sam pogled. Njegov pogled je bio u suprotnosti s
njegovim rečima, kao i njegov napola podignut kurac. „Meni
deluje da si dovoljno živahan”, rekla sam izazovno. Mogla sam
da osetim da je zid koji je pre samo nekoliko sekundi počeo da
diže između nas počeo da se mrvi. Ohrabrena time, dodirnula
sam ga. Njegov stomak se uvukao od dubokog uzdaha, a ti
fantastični trbušnjaci su postali još izraženiji.
Posmatrao me je, jedna ruka mu je bila iza glave, kao da nije
mogao da me shvati. Podigla sam se i opkoračila njegovu butinu
u bunilu zbog načina na koji se divio mom telu. Njegova snažna,
dlakava butina pritiskala je moje još uvek osetljivo središte, a ja
sam se trljala uz njega, grickajući usnu zbog nadražaja.
Kasio je polako odmahnuo glavom, u neverici, ali me je
pogled u njegovim očima podstakao. Obmotala sam prste oko
njegovog korena, osetivši kao se puni krvlju pod mojim
dodirom.
Kasio nije želeo da prepusti kontrolu, ali sam želela da to
uradi, želela sam da vidim kako odustaje i kako mi je predaje
barem na momenat.
Nagnula sam se napred i uzela njegov vrh u usta. Zašištao je
kroz zube i stavio ruku na moj potiljak, prolazeći prstima kroz
moju kosu. Kao i sve ostalo, istražila sam i to. Internet je nudio
beskrajne mogućnosti za znatiželjan um. Uvukla sam obraze i
nežno sisala, pokušavajući da uskladim njegov obim s mojim
ustima dok je moja ruka radila na njegovom korenu. Još uvek je
to bilo više spoticanje nego uvežbani pokreti, ali sam dobila
željeni rezultat. Kasio je dahtao, njegovi kukovi su se pomerali,
a prsti savijali uz moje teme. Podigla sam pogled i zatekla ga
kako me posmatra s fantastično neopreznim izrazom lica. Da.
Nešto se promenilo. Njegovi prsti su se stegli u mojoj kosi,
nisu me čupali, ali su bili blizu dok je vodio moju glavu niže.
Podizao je kukove. Ponovo je preuzimao kontrolu. Pokorila sam
se njegovom pumpanju, uzimajući od njega sve što je zahtevao,
njegova ruka je bila čvrsto na mojoj glavi. Nije išao duboko,
nijednom nije došao do mog grla, savršeno se kontrolisao. Pri
svakom njegovom pokretu nagore, trljala sam se o njegovu
butinu tražeći sopstveno zadovoljstvo. Nisam bila sigurna zašto
se nisam osećala nesigurno. Nije bilo mesta za to. Bila sam
previše uzbuđena, previše opijena Kasiovim gladnim pogledom.
„Dosta”, zarežao je. Zgrabio je moje kukove i podigao me na
sebe. Nisam imala vremena da se saberem pre nego što me je
spustio na svoju dužinu.
Ako sam mislila da će mi sedenje na Kasiju dati kontrolu,
silno sam pogrešila. Kasio se igrao sa mnom kao što gospodar
kontroliše svoju lutku. Njegove šake su čvrsto stezale moje
kukove dok se nabijao u mene terajući me da uzmem sve što mi
je davao. Svaki udar je bio dublji od prethodnog, gurao je tačku
za koju nisam znala da postoji. Odustala sam od moje borbe za
kontrolu i predala se Kasiovim zahtevima. Danas će dobiti ovo.
Uvek postoji sutra.

Kasio

Ležao sam budan dugo nakon što je Đulija zaspala, skupljena

na svojoj strani, okrenuta prema meni. Ovoga puta je tiho
prihvatila kada sam se povukao nakon seksa da bih spavao. Još
sam mogao da osetim njenu toplinu, njen sladak miris, njenu
blizinu i nakratko sam razmišljao o tome da je privučem sebi.
Umesto toga sam piljio u mrak. Đulija me je ponovo iznenadila
danas, i to na više načina. Bila je tvrdoglava i fina. Borila se za
sebe, ali pritom nije bila kučka.
A seks... To me je uhvatilo potpuno nespremnog. Očekivao
sam da će izbegavati fizički deo našeg braka što je duže moguće,
dok joj ja na kraju ne priđem kada moja želja više ne bude
mogla da se potisne. Nisam želeo da varam i ne bih to uradio.
Sranje s Gajom... sve je uništilo. Nisam želeo da se nešto tako
desi ponovo i neće se ponoviti.
Ja to ne bih dozvolio.
Nisam poznavao Đuliju, ni ona nije poznavala mene, ali smo
u krevetu savršeno funkcionisali. Kada je konačno prvi put
svršila, bila je to najslađa pobeda koju sam mogao da zamislim.
Jesti njenu slatku pičku bilo je slatko i na neki način
nagrađujuće. Gaja nije želela da joj to radim, pa i nisam. Đulija
je prva žena u poslednjih skoro deset godina koju sam oralno
zadovoljavao i obećao sam sebi da ću joj to raditi svako veče
ako mi dozvoli. Za kratko vreme našeg braka već sam se osećao
mlađe. Poslednjih nekoliko meseci sam se osećao starije od
svojih godina, iscrpljen i oprezan. Ovo početno uzbuđenje će
ipak izbledeti. Bila je to iluzija kojom nisam mogao da se
bavim.
Kao da me podseća na tu nepobitnu činjenicu, Simonin plač
je odjeknuo kroz bebi-monitor, uništavajući nadu da ću uskoro
zaspati.
Đulija se promeškoljila pored mene, mekano stenjanje je
skliznulo s tih slatkih usana. Upalio sam svetlo i seo. Još jedna
besana noć.
Đulija je trepnula od iznenadne svetlosti, očigledno
dezorijentisana. „Šta se dešava?”
„Simona želi flašicu.”
Đulija je polako klimnula glavom i ustala iz kreveta. I ja sam
ustao.
„Možeš da spavaš. Pobrinuću se za to. Znam da sutra moraš
da radiš.”
Zastao sam posmatrajući je dok je izlazila iz spavaće sobe.
Trenutak kasnije sam krenuo za njom. Đulija nije imala iskustva
s decom, što je sinoć postalo očigledno. Nisam bio siguran da
može da se izbori sa Simonom. Posebno noću, moja ćerka je bila
zahtevna, a njen plač je bio apsolutno frustrirajući. Da li je
Đulija bila smirena koliko je bilo potrebno da se izbori s njom?
Nisam mislio da bi ikada povredila moju decu, nije delovala
kao taj tip, ali je bila mlada. Moglo je biti opasno kada se osećaš
preplavljeno novostima.
Simonin plač nije prestao, ali se umanjio. Stajao sam na
vratima njene sobe, iznenađen onim što sam video. Đulija je
kupila neku vrstu nosiljke u kojoj je mogla da nosi Simonu na
grudima i trenutno je pokušavala da je zakopča na leđima. Bilo
je očigledno da prvi put to pokušava. Prišao sam i pomogao joj.
Nikada nisam video tako nešto, tako da nam je trebalo par
pokušaja da je zakopčamo.
„Hvala”, Đulija je rekla. „Kupila sam ovo danas.
Prodavačica mi je rekla da pomaže da se beba umiri, pa sam
pomislila da treba da probam. Omogućava da se dete oseti
povezano s majkom...” Utihnula je.
Simona je pogledala u mene, njena glava se odmarala na
Đulijinim grudima.
„Hajde da ti damo nešto da jedeš, okej?” Đulija je nežno
rekla i pomilovala Simoninu glavu. Onda mi se nasmejala.
„Možeš da se vratiš na spavanje. Ruke su mi slobodne pa mogu
da joj pripremim flašicu. Vidiš?” Podigla je ruke.
Polako sam klimnuo glavom. Đulija je prislonila dlan na
Simoninu zadnjicu i krenula u hodnik, sve vreme tiho pričajući
mojoj ćerki, čiji je plač postao sve slabiji. Nastavio sam za njima
u prizemlje. Pas se dogegao za nama u kuhinju i seo pored
Đulije kada je počela da priprema flašicu. Nežno se njihala s
jedne na drugu stranu, pevušeći, što je izgleda delovalo
umirujuće na Simonu, iako je još uvek malo zavijala, s vremena
na vreme.
Đulija me je pogledala preko ramena. „Još uvek mi ne
veruješ da mogu da se izborim, zar ne?” Nije zvučala ljuto,
samo poraženo. „Nije pitanje poverenja.” Ali je bilo. Nikada
nisam bio neko ko preterano veruje, a sada su moji kapaciteti za
to bili skoro potpuno iskorišćeni.
Đulijin osmeh je bio tužan. „Okej je. Oni su ceo tvoj svet.
Želiš da ih zaštitiš.” Proverila je temperaturu mleka i otkopčala
jedan kaiš nosiljke kako bi mogla da da flašicu Simoni, koja se
odmah zakačila za nju. „Daću sve od sebe da se pobrinem za
njih.”
Verovao sam joj.
Zajedno smo se popeli na sprat. Primetio sam da su otvorena
vrata Gajine stare sobe. Đulija je pratila moj pogled. „Simona i
ja smo dobro, stvarno.”
Krenuo sam prema sobi. Kao što sam i očekivao, Danijel je
bio sklupčan na pokrivaču na krevetu u svojoj novoj pidžami sa
znakovima Supermena svuda po njoj. Moje srce je postalo teško
kada sam video njegovo malo telo. Kada god bih pogledao u taj
krevet, video sam samo krv, a on je ovde tražio utehu. Uzeo sam
ga u naručje. Ušuškao se u mojoj toploti, a ja sam ga čvršće
držao. Želeo sam da mi dozvoli ovu bliskost i kada je budan, kao
što je to radio u prošlosti. Odneo sam ga u krevet, pre nego što
sam se još jednom vratio u Simoninu sobu. Đulija je sedela u
stolici za ljuljanje i hranila Simonu.
Njen izraz lica je postao čvrst kada me je spazila na vratima.
„Vrati se u krevet, Kasio. Stvarno to mislim. Mogu da se
izborim s ovim.”
Polako sam se povukao i otišao u krevet. Nije mi trebalo
puno da zaspim. Probudio sam se nakratko samo kada se Đulija
kasnije ušunjala u krevet, ali nisam bio siguran koliko je sati.
Ležala je tako blizu da sam mogao da osetim njenu toplotu, ali
mi nije smetalo. Već sam tonuo nazad u san kada sam osetio
vrhove njenih prstiju kako dodiruju moju ruku.

*
Simona se budila još jednom, ali je Đulija insistirala da ostanem
u krevetu dok se ona pobrine za nju.
Možda sam se zbog toga ovog jutra osećao opuštenije posle
dugo vremena. Uprkos nedostatku sna, Đulija je ustala i otišla u
kupatilo kada sam ja završio u njemu.
Otišao sam u Danijelovu sobu. Bio je budan kao i inače u
ovo vreme i već je bio savijen iznad svog tableta. U početku sam
ga skrivao od njega, ali kada se igrao na njemu, izgledao je bar
približno srećno pa sam mu ga zato uvek vraćao. Nije podigao
pogled kada sam ušao, ali su se njegova mala ramena pogrbila.
Kleknuo sam pored njegovog kreveta kako bi nam oči bile na
istom nivou. Još uvek ništa.
„Danijele, hajde. Spusti to.” Nije bilo reakcije. Svakako sam
ga oduzeo, a on je počeo da vrišti; uprkos tome, podigao sam
tablet na policu. Njegovo odbijanje da mi bude blizu seklo me je
više od onih bičeva pre mnogo godina.
Progutao sam knedlu i spustio ga na sto za presvlačenje. Naš
ritual je bio da ga probudim ujutro. Tako je bilo otkako je bio
baš mali. Oduvek je voleo naše zajedničko vreme ujutro... Više
nije.
Njegove uplakane oči su odletele na nešto iza mene.
Okrenuo sam se i zatekao Đuliju na vratima, njene oči su bile
pune emocija i u rukama je držala psa.
Ušla je. „Lulu je čula da plačeš i došla je gore da te proveri.”
Danijel se utišao, posmatrao je psa krupnim očima.
Đulija je stala pored stola za presvlačenje kako bi pas i
Danijel mogli da se gledaju. Njegove raširene oči bile su
fiksirane na psa dok sam mu presvlačio pelenu. Đulija je uzela
odeću iz garderobera i spustila je pored mene. Farmerke, čarape
koje su izgledale kao patike i duks s rečima „Stariji brat”.
„Danas možeš da nosiš svoj duks za stariju braću”, rekla je
kezeći se.
Danijelove usne su zadrhtale u mali osmeh i ja sam morao na
trenutak da skrenem pogled. Pročistivši grlo, rekao sam: „Ti si
dobar stariji brat. Simona te treba na svojoj strani.”
Danijel je polako klimnuo glavom i pustio me da ga obučem.
Manje-više, mogao je i sam da se obuče, ali kao i mnoge druge
stvari, i to je odbijao da radi od majčine smrti. Podigao sam ga
sa stola, ali ga nisam odmah spustio kao što sam to inače radio.
Prislonio sam ga uz sebe. Njegov pogled je ostao na Lulu, ali
barem nije pokušao da se izmigolji od mene.
„Hajde da vidimo Simonu”, rekao sam.
Zajedno smo krenuli u Simoninu sobu i Đulija je spustila
Lulu kako bi mogla da je uzme. Pas se odgegao iz sobe da uradi
šta je već zamislio, verovatno da piški na skupe tepihe. Onog
momenta kada je nestala iz vidnog polja, Danijel je postao
nemiran. Spustio sam ga pre nego što je počeo da plače. Odmah
je otišao, verovatno da potraži svoj tablet. Đulija je držala
Simonu, ali je gledala u mene. Saosećanje u njenom pogledu me
ovog jutra nije ljutilo. Samo sam bio setan. Prišla mi je sa
Simonom u rukama i dodirnula moje grudi. „Shvatiće. Daj mu
vremena. Treba vremena za oporavak.”
 Da li bi bila optimistična kada bi znala šta se desilo?
Pogledao sam na sat. „Moram da idem.” Onda sam, ni sam
nisam bio siguran zašto, spustio ruku na njen obraz i lagani
poljubac na njene usne. „Cenim tvoj trud.”
Iznenađenost joj je preletela preko lica. Isto iznenađenje koje
sam ja osećao od prvog minuta našeg braka. Nije bila ništa od
onoga što sam očekivao. Mogla je da se prepusti tinejdžerskoj
histeriji, ali je ona umesto toga pokušala da se izbori sa
zadacima u novom životu.
Snalazila se s njima na fin i dobar način. Delovala je kao da
je previše dobra da bi bila istinita.
Povukao sam se i sišao u prizemlje. Elija je čekao ispred auta
da mu dam instrukcije za dalje. Sećajući se prethodne noći i
ovog jutra, ispunila me je trunka oklevanja kada sam pomislio
na moj dogovor s Elijom, ali to nije bilo dovoljno da odustanem.
Đulija nije uradila ništa čime bi ovo zaslužila, ali mi je trebala
sigurnost pre nego što me njena ljupkost obmota oko prsta i
učini slepim za bolnu istinu.
Moja deca ne bi preživela reprizu propasti majke.
 13.

Đulija

Bolelo me je u grudima dok sam razmišljala o Kasiovom

jutarnjem susretu s Danijelom. Videla sam da ga je povredila
Danijelova reakcija. Morala sam nekako da pomognem, ali sam
prvo morala da saznam zašto se Danijel tako ponaša. Zbog
nekog razloga nisam mogla ni da zamislim da je Kasio na bilo
koji način povredio svog sina. Kasio je definitivno bio sposoban
za sva zamisliva loša dela. Glasine o njegovom načinu
poslovanja stigle su čak i do mojih ušiju u Baltimoru, ali po
načinu na koji je gledao svoju decu bilo je jasno da ih voli. Ne,
nešto drugo je bilo posredi. Imala sam osećaj da sve to ima
nekakve veze s Gajom, što je i predstavljalo problem jer je
Kasio odbijao da priča o njoj. Danijel nije uopšte pričao i nisam
bila sigurna da li je bilo mudro pominjati majku pred njim.
Stigla sam do kuhinje sa Simonom u rukama i Danijelom, koji je
cupkao za mnom. Njegovo lice je bilo pokvašeno suzama zato
što nije mogao da nađe svoj tablet. Videla sam da je na polici u
njegovoj sobi, ali sam odlučila da mu ga ne dam. Morao je da
nauči da bude bez njega. Nije bilo zdravo koliko je bio fokusiran
na tehnologiju.
Sibil je već pravila vafle. Kuhinja je mirisala na vanilu i
toplo testo.
Elija i Domeniko još nisu bili tu, ali sam znala da su negde u
kući, inače Kasio ne bi otišao. Lulu je otišla pod sto, verovatno
se nadajući da će dobiti hranu, ali slatkiši definitivno nisu bili
dobri za psa. Prišla sam Sibil dok je Danijel klečao na kraju
stola kako bi gledao Lulu. „Pusti je da ti priđe, Danijele.
Stidljiva je. Na kraju će doći. Daj joj vremena, okej?”
Odsutno je klimnuo glavom, ali se nije pomerio.
„Možeš li da ispržiš i slaninu?”
„Za psa?” Sibil je pogodila.
„Ne želim da ga teram da jede. Ne kada mi još uvek ne
veruje. Ovo je jedini način da doručkuje.”
Klimnula je glavom. Još uvek nije izgledala kao da
odobrava, ali je uzela slaninu iz frižidera.
„Hvala ti.”
Elija nam se uskoro pridružio, ali se Domeniko držao
podalje. Na moje iznenađenje, seo je pored mene. Kao i juče,
njegov osmeh je bio brz, kontakt očima malo previše intiman, a
njegova ruka je dva puta „slučajno” očešala moju.
Nisam bila jedina koja je primetila zato što mu je Sibil
uputila oštar pogled.
Ignorisala sam sve to jer nisam bila sigurna šta da radim.
Moj plan da ubedim Danijela da jede je upalio kao i juče. Lulu
je dobila mali komad slanine za svaki zalogaj vafla i banane koji
je Danijel pojeo. Bila je to pobednička situacija za obe strane
ako mene pitate, a i Lulu bi se definitivno složila s tim.
„Mislila sam da bismo mogli da odemo zajedno u šetnju
kako bi Lulu videla nešto novo?”, rekla sam Danijelu. Brzo je
klimnuo glavom, a njegovo očigledno uzbuđenje je rasplamsalo
moje.
„To zvuči dobro. Vreme je lepo i nije mnogo hladno. Znam
za dobar park koji nije mnogo daleko odavde”, Elija je rekao.
 „Odlično.” Ustala sam. „Zašto ne odeš da pripremiš šta treba
dok ja porazgovaram sa Sibil.”
Elija je pogledao u nas dve pre nego što je ustao i otišao.
Noseći sudove do sudopere gde je Sibil ribala tiganj, rekla
sam: „Radila si ovde od prvog dana Kasiovog braka s Gajom,
zar ne?” Rekla sam tihim glasom da me deca ne bi čula. Nisam
to znala sa sigurnošću, ali je izraz na Sibilinom licu potvrdio
moje pretpostavke.
„Jesam.”
Izbegavala je moj pogled stavljajući posuđe u mašinu.
„Kakva je bila?”
Moji roditelji su je upoznali na zvaničnim funkcijama,
naravno. Bila je dama, uvek savršeno stilizovana, ali to nije ništa
značilo. Spoljašnji izgled i ono što se dešavalo iza zatvorenih
vrata bile su dve sasvim različite stvari. „Ja sam samo radila za
nju. Nisam je poznavala.”
Uputila sam joj nepoverljiv pogled. „Kako možeš da radiš za
nekoga godinama a da ga ne poznaješ?”
Sibil je zatvorila mašinu i uposlila se brisanjem pultova.
„Držala je odstojanje. Ona nikada nije doručkovala u kuhinji.
Bilo joj je draže da završavam svoje obaveze što sam brže
mogla kako bih mogla da idem.” Odmahnula je glavom. „Ako
želite da saznate više, moraćete da razgovarate s gospodinom.
Ali mislim da ne bi trebalo.”

*
Sa Simonom zakačenom na moje grudi i Danijelom u njegovim
kolicima, šetala sam kroz park prema ograđenom delu za pse.
Domeniko je držao odstojanje, pretvarajući se da je običan šetač,
ali je Elija ostao uz mene. Svakom ko nas gleda sa strane
izgledalo bi kao da smo par. Elija je definitivno igrao na tu
kartu, pošto je bio blizu mene. Lulu je otrčala onog momenta
kada sam joj skinula povodac i uskoro je trčkarala sa ostalim
psima.
„Sigurno je čudno”, Elija je počeo sedajući pored mene na
klupu. „Živeti u nepoznatom gradu s muškarcem kojeg jedva
poznaješ.”
Danijel je pogledom pratio pse koji se igraju. Taj oduševljen
izraz na njegovom licu uspevao je da se pojavi samo kada je
piljio u ekran. I Simona je posmatrala razrogačenih očiju.
„Pripremana sam za taj način života još dok sam bila
devojčica. Pravila u našem svetu su ista već dugo.”
„Jesu, ali to ne znači da ih je uvek lako pratiti.”
Okrenula sam se prema Eliji. Način na koji me je gledao, kao
da je želeo da vidi šta je potrebno da bih se iznervirala, naveo
me je da podignem svoje zaštitne zidove. „Da li imaš naviku da
kršiš pravila?”
Nasmejao se kao da će mi reći tajnu. „Može biti
oslobađajuće.”
Flertovao je sa mnom. Lulu je zalajala, a onda zacvilela.
Naglo sam okrenula glavu. Veći pas je pokušavao da je zaskoči.
„Možeš li da joj pomogneš?”
Elija nije oklevao. Skočio je i otrčao prema psima. Vlasnik
drugog psa, mlađi muškarac s naočarima i hipsterskom bradom,
uradio je isto. Uspeli su da razdvoje pse. Na moje iznenađenje,
počeli su da ćaskaju.
Elija se osmehivao istim osmehom koji je po ceo dan
upućivao meni, ali je ovo bilo manje očekivano i manje
izazovno. Bio je to prirodan flert, onaj koji nije morao da forsira.
Hipster se nasmejao, još uvek držeći malog buldoga za ogrlicu.
Elija se cerio, ali je onda primetio moj pogled i njegovo
ponašanje se promenilo. Rekao je još nešto, pa požurio prema
meni noseći Lulu u rukama.
Istraživala sam njegovo lice. Tamo je na momenat izgledao
kao da sam ga uhvatila. Možda je Elija kršio pravila, ali ne na
način na koji mi je nagovestio. Sada je imalo smisla zašto je
Kasio izabrao tako atraktivnog momka da me čuva. Elija nije
bio opasnost u njegovim očima. Verovatno sam mogla po ceo
dan da paradiram gola i Eliji ne bi bilo ni najmanje važno.
Vratili smo se kući mnogo ranije nego što je bilo planirano
zato što je Simona imala napad plača koji je kidao živce. Nije mi
dozvoljavala da je smirim bez obzira na to šta sam radila. Zbog
toga je i Danijel postao kenjkav, ali je Lulino prisustvo barem
sprečilo njegov izliv nezadovoljstva. Kada sam konačno uspela
da spustim Simonu da odrema, posle, čini mi se, nekoliko sati,
osećala sam se isceđeno. Razmišljala sam da pozovem Kasija i
da ga zamolim za pomoć, jer za razliku od Danijela, Simona bi
se umirila čim je njen tata bio blizu. Sada mi je bilo drago što
sam uspela da se izborim bez poziva.
Nisam želela da misli da ne mogu da se izborim sa
situacijom. Moja odeća je bila natopljena znojem kada sam sela
na sofu nekoliko minuta nakon što je Simona zaspala. Danijel je
sedeo na podu s tabletom u krilu. Popustila sam i vratila mu ga.
Da je i on počeo da zavija kao Simona, i ja bih počela da
plačem.
Elija mi je prišao noseći dve šolje. „Izgledaš kao da ti treba
kafa.”
„Treba mi piće i tuširanje.” Uprkos mom nedostatku iskustva
s alkoholom, iznenada sam shvatila zašto ljudi žude za pićem
nakon ovakvih dana.
Nasmejao se i pružio mi šolju. „I kafa je početak, zar ne?”
Seo je pored mene, ponovo bliže nego što je bilo pristojno.
Ovog puta mi to nije smetalo zato što sam sada znala istinu.
Uzela sam gutljaj crne kafe. Obično sam je pila s mlekom i
šećerom, ali mi je i ova sada prijala. Otvoreno sam posmatrala
Eliju, ne trudeći se da sakrijem pažnju. Nosio je usku belu
majicu koja je isticala njegove mišiće i crni pojas za pištolj
preko nje. Pitala sam se da li je bio dobar s oružjem, da li je to
bio bar deo razloga zašto ga je Kasio odabrao – ili je njegovo
prisustvo bilo samo zamka.
Kasio je nagovorio Eliju na ovo. Nisam sumnjala u to. Kasio
je bio ljubomoran. Sam je to priznao, a Faro i Mensueto su to
potvrdili. Ipak, nisam očekivala da je dovoljno ljubomoran da
me ovako prevari. Ljutilo me je to, ali sam iznad svega bila
veoma tužna. Ako mi je Kasio tako malo verovao, pred nama je
bio dug put kako bi ovaj brak funkcionisao.
Spustila sam šoljicu na sto i okrenula se prema Eliji. Nagnula
sam se napred procenjujući njegovu reakciju. „Nešto sam se
pitala...”
Njegove oči su postale oprezne, ali mu je osmeh ostao na
licu.
„Da li Kasio zna?”, promrmljala sam.
Njegov osmeh je postao manje iskren. „Zna šta?”
„Da ti se dopadaju muškarci.”
Na trenutak se Elijin izraz lica promenio pre nego što je
uspeo da ga vrati pod kontrolu. „Ne znam o čemu govoriš.”
„Stvarno?”, rekla sam. „Videla sam kako odmeravaš onog
tipa u parku. Flertovao si s njim kao što se pretvaraš da flertuješ
sa mnom. Ja nisam slepa. Možda muškarci u našem svetu ne
primećuju zato što im je draže da vide ono što žele, ali mene nije
briga da li ti se dopadaju muškarci ili žene. Ljubav je ljubav.”
Elija je odmahnuo glavom. „Nisam nikoga odmeravao. Ne
možeš da ideš okolo i da govoriš takve stvari. Znaš šta bi mi se
desilo kada bi se te glasine raširile.”
„Uopšte nemam nameru da bilo kome kažem. To je tvoja
privatna stvar” rekla sam. Zvanično nije bilo gej muškaraca u
mafiji. Bilo je glupo. Dečaci su učili da kriju ako im se dopadne
drugi dečak ili su ubijani. To je bio jedini razlog zašto nije bilo
gej muškaraca u našim krugovima. „Ali Kasio zna.”
Mogla sam praktično da vidim kako Elijine misli jure dok je
pokušavao da sakrije od mene svoj i Kasiov plan. „Da je mislio
da sam gej, ubio bi me. Mafija ne toleriše pedere.”
Nasmejala sam se. Uvreda je bila lep dodatak. Nije mu
uspelo. „Ne ukoliko se ne deklarišeš javno. A nekada je i
zgodno imati gej vojnika, posebno kada je neko ljubomoran kao
što mi se čini da je Kasio.”
Elija nije ništa rekao. Mogla sam da vidim da je potpuno
zbunjen. „Ovo je...”
„Smešno? Da, jeste. Da li ti je Kasio tražio da mi se
nabacuješ, da vidi da li ću zagristi?”
Elija je prošao šakom kroz kosu. Sabila sam ga u ćošak. Bilo
je očigledno da ni on ni Kasio nisu očekivali da ih provalim.
Zbog toga sam bila još ljuća, više nego zbog činjenice da su
uopšte probali ovaj trik.
„Ja sam tvoj telohranitelj. Ja treba da te zaštitim. Treba da
razgovaraš s Kasiom ako misliš da loše obavljam svoj posao.”
Zakolutala sam očima. „Možda bi sada trebalo da odeš u
prostoriju za poslugu. Stvarno nisam raspoložena da me neko u
ovom momentu laže.”
Elija je pognuo glavu i otišao. Pozvaće Kasija onog momenta
kad bude u sobi. Naslonila sam se na naslon i kratko zatvorila
oči jer sam se osećala isceđeno. Bluza mi se lepila za znojava
leđa. Topla njuška mi je gurkala ruku. Otvorila sam oči i zatekla
Lulu pored mene na kauču. Da li je pokušavala da me uteši?
Čitala sam da psi mogu da osete ljudske emocije, ali nisam
očekivala da će Lulu reagovati na njih.
Verovatno joj nije bilo dozvoljeno da bude na sofi, ali me
nije bilo briga da li će Kasio odobriti ili ne. Potapšala sam krilo i
ona se tu sklupčala.
Danijel je spustio tablet i prišao mi. Popeo se na sofu i seo
pored mene. Njegove kratke noge nisu stizale ni do ivice.
Osmehnula sam mu se. Njegove oči su postavljale pitanje koje
nije izgovorio.
„Dobro sam, samo sam umorna. Lulu pokušava da me uteši
zato što može da oseti da sam umorna.”
Danijel je polako klimnuo glavom. Pažljivo sam ga pomazila
po glavi, prateći da li će se povući, ali nije. Osetila sam čvorove
na njegovom potiljku. Videla sam koliko se mučio kada su
Kasio i Sibil pokušavali da ga očešljaju. Po osećaju pod rukom,
sumnjala sam da bi češljanje moglo da pomogne. „Lulu izgleda
slatko s kratkom kosom, zar ne?”
Danijel je klimnuo glavom.
„Hoćeš li me pustiti da malo skratim i tvoju kosu? Ne puno,
samo malo da se Lulu ne bi osećala usamljeno s kratkom
kosom?”
Njegov odgovor je bio još manje klimanje glavom. Nežno
sam spustila Lulu na sofu i otišla po makaze. Kada sam se
vratila, Lulu je bila sklupčana na sofi, a Danijel je sedeo jako
blizu, ali je nije dodirivao, iako sam mogla da vidim da želi.
„Možeš li da mi sediš u krilu dok te šišam?”
Klimnuo je glavom.
Podigla sam Danijela i kada sam sela, spustila sam ga na
moja kolena. Nežno sam milovala njegovu glavu pre nego što
sam počela da mu sečem kosu na potiljku. Nije se pomerao,
samo je gledao Lulu. Skratila sam mu i kosu sa strane, samo sam
na vrhu ostavila onako kako je bilo. „Sada izgledaš stvarno kul.”
Danijel je ostao da sedi na mojim nogama, a ja sam nastavila
da mazim njegovu malu glavu.
„Nadam se da ćeš jednog dana pričati sa mnom. Volela bih
da čujem tvoj glas. Sa mnom možeš da pričaš o svemu. Mogu i
da čuvam tajnu ako treba. Okej?”
Pogledao me je preko ramena, stvarno pogledao u oči i u tom
momentu je delovao mnogo starije od svoje skoro tri godine.
„Tata te voli.”
Danijel je skrenuo pogled i skliznuo s mojih nogu. Ponovo je
seo na pod s tabletom.

*
Kasio nije bio kod kuće na vreme za večeru. Bilo je malo posle
osam kada sam se smestila u udobnu fotelju ispred kamina u
dnevnoj sobi i čitala jednu od mojih omiljenih knjiga.
Razmišljala sam da odradim trening pilatesa ili da završim moju
poslednju sliku, ali nisam imala energije za to. Moj telefon je
stajao na malom stolu sa strane jer sam se nadala poruci od
Kasija.
Prijatelji iz škole su mi slali poruke, ali sam već mogla da
osetim da naše prijateljstvo neće preživeti udaljenost. Svakako
nismo bili bliski prijatelji koji su delili mračne tajne. Možda bi
trebalo da pošaljem poruku Kasiju da ga pitam kada će doći
kući, ali iako sam imala njegov broj, još uvek se nismo
dopisivali. Razmišljala sam da mu pošaljem sliku iz parka, ali ni
to nisam uradila.
Jedna ideja mi je pala na pamet. Ustala sam i otišla do
kredenca s pićem, levo od mermernog kamina. Bio je pun flaša
viskija, džina, burbona i mnogih drugih vrsta pića o kojima
nisam ništa znala. Sećajući se Kasiovih reči da ne treba da
pijem, uzela sam bocu viskija koja je izgledala najskuplje, s
imenom koje nisam mogla ni da počnem da izgovaram: lafrojg1,
ograničena serija. Nasula sam velikodušnu količinu i ponela sa
sobom u fotelju. Sela sam, pomirisala ga i zakašljala se, bila sam
iznenađena dimljenom aromom alkohola. Gucnula sam i onda se
još jače zakašljala, toliko da su mi se suze skupile u očima. „O
bože.”
Zašto bi neko izabrao da ovo pije? Možda je to bila muška
stvar? Kada sam se pribrala, uzela sam telefon, podigla čašu do
usana, izazivački se nasmejala i uslikala selfi. Poslala sam ga
Kasiju.
Lafrojg mi pravi društvo dok ti radiš
Odmah je video moju poruku. Nije odgovorio.
Iznervirana, spustila sam čašu i telefon nazad na stočić.
Petnaest minuta kasnije ulazna vrata su se otvorila i
zatvorila. Lulu, koja je bila sklupčana u svojoj korpi, potrčala je
u predvorje u pratnji Kasiovog neodobravajućeg glasa.
„Lulu!”, pozvala sam hvatajući čašu i uzimajući još jedan
veliki gutljaj. Lulu se dogegala u dnevnu sobu i ponovo se
sklupčala u svojoj korpi. Brzo sam prebacila noge preko naslona
za ruke kako bi Kasio video moje čarape preko kolena koje je
toliko mrzeo. Kasio se pojavio na vratima, mračan i nametljiv,
izgledao je kao smrtonosan biznismen što je i bio. Skenirao me
je od glave do pete, zadržavajući se na čaši, koja mi je još uvek
bila na usnama, na mojoj cvetnoj haljini na tregere i na crnim
čarapama.
Njegov bes je bio brz, transformisao je njegovo lice u masku
još oštrijih ivica. Stomak mi se nakratko zgrčio od straha i zbog
saznanja da ništa nisam znala o Gajinoj smrti, ali nisam
dozvoljavala toj emociji da me savlada. Kasio mi nije ništa
uradio. Ipak, kada je zatvorio vrata, moj adrenalin je skočio.
Krenuo je prema meni, ali se nisam pomerila, već sam uzela još
jedan gutljaj viskija. Pržio je dok mi je klizio niz grlo i u mom
stomaku je počela da se širi vrelina – ne samo od alkohola.
Nešto u iskonskom neodobravanju na Kasiovom licu probudilo
je moje telo na načine koje nisam mogla sada da iskoristim.
Morali smo da razgovaramo o Eliji i neću dozvoliti da seks stane
tome na put.
„Nemam vremena za igrice, Đulija. Da li je ta slika trebalo
da me isprovocira?” Zastao je baš ispred fotelje, visok i
zloslutan. Izgledao je zadivljujuće i zastrašujuće.
„Ne”, nežno sam rekla. „Samo sam želela da te obavestim o
mojim večernjim aktivnostima, uzimajući u obzir to koliko si
voljan da kontrolišeš svaki aspekt mog života.”
Nagnuo se iznad mene, njegove mišićave ruke su bile
oslonjene na naslone. Skupa tkanina njegovog sakoa mi je
očešala noge i trenje, iako daleko, poslalo je uzbuđenje kroz
mene. Možda me je alkohol učinio osetljivom na Kasiovu auru.
Odavao je dominaciju i iskonsku seksualnost. Njegov pogled je
skliznuo niz moje prekrštene noge, zadržavajući se na deliću
gole kože na mojoj butini. Podigao je pogled. Progutala sam
knedlu zbog jačine njegovog pogleda, pošto nije bio siguran da
li želi da me pojede ili da me ispljeska.
„Šta to treba da znači?”
„Elija. Nemoj da mi kažeš da te nije nazvao danas. Kladim
se da očekuješ izveštaje vezane za misiju na svakih sat
vremena.”
Njegov snažan dlan je nekako našao put do malog komada
gole kože između ruba moje haljine i mojih čarapa iznad kolena.
Osetila sam dodir između nogu, želela sam da se njegovi prsti
pomere više, ali sam se obuzdavala. Uzeo je čašu od mene i
iskapio viski. „Rekao sam ti da ne želim da piješ žestinu.”
„Zato što nisam dovoljno stara.”
Kasio je spustio čašu na sto, naginjući se još bliže. „Đulija.”
Reč je bila tiho režanje puno upozorenja. Nije me bilo briga.
Njegova ruka je skliznula više uz moju nogu, pod moju haljinu,
a njegove usne su se obrušile na moje. Na trenutak se moje telo
izvilo prema njemu, željno dodira, poljupca i onoga što obećava.
Ali neću dozvoliti Kasiju da mi skrene pažnju ljutitim seksom
bez obzira na to koliko je očajnički moje telo to želelo.
Odgurnula sam se o njegove grudi, sklanjajući usne s njegovih.
„Ne. Prestani.”
Kasiovi prsti su očešali moje gaćice, natopljene od naše
svađe. Zarežao je. „Šta mi radiš?”
Ja? Šta sam ja radila?
Snažnije sam se odgurnula. „Kasio, stani.”
Njegov pogled se fokusirao na mene, a njegov izraz lica je
postao oprezan i udaljen. Ispravio se uskraćujući mi svoju
vrelinu, svoj dodir, svoj miris. „Moramo da popričamo o Eliji”,
rekla sam.
Kasio je zakoračio unazad i ispravio nabore na sakou kao da
se ništa nije desilo. „Nemamo o čemu da razgovaramo. Pustila si
mašti na volju.”
Bes je projurio kroz mene. Spustila sam noge i ustala. Pošto
je bio za glavu viši od mene, to nije imalo efekat koji sam želela.
„Koliko glupom me ti smatraš?”
Kasio je podigao obrve. „Nemam pojma o čemu pričaš.”
Frknula sam prisećajući se tih istih Elijinih reči.
„Znaš tačno o čemu pričam, Kasio, zato što te je Elija
pozvao onog momenta kada sam ga suočila s tim.”
Kasiovo lice je ostalo maska stoičke smirenosti i to me je
nerviralo još više.
„Ponašaš se nerazumno i detinjasto.”
Kad god sam pokušala da razgovaram s njim ili da ga
navedem da mi prepusti kontrolu, on me je optuživao da sam
dete. Ali kada je želeo da spava sa mnom, ta činjenica mu nije
padala na pamet.
„Kao tvoja žena zaslužujem istinu. Ne zaslužujem da me
varate i špijunirate. Koji je bio cilj ove šarade? Jesi li mislio da
ću se baciti na prvog privlačnog muškarca koji mi se osmehne?”
Kasio je skupio oči. „Znači misliš da je privlačan.”
Bilo mi je dosta. Prišla sam mu i piljila u njega. „Jesi li
ozbiljan?”
Kasio se nije udostojio da mi odgovori. Nervirajuće
nonšalantno je otkopčao košulju.
„Pogledaj me.”
Podigao je glavu, ali je njegov pogled ostao tvrd. Bez znaka
kajanja. Da li je stvarno mislio da su njegovi postupci okej?
„Ne mogu da verujem da si iskoristio Eliju kao zamku da
vidiš da li ću te prevariti. Mi smo u braku.”
„Brak nikada nikoga ne sprečava.”
„Je li tako?” pitala sam znatiželjno, pokušavajući da shvatim
da li se to odnosilo na njega.
„Nikada te ne bih prevario.”
„Oh, znači ja bi trebalo da ti verujem na reč, ali ti možeš da
koristiš mog telohranitelja da me testiraš? Zar ne shvataš koliko
je to pogrešno?”
„Radim ono što je neophodno.”
„Neophodno? Znači priznaješ da si naredio Eliji da flertuje
sa mnom i da vidi kako ću da reagujem? Trebalo bi da mi
veruješ.” Povređenost je odzvanjala u mom glasu.
„Ja nikome ne verujem.”
Moj prvi impuls je bio da reagujem besom, drskim
komentarom zato što mi je dan bio težak i nisam imala rame na
kom bih se izjadala, samo muža koji me je tretirao kao dete i
koji mi nije verovao. Ali moj bes neće ništa promeniti. Samo će
dovesti do više ozlojeđenosti. „Ne znam šta se desilo između
Gaje i tebe. Možda brineš da sam kao ona. Ja je ne poznajem,
tako da ne mogu da obećam da nisam. Ono što znam jeste da mi
nikada nećeš verovati ako ne dozvoliš sebi da me upoznaš, a ako
mi ne veruješ, onda će ovaj brak propasti u svakom slučaju.”
Progutala sam knedlu okrećući se od njegovog grubog izraza
lica. „Možda ti treba više vremena. Očigledno ne želiš moju
blizinu osim kada imamo seks. Neću te terati, ali nisam sigurna
da mogu ovo. Ne sada. Daću ti prostor i preseliti se u sobu pored
Simonine. Tako ćeš imati krevet za sebe.”

Kasio
Đulija je otišla iz dnevne sobe. Bio sam zaleđen, ne zato što je
Đulija provalila Eliju. Ne, već zato što je želela da se iseli iz
naše sobe. Ovog puta je definitivno bila moja greška. Nisam se
borio kada je Gaja pre mnogo godina tražila da ima svoju sobu.
Prihvatio sam to. Neću ponoviti tu grešku, ne zato što sam se
plašio reprize. Želeo sam Đuliju blizu sebe, u mom krevetu.
Potrčao sam za njom i sustigao je na stepenicama. Uhvatio
sam je za lakat i okrenuo je prema sebi. Skoro se spotakla i
morala je da se uhvati za moja ramena da održi ravnotežu. Njene
oči su bile pune suza. Ovo je barem treći put da sam izazvao
suze kod moje mlade žene. U braku nije bilo mesta za surovost.
To mi je otac rekao i bio sam siguran da nisam bio kriv za to.
Ipak, surovost se javljala u raznim oblicima i formama. Đulija
nije uradila ništa čime bi zaslužila moju sumnju, moju hladnoću,
a ipak je bila kažnjena za drugi zločin.
„Neću ti dozvoliti da se iseliš iz naše sobe, Đulija. Ostaćeš.”
Đulija je istraživala moje lice. „Zašto? Čak ne želiš ni da me
držiš noću.”
Jebiga. Povređen pogled u njenim očima naveo me je da
ponovo žudim za onim bičevima. „Ostani.” Spustio sam ruku na
njen obraz. Nagnula se prateći moj dodir. Očešao sam njenu
jagodicu.
„Zašto?”
„Zato što ti ja tako kažem.”
Odmahnula je glavom. „Daj mi drugi razlog.”
„Zato što te želim blizu. Zato što volim da zaspim uz tvoj
miris jagode noću.”
Njene usne su se trgle. „Miris jagode?”
 Nagnuo sam se pritiskajući lice u to slasno mesto gde je
njeno grlo sretalo rame, upijajući slatku aromu pre nego što sam
spustio poljubac na njenu kožu. „Kao prokleto polje jagoda. Ja
čak i ne volim jagode.”
Zakikotala se, trzajući se pod mojim usnama. „Ko ne voli
jagode?”
„Ja. Lažno ih predstavljaju. Obećavaju slast, ali su većinom
kisele i vodene.”
Đulija je pokušala da se izmigolji od mojih usana kojima
sam prelazio po njenom vratu, uživajući u njenom prigušenom
smehu. „Kasio, to me golica.”
Podigao sam glavu.
Njene oči su zasijale od zabave i sam pogled na njenu
nečuvanu radost raspršio je nešto težine s moje duše.
„Niko ne može da odoli slatkim jagodama.”
„Da”, promrmljao sam. „Vidim to.”
Đulija je odmahnula glavom. „Ne mogu da mirišem na
jagode. Moja kupka je s mirisom višnje.”
Zasmejao sam se. „Za mene je to jagoda.”
„Sigurno. Ako višnji narediš da bude jagoda, to će i biti.”
Ućutkao sam je poljupcem, ne grubim koji je vođen besom.
Nežnim poljupcem. Držala je otvorene oči, ne puštajući me s
udice. „Želiš me blizu noću?”
„Želim.”
„Okej.” Bez psiholoških igrica, samo jednostavno okej.
Uzeo sam je u naručje i odneo je uz stepenice.
„Kasio...”
„Šššš... pričaćemo posle.” Nije se raspravljala. Onog
momenta kada sam je spustio na krevet, njeno telo se oblikovalo
po mom. Da li će mi ikada dosaditi njen miris i ukus?
 *
Kasnije je bila ispružena na meni, moje šake raširene na njenom
čvrstom dupetu. Šiške su joj se zalepile za znojavo čelo. „Sada
ćemo da pričamo”, rekla je i pre nego što sam došao do daha.
„Đulija...”
„Obećao si”, rekla je i pogledom zaustavila svaki moj
protest.
„Jesam.” Čekala je. Na priznanje krivice. „U pravu si. Pitao
sam Eliju da testira tvoju lojalnost.”
Đulija se odgurnula u sedeći položaj i opkoračila moj
stomak. Voleo sam to što nije stidljiva kad je reč o njenom telu i
voleo sam da joj se divim. Bilo je jasno da ne pokušava da
započne drugu rundu. Želela je višu poziciju da bi se osećala kao
da ima kontrolu. Daću joj to. Uhvatio sam je za kukove, trebalo
mi je da je dodirnem.
„Da testira moju lojalnost? Rekao si drugom čoveku da mi se
nabacuje da bi video da li sam spremna da te prevarim.”
Ogorčenost je okrenula moje misli. „Ja ne verujem nikome,
ne samo tebi.”
„Ja sam tvoja žena, Kasio. Moramo da verujemo jedno
drugom. Ne želim da budemo stranci pod jednim krovom. Želim
da ovaj brak uspe, ne samo zbog nas već i zbog Simone i
Danijela. Treba im srećna porodica.”
„Srećna porodica”, ponovio sam. Moja deca to nikada nisu
iskusila. Neko vreme smo Gaja i ja uspevali da sakrijemo prezir
jedno prema drugom, ali poslednjih par godina su se stvari
pogoršale.
 „Želim to”, prošaputala je odlučno, spuštajući se dok njeno
lice nije bilo iznad mog.
„Želim i ja”, rekao sam. Ali sam ja bio realan i za nekoliko
godina, biće i Đulija.
„Ali ti ne veruješ u to.”
Gledajući u Đulijino nežno lice puno nade, stvarno sam želeo
srećnu porodicu. „Nije verovanje u pitanju.”
„Jeste. Ako ne veruješ, ako ne radiš na tome, onda se neće
ostvariti.”
Nasmejao sam se sa zebnjom, pitajući se da li sam ikada bio
ovako optimističan.
„Nemoj da kažeš da je to zato što sam mlada”, upozorila me
je, oči su joj zračile ljutnjom. „Biti pozitivan nije osobina
mlađih. Tvoj je izbor da budeš namrgođeni, stari čovek.”
Smeh je izleteo iz mene. Đulija se nasmejala. Onda je
prestala da krije da se nada. „Kasio, želim da budem srećna.
Želim da svi budemo srećni.”
„Šta želiš da ja uradim?”, pitao sam bez razmišljanja. Đulija
je bila mlada. Ne bih želeo da budem odgovoran ako bude
nesrećna, barem ne namerno. Stvarno nisam bio siguran da li
sam imao izbora u vezi s tim. S Gajom sam mislio da sam uradio
sve što sam mogao da je usrećim. Sad znam da to nije bilo
dovoljno, ali tada sam bio pred nemogućim izazovom.
„Dozvoli sebi da mi veruješ.”
Prešao sam dlanom uz njena leđa, duž nežnih izbočina njene
kičme, pre nego što sam je uhvatio za potiljak, spuštajući je
kako bih je poljubio. „Pokušaću.”
„Mogao bi da počneš tako što ćeš mi reći šta se desilo s
Gajom i zašto se Danijel ponaša ovako.”
Odmahnuo sam glavom. „To je u prošlosti i nema nikakve
veze s nama.”
Đulija se tužno osmehnula. Dobro je znala, kao i ja, da ima
veze s nama, ali prošlost s Gajom nije bila nešto što ću podeliti s
njom. Nije bilo svrhe osim da uništi i to malo krhke veze koja se
formirala između Đulije i mene. Bila je mlada. Možda je zato
zapravo i bila spremna da proba. Ja nisam želeo da budem onaj
koji će uništiti njenu ljupkost.
„Okej.” Nije bilo. Đulijin govor tela je to pojasnio.
„Šta još?”
„Provodi vreme sa mnom i s decom. Porodično vreme. Budi
kod kuće za večeru, budi kod kuće nedeljom. Želim da te
upoznam, da znam šta voliš da radiš u slobodno vreme, u čemu
uživaš.”
Pokušao sam da se setim poslednjeg puta kada sam radio
nešto u čemu sam uživao a što nije uključivalo moj posao.
Nisam mogao.
„Nemoj mi reći da nema ništa što voliš da radiš osim posla.
Mora da postoji nešto što voliš da radiš, u čemu uživaš, osim
mučenja i ubijanja.”
Tako nesputana s rečima. Bila je dašak svežeg vazduha.
Promrmljao sam držeći joj potiljak čvršće. „Dobar sam u obema
stvarima.”
„Ne sumnjam”, prošaputala je i zadrhtala. „Ja volim pilates i
volim da slikam.”
Moji prsti su popustili stisak. „Da slikaš?”
„Da, na platnima. Mrtvu prirodu, pejzaže, životinje. Nisam
tako dobra s ljudskim telom, ali pokušavam da se popravim. To
je u onom velikom paketu. Moja platna.”
Nisam obraćao puno pažnje na njene stvari. Možda je trebalo
da pokažem osnovno interesovanje za život moje žene pre nego
što sam je uvukao u haos mog života.
„Pilates mi pomaže da ostanem fit i dobar je za moje
mentalno zdravlje.” Ućutala je. „Gledaš me kao da pričam
besmislice.”
„Ne pričaš”, rekao sam. „Samo nastavljaš da me
iznenađuješ.”
„Na dobar ili na loš način?”
„Na dobar.”
Slegnula je ramenima. „To je dobro.”
Bilo je. Ali dobre stvari uvek dolaze s cenom. „Jesi li slikala
otkad si stigla ovamo?”
„Nisam, bila sam zauzeta prilagođavanjem i deca i Lulu su
mi okupirali pažnju.” Zamišljeno je nagnula glavu. „A i treba mi
soba za slikanje. Treba mi da ograničim isparenja.”
„Ima prazna soba pored moje kancelarije. Ima lep pogled na
dvorište i direktan pristup terasi.”
Đulija se ozarila. Spustila se i oslonila glavu na prekrštene
ruke na mojim grudima. „Hvala ti.”
„Kako stoje stvari između tebe i moje dece?”
Njene usne su se stanjile, ali nisam bio siguran zašto. „Šta
nije u redu?”
„Ništa”, rekla je, iako je bilo očigledno da je bilo nešto.
„Deca i ja se upoznajemo. Mislim da mogu da zadobijem
Danijelovo poverenje preko Lulu, a danas me je Simona bez
plakanja pustila da je nosim.”
„U vezi sa psom...”
Đulija se ponovo podigla u sedeći položaj. „Ne želim da
poklonim Lulu i neću je zaključavati u sobu. To nije fer prema
njoj. Kakav problem ti imaš s njom?”
„Osim činjenice da nije baš najbolje dresirana?”
 „Teško da je to njena greška. Zar Gaja nikada nije radila s
njom?”
Stegao sam se. „Pas je došao u teškom momentu.”
„Mislim da je Lulu dobra za ovu porodicu i stvarno mi se
dopada.”
„Onda je zadrži, ali je dresiraj.”
„Da li će Elija ostati moj telohranitelj?”
„Naravno, on je dobar izbor.”
„Zato što nije zainteresovan za žene.”
Skupio sam oči pitajući se kako je tačno ona to otkrila.
Pogrešno je protumačila moj izraz. Briga je stegla njeno lice.
„Znao si, zar ne?”
„Naravno, zato mu je i dozvoljeno da bude tvoj
telohranitelj.”
Đulija je izdahnula. „Poverenje?”
Mračno sam se nasmejao, a onda navlažio palac i prislonio
ga na to malo ružičasto dugme koje me je izazivalo sa svog
mesta između njenih usmina.
„Poradićemo na tome. Ali čak i da ti verujem, to ne znači da
ću verovati svakom muškarcu u tvojoj blizini.” Spustio sam
palac između njenih nabora, skupljajući vlažnost, pre nego što
sam ponovo prešao preko njenog klitorisa.
Đulija se nagnula unazad, oslanjajući se rukama na moje
butine, dajući mi bolji pristup i prelep pogled. Njen osmeh je
postao izazivački kada je moja kita očešala donji deo njenih
leđa. „Ipak nisi tako star, hmm?”
Brže sam kružio palcem, uživajući u tome kako se Đulijini
kukovi pomeraju jureći moj prst. Bio sam u ranim tridesetim,
definitivno nisam bio star, iako sam se poslednjih nekoliko
meseci tako osećao, posebno u poređenju s Đulijom. „Imam
mnogo toga da nadoknadim.”
Znatiželja je blesnula u njenom pogledu i naterala me da
zažalim zbog svojih reči. „Popuši mi”, naredio sam pre nego što
je stigla da pita. Podigla je obrvu, a njena usta su se napućila
lažnom ogorčenošću. Jebiga, bila je previše ljupka.
„Prvo mi reci nešto što voliš da radiš. Hobi.”
„Osim lizanja tvoje pičke?”
Odmahnula je glavom, otvarajući usta za nesumnjivo drzak
odgovor, ali sam je uhvatio za butine i okrenuo. Iznenađeno je
vrisnula, njen vreo dah na mojoj kiti, a njeno dupe podignuto
ispred mene. Pljesnuo sam je po guzu kao upozorenje, a onda ga
zagrizao. Đulija se trgla uz isprekidan uzdah.
„Ja određujem pravila u ovoj kući, dušo, posebno u ovom
krevetu.”
Drhtaj joj je prošao niz kičmu. Masirao sam joj dupe,
uživajući u pogledu na njenu uzbuđenost.
Zgrabila je moj kurac i oštro ga usisala u usta, naterala me je
da se trgnem i zarežim. Podjednako neočekivano ga je pustila.
„Reci mi jednu stvar”, nežno je zahtevala pre nego što me je
ponovo uzela duboko u usta.
Stegao sam njeno dupe, jako, u znak upozorenja. „Sisaj. Ne
pričaj.” Uvukao sam njene usmine u usta. Njeno stenjanje je
zavibriralo uz moja jaja pre nego što ih je usisala u usta. „Jednu
stvar.” Gurnula je ruku između naših tela. Očešala je moje grudi,
a onda su se njeni prsti sudarili s mojom bradom. Povukao sam
se unazad i gledao kako Đulija gura dva prsta u sebe. Skoro sam
odmah svršio. Njen jezik je izleteo i lizao moju semenu tečnost.
„Quid pro quo.”2>
Zasmejao sam se, a onda oštro izdahnuo kada su njeni zubi
očešali osetljivu donju stranu mog kurca, a njeni prsti nastavili
da pumpaju.
„Ranije sam igrao bilijar”, zarežao sam. Očajnički sam želeo
njene usne i da njeni prsti nastave da jebu tu slatku pičku kako
bih joj u tom momentu sve rekao.
Preko ramena mi je uputila pobednički osmeh. Nisam mogao
to da dozvolim. Pritisnuo sam usne na nju, jezikom se boreći s
njenim prstima za dominaciju. Glasno je zastenjala, ali je
utihnula kada sam gurnuo njena usta nazad na moju kitu i
upetljao prste u njenu svilenu kosu. Podizao sam se gore, dublje
nego ranije. Mučila se da me primi, ali nije odustala. Njeni prsti
su pumpali, a moj jezik je izazivao njih, njene nabore, njen
klitoris, svaki predivan centimetar koji sam mogao da dohvatim.
Počela je da se grči na meni, stenjući oko moje dužine. Nastavio
sam da guram u njena usta. Želeo sam da produžim ovo, ali s
njenim telom koje je eksplodiralo na meni, njenim prstima koji
jure orgazam i njenim ukusom na mom jeziku, nisam mogao da
se suzdržim.
Stegao sam se, moji prsti su se trzali na njenom vratu, a moje
nabijanje je postalo grčevito dok sam svršavao jače nego ikada
ranije. Osećaj njenih vrelih usta oko mog kurca dok je
pokušavala da proguta bio je savršen. Đulija se spustila preko
mene, njeni prsti su postali opušteni, a i ja sam iscrpljeno ležao
dok mi je srce jurcalo u grudima. Trenutak kasnije, Đulija se
povukla i zakašljala.
Jebiga. Držao sam je dole kada sam joj svršio u usta. Nisam
je čak ni pitao da li je to okej. Malo sam se podigao, ali je Đulija
još uvek samo ležala s obrazom na mojoj butini, teško dišući.
Sklonio sam joj kosu u stranu kako bih mogao da joj vidim lice.
Oči su joj bile zatvorene, a obrazi crveni. „Jesi li dobro?”
 Otvorila je oči, a ugao njenih usana se podigao. „Da, ti?”
Piljio sam u devojku na meni, ženu, moju suprugu, čudeći se
njenoj neobičnosti. To nije bilo nešto što sam ikada cenio, ali eto
me, nemoćan da odolim njenom telu i šarmu. Palcem sam prešao
preko njenih usana boje rubina. Gricnula me je i stidljivo
pogledala. „Moraš da me naučiš da igram bilijar.”
„Imam sto za bilijar u sobi za pušenje.”
„Molim te, reci mi da ne pušiš cigare. Moj otac i ujaci puše,
a i moj deda je pušio. Podsetiće me na njih ako ih namirišem na
tebi.”
To je bila poslednja stvar koju sam želeo – da podsetim moju
slasnu, mladu ženu na stare, jezive muškarce u njenoj porodici i
bio sam prilično siguran da ona to zna. Svakako je bilo dobro što
ne volim cigare. „Neću ih pušiti ako ne voliš miris.”
Skupila je oči, a onda se nasmejala. „Zašto imam osećaj da
ih nikada nisi ni voleo?”
Odgurnula se i dopuzala do mene, gnezdeći se uz moje grudi,
njen obraz je bio na mom ramenu. „Hoćeš li me naučiti?”
„To neće biti prva stvar koju sam te naučio, tako da, što da
ne?”, rekao sam tihim, posesivnim glasom.
Zakolutala je očima. Voleo bih da sam mogao da kažem da
me je to nerviralo. „Mogli bismo sada da odigramo jednu
partiju?”
„Kasno je. Moram rano da ustanem.”
„Hajde. Nije još ni jedanaest. Ugodi svojoj mladoj ženi.”
„Dobro”, rekao sam i iznenadio sebe. Đulija je povlačila
prave poteze i to je znala, a ipak se nisam osećao izigrano. Nije
to radila da bi bila bolja od mene ili iz još manje časnih razloga,
samo je bila... neobična. Dohvatio sam nož vodeći Đuliju sa
sobom. Spustila je zahvalan poljubac na moje usne i ustala iz
kreveta, toliko puna energije da je to bilo zadivljujuće. Bilo je
teško odoleti njenom entuzijazmu. Ustao sam iz kreveta i
ispravio se, potiskujući smeh zbog njenog odmeravanja. Đulija
nikada nije pokušavala da sakrije da joj se dopada moje telo.
Podigao sam donji deo pidžame s poda i navukao ga preko
kukova.
Đulija je obukla spavaćicu, zgrabila bebi-monitor i požurila
prema vratima pružajući mi ruku. Smejući se i odmahujući
glavom, prihvatio sam njenu ruku i pustio je da me odvuče u
prizemlje. Nisam mogao da se setim da sam ikada bio ovako
spontan. Možda kao tinejdžer, ali mi se to činilo kao da je bilo u
drugom životu.
Đulijine oči su se raširile kada smo ušli u sobu za pušenje
koja se retko koristila – samo kada bi moj otac ili poslovni
saradnici insistirali na cigari. Izbledeli miris dima se zadržao, ali
nije bio jak zato što je Sibil uvek izvodila svoju magiju sa
osveživačima vazduha.
Na početku sam ponekad igrao bilijar sam ili s Farom, ali mi
se čini da je i od toga prošla čitava večnost. U poslednje vreme
posao je ispunio svaki sekund mojih dana, dok sam pokušavao
da sprečim ljude da pričaju o Gaji, praveći nove incidente o
kojima bi pričali. Ali moja brutalnost u poslu teško da je
privlačila dovoljno pažnje da zaustavi tračeve vezane za smrt
moje žene – bila je to stara vest.
Đulija je sve posmatrala. Pored četiri fotelje ispred kamina,
tu je bio i profesionalni sto za bilijar. Đulija je požurila do
štapova i uzela jedan. „Pokaži mi?”
Da. Preživeo sam mnogo besanih noći s mnogo manje
zanimljivim stvarima od učenja Đulije kako da igra bilijar.
 *
Đulija se nagnula preko stola pokušavajući da pogodi osmicu.
Njen jezik je bio zaglavljen između usana dok se koncentrisala.
Moje grudi su bile pritisnute na njena leđa. Ubacio sam većinu
kugli u rupe i moja ruka je ponovo vodila Đuliju kad smo i
osmicu poslali u rupu. Đulija se kezila okrećući glavu i
spuštajući zanesen poljubac na moje usne.
Simonin plač je odjeknuo kroz zvučnik, podsećajući me da
naši životi nisu mogli biti ispunjeni samo noćima punim bilijara
i seksa. Ispravio sam se, težina odgovornosti se vratila na moja
ramena, a s njom i briga da ovo neće potrajati. Đulija je zgrabila
bebi-monitor i krenuli smo u Simoninu sobu.
Po običaju, Simonin plač se iz sekunde u sekund pojačavao i
bilo ju je teže umiriti što je duže plakala. Đulija je upalila svetlo
i ušla u sobu, ali sam ja ostao na vratima, želeći da vidim kako
će se izboriti.
Đulija se nagnula preko kreveca i podigla moju ćerku
prislanjajući je na grudi. Uvek sam je ja uzimao iz kreveca kada
je plakala.
Simona se utišala i piljila u moju mladu ženu. Čekao sam
neizbežnu histeriju ili još gori napad plača nego ranije, ali je
Simona samo malo jecala. „Ššš. Ti si najslađa stvar koju sam
ikada videla.” A onda se Đulija savila i poljubila Simonin levi,
pa desni obraz. „S najslađim buckastim obrazima koje mogu da
zamislim.”
Srce mi je lupalo u grudima nepravilnim stakatom koji sam
mogao da osetim u ušima. Nisam mogao da se pomerim. Simona
je dohvatila i povukla Đulijine šiške, ali se moja žena samo
nasmejala i izdahnula, zbog čega je njena kosa poletela, a
Simonine oči se raširile. Onda se zakikotala.
Simona se zakikotala.
Đulija je podigla pogled i osmehnula se, neoprezno, srećno,
puna nade. Okrenuo sam se i izašao. „Spremiću flašicu”, rekao
sam. Iako sam priželjkivao da to ne uradi, Đulija je pošla za
mnom u prizemlje. Gledala me je sve vreme dok sam pripremao
formulu. Mogao sam da osetim njena pitanja koja su lebdela po
prostoriji između nas. Nije pitala, samo je nastavila da guguče
mojoj ćerki.
Prišao sam im kada je flašica bila spremna. Naslonila se na
mene. „Zašto je ti ne nahraniš dok je ja držim?”
Piljio sam u te plave oči koje su me podsećale na to kako
sam se osećao dok sam stajao na dinama ispred moje kuće na
plaži i zurio prema okeanu.
 14.

Đulija

Kasio je održao svoje obećanje. Sledećeg dana je došao kući na

večeru. Da budem iskrena, bila sam iznenađena. Nisam mislila
da će održati obećanje koje je dao dok sam gola ležala na njemu.
Možda je trebalo da i ja poradim na svom nepoverenju.
Izgledao je iznenađeno kada je ušao u kuhinju gde smo
večerali poslednjih par dana. Sibil je ustala sa svog mesta,
očigledno nesigurna kako da se ponaša. I Elija je ustao i spustio
glavu pre nego što je uzeo svoj tanjir i izašao na zadnja vrata,
verovatno prema kući za čuvare. On i ja smo izgladili stvari
jutro nakon što ga je Kasio obavestio da ja znam šta se dešava.
Elija je bio čudan nakon toga, očigledno postiđen, ali sam mu
rekla da je radio svoj posao i da nisam ljuta. Na kraju krajeva,
nije mogao da odbije Kasija.
„Zašto ne jedete u trpezariji?”, pitao je. Simona se iskezila
kada je spazila svog tatu. Njeni prsti i obrazi su bili umazani
izgnječenim graškom, ali Kasiju to nije smetalo. Prišao joj je,
spustio poljubac na njeno čelo i jedva izbegao njene umazane
ruke pre nego što mu uništi odelo.
Danijel nije reagovao ni na koji način, samo je u svojoj maloj
pesnici stezao viljušku na koju je bio naboden komad šargarepe.
Ipak, na momenat sam uhvatila žudnju u njegovim očima. Želeo
je da bude blizak s tatom, ali ga je nešto sprečavalo. Kasio se
okrenuo prema Danijelu i poljubio vrh njegove glave pre nego
što je došao do mene. Danijel nas je pažljivo posmatrao. Kasio
je dodirnuo moje rame i lagano ga stegao pre nego što je seo
prekoputa mene. Nisam mogla da poreknem. Bila sam
razočarana. Volela bih da me je poljubio. Možda se brinuo kako
će Danijel reagovati. Na kraju krajeva, njegova mama je bila
mrtva tek šest meseci.
„Više volim da večeram u trpezariji”, rekao je.
Mrzela sam što postoji distanca između nas kada nismo
sami. „Nisam znala da ćeš biti kod kuće za večeru.”
„Rekao sam ti da ću biti i tako će i ostati. Ako ne mogu da
stignem na večeru, javiću ti.”
Sibil je spustila tanjir s pečenom svinjetinom, krompir-
pireom i prokeljom u balzamiko sirćetu koji je bio preukusan
pred njega. Učtivo je klimnuo glavom.
„Idem da proverim veš”, rekla je i otišla, ostavljajući svoj
dopola pojeden tanjir hrane.
„Od sada možemo da večeramo u trpezariji”, rekla sam.
Danijel je uzeo komad svinjetine i bacio ga pod sto. Kasiov
izraz je postao ljutit, ali sam brzo odmahnula glavom i rekla
Danijelu: „Sada je tvoj red da uzmeš zalogaj.”
Danijel je uzeo komad svinjetine, stavio ga u usta i poslušno
žvakao.
Kasio je skupio obrve. „Šta se dešava?” Njegov glas je bio
umereno miran, ali sam mogla da primetim da ne odobrava ovu
situaciju.
„Danijel i ja imamo dogovor. Može da daje Lulu ostatke ako
on zauzvrat pojede zalogaj.”
Kasio je izdahnuo. Simona je počela da plače istežući ruke
prema njemu. Ustao je, obrisao njeno lice i ruke vlažnom krpom
i spustio je na svoje krilo pre nego što je nastavio s večerom. To
je bio predivan prizor: Kasio obučen u trodelno odelo, izgledao
je impresivno i moćno, s malom Simonom u krilu u haljini sa
suncokretima. Nije se čak ni žalio zbog cvetova. Danijelov
pogled se ponovo zalepio za Kasija, koji je piljio u Simonu i nije
ni primetio.
Nežno sam ga pomilovala po glavi. Pogledao me je, a
njegovo lice je bilo tako tužno i bespomoćno da mi se stomak
okrenuo. Kada bi samo pričao sa mnom.
Osećajući Kasiov pogled na sebi, uzela sam viljušku i pojela
parče svinjetine. „Kako si proveo dan?” Dosad mi nije pričao
ništa o tome šta radi tokom dana, ali nije baš ni bio u kući
dovoljno rano da bismo pričali.
„Uobičajeno.”
Možda je trebalo da očekujem tako neodređen odgovor. Na
kraju krajeva, Simona i Danijel su bili u prostoriji. Priča o
njegovom poslu mogla bi da ih uplaši možda čak i više nego
majčina smrt.
„Šta ste vi radili?”
„Išli smo ponovo u park za pse, zar ne?”, rekla sam Danijelu,
koji je malo klimnuo glavom pre nego što je bacio komad
svinjetine na pod. „I Elija mi je pomogao da namestim sobu za
slikanje.” Nisam mogla da dočekam da ponovo slikam, da se
izgubim u svojoj umetnosti.
Kasiov pogled je tako pratio moje lice da sam se osetila
nesigurnom. Ispravila sam šiške, pitajući se da li ih još uvek
mrzi. Bile su deo mene, oduvek.
„Mislio sam da bismo mogli da provedemo vikend u mojoj
kući na plaži.”
Moje oči su se raširile. Prošlo je puno vremena otkad sam
bila na plaži.
Kasio je pokušao da uhvati Danijelov pogled. Dečak se
definitivno odobrovoljio kada je čuo za plažu. „Šta misliš,
Danijele? Mogli bismo da pravimo dvorce od peska kao prošli
put.”
Danijel je malo slegnuo ramenima, ali i to je bilo nešto.
Kasio i ja smo smestili decu u krevet posle večere. On je
spustio Simonu u krevetac dok sam ja pomagala Danijelu da se
presvuče. Tako je bilo lakše. Danijel se nije uzrujavao
neposredno pred spavanje i to je bilo bolje. Kad je legao, pokrila
sam ga ćebetom i razbarušila mu kosu. „Lulu će se svideti
plaža.”
Danijelove usne su se razvukle u mali osmeh. Onda je bacio
pogled na nešto iza mene. Zagrizao je donju usnu. Senka je pala
preko nas i trenutak kasnije Kasio se spustio i poljubio
Danijelovo čelo. „Lepo spavaj.”
Ustala sam, mahnula Danijelu gaseći svetlo i zatvarajući
vrata. Pošla sam za Kasiom niz hodnik, ali pre nego što smo
stigli do stepenica, okrenuo se, zgrabio me za vrat i strastveno
me poljubio ostavljajući me bez daha. Moje telo je odmah
oživelo dok me je pritiskao uza zid, njegov dlan je mesio moju
dojku, a njegovi kukovi su se trljali o mene. Bio je tvrd i uporno
me je bockao u stomak.
„Krevet”, prošaputala sam.
„Jebeno ne.”
Trepnula sam, ali mi Kasio nije dozvoljavao da se saberem.
Njegove usne su bile na mojim, zgrabio je moje butine i podigao
me. „Baš ovde. Uza zid.”
Raširila sam oči. Kasio me je ugrizao za vrat, a onda to
mesto obasipao pažnjom jezikom. „A Sibil?”
 „Otišla je.” Njegovo rezanje mi je vibriralo uz kožu. Držeći
me jednom mišićavom rukom i pritiskom svog snažnog tela,
gurnuo je jednu ruku između naših tela. Zujanje njegovog šlica
je poslalo drhtaj niz moju kičmu trenutak pre nego što je
pomerio u stranu moje gaćice i ušao u mene jednim čvrstim
pokretom. Izvila sam se, pola od bola, pola od užitka. Ovo je bio
prvi put da me je uzeo bez mnogo pripreme.
Njegove usne su bile uz moje uvo. „Jesam li ti rekao da
prestaneš da nosiš te čarape preko kolena i te smešne haljine?”
Srela sam njegov pogled, trljajući se uz njega, jureći
zadovoljstvo iako se moje telo borilo da se prilagodi Kasiovoj
dužini. „Da li je ovo moja kazna?” Moje usne su se izvile u
izazivački osmeh.
Kasiov stisak je postao jači kada se ponovo zabio, podižući
me uza zid. Zarila sam pete u donji deo njegovih leđa. „Ne,
dušo”, rekao je promuklo i ta reč me je zagrejala kao vruć
kakao. „To je upozorenje.”
Nasmejala sam se. Nije bilo dobro upozorenje. Reči su
napustile moja usta zato što je Kasio počeo da se nabija u mene
jače i dublje nego ranije, terajući moje telo da mu se povinuje, a
to je i uradilo. Uskoro sam bila klizava oko njega, mokar zvuk
spajanja naših tela ispunio je hodnik. Kasiov grub poljubac je
ugušio moje jecaje kada sam svršila uz divlji drhtaj. Spustio me
je i moje noge su me skoro izdale. „Dole”, naredio je.
Oči su mi blesnule negodovanjem na njegov zahtev, ali
njegov dominantan izraz i iskonska glad u njegovim očima
prizivali su neki deo mene kojem definitivno nije smetao njegov
zapovedni stav. Spustila sam se na kolena.
Prsti su mu se zamrsili u mojoj kosi dok je uzimao moja usta.
Držala sam pogled na njegovom licu, volela sam da ga
gledam kako se oslobađa.
Kasnije mi je pomogao da ustanem i nagnuo mi glavu. „Okej
ili previše grubo?”
Stajala sam na prstima i spustila glavu uz njegov vrat,
dirnuta brigom u njegovom glasu. Malo me je bolelo, a tako će
verovatno biti i sutra, ali je bio dobar osećaj na neki bezobrazan
način, kao da je Kasio ostavio svoj žig u meni.
„Đulija?” Tiha tutnjava njegovog glasa se probila kroz moje
misli. „Previše grubo?”
Odmahnula sam glavom uz mali uzdah. Uhvatio me je za
potiljak i spustio poljubac na vrh moje glave. Taj gest je bio
toliko ljubazan da je razgoreo emocije u meni koje sam se
plašila da dozvolim sebi. Na kraju krajeva, ovo je bio brak iz
koristi pre svega. Nisam želela da ga volim pre nego što on
zavoli mene.
Kako sam mogla i da pomislim na tako smešnu stvar. Kao da
se ljubav može odložiti dok ne postane pogodno. Povukla sam
se i dozvolila mu da me odvede u spavaću sobu.
Kasnije u krevetu sam se priljubila uz Kasija, moj obraz na
njegovim grudima, njegovi prsti su mazili moju nadlakticu. Već
smo bili ugasili svetlo i pokušavali da zaspimo. Po budnosti
Kasiovog tela, znala sam da nije ni blizu spavanja. „Ne možeš sa
mnom u naručju, zar ne?”
Nisam želela da zvučim povređeno, ali jesam.
Kasio je prestao da me mazi, njegov grudni koš se raširio
pod mojom glavom. „Hajde da vidimo. Obećao sam da ću
probati.”
„Okej. Kao što ćeš pokušati da mi veruješ.”
Nastala je tišina. Trudio se. Nisam mogla da tražim više.
„Da li ti je Danijel već nešto rekao?”
 „Nije”, rekla sam. „Komunicira klimanjem glavom. Za dve
nedelje mu je rođendan, zar ne?”
„Jeste. Tri godine. Još uvek se sećam kada sam ga prvi put
držao.”
„Videla sam sliku novorođenčeta. Ne izgledaju baš slatko sa
svom onom sluzi na sebi.”
„Već su ga bili očistili kada sam ga prvi put držao nekoliko
sati nakon što je rođen.”
„Zar sestre ne predaju dete roditeljima čim se rodi?”
„Nisam bio prisutan kada se Danijel rodio.”
„Oh, zbog posla?”, nagađala sam.
Napetost je isijavala iz Kasija i znala sam da nije zbog toga.
„Gaja je želela da bude sama tokom porođaja.”
Bilo mi je drago što je mrak sakrio moje lice. Zašto žena ne
bi želela svog muža uz sebe dok rađa njihovo dete? „Oh.”
Tišina je ispunila mrak. „A kad se Simona rodila?”
Kasio je odmahnuo glavom.
„Zar nije nepošteno prema tebi da ti uskrati iskustvo čuda
rađanja?” Zar nisu svi to tako zvali, iako nisam mogla da vidim
magiju u tome da istiskam nešto tako veliko iz svoje vagine.
„Zauzet sam u petak, ali želim da krenemo do kuće na plaži
po podne, tako ćemo imati celu subotu da uživamo u vremenu
provedenom tamo.”
„Zašto ne želiš da pričaš sa mnom o prošlosti?”, rekla sam
nežno.
Kasio se pomerio, njegove usne su bile vrele uz moje uvo.
„Prestani da kopaš, Đulija. Neće ti se dopasti ono što ćeš naći.
Sad spavaj.”
Njegove reči su me pekle. Krenula sam da se okrenem kako
bih mu dala više prostora da bi mogao da spava, što se očigledno
neće desiti dok sam mu blizu, ali su se njegove ruke skupile oko
mog struka. Ponovo me je privukao uz svoje telo. Progutala sam
knedlu.
„Mlada si”, rekao je. „Brinem o svim načinima na koje ću te
povrediti pre nego što postaneš iznurena odrasla osoba koja će
preživeti u ovom svetu i pored mene.”
„Ne verujem u to.”
„Znam, ali ćeš na kraju poverovati.”

Kasio

Tri meseca nisam bio u kući na plaži. Poslednji put kada sam
bio, žudeo sam za mirom i tišinom nakon Gajine sahrane. Nisam
bio poveo Simonu i Danijela zato što me je svaki pogled na njih
podsećao na ženu koju sam želeo da zaboravim.
Đulijine oči su se oduševljeno raširile kada smo se parkirali
ispred veličanstvenog belog bungalova na plaži. Kuća pored bila
je Mijina, ali smo retko posećivali ovo mesto istovremeno, iako
je ona neko vreme insistirala na porodičnim odmorima. Simona
je zaspala u svom sedištu, a Danijelovo lice je ozarilo
prepoznavanje. U prošlosti je voleo ovo mesto. Brinuo sam se da
se čak i to promenilo.
Vetar je štipkao našu odeću. Novembar nije bio najbolje
vreme da ovde budemo napolju, ali sam želeo da Đuliji pokažem
ovu kuću. Bilo bi lepše u proleće ili leto.
Još jedan nalet vetra skinuo je Đuliji s glave njen crni
kaubojski šešir. Moja ruka je izletela i uhvatila ga u vazduhu.
Đulija se oduševljeno nasmejala. „To je zadivljujuće
hvalisanje refleksima.”
Pružio sam joj šešir i ona ga je uzela slatko se osmehujući.
„Brzi refleksi su neophodni kada želiš da preživiš i kada imaš
puno neprijatelja kao ja. Ali nemam pojma zašto sam uhvatio
ovu stvar. Ružna je.” Đulija je još jednom odabrala odeću koju
ja definitivno nisam izabrao za nju. Kaubojske čizme, crni šorts
s tregerima, jarkoroze džemper i preveliki kaput u koji sam
mogao i ja da stanem. Bila je to modna noćna mora.
Zabrinutost je stegla njeno lice, a ruka joj se zaledila na
vratima. „Koliko si pokušaja ubistva preživeo?”
Pokušao sam da se setim. Bilo je teško reći. Bilo ih je puno.
Samo par je bilo blizu.
Đulija je odmahnula glavom. „Nema veze, ako ti treba da
razmisliš o tome ovoliko dugo, onda verovatno ne želim da
znam. Samo mi obećaj da ćeš paziti, okej?”
Obišao sam oko auta, otvorio vrata i izvadio Simonu. Đulija
je već bila savladala rutinu kada su moja deca u pitanju. Ona se
pobrinula za Danijela, a ja za Simonu. Tako nam je život bio
lakši, iako mi se srce ledilo zbog toga što je moj sin odbijao da
bude blizu mene.
„Možeš li da uzmeš Lulin transporter?”
Izvadio sam ga iz gepeka. Đulija je želela da povedemo psa s
nama, iako bih ja više voleo da ju je Sibil pričuvala. Odbiti
Đuliju bilo je teže nego što je trebalo da bude.
Zaštitnički sam prislonio Simonu na grudi kako bih je
zaklonio od vetra i poveo Đuliju prema ulaznim vratima. Bilo
joj je nezgodno da nosi Danijela na kuku. Iako je bio mršav, bio
je visok za svoje godine a Đulija je bila sitna. Imalo je više
smisla da ga ja ponesem.
Spustila ga je onog momenta kada smo ušli unutra i
začuđeno pogledala unaokolo. Unutrašnjost, kao i spoljašnjost,
bila je bela. Zadnji deo kuće bio je okrenut prema plaži i skoro
ceo je bio u prozorima, pružao je pogled na dine i okean. Trava
na plaži se pognula pod silom prirode, a tamni oblaci su bili
spušteni nisko iznad vode. Čak i burnim danima poput ovog,
belina nameštaja je osvetljavala kuću i bez struje.
Đulija je požurila do prozora gledajući napolje. Njen pogled
je otišao ulevo gde se ljuljaška nežno njihala na vetru. Trem ju
je štitio od kiše. Posegnula je prema kvaci.
Spustio sam transporter, a onda joj odneo Simonu, koja je
bila u beloj nosiljci. Još uvek je čvrsto spavala. „Previše je
olujno. Možemo sutra da izađemo napolje.”
Đulija se napućila, izgledala je kao tinejdžerka za koju sam
pokušavao da se pretvaram da nije. Nekada sam uspevao da
zaboravim, posebno kada se bavila decom i u krevetu, ali nisam
uvek bio uspešan.
Danijel je stajao pored nje. Ispružila je ruku i on ju je
prihvatio. Sa osmehom ga je povela do transportera i pustila psa.
Polako je izašao, gledajući unaokolo.
„Ako popiški bele tepihe, spavaće napolju.”
Đulija je zakolutala očima kao da misli da se šalim.
Pas je počeo sve da njuši. Barem više nije napadala moje
nogavice.
Danijel je pratio psa kao izgubljeno štene.
„Doneću prtljag”, rekao sam pre nego što sam izašao na
hladnoću. Kada sam se vratio s dve torbe, Đulija je stajala ispred
otvorenog frižidera. Odneo sam torbe niz hodnik u našu spavaću
sobu pre nego što sam joj se pridružio u kuhinji. „Rekao sam
mojoj spremačici da napuni frižider.”
„Imaš spremačicu za kuću na plaži?”
 „Mija i moji roditelji imaju kuće na istoj plaži. Spremačica
vodi računa o sve tri.”
„A Ilarija?”
„Njena kuća je predaleko.”
Đulija je klimnula glavom. „I... znaš li da kuvaš?”
Podigao sam obrve. „Naravno da ne znam.”
„Naravno da ne”, Đulija je tiho rekla, gledajući u frižider kao
da je to njena propast. „Pretpostavljam da ću onda ja morati da
okušam sreću.”
Posmatrao sam je kako vadi razne vrste povrća, pirinač i
piletinu i spušta ih na pult. „Da li voliš azijsku kuhinju?”
Nagnuo sam se na pult s rukama prekrštenim na grudima.
„Zavisi.”
„Da li voliš začinjeno?”
Moje usne su se trgle. Đulija me je ogorčeno pogledala pre
nego što je njen pogled pao na Danijela, koji je čučao ispred
prozora sa psom pored sebe.
Pomerio sam se do nje dodirujući joj usne. „Mogu da
podnesem ljuto, ne brini.”
Đulija je progutala knedlu.
Krenuo sam prema prozoru kada je ona počela da priprema
koju god večeru da je zamislila. Danijel je kratko podigao
pogled kada sam stao pored njega i psa, pre nego što se ponovo
fokusirao na okean.
„Sutra po podne možemo da provedemo na plaži.”
Nije odgovorio, ali nisam ni očekivao da će to uraditi, tako
da sam samo piljio kao i on.
Nakon večere, stavili smo Danijela i Simonu, koja se
probudila u pola večere, u krevet. Delili su sobu pored naše iako
su u kući bile još dve spavaće sobe.
 „Možemo li da sedimo na ljuljašci?”, Đulija je pitala kada
sam je zagrlio.
„Hladno je.”
„Ti možeš da me greješ. Molim te?”
„Dobro.”
Kezila se dok je uzimala naše kapute s čiviluka, dok sam ja
uzimao par debelih, vunenih prekrivača. Uprkos kaputu, Đulija
je drhtala kada smo se skupili na ljuljašci. Obmotao sam je
prekrivačima pre nego što sam prebacio ruku preko nje. Skupila
se pored mene kao mačka.
U prošlosti sam mnoge noći proveo na tremu tražeći samoću.
Gaja mi se nikada nije pridružila. Ipak, to što je Đulija bila
pored mene nije mi smetalo. „Nisi ono što sam očekivao.”
„Kako?”
Naš dah se maglio na noćnom vazduhu i do nas je stizalo
tutnjanje talasa. „Mislio sam da ću morati da te ubeđujem za
seks i da ćeš bežati od fizičkog dela našeg braka.”
Podigla je glavu. „Stvarno mi se sviđa kada spavam s
tobom.” Mesečina je obasjala njene oči. „Ti činiš da se osećam
stvarno dobro.”
Zasmejao sam se. „Tako i treba da bude.”
„Da li i ja činim da se ti osećaš dobro?” Njen ton je bio
razigran, ali sam uhvatio trunku nesigurnosti.
„Da, činiš.” Povukao sam je bliže u opušten poljubac. Ne
samo zbog seksa. Gurnuo sam ruku pod pokrivače i njenu odeću
i zglobovima prstiju prošao niz njeno telo, kao da mi je trebalo
podsećanje. Njeno trzanje i kikot su zapalili moju unutrašnjost.
„Jesi li ikada...”
„Nema priče o prošlosti.”
Ućutala je i oboje smo gledali prema okeanu.
 Nisam mogao da se setim kada sam se poslednji put osećao
tako, skoro da sam bio miran, ali sam u ovom momentu bio
blizu.
 15.

Kasio

Uprkos hladnom vremenu, narednog dana smo prošetali po

plaži. Simona je u nosiljci bila pričvršćena za Đulijine grudi,
dok su Danijel i Lulu trčali uz ivicu vode. Pas je lajao na talase i
pokušavao da zgrabi penušavu vodu.
Kakva glupa stvar, ali su se zbog nje Danijel i Đulija smejali,
tako da je zasad mogla da ostane. Galebovi su leteli iznad naših
glava. Đulija je pružila ruku, a ja sam nakon trenutka oklevanja
ispreplitao prste s njenim brinući se zbog Danijelove reakcije, ali
je on izgledao kao da ga nije briga. Njegova pažnja je bila na
psu i okeanu.
Telefon mi je zavibrirao u džepu. Izvadio sam ga i zatekao
poruku od Fara.
Pozovi me ŠTO PRE BUDEŠ MOGAO
Namrštio sam se i vratio ga u džep. Vetar je previše glasno
zavijao za telefonski razgovor.
„Šta se dešava?”, Đulija je pitala.
„Moramo da se vratimo u kuću. Moram da pozovem Fara.”
Njeno lice se rastužilo i na pola sekunde sam razmatrao da
ignorišem Farovu poruku, ali sam mu rekao da me ne
uznemirava osim ako nije nešto važno. „Oh, naravno.”
Stegao sam joj ruku. „Sutra ujutro možemo ponovo da
izađemo.”
 Klimnula je glavom, a onda pozvala: „Lulu, Danijele,
dođite!”
I pas i moj sin su se okrenuli prema njoj i doskakutali do nas.
Na trenutak me je Danijelovo lice podsetilo na prošlost, skoro
detinjasto nevino kao što je bilo nekad.
Pozvao sam Fara čim smo se vratili u kuću, dok je Đulija
čistila pesak sa psa i Danijela.
Simona je puzila po podu, jureći loptu koja je zveckala na
najiritantniji mogući način. „Šta je? Nadam se da je važno.
Nisam želeo da me uznemiravate.”
„Luka je odlepio dok si ti bio zauzet kresanjem svoje mlade
žene. Ubio je svoje ujake Gotarda i Ermana i onog rođaka čijem
je bratu smrskao vrat.”
Nagnuo sam se unazad, šokiran. „Šta se kog đavola desilo?”
„Niko ne zna. Mateo nije baš raspoložen da daje informacije.
Kruže glasine da je Luka posekao i ceo ogranak Tartarus Em-
Sija u Džerziju.”
Simona je cimala moje pantalone i polako se podigla.
Spustio sam ruku da je stabilizujem dok mi se bezubo kezila.
„Čuo sam glasine da je u lovu na izdajnike... neki sumnjaju
da sve to ima veze s njegovom ženom. Tajna je da je otišla u
Čikago, gde se srela s jebenim Danteom Kavalarom.”
Oslonio sam laktove na butine, a moje misli su letele bez
kontrole. „Misliš da Arija ima neke veze sa izdajom?”
„Još uvek je živa.”
Luka i Arija su spolja delovali srećno, koliko to može biti
brak u našem svetu, posebno ako je muž muškarac poput Luke...
ili mene.
Đulija se pojavila u dnevnoj sobi, zabrinutost joj je prekrila
lice dok me je gledala. Polako je prišla.
 „Vratiću se večeras. Organizuj sastanak. I moj otac mora
doći.” Ako je Luka krenuo u tako veliki pokolj, moram da se
uverim da je moj grad bio čistiji od čistog.
„Hoću.”
Prekinuo sam vezu.
Đulija je sela pored mene. „Šta nije u redu?”
„Ništa zbog čega bi ti trebalo da brineš.”
„Tvoje lice priča drugu priču.”
„To je zbog posla. Luka je ubio dva podšefa. Svoje ujake
Gotarda i Ermana.”
Trgla se, a u očima joj se videla šokiranost. Shvatio sam
koliko sam bio bezobziran. Oni su bili i njeni ujaci, iako nikada
nisam stekao utisak da joj se bilo koji od njih dvojice preterano
dopada, što nije bilo iznenađujuće. Bili su sadistički
egomanijaci.
„Jesi li tužna zbog svojih ujaka?”
Izgledala je kao da sam je izvukao iz transa, a onda oštro
odmahnula glavom. „Zabrinuta sam za tebe. Šta ako se Luka reši
još podšefova?”
„Neće me se rešiti. Ne ukoliko mu ne dam razlog za to, a
nisam mu dao.”
Polako je klimnula glavom, a onda su se njene oči ponovo
raširile. „Kjara!”
„Ko?”
„Moja rođaka Kjara. Ona je Ermanova ćerka. Šta je s njom i
mojom ujnom?”
„Ne znam. Faro nije ništa pominjao.”
Zgrabila me je za ruku. „Kasio, molim te, saznaj. Kjara ima
samo dvanaest godina. Šta ako je povređena?”
„Sumnjam da bi Luka povredio dete.”
 Njen zabrinut izraz me je naveo da ponovo uzmem telefon.
Obično bih direktno pozvao Luku, ali u ovoj situaciji mi to nije
delovalo mudro. „Spakuj torbe i spremi Simonu i Danijela.
Moramo da krenemo za pola sata. Pitaću oca za Kjaru.”
Otac se odmah javio. „Faro ti je rekao?”
„Jeste. To može da sačeka do našeg sastanka. Trebaju mi
informacije o Ermanovoj ćerki i ženi.”
„Klinka je živa, ali je Ermano upucao ženu.”
Očev glas je imao ton koji me je unervozio. „Dobro. Pričao
sam s prijateljima u Njujorku i pokušao da ispitam kakvo je
Lukino trenutno raspoloženje, da li je završio s ubijanjem...”
„Sve će biti u redu.”
„Trebalo je sve da mu kažeš, Kasio.”
„Oče, biće sve u redu. Prošlost je prošlost. Reći Luki sada
definitivno bi bila moja smrtna presuda.”
Prekinuo sam vezu i ušao u sobu gde je Đulija pakovala naše
torbe. Kada je srela moj pogled, njene oči su bile uplašene.
„Kjara je živa, ali je njena majka mrtva.”
Đulija je stavila dlan preko usta. „Šta će biti s njom?”
„Luka još uvek ima nekoliko rođaka koje može da pita da
preuzmu devojku.” Uzeo sam torbe od nje. „Dođi. Stvarno
moram da se vratim.”
Polako je klimnula glavom, još uvek je izgledala malo
šokirano. Prišao sam joj i stavio dlan na njen obraz. „Sve će biti
dobro.”

*
Vožnja nazad je prošla relativno tiho. Đulija je bila izgubljena u
mislima, a Simona je, kao i inače, zaspala u kolima.
Elija i Domeniko su već bili u mojoj kući kada smo stigli.
Pomogli su da sve unesemo. Đulija me je pratila dok sam se
presvlačio u moju uobičajenu poslovnu odeću.
„Gde se održava sastanak?”
Vezao sam čvor na kravati. „Ne znaš to mesto. To je noćni
klub.”
Primetio sam da je Đulija želela da postavi još pitanja, ali
nisam želeo s njom da pričam o poslu. Nežno sam poljubio
njene usne. „Ne čekaj me večeras. Doći ću jako kasno.”
Na izlasku iz kuće sam ponovo pozvao Fara. „Je li sve
dogovoreno?”
„Jeste, svi su krenuli.”
„Jesu li naši posmatrači rekli nešto o promenama u klubu?”
„Izgleda da imaju sastanak. Svi bajkeri su u prednjem delu
kluba.”
Sada kada je Luka hladnokrvno uništio ceo ogranak, bilo je
samo pitanje momenta kada će početi odmazda Em-Sija. Bili su
prevrtljivi i pratili su još manje pravila nego mi. Bio je to deo
mog života u kom nisam želeo da Simona, Danijel ili Đulija
učestvuju. Daću sve od sebe da ih zaštitim od toga.

Đulija

Kada je Kasio otišao, zgrabila sam telefon i sela na sofu.

Simona je bila zauzeta slikovnicom koja je puštala zvuke
životinja, a Danijel je sedeo pored nje na ćebetu, samo dopola
fokusiran na svoju igricu dok je bacao poglede na sestrinu
slikovnicu.
Lulu se sklupčala pored mene, a ja sam odmah počela da
mazim njeno mekano krzno, nadajući se da će me umiriti. Otkad
mi je Kasio rekao za moje ujake, moje srce je počelo da lupa
brže nego inače. U mafiji je pad u nemilost obično značio smrt.
Nisam bila tužna zbog ujaka. Bili su loši ljudi, čak i po našim
uvrnutim standardima, ali sam brinula šta to znači za Kasija, za
nas, i nisam mogla da prestanem da razmišljam o mojoj jadnoj
rođaki Kjari, koja je sada bila siroče.
Pozvala sam tatu. Nije se javio nakon što je telefon nekoliko
puta zazvonio, što je bilo neobično za njega. On je uvek nalazio
vremena za mene. Šta ako je Luka odlučio da se reši i njega?
Njih dvojica se nisu preterano voleli. Možda će zbog mene
Kasio reći koju dobru reč o mom ocu.
Tata se konačno javio, a ja sam se otromboljila od olakšanja.
„Đulija, večeras nije baš najbolje vreme za razgovor.”
„Jesi li dobro? Čula sam šta se desilo.”
Tata je uzdahnuo. „Dobro sam. Ne mogu da poreknem, bilo
je uznemirujuće čuti da Luka ubija jednog člana porodice za
drugim, ali ja nikada nisam uradio nešto što bi se moglo
protumačiti kao izdaja.”
„Šta će se desiti s Kjarom? Jesi li čuo nešto?”
„Mateo nas je pozvao i pitao da li bismo mogli da je
primimo.”
Tatin glas je jasno govorio da on nije baš raspoložen za tu
ideju. „Treba joj dom, a mi smo porodica.”
„Tvoja majka i ja smo vredno radili da popravimo status naše
porodice i ako bismo prihvatili ćerku izdajnika, to bi moglo da
poništi sve naše napore.”
„Tata”, rekla sam šokirano. „Ona ima dvanaest godina. Ona
je nedužna. Nemoj mi, molim te, reći da ćeš odbiti da je primiš
zbog nečega što je njen otac uradio. To bi bilo izuzetno
okrutno.”
Tata je na trenutak ćutao. Nije da sam mislila da nije
sposoban za surovost, ali je njemu bilo draže da ne deluje tako u
mojim očima. „Luka nam svakako možda i neće dati baš puno
izbora. Kako sada stoje stvari, razočarati ga moglo bi da bude
previše rizično.”
„Onda ne rizikuj i pruži dom Kjari.”
„Kako stoje stvari između tebe i Kasija?”
„Dobro.”
„Stvarno?”, tata je pitao kao da ne veruje svojim ušima. To
me je rastužilo, znam da je očekivao najgore od Kasija, a ipak
me je dao njemu.
„Da. Obećaj mi da ćeš me pozvati čim budeš znao nešto više
o Kjari, okej?”
„Hoću. Tvoja majka želi da porazgovara s tobom.”
Prigušila sam uzdah. Znajući mamu, ona je verovatno
uznemirena dešavanjima oko Kjare koja bi mogla da ubiju njen
socijalni status, a to znači na ona već planira određene mere –
one koje obično uključuju mene ili Kristijana.
„Đulija, kako si?” Forsirana veselost u njenom glasu
potvrdila je moje sumnje.
„Okej. Malo zabrinuto za Kjaru.”
„Kada tvoj otac i ja možemo da očekujemo unuče od tebe?”
Dobro. To je bio njen plan. „Simona i Danijel su jako mali.
Briga o njima mi oduzima sve vreme i energiju.”
„Oni nisu tvoji, Đulija. Moraš da donosiš pametne odluke.
Ako budeš imala svoje dete, to će učvrstiti tvoju poziciju,
posebno ako dobiješ sina koji bi mogao postati podšef.”
 „Danijel će biti podšef, mama. I ako ikada poželim dete, to
neće biti radi taktike.” Kasio i ja još uvek nismo pričali o deci.
Insistirao je da pijem pilule, što bih ja svakako i radila jer u
ovom momentu definitivno nisam želela da ostanem u drugom
stanju. Želela sam da budem najbolja moguća majka Danijelu i
Simoni i treće dete mi uopšte ne bi to olakšalo.
„Sada kada si žena, ne možeš da priuštiš sebi da budeš
naivna.”
Uzdahnula sam. „Moram da prekinem. Potrebna sam
Simoni.” Nisam sačekala njen odgovor. Spustila sam telefon i
gledala kako Danijel sa Simonom gura slike životinja u
slikovnici. Zasmejavala ih je kakofonija mjaukanja, mukanja i
lajanja.
Naslonila sam se osmehujući se. Svaki dan su okupirali sve
veći deo mog srca.

*
Pokušala sam da sačekam Kasija, ali sam na kraju zadremala
čudno sklupčana u fotelji ispred kamina.
Nisam bila sigurna u koje su vreme hladne šake dodirnule
moju ruku budeći me iz sna. Bilo je mračno u sobi, samo je sve
manji žar igrao pred mojim umornim očima. Kasio je stajao
iznad mene, mirisao je na barut, dim i viski. „Rekao sam ti da
me ne čekaš.”
„Koliko je sati?”, promucala sam, moj jezik i mišići su bili
teški.
„Kasno je.”
Pokušavala sam da razaznam Kasiovo lice i povezem napet
ton u njegovom glasu sa izrazom lica, ali ga je tama skrivala.
Posegnula sam i dodirnula njegovu ruku. Tkanina košulje mu je
bila zalepljena za kožu. Bila je čvrsta pod mojim prstima,
ukrućena od nečega. Kasio se izvukao iz mog stiska uz oštar
udah.
Istog momenta sam bila potpuno budna. „Kasio?”
Sela sam, a Kasio je zakoračio od mene, van mog domašaja.
„Idi u krevet, Đulija. Odmah.”
Ustala sam i krenula prema njemu. Žar u kaminu nije davao
dovoljno svetlosti da vidim, ali deo njegove bele košulje bio je
taman. „Šta se desilo? Jesi li povređen?”
„Đulija, u krevet. Odmah.”
„Neću. Ja nisam dete, ja sam tvoja žena i ne idem nikuda dok
ne budem znala da si dobro.”
„Tvoja drskost me gura do ivice.”
„Mislim da ti se dopada moja drskost.”
Udahnuo je i izašao iz prostorije. Krenula sam za njim. I
predvorje je bilo mračno. Moja strepnja je rasla sa svakim
korakom i nastavkom Kasiove tišine. Upalila sam svetlo kada
smo konačno stigli u našu sobu. Moje srce je stalo kada sam
videla krv na Kasiovoj beloj košulji. Većina se sasušila i samo je
mali deo na njegovoj ruci izgledao svežije. Kasio je bez reči
nastavio prema kupatilu, ali je njegov izraz lica pokazivao
neodobravanje kada sam pošla za njim. „Šta se desilo?”
Kasio je otkopčao i skinuo košulju, ali se jedan rukav zalepio
za njegovu ruku. Naježila sam se kada sam videla ranu za koju
se zalepila. Zgrabila sam peškir i natopila ga toplom vodom, a
onda sam odgurnula Kasiovu ruku. Natapala sam krvavi
materijal njegovog rukava, čekajući da se odlepi od dugačke
posekotine kako ne bismo napravili veću štetu.
 Kasio me je skoro znatiželjno posmatrao, bez naznaka da je
neko očigledno iskoristio njegovu podlakticu kao dasku za
sečenje. Pažljivo sam mu skinula košulju i Kasio se blago trgao,
ali nije ispustio nikakav zvuk. „Nije tvoj prvi rodeo, hmm?”
Trebalo mi je da razvedrim situaciju pre nego što me briga za
muža gurne u panični napad. Šta da mu se nešto desilo? Šta bih
radila s dvoje male dece, ogromnom kućom i malo uvrnutim
psom?
„To je samo plitka posekotina. Preživeću.”
Nasmejala sam se, ali je zvučalo isforsirano. Kada je rana
bila oslobođena od košulje, Kasio je bacio uništen komad odeće
na pod. „Mogu sam da sredim ovo.” Uzeo je set za prvu pomoć
iz elementa ispod lavaboa.
„Zar mi nećeš reći šta se desilo?”
Čistio je ranu, ali je uzdahnuo pošto nisam skrenula pogled.
„Nisam siguran da bi trebalo da znaš detalje mog posla.”
„Ja sam deo tvog života, tako da pusti me da budem i deo
toga.”
Oklevanje se zadržalo u njegovim očima. Spustio je pogled
na ranu, a onda je zatvorio leptir-flasterima. „Luka se bavio
izdajicama, kao i emsijevcima koji su nas mučili.”
Zbog mog zbunjenog pogleda je dodao: „Moto-klubovima.
Jači su na jugu, posebno u Teksasu, Novom Meksiku i na
Floridi, ali su ogranci počeli da se pojavljuju i ovde. Luka me je
zamolio da saznam šta lokalni ogranak smera. Uhvatili smo
jednog. Snažan borac. Dokačio me je svojim nožem.”
„Zašto si se petljao u to? Zašto nisi poslao svoje ljude da se
izbore s tim? Moj otac nikada ne bi rizikovao svoj život u
napadu.”
Kasio se ironično nasmejao. „Zbog toga tvoj otac nije
najbolji podšef. Ako želiš lojalnost svojih ljudi, moraš da im
pokažeš da si spreman da se boriš uz njih.”
Odmahnula sam glavom. „Tako ginu.”
„Jesi li zabrinuta za mene?”
Obmotala sam ruke oko njegovog struka i naslonila obraz na
njegove grudi. „Obećaj mi da ćeš biti oprezniji.”
„Uvek sam oprezan.”
„Ta rana priča drugu priču.”
„Idemo u krevet. Kasn...”
Simonin plač je odjeknuo kroz monitor. „Nema kreveta za
mene.”
Kasio je pritisnuo dlanom donji deo mojih leđa i malo me
gurnuo prema krevetu. „Idi da spavaš, ja ću se pobrinuti za
Simonu.”
„Ti treba da se odmoriš...”
„Ne, pusti me da se pobrinem za nju.”
Shvatila sam da mu treba da to uradi, da drži svoju ćerkicu.
Možda je to bio njegov način da se podseti dobrih stvari na
ovom svetu.
„U redu.” Legla sam na krevet, osećajući se potpuno
isceđeno. Kasio me je kratko poljubio pre nego što je krenuo u
Simoninu sobu.
Odrasla sam u svetu mafije. Smrt i opasnost su bile
konstantna pratnja, ali tata nikada nije povređen došao kući.
Znao je kako da se drži podalje od nevolje i da pusti druge da
rizikuju život umesto njega. Divila sam se Kasiovoj hrabrosti. A
u isto vreme sam želela da je kukavica kao moj otac kako bi bio
bezbedan. Zbog svoje dece... zbog mene.
 16.

Đulija

Danijel i ja smo se smestili na pod. Bilo je vreme za

upoznavanje, ne samo između mene i njega već i s Lulu, dok je
Simona bila na popodnevnoj dremci. Poslednjih par večeri
Kasio je ponovo kasno dolazio kući i nadala sam se da se to
neće pretvoriti u trajnu naviku. Zasad, svu pažnju sam usmerila
na Danijela, Simonu i Lulu. Dovoljno su me zaokupili.
Lulu je prišla bliže s loptom u njušci, što je obično i radila
kada sam sedela na podu. Uzela sam loptu od nje i zakotrljala je
po podu. Danijel je sve znatiželjno posmatrao. Posle dva
bacanja, pružila sam mu lopticu. Uzeo ju je, bacio i onda se
široko nasmejao kada je Lulu pojurila svoju igračku. Ponavljali
smo to nekoliko minuta pre nego što sam sklonila lopticu i
potapšala mesto pored sebe. Lulu je prišla bliže dok je njen roze
jezik preslatko odskakivao. Nežno sam je pomazila, prekrstila
noge i pokazala joj da priđe još bliže.
Sklupčala se u mom krilu i ja sam joj nežno mazila uši,
čudeći se koliko su bile mekane na dodir. Danijel se približio
dok se njegova kolena nisu sudarila s mojom butinom. Mogla
sam da primetim da je želeo da dodirne Lulu. Neko vreme sam
je posmatrala da vidim da li je spremna za više bliskosti. U
poslednjih nekoliko dana nije više pokušavala da izbegne
Danijela. Sada se činilo da je potpuno opuštena, njene oči su bile
na pola koplja dok je gledala Danijela. „Da li želiš da je
pomaziš?”
Danijel je brzo klimnuo glavom.
„Pokušaj polako da se pomeriš kako bi mogla da se navikne
na tvoju blizinu, u redu?”
Još jedno oštro klimanje glavom.
„Stidljiva je. Treba joj da te upozna i da vidi da si joj
prijatelj.”
Uzela sam Danijelovu šaku i spustila je na Lulina leđa.
Njene uši su se znatiželjno trgle i malo više je otvorila oči.
Polako sam pomerala Danijelovu šaku niz nju, držeći se podalje
od glave zato što sam čitala da su se psi često osećali ugroženo
zbog dodira po glavi. Luline oči su se ponovo zatvorile dok je
uživala u maženju. „Vidiš? Moraš da budeš pažljiv. Lulu je
mala. Nemoj da je vučeš za uši ili rep, okej?”
Danijel je klimnuo glavom, očarano je posmatrao šaku na
krznu.
Povukla sam se puštajući ga da ovo uradi sam. Možda smo
bili na pravom putu. Čak je i Kasio prestao da se žali na Lulu.
Simona mi je sada češće dozvoljavala da je umirim noću, zbog
čega je Kasio mogao više da spava.
Nasmejala sam se, osećajući talas optimizma.

*
Napola sam spavala kada se Kasio te noći vratio kući. Prošlo je
nedelju dana od ubistava, a deca jedva da su ga viđala.
Posmatrala sam ga dok se spremao za spavanje. Protegao se
pored mene. „Kada ćeš ponovo biti kod kuće na večeri?”
 Kasio me je uhvatio za kuk i privukao uz sebe. Njegove usne
su pronašle moje, ali sam se povukla uprkos naletu vreline. Naša
jedina interakcija, osim par razmenjenih reći, bio je seks.
Uzdahnuo je. „To je važan posao. Imam previše toga da uradim.
Umoran sam. Samo želim da skrenem misli sa svega kada
dođem kući i da se ne svađam s tobom.” Ponovo me je poljubio i
ovog puta sam ga ljutito odgurnula.
„Tretiraš me kao dadilju i kurvu, Kasio. Ja zaslužujem više
od toga.”
„Nikada te ne bih tretirao kao kurvu”, zarežao je. „Ti si moja
žena i želim te. Ako se dobro sećam, i ti uvek uživaš.”
Uživala sam. Kasio se uvek postarao da svršim i pre i tokom
odnosa. „To ne znači da mi nije potrebno da formiramo i
emotivnu vezu. Mislila sam da smo na dobrom putu, ali sada se
ti ponovo povlačiš. Je l’ to stvarno zato što imaš puno posla ili je
u pitanju nešto drugo?”
Na trenutak je ćutao. „Pokušavam da se postaram da ste ti i
moja deca bezbedni. Treba mi potpuna kontrola nad mojim
gradom da bi tvoja bezbednost bila zagarantovana.” Ponovo me
je poljubio, ovog puta nežnije, ali sam mogla da osetim
užurbanost koja vreba iza toga. „Pokušaću da budem u kući na
vreme za večeru.”
Da li je to rekao samo da bi me umirio? Dozvolila sam mu
da produbi poljubac, da mi skine spavaćicu i usnama probudi
moje telo.

*
Narednog dana sam gledala ideje za proslavu trećeg rođendana.
Danijelov poseban dan bio je za nedelju dana i želela sam da ga
iznenadim tortom i tematskom rođendanskom zabavom.
Stežući ivicu sofe, Simona je ustala pored mene, ponosno se
kezeći.
„Bravo”, gugutala sam dok sam držala oko na Danijelu i
Lulu. Bacao joj je lopticu, a ona ju je svaki put vraćala ispred
njega. Bilo je prelepo i volela bih da je Kasio mogao da ih vidi.
Moj telefon je zazvonio signalizirajući da mi je stigla poruka.
Bila sam iznenađena kada sam videla da je od Kristijana, koji mi
je javljao da je u blizini i da želi da svrati u posetu. Nisam ga
videla od venčanja. U prošlosti sam ga viđala samo svakog
drugog meseca zato što smo živeli u različitim gradovima, ali se
sada to promenilo, barem dok se ne vrati u Baltimor da uz tatu
vodi grad – kad god to bilo. Požurila sam u kuhinju da kažem
Sibil da pripremi nekoliko sendviča i kafu.
Petnaest minuta kasnije njegov auto se parkirao ispred kuće.
„Ujak je došao u posetu”, rekla sam Danijelu, koji je ceo dan
pratio svaki moj korak. Nosila sam Simonu uprkos njenom
migoljenju. Želela je da puzi, ali je bila previše brza i u ovoj
prostranoj kući bilo mi je teško da je nadgledam.
Danijelove oči su se raširile, a na njegovom licu sam videla
kombinaciju šoka i nade. Kasio je imao samo sestre. Da li je
Gaja imala brata? Nisam mogla da se setim. Čula sam zvono.
Lulu je lajući izjurila iz dnevne sobe. Naglo je stala ispred vrata
i grebala ih.
„Ja ću otvoriti!”, viknula sam pre nego što je Sibil mogla da
izađe iz kuhinje. Elija i Domeniko su mogli da vide ulaz kroz
sigurnosne kamere oko kuće, tako da su znali da je to samo moj
brat.
„Ne, Lulu”, rekla sam strogo dok sam je stopalom pažljivo
gurala u stranu pre nego što sam otvorila vrata. Lulu je ponovo
pokušala da se provuče pored mene, ali sam je ponovo vratila
nazad.
Kristijan je nosio debeli kaput na oštroj decembarskoj zimi i
uputio mi je znatiželjan pogled. „Naravno da si zadržala psa.”
Danijel je piljio u mog brata, a onda se okrenuo i otrčao na
sprat. Zbunjeno sam se osmehnula Kristijanu dok sam stopalom
obuzdavala Lulu. Režala je na Kristijana. Stvarno smo morali da
poradimo na njenom ponašanju prema gostima.
„Šta je s klincem?”, pitao je misleći na Danijela koji je
nestao iz vidokruga.
Slegnula sam ramenima i šire otvorila vrata da bi mogao da
uđe.
Kristijan je ušao i zagrlio me jednom rukom, pokušavajući
da ne zgnječi Simonu, koja je ispustila zvuk protesta zbog
njegove blizine. Hladnoća se zadržala na njegovom kaputu i ušla
u mene.
Brzo sam se povukla i zatvorila vrata. Na momenat nisam
obraćala pažnju i Lulu je projurila pored mene, skočila je na
Kristijana s ljutitim lavežom. Piljio je u nju i nije bio oduševljen.
„Odlazi”, rekao je gurajući je s manje nežnosti od mene.
„Lulu!” Konačno je prestala i odgegala se par koraka dalje.
„Kako si?” Kristijan je pitao dok je skidao kaput i ostavljao
ga na čiviluk. Bilo je očigledno da je bio ovde i ranije i da zna
gde je šta. Briga u njegovom glasu je bila nepogrešiva.
Dodirnula sam mu ruku. „Dobro sam.”
Njegove oči su se skupile. „Mogu da provalim kada lažeš.”
„Stvarno sam dobro. Samo sam malo preplavljena
obavezama i emocijama. Danijel neće da priča i jedva da išta
jede. Pokušavam da se probijem kroz njegove zidove, da saznam
šta se desilo, ali ne znam kako.”
Povela sam Kristijana u dnevnu sobu iako sam brinula zbog
Danijela. Proveriću ga kasnije ako uskoro ne siđe. Lulu je išla za
nama ne skidajući pogled s Kristijana. Bila je hrabra, moram to
priznati.
Smestili smo se na sofu gde je Sibil postavila tortu, sendviče,
keksiće i kafu. „Klinac je izgubio majku. Naravno da je
istraumiran.”
„Znam, ali ima nešto više od toga. Izbegava Kasija.”
„Možda bi trebalo da ostaviš prošlost na miru, Đulija.” Po
načinu na koji je govorio bilo mi je jasno da je to više
upozorenje nego savet, a njegov zabrinut izraz samo je potvrdio
moje sumnje.
Spustila sam Simonu na pod kada je počela previše da se
migolji. Odmah je počela da puzi i otišla na ćebence s
igračkama. „Šta je to što ti znaš a prećutkuješ?”
Kristijanove usne su se stanjile. „Znam da Kasio ne želi da
ljudi kopaju po njegovoj prošlosti, posebno ne kad je u pitanju
Gaja, i mislim da bi trebalo da poštuješ tu želju.”
„Da zaštitim njega ili sebe?”
Kristijan je uzeo kolačić i zagrizao ga, očigledno kupujući
vreme. „Oboje... a i tu decu.” Pokazao je prema Simoni, koja se
kikotala svaki put kada bi pritisnula svog piskutavog jednoroga.
Njene oči su zračile zadovoljstvom dok je gledala u mene.
„Kako mogu da pomognem Danijelu kada ne znam šta se
desilo?”
„Dečak će se opametiti. Jednog dana će biti podšef. Smrt
njegove majke neće biti poslednja trauma kroz koju će proći.”
Moj stomak se stegao od bratove hladne procene.
„Brineš da će me Kasio povrediti ako pokušam da saznam
šta se desilo Gaji.”
Kristijan je podigao svoju šoljicu i otpio gutljaj kafe,
razmatrajući svoje naredne reči sudeći po njegovom izrazu lica.
„Mislim da ne treba da brineš. Kasio je dosad bio dobar
prema meni i dobar je prema svojoj deci.”
Kristijan je dodirnuo moju ruku, gledajući me na isti način
kao što je to Kasio ponekad radio – kao da sam naivno dete.
„Pusti me da ti kažem nešto o muškarcima poput Kasija,
nešto što znam zato što sam i ja takav muškarac. I ja ću biti
podšef kao on. Kao i on, i ja sam preživeo i uradio užasne stvari
koje su me ojačale za tu poziciju. Da bi došao na moćnu poziciju
u mafiji, potrebno je imati mračnu stranu. Što je mračna strana
jača, to je veća šansa da dođeš na poziciju moći i da na njoj i
ostaneš. Niko ne preti Kasiovoj moći.”
„Znam da svi imate mračnu stranu. Ti, tata, Kasio, ali me
niko od vas nikada nije povredio, niti mislim da će se to desiti.”
Kristijan se ogorčeno nasmejao. „Nekada se mračna strana
pojavi kada ne bi trebalo.”
Elija se pojavio na vratima. „Da li je sve u redu?”
Podigla sam obrve. „Naravno.” Pogledala sam na sat. Bilo je
skoro pet. „Zašto ne odeš ranije? Poslednjih par nedelja si puno
radio. Kristijan će ostati da me čuva.”
Elija je zurio u mog brata. Nisam mogla da pročitam njegov
izraz lica, ali sam definitivno videla trunku sumnjičavosti.
„Kasio mi je naredio da pripazim na tebe.”
Kako je to rekao, zvučalo je više kao zaštita nego nadzor. Da
li ću morati ponovo da razgovaram s Kasiom o poverenju?
Kristijan je skupio oči. „Mogu da zaštitim moju sestru, ne
brini.”
„Idi”, naredila sam.
 Elija je klimnuo glavom iako je bilo očigledno da mu se ne
dopada ta ideja. Ali se ipak okrenuo i otišao. Trenutak kasnije,
ulazna vrata su se otvorila i zatvorila. Hoće li opet podneti
izveštaj Kasiju?
Kristijan je odmahnuo glavom. „Kasio te drži na kratkom
povocu.”
Nisam mogla s njim da pričam o mom braku. To bi samo
dokazalo da je Kasio u pravu što ima poteškoće da mi veruje.
„Kako je mama u novoj ulozi zvezde u usponu u našim
krugovima?”
Kristijan je frknuo, ali je prihvatio moju ponudu da
promenimo temu. „Misli da je ugrožena sada kada su morali da
prime Kjaru.”
„Naša rođaka nije uradila ništa loše. Njen otac je izdajnik, ne
ona.”
„Znaš kako je. Ona će svakako patiti zbog njegovih grehova.
Uvek deca pate zbog grehova svojih očeva.”
Da li se to odnosilo na tatinu osrednju reputaciju koja je
dovela do toga da mnogi ljudi pomisle da ni Kristijan neće biti
dobar podšef jednog dana? Ili je mislio na Kasija i Danijela?
„Nazvaću ih danas i pričati s Kjarom. Želela sam da joj dam
nekoliko dana da se oporavi od onoga što se desilo.”
„Sumnjam da će se oporaviti od toga što je videla kako joj
otac ubija majku.”
„Da li još uvek pričamo o našem ujaku ili pokušavaš da mi
nagovestiš nešto drugo? Ako pokušavaš suptilno da mi kažeš
nešto drugo, ne funkcioniše.”
Kristijan je uzeo još jedan keksić. „Ne znam na šta misliš.”
„Naravno da znaš. Mislila sam da ne znaš šta se desilo Gaji.
Je l’ to bila laž?”
 „Ne. Samo mislim da je čudno to što Danijel izbegava Kasija
i što ne priča. Ta vrsta traume zahteva jak okidač.”
„Izgubiti majku na bilo koji način u tim godinama je jak
okidač.”
Kristijan se stegnuto nasmejao. „Barem je otac još uvek
srećan zbog tvog braka s Kasiom.” Nakon toga smo pričali samo
o tati, koji je već skupljao plodove mog braka. Manje ljudi mu je
pričalo iza leđa jer su se previše plašili mog muža. Sumnjam da
bi Kasio pomogao tati, osim ako bih ga ja možda zamolila.
Simona se namrštila.
Uzdahnula sam. „Taj izraz znači da treba da joj promenim
pelenu. Hoćeš li ostati u prizemlju?”
Kristijan je odmahnuo glavom. „Mogu da podnesem to.
Viđao sam i gore.”
Uzela sam Simonu i krenuli smo uz stepenice prema njenoj
sobi. Na putu do tamo primetila sam da su vrata Gajine sobe
odškrinuta. Spustila sam Simonu na sto za presvlačenje. Kasnije
ću proveriti Danijela.
Kristijanovo lice se zgađeno uvrnulo kad sam otvorila
pelenu. Definitivno nikada nije presvukao svoje dete.
„Mislila sam da možeš da podneseš?” zadirkivala sam ga,
iako se i moj nos trzao od smrada, posebno kada bi Simona jela
bilo koju vrstu mesa – kao danas.
„To ne znači da uživam.”
„Ni ja ne uživam, ali neko mora i to da uradi”, rekla sam i
zagolicala Simonin stomačić, zbog čega mi se iskezila. „Je l’
tako?”
„Tata nikada nije trebalo da te gurne u ovu poziciju. Previše
si mlada da se staraš za dvoje male dece koja čak i nisu tvoja.”
Počelo je da me nervira što mi svi to govore. Mama, sad
Kristijan, pa čak ih je i Kasio nazivao svojom decom. Nismo bili
dugo u braku, ali sam priželjkivala da vidi koliko mi je već stalo
do njih. „Mogu da podnesem, Kristijane”, prasnula sam. „Nije
lako, ali sam tvrdoglava.”
„Istina.”
Uputila sam mu ogorčen pogled, ali nisam mogla ostati ljuta
na njega kad sam videla kez koji me je pratio celog detinjstva.
Kada sam presvukla Simonu, spustila sam je u krevetac. Mogla
sam da vidim da je umorna. Odbijala je da legne za podnevnu
dremku. Plakala je kada sam se udaljila, tako da sam se nagnula
preko nje i ljuljala krevetac dok nije ponovo zažmurila. Ali istog
momenta kada sam pokušala da odem, počela je ponovo da
plače. Ovog puta joj nisam prišla, nadajući se da će se sama
smiriti. Neki ljudi su govorili da treba pustiti decu da se sama
smire i da ih treba pustiti da plaču, ali je meni bilo neverovatno
teško da to uradim.
„Baš je zahtevna”, Kristijan je prokomentarisao naslanjajući
se na štok prekrštenih ruku.
Uzela sam Simonu pokušavajući da shvatim šta nije u redu.
Nastavila je da zavija, a onda je bez upozorenja povratila po
meni i po sebi.
„Fuj”, Kristijan je rekao.
Uzdahnula sam i presvukla je pre nego što sam je ponovo
spustila u krevetac. Ovog puta se posle par minuta utišala.
Pokazala sam Kristijanu da bude tih dok smo izlazili i zatvarali
vrata. Posmatrao je povraćku na mojoj košulji i u mojoj kosi.
„Zar se nećeš presvući?”
Frknula sam. „Ne. Sviđa mi se da smrdim kao kafana
nedeljom ujutro.”
„Kao da ti znaš kako smrdi kafana.”
 Nisam znala. Nikada mi nije bilo dozvoljeno da odem tamo, i
to ne samo zbog mojih godina. Kasio me verovatno ne bi pustio
ni da zakoračim na takvo mesto, čak ni kada napunim dvadeset
jednu godinu. Ušla sam u spavaću sobu pokušavajući da ne
obraćam previše pažnju na moju uništenu košulju. Smrad je bio
dovoljno loš. Kristijan je znatiželjno razgledao. Da li bi se Kasio
naljutio što sam dovela nekoga drugog u naše privatne odaje?
On i Kristijan su godinama radili zajedno, ali nisu baš bili
prijatelji.
„Moram brzo da se istuširam. Možeš li da proveriš Simonu
ako ponovo počne da plače? Brinem se da će ponovo povratiti.”
„Mogu. Čekaću u hodniku dok se ti središ. Na kraju krajeva,
ne smem da te pustim iz vida dok si bez telohranitelja.”
Zakolutala sam očima i krenula u kupatilo. Nije bilo lako
skinuti odeću a ne umazati kožu povraćkom. Oblačeći ogrtač,
požurila sam niz stepenice da stavim prljavi veš u mašinu,
uprkos Kristijanovom upitnom pogledu. S olakšanjem sam
izdahnula kada je vrela voda konačno skliznula niz moje telo,
rasterujući preostali miris povraćke.
Sušila sam kosu kada sam čula buku. Ugasila sam fen i
slušala. Do mene su stigli izobličeni muški glasovi. Zakoračila
sam prema vratima spavaće sobe.
„Šta koji kurac radiš ovde?”, Kasio je režao.
Spustila sam fen i izletela iz kupatila umotana samo u peškir
i sa još uvek vlažnom kosom. Ono što sam videla u spavaćoj
sobi poslalo je talas šoka kroz mene. Kasio je odgurnuo
Kristijana uza zid, njegova podlaktica je bila nagurana u
bratovljevo grlo.
Kasiov pogled je pao na mene. Polako je prešao preko mog
poluobučenog tela i njegov izraz je poprimio oblik čistog besa.
 Bacio je Kristijana na pod, izvukao nož iz držača i kleknuo
na grudi mog brata. Krv mi se zaledila. Kasio je prislonio sjajnu
oštricu na Kristijanovo grlo. Odmah se pojavila krv. Šta se
dešava ovde?
Pojurila sam napred i zgrabila ga za ruku pokušavajući da ga
odvučem. „Kasio, šta to radiš? Prestani! Molim te, prestani!”
Kasio se nagnuo napred približavajući lice Kristijanu,
ignorišući moje uzaludne pokušaje da ga zaustavim. „Šta koji
kurac radiš sam s mojom ženom?”
Trebalo mi je par otkucaja da njegove reći stignu do mog
užasom zamagljenog mozga. „Kasio, jesi li poludeo? To mi je
brat! Odmah ga pusti!”
Kristijan je pokušao da se oslobodi, ali je bio zarobljen
Kasiovom težinom na grudima i nožem uz karotidu. Nije mogao
da progovori. Njegovo lice je postajalo sve crvenije, a oči
mahnite.
„Molim te, preklinjem te, pusti ga. Šta god da misliš da se
dešava, ne dešava se!”
Kasio nije reagovao.
U hodniku se čulo šuškanje. Pogledala sam prema vratima,
ali nisam ništa videla. Kasio se zaledio prateći moj pogled. To je
sigurno bio Danijel. Kasio je iznenada pustio Kristijana i ustao,
skrivajući nož iza leđa trenutak pre nego što se Danijel pojavio
na vratima. Njegova kosa je bila raščupana, a lice pospano.
Gledao je od Kristijana na podu do mene koja sam klečala pored
njega, pa u Kasija. Kristijan je dlanom pritiskao grlo koje je
krvarilo kako Danijel ne bi mogao ništa da vidi.
Kasio je držao ruku s nožem iza leđa i prišao je Danijelu.
Prethodno zastrašujući bes bio je sakriven iza maske
pristojnosti. Čučnuo je ispred sina. Danijel me je posmatrao,
očigledno nije bio siguran šta se dešava. Ni ja nisam bila
sigurna. Srce mi je jurilo u grudima i užas mi je još uvek stezao
grlo, ali sam uspela da se osmehnem.
„Zašto ne odeš u svoju sobu i ne odigraš još jednu igricu.
Brzo ću doći da te spremimo za krevet”, Kasio je promrmljao
isforsirano mirnim glasom. Danijel je stezao svoj tablet i polako
otišao. Nekoliko sekundi kasnije čula sam vrata njegove sobe i
Kasio se ponovo okrenuo prema nama, zatvarajući vrata.
Kristijan se zateturao i ustao, njegovo telo je bilo napeto. Stala
sam između brata i muža, odlučna da sprečim Kasija da ponovo
napadne. Kasiove oči su kroz mene poslale ubod hladnog straha.
Gledao je samo u Kristijana. Krajičkom oka sam videla da i moj
brat izvlači svoj nož.
„Pitaću poslednji put. Šta. Ti. Radiš. Ovde?”
„Je l’ zbog toga Andrea nestao?”, Kristijan je procedio.
Kasio se zateturao napred. Pokušala sam da ga odgurnem, ali
je bio previše jak. Muškarci su počeli da se bore. „Kasio, molim
te!”
Oštar bol mi je sevnuo kroz ruku i vrisnula sam. Kasio se
trgao unazad, njegove oči su bile razrogačene dok je piljio u
mene. Krv je curila iz dugačke, plitke posekotine na mojoj
podlaktici. „Jesi li...”, režao je na Kristijana.
„Ti si, Kasio. Ti si me povredio u svom zaslepljujućem
besu”, slagala sam. Nisam bila sigurna ko me je posekao i nije
bilo toliko strašno, ali me je užasno peklo. Dlanom sam pokrila
ranu, tresući se.
Kasio je zakoračio unazad. Pogledao je u svoje sečivo koje je
bilo umazano krvlju. Mogla je biti i Kristijanova. Moj brat je
sklonio svoj nož, ali nije skidao pogled s mog muža kada me je
pitao: „Treba li da te odvedem kod lekara?”
 Kasio je stegao vilicu.
„Ne”, rekla sam odlučno. „Odlazi odmah.”
„Đulija...”
„Odlazi!”
Kasio je oštro disao, njegove nozdrve su se širile dok je
gledao krv koja mi je curila između prstiju.
Kristijan se polako povukao ne okrećući leđa Kasiju.
„Nazvaću te za pola sata.”
Malo sam klimnula glavom, zgranuta onim što se desilo i
potpuno pogubljena zbog načina na koji je Kasio reagovao.
Pre nego što je moj brat otišao, Kasio je rekao tihim tonom:
„Nemaš gde da se sakriješ ako saznam da si me izdao,
Kristijane. Baltimor ti neće biti utočište ako poželim da budeš
mrtav.”
„Ako povrediš Đuliju, naći ću te i ubiti, Kasio.”
Kasio mu je uputio mračan pogled. Kristijan je nestao.
Odjednom nisam bila sigurna da li je bila dobra ideja da ga
isteram. Kasio je pre nekoliko minuta poludeo bez očiglednog
razloga. Njegova žena je umrla... ili je bila ubijena i niko nije
znao ništa o tome.
Naši pogledi su se sreli i užasavajući bes se smanjio. Ostalo
je samo očigledno nepoverenje i nagoveštaj krivice. Sklonio je
nož, a onda prišao bliže. Stegla sam se, nesigurna šta da
očekujem nakon svega što sam videla.
„Neću te povrediti”, rekao je tiho, a glas mu je bio pun
kajanja.
Nežno je sklonio moju šaku s posekotine i pregledao je.
Trgla sam se kada je pipnuo bolno mesto. Zabrinuto je podigao
obrve. „Jesam li ja ovo uradio?”
„Zar je bitno? Ti si bio taj koji je započeo raspravu. Izgubio
si kontrolu. Rekao si mi da nikada neću imati razloga da se
štrecam od tebe. Danas si demantovao svoje reči.”
„Nisam želeo da te povredim.”
„Samo Kristijana.”
Kasio je stezao zube. „Dođi. Treba da se pobrinem za ranu.”
Pošla sam za njim u kupatilo. Kasio je ćutao kada me je
podigao na pult i počeo da čisti ranu.
„Šta se to desilo tamo?”, prošaputala sam.
Kasio je stavio zavoj na moju ruku, a onda spustio poljubac
na moj dlan. Kada se ispravio, više nije izgledao kao brižan
muž, već kao loš policajac koji počinje svoje ispitivanje. „Šta je
Kristijan radio gore sam s tobom?”
Namrštila sam se. „Došao je u posetu. Nisam ga videla
nedeljama. Poslala sam Eliju kući zato što je Kristijan sposoban
da me zaštiti.”
Kasio je spustio ruku na moj vrat. „Zašto si se tuširala pre
nego što sam stigao kući?”
Je li on to bio ozbiljan? „Nisam znala da treba da te pitam za
dozvolu da se tuširam.”
Izgledao je besno. „Zašto si se tuširala? Odgovori mi.”
„Neću. Ovo je smešno.”
„Ako mi ne kažeš, moraću da pretpostavim da si morala da
opereš dokaze onoga što si ranije radila.”
Trgla sam se, a onda namrštila kada sam shvatila na šta
insinuira. Odgurnula sam ga. Nije se pomerio.
„Da li ti to stvarno govoriš ono što mislim da govoriš?” Bila
sam užasnuta samom idejom i nisam bila sigurna kako da se
izborim sa situacijom.
Kasio me je zgrabio za butine. „Onda mi odgovori na
pitanje.”
 Piljila sam u njega. Bio je stvarno ozbiljan. „Simona je
povratila po meni, zato sam se tuširala. Ako mi ne veruješ,
proveri mašinu za veš. Još nisam stigla da je uključim.” Pustio
me je i stvarno nestao iz vidokruga. Nisam mogla da verujem.
Skočila sam s pulta, a noge su me skoro izdale. Još uvek sam
bila u šoku. Videti Kasija kako gubi kontrolu zbog nečega tako
smešnog, jako me je potreslo. Ušla sam u spavaću sobu, nisam
bila sigurna da tu želim da provedem noć. Kada se Kasio vratio,
bio je vidno smireniji.
Polako sam odmahnula glavom. „Ne mogu da verujem da si
pomislio da sam te prevarila s bratom. To si mislio, zar ne?”
Njegovo lice je bilo napeto. Otkopčao je manžetne, to je
često radio kada je želeo da izbegne odgovor.
„Trebalo bi da mi veruješ, Kasio, ali umesto toga ti si
zaslepljen ljubomorom da misliš da čak i moj brat ima aferu sa
mnom. Koliko je to bolesno? Ti si okružen lepim, voljnim
ženama u svom klubu sve vreme i ja te nikada nisam optužila da
si spavao s bilo kojom od njih, još manje da si spavao sa svojom
sestrom, za ime božje!”
„Zašto bih te prevario s bilo kojom od tih žena? Ti si sve o
čemu razmišljam.”
Zaledila sam se. „Misliš na mene?” Nikada nisam razmišljala
o mogućnosti da on troši ijedan trenutak misleći na mene dok je
na poslu.
Kasio me je gledao, u njegovim očima je divljala bitka.
„Zašto me onda uporno odguruješ od sebe? Zašto me
povređuješ time što mi ne veruješ?”
Kasio je posegnuo za kravatom, otpuštajući je jednim
snažnim trzajem. Napetost je ostala u njegovom telu i da je
Kristijan još uvek bio ovde, verovatno bi ga ponovo napao.
Kasio je delovao pod kontrolom, tako da sam se šokirala što je
imao toliko neobuzdane agresije. Njegova reputacija je bila tu s
razlogom.
„Ne odgurujem te. Delimo krevet i provodimo vreme
zajedno.”
„Imamo seks, pričamo o tome šta su deca radila, ali kad god
pokušam da virnem iza tvoje maske, ti me blokiraš, a sada si u
napadu ljubomore skoro ubio mog brata. Reci mi šta se desilo.”
Stegao je vilicu. Okrenula sam mu leđa, trebao mi je
momenat bez njegovog intenzivnog pogleda. Spustila sam peškir
i uzela spavaćicu iz fioke. Kasiovi koraci su odzvanjali iza
mene. „Ne. Ne dodiruj me. Ne sada. Trebaju mi odgovori. Ako
odbiješ da mi kažeš istinu, onda ne mogu da imam seks s
tobom.” Pogledala sam ga preko ramena.
Kasio je počeo da otkopčava košulju – toliko smireno i
precizno da sam na momenat i ja poželela da ričem i divljam.
Bilo mi je drago kada se pomerio prema vratima.
„Srediću Danijela za spavanje.”
Sela sam na krevet. Obećala sam Kasiju da se neću preseliti
u drugu sobu, ali u ovom momentu nisam bila sigurna da želim
da održim to obećanje. Nisam bila sigurna da mogu da ostanem,
ne dok me drži u mraku u vezi s onim što se desilo. Nisam želela
da se plašim muža, ali sam sada bila uplašena.
Danijelov plač je odjeknuo i ja sam ustala i požurila u
njegovu sobu. Kasio je pokušavao da mu obuče donji deo
pidžame, ali se Danijel borio s njim. Na kraju ga je Kasio pustio
i Danijel je požurio do mene grleći mi nogu.
Kasio je izgledao kao ranjena životinja kada se ispravio.
„Možeš li?” Njegov glas je bio grub, a vilica stegnuta.
Klimnula sam glavom i uzela Danijela u naručje. Kasio je
tužnim očima gledao kako oblačim Danijelu pidžamu i kako ga
stavljam u krevet. Spustio je kratak poljubac na Danijelovo čelo
pre nego što je izašao i ugasio svetlo.
Tišina se skupila između mene i Kasija dok smo stajali u
hodniku.
„Reci mi istinu. Ako želiš da ovaj brak uspe, ako ti bar malo
značim, reci mi šta se desilo”, molila sam.
Kasio je pogledao u moju zavijenu ruku. Njegova košulja je
bila dopola otkopčana i izgledao je premoreno. „Treba mi piće.
Hoćeš li mi se pridružiti?” Ispružio je ruku prema meni.
Oklevala sam, ali kada sam videla izmučen izraz na
njegovom licu, uhvatila sam ga za ruku i krenula za njim u
prizemlje.
Sibil je stajala u predvorju sa zabrinutim izrazom. „Spremila
sam minestrone. U kuhinji je. Nisam bila sigurna da li ćete
večerati...” Ućutala je. Verovatno je čula svađu i videla kako
Kristijan beži iz kuće.
„Nismo gladni. Idi kući”, Kasio je rekao odsečno.
Sibil je potražila moj pogled. Osmehnula sam joj se. „Hvala
ti što si nam napravila večeru. Želim ti da provedeš divno veče
sa suprugom.”
Oklevala je, a onda je uzela torbu i kaput i otišla. Kasio mi je
malo stegao šaku i povukao me u dnevnu sobu. Vatra je gorela u
kaminu kao i svako veče. Obično bi me taj prizor zagrejao
iznutra, ali sada nije radio ništa da otera hladan osećaj strepnje.
Kasio me je pustio i otišao do kredenca s pićem. Sela sam na
fotelju i protegla moje gole noge, uživajući u toploti iz kamina.
„Sipaj i meni piće.”
Kasio je ispustio tih zvuk, izražavajući svoje nezadovoljstvo,
ali mi je posle par minuta pružio čašu s dva centimetra tečnosti
bolje ćilibara. Uzela sam je i otpila gutljaj.
Kasio se opustio na fotelji pored moje, vrteći kockicu leda u
čaši. Njegov pogled je bio na meni. „Znao sam da će doći do
ovoga. Nije mogao biti drugi način. Moralo je da se završi
ovako.”
„Ovo nije kraj”, rekla sam. „Ne ako ti to ne dozvoliš. Da li
želiš da me izgubiš?”
Kasio je uzeo gutljaj i kiselo se nasmejao. „Zar već nisam?”
„Nisi, ali hoćeš ako ne prestaneš da skrivaš istinu od mene.
Ovo što se danas desilo... Ne mogu da pređem preko toga ako
mi ne kažeš šta te je navelo da se tako ponašaš. Pomozi mi da
razumem.”
Kasio je ispio ostatak svog pića. Piljio je u plamen i kiselo se
smeškao.
Zazvonio mi je telefon i ja sam poskočila. Kasiov izraz je
postao mračniji, ali sam se javila. Nisam morala ni da pogledam
ekran da bih znala ko je. „Dobro sam, Kristijane.”
„Kontaktirao sam s nekoliko mojih lojalnih ljudi u
Baltimoru. Tata se neće mešati, ali ja hoću ako sam ti potreban.
Samo reci i oslobodiću te od njega.”
To je bila izdaja. Uzimajući u obzir to koliko je bilo loše
stanje u Familiji u ovom momentu i koliko je Luka bio
nestabilan, nisam mogla da dozvolim Kristijanu da razrađuje
takve ideje. „Ne. Dobro sam, iskreno. Možemo da se čujemo
sutra.”
„Đulija...”
„Sutra.” Prekinula sam. „Treba mi objašnjenje tog pogleda,
Kasio.”
Podigao je obrve kao da ne zna o čemu pričam. Nisam mu
verovala ni na sekund. Njegove oči su praktično gorele ljutitom
ljubomorom dok sam razgovarala s Kristijanom. Bilo je to nešto
što nisam mogla ni da počnem da razumem.
„Kako možeš i da pomisliš da bih imala nešto s mojim
rođenim bratom?” Ispila sam pola mog pića, ustala i kleknula
ispred njega dodirujući njegovu stegnutu pesnicu koju je držao
na butini. Otvorio ju je kako bih mogla da ispreplićem naše
prste. Iza besa i sumnje u njegovim očima mogla sam da vidim i
duboku bol i ranjivost. Ovo drugo je ućutkalo moju ljutnju zbog
onoga što je uradio. „Molim te, reci mi istinu.”
Kasio se savio i slatko me poljubio.
Namrštila sam se. To nije bio momenat za fizičku bliskost.
Želela sam odgovore.
„Trebao mi je taj poslednji poljubac pre nego što zauvek
počneš da me gledaš onako kako si me gledala kada sam napao
Kristijana.” Nagnuo se unazad gledajući ponovo u plamen. „Ja
sam ubio moju prvu ženu.”
Zemlja se otvorila ispod mene. Polako sam sklonila ruku iz
njegove, želeći da sam ga pogrešno razumela i strašno sigurna
da nisam.
Kasio se mračno nasmejao. Polako je pogledom prelazio
preko mog užasnutog lica. „Ne svojim rukama. Sama se ubila,
ali je to uradila zbog mene.”
Olakšanje mi je skoro izbilo vazduh. Da je Kasio stvarno
ubio ženu, ne bih mogla da ostanem s njim – mada, ne bi mi ni
dozvolio da ga napustim.
Znala sam da je samoubistvo učestalije nego što ljudi u
našim krugovima žele da priznaju, ali je to obično bio rezultat
zlostavljanja i očajanja. Šta je Kasio uradio svojoj ženi? Bio je
dobar prema meni i deci. Nisam mogla da zamislim da je
zlostavljao svoju pokojnu ženu, osim ako ga njena smrt nije
promenila. Čak i posekotina na mojoj ruci... Ako to nije bilo
Kristijanovo delo, nije bila ni njegova namera. Izgledalo je da
mu je krivo nakon toga.
„Zašto?” Pitala sam dopola uplašena da saznam istinu, ali
sam želela da se rešim mračnih senki prošlosti i usmeravanje
svetlosti na ono što se desilo bio je jedini način da to uradim.
Kasio se nasmejao bez humora. Plamen je pravio senke na
njegovom oštrom licu. „Zato što sam ubio čoveka kojeg je
volela.”
Zanemela sam od šoka.
 17.

Kasio
Prošlost
Ovaj dan je bio potpuno sranje. Izgubiti dva čoveka zbog tih
jebenih bajkera bilo je dovoljno loše. Izgubiti ih zato što imam
izdajnika bilo je mnogo gore. Nisam bio siguran ko je to bio, ne
sto posto. Mnogo stvari je ukazivalo na Andreu. Nije bio na
božićnoj večeri pre dva dana, ali je on trebalo danas da čuva
Gaju.
Bila je skoro ponoć kada sam ušao u našu kuću očekujući da
su svi, kao i obično, u krevetima. Iz dnevne sobe je dopiralo
svetlo. Pratio sam ga i zatekao Danijela na sofi kako se igra na
malom tabletu, njegove obrve su bile koncentrisano podignute.
Prišao sam mu. „Zašto si još uvek budan?”
„Ne mogu da spavam. Ujka Andrea mi je dao ovo.”
„Gde je on?”
„Na spratu s mamom. Igraju se.”
Nije ni podigao pogled, potpuno očaran šarenim ekranom.
Baš zbog toga nisam želeo da ima te stvari.
„Igraju?”
Danijel je rasejano klimnuo glavom. „Da. Ujka Andrea mi je
dao ovo da se i ja igram.”
„Ostani ovde i nastavi da se igraš”, rekao sam odlučno dok
sam išao prema stepenicama izvlačeći pištolj. Šunjao sam se uz
stepenice, trudio sam se da budem nečujan.
Stao sam ispred vrata Gajine sobe i slušao. U sobi je neko
gunđao, a žena je stenjala. To nisu bili zvuci mučenja.
Naglo sam otvorio vrata. Lupila su u zid.
Bes mi je jurnuo kroz vene zbog prizora koji se ukazao
ispred mene. Gaja, moja veoma trudna žena, jahala je svog
polubrata i oboje su bili goli.
Moja žena je jebala svog polubrata.
Na sekund se niko od nas nije pomerio.
Gaja je vrisnula i pokrila grudi kao da ja imam manje prava
da ih vidim od njenog polubrata. Razmenili su pogled i ja sam
znao da se ovo dešava već duže vreme, možda i duže nego što
smo nas dvoje bili u braku.
Gorak ukus izdaje mi se raširio po ustima, praćen
neodoljivom žeđu za osvetom. Zatvorio sam vrata za sobom.
Andrea je odgurnuo Gaju sa sebe i bacio se prema pištolju na
noćnom stočiću. Povukao sam obarač. Metak je proleteo kroz
njegov dlan i razneo ga. Krv i meso su prsnuli svuda.
Režao je u agoniji.
„Ne!” Gaja je vrisnula, teturajući se i krećući se prema
pištolju. Bio sam pored nje u dva velika koraka i obmotao sam
ruke oko njenih rebara, iznad stomaka.
„Ne!”, vrištala je i borila se u mom naručju. Dlanom sam joj
pokrio usta i povukao je prema kupatilu. „Prestani da vrištiš”,
režao sam. „Danijel ne mora da čuje ovo.”
Njeno prigušeno vrištanje nije prestalo. Nije je bilo briga ako
naš sin ovo čuje. Odgurnuo sam je u kupatilo i zaključao vrata
pre nego što sam se okrenuo prema Andrei, koji se vraćao iz
svoje bolom izazvane nesvesti. Gaja je lupala na vrata. Andrea
je ponovo krenuo prema pištolju. Upucao sam ga i u drugu šaku,
osećajući bolesno zadovoljstvo zbog njegovog bolnog plača.
Grcajući u suzama, pao je unazad držeći svoje uništene šake
ispred sebe.
„Nemoj da povrediš Andreu! Nemoj, Kasio, ili ću ubiti dete
u mom stomaku, kunem ti se.”
Zaledio sam se, a moj pogled je poleteo prema vratima.
Nisam mogao da verujem u ono što je Gaja rekla. Ušao sam u
plakar i zgrabio traku i lisice pre nego što sam se vratio u
kupatilo. Andrea mi nije bio pretnja u takvom stanju.
Otvorio sam vrata i Gaja je skoro pala prema meni. Onog
momenta kada je videla šta držim, zateturala se unazad, zgrabila
moj oštar brijač i prislonila ga na donji deo stomaka. „Nemoj da
ga povrediš ili ću iseći Simonu iz stomaka.”
„Povredila bi svoju ćerku zbog tog čoveka?”
„Ti to ne razumeš!”, zakreštala je. „Volim tog čoveka ceo
život. Samo je on bitan.”
„Spusti žilet, Gaja, možemo da porazgovaramo.”
„Nikad ga nećeš pustiti da živi. Poznajem te. Biće ili on, ili
ti.”
„A ti želiš da ja budem mrtav.”
„Da.” Nije bilo trunke oklevanja u toj reči. „Toliko dugo
želim da nestaneš. Ne želim ništa više od toga.”
Bacio sam se hvatajući je za zglobove pre nego što je mogla
da povredi sebe ili bebu. Uspeo sam da joj vežem stopala i šake
zajedno, uprkos njenom opiranju, i da je pažljivo spustim na niz
peškira. Prekrio sam joj usta trakom kako njeno vrištanje ne bi
uznemirilo Danijela. „Ne mogu da ti dozvolim da ubiješ naše
dete.”
Njene oči su bile mahnite kada sam se ispravio i izašao iz
prostorije. Zatvorio sam vrata uz tih klik. Andrea je uspeo da
ustane, ali sam došao do njega pre nego što je uspeo da pobegne.
Vezao sam ga lisicama za radijator, a onda sam i njemu prelepio
usta. Pričaćemo kasnije.
Duboko sam udahnuo i proverio da li na mojoj odeći ima
krvi, a onda sam presvukao košulju pre nego što sam sišao u
prizemlje. Na putu dole poslao sam poruku Faru da mora da
dođe s lekarom koji može da se pobrine za Gaju. Ignorisao sam
njegova pitanja koja su usledila.
Danijel je stajao na sredini dnevne sobe, još uvek je držao
tablet. Njegovo malo lice je bilo zbunjeno. Osmehnuo sam se
uprkos tami koja mi se vrtela po unutrašnjosti. „Bio si u pravu.
Tvoja mama i ujka Andrea su se igrali.”
„Čuo sam vrištanje.”
Zasmejao sam se iako mi se grlo stezalo. „Da. Jurili su se i
mama se uplašila.”
Prišao sam mu i pomilovao ga po glavi. „Sada te vodim u
krevet. Ako želiš, možeš da nastaviš da se igraš.”
Klimnuo je glavom. Podigao sam Danijela i odneo ga na
sprat, uživajući u osećaju njegovog toplog tela. On je dozivao
dobar deo u meni, deo koji Andrea neće dobiti priliku danas da
vidi. Kada sam smestio Danijela u krevet, izašao sam i zaključao
vrata.
Vratio sam se u Gajinu spavaću sobu. Ponovo sam proverio
Gaju pre nego što sam se postarao za Andreu. Kada sam mu
skinuo lisice, zgrabio sam ga za ručni zglob i vukao ga za
sobom, uživajući u zvuku njegovog prigušenog plakanja.
Otimao se kao ludak. Vukao sam ga niz stepenice u momentu
kada je Faro otključao svojim ključem i ušao u predvorje s
našim lekarom u koga smo imali najviše poverenja.
Farove oči su se spustile na krvavog Andreu, raširile se, a
onda podigle kako bi se srele s mojim pogledom. Lekarevo lice
je ostalo nepomično – znao je pravila. Ništa od onoga što vidi
neće izaći iz ove kuće.
„Gaja je na spratu”, rekao sam. „Pregledaj je i postaraj se da
su ona i dete dobro. I ne skidaj pogled s nje, ni na sekund.
Pretila je da će povrediti bebu.”
Nisam sačekao odgovor. Umesto toga sam odvukao Andreu
do vrata podruma i gurnuo ga niz stepenice. Zvuk njegovog
pada se završio njegovim prigušenim plakanjem kada je sleteo
na pod. Sišao sam za njim. Koraci su odzvanjali iza mene.
Nisam morao da se okrenem da bih znao da je to Faro.
Andrea je ležao sklupčan u dnu stepenica i stenjao. Ponovo
sam ga zgrabio i odvukao u zvučno izolovanu sobu i smestio na
stolicu.
Faro me je oprezno posmatrao. „Je l’ on izdajnik?”
„Možda”, rekao sam. „Ali je on čovek koji jebe svoju
sestru.”
Farove oči su se razrogačile dok je pogledom prelazio preko
Andreinog golog tela. „Kasio...”
„Nemoj”, zarežao sam. Nisam želeo saosećanje. Vredelo je
manje od prljavštine na mojim cipelama. Saosećanje je bilo za
slabe i glupe. Možda sam bio ovo drugo, ali definitivno nisam
bio ono prvo.
„Jebote”, Faro je rekao odmahujući glavom. Znao je šta će
morati da se desi, šta mi je trebalo – šta sam želeo da uradim.
Prišao sam do Andree i skinuo mu traku. „Sada ćemo
porazgovarati.”
Andrea me je pljunuo u grudi. „Nemamo o čemu da
razgovaramo.”
„O, imamo.” Zgrabio sam ga za grlo. „Koliko već dugo jebeš
moju ženu?”
Andrea se mrko nasmejao. „Duže je moja nego što je tvoja.”
„Šta to znači?” Snažno sam ga protresao.
Nakratko je zakolutao očima pre nego što su se srele s mojim
pogledom. Izgubio je već dosta krvi i gubio je sve više svake
sekunde. Neće živ izaći iz ovog podruma. „Zajedno smo od
Gajine petnaeste. Jebemo se od njene šesnaeste.”
Bes je ključao u meni kao nezaustavljiv talas. „Lažeš.”
„Zašto? Zato što je krvarila kada je prvi put bila s tobom?”
Gadno se nasmejao. „Postoje doktori za sve.”
Skoro osam godina. Toliko dugo me je Gaja varala. Bio sam
joj veran i kada je većinu dana jedva tolerisala moje prisustvo i
kada je spavala sa mnom samo jednom ili dva puta mesečno.
Nije me bilo briga. Držao sam se mojih bračnih zaveta, a ona ih
je gazila od prvog dana. Verovao sam njoj i Andrei, pustio sam
ga da joj bude jedini telohranitelj zato što mi je ona to tražila.
Nije me bilo briga za ono što se desilo pre naše prve bračne noći
i da li je bila nevina ili ne, ali svaka izdaja posle toga me je sekla
kao kiselinom natopljen nož.
Šake su mi bile stegnute u pesnice.
„Seti se bajkera”, Faro je rekao, ali sam ga jedva čuo.
„Trebaju nam informacije.”
Andrea je progutao knedlu. „Ako želiš naslednika, Gaja
mora ostati živa, zato što ni Danijel ni Simona nisu tvoji. Moji
su.”
U ušima sam čuo samo zujanje. Bacio sam se na njega i
udarao njegovo lice, grudi i stomak. Pretukao sam svaki deo koji
sam mogao da dohvatim.
„Kasio, stani!” Faro me je uhvatio za rame, ali sam ga
odgurnuo uz riku, više životinjsku nego ljudsku. Sudario se sa
zidom i pao.
Onda sam se ponovo okrenuo prema Andrei. Njegov pogled
mi je govorio da zna da će umreti.
Pesnice su me pekle sa svakim novim udarcem. Udarao sam
meso i kosti, čak i patos pod nama u zaslepljujućem besu.
Udarao sam i udarao dok više nisam mogao da dišem, dok
moji zglobovi nisu počeli bolno da pulsiraju, dok me nisu
zabolela rebra pod nevidljivom težinom. Odgurnuo sam se od
leša i seo na pod teško dišući. Moji ručni zglobovi su bili
pocepani od udaraca u kameni pod.
Borio sam se za vazduh i zatvorio oči. Kada sam ih ponovo
otvorio, bio sam miran. Andrea je bio krvavi nered. Nisam
morao da mu proverim puls da bih znao da je mrtav. Ubijao sam
muškarce nožem, pištoljem, čekićem, žiletom, ali nikada golim
rukama. Nisam dozvoljavao da bes upravlja mojim postupcima.
Danas jesam.
Faro je sedeo prekoputa i oprezno me posmatrao. „Jesi li
dobro?”
Protegao sam moje krvlju prekrivene ruke. Moja košulja i
pantalone bili su natopljeni. Boleli su me prsti kada sam ih
promrdao. Ironično sam se nasmejao. „Moja žena se jebala sa
svojim polubratom tokom celog našeg braka... Danijel...” Reči
su mi zamrle na usnama, a grlo mi se osušilo.
Faro se trgao dok je ustajao. Zakoračio je preko leša i skoro
se okliznuo na krv. „Jebote”, zarežao je pre nego što je stao
ispred mene. Pružio mi je ruku.
Prihvatio sam je i pustio ga da me podigne, iako mi je oštar
bol probadao prste.
Faro mi je dodirnuo rame. „Andrea je možda rekao to da te
isprovocira, Kasio. Ne znaš da je ono što je rekao istina. Danijel
i beba bi mogli biti tvoji. Zar stvarno misliš da bi Gaja
rizikovala da stavi tuđa jaja u tvoje gnezdo?”
„Ne zovi ih tako”, rekao sam promuklo.
Faro me je posmatrao oštrim pogledom koji me je unervozio.
„Andrea je znao šta ga čeka. Spora smrt, sati mučenja dok ne
oda sve svoje tajne. Dobio je brzu smrt time što te je
isprovocirao.”
Posmatrao sam krvavi haos na podu. „Sumnjam da je bio
bezbolan kraj kom se nadao.”
„Nije bio bezbolan, ne”, Faro je rekao prateći moj pogled.
„Ali relativno brz. Bolje od onoga što je zaslužio ako mene
pitaš.”
Naslonio sam se na zid, nisam bio siguran gde da krenem
odatle. Žena me je izdala, priznala da bi me radije videla
mrtvog, pretila da će ubiti našu bebu... ako je uopšte bila naša.
Grudi su mi se stegle dok svaki udah nije postao borba.
„Šta ćeš sada?”, Faro je pitao. Sreo sam njegov oprezan
pogled. „S Gajom”, pojasnio je pošto nisam razumeo.
„Ne znam.” Nisam mogao – ne bih je ubio. Još uvek je bila
moja žena, Danijelova i Simonina majka. Glava mi je klonula
napred pod pritiskom svih emocija koje su se zabijale u mene.
„Kasio.” Faro mi je stegao rame, njegov glas je bio molećiv.
„Pozovi mog oca. Pitaj ga da dođe. Mora da zna. Još uvek ne
obaveštavaj nikoga drugog. Moramo da smislimo priču.”
„Čuvaćeš tajnu o Gajinoj aferi?”
„Naravno. Ne želim da ljudi znaju. Svalićemo ovo na
Andreu. Proglasiti ga izdajnikom, što je svakako verovatno i
bio.”
„Gaja bi mogla da zna nešto više. Ako mu je bila ljubavnica,
možda su pričali.”
 Stresao sam Farovu ruku sa sebe. Navirao je novi talas besa i
očajanja. „Trebalo bi da je proverim.”
„Kasio”, Faro je rekao hvatajući me ponovo za rame. „Čak i
ako je ne ubiješ, više ne možeš da joj veruješ. Vaš brak je
gotov.”
Nisam ništa rekao, samo sam krenuo uz stepenice. Zatekao
sam Gaju i doktora u sobi. Ležala je na krevetu, izgledala je
drogirano. Doktor je bio obliven znojem i imao je oteklinu na
čelu. „Opirala se. Morao sam da joj dam sedativ i da je odvučem
u krevet. U suprotnom bi povredila sebe i bebu.”
Doktor Sal je skenirao moju krvlju prekrivenu odeću. „Treba
li da pregledam tvoje povrede?”
„Da li je beba okej?”, pitao sam s vrata, nisam mogao da
uđem, da budem blizu moje žene i kreveta u kom me je izdala.
„Jeste. Naravno, nije idealno to što sam morao da joj dam
sedativ. Ako i dalje bude ovako histerična kada se probudi,
možda ćemo morati da je vežemo. Ne mogu da nastavim da joj
dajem sedative u njenom stanju.”
„Možemo li sada da izvadimo bebu?”
Sal je odmahivao glavom. „U teoriji da. Ali bi trebalo da joj
damo barem još dve-tri nedelje.”
Kako sam mogao da se postaram da beba bude bezbedna?
Moraću da nadgledam Gaju po ceo dan i da se nadam da će
preboleti Andreinu smrt. Znao sam da sam budalast što sam se
nadao da će to moći. I stvarno, čemu sam mogao da se nadam u
ovom momentu? Da ćemo živeti pod istim krovom mrzeći jedno
drugo? Gaja će provoditi svaki momenat budnosti želeći mi
surovu smrt, a ja ću je sa svakim udahom prezirati zbog onoga
što mi je uradila. Ovaj brak je bio mrtav. Bio je takav od starta.
„Ostani s njom”, rekao sam. Izašao sam i otišao u glavnu
spavaću sobu, gde sam se brzo istuširao i presvukao i zaputio
prema Danijelovoj sobi.
Zaspao je sklupčan na stranu. Polako sam mu prišao i spustio
se na pod. Mazio sam njegovu neposlušnu kosu. Ličio je na
Gaju. To je ono što su svi od početka govorili. Njene
tamnosmeđe oči i tamnoplava kosa, čak i njene crte lica. Nije
imao ništa moje. Moje sestre i majka su imale sličnu boju kose,
tako da sam pretpostavio da je to nasledio od njih. Zažmurio
sam. Andrea i Gaja su bili slični. Ako je Andrea bio njegov otac,
to objašnjava zašto nije imao ništa moje.
Oštar bol me je probo kroz grudi. Pogledao sam u malenog
dečaka koga sam voleo više od bilo čega na svetu. Nikada nisam
voleo Gaju zbog nje same. Poštovao sam je i bilo mi je stalo do
nje zato što mi je dala najčistiji poklon na svetu: dete.
Iznenada sam ustao. Čuo sam glasove u hodniku, a jedan od
njih je pripadao mom ocu. Izašao sam i zatekao oca i Fara kako
užurbano šapuću. Onog momenta kada me je otac pogledao,
poželeo sam da sam mogao da sakrijem ovo od njega. Šepao je
prema meni bled i slab. Uhvatio me je za rame, a njegove oči su
potražile moje. „Niko te ne bi krivio ako želiš da Gaja nestane
nakon što se porodi, ponajmanje ja, sine.”
Klimnuo sam glavom. Ne bi bio prvi put da muškarci mafije
ubijaju svoje žene zbog prevare. Da li bi stvari bile drugačije da
Gaja nije bila trudna? Da li bih je ubio kao što sam ubio
Andreu? Ubijao sam žene i ranije. Kurve koje su bajkeri držali
oko sebe kako bi im pušile – ali one su bile naoružane i
pokušavale su da ubiju mene i moje ljude.
Gaja je još uvek bila žena, još uvek moja supruga, još uvek
majka Simoni i Danijelu. Ne bih je ubio osim ako njen život ne
bi bio naspram života moje dece ili mog.
 „Ne želim da nestane.”
Otac je delovao zbunjeno. „Faro mi je sve ispričao. Kako to
da želiš da je zadržiš pored sebe? Ona je opasnost za tebe.”
„Ne brinem se za svoj život, nego za život moje dece.”
Otac je pogledao u Fara, pa ponovo u mene. „Ne znaš ni da li
su to tvoja deca. Treba da uradiš test što pre.”
„I onda?”, zarežao sam.
Otac je slegnuo ramenima kao da je to lako pitanje. „Ako
nisu tvoji, možemo da ih pošaljemo s Gajom da žive s njenom
porodicom, a ti možeš da nađeš novu ženu koja će ti roditi
decu.”
Da se odreknem Danijela? Čak se i naša nerođena ćerka već
zavukla u moje srce od prvog momenta kada sam čuo njene
otkucaje i video sliku na ultrazvuku.
Doktor Sal je skenirao moju krvlju prekrivenu odeću. „Treba
li da pregledam tvoje povrede?”
„Da li je beba okej?”, pitao sam s vrata, nisam mogao da
uđem, da budem blizu moje žene i kreveta u kom me je izdala.
„Jeste. Naravno, nije idealno to što sam morao da joj dam
sedativ. Ako i dalje bude ovako histerična kada se probudi,
možda ćemo morati da je vežemo. Ne mogu da nastavim da joj
dajem sedative u njenom stanju.”
„Možemo li sada da izvadimo bebu?”
Sal je odmahivao glavom. „U teoriji da. Ali bi trebalo da joj
damo barem još dve-tri nedelje.”
Kako sam mogao da se postaram da beba bude bezbedna?
Moraću da nadgledam Gaju po ceo dan i da se nadam da će
preboleti Andreinu smrt. Znao sam da sam budalast što sam se
nadao da će to moći. I stvarno, čemu sam mogao da se nadam u
ovom momentu? Da ćemo živeti pod istim krovom mrzeći jedno
drugo? Gaja će provoditi svaki momenat budnosti želeći mi
surovu smrt, a ja ću je sa svakim udahom prezirati zbog onoga
što mi je uradila. Ovaj brak je bio mrtav. Bio je takav od starta.
„Ostani s njom”, rekao sam. Izašao sam i otišao u glavnu
spavaću sobu, gde sam se brzo istuširao i presvukao i zaputio
prema Danijelovoj sobi.
Zaspao je sklupčan na stranu. Polako sam mu prišao i spustio
se na pod. Mazio sam njegovu neposlušnu kosu. Ličio je na
Gaju. To je ono što su svi od početka govorili. Njene
tamnosmeđe oči i tamnoplava kosa, čak i njene crte lica. Nije
imao ništa moje. Moje sestre i majka su imale sličnu boju kose,
tako da sam pretpostavio da je to nasledio od njih. Zažmurio
sam. Andrea i Gaja su bili slični. Ako je Andrea bio njegov otac,
to objašnjava zašto nije imao ništa moje.
Oštar bol me je probo kroz grudi. Pogledao sam u malenog
dečaka koga sam voleo više od bilo čega na svetu. Nikada nisam
voleo Gaju zbog nje same. Poštovao sam je i bilo mi je stalo do
nje zato što mi je dala najčistiji poklon na svetu: dete.
Iznenada sam ustao. Čuo sam glasove u hodniku, a jedan od
njih je pripadao mom ocu. Izašao sam i zatekao oca i Fara kako
užurbano šapuću. Onog momenta kada me je otac pogledao,
poželeo sam da sam mogao da sakrijem ovo od njega. Šepao je
prema meni bled i slab. Uhvatio me je za rame, a njegove oči su
potražile moje. „Niko te ne bi krivio ako želiš da Gaja nestane
nakon što se porodi, ponajmanje ja, sine.”
Klimnuo sam glavom. Ne bi bio prvi put da muškarci mafije
ubijaju svoje žene zbog prevare. Da li bi stvari bile drugačije da
Gaja nije bila trudna? Da li bih je ubio kao što sam ubio
Andreu? Ubijao sam žene i ranije. Kurve koje su bajkeri držali
oko sebe kako bi im pušile – ali one su bile naoružane i
pokušavale su da ubiju mene i moje ljude.
Gaja je još uvek bila žena, još uvek moja supruga, još uvek
majka Simoni i Danijelu. Ne bih je ubio osim ako njen život ne
bi bio naspram života moje dece ili mog.
„Ne želim da nestane.”
Otac je delovao zbunjeno. „Faro mi je sve ispričao. Kako to
da želiš da je zadržiš pored sebe? Ona je opasnost za tebe.”
„Ne brinem se za svoj život, nego za život moje dece.”
Otac je pogledao u Fara, pa ponovo u mene. „Ne znaš ni da li
su to tvoja deca. Treba da uradiš test što pre.”
„I onda?”, zarežao sam.
Otac je slegnuo ramenima kao da je to lako pitanje. „Ako
nisu tvoji, možemo da ih pošaljemo s Gajom da žive s njenom
porodicom, a ti možeš da nađeš novu ženu koja će ti roditi
decu.”
Da se odreknem Danijela? Čak se i naša nerođena ćerka već
zavukla u moje srce od prvog momenta kada sam čuo njene
otkucaje i video sliku na ultrazvuku.
Otac mi je čvršće stegao rame. „Kasio, budi razuman. Treba
ti naslednik. Nije moguće da želiš da podižeš decu drugog
čoveka. Za ime božje, ta deca bi mogla biti rezultat incesta. To
je greh.”
„Greh”, ponovio sam smejući se ogorčeno. „Danas sam
golim rukama nasmrt prebio čoveka. Danas sam i oderao i spalio
bajkera da bih dobio informacije. Ubio sam više ljudi nego što
mogu da zapamtim. Prodajemo drogu, oružje. Mi ucenjujemo i
mučimo. Kako dete može biti greh?”
Otac je spustio ruku. „Hajde da ostavimo ovaj razgovor za
neki drugi dan.”
„Neće biti drugog razgovora, oče. Danijel i Simona su moja
deca, kraj priče. Svako ko bude tvrdio drugačije, moraće da plati
cenu.” Deo moje odlučnosti bio je zbog kukavičluka. Plašio sam
se istine, plašio sam se da ću pogledati u Danijelove oči i da
neću videti svog sina već Andreinog. Nikada neću dozvoliti da
se to dogodi.
Otac se ispravio. „Ne zaboravi s kim razgovaraš.”
„I nisam. Poštujem te. Nemoj da uništiš ovo tako što ćeš reći
nešto što neću oprostiti.”
Otac se teže oslonio na štap puštajući dug izdah. „Ako ti je
draže da živiš u mraku.”
„Mrak je ono gde je svima nama najprijatnije.” Klimnuo sam
glavom prema Faru. „Reši se tela.” Spustio je glavu, a onda se
okrenuo i otišao da uradi svoj posao. Uvek sam mogao da
računam na njega. Ali da mu verujem nakon ovog danas? Više
nikada nikome neću verovati.
Moj pogled se spustio na Gaju, koju sam sa svog mesta
mogao da vidim kako leži u krevetu.
„Kako ćeš ikada više moći da je pogledaš u oči nakon onoga
što je uradila?”, otac je pitao.
„Sumnjam da će to biti problem. Ona me verovatno više
nikada neće pogledati u oči nakon onoga što sam uradio
Andrei.”

*
Tri nedelje kasnije, carskim rezom je rođena Simona. Gajino
emotivno stanje se pogoršalo, tako da smo noću morali da je
vežemo i da je nadgledamo u svakom trenutku tokom dana, čak i
kad je išla u toalet. Elija, Sibil i Mija su je na smenu čuvali. Ja
čak nisam mogao ni da budem u istoj prostoriji s njom a da ne
postane histerična. Rado sam je izbegavao. Iako je nisam voleo,
njena izdaja me je pogodila na načine za koje sam mislio da nisu
mogući. Moj dom je bio moje utočište, mesto gde sam mogao da
se opustim nakon napornog dana na poslu, a moja deca su bila
svetlost u mom životu. Sada je sve bilo obmotano ogorčenom
tamom.
Danijel nije razumeo zašto ne može da posećuje majku, ali
sam se ja plašio za njega i onoga što bi mogla da mu kaže. Gaja
je uvek bila osvetoljubiva, a sada je imala razlog da me mrzi.
Kada sam držao Simonu dan nakon što se rodila, zaljubio
sam se u tu devojčicu. Gaja nije želela da budem na porođaju.
Krv mi nije bila bitna u tom momentu i nikada joj neću dozvoliti
da bude.
Gaja nije prebolela Andreinu smrt. Bio sam budalast kada
sam mislio da bi to mogla zbog Danijela i Simone. Nakratko me
je ubedila da jeste prebolela. Uzimala je pilule koje su je
smirivale i na kraju je skoro izgledala kao ona stara. Sibil i Mija
su još uvek na smenu morale da brinu o Danijelu i Simoni. Ali je
delovalo kao da se situacija popravlja. U javnosti smo uspevali
da igramo naše uloge, a iza zatvorenih vrata smo uspevali da
izbegnemo jedno drugo. Ponekad bismo bili pristojni, ali me je
mržnja u Gajinim očima uvek podsećala na stvarnost naše
situacije. Ubio sam čoveka kojeg je volela. Nikada mi neće
oprostiti, a meni nije ni trebao njen oproštaj. Trebalo mi je samo
da smogne snage da se brine o našoj deci.
Ali je Gaja svu svoju pažnju i ljubav usmerila na poslednji
poklon od Andree: Lulu. Tretirala je psa kao da je čovek,
obasipala ga je nežnošću i rečima ljubavi koje je trebalo da
pruža samo Danijelu i Simoni.
 Nisam joj dozvoljavao da bude sama s našom decom. Sibil
ili Mija su morale da budu s njom, zato što ja još uvek nisam bio
siguran da Gaja neće ubiti našu decu samo da bi me povredila
onoliko koliko sam ja nju povredio kada sam ubio Andreu.
Nikada nisam smatrao da je sposobna da izvrši čedomorstvo, ali
sada nisam bio siguran. Slike beživotnih tela moje dece ispunile
su moje košmare.
Živeli smo u laži koja je iz dana u dan postajala sve
nepodnošljivija, ali sam se u isto vreme i navikao.
Četiri meseca nakon Simoninog rođenja, na dan naše osme
godišnjice, Gaja je sve dokrajčila. Imao sam rezervaciju za
večeru u našem omiljenom restoranu zbog utiska u javnosti, ali
onog momenta kada sam stigao kući, znao sam da nešto nije
kako treba.
Bilo je užasno tiho. Previše tiho. Ja sam bio čovek koji je
uživao u tišini, ali ova vrsta tišine je preglasno odzvanjala i
odbijala se od zidova zloslutnim ehom.
Zatekao sam Sibil kako spava na sofi. Protresao sam je i ona
se probudila, ali joj oči nisu bile fokusirane. „Izvinite,
gospodine. Sigurno sam zaspala.”
„To nije samo spavanje. Rekao sam ti da povedeš računa o
Gaji!”, režao sam puštajući je. „Gde su Danijel i Simona?”
Sibil je trepnula, a onda su se njene oči raširile od straha.
Potrčao sam uz stepenice i zaledio se na ulasku na drugi sprat.
Otisci malih, krvavih šapa prekrivali su bež tepih.
Na momenat mi se srce toliko steglo da nisam bio siguran da
nemam srčani udar. Na kraju krajeva, bio je nasledan u našoj
porodici. Pojurio sam prema Simoninoj sobi i snažno otvorio
vrata teturajući se prema krevecu. Simona je nepomično ležala i
u meni se sve zaustavilo. U toj jednoj sekundi tokom koje sam
razmišljao o Gajinoj smrti, mogao sam da razumem zašto je
želela da se ubije nakon što je izgubila Andreu. Okrenuo sam
Simonu toliko brzo da se probudila vrišteći. Bože, to je bio
najlepši zvuk na svetu. Privijao sam je na grudi uprkos njenom
nemilosrdnom plakanju i iznova i iznova ljubio vrh njene glave.
Lulu je zalajala, a potom zacvilela. Izašao sam iz sobe sa
Simonom u rukama. Danijel je stajao u hodniku, nekoliko
koraka od majčine sobe, s Lulu na grudima. Pas se divlje opirao.
Kada sam prišao, video sam da su joj krzno i njuška umazani
krvlju. I Danijelove ruke su bile crvene. Pojurio sam prema
njemu i kleknuo, držao sam Simonu jednom rukom dok sam mu
drugom dodirivao obraz. „Danijele, šta se desilo?” Moji prsti su
leteli po njegovom malom telu tražeći povrede, ali nije bio
povređen.
„Našao sam Lulu. Gde je mama?”
Pas je divlje škljocao zubima dok ga Danijel nije konačno
spustio. Odjurio je kroz odškrinuta vrata Gajine sobe. Danijel je
krenuo za psom. Uhvatio sam ga za zglob. Hladan strah mi je
probio svaku kost. „Ne. Jesi li ulazio unutra?”
„Mama je spavala. Je li sada budna?”
Grlo mi se steglo. „Ne. Još uvek spava. Idi dole kod Sibil.
Treba da te očisti.”
Danijel je izbacio bradu. „Želim mamu.”
„Danijele, idi u prizemlje.”
Polako se povukao i nestao niz stepenice. Simona se umirila
u mom naručju. Bila je previše mala da bi razumela, a opet
nisam mogao da je povedem sa sobom u spavaću sobu znajući
šta ću zateći.
Vratio sam je u krevetac pre nego što sam polako krenuo
prema Gajinoj sobi. Otvorio sam vrata i ušao. Poznat miris mi je
stigao do nosa; nikada mi nije ništa značio, ali će mi od ovog
dana značiti. Iako sam znao šta ću zateći, prizor me je pogodio
kao udarac u stomak. Polako sam prišao krevetu. Jedna Gajina
ruka mlitavo je visila s kreveta, a krv je još uvek kapala na
drveni pod. Lulu je stajala ispod, radosno ližući lepljive prste.
Sedela je u lokvi krvi – količini koja mi je govorila da nema
potrebe da zovem hitnu pomoć. Moj posao je zahtevao da znam
koliko krvi telo može da izgubi pre nego što moram da
promenim pristup kako bih sprečio preranu smrt – pre nego što
su sve neophodne informacije izvučene iz te osobe.
Gaja je bila mrtva.
Krv je nastavila da kaplje na Lulu i ta prokleta stvar je
nastavila rado da je liže. Besan, zgrabio sam psa za vrat,
zateturao se prema vratima i bacio ga u hodnik. Dočekala se uz
cviljenje pre nego što je odjurila.
Piljio sam u moje krvlju pokrivene ruke, a onda u beživotno
telo moje žene. Polako sam zatvorio vrata u slučaju da Danijel
naiđe. Krvavi otisak ruke ostao je na belom lakiranom drvetu.
Nije bilo potrebe da Danijel vidi sve ovo. Crvene ruže koje je
sobarica kupila za Gaju kao poklon za našu osmu godišnjicu
ležale su izgužvane pored mlitavog tela. Crvene ruže da se slažu
uz krv koja je isflekala čaršave i njenu belu haljinu. Očajnički
pokušaj da se popravi brak koji se nije mogao popraviti. Dokaz
mog neuspeha.
Sekunde su prolazile dok sam posmatrao svoju ženu. Čak i
beživotna, još uvek je bila prelepa. Izabrala je da nosi venčanicu
kad se ubila. Još uvek joj je savršeno pristajala. Kristali na
korsetu su svetlucali pod svetlošću lampe. Neki su bili isprskani
krvlju pa su izgledali kao rubini. Slagali su se s kamenjem u
njenoj ogrlici. Čak je i uvila kosu na isti način kao onog dana
kada smo izgovorili zavete. Koliko je dugo planirala ovo?
Uzeo sam telefon i pozvao oca. Retko sam ga zvao posle
večere. On i majka su provodili večeri gledajući klasike ili
igrajući bekgemon.3 Imali su vremena za to sada kad je otišao u
penziju. Njihova ljubav je bila nešto čemu sam kao mladić težio,
pre braka, pre Gaje.
„Kasio, zar nemaš rezervaciju za večeru s Gajom?”
„Gaja je mrtva.”
Tišina. „Možeš li da ponoviš?”
„Gaja je mrtva.”
„Kasio...”
„Neko mora ovo da počisti pre nego što deca vide. Pošalji
ekipu za čišćenje i obavesti Luku.”
Prekinuo sam. Za oko mi je zapao list papira koji je bio na
krevetu pored Gajinog tela. Došunjao sam se do kreveta. Smrt
mi nije smetala, ne kada sam je i ja sam toliko često zadavao, ali
svaka ćelija mog tela se protivila približavanju leša moje žene.
Ruka koja nije visila s kreveta bila joj je prebačena preko grudi.
Krv iz posečenog zgloba natapala je venčanicu. Njene beživotne
smeđe oči fiksirane na plafon čak su i u smrti bile pune osude.
Spustio sam joj kapke, a onda drhtavim prstima podigao njeno
poslednje pismo.
Njen elegantan rukopis i skup papir obećavali su ljubavno
pismo, ali naravno da nije bilo takvo.

Deo mene je umro na dan našeg venčanja.

Sve si mi uzeo. Svaki put kada si bio u meni, zamišljala
sam da si Andrea. Bio je to jedini način da učinim tvoj
dodir podnošljivim. A onda si mi i to uzeo. Uzeo si mi
jedinu stvar u životu koju sam volela više i od samog života.
 Mislila sam da te od početka mrzim, ali sada znam
kakav je osećaj prave mržnje.
Svakog dana otkad si ubio Andreu, pokušavala sam da
nađem način da te uništim. A onda sam pronašla način.
Znala sam da će te uništiti ako ubijem Danijela i Simonu.
Voliš ih koliko sam ja volela Andreu.
Želela sam da ih ubijem da bih te povredila. Želela sam
da ubijem sopstvenu decu da bi ti osećao istu agoniju koju
sam ja osećala svakog dana od Andreine smrti. Toliko te
mrzim, Kasio.
Deo mene još uvek želi da ih ubije. Ali danas, dok sam
stajala iznad Simoninog kreveca, nisam mogla to da
uradim. Ne zbog tebe.
Već zbog Andree.
Oni bi mogli biti njegova deca, a ja ne mogu da uništim
poslednji deo njega, čak ni da bih uništila tebe.
Nadam se da su njegovi. Nadam se da ćeš saznati da je
tako i da će te to uništiti. Želim da te krivica pojede živog
zbog onog što si uradio, ali znajući kakav si čovek, ne
mogu čak ni tome da se nadam.
Moji roditelji su znali za Andreu i mene. Naterali su me
da se udam ta tebe.
Lagali su te i uništili mi život.
Iako ne mogu da se nadam tvojoj krivici, znam da mogu
da verujem u tvoju osvetoljubivost.

Disanje mi se usporilo dok sam čitao Gajino pismo. Nisam

mogao da se pomerim, mogao sam samo da piljim u njene
poslednje reči. Nisam bio tužan što sam je izgubio. Za početak,
nikada je nisam ni imao. Bila je Andreina, čak i nakon njegove
smrti. Osećao sam duboku žalost zbog Danijela i Simone i divlji
bes prema ljudima koji su bili odgovorni za ovaj haos. Prema
njenim roditeljima koji su je naterali na ovaj brak sa mnom iako
su znali istinu. To je bio incest. Njihova ljubav je bila osuđena
na propast kao i naša, ali su me njeni roditelji pustili da naletim
direktno na nož jer me nisu upozorili kada sam dozvolio da
Andrea provodi svaki dan sam s mojom ženom.
Čuo sam kucanje, ali nisam reagovao. Zatim su se otvorila
vrata. Faro je ušao i pojavio se pored mene. Nešto je rekao, ali
su njegove reči bile prigušene. Uzeo je pismo od mene. Pustio
sam ga. Nije mi bilo bitno ako ga pročita.
„Kasio!” Snažno me je prodrmao i konačno sam se fokusirao
na njega. Iza njega, moj otac se teško naslanjao na štap, izgledao
je besno dok je čitao pismo.
„Da se nisi usudio da osećaš krivicu, Kasio”, promrmljao je.
„To je ono što je želela. Varala te je, verovatno je pomagala
bratu da prenosi informacije bajkerima, pokušala je da ubije
tvoju decu. Nije vredna ni trunke tvoje krivice.”
Faro je sreo moj pogled. „Ni ti nisi izabrao da se oženiš
njom. Oboje ste bačeni u taj brak iz taktičkih razloga. Nisi ništa
više kriv od nje.”
A ipak, tako sam se osećao. „Ne znam koliko je Danijel
video od ovoga.”
Otac se namrštio. „U svakom slučaju neće razumeti.”
„Zaključao sam onog prokletog psa u ostavu. Prekriven je
krvlju”, Faro je rekao.
Smeteno sam klimnuo glavom, ali se moj pogled vratio na
Gaju. Moja žena se ubila zbog mene. Ja sam bio poslednji ekser
u njenom kovčegu, ali njeni roditelji su napravili tu jebenu stvar.
„Pobrini se za sve”, rekao sam. „Ja moram nečim da se
pozabavim.”
Otac me je zgrabio za ruku. „Sine, reci mi da nećeš napraviti
neku glupost?” Retko sam viđao strah u njegovim očima, ali je
sada bio tu.
„Ne tu vrstu gluposti koja tebe plaši. To je čin kukavičluka i
zločin prema onima koji ostanu.” Istrgnuo sam ruku iz njegovog
stiska i otišao.
Faro je požurio za mnom. „Treba li ti moja pomoć?”
„Ne.”
Uzeo sam auto. Dvadeset minuta kasnije, pokucao sam na
vrata mojih tasta i tašte. Kada su otvorili vrata, uperio sam
pištolj u njih. „Hajde da popričamo o Andrei i Gaji.”
Sledećeg dana, sobarica ih je našla mrtve u njihovoj spavaćoj
sobi. Upucali su se jer nisu mogli da se nose sa smrću sina i
ćerke. To je bila zvanična izjava.
 18.

Kasio
Sadašnjost
Polako sam se okrenuo od kamina prema mojoj mladoj ženi.
Bila je bleda, njene usne su bile užasnuto razdvojene nakon
moje priče. „Kada sam se oženio Gajom, bila je zaljubljena u
svog polubrata. Tada to nisam znao. Njeni roditelji jesu, ali su
odlučili da ne otkriju tu informaciju. Možda sada razumeš zašto
sam bio oprezan zbog Kristijana.”
Đulija je stavila dlan preko usta, piljeći u pod kao da ne
može da podnese da me pogleda. Nisam mogao da je krivim. To
je bila priča koja je potresla čak i mog oca i Fara. „O moj bože.”
Napravio sam grimasu. Mrzeo sam da se prisećam, a još više
da pričam o onome što se desilo, ali najgore od svega bio je
Đulijin izraz lica sada kada je znala istinu. „Kada sam se oženio
Gajom, pitala me je da li bi njen polubrat mogao da bude jedan
od njenih telohranitelja. Pristao sam jer je bila očajna što je
daleko od kuće i mislio sam da će joj to pomoći. Želeo sam da
nađe sreću u našem braku.”
Đulija je klimnula glavom ne podižući pogled. „Njeni
roditelji. Ti si ih ubio?”
„Jesam. Izdali su me. Njihove laži su koštale života Gaju i
Andreu.”
Oštro je udahnula, bila je užasnuta. Đulija je bila dobra
devojka. Fina i pozitivna, spremna da vidi svetlo čak i u mraku.
Već sam odvukao jednu ženu u ambis. Očajnički sam se nadao
da će Đulija biti pošteđena iste sudbine. „Gaja ti je u poslednjem
pismu praktično tražila da ih ubiješ.”
„Dobro me je poznavala.” Povremeno sam delio s njom
detalje mog posla, kada sam bio posebno potresen ili kada bi
pitala, što se nije često dešavalo.
Đulija je odmahivala glavom. Rekla je da će naš brak biti
osuđen na propast ako joj ne kažem istinu, ali sam imao osećaj
da je istina samo okončala ono što je tinjalo između nas. Nije
bolelo izgubiti Gaju. Za početak zato što me je izdala i zato što
je nikada nisam voleo. Izgubiti Đuliju – to ne bih preboleo.
Nismo dugo bili zajedno, ali u nedeljama našeg braka ulepšala
mi je dane više nego što sam mislio da je moguće.
„Nikada nisam podigao ruku na Gaju, čak ni tada. Nikada je
ne bih ubio. Šta god da odlučiš, ne moraš da brineš za svoju
bezbednost, Đulija. Neću te povrediti.”

Đulija

Nisam mogla da dišem. Duboko me je uznemirilo dok je Kasio

sirovim, ogorčenim glasom pričao o onome što se desilo. Ovo je
bilo mnogo gore nego što sam mislila. Ideja da zateknem Kasija
s drugom ženom me je pokidala. Koliko li je njemu bilo loše?
Da zatekne svoju trudnu ženu s njenim polubratom, s
čovekom kojem je verovao, i da sazna da njegova deca možda
uopšte nisu njegova. Bilo je užasno razmišljati o tome. Čak ni ja
nisam bila sigurna šta bih radila u takvoj situaciji. Verovatno ne
bih nikoga ubila, ali ja nisam bila muškarac vaspitavan da
preživi u mafiji.
Kasio se mračno nasmešio videvši moj izraz lica. „To je
čovek za koga si se udala, Đulija. Razumem ako me se sada
plašiš. Neću te sprečiti da se preseliš u drugu spavaću sobu, ali
ćeš sigurno razumeti da moramo da ostanemo venčani zbog
Simone i Danijela. Oni ne mogu da izgube i tebe.”
Ustala sam, skupila se na Kasiovom krilu i obmotala ruke
oko njega iako se stegao. Jako sam ga poljubila. Bože, ovo je
bilo užasno. Sve. Nije bilo okej to što je Kasio ubio čoveka u
naletu ljubomornog besa, ali on je bio ubica i on je, kao i svi
muškarci u našem svetu, ubijao i za mnogo manje. Deo mene je
to razumeo.
Zbunjenost se mešala s oklevajućom nadom u Kasiovim
očima. „Šta... šta to radiš?”
Prislonila sam lice uz njegov vrat. Lagano je obmotao ruku
oko mene. „Đulija? Reci nešto.”
„Ne plašim te se.” Nisam ga se plašila. Možda je trebalo, ali
sam uvek znala da je Kasio sposoban za brutalnost zbog nečega
trivijalnog poput moći i novca. To što je ubijao zato što ga je
neko povredio samo je pokazalo da nije bezosećajni ubica.
Kasio je zavukao prst ispod moje brade i gurkao mi lice
prema gore. „Čula si šta sam rekao.”
„Jesam. Štitio si Danijela i Simonu. Ostavio si Gaju u životu
uprkos onome što je uradila. Znam da to nije nešto što bi mnogo
muškaraca uradilo. To je više od onoga što sam očekivala,
znajući priče o tebi.”
Kasiove usne su se cinično izvile. „Pretpostavljam da je
dobro što je na početku tvoj utisak o meni već bio loš.”
Zakolutala sam očima nadajući se da ću razvedriti
raspoloženje.
Kasio je obuhvatio moj obraz. „Samo ti činiš da se osećam
bolje vređajući me jednostavnim pogledom.”
Zgrabila sam ga za ramena kako bih približila naša lica.
„Želeo si da pustiš prošlost da počiva i ja želim da ti pomognem.
Prestani da misliš da ću uraditi ono što je Gaja uradila. Ja nisam
ona i definitivno neću završiti u krevetu sa svojim bratom. Muka
mi je čak i kad samo pomislim na to. Neću te prevariti ni s
nekim drugim. Želim tebe i odana sam. Možeš li to da shvatiš
kroz tu tvoju debelu lobanju?”
Kasio je pokazao prema svojim grudima. „Ovde znam da ti
niši Gaja.” Pokazao je prema glavi. „Ovde je problem. Nisam
baš poverljiv čovek, nikada nisam bio. Sada još manje nego pre.
Ali se trudim.” Uhvatio mi je glavu i spojio naše usne pre nego
što je promrmljao: „Ne mogu da te izgubim.”
„Nećeš. Ne ako nastaviš da radiš na problemima s
poverenjem, ako nastaviš da se boriš za nas, zato što sam ja
zaista spremna da idem u rat za ovaj brak i našu decu.”
Kasio se polako odmakao. „Šta si rekla?”
Napućila sam usne. „Da sam spremna da se borim za nas.”
„Ne”, rekao je otresito. „Rekla si našu decu.”
Zarumenela sam se. Ne samo da sam skoro izjavila svoja
osećanja prema Kasiju već sam dozvolila i da mi izleti da želim
da Danijel i Simona budu naši, ne samo njegovi. Poznajem ih
samo mesec dana, ali ću biti pored njih još mnogo godina.
Nadam se da će jednog dana biti moji u njihovim očima i u
očima svih drugih. „Znam da su tvoji... ne moji, ne stvarno, ali
me nekako boli kada kažeš da su oni tvoja deca kao da meni nije
stalo do njih...” Kasio me je povukao prema sebi i strastveno me
poljubio. Držala sam se za njega, bila sam skoro bez daha kada
se konačno povukao.
„Ne zaslužujem te, Đulija, ali moja deca... naša deca te
zaslužuju.”
„Stvarno, stvarno mi je stalo do njih. Biću okej čak i ako ne
budeš želeo da imaš više dece, zato što ću ih podizati kao da su
moji.”
„Znam”, tiho je rekao. „To je ono što ću i ja raditi.”
Zagledala sam se u njegove oči. „Jesi li ikada uradio test
očinstva?” Bila sam prilično sigurna da znam odgovor.
„Ne”, Kasio je rekao.
Ta jedna reč je ispoljila toliko emocija. Ljubav prema Simoni
i Danijelu, odlučnost da se brine o njima, ali i strah. „Znači da
ne želiš da znaš da li su Danijel i Simona tvoji?”
„Ne. Simona i Danijel izgledaju kao njihova majka... kao...”
Kao Gajin polubrat. „Ali njihova boja kose je slična boji
tvojih sestara.”
„Jeste”, složio se, ali je sumnja odzvanjala u njegovom glasu
i ja sam razumela zašto. Sada kada sam stvarno razmislila o
tome, morala sam da priznam da ni Simona ni Danijel nisu ličili
na svog oca. Bolelo me je srce dok sam razmišljala o toj
mogućnosti.
Progutala sam knedlu. „Zašto?”
„Zato što ih volim i plašim se da bi rezultati testa mogli to da
promene. Posebno za Danijela... Ne mogu da podnesem pomisao
na to da bih mogao da ga prezirem zato što izgleda kao Andrea.”
Njegov glas je drhtao.
„Stvarno misliš da ćeš manje voleti Danijela ako nije tvoj?”
„Ne znam”, Kasio je priznao promuklim glasom. „Ne znam i
zato neću rizikovati. Više bih voleo da ne znam istinu, radije bih
da živim u laži nego da na bilo koji način povredim Danijela ili
Simonu.”
Obuhvatila sam mu obraz. „Oni su tvoja deca, Kasio.”
„Ne možeš to da znaš...”
„Jesu. Zato što ih voliš, zato što ih podižeš i zato što i oni
tebe vole kao svog oca. To je ono što je bitno.”
„Jeste,” rekao je trenutak kasnije. „Kako možeš biti ovako
mudra i dobra, Đulija? Trebalo bi da ja tebi dajem savete. Skoro
duplo sam stariji od tebe, za boga miloga.”
Slegnula sam ramenima. „Morala sam brzo da odrastem.”
Kasio mi je sklonio šiške s čela, seta mu se videla na licu.
„Zbog mene. Nakon našeg prvog susreta mislio sam da si ti još
jedno dete o kojem treba da brinem, previše mlada da se nosiš s
odgovornostima koje dolaze uz ulogu moje žene, ali si mi
dokazala da sam pogrešio. Brineš se o mojoj deci, o tom psu,
čak i o meni.”
„Lulu. To je njeno ime.”
„Andrea ju je poklonio Gaji nekoliko nedelja pre nego što
sam saznao.”
„Oh.” To je objasnilo zašto je jedva mogao da pogleda u
Lulu. Podsećala ga je na previše bolnih stvari. „To nije njena
greška.”
„Lizala je Gajinu krv!”
Namrštila sam se ne želeći da zamišljam tu uznemirujuću
sliku. „Ona je pas. Ne misli ništa loše.”
Kasio je nagnuo glavu u stranu s umornim osmehom.
„Možeš da je zadržiš, ali ne očekuj da ću se ja zbližiti s njom.”
Potisnula sam odgovor. Za neke stvari je trebalo vremena.
Trljala sam vrhove prstiju preko Kasiove brade i obraza. „Da li
znaš zašto te Danijel izbegava? Da li je nešto video?”
„Nije bio prisutan kada sam ubio Andreu niti tokom moje
svađe s Gajom.” Posegnuo je prema svojoj čaši i otpio gutljaj.
„Nakon Andreine smrti je bio okej. Ali u narednim nedeljama se
povukao, a nakon Gajinog samoubistva nisam mogao da doprem
do njega. Danijel me prezire. Vidim mu to u očima.
Nekada smo bili bliski, ali se sve promenilo... Ne želi da
priča, tako da ne znam da li je u pitanju nešto što mu je Gaja
rekla ili nešto što je video.”
Spustila sam čelo na njegovo. „Saznaćemo zajedno. Zbog
nas. Zbog naše dece.”

*
Nakon svih saznanja, naježila sam se kada sam sledećeg jutra
našla Danijela u majčinoj sobi. Mogla sam skoro da je vidim
kako leži po živopisnom i sirovom načinu na koji je Kasio
opisao prizor. Osetila sam knedlu u grlu kad sam videla Danijela
sklupčanog na stranu. Volela bih da znam šta se dešava u
njegovoj glavi, da li je video više nego što je Kasio
pretpostavljao. Polako sam mu prišla, pokušavajući da izbacim
slike iz glave. Koliko se Kasio osećao loše svaki put kada bi
zakoračio u ovu sobu?
Podigla sam Danijela i on se probudio u mom naručju. Nije
bilo lako nositi ga zato što više nije bio beba. Kasio je izašao iz
bebine sobe, noseći Simonu na ruci. Nežno je razbarušio
Danijelovu kosu, ali je on pomerio glavu.
Uputila sam Kasiju ohrabrujući osmeh.
„Doći ću kući na večeru”, obećao je pre nego što je otišao.
Kao i svaki dan, Elija je odvezao decu, Lulu i mene u park za
pse. Danijelu je bilo dozvoljeno da uzme povodac dok smo
šetali kroz ostatak parka kasnije tokom dana. Danas nije ni pitao
za svoj tablet. Lulu je zahtevala svu njegovu pažnju i on ju je
rado davao. Bilo je divno videti da se zbližavaju.
Elija se smestio na klupu dok sam ja držala Simonine male
šake kako bi mogla da napravi nekoliko oklevajućih koraka duž
staze. Danijel je sedeo na zemlji pomažući Lulu da iskopa rupu
u hladnoj zemlji štapom koji je našao. Bio je prljav i kopanje
rupa u parku je verovatno bilo zabranjeno, ali ga ja nisam
zaustavila.
„Lulu.”
Zaledila sam se i skoro pustila Simonu a ona je ljutito
zaplakala, ali su moje oči bile prikovane za Danijela koji je
upravo progovorio. Nije se obratio meni i nije bilo glasno, ali
sam čula reč. Teško sam progutala knedlu, pokušavajući da
odlučim da li treba da pokušam da izmamim još reči iz njega.
Imao je mali, mekan glas i želela sam da ga slušam po ceo dan.
Odlučila sam da ga ne pritiskam iako mi je bilo teško.
Umesto toga sam pogledala prema Simoni. „Dobra devojčica.”
Kezila se i napravila još nekoliko klimavih koraka.
Onog momenta kada smo se vratili kući i kada sam imala
malo slobodnog vremena, uzela sam telefon i pozvala Kasija.
Nisam mogla da čekam. Javio se posle prvog zvona. „Šta se
desilo?” Stegnuta zabrinutost u njegovom glasu me je navela da
se pokajem što sam odlučila da ga pozovem.
„Sve je u redu. Samo sam želela da ti kažem da je Danijel
danas pričao s Lulu.”
Tišina. „Jesi li sigurna?” Svaki slog je odzvanjao sumnjom.
„Da, čula sam ga da izgovara njeno ime. Zar to nije odlično?
Napredujemo.”
„Zašto bi pričao sa psom?”
 „Mnoga deca razviju blizak odnos sa svojim ljubimcima zato
što s njima mogu sve da podele bez osude i kažnjavanja. Oni su
njihovi najbolji prijatelji.”
„To ne objašnjava zašto je toliko opsednut tim psom.”
A onda mi je kliknulo. „Gaji je to bio podsetnik na Andreu,
ali Danijela podseća samo na njegovu majku i to je prirodno.
Pronalazi utehu u Lulu, to je dobro.”
Kasio je uzdahnuo. „Možda. Sada moram da se vratim na
posao.”
„Dobro. Da li još uvek stižeš kući na večeru?”
„Obećao sam, tako da stižem.”
„Hvala. Uživam da večeram s tobom.” Brzo sam prekinula
ne želeći da se previše raspekmezim.

*
Kasio me je pitao da te večeri ja spremim Danijela za spavanje.
Izgledao je izmoreno i kao da ne može da podnese da ga sin još
jednom odbije.
Kada sam ušuškala Danijela, uzela sam slikovnicu koju sam
naručila i počela da čitam, ali je on bio usredsređen na Lulu,
koja je bila sklupčana pored kreveta. Potapšala sam dušek.
„Dođi, Lulu.”
Podigla je uši i skočila na krevet između Danijela i mene.
Njegovi mali prsti su našli njeno krzno i nastavio je da je mazi
dok sam mu čitala. „Da li želiš da Lulu ostane s tobom?”
Danijel je klimnuo glavom.
„Ali ćeš je probuditi ako budeš šetao po kući. Možeš li da
ostaneš u svom krevetu?”
 Glava mu je bila nagnuta u stranu dok je razmišljao o tome, a
onda je odlučno klimnuo. Osmehnula sam se pre nego što sam
mu spustila poljubac na čelo. Kada sam upalila njegovo
prigušeno noćno svetlo, otišla sam do vrata i ugasila lampu.
„Laku noć, Danijele.” Počela sam da zatvaram vrata kada
sam začula odzvanjanje nežnog glasa.
„’ku noć.”
Zaledila sam se. Polako sam se okrenula, ali se Danijel
sakrio ispod svog pokrivača. Progutala sam knedlu i otišla. Kao
u transu, krenula sam u prizemlje i zatekla Kasija u sobi za
pušenje kako namešta sto za našu igru. Prišao mi je posle jednog
pogleda na moje lice. „Hej, šta nije u redu?”
„Danijel je rekao laku noć.”
Kasio je zakoračio unazad. „Pričao je s tobom?” U njegovom
glasu iznenađenje je bilo pomešano s razočaranjem. Prvo Lulu,
sada ja.
„Samo je rekao laku noć, ali i to je nešto za početak, zar ne?”
Polako je klimnuo glavom, ali sam mogla da primetim da ga
je jako pogodilo to što je Danijel pričao prvo sa mnom.
Obmotala sam ruke oko njegovog struka. „Puno si odsutan, tako
da smo Lulu, Simona i ja ljudi za koje je vezan. Trebalo bi da
izdvojiš vreme da prošetaš s nama po parku ili da odemo na
ručak. Kada ga vidiš, uvek je umoran i nije u pravom
raspoloženju da se poveže s tobom.”
„Mogli bismo da proslavimo njegov rođendan u kući na
plaži. Danijel voli da bude tamo.”
Iskezila sam se. „To je savršeno. Želim da napravim tortu i
da sve dekorišem dinosaurusima. Možda možemo da pozovemo
Miju i njenu porodicu kako bi Danijel imao s kim da se igra.
Njene ćerke su njegove vršnjakinje, zar ne?”
 „Jedna je godinu dana mlađa, druga je dve godine starija. I to
zvuči kao odličan plan.” Sklonio mi je šiške s čela.
„Da li ih još uvek mrziš?” Sećam se šta je rekao za moju
kosu kada sam ga prvi put upoznala. Tada me je bolelo, ali sada
i ne toliko. Naši ukusi su bili veoma različiti. Barem je Kasio
sada donekle odustao od toga da me oblači kako on želi.
„Ne postoji ništa na tebi što mrzim”, promrmljao je.
Moje srce je divlje lupalo. Istraživala sam mu lice
pokušavajući da utvrdim šta je taj njegov ton značio. Njegove
usne su pronašle moje i zaustavile mi misli. Njegov poljubac je
postao silovit dok me je hvatao za kukove i podizao na sto za
bilijar. Iznenađeno sam vrisnula. Kasio je spustio moje dupe baš
na ivicu i raširio mi noge. Bilo je užasno neudobno, ali nek sam
prokleta ako nešto kažem. Moja kratka karirana suknja se
podigla. „Šta je s mojim suknjama? Ni njih ne mrziš?”
Kasio je jezikom ostavljao vreo, vlažan trag uz unutrašnju
stranu moje butine. Migoljila sam se prigušujući kikot. Deo
mene je želeo da ga odgurnem, ali je drugi želeo više. „Ne,
dokle god mi omogućavaju brz pristup tvojoj slatkoj pički.”
Poljubio me je preko gaćica.
„Ti si baš ljubitelj oralnog.” Podigla sam se na laktove da bih
ga videla između mojih nogu. Uvek me je zadovoljavao pre
seksa i ponekad tek tako. Nije žurio. Bio je posvećen i bilo je
fantastično. Strašno me je palilo to što vidim da uživa u tome
koliko i ja.
„Da, jebote. Mogao bih da te ližem ceo dan.” Gurnuo je jezik
između mojih nabora, moje gaćice su još uvek bile između nas.
„Da li je to primedba?”
Zgrabila sam njegovu kratku kosu pokušavajući da ga
gurnem nazad dole kako bi me lizao. Pričanje mi je bilo
poslednja stvar na pameti. „Apsolutno ne. Tvoj jezik je
magičan.”
Zasmejao se i to duboko tutnjanje je izazvalo da još jedan
talas vlažnosti iscuri iz mene. Zakačio je prste za moje gaćice i
polako ih svukao. Podigla sam guzu kako bih mu olakšala, a
onda još više raširila noge. „Šta je s tobom, dušo? Voliš li da se
spustiš na kolena da mi pušiš?”
„Da”, procedila sam, klizeći bliže njegovim ustima.
Osmehnuo se. Umesto njegovog jezika, njegov kažiprst je počeo
nežno da me zadirkuje. Umočio ga je izvlačeći moje uzbuđenje.
„Toliko jako me želiš da ćeš uništiti sto za bilijar.”
„Baš me briga. Molim te, prestani da me zadirkuješ. Treba
mi tvoj jezik.”
Njegov smeh je postao mračniji. „Da li se sećaš kada sam ti
rekao da samo ja dajem naređenja u spavaćoj sobi?”
„Nismo u našoj spavaćoj sobi”, zacvilela sam pre nego što
me je podigao sa stola, okrenuo i gurnuo napred, tako da sam
bila savijena preko ivice, a moja guza isturena. Jako me je
pljesnuo po dupetu, a ja sam se izvila uz dahtavo stenjanje.
Njegov šlic je zašištao. Milovao mi je dupe, njegov vrh je
polako razdvajao moje guzove dok ga nisam osetila na mom
otvoru, a onda se zabio do kraja.
Oslonila sam se na zelenu površinu dok se Kasio nabijao u
mene.
„Uvek me zadovoljavaš jezikom”, uspela sam da kažem. „I
ne treba da ti naredim da to uradiš.”
Naslonio je grudi na moja leđa. „Čak i sada sam željan tvoje
slasti.” Jače se nabijao u mene, toliko da su kugle ispred mene
zveckale jedna o drugu. Ulazio je sve dublje u mene i trougao s
kuglama se zapravo pomerio. I to je bilo sve što mi je potrebno,
vizuelni prikaz Kasiovog žustrog uzimanja, da me pošalje preko
ivice, vrteći me bez kontrole toliko brzo da mi je delovalo kao
da gledam kroz tunel dok sam se fokusirala na jarkozelenu
tkaninu koju sam grebala noktima. Moje oslobađanje me je
pogodilo kao kugla za razbijanje i spustila sam glavu na sto,
pokušavajući da udahnem dok se moje telo trzalo.
Kasio se izvukao iz mene. Šokirano sam uzdahnula, a moji
zidovi su se grčili zbog neočekivanog gubitka. Mogla sam da
osetim hladan vazduh na mom mokrom mesu. Onda se njegov
jezik vratio na mene zagrevajući me. Pažljivo me je lizao
znajući da sam još uvek previše osetljiva. Opustila sam se na
stolu, viseći preko ivice kada su mi noge pokleknule.
Uskoro je zadovoljstvo ponovo raslo i on je postao gladniji, a
lizanje nekontrolisano. Izgubila sam osećaj za vreme
prepuštajući Kasiju kontrolu, puštajući ga da mi pruži
zadovoljstvo i da uzme svoje dok nisam postala skoro potpuno
zanesena.
Nakon toga smo oboje završili rašireni na stolu za bilijar,
teško dišući. Bila sam prilično sigurna da ću sutra imati
ogrebotine od tkanine i nekoliko modrica, ali me nije bilo briga.
„Nekada se pitam šta ću reći Danijelu kada odraste i kada
bude zahtevao odgovore. Pitaće se zašto je pola njegove
porodice umrlo.”
Okrenula sam se prema njemu, onda se otkotrljala, spustila
šake na njegove grudi i bradu spustila na svoje ispreplitane
prste. „Zvučiš kao da si kriv.”
„Ponekad osećam krivicu.”
„Morao si da ubiješ Andreu. Čak i da ga nisi ubio u naletu
besa, morao bi da ga ubiješ zato što je bio izdajnik.”
„Nikada nisam dobio potvrdu. Nisam ispitao ni njega ni
Gaju. Trebalo je, ali sam ga ubio pre nego što sam mogao da
mučenjem izvučem istinu iz njega. A ona... jednostavno nisam
mogao tako da izvučem informacije iz nje. U svakom slučaju, ne
bi mi ništa rekla.”
Grickala sam donju usnu. „Andrea je bio izdajnik. Sve je
ukazivalo na to, tako da je njegova smrt bila neizbežna. Gajina
smrt je bila rezultat njihove zabranjene veze, tako da je i ona
bila neizbežna. To je bio njen izbor i ti nisi mogao ništa da
uradiš da to sprečiš.”
„Ubio sam Danijelove i Simonine babu i dedu.”
„Danijel će jednog dana postavljati pitanja i mi ćemo mu
odgovoriti. Reći ćemo da je Andrea bio izdajnik i da je pobegao.
Njegova izdaja je slomila srce njegove sestre, pa se ona zbog
toga ubila, a njihovi roditelji nisu mogli da žive s gubitkom oba
deteta. To je priča koju malo ljudi može da ospori, a i oni koji bi
mogli, neće to uraditi.”
Dlanom mi je milovao leđa. „Nisam mislio da ćeš ti biti neko
ko bi se odlučio za laž.”
„Ako će zaštititi tebe i decu.”
Kasio je uzdahnuo, njegove snažne grudi su se podizale pod
mojom bradom. „Prvo će morati da mi oprosti šta god da je to
što mi zamera.”
 19.

Đulija

Pozvala sam Miju dva dana pre Danijelovog rođendana, kada je

postalo sigurno da ćemo provesti vikend u kući na plaži. Nisam
pričala s njom od venčanja i samo smo povremeno preko poruka
razmenjivale ljubaznosti.
„Đulija, kakvo zadovoljstvo. Da li je sve u redu?”
„Jeste, naravno.”
„Naravno?” Njena znatiželja je bila nepogrešiva. Pitala sam
se koliko je stvarno znala o razlozima Gajine smrti. Sudeći po
Kasiovoj priči, znala je samo osnovno.
„Provodimo vikend na plaži i slavimo Danijelov rođendan i
pitala sam se da li bi nam se ti i tvoja porodica pridružili. Ili je to
previše naporno za tebe?” Mijin termin je bio za samo tri
nedelje, tako da nisam znala da li će želeti da rizikuje čak i s
kratkim putovanjem.
„On te već vodi tamo?”
Namrštila sam se. „Već smo proveli vikend tamo u kući.”
„Oh. To je divno, Đulija.”
Njena radosna iznenađenost me je uhvatila nespremnu.
Mislila sam da je kuća za porodicu, ne samo za Kasija.
„I naravno da ćemo vam se pridružiti. Da li želiš da pitam
Ilariju i naše roditelje da li i oni žele da dođu?”
„Da”, rekla sam s olakšanjem. Imala sam još manje kontakta
s njima i bilo bi mi čudno da ih iznenada pozovem, posebno
Kasiove roditelje.

*
Kada smo u petak po podne stigli u kuću na plaži, bilo je hladno
ali sunčano. Kasio je kupio Danijelu poklon i to me je
iznenadilo. Moja majka bi se uvek pobrinula za to da nam kupi
poklone, ali mi je bilo drago što se Kasio trudio da bude
uključen u podizanje dece.
Kada smo se smestili, počela sam da pripremam sastojke za
rođendansku tortu. Kasio je posmatrao sastojke kada mi je
prišao iza leđa. Bio je obučen u neformalne pantalone koje su
naglašavale njegove duge noge i u džemper koji uopšte nije
skrivao njegove široke grudi. Njegov losion za posle brijanja
pikantnog mirisa koji me je uvek ispunjavao zadivljujućom
toplinom stigao mi je do nosa i morala sam da se oduprem
nagonu da se naslonim na njega. Dosad nismo razmenjivali
nežnosti pred decom i ja neću to inicirati.
„Za šta je sve ovo?”, Kasio je pitao. Pošto me je njegovo telo
zaklanjalo, okrznuo me je rukom i nakratko je spustio na moj
kuk i stegao ga pre nego što je zakoračio unazad.
„Torta s mrvicama u duginim bojama.”
Mogla sam da vidim njegovu zbunjenost. Ni ja nisam znala
za takvu tortu pre nego što sam istražila na internetu. Nasmejala
sam se. „Videćeš.” Danijel je stajao pred vratima terase
gledajući prema plaži. Lulu je sedela pored njega, njen pogled je
bio prikovan za galebove koji su lutali nebom. „Možda bi trebao
da prošetaš s njim po plaži da ne bi video tortu pre rođendana
sutra?”
Kasiove obrve su se skupile. „Mogu da pokušam.”
Simona je dopuzila do nas i iskoristila moju nogu da se
podigne. Nakon njene prvobitne sumnjičavosti, sada jedva da se
odvajala od mene. „Nisam mislio da će te Danijel i Simona tako
brzo prihvatiti.”
„Pretpostavljam da je prednost to što su tako mali.” Previše
mali da bi stvarno razumeli šta se desilo, posebno Simona.
„Da.” Kasio je posmatrao Danijela.
„Zašto ne povedete i Lulu?”
Kasiov pogled se odmah ispunio oklevanjem.
„Saslušaj me”, rekla sam pre nego što je mogao da se
pobuni. „Danijel je voli. Ako ti Lulu bude verovala, možda će i
Danijel. Mislim da je zbog toga počeo meni da veruje.”
„Taj pas mi neće dozvoliti da mu priđem. Čudo je što je
prestao da me napada.”
Okrenula sam se prema Kasiju podižući Simonu, koja je
nastavila da me vuče za suknju. Pogledao je u nas i njegov izraz
lica je postao mekši. „Mogao bi da počneš tako što ćeš je zvati
Lulu. Probaj. Molim te.”
Namrštio se odmahujući glavom, a onda se spustio i poljubio
me, to me je iznenadilo. Simona je šakama krenula prema
njegovoj bradi, a on je usnama zgrabio njene prstiće i ona je
počela da se kikoće. Kada se povukao, moj pogled je pronašao
Danijela, ali je on mirno stajao i nosem skoro dodirivao staklo.
„Dobro. Ali zar Lulu neće pobeći čim izađe sa mnom?”
„Mogla bi. Drži je na povocu.”
Krenula sam prema prednjem prozoru i uzela povodac. Kasio
je išao odmah iza mene. Bilo je čudno videti tako jakog čoveka
koji je navikao da vlada ljudima u mafiji u nedoumici kako da se
ponaša prema malom dečaku. Pretpostavljam da je bilo lakše
držati opasne ljude pod kontrolom nego ponovo zadobiti
poverenje dečaka. Bilo je to nešto što nije moglo da se izvede
nasilno, prisiljavanjem ili zahtevima. Stavila sam Lulu povodac i
Danijel je odmah podigao pogled. „Ti i tata idete da prošetate
Lulu.”
Danijelova glava se još više podigla, vireći prema Kasiju.
„Hajde, hladno je napolju. Hajde da ti obučemo skafander”,
rekao je. Podigao je Danijela, koji je ostao tih. Pet minuta
kasnije, Danijel je bio obučen u toplo odelo, a Kasio je obukao
kaput. Pružila sam mu povodac. Uzeo ga je na način koji mi je
jasno pokazao da ga nikad u životu nije držao. Onog momenta
kada sam otvorila vrata, Danijel i Lulu su izašli. Kasio je pošao
za njima, ignorišući Lulino cimanje prema plaži. Posmatrala sam
ih do trenutka kada su stigli do okeana. Kasiovo ogromno telo, a
pored njega malecni, pufnasti pas i mali dečak...

*
Nisam imala mnogo iskustva u pravljenju torti, tako da sam
samo mogla da se nadam da će sve ispasti kako treba. Barem
sam imala iskustva sa slikanjem, tako da će možda i bojenje
hrane biti bukvalno dečja igra.
Simona je sedela u visokoj stolici kako bi mogla da me
gleda. Obično joj je bilo draže da bude pokretna, ali posmatranje
mene dok pravim tortu držalo joj je pažnju. Podelila sam smesu
na tri dela i svaki obojila u drugačiju boju. Kada sam ih
namazala filom, sve sam posula šarenim mrvicama.
Simona je očigledno bila fascinirana šarenim mrvicama
toliko da je krenula da ih juri šakama, ali nisam želela da se
zagrcne sitnim komadima. Stavila sam gotovu tortu u frižider i
uzela Simonu. Obe sam nas zamotala u debeo, vuneni kaput i
izašle smo na trem. Uprkos užasnoj hladnoći, Danijel se igrao u
pesku. Kasio je sedeo na ivici ležaljke odmah pored njega,
kucao na telefonu i povremeno bacao pogled na svog sina. Lulu
je stajala odmah uz Danijela, njen nos bio je visoko podignut na
povetarcu. Sišla sam niz drvene stepenice na plažu.
Kasio je okrenuo glavu, budnost mu je preplavila telo dok
nije spustio pogled na mene i Simonu. Opustio se i vratio telefon
u džep kaputa. „Jesi li završila tortu?”
Sa osmehom sam klimnula glavom i pogledala gomile peska
oko Danijela, koji je izgledao potpuno koncentrisano na zadatak
pred sobom. „Tvoja sestra i njena porodica će stići za sat
vremena. Trebalo bi da se spremimo.” Pogledala sam peskom
prekrivenog Danijela i shvatila da će čišćenje verovatno
potrajati.
Kasio je ustao, pa čučnuo ispred Danijela, koji je nakratko
podigao pogled. „Tetka Mija dolazi u posetu. Moramo da te
očistimo.” Nežno je uhvatio Danijela i podigao ga na noge, a
onda počeo da otresa pesak s njegovog skafandera. Danijel se
nije bunio, njegove usne su bile stegnute. Nastavio je da viri
prema Kasiju i u njegovim očima sam videla istu žudnju koju
sam često viđala u Kasiovim.
„Spremni da uđemo?”, pitala sam.
Danijel je klimnuo glavom i zajedno smo se vratili u kuću.
Kasio je očistio Danijela. Bilo je manje negodovanja nego u
prošlosti. I Danijelu je nedostajao otac. Očistila sam kuhinju i
postavila sto, srećna zbog odluke da prihvatim Mijin predlog da
donesu hranu. Kuvanje i pečenje bi bilo previše za moje
ograničeno iskustvo.
Mija je postala još zaobljenija od poslednjeg puta kada sam
je videla na venčanju. Njen muž Emilijano bio je Kasiovih
godina i samo smo se kratko rukovali pre nego što se pridružio
Kasiju na aperitivu. Mijine dve ćerke su imale pet i dve godine i
bile su apsolutno divne sa svojim kikicama i slatkim haljinama.
„Kako je beba?”
Mija je dodirnula svoj stomak. „On je dobro.”
„On?”
Mija se osmehnula, ali je Emilijano progovorio pre nje.
„Dečak je.” Njegovo olakšanje i entuzijazam su bili nepogrešivi.
Muškarcima u našim krugovima još uvek su trebali naslednici.
Uzela sam hranu od Mije i odnela je na sto, iritiralo me je to što
je Emilijano dozvolio Miji da je nosi iako nije bila previše teška.
„Postaje brza”, Mija je rekla klimajući glavom prema
Simoni, koja je usavršila svoje brzo puzanje.
„Već pokušava da hoda.”
Mija je dodirnula moje rame i rekla prigušenim glasom:
„Izgledaš dobro. Tako da pretpostavljam da je sve dobro između
tebe i Kasija?”
„Jeste.”
„Drago mi je. On i deca zaslužuju malo oduška.”

Kasio

Prošlo je dosta vremena od poslednje porodične večere u kući

na plaži. Mogao sam da primetim koliko je Mija bila zadovoljna
zbog ovog novog razvoja događaja. Mesecima je pokušavala da
me ubedi da ovo organizujemo.
Emilijano mi se pridružio na negroniju4 pre večere. Uhvatio
sam ga da gleda u Đuliju na način koji me je unervozio. Ne bi
joj prišao. Njegovo samoočuvanje je bilo snažnije. Odmeravao
je svaku atraktivnu ženu i nažalost, nije se zaustavljao na tome.
Varao je Miju tokom svake trudnoće dosad. Kada sam prvi
put saznao, pretio sam mu govoreći da ću mu iseći kitu na sitne
komade ako ne prestane, ali me je Mija zamolila da se držim
podalje od njenog braka. Volela ga je i bilo joj je draže da se
pretvara da je on ne vara. Poštovao sam njenu želju i Emilijano
se više trudio da njegove preljube ostanu tajna. Mija, koja je
imala šesto čulo za preljubu, odmah je znala kada sam saznao za
Gajino neverstvo, ali joj nikada nisam rekao s kim. Đulija je bila
jedina osoba kojoj sam rekao sve detalje. Nisam čak ni bio
siguran zašto. Moj otac i Faro su bili očigledni izbori za takvo
priznanje, ali s Đulijom sam osećao jaču povezanost, bez obzira
na razliku u godinama. Bili smo šušte suprotnosti, od našeg
pogleda na život, naših iskustava, do naših nivoa dobrog,
odnosno lošeg, ali smo dopunjavali jedno drugo.
Mija mi je uputila ponosan pogled sa svog mesta za stolom,
kao da je mogla da mi pročita misli. Od početka je bila protiv
Gaje i za Đuliju od prvog momenta kada ju je ugledala. Bila je u
pravu u vezi s mojom prvom ženom i nadao sam se da će biti u
pravu i kad je u pitanju Đulija.

*
Sledećeg jutra sam se probudio malo nakon svitanja, želeo sam
da probudim Danijela, kao što sam to radio za poslednja dva
rođendana, ali je njegov krevet bio prazan. Zatekao sam ga na
podu ispred prednjeg prozora, kako baca Lulu lopticu da bi ona
mogla da je juri. Njegovo bacanje nije bilo daleko a ni precizno,
ali izraz odlučne koncentracije praćen oduševljenjem na
njegovom licu stezao mi je grudi. „Srećan rođendan.”
Danijel je poskočio i ispustio loptu. Otkotrljala se prema
meni i onda se sudarila s mojim golim stopalom. Lulu se nije
usudila da je uzme. Podigao sam je, a onda sam je po zemlji
otkotrljao prema Danijelu. Uzeo ju je i ponovo bacio. Lulu mu
je rado vratila. Danijel je uzeo loptu i zagledao se u nju.
„Otvorićemo tvoje poklone kada se Đulija i Simona probude.”
Pružio mi je loptu. Trebao mi je sekund da shvatim zašto.
Polako sam mu prišao, zabrinut da će se predomisliti, uzeo loptu
i bacio je psu kroz sobu. Potrčala je kao da je zaposednuta, a
onda se vratila s njom. Ovog puta ju je spustila ispred mene. Seo
sam pored Danijela i pružio mu je. „Tvoj red.”
Pogledi su nam se sreli prvi put posle mnogo meseci. Njegov
je bio upitan i kada bi samo pitao, rekao bih mu sve što želi da
čuje. Obmotao je svoje male prste oko lopte i bacio je. Dosta
vremena smo proveli tako dok Lulu nije počela da dahće i na
kraju odnela loptu u svoju korpu, gotovo je bilo s jurenjem.
Tada sam primetio Đuliju, bila je dopola skrivena iza štoka,
njene oči su bile toliko nežne da mi je srce preskočilo. Na
grudima je držala Simonu, koja je još uvek izgledala pospano.
„Srećan rođendan, slavljeniče”, rekla je kada je ušla. „Jeste li
za tortu?”
Đulija je zapalila tri svećice na vrhu torte koja je bila posuta
nečim za šta sam naučio da su šarene mrvice. Danijelove oči su
se raširile kada je ugledao tortu. Podigao sam ga na stolicu kako
bi je bolje video. „Moraš da oduvaš svećice i da zamisliš želju.”
 Simona je pokušala da se nagne od Đulije i da dohvati
svećice, njeno lice je bilo naborano nezadovoljstvom zato što ne
može. „Da li ti treba pomoć?”, Đulija je pitala Danijela kada je
ugasio jednu svećicu u prvom pokušaju.
„Imaš tri godine, veliki si dečak. Možeš ti to”, rekao sam mu.
Malo je klimnuo glavom i dunuo jače. Ovog puta su se obe
svećice ugasile.
„Odlično.”
Đulija je blistala dok je sekla prvo parče torte. Kada ga je
izvadila, šareni slojevi su postali vidljivi.
„Vau”, Danijel je izdahnuo. Zaledio sam se, nisam mogao da
verujem šta čujem. Jedna jednostavna reč, prva reč koju je
Danijel izustio u mom prisustvu, mesecima.
Stvarno, vau.
Morao sam da se složim s njim, ne samo zbog torte s
mrvicama u duginim bojama. Đulija je spustila tanjir ispred
mene i sela na stolicu sa Simonom na krilu, a ona je to iskoristila
da gurne prste u Đulijino parče.
Đulijin smeh je odzvanjao kao zvono kada je zgrabila
Simoninu malu šaku i stavila je u svoja usta kako bi polizala fil
pre nego što je ostatak očistila salvetom. Nisam mogao da
prestanem da piljim u nju.
Primetila je, njen izraz lica se promenio iz postiđenog u
zbunjen. Pipala je lice kao da je očekivala da na njemu bude još
torte, a onda je sklonila šiške, nervozan pokret koji je često
ponavljala. Nisam mogao da verujem da sam bio fokusiran na
ono što sam smatrao lošim kod Đulije kada sam je prvi put
upoznao – njene šiške, uvrnute haljine, njene godine – umesto
da primetim ono što je dobro. A bilo je toliko stvari da su čak i
te male smetnje padale u zaborav. Đulija je bila savršena za
moju decu i mene. Možda zbog njenih godina, zato što je još
uvek bila mladalački optimistična, naivno nepromišljena i smelo
nekonvencionalna.
Nije bila ono što sam želeo od žene, ali prokletstvo, bila je
baš ono što mi je trebalo.
 20.

Đulija

„Da li je tata loš čovek?”

Skoro sam pala s merdevina, a dah mi se zaglavio u grlu.
Danijel je rekao najviše jednu ili dve reci u poslednje dve
nedelje od svog rođendana i sada je izabrao jutro pred Badnje
veće za tako teško pitanje. Čekala sam da mi se smanji prvobitan
šok pre nego što sam okačila još jedan ukras na jelku. Onda sam
polako sišla.
Danijel je sedeo među kutijama božićnih ukrasa koje sam
kupila zato što sam se brinula da bi Gajine stvari mogle da vrate
previše bolnih uspomena, dok je Simona kidala srebrnu girlandu
koju je otkrila u jednoj od njih.
Sela sam pored Danijela istražujući njegovo lice. Vrteo je
crvenu kuglu po podu i gledao je blago namršten. Lulu je otrčala
istog momenta kada je Elija jutros uneo drvo u dnevnu sobu i
odbijala je da mu priđe. „Ko ti je rekao tako nešto?” To nije
moglo biti nešto što je on sam zaključio. Bio je previše mali.
„Mama.” Njegov glas je bio treperavi šapat i srce me je
zabolelo kada sam ga čula. Još uvek nije gledao u mene, samo u
kuglu.
„Šta ti je rekla?”
„Da je tata loš. Da je povredio Andreu i da je zbog toga bila
tužna.”
 Grizla sam usnu pokušavajući da odlučim šta da kažem.
Kupovala sam vreme tako što sam vadila komad girlande iz
Simoninih usta, što je dovelo do ljutitog plača, ali sam bila
previše rasejana da bih reagovala. Začuđena nedostatkom moje
reakcije, ućutala je.
Danijel je podigao oči i pogledi su nam se sreli. Dovoljno mi
je verovao da mi postavi ovo pitanje, pitanje koje je verovatno
bilo teško svih ovih meseci na njegovim malim ramenima. Istina
nije dolazila u obzir. I moram priznati da nisam znala kako da
mu iskreno odgovorim na pitanje. Samo sam znala da Danijel
zaslužuje srećno detinjstvo nakon svega kroz šta je prošao. Laži
su bile klizava podloga koja vas na kraju natera da se
spotaknete. „Tvoj ujak je izdao tvog tatu. Pobegao je zato što
nije želeo da bude kažnjen za svoje greške. To je jako povredilo
tvoju mamu. Više nije bila ona stara nakon što ju je tvoj ujak
ostavio. Zbog toga nije znala šta govori, Danijele. Tvoj tata čini
sve da zaštiti tebe i Simonu zato što vas voli. Nikada ne bi
povredio tebe ili tvoju sestru.”
„Nije povredio mamu?”
„Nije”, prošaputala sam. To je bila istina i laž. Laž koja će
pomoći našoj porodici da se izleći. Neke laži smo govorili
drugima kako bismo zaštitili njih ili sebe; druge smo govorili
sebi iz istog razloga. Današnja laž je bila pomalo od svega.
„Tebe?”
„Ne povređuje ni mene.”
Simona je dopuzila do drveta i napravila pokret kao da je
htela da se podigne pomoću grane. Skočila sam, brzo je zgrabila
i odnela je kod Danijela. „Hoćeš li da je pripaziš?”
Klimnuo je glavom i ja sam mu je spustila u krilo. Obgrlio ju
je uz svoje telo i ona je na trenutak delovala zadovoljno.
„Vidiš”, rekla sam nežno. „Ti želiš da zaštitiš Simonu, ja želim
da zaštitim vas dvoje, a tvoj tata želi da zaštiti sve nas.”

*
Kada sam završila ukrašavanje, deca i ja smo prešli u moju sobu
za slikanje. Bila je to naša rutina tokom poslednjih par nedelja,
deca su dobila četkice, vodene boje i papir kako bi mogli sami
da se zabavljaju dok ja završavam sliku koju sam započela za
Kasija. Bila je skoro gotova. Nisam baš bila zadovoljna
prskanjem talasa koji su se kotrljali na plaži. Morali su da
izgledaju življe. Želela sam da Kasio oseti povetarac i miris
okeanskog vazduha kada je bude video. Imao je fotografiju istog
prizora u našoj spavaćoj sobi, ali sam se nadala da će mu se
dopasti platno.
Lulu je njuškala ispred vrata, ali je trčala preko papira i kroz
činije s bojom, svuda šireći šarene otiske šapa, tako da joj više
nije bilo dozvoljeno da bude unutra.
Danijel je vukao četkicu preko papira, praveći plave linije
kao da je i on crtao okean.
Spustila sam četkicu i prišla do njega. Nije podigao pogled
kada sam sela. Simona je iznova i iznova udarala pod svojom
četkicom, raspršujući boju na sve strane. Moj kombinezon i bosa
stopala već su bili prekriveni mnoštvom boja. Danijel se nakon
našeg razgovora od jutros vratio u tihog sebe, razmišljao je o
onome što sam rekla. Poželela sam da virnem u njegovu glavu.
„Tvoj tata bi voleo sliku okeana za Božić. Zašto mu je ne bi
poklonio?”
Danijel je umočio četkicu u plavu boju i nastavio da crta
krivudave linije. „Okej”, nežno je odgovorio.
„Tvog tatu bi najviše usrećilo da provodi vreme s tobom i da
ponovo čuje tvoj glas.”
Ljubeći Danijelovu slepoočnicu, ustala sam i vratila se svom
platnu.

*
Mi smo bili domaćini večere za Badnje veče za našu porodicu.
Na svu sreću, Sibil je skuvala veći deo gozbe. Čak su i Ilarija i
njen suprug došli sa svojom decom. Mija je još uvek bila veoma
trudna. Imala sam osećaj da će dobiti božićnu bebu i mogla sam
da primetim da očajnički želi da se porodi. Mijina i Ilarijina deca
su bila bučnija od Danijela, ali su se svi lepo slagali uprkos tome
što je Danijel birao da ostane nem. Kada smo seli za sto da
večeramo, jedna tema je definitivno bila zabranjena: Gaja. Nije
mi smetalo. Bilo je još uvek previše njenog prisustva među ovim
zidovima.
Mensueto je posmatrao mene i Kasija kao soko. Očigledno je
bio zaštitnički nastrojen prema sinu. „Kada ćete nas blagosloviti
s još jednim unučetom?”
Zagrcnula sam se komadom grilovane špargle.
Danijel je pogledao svog tatu i mene. Nisam bila sigurna da
li je razumeo. Barem je Simona bila zauzeta gnječenjem bebi-
šargarepa šakama.
„Ja ću vas blagosloviti unučetom za koji dan”, Mija je rekla
naglašeno, tapšući svoj zaobljeni stomak.
Mensueto ju je ignorisao. „Oduševljen sam zbog tvog sina,
ali šta je s tobom, Kasio?”
 Kasio je polako spustio nož i viljušku. U grlu mu je pulsirala
vena. Pod stolom sam mu dodirnula nogu. Nisam želela svađu
na božićnoj večeri. „Imam dvoje male dece. To je dovoljno.”
„Trebalo bi da misliš na svoju mladu suprugu.”
Ovo nije bilo o meni. Možda se Mensueto brinuo da je
Andrea stvarno bio otac, a ne Kasio. Nastavljanje krvne linije
bilo je duboko ukorenjeno u svakog čoveka u mafiji, tako da je
bilo iznenađujuće to što Kasio nije uradio test očinstva onog
momenta kada je zatekao Gaju mrtvu.
„Srećna sam s onim što imam”, brzo sam rekla.
Kasio mi je dodirnuo ruku, u njegovim očima je blesnula
zahvalnost.
„Sada, a šta će biti za nekoliko godina?”
„Oče”, Kasio je oštro rekao. „To nije tvoj posao.”
Mija se okrenula prema meni. „Čujem da slikaš?”
Došlo mi je da je zagrlim i rado sam prihvatila njenu
promenu teme iako je bilo očigledno da Mensueto neće skoro
odustati od svoje priče.

Kasio

Bilo je teško potisnuti moju izneviranost tokom večere, tako da

mi je laknulo kada su svi konačno otišli. Otac je nastavio da mi
zvoca u vezi s testom očinstva. Ovo je bio još jedan suptilan
nagoveštaj da možda još uvek nemam naslednika. Nakon što
sam smestio Simonu na spavanje, zatekao sam Đuliju na vratima
Danijelove sobe. „Danijel želi da ga ti večeras ušuškaš.”
Nisam bio siguran da sam je dobro čuo. To je bio naš ritual,
onaj koji sam cenio i koji mi je nedostajao svaki put kada bih
kasno stigao kući – to je bila stvar prošlosti. Pomerio sam se do
Đulije i onda preko nje virnuo prema krevetu. Danijel je već bio
u pidžami i sedeo je na prekrivaču, mazio je Lulu. Psima nije
bilo mesto u krevetu. To je bilo mišljenje kojeg sam se držao, ali
nisam imao snage da je izbacim. „Hoćeš li da ti pročitam priču
za laku noć?”
Danijel je klimnuo glavom. Izgledalo je kao da okleva, ali je
ipak klimnuo. Sreo sam Đulijin pogled pitajući se šta je uradila.
Uputila mi je osmeh pun nade. Toplina mi je preplavila grudi.
Nikada nisam osećao ovu vrstu... nežnosti prema ženi. Sagnuo
sam se i kratko je poljubio pre nego što sam nastavio prema
krevetu.
Danijel je podigao obrve. Seo sam pored njega i uzeo
slikovnicu s noćnog ormarića. Nisam imao priliku ni da je
otvorim.
„Poljubio si Đuliju.”
Spustio sam knjigu dok sam pokušavao da se saberem.
Nedostajao mi je Danijelov glas, čak i kada je postavljao teška
pitanja. Dosad sam pred njim izbegavao fizičku bliskost s
Đulijom, zabrinut da bi ga to uznemirilo.
„Jesam.”
„Zašto?” Izgledao je znatiželjno, ne tužno ili ljuto. Prišao
sam mu bliže i pomilovao ga po glavi.
„Zato što mi se stvarno dopada Đulija.”
„I mama ti se dopadala.”
Gledajući u njegove oči, Gajine oči, nisam mogao da uradim
ništa drugo osim da slažem. „Jeste.” Postojalo je vreme kada je
ova izjava bila istinita. Na početku mi se dopadala, dok na kraju
nije ostao samo prezir.
 „Nedostaje mi mama.” Zbog njegovog priznanja usta su mi
se osušila. Naravno da sam znao da mu nedostaje iako se nije
brinula o njemu i Simoni poslednjih nekoliko meseci svog
života.
„Znam.” Privukao sam ga na grudi, nadajući se da se neće
povući. Nije. Dozvolio mi je da ga držim i taj mali postupak bio
je najlepši božićni poklon koji sam mogao da zamislim. Bilo mi
je drago što me nije pitao da li i meni nedostaje. Jedna laž je bila
dovoljna.
„I meni se sviđa Đulija”, tiho je rekao.
Moja ruka na njegovoj glavi se zaledila. „Dobro.” Moj glas
je zvučao čudno čak i mojim ušima. To se nikada nije desilo.
Uvek sam bio smiren, bez obzira na to da li smo napadnuti, da li
ubijam ili mučim nekoga, ali ovo...
„Hoće li ostati?”
„Hoće”, odmah sam rekao. Neću dozvoliti da joj se bilo šta
desi.
„Okej.” Danijelov glas je sada zvučao pospanije. Poslednjih
nekoliko meseci mi je nedostajao osećaj njegovog malog tela
kako postaje mekše uz moje. Ušuškao sam ga, a nisam čak
pročitao ni prvu stranu pre nego što je zaspao.
Lulu je gledala u mene poluzatvorenim očima. Kada nije
kakila svuda i napadala, bila je podnošljiva. Ustao sam i vratio
se u spavaću sobu. Bio sam iznenađen kada sam video da me je
Đulija čekala. Privukao sam je uz sebe, trebala mi je blizu. „I?
Kako je prošlo?”
„Dobro.”
Zamišljeno je skupila oči. Bilo je još nešto što sam želeo da
kažem. Nešto što nisam rekao nikome osim svojoj deci. I ranije
sam izgovarao iste te reči, ali su sada bile zaglavljene na mom
jeziku kao da su zalepljene.
„Mislila sam da bismo večeras mogli da razmenimo poklone.
Sutra bi trebalo da se posvetimo deci, da otvorimo njihove i
Luline poklone.”
Zasmejao sam se. „Nemoj mi reći da si i psu kupila poklon.”
Đulija je napućila usne. „Naravno. Ona je deo ove porodice.
Kupila sam poklone i za Eliju, Domenika i Sibil.”
„Kako su tvoji roditelji uspeli da naprave nekog kao što si
ti?”
„I Kristijan je dobro ispao.”
Nisam želeo da pričam o njemu. Naši susreti su bili napeti.
Nije mi verovao, a nisam ni ja njemu. To nije bio dobar temelj
za poslovan odnos. „Hajde da ti donesem tvoj poklon. U
kancelariji mi je.”
„Idem s tobom. I moj poklon za tebe je dole.”
Đulija me je uhvatila za ruku i povukla me prema svojoj sobi
za slikanje. Nikada nisam zakoračio u nju.
„Zažmuri.”
Uputio sam joj prekoran pogled. „Nemam dvanaest godina.”
„Ubijaš zabavu, starče. Sad zažmuri.”
Jako sam je stegao za guzu u znak upozorenja, zbog čega je
poskočila, ali sam zažmurio. Vrtela me je oko malog prsta, a ja
čak nisam ni pokušavao da se oslobodim. Njeni prsti su se stegli
oko moje šake dok me je vodila u sobu. „Stani ovde.” I jesam. U
vazduhu se osetio težak miris sveže boje. „Sada otvori oči.”
U početku nisam bio siguran šta bi trebalo da vidim i bio
sam zbunjen zašto je Đulija skinula fotografiju sa zida naše
spavaće sobe. Onda sam shvatio da to nije fotografija. Bila je to
detaljna slika plaže ispred kuće. „Ti si je naslikala?”
„Jesam”, rekla je ispravljajući šiške i grickajući usnu.
 Prišao sam bliže, zapanjen detaljima i živošću okeana. Nisam
bio ljubitelj umetnosti i bio sam u samo nekoliko muzeja zato
što je posao to zahtevao.
„Da li ti se sviđa?”
Ovo joj je mnogo značilo. Slika i njena umetnost, generalno.
Dosad nisam preterano razmišljao o tome. „Ovo je
zadivljujuće.”
Na Đulijinom licu se raširio osmeh. „Stvarno?”
„Stvarno.” Poljubio sam je, ali sam se odmakao pre nego što
sam mogao da se izgubim u njenom mirisu i ukusu. „Sačekaj da
ti donesem poklon.”
Uzbuđenje je blesnulo na njenom licu i skoro sam očekivao
da će poći za mnom, ali je nestrpljivo čekala. Pojurila je prema
meni kada sam se vratio s malim paketom. „Šta je to?”
„Ako bih ti rekao, to bi poništilo svrhu pakovanja poklona.”
Zakolutala je očima i zgrabila poklon iz mojih ruku, a onda
ga je odmotala sa istim suzdržavanjem koje bi i Danijel imao.
Otvorila je plišani poklopac i zinula. „Minđuše u obliku
suncokreta?”
Prvobitno sam joj kupio elegantne alke, nakit koji bih ja
izabrao – ništa što bi se svidelo Đuliji. Pre tri dana sam se
predomislio i potražio na internetu minđuše u obliku suncokreta.
Većina je bila užasna, jarkožuta zverstva. Onda sam naleteo na
Đulijin poklon na sajtu jednog zlatara. Suncokreti su bili
elegantni, mali i kompletno napravljeni od zlata. Bili su
elegantni, ali neobični. Bili su Đulija.
„Jako su lepe”, izdahnula je. „Mislila sam da mrziš kada
nosim suncokrete.”
„Ti ih voliš.”
„Oh, Kasio.” Izvadila ih je i stavila na uši. „I?”
 „Prelepo.” Nisam mogao više da čekam. Podigao sam je.
Kikotala se. „Gde?”
„U krevetu.”
„Ne na stolu za bilijar?”
„Ne.” Večeras sam želeo da vodim ljubav s njom, ne da se
jebemo kao dva napaljena tinejdžera, iako je jedno od nas dvoje
bilo napaljeni tinejdžer. Kada sam je položio ispred sebe na
krevet, shvatio sam da će ovo biti nešto novo i za mene.
Posvetio sam joj se, bio nežniji, manje užurban nego inače i
nakon njenog prvobitnog šoka, Đulija je oponašala moje spore
pokrete. Kasnije je bila sklupčana uz mene. „Ovo je bio
drugačiji osećaj – kao da je nešto značilo.”
Čuo sam pitanje u njenom glasu, ali nisam bio siguran šta da
kažem. Klimnuo sam glavom. Jeste bio drugačiji osećaj. Bio
sam ovako pažljiv naše prve bračne noći zato što je Đuliji to
trebalo. Večeras mi je trebalo da shvatim šta se dešava i da
potvrdim ono što sam smatrao da nikada neće biti moguće.
„Da li ti je ikada bilo ovako sa ženom?”
Đulijin glas je bio znatiželjan, ali iza toga sam mogao da
čujem trunku... ljubomore, možda. Nisam morao da lažem.
„Nije. Ne s Gajom, a pre nje sam imao samo avanture.”
„A posle?”
„Nije bilo nikoga posle.”
Đulija me je iznenađeno pogledala. „Stvarno? Nisi spavao ni
sa kim od Gajine smrti?”
„Nisam. Imao sam drugih stvari na pameti.” Oklevao sam
pitajući se da li bi trebalo da joj kažem za onu jednu grešku. „Ali
čim sam zatekao Gaju s Andreom, spavao sam sa ženom koju
sam upoznao u baru kada sam bio pijan. To je trebalo da bude
seks iz osvete. Da dokažem sebi da me druge žene žele, iako me
moja nije želela. Nisam se osećao bolje nakon toga i nikada
nisam rekao Gaji.”
„Ja želim samo tebe i uopšte mi se ne dopada kada te druge
žene odmeravaju.”
Iz mene je izleteo smeh. „Ljubomorna?”
„Malo.” Podigla se i opkoračila mi kukove. „Kao ti, ni ja ne
volim da delim.”
Nije morala da brine. „Da budem iskren, ti si dovoljno
zahtevna. Sumnjam da bih mogao da zadovoljim drugu ženu
pored tebe.”
Njene oči su se ogorčeno raširile. Prebacio sam je na leđa i
uprkos njenom pretvaranju da se opire, nabio se u nju, jebao sam
je jako i brzo, zato što mi više nije trebala potvrda za ono što
osećam.
 21

Kasio

Đulija je u januaru organizovala Simonin prvi rođendan,

ispekla je tortu i sve je ukrasila balonima. Moja porodica je
došla oko podneva.
Simona je dosad već bila napravila svoje prve korake i
pratila je Đuliju kao štene. Bila je previše mala da bi se sećala
svoje majke. Za nju je postojala samo Đulija.
I Faro, njegova žena i njihovo dvoje dece su bili pozvani.
Pridružio mi se u trenutku tišine. „Navela je Danijela da ponovo
progovori.”
Klimnuo sam glavom pogledom prateći Đuliju. Namestila je
suncokret u Simoninoj kosi. Haljina moje ćerke je imala print sa
suncokretom. Izgledala je predivno, tako da sam odustao od
negodovanja. „Jeste. Dobra je s decom.”
„I dobra je s tobom.” Faro je rekao sa sugestivnim osmehom.
Namrštio sam se.
„Ma daj, Kasio. Kao da si upao u fontanu mladosti i manje si
mrzovoljan nego ranije. Srećan sam zbog tebe.”
Ništa nisam rekao.
„Prišao mi je tvoj otac.” Po promeni u Farovom glasu znao
sam da mi se neće svideti ono što ima da mi kaže.
„Šta je želeo?”
„Pitao me je da razgovaram s tobom o deci s Đulijom. Misli
da treba da budeš pripremljen za sve mogućnosti.”
„A mogućnosti su da Danijel nije moj sin?” procedio sam.
Faro je slegnuo ramenima. „To je opcija i to ne nezamisliva.”
„Ne treba mi još jedno dete i sigurno mi ne treba da se ti ili
moj otac mešate u moj posao.”
Faro je podigao ruke. „Ja nisam želeo da se mešam. Zato
sam ti i rekao. Ali tvoj tata neće skoro odustati. Zabrinut je.”
„Da je prihvatio da su Danijel i Simona moja deca, mogao bi
da prestane da brine.”
„To mu ti reci.”
Otišao sam do roditelja koji su pričali s Mijom, koja je u
rukama držala svog novorođenog sina. Izgledala je iscrpljeno.
„Prestani, oče.”
I bez objašnjavanja je znao na šta mislim. „Pokušavam da
mislim na tvoju budućnost.”
Pokazao sam prema Danijelu, koji je držao Simonu za ruku
jer je ona još uvek bila nestabilna. „Evo moje budućnosti. Kraj
priče.”
Majka je dodirnula moju podlakticu. „Volimo ih, ali...”
„Nema ali.”
Razmenili su poglede, a onda nevoljno klimnuli glavom.
Mija mi je uputila ponosan osmeh.
Nadao sam se da je ova stvar rešena jednom za sva vremena.
Što je otac više kopao, to su bile veće šanse da se ovo pročuje.

*
Kada su svi otišli, Đulija i ja smo odigrali partiju bilijara.
Trebala mi je zabava, a ona je postala prilično dobra u skretanju
moje pažnje.
„Sutra treba da odvedeš Danijela u vrtić. Ugovorio sam
sastanak pre nekoliko dana.”
Savijena preko stola, Đulija se zaledila. Onda se ispravila.
„Šta? Zašto?”
„Želim da bude okružen drugom decom. Ovaj vrtić prihvata
samo decu iz naših krugova ili naših bliskih saradnika. Danijel
će biti okružen svojim budućim vojnicima. Naučiće da se
istakne među drugim dečacima. Ako bude samo uz tebe, možda
će postati previše mekan.”
Preko njenog lica je preleteo bes. Odmahnuo sam glavom.
„To je činjenica. Ne možeš to da sprečiš. A ja sam s njim samo
uveče i vikendima. Treba da se tuče i da upoznaje neposlušne
dečake.”
„Ne prekidaj me. Ne znaš ni šta sam želela da kažem.” Njen
ton me je unervozio. Nakon svega danas s mojim ocem, bio sam
raspoložen za svađu.
„Onda reci šta imaš da kažeš.”
„Trebalo je da sa mnom popričaš o planovima.”
„Već sam doneo odluku. Danijelu treba promena.”
Đulija me je ubola prstom u grudi. „I da je tako, mi smo
porodica. Ja sam tvoja žena. Zaslužujem da budem upoznata s
takvim odlukama!”
„Oni su moja deca, Đulija!”
Njena povređenost me je neočekivano pogodila.
„Ne”, rekla je žustro. „Oni su naša deca, Kasio. Rekla sam ti
ranije i reći ću ti ponovo. Volim vas sve troje.”
Piljio sam u nju, bes je nestajao iz mene brže od živog peska.
„Šta?”
Klimnula je glavom, izgledala je ljutito. „Čuo si me. Oni
nisu samo tvoja deca. Oni su i moji. Ne možeš da ih nazivaš
svojim kada tebi to odgovara. Oni su uvek naši, tvoji i moji.
Možda ne po krvi, ali bih svakako krvarila za njih. Tako da
nemoj da pričaš sa mnom kao da mi to dvoje dece ne znači ništa
kada mi znače sve. Kao i njihov tvrdoglavi, idiotski otac.”
Bio je to prvi put da me je Đulija uvredila. Prvi put da je
povisila ton, skoro vrišteći. Njen bes nije raspirivao moj, kao što
je to u prošlosti bio slučaj s Gajom, zato što su Đulijine reči bile
najbolja stvar koju sam ikada čuo. Moje misli su se saplitale
jedne preko drugih. Ipak, ostala je mrvica sumnje, kao da moj
sjebani um nije mogao da prihvati da je neko dobar i pun ljubavi
poput Đulije mogao biti moj. Jebiga, voleo sam je, čak i te šiške
koje sam na početku mrzeo, te užasne haljine sa suncokretima,
čak i kada me nije poštovala tako što je kolutala očima. Bože,
posebno tada. Obuhvatio sam joj obraz. „Volim i ja tebe.”
Trepnula je. Sad je bio njen red da bude šokirana. „Šta...
stvarno?”
„Zar stvarno moraš da me pitaš?”
Pretraživala je moje lice sa istom nevericom koju sam i ja
osećao samo nekoliko trenutaka ranije. „Reci mi.”
„Volim te.”
„Ponovo.”
Zasmejao sam se. „Volim te.”
„Volim i ja tebe.”
Poljubio sam je privlačeći je bliže. Na kraju se povukla.
„Jesu li oni moja deca?”
„Jesu”, rekao sam.
„Onda mi dozvoli da odlučujem s tobom.”
„Nisam rekao koliko bi dana Danijel trebalo da bude u
vrtiću. Imaju razne opcije. Kako bi bilo da sutra porazgovaraš o
njima s vaspitačicom pa ćemo zajedno odlučiti?”
„Dogovoreno.” Nasmejala se. „Stvarno me voliš?”
Poljubio sam je u šiške. „Stvarno.”

*
Faro i ja smo se našli u mojoj sobi za pušenje za naš nedeljni
sastanak. Stvari u Njujorku su bile, najbolje rečeno, teške, a
dolazak do informacija u vezi s tim još teži.
„Luka je posebno nestabilan poslednjih par meseci. Ubija
više ljudi. Izdajnike, bajkere, vojnike Bratve. Ljudi se plaše da
će povući pogrešan potez i da će Luka i njih ubiti.”
„Ljudi koji nemaju šta da kriju nemaju čega da se plaše.”
Faro se namrštio. „Tačno, ali obojica znamo da nisi rekao
Luki istinu u vezi s Gajom i Andreom. U njegovom trenutnom
raspoloženju, to bi mogla biti tvoja smrtna kazna.”
„Samo ti i otac znate. Otac se postarao za to.” Otac je ubio
tim za čišćenje i doktora Sala nakon Gajine smrti bez
konsultacije sa mnom. Nekada je zaboravljao da sam sada ja
podšef i da mi ne treba njegovo petljanje.
„A Đulija?”
Namrštio sam se. „Verujem Đuliji.”
Faro je odmahnuo glavom. „Nakon Gaje, ne bi trebalo. Šta
ako pomene nešto svom bratu ili, ne daj bože, ocu? Feliks će
iskoristiti svaku priliku ili da te ucenjuje, ili da kaže Luki pa da
dobije dodatne poene.”
„Đulija neće nikome reći.”
„Oni su njena porodica. Ona je žena. A one imaju običaj da
nesvesno previde nedostatke svojih voljenih.”
 „Činjenica zbog koje bi obojica trebalo da budemo zahvalni,
jer nas u suprotnom ni tvoja ni moja žena ne bi trpele.”
Nedostaci nisu bili ni mali deo mojih grešaka. Đulija ih je
prihvatila. Od prvog dana našeg braka nesebično se brinula o
Danijelu i Simoni uprkos svojim mladim godinama.
„Pričaj s njom”, Faro je navaljivao.
Začuo se zvuk kucanja i Đulija je provirila. „Žao mi je što
vas uznemiravam, ali Kristijan je ovde i kaže da treba da
razgovara s tobom.”
„Okej”, rekao sam polako. „Pošalji ga unutra.”
Faro me je značajno pogledao.
Kristijan je ušao. „Faro. Kasio, možemo li da popričamo
nasamo?”
„Kao moj savetnik, Faro će ostati.”
Od incidenta u decembru, više nisam verovao Kristijanu.
Nikada nismo bili prijatelji, ali je on bio dobra prednost. Bila je
šteta što je naš radni odnos trpeo zbog moje nerazumne
ljubomore. Nisam bio čovek koji se izvinjava, a i sumnjam da bi
Kristijan prihvatio izvinjenje.
Kristijan je klimnuo glavom. Nije ušao dublje u sobu.
Umesto toga, ostao je blizu vrata. „Pričao sam s Lukom...”
Faro mi je uputio oštar pogled, ali nisam dozvolio da me
obuzme njegova panika. Još uvek sam mislio da Đulija nije ništa
rekla svom bratu. Možda je Kristijan imao svoje sumnje, ali je
znao bolje nego da širi glasine koje nisu bile zasnovane na
čvrstim dokazima. Bio sam u dobrim odnosima s Lukom. Bilo bi
potrebno mnogo da ga ubedi u suprotno.
„Idem u Njujork da radim za njega narednih nekoliko godina
dok ne preuzmem Baltimor.”
Bes mi je projurio kroz vene, ali sam se suzdržao. „Nisi se
prvo konsultovao sa mnom?”
„Ja stvarno nisam jedan od tvojih vojnika, Kasio. Ja sam sin
podšefa. Na kraju krajeva, Luka je jedini koji može da mi daje
naređenja. On se složio s tim da radim za njega.”
„Jesi li mu rekao zašto?”
„Rekao sam da obojica imamo snažne karaktere da bismo
radili zajedno.”
Skupio sam oči pitajući da li je to sve što je rekao. Bio je
pametan što je prvo kontaktirao s Lukom. Na taj način je mogao
da bude siguran da ga se neću rešiti. Ne bih ga ni ubio. Napravio
sam dovoljno štete u prošlosti i ne bih rizikovao Đulijinu ljubav
tako što bih joj ubio brata. „Srećno u tvojim novim pohodima.
Samo zapamti da Luka ne okleva da ubije one koje smatra
pretnjom.”
Kristijanov osmeh je bio napet. „Mislim da ste ti i on veoma
slični kad je to u pitanju.” Spustio je glavu i otišao.
Faro je odmahnuo glavom mršteći se. „Ovo nije dobro.”
„Gledaš previše duboko.”
„Istina ima ružnu naviku da izađe na videlo. Trebalo je da
kažeš Luki sve još na početku.”
Moj telefon je zazvonio. Luka. Faro je izgledao kao da
razmatra da rezerviše mesto na narednom letu za Kolumbiju i da
nestane. „Luka, šta mogu da uradim za tebe?”
„Pretpostavljam da je Kristijan razgovarao s tobom?”
Bez neobaveznih sranja, po običaju. Luka je uvek prelazio
odmah na stvar. „Jeste. Uvek sam pretpostavljao da će njegov
rad za mene biti privremen. Sada kada sam mu zet, stvari su
samo postale komplikovanije.”
„Tako sam i pretpostavio.” Zastao je. „Postoji li nešto što bi
trebalo da znam?”
 Puls mi se ubrzao, ali nisam dozvolio da se vidi. „U vezi s
čim?
„O Kristijanu. Ti sarađuješ s njim već godinama.”
„Učinkovit je. Čvrst. Zna kako da se ponaša. Uopšte nije kao
njegov otac. Nećeš zažaliti što si ga primio kod sebe.”
„Dobro. To je sve, zasad.”
Prekinuo sam vezu. Faro je podigao obrve.
„Sve je u redu.”
„Nadajmo se da će tako i ostati. Ako ikada sazna, sve će nas
saseći – tebe, tvog oca i mene. I to neće biti lepo.”

Đulija

Stajala sam blizu sobe za pušenje kad je Kristijan ušao. Nakon

što je Kasio skoro ubio mog brata, brinula sam kada su bili
zajedno u istoj prostoriji, iako su radili zajedno poslednjih par
meseci.
S olakšanjem sam spustila ramena kada je Kristijan konačno
izašao. „Šta je bilo? Je li sve u redu?”
Klimnuo je glavom. „Selim se u Njujork da radim za Luku.”
„Oh”, razočarano sam rekla. Nismo se često viđali, ali je bilo
lepo znati da živimo u istom gradu. „Zbog onoga što se desilo
između tebe i Kasija?”
Kristijan se zasmejao. „Jebote, naravno. Optužio nas je da
imamo aferu. To je previše sranja za moj ukus. A i rad za Luku
će mi omogućiti da uspostavim bolja poznanstva s ljudima koji
su bitni.”
„Zar ne postoji drugi način? Ne možeš da se pomiriš s
Kasiom? Ne želim da mrziš mog muža.”
Kristijan me je zapanjeno posmatrao. „Stalo ti je do njega.”
„Jeste. Znam da je teško poverovati, ali dobar je prema
meni.”
„Drago mi je, ali situacija između mene i Kasija je previše
napeta. Jednog dana ćemo morati ponovo da radimo zajedno, ali
sada je najbolje da ne viđamo jedan drugog.”
„Razumem. Kada ideš?”
„Sutra.”
Zagrlila sam ga. „Nemoj da se otuđiš i zovi me.”

*
Kasio i Faro su otišli ubrzo nakon sastanka, a ja sam otišla s
decom i Lulu u park. Iznenađenost me je preplavila kada je
Mensueto došepao do mene, ni deset minuta nakon našeg
dolaska.
„Đulija, mogu li da ti se pridružim?”, pitao je. Elija je odmah
ustao praveći mesta na klupi.
„Naravno”, rekla sam, njegovi motivi su mi bili sumnjivi.
„Kako ste znali da smo ovde?”
„Domeniko.”
Klimnula sam glavom i bacila pogled na mog starijeg
telohranitelja, ali se on trudio da gleda na drugu stranu.
Mensueto se okrenuo prema Eliji. „Daj nam malo
privatnosti.” Elija je otišao do Danijela i Simone koji su
posmatrali Lulu kako se igra s jazavičarem. Domeniko nas je
pratio s veće udaljenosti.
Dunula sam u ruke da ih zagrejem, potpuno svesna
Mensuetovog intenzivnog posmatranja. „Voleo bih da ponovo
razmisliš o svojoj odluci da ne ostaneš u drugom stanju.”
Obrve su mi poletele uvis. „To nije samo moja odluka. I
Kasiova je. Sada ne želi više dece. Simona i Danijel zahtevaju
svu našu pažnju.”
Mensueto je posmatrao grupu pasa kako se jure. „To je zato
što mu je draže da se pretvara da su deca njegova.”
„Vi ne znate da nisu. Andrea i Gaja su to možda rekli da bi
ga povredili.”
„Znači sve ti je ispričao?”
Zagrizla sam usnu. „Trebalo bi da prihvatite Kasiovu
odluku.”
„Predomislio bi se kada bi znao istinu.”
„Koju istinu?”
Mensueto me je tužno pogledao. „Da deca nisu njegova.”
„Ne znate to.”
„To nije istina. Uradio sam test očinstva bez Kasiovog
znanja.”
Zaledila sam se. „Molim?”
„Ni Simona ni Danijel nisu njegovi. Test je to potvrdio. Oni
su Andreini.”
Srce mi je potonulo. „Zašto mi to govorite?”
„Zato što Kasio ne želi da zna. Ako kažem njemu... on ume
da bude vrlo tvrdoglav. Treba mi tvoja pomoć.”
„Ni ja mu neću reći. Ne želi da zna i ja poštujem njegovu
želju.”
„Onda nemoj sad da mu kažeš. Jednog dana će saznati. To se
mora desiti. Do tada se barem postaraj da Kasio ima naslednika.
Pruži mu bebu. Zar ne želiš svoje dete, Đulija?”
Simona i Danijel su se kikotali dok se Lulu otimala oko
dugačke grane sa svojim psećim prijateljem. „Ne mogu ništa da
uradim.”
Mensueto mi je dotakao ruku. „Kasio se neće naljutiti ako
zaboraviš da popiješ pilulu i slučajno ostaneš u drugom stanju.
Ti si mlada, a već imaš toliko toga ispred sebe.”
Nisam mogla da verujem šta mi predlaže. „Ne”, rekla sam
odlučno. „Neću tako prevariti Kasija. Ne tražite tako nešto od
mene više nikad. Pustite Kasija da veruje da su Danijel i Simona
njegovi, ako je to ono što on želi. On ih voli.”
Mensueto je ozbiljno uzdahnuo. „Nije ni čudo što je zaluđen
tobom.”
Danijel je spazio svog dedu i pritrčao mu obmotavajući svoje
male ruke oko njega. Mensueto je pomazio Danijela po glavi.
„Brz si, slatki dečače.”
Danijel mu se osmehnuo i počeo da mu priča o Lulu i njenim
psećim prijateljima. Ustala sam i uhvatila Simonu, koja se u
žurbi da pođe za bratom dva puta spotakla i sada je plakala.
Mensueto je podigao Danijela na krilo i pokazao na veliku
dansku dogu. Polako sam se vratila do njih.
Simona je blistala dok joj je deda milovao buckaste
obraščiće s ljubaznim osmehom. Tretirao ih je kao svoje
unučiće.
Pre nego što je krenuo kući uspela sam da ga uhvatim
nasamo. „Molim vas, obećajte mi da nećete ništa odati Danijelu
i Simoni. Danijelu je bolje. Priča. Svideo mu se prvi dan u
vrtiću. Ne želim da se stare rane otvore zato što je krv važnija od
bilo čega drugog.”
„Trebalo bi da se setiš s kim razgovaraš.”
„Nisam neko ko će pokazati nepoštovanje. Ali ću štititi ovu
decu i protiv njihovog dede ako to bude potrebno.”
 Mensueto je ispustio škriputav smeh i potapšao me po
ramenu. „Kasio je srećan čovek.”
Okrenuo se i odšepao nazad do svoje crne limuzine, gde su
ga čekali njegovi telohranitelji.
„Sve okej?”, Elija je pitao.
„Jeste.” Nadala sam se da sam ubedila Mensueta.

*
Kasio je radio dokasno i ja sam zaspala pored Danijela. Kada
sam se probudila posle ponoći, pratila sam trag svetla u
prizemlju do sobe za pušenje.
Kasio je sedeo u fotelji ispred kamina, s čašom viskija u ruci,
njegove obrve su bile skupljene dok je piljio u plamen. Njegov
sako i kravata su bili nesmotreno bačeni preko druge fotelje. Još
uvek je bio u prsluku, ali su gornja dugmad njegove košulje bila
otkopčana, kao i manžetne. Dlanom je trljao bradu, izgledalo je
kao da ga je neko tako postavio za snimanje reklame za losion
posle brijanja ili viski.
„Zamišljen si”, rekla sam kada sam ušla u prostoriju.
„Nisam.”
Zaključala sam vrata. Kasio je podigao obrve kada sam
krenula prema njemu. „Jesi zamišljen. Još uvek previše brineš.”
Odmahnuo je glavom. „Ima previše stvari o kojima treba
brinuti.”
„Onda pričaj sa mnom o tome.”
Stala sam ispred njega. Izgledao je iscrpljeno i umorno.
Previše je radio, previše brinuo. „To je posao, Đulija.”
„Je l’ zbog mog brata?”
 „To je jedan deo. Luka je uzburkao mnogo sranja svojim
brutalnim napadima u poslednjih nekoliko meseci. Samo je
pitanje momenta kada će Bratva i bajkeri krenuti u osvetu. Ali ti
ne treba da brineš o tome. Ne možeš da uradiš ništa u vezi s
tim.”
„Mogu da učinim da se ti osećaš bolje.”
Odmahivao je glavom, ali je stao kada sam kleknula između
njegovih nogu. Izdahnuo je dok je spuštao čašu na sto.
Osmehujući mu se, otkopčala sam mu šlic i počela da ga
masiram kroz bokserice dok nije postao vreo i tvrd pod mojim
dlanom. Kasiovo disanje se produbilo i želja je plivala u
njegovim očima. Oslobodila sam njegovu kitu iz bokserica i
uzela u usta samo vrh. Moj pogled je pao na čašu na stočiću.
Dohvatila sam je i stavila kockicu leda u usta. Sisala sam led
nekoliko sekundi pre nego što sam ga vratila u čašu, a zatim
ponovo zatvorila moje, sada hladne usne oko Kasiovog vrha.
„O, jebote”, rekao je promuklo, a njegova glava je pala
unazad. Trenutak kasnije ju je vratio napred kako bi mogao da
me gleda poluzatvorenim očima.
Uzela sam ga dublje u usta, centimetar po centimetar,
koristeći jezik da izazivam njegov osetljiv vrh, ne žureći,
uživajući u njegovoj toploti i ukusu. Kasio je držao ruke na
naslonu, dlanom nadole, puštajući me da ga zadovoljim. Barem
jednom me je pustio da ja imam kontrolu. Želela sam da mu
pokažem da brinem za njega zato što mi je stalo... zato što ga
volim.
Volela sam zvukove koje je ispuštao kada je bio blizu,
duboko stenjanje i oštro disanje. Volela sam način na koji su se
njegovi prsti stezali na naslonu, kako su njegove mišićave butine
drhtale pod skupom tkaninom njegovih brioni pantalona. Ali
najviše od svega sam volela posesivan sjaj u njegovim očima
sekund pre nego što se prepusti.
„Da, dušo”, rekao je promuklo. Stegao se, zažmurio i svršio
uz mali drhtaj. Moja žudnja je bila vrela i teška između mojih
nogu, ali sam je zasad ignorisala.
Progutala sam i nastavila da ga obrađujem jezikom i ustima
dok se trzao od poslednjih naleta svog orgazma. Lagano sam mu
milovala muda, držala ga u ustima i samo nežno sisala. Kada se
umirio, pogledao me je i obuhvatio moj obraz. Pustila sam da mi
njegov kurac polako isklizne iz usta i ponovo izazvala tiho
stenjanje u njegovom grlu. Poljubila sam ga u butinu. „Bolje?”
Sirovo se nasmejao. „Jeste.” Nagnuo se napred i uhvatio me
za kukove. „Sad je red na mene.”
„Ovo je bilo za tebe.”
„Znam.” Podigao me je na noge i gurnuo glavu pod moju
spavaćicu. Kačeći prste za moje gaćice, pomerio ih je u stranu,
otkrivajući moje otečeno meso. Gurnuo je jezik između mojih
usmina i ja sam naglo uzdahnula. Uhvatio me je za butinu i
podigao mi nogu tako da mi je stopalo bilo oslonjeno na naslon,
otvarajući me za sebe. Kao što sam i ja to uradila, uzeo je
kockicu leda i sisao je, pre nego što ju je ispustio u ruku i
skliznuo svojim hladnim jezikom između mojih nabora.
Hladnoća me je uzbuđivala, čineći da se moja leđa izviju od
zadovoljstva. Gurnuo je jezik u mene i ja sam ga uhvatila za
glavu zbog boljeg oslonca, kako bih mogla da pomeram kukove
i da ga uvlačim još dublje u sebe. Povukao se, a onda je kockom
leda dodirnuo moju pičku. Vrisnula sam zbog nadražaja. Kasio
je polako trljao kocku preko mojih nabora dok nisam bila
obložena hladnom tečnošću, a onda se ponovo nagnuo napred i
nežno posisao vlagu s moje osetljive kože. Tresla sam se od
siline zadovoljstva, ali sam se suzdržavala. Kasio je gurnuo dva
prsta u mene koji su bili ledeni od držanja kockice.
Njihala sam kukove očajnički tražeći više. Jedan od njegovih
prstiju je pronašao moju zadnjicu i ušao je unutra. „O bože”,
uzdahnula sam. S dva prsta u meni, vrhom jednog u mom
dupetu i Kasiovim usnama na mom klitorisu, raspala sam se uz
nasilan drhtaj. Privukao me je bliže svom licu i dok je to radio,
skliznuo je dublje kroz moj zadnji ulaz. Jačina mog orgazma je
umanjila bol. Sela sam mu u krilo, zadovoljena i iscrpljena.
„Šta je to bilo?”, konačno sam uspela da pitam.
„Želeo sam da uradim nešto više od pljeskanja tvog lepog
dupeta.
Izdahnula sam.
„Je l’ ti se dopalo?”
„Još nisam odlučila, ali naginjem prema ne.”
Nasmejao se duboko u grlu. „Možda mogu da te ubedim.”
„Možda. Ali ćeš morati da budeš vrlo ubedljiv jezikom pre nego
što pristanem da ponovo ovo probam.”
Mazio mi je kuk, a ja sam se nasmejala za sebe. Ceo dan sam
bila zabrinuta zbog razgovora s Mensuetom. Sada sam se lakše
osećala. Ništa se nije promenilo. Sakrila sam istinu od Kasija,
zbog njega i zbog dece.
„Mislim da Simona počinje da priča.”
„Šta je rekla?” Kasio je zvučao umorno, čak mu je i glas bio
dublji nego inače.
„Dada. Zvučalo je malo kao tata.”
Kasio mi je stegao ruku, ali nije ništa rekao.
„Pitala sam se kako bi ona trebalo da me zove. Znam da me
Danijel zove Đulija, ali...”, progutala sam knedlu, brinula sam se
kako ću izneti svoju ideju „... ali sam mislila da bi Simona
možda želela da me zove mama. Ona se ne seča Gaje i bilo bi
tužno kada nikada ne bi imala nekoga koga bi mogla da zove
mama. Ona...”
Kasio je konačno prekinuo moje brbljanje tako što me je
povukao i poljubio. „U pravu si. Sada si ti njena mama, pa bi
trebalo tako i da te zove. Na početku će verovatno biti zbunjena
zato što te Danijel zove Đulija.”
„Da, ali to je okej. Neka idu svojim tempom. Ja sam srećna
što me oboje prihvataju.”
„To je zato što si ti njih prihvatila od prvog dana. Nikada nisi
zamerala meni ili njima zbog težine svojih odgovornosti.”
„Na početku sam se i osećala kao da su odgovornosti. Kao da
je to nešto što treba da usavršim, ali više nije tako. Ova porodica
je sada deo mog života.”
 22.

Đulija

Proveli smo naš prvi letnji godišnji odmor u kući na plaži. Bio
je rani jun i sunce je jarko sijalo. Vremenska prognoza je
predvidela nekoliko dana bez kiše. Kasio je uzeo slobodnu
nedelju na poslu, što nije značilo da neće morati da se vrati ako
nešto bude hitno, ali ja sam ipak bila oduševljena zbog prilike da
imamo porodični odmor na plaži.
Obukla sam Simonu u sladak dvodelni kupaći s karnerima i
suncokretima, slatke naočare i slamnati šešir. Moj bikini je
izgledao vrlo slično, samo bez preteranih nabora, ali smo ipak
postigle da izgledamo kao slatke bliznakinje. Danijel je nosio
svoj omiljeni supermen kupaći šorts.
Kasio je bio slatkiš za oči sa svojim širokim grudima. Nosio
je Danijela u vodu dok smo Simona i ja umakale prste na
nogama u Atlantik. Više sam volela mlaku vodu, tako da mi nije
bilo jasno kako su Kasio i Danijel mogli da uživaju u plivanju u
ledenoj vodi. Simona se slagala s mojim mišljenjem i vrištala
svaki put kada bi talasi dodirnuli njene prstiće. Njene oči su bile
pune radosti kada je podigla ruke. „Ruka, mama.”
Svaki put kada bi me nazvala „mama”, moje srce bi
poskočilo. Povremeno me je zvala „Đijula” kada je pokušavala
da imitira Danijela, ali joj je bilo teško da izgovori moje ime.
Danijel je bio zbunjen prvih nekoliko puta kada me je nazvala
mama, ali kada sam mu objasnila da ne pokušavam da zauzmem
mesto njegove mame i da to samo pokazuje koliko ih volim i
koliko mi je stalo do njih, složio se s tim. Prinoseći Simonu na
moje grudi, posmatrala sam Kasija dok je nosio Danijela na
ramenima. Svako ko bi ih video znao bi da su otac i sin, ne zbog
fizičkih sličnosti, već zbog toga kako su se ponašali kada su
zajedno. Bilo je prelepo. Lulu je divlje lajala pored mene, ljuta
što su joj Kasio i Danijel bili van domašaja, ali ona nije baš bila
ljubitelj vode.
„Tata!” Simona je vrištala pružajući ruke. Kasio je izašao iz
vode i spustio Danijela na plažu. Lulu ga je odmah pregledala,
zabrinuta da ga je okean možda povredio. Predala sam Simonu
Kasiju, koji me je poljubio pre nego što se vratio u vodu.
Danijel je trčao pored ivice vode, a Lulu je još uvek lajala
blizu iza njega. Njeno krzno je ponovo poraslo i bila je najslađa,
kovrdžava, pufnasta lopta.
„Nemoj brzo!”, viknula sam kada su Danijel i Lulu postali
previše divlji, a onda se Danijel sapleo i pao. Pojurila sam do
njega. Lulu mu je već lizala lice. Kleknula sam pored njega.
Držao se za koleno i plakao. Dočekao se na kamen i sada je
krvario iz posekotine na kolenu. „Sve je u redu. Sredićemo.”
Kasiova senka je pala preko nas. Predao mi je Simonu i uneo
Danijela u kuću, uspeo je da se smiri u očevom naručju.
Srećom, nije mu trebalo ušivanje. Kasio je očistio ranu i
stavio mu flaster, sve vreme pričajući s Danijelom tihim,
umirujućim glasom.
Danijel nije više plakao. Trudio se da bude veliki dečak u
blizini oca. Kasio ga je potapšao po glavi.
„Hoćeš li sladoled?”, pitala sam.
Grickao je usnu, gledao dole u sofu i klatio nogama.
 „Danijele?”, kleknula sam ispred njega pokušavajući da
shvatim šta nije u redu. Zagrlio me je oko vrata i iznenadio me.
„Hej, jesi li okej?”
Prigrlila sam Danijela jače na moje grudi. Nisam bila sigurna
zašto mu treba moja blizina, ali sam bila i više nego spremna da
mu je pružim. „Mama”, prošaputao je.
Zaledila sam se. Kasio je postao napet, a njegove oči burne
dok nas je posmatrao. Da li je Danijel mislio na Gaju?
Nedostajala mu je? Polako sam se povukla unazad.
Danijel mi je gledao u bradu. „Mogu li da te zovem mama?”
Zagrcnula sam se i oči su mi se napunile suzama zbog
njegovog neočekivanog pitanja.
Kasiovo lice se smirilo.
Poljubila sam Danijela u obraz, a onda ga još jednom jako
zagrlila. „Da. Ništa me ne bi usrećilo više od toga. Volim te.”
Počeo je da šmrca i više ni ja nisam mogla da se suzdržim.
Kasio je skrenuo pogled, a njegova adamova jabučica je
poskakivala dok je gutao. Trenutak kasnije je prišao, kleknuo
pored nas i oboje nas zagrlio. Prislonila sam lice na njegove
grudi, osećajući kako mu srce tutnji. Kasio je poljubio vrh moje
glave, pa onda Danijelove.
Danijel je tog dana koristio svaku priliku da me zove mama,
na početku stidljivo, a kasnije s divnim uzbuđenjem.
To veće smo Kasio i ja sedeli na ljuljašci ispred kuće i
gledali zalazak sunca. Još uvek nismo pričali o dešavanjima
tokom tog dana. S Danijelom i Simonom oko nas nismo imali
vremena.
„Nisam to očekivala”, rekla sam. Kasio je i bez pojašnjenja
znao na šta mislim. Njegova ruka oko mojih ramena se stegla
držeći me još bliže uz sebe.
 „Nisam ni ja. Dovoljno je star da se seća svoje majke, ali
pretpostavljam da i sećanja blede s vremenom. Bio je previše
mali da bi se jako vezao za nju. Pretpostavljam da je to na sreću,
posle svega.”
„Pretpostavljam.” Delovalo je užasno okrutno biti srećan
zbog Gajine prevremene smrti, ali za Simonu i Danijela to je
verovatno bio lakši put. Da su oboje bili stariji u vreme njenog
samoubistva, verovatno bi se još više mučili. „S vremenom će
Danijel i Simona pitati za Gaju. Prirodno je da žele da znaju više
o svojoj majci.”
Kasio je izdahnuo. „Do tada neću pričati o njoj. Sve što ću
im reći svakako će biti laž.”
„Neće sve.”
„Kada smo se mi venčali, mislio sam da radim kontrolu
štete.”
Obrve su mi se popele na čelo. Kasio se zasmejao kada je to
video. „Znam. Nije preterano romantično. Ali trebalo je da
olakšaš moj život.”
„Očekivao si da dobiješ dadilju uz koju ide i seks.”
„Ne mogu to da poreknem. Nisam razmišljao o opciji da
ćemo postati partneri, da ću uživati u tvom društvu van spavaće
sobe, a čak je i to delovalo malo verovatno kada sam te prvi put
upoznao.”
„Baš znaš kako da ovaj romantičan zalazak sunca učiniš još
romantičnijim”, zadirkivala sam ga.
„Romantika nije moja jača strana.”
„Ma šta kažeš?”
Kasio se okrenuo prema meni i obuhvatio mi obraz.
„Iznenadila si me i nastavljaš da me iznenađuješ.”
„To je dobro, zar ne?”
 „I više nego dobro.”
„Da li misliš da ćeš mi ikada potpuno verovati? Da nikada
nećeš očekivati da ću te prevariti?”
„Verujem ti.” Na moj sumnjičav izraz lica dodao je:
„Verujem ti, ali nisam siguran da će ta džangrizava sumnja u
mom malom mozgu ikada ispariti. Uhvatiti Gaju tako...”
Odmahnuo je glavom i zagledao se prema okeanu. „Znam da je
većina ljudi sposobna da uradi vrlo loše stvari. Viđam to svaki
dan. Teško je da ne očekuješ uvek najgore.”
Razumela sam ga. Nisam mogla ni da zamislim kakav je
osećaj uhvatiti partnera u prevari, posebno s članom porodice.
„Neću te prevariti. Boriću se za tvoje poverenje svakog dana,
koliko god dugo bude trebalo tom džangrizavom glasu da ućuti.
Volim te.”
Kasio se nagnuo i usnama dodirnuo moje. „Ako iko može da
ućutka moj džangrizavi glas, onda si to ti. Udahnula si novi
život u mene.”
„Misliš novu živahnost?”, zadirkivala sam ga kezeći se.
Kasio se nije smejao. Milovao me je po kosi i očima pratio
prste koji su klizili nadole. „Mislim na sve. Bio sam mrtav
iznutra, rutinski sam prolazio kroz dane, živeo sam za posao, da
izgradim budućnost za svoju decu. Dok sam to radio, zaboravio
sam na sadašnjost, na življenje. Ti si mi pokazala koliko je
važno živeti u trenutku, iskusiti živote moje dece, ne samo
planirati njihovu budućnost.” Poljubio me je. Onda je njegov
osmeh postao mračniji. „Ali moja nova živahnost je definitivno
još jedna prednost tvog prisustva u mom životu.”
Njegova ruka je skliznula pod moju majicu. Pogledala sam
unaokolo.
„Niko ne može da nas vidi.”
 „Znam”, rekla sam. Zatim sam ustala i zakoračila unazad.
„Ali sam mislila da isprobamo plažu...”
Kasio je ustao. „Imaćeš pesak svuda.”
Napravila sam još jedan korak unazad i skinula majicu preko
glave. „Možda će mi se dopasti dodatno trenje, starce.”
Kasiov osmeh je postao opasan. „Mislim da prvo treba da te
potopim u okean, kao kaznu za tvoju drskost.”
Povukla sam se unazad, sišla niz stepenice, a Kasio me je
pratio kao što lovac prati svoj plen. „Trči, devojčice, trči.”
„Ja nisam...” Bacio se prema meni, ali sam ja odskočila uz
prigušeni vrisak, okrenula se i pobegla. Stopala su mi tonula u
mekan pesak i prohladan večernji povetarac mi je razbarušio
kosu. Bacila sam pogled preko ramena i videla Kasija kako
izuva cipele, skida košulju i pantalone. Kolutajući očima,
skinula sam grudnjak i viknula: „Nikada me nećeš stići, starče!”
Bio je iznenađujuće brz. Prokletstvo, bio je brži nego što bi
to trebalo da bude bilo koji čovek njegove visine i s tom
mišićnom masom. Čini se da su se svi ti prokleti treninzi
isplatili.
Kikoćući se, otkopčala sam dugme šortsa. Nažalost, nisam
mogla da se zaustavim zato što je Kasio bio tik iza mene i skoro
sam se saplela dok sam pokušavala da svučem šorts trčeći. Samo
u gaćicama, još više sam požurila pokušavajući da se popnem na
dinu i što dalje od okeana.
„Imam te”, Kasio je zarežao momenat pre nego što je
obmotao ruke oko mog struka i odigao me od zemlje. Spustio je
vreo poljubac na moj vrat, a onda ga ugrizao i naterao me da
oštro uzdahnem. Uprkos mom opiranju, odneo me je do ivice
okeana. „Ovo će biti veoma hladno. Na svu sreću, znam savršen
način da te ponovo zagrejem.”
 „Kasio, da se nisi usudio!”, upozorila sam ga, ali je
zakoračio u talase. Hladna voda mi je bila do listova. „Kasio!”
Bacio me je u vodu. Šok od ledene hladnoće Atlantika
proleteo mi je kroz telo. Probila sam se do površine vode i oštro
disala dok se moje telo mučilo da se navikne na hladnoću.
Kasio je izgledao kao da ide na plivanje na Karibima, ne u
Atlantiku. Nije se čak ni naježio!
Ljutito sam piljila u njega, ali u isto vreme nisam mogla da
potisnem osmeh. Možda sam ga iznenadila, ali je i on iznenadio
mene. Kada sam ga prvi put videla u predvorju kuće mojih
roditelja, užasno staloženog i pod kontrolom, pitala sam se kako
ćemo ikada funkcionisati.
„Šta kažeš na to da te sada ugrejem?” Pritisnuo se uz mene
povlačeći me uz svoje predivno toplo telo. Njegove usne su
ponovo pale na moj vrat. „Nema seksa u okeanu. Svi važni
delovi će mi se zalediti ako ostanemo duže u vodi.”
Kasio se duboko nasmejao uz moju kožu. „Koji važni
delovi?” Njegove usne su putovale niže, a onda se zatvorile oko
moje bradavice.
Uhvatila sam se za njegovu glavu, klimajući svojom. „Na
primer taj deo.” Pogledala sam niz kuća poređanih na dinama.
Svetla su gorela u nekima od njih i pitala sam se da li bi mogli
da nas vide kada bi pogledali prema okeanu.
Nije me bilo briga.
„Grejaću tvoje delove, ne brini”, promrmljao je uz moju
kožu i odlučila sam da možda i vredi smrznuti se nasmrt.
Posle seksa na brzaka u okeanu, uspela sam da ubedim
Kasija na još jednu rundu na plaži, zbog čega sam se kasnije
pokajala... baš kao što je i predvideo. Debeo sloj peska mi je
pokrivao svaki centimetar tela i više od jednog zrna peska našlo
je svoj put do otvora u kojima mi je bilo draže kada nema peska.
Nakon dugog tuširanja, još uvek sam osećala bol kada smo se
ponovo smestili na ljuljašku. Kasiov izraz lica jesam-li-ti-rekao
bio je dodatna kazna.
Neko je pokucao na prozor. Simona je prilepila nos na staklo
i lupala svojim malim pesnicama. Kasio je otvorio vrata,
podigao je i spustio na svoje krilo pored mene. Pribila se uz
njega i uputila mi umoran osmeh. Razbarušila sam njene
tamnoplave lokne i podigla noge ispod sebe. Kasio je njihao
ljuljašku svojim dugim nogama.
Nedugo posle toga, vrata terase su se ponovo otvorila i
Danijel je bosonog izašao na trem. Trljajući oči, doteturao se do
nas. Podigla sam ga i spustila na ljuljašku između nas, a on je
spustio svoju glavicu na moje grudi.
Nikada nisam smatrala da sam spremna da postanem majka.
Većinu dana, pre nego što mi je tata rekao za veridbu s Kasiom,
i sama sam se osećala kao dete. Istina je da ste dorasli zadacima
koji su vam postavljeni samo ako se direktno suočite s njima.
Kasio je nagnuo glavu unazad, izgledao je mirno i
zadovoljno. Želela sam da budem njegovo utočište. Njegov
posao je bio pun krvi, konflikata i smrti. Nisam to želela i kod
kuće. Uhvatio me je da ga gledam i uputio mi umoran osmeh.
Brinuću se o Simoni i Danijelu, štitiću ih od svega, čak i od
istine. Zaklela sam se da nikada neću lagati Kasija, ali istina
koju mi je njegov otac rekao biće jedini izuzetak.
Laži nas na kraju uvek sustignu. Nadala sam se da je ovo
jedan od onih slučajeva kada to neće učiniti.
 23.

Đulija
Devet godina nakon venčanja
Kasio je tog dana stigao kući po podne. Rezervisao je sto za
našu devetu godišnjicu u našem omiljenom restoranu, malo
mesto koje je služilo tradicionalnu francusku hranu. Mija je
pristala da pričuva Simonu i Danijela. Mada će to više biti
druženje i noćenje, s obzirom na to da su sada imali devet i
skoro dvanaest godina. Više im nije trebao
dvadesetčetvoročasovni nadzor iako su često znali da budu
nevaljali.
Upravo smo bili završili ukusnu paštetu s toplim brioš
hlebom i popili po dve čaše vionijea, mog omiljenog belog vina,
kada sam skupila hrabrost. „Još uvek ne želiš više dece?”
planirala sam da to pitam mirnim, tihim glasom, ali sam umesto
toga izbrbljala.
Kasio je polako spustio čašu i skupio obrve. „Jesi li...?”
Pogledala sam ga i podigla moju skoro praznu vinsku čašu.
„Stvarno? Misliš da bih popila dve čaše vina da sam trudna?”
Zasmejao se. „Nisam razmišljao o tome.”
„Muškarci”, promrmljala sam, ali nisam mogla da obuzdam
osmeh. „I šta kažeš?”
Bila sam neuobičajeno nervozna zbog ovoga. Kasio i ja smo
pričali skoro o svemu, osim o delovima posla koji su njemu
delovali previše brutalni za mene – i o tajni o Simoni i Danijelu
koju sam još uvek nosila u najdubljem ćošku srca.
Kasio je spustio šaku na moju. „Da li želiš još jedno dete?”
Još jedno dete. Ne svoje dete. Prošli smo toliko toga i sada
apsolutno nije bilo sumnje da su Simona i Danijel bili i moja
deca.
„Osećam kao da naša porodica još nije kompletna. Želim da
imam bebu, da je ponovo mazim.”
„One plaču, povraćaju i kake, a kada to prestanu da rade,
imaju najgore izlive besa. Da li stvarno želiš to?”
Kezila sam se. „Želim.”
Kasio je odmahivao glavom kao da sam nerazumna, ali po
nežnom pogledu u njegovim očima znala sam da ga imam.
„Pa?”
„Ako želiš još jednu bebu, dobićeš je.”
„Ali šta je s tobom? Ne želim da imamo bebu samo da bi mi
učinio uslugu.”
Kasio se nagnuo preko stola. „Veruj mi, nije mi naporno da
ti napravim bebu.” Nežno sam ga pljesnula po podlaktici, a on je
nastavio još tišim glasom. „Voleo bih da imam bebu s tobom.”
„Možemo danas da počnemo”, prošaputala sam i prešla
visokom štiklom uz njegovu nogu, sugestivno se osmehujući.
Izgledao je neodoljivo u svom strukiranom odelu.
Jedan ugao njegovih usana se podigao. „Jesi li sigurna da
želiš da propustiš canard à l’orange i crepe suzette?” Čuti
Kasija kako izgovara imena hrane na francuskom, patke u sosu
od pomorandže i palačinke, bilo je skoro previše za ono malo
kontrole što mi je preostalo.
Pritisnula sam štiklu na njegove prepone i navela Kasija da
tiho zašišti u grlu. „Okej, prvo hrana, posle seks.”
 Odmahnuo je glavom, ali nije mogao ništa da kaže zato što
nam je prilazio konobar s našim glavnim jelom.

*
Božić smo proveli u našoj kući na plaži, kao što smo to radili i
prethodne dve godine. Uprkos hladnoći, voleli smo da se šetamo
po obali. Za Kasija je to bila prilika da na nekoliko dana
pobegne od tereta svojih odgovornosti. Kada je bio u kući, uvek
je neko nešto želeo od njega. To je bio problem kada ste podšef.
Tata je uvek na druge prenosio većinu svog posla, ali je Kasiju
bilo draže da ima kontrolu.
Simona i Danijel su ukrasili jelku dok sam ja pripremala
božićnu večeru za porodicu. Lulu je stajala pored mene,
nadajući se da će parče slanine pasti na pod. Postala je tradicija
da Kasiove sestre s porodicama i njihovi roditelji dolaze kod nas
da proslavimo. Moji roditelji nisu želeli daleko da putuju zimi,
tako da smo ih uvek posećivali u Baltimoru nakon Božića.
Imala sam poseban poklon za Kasija koji ću mu dati kada
budemo sami. Kutiju punu slatkih bodića s rečima „Zdravo,
tata”, čepiće za uši, brufen i sredstvo za čišćenje tepiha kao šalu
zbog onog jednog puta kada je Simona skinula pelenu i pokakila
se na tepih u dnevnoj sobi nakon što je jela cveklu. Bio je to
momenat za pamćenje koji tepih nije preživeo. Izgleda da je
cveklu bilo teže očistiti s tkanine nego krv.
Nisam mogla da dočekam njegovu reakciju.
Pošto nisam pila vino tokom večere, Mija me je znalački
pogledala, a izgleda da je i Kasio brzo primetio. Mensuetov
nestrpljivi izraz lica me je više zabrinuo. Održao je obećanje i
više nije pominjao test očinstva, ali njegova tišina nije značila da
više ne razmišlja o tome. Njegovo zdravlje je brzo propadalo u
poslednjih nekoliko meseci. Morao je da koristi kolica i mnogo
je smršao. Dobiti naslednika, onog s kojim je u krvnom
srodstvu, možda je bila poslednja stvar koju je želeo da ostvari u
životu.

Kasio

Znao sam da je Đulija trudna i pre nego što mi je dala božićni

poklon, i to ne samo zato što nije pila vino. Poslednjih par
nedelja se drugačije ponašala. Suptilne promene. Povremeno bi
dodirivala grudi kao da je bole, i ujutru se nije osećala dobro.
Nikada je nisam pitao jer sam želeo da joj dam vremena da se i
sama navikne na sve to.
Naravno, tokom večere su i svi ostali primetili. Đulija je
uvek pila čašu belog vina uz hranu.
Pre nego što su otac i majka otišli, otac me je povukao u
stranu. Znao sam šta sledi. „Sada bi trebalo da razmisliš da
uradiš test očinstva. Tvoje nerođeno dete to zaslužuje.”
„Šta bi to trebalo da znači?”, grubo sam prošaputao. Danijel i
Simona su se pozdravljali sa svojim rođacima i bili su predaleko
da išta od toga čuju.
„Ako je dečak, on bi mogao biti tvoj pravi naslednik.”
„Rasprava je završena.”
„Star sam. Ne znam koliko još vremena...”
„I baš zbog toga ne bi trebalo sada da uništavaš naš odnos.”
Otac je klimnuo glavom i pokazao majci da ga izveze iz kuće.
 Đulija me je zabrinuto posmatrala. Uputio sam joj stegnut
osmeh. Nije morala da zna za ovo.
Kada sam kasnije u našoj sobi otvorio Đulijin poklon, bio
sam malo iznenađen, iako sam znao šta će mi otkriti. Imao sam
četrdeset godina. Nakon Gaj ine smrti bio sam siguran da više
nikada neću postati otac, a eto me sad.
„Trudna sam”, prošaputala je pošto nekoliko sekundi nisam
ništa rekao.
Privukao sam je u nežan zagrljaj i poljubio njene slatke usne.
„To je bilo brzo.” Ponos je odzvanjao u mom glasu.
Đulija je zakolutala očima. „Tokom godina smo toliko
vežbali da su tvoji plivači praktično spremni za olimpijsko
zlato.”
I nakon svih ovih godina, Đulijin brz um bi me često uhvatio
nespremnog. „Ponekad ne znam šta da radim s tobom.”
Napućila je usne. „Poljubi me?”
I jesam, a onda sam se povukao. „Da li bi trebalo sutra da
kažemo Simoni i Danijelu?”
Đulija je oklevala.
„Siguran sam da će biti srećni.” Prihvatili su Đuliju kao
svoju majku. Danijel je retko pominjao Gaju, a Simona je se
uopšte nije sećala.
Zabrinutost je preletela preko Đulijinog lica i shvatio sam da
nije brinula zbog toga da li će naša deca prihvatiti bebu – dok ja
nisam nesmotreno ukazao na tu mogućnost. „Nisi zbog toga
oklevala.”
„Ne, samo sam mislila da bi trebalo da sačekamo još
nekoliko nedelja. Ne želim da se nešto desi.” Pretraživala je
moje oči. „Biće srećni, zar ne?”
„Naravno. Onda će imati nekog drugog da muče.” To dvoje
su ponekad bili kao pas i mačka, posebno sada kada su porasli i
kada je Danijel pokušavao da deluje kul.

*
Sačekali smo još šest nedelja pre nego što smo im objavili
trudnoću tokom večere.
Na trenutak su oboje gledali razrogačenih očiju. A onda su
počeli da kliču. Nisu znali šta beba znači za njih: čuvanje i
smene za menjanje pelena.
Đulija se s olakšanjem nasmejala.
Simona je skočila sa stolice i pojurila prema Đuliji hvatajući
je u zagrljaj.
„Pažljivo”, rekao sam. „Mama ima bebu u stomaku.”
Simona je klimnula glavom raširenih očiju i piljila u Đulijin
još uvek ravan stomak. „Može li da me čuje?”
„Može.”
Nagnula se napred. „Molim te, budi sestrica. Dečaci su
iritantni.”
„Hej! Ti si iritantna.” Danijel je rekao punih usta i nekoliko
nudli mu je ispalo dok je govorio.
Simona je naborala nos. „Ti smrdiš.”
Danijel je progutao zalogaj i podrignuo. „To smrdi.”
„Fuuuuuuj!”
„Dosta”, rekao sam odlučno. „Večeramo.”
Danijel je klimnuo glavom, ali je zadržao pogled na Simoni.
Simona je mazila Đulijin stomak kao da je lampa koja će joj
ispuniti želju pre nego što se vratila na svoje mesto. Danijel je
isplazio svoj hranom prekriven jezik prema njoj. Udarila ga je.
Pogledao sam Đuliju. Stvarno želiš još jedno ovakvo?
„Ne mogu da dočekam još jedno”, rekla je.

Đulija

Bila sam u osmom mesecu kada je Mensueto imao još jedan

srčani udar. Doktori nisu bili sigurni da će ikada više izaći iz
bolnice. Počela sam da strepim kada je tražio da ga sama
posetim.
Bio je bled i mršav u bolničkom krevetu. Njegove oči su bile
tuplje nego inače i jedva je mogao da podigne glavu u znak
pozdrava kada sam ušla.
„Kako si?”, pitala sam nežno dok sam sedala na stolicu
pored kreveta.
„Nemam puno vremena.”
Dodirnula sam njegovu naboranu ruku. „Ne možeš to da
znaš.”
Slabašno se nasmejao. „Umreću, Đulija, i postoji samo jedna
stvar koju treba da uradim pre nego što napustim ovu zemlju.”
„I šta je to?”
„Želim da moja krv nastavi da vlada.” Klimnuo je glavom
prema mom stomaku. „U stomaku nosiš pravog naslednika
prezimena Moreti. Danijelu ne bi trebalo da bude dozvoljeno da
postane podšef. To jednostavno nije u redu.”
Naslonila sam se unazad i sklonila ruku. Baš zbog toga sam
želela da nisam Mensuetu rekla pol bebe. Da je bila devojčica,
ne bi bio ovako opsednut.
„Učini uslugu čoveku koji umire i reci Kasiju istinu o toj
deci. Treba da zna.”
Odmahnula sam glavom. „Neću mu reći, a ne bi trebalo ni ti.
Zašto bi me uopšte i pitao da to uradim?”
Umorno se nasmejao. „Ja sam star čovek. Nemam još mnogo
vremena. Kasio mi nikada ne bi oprostio kada bih mu rekao. Ne
mogu da odem s ovog sveta a da me on mrzi. Ali ako mu ti
kažeš...”
„Sigurno se šališ.”
„On te voli, Đulija. Oprostio bi ti. Kako i ne bi?”
„Čak i da mu kažem, to ne bi ništa promenilo. On voli
Danijela i Simonu. Još uvek želi da Danijel postane podšef.”
„Ako je to tačno, zašto onda nikada nije želeo da sazna
istinu? To je usađeno u svakog muškarca, potreba da ima
naslednika, a njegov naslednik raste u tvom stomaku. Jedino
nasleđe koje Danijel nosi jeste ono o izdaji i incestu.”
Moje oči su se raširile. Snažan osećaj zaštitništva je
proključao u meni. Nisam mogla da poverujem da je imao
smelosti da uvredi moje dete preda mnom. „Kako možeš to da
kažeš?”
Mensueto se pomučio da se podigne u sedeći položaj. „Zato
što je to istina. Zar ne želiš da tvoj sin postane podšef? Zar ne
želiš da ima položaj koji zaslužuje?”
Nisam mogla da progovorim. Zapanjeno sam pritisnula dlan
na stomak. Mensueto je pogrešno protumačio taj pokret.
„Svaka majka želi ono što je najbolje za njeno dete i ta beba
u tvom stomaku je Kasiova i tvoja. Ako budeš pitala, Kasio će
razbaštiniti Danijela i postaviti tvog sina kao pravog
naslednika.”
Polako sam odmahivala glavom. „On to nikada ne bi
uradio.”
 „Uradio bi. Za tebe. Sve bi uradio za tebe. Čak i to. Voli te
više od bilo čega drugog.”
„Osoba koju voli nikada ga ne bi pitala da razbaštini svoje
dete.”
Mensuetov pogled je postao molećiv. „Onda nemoj da ga
pitaš. Možeš slučajno da odaš istinu. Ako ljudi saznaju za
Danijelovog oca, nikada ga neće prihvatiti kao podšefa Familije.
Incest je nešto sramotno i odvratno.”
„Danijel i Simona nisu mogli da biraju ko će im biti
roditelji.”
„Đulija...”
„Ne”, rekla sam odlučno. „Znaš da te poštujem, Mensueto,
ali to što si uopšte razmotrio da predložiš tako nešto...” Duboko
sam udahnula. „Neću to uraditi. Pretvaraču se da me nikada nisi
pitao.” Približila sam mu se i ponovo uzela njegovu naboranu,
bledu šaku. „Obećaj mi da nikome nećeš reći. Obećaj.”
Mensueto je uzdahnuo, a njegove oči su se pokajnički
skupile.
Moj puls je ubrzao. „Kome? Kome si rekao?”
„Tvom ocu.”
 24.

Đulija

Kako je mogao da kaže mom ocu. To je isto kao da je objavio

na vestima!
Okrenula sam se i požurila iz bolničke sobe, skoro se
sudarajući s Mijom prilikom izlaska. Stabilizovala me je čvrstim
stiskom za rame. „Hej, šta nije u redu?”
Naterala sam sebe da se osmehnem. „Zaboravila sam na
zakazan pregled. Žao mi je. Moram da idem.”
„Okej.” Na njenom licu su se ogledali oklevanje i briga.
Elija, koji me je čekao u hodniku, pošao je za mnom, ali sam
mu pokazala da mi da malo privatnosti dok sam zvala tatu.
Javio se posle drugog zvona, njegov glas je bio veseo.
Naravno, bio je oduševljen. „Đulija, kako je moj unuk?”
„Nemoj nikome da kažeš, tata. Nemoj. Zakuni se.”
Na drugoj strani sam čula tišinu. „O čemu pričaš?”
„Znaš o čemu pričam. O Danijelu i Simoni. Nikome ne
govori ono što ti je Mensueto rekao.”
„Đulija”, tata je počeo kao da još uvek razgovara s naivnom
sedamnaestogodišnjakinjom.
„Tata, ozbiljna sam. Ne želim da se pročuje. Ti si jedini koji
bi mogao to da razglasi.” Moji koraci su postali brži, ali dodatna
težina mog stomaka me je usporila i morala sam da sačekam lift
zato što silazak niz stepenice nije dolazio u obzir.
 „Ne možeš da očekuješ da ću čuvati informaciju koja može
da dovede do toga da moj unuk, moja krv, ne postane podšef. To
bi i ti trebalo da želiš. Da li želiš da tvoj sin bude samo kapetan i
da radi za nekoga ko je rezultat incesta i preljube?”
Zaškriputala sam zubima da sprečim uvredu. Elija me je
zabrinuto posmatrao dok smo se liftom spuštali u podzemnu
garažu. „Dolazim u Baltimor. Ne pričaj ni sa kim. Biću tu za dva
sata. Zakuni se.”
Tata je uzdahnuo. „Kunem se. Reći ću tvojoj majci da kaže
kuvarima da nam pripreme lepu večeru.”
Prekinula sam vezu. „Moramo da odemo u Baltimor.”
Elija se namrštio. „Kod tvojih roditelja?”
„Da. Moramo odmah da krenemo.”
Elija me je poveo prema kolima i otvorio mi vrata.
„Moraš prvo da pozoveš Kasija.”
Sela sam na suvozačevo sedište dok je Elija sedao za volan.
Pozvala sam Kasija, ali je bio zauzet. Luka je bio u gradu, želeo
je da porazgovara s Kasiom i Mensuetom. Svi su znali da
Mensuetu nije ostalo još mnogo vremena. Možda je Kasio imao
drugi poziv sa ostalim podšefovima i svojim kapoom. „Ne
možemo da čekamo dok ga ne dobijem. Hitno je.”
Elija je odsečno klimnuo glavom i izašao iz garaže.
Saobraćaj je bio užasan i moja briga se povećavala iz sekunde u
sekund. Kasio me je konačno pozvao.
„Jesi li dobro?” Briga u njegovom glasu me je grejala
iznutra.
„Dobro sam. I beba je dobro. Ne brini. Krenula sam kod
mojih roditelja.”
„Šta se dešava?”
Mrzela sam da lažem Kasija, ali nisam znala šta drugo da
radim. „Mama je pala. Samo želim da se uverim da je dobro, a i
već neko vreme me zovu da dođem u posetu.”
„Zar ti to nije previše naporno u tvom stanju?”
Uzdahnula sam. „Trudna sam, nisam bolesna.”
„Budi pažljiva. Pretpostavljam da je Elija s tobom?”
„Naravno. I moji roditelji imaju svoje telohranitelje, da ne
pominjem da će i Kristijan biti tamo.”
„To je dobro. Za razliku od tvog oca, on je sposoban čovek.”
Inače sam branila oca, ali danas nisam mogla da nađem reći.
„Vraćam se sutra ujutro. Večeraću s njima i prespavati.”
„Okej”, Kasio je rekao. U pozadini sam mogla da čujem
muške glasove. „Volim te”, rekao je tiho da ga niko osim mene
ne čuje.
„Volim i ja tebe.”
Prekinula sam, bila sam odlučnija nego ranije. Elija me je
pažljivo posmatrao. „Postoji li nešto što bi trebalo da znam?”
„Ne.” Ublažila sam reč osmehom. Bilo je već dovoljno loše
to što je Mensueto rekao mom ocu. Znajući njega, verovatno je
već preneo vesti majci i Kristijanu. Bilo je samo pitanje vremena
kada će se sve proširiti kao šumski požar. Nisam želela ni da
zamislim šta bi to uradilo Danijelu i Simoni.
Posle nekog vremena sam zaspala. Elija me je probudio kada
smo stali ispred mog starog doma. Izašao je i pridržao mi vrata.
Mama i tata su čekali na tremu, oboje su blistali kao deca na
božićno jutro. Priželjkivala sam da nije zbog nečega što bi
moglo da uništi živote ljudi koje sam volela najviše na svetu.
Krenula sam prema njima i kratko ih zagrlila. Kristijan je iza
njih čekao na svoj red. „Sve si veća iz dana u dan.”
„To nije nešto što bi trebalo reći ženi”, rekla sam Kristijanu.
„Jesi li sam?”
 „Grip je zahvatio celu moju kuću. Ja sam poslednji koji je
ostao.”
Osmehnula sam se, ali mi je osmeh nestao kada sam srela
tatin pogled.
„Sigurno si gladna”, mama je rekla s oduševljenjem,
pokazujući mi da je pratim prema trpezariji. Kratko sam
klimnula glavom Eliji kako bi znao da je okej da ode. Otišao je u
sobu za čuvare.
Svi smo se smestili za sto. Kada nam je služavka servirala
večeru i nestala, pokrenula sam temu. „Pretpostavljam da vam je
tata već rekao?”
Kristijan je smrknuto klimnuo glavom. Njegov napet izraz
lica jasno je pokazivao da ne odobrava.
Mama je napućila usne. „Trebalo bi da budeš oduševljena,
Đulija. Ovo je tvoja prilika.”
Podigla sam obrve. Kako je ovo bila moja prilika? Neću ja
postati podšef. „Ne želim da se pročuje.”
„Trebalo bi da želiš ono što je najbolje za tvoje dete”, tata je
rekao opominjućim glasom.
Eksplodirala sam. „Je l’ tako? Je l’ bilo najbolje za mene
kada si me udao za čoveka kojeg si opisivao kao najokrutnijeg
podšefa Familije, čoveka skoro duplo starijeg od mene? Je l’ to
bilo najbolje za mene ili za tebe, tata?”
Tatino lice se skamenilo. Piljio je u svoj tanjir. Skoro sam
osetila krivicu jer sam ga volela uprkos svim njegovim manama.
Bio je bolji otac od mnogih muškaraca u našem svetu.
„Kako možeš tim tonom da razgovaraš s ocem? Pokaži malo
poštovanja”, mama je siknula.
Uzela sam zalogaj goveđeg filea, pokušavajući da ostanem
smirena. Ostati mirne glave postalo je teško zbog hormona u
trudnoći. „Poštujem te, ali će tvoja ambicija sve uništiti. Nije me
briga da li će ova beba postati podšef. Želim samo ono što je
najbolje za njega, ali postati lider u našem svetu nije deo toga.”
„Uvek si bila sanjar, Đulija. To je ono što volim kod tebe”,
tata je rekao probijajući se kroz moj rastući bes dok nije rekao
naredne reći. „Ali kao muškarac, ne mogu da priuštim
iracionalno sanjarenje. Svestan sam realnosti našeg života. A
istina je da je jedino bitno moćna pozicija. Neće biti podšef sin
preljubničke kurve. Naš unuk će vladati Filadelfijom i niko
drugi.”
„Tata”, Kristijan je počeo mršteći se.
„Ne, neću više raspravljati o tome. Kada sledeće godine
budeš podšef, možeš da odlučuješ, ali sada, još uvek moja reč
vlada ovim domom i gradom. Nije me briga i ako lično budem
morao da kažem istinu svakom članu Familije dokle god to
znači da će naša krv vladati Filadelfijom.”
Ispustila sam viljušku i ustala. „Ako je tako, onda je danas
poslednji put da me vidite.”
Kristijan mi je dodirnuo ruku. „Ostani. Ne bi trebalo tako
brzo da se voziš nazad u tvom stanju.”
„Dobro sam. Ne brini za mene. Neću ostati u ovoj kući ni
sekund duže.”
Tata je ustao. „Radim ovo za tvoju porodicu. Shvatićeš kada
rodiš sina i onda ćeš mi zahvaliti.”
Tužno sam se nasmejala, oči su me pekle od suza. „Grešiš,
ali znam da ti i mama nikada nećete razumeti. Ne možete da
razumete.”
„Trebalo bi da budeš zahvalna”, mama je prošaputala, kao da
sam joj slomila srce. Bilo mi je muka od te igre.
„Zahvalna sam što nisam nasledila tvoju ambicioznost.
Nikada neću pretvoriti svoju decu u pione u ovoj užasnoj igri
moći. Ni Danijela, ni Simonu, ni Gabrijela.” Dodirnula sam
stomak. „Zato što su svi oni moja deca i boriću se sa svakim kao
ratnica kako bih ih zaštitila od užasa ovog sveta, čak i ako ti
užasi dolaze u obliku mojih roditelja.”
„Kako se usuđuješ posle svega što smo učinili?” mama je
oštro prošaputala.
„Posle svega što ste učinili?”, viknula sam. Stomak mi se
zgrčio od oštrog bola, ali sam ga ignorisala. „Udali ste me za
Kasija kako bi on ojačao tatinu poziciju. Udali ste svoju
sestričinu za čudovište iz Las Vegasa iz istog razloga i želite da
vam budem zahvalna?”
Okrenula sam se stežući stomak, dok mi je srce lupalo u
grudima. Elija je čekao u predvorju, ruka mu je bila na pištolju,
oči skupljene.
„Bolje skloni ruku s pištolja ili nećeš živ dočekati sutra”,
Kristijan je zarežao.
Elija ga je ignorisao i došao do mene hvatajući me za lakat.
„Jesi li dobro, Đulija?”
Odsečno sam klimnula glavom. „Vodi me kući. Završila sam
ovde.”
Elija me je izveo usput hvatajući moj kaput. Kristijan nas je
pratio. Opustila sam se u suvozačevom sedištu. Moj brat se
nagnuo unutra pre nego što sam zatvorila vrata. „Pošalji mi
poruku kada stigneš kući da znam da si okej.”
Uputila sam mu nesiguran osmeh. „Volela bih da si već
podšef.”
„Čak ni tada ne bih mogao da sprečim tatu da razglasi vesti.
Znaš kakvi su naši roditelji. Ovo je njihova prilika.”
„Znam.”
 „Svakako ću probati da ih odgovorim.”
Kasio i Kristijan su tokom godina postigli neku vrstu
međusobnog razumevanja. Još uvek nisu bili prijatelji, ali su
poštovali jedan drugog. Kristijan nikada ne bi razglasio vesti,
čak i kada bi to potencijalno moglo da popravi njegovu poziciju.
„Ne traći svoje vreme”, rekla sam pre nego što sam zatvorila
vrata. U ovom momentu je samo jedna osoba mogla da
garantuje tišinu mojih roditelja. Čovek kog se moj otac plašio
kao đavola, i to ne samo zato što je bio njegov kapo.
„Je li Luka još uvek u Filiju?”
Elija se namrštio. „Mislim da jeste. Sastanak je trebalo da
traje dokasno. Neće krenuti za Njujork do sutra ujutro.”
„Saznaj gde je i vodi me kod njega.”
Elija me je naglo pogledao. „Ne možeš tek tako da odeš do
kapoa.”
„Taj kapo je, takođe, moj rođak. Može da izdvoji malo
vremena za porodicu, zar ne?”
„Šta se dešava, Đulija? Možeš da mi veruješ, inače me Kasio
ne bi izabrao za tvog telohranitelja.”
„Verujem ti.” Pogledala sam kroz prozor. Elija je bio dobar
čovek i još bolji vojnik i telohranitelj.
„Ali mi nećeš reći o čemu je reč?”
Naslonila sam čelo na staklo. „Ne mogu.” Elija je na prvom
mestu bio Kasiov vojnik. Bio mu je lojalan. Rekao bi Kasiju
istinu čim bi saznao.
„Zato što Kasio ne bi trebalo da zna.” Mrva sumnjičavosti je
odzvanjala u njegovom glasu.
„Vodi me kod Luke, Elija. To je sve što treba da znaš.”
Elijine usne su se stegle, ali je uzeo telefon i pozvao nekoga
da pita gde je kapo. Luka je bio u hotelu kada smo se konačno
vratili u Filadelfiju.
„Imaš li Lukin broj?”, pitala sam kada smo ušli u luksuzno
predvorje „Rica Karltona”.
„Nemam. Ne dobijaju svi vojnici kapoov broj, Đulija. On
vodi hiljade ljudi, nisam do sada čak ni pričao s njim.”
Prišla sam recepciji i osmehnula se recepcionerki. Bilo je
teško saznati broj Lukine sobe. Recepcionerka je odbila da mi
ga kaže. „Onda ga pozovite i recite mu da njegova rođaka Đulija
želi da razgovara s njim.”
Žena je baš to i uradila, klimajući glavom dok je pričala
preko telefona. „U redu, gospodine Vitijelo.” Prekinula je i
pristojno mi se osmehnula. „Predsednički apartman na
trinaestom spratu.”
Krenula sam prema liftovima. Elija je odmahivao glavom
dok je išao za mnom. „Verovatno misli da je zamka i čeka nas
spremnih pištolja. Luka je najnepoverljiviji čovek kojeg znam, i
to s dobrim razlogom.”
„Pa, neće upucati trudnu ženu. A i poznaje me, tako da smiri
se.
Elijina napetost je uskomešala moju nervozu. Istog trenutka
kada smo stigli na trinaesti sprat, dodirnula sam Elijine grudi.
„Ostani ovde. Moram nasamo da pričam s Lukom.”
Njegov izraz lica je postao stegnutiji. „Ne mogu da te pustim
van vidokruga.”
„Hoćeš li reći Luki da mu ne veruješ da me ostaviš s njim?
Volela bih to da vidim.”
Elija je progutao knedlu. „Ostajem odmah iza vrata.”
Zakolutala sam očima. „Tako da možeš da reaguješ ako čuješ
da vrištim? Hoćeš li ubiti kapoa da bi me odbranio? Ne budi
smešan. Ubio bi te pre nego što bi mogao da trepneš.”
 Elija mi nije protivrečio. Pokucala sam na vrata. Neko vreme
se ništa nije dešavalo, a onda su se vrata otvorila i Luka je stajao
ispred mene. Držao je pištolj u desnoj ruci i lice mu je poprimilo
uobičajenu grubu masku.
Osmehnula sam se pokušavajući da prekrijem nervozu.
„Dobro veče, Luka. Žao mi je što te uznemiravam. Mogu li da
porazgovaram s tobom?”
Luka je pogledao u Eliju iza mene i njegov pogled je poslao
žmarce niz moju kičmu. „Nisam te očekivao, Đulija.” Njegov
oprezan pogled se spustio na mene. Bili smo rođaci, ali to nije
značilo da smo bliski ili da mi je Luka i najmanje verovao. On
nije verovao nikome. Momenat kasnije je klimnuo glavom i šire
mi otvorio vrata. „Uđi.”
Prošla sam pored njega. „Elija će čekati ispred. Ono o čemu
treba da popričamo je privatno.”
Luka je podigao obrvu, ali nije komentarisao dok je zatvarao
vrata. Prema pravilima našeg sveta, ovo je bilo neprikladno.
Udata žena ne treba da bude sama s drugim čovekom, ali se
nikada nisam obazirala na ta pravila i neću ni sada početi. Luka
mi je pokazao prema delu za sedenje u apartmanu. Sela sam na
belu sofu. Luka se smestio u fotelju prekoputa mene. Vratio je
pištolj u opasač na grudima, ali je sumnja ostala na njegovom
licu. „Zna li Kasio da si ovde?”
Napućila sam usne. „Ne zna i cenila bih kada bi tako ostalo.”
Luka je skupio oči. Kao moj muž, Kasio je imao pravo da zna
ako sam se sastala s nekim, posebno s muškarcem, posebno s
kapoom.
„Šta je to o čemu želiš da razgovaraš sa mnom a što ne želiš
da tvoj muž sazna?”
Pogledao je u moj stomak i moje oči su se razrogačile. „Nije
u vezi s bebom”, rekla sam brzo. „Već o Danijelu i Simoni.”
Oklevala sam. Kasio je poštovao Luku. Nazivao ga je
najboljim kapoom kojeg je Familija ikada imala, ali da li su
verovali jedan drugom? Nisu. Muškarci kao oni nisu mogli sebi
da priušte da veruju mnogima. Ali Luka je bio jedini koji je
mogao da ućutka moje roditelje. Morala sam da rizikujem i da
mu kažem, inače će istina izaći na videlo, bez sumnje.
„Šta u vezi s njima?”
„Oni nisu Kasiovi.”
Iznenađenost je prešla preko Lukinog lica. A onda je njegov
pogled postao još grublji. „Kako bi ti to znala?”
„Zato što mi je Mensueto rekao. Uradio je test očinstva posle
svega onoga s Andreom i Gajom.”
Shvatila sam svoju grešku čim sam to izgovorila. Luka nije
znao. Svaki mišić u njegovom telu postao je još napetiji kada se
nagnuo napred. „Posle čega s Gajom i Andreom?”
Trepnula sam. Kasio nikada nije rekao Luki šta se desilo?
Mislila sam da je Luka znao za Gajinu smrt i zašto se ubila.
„Đulija.” Reč me je probola kao sečivo.
Skrenula sam pogled. Bilo je prekasno da lažem. Ali šta će
istina značiti za Kasija? Progutala sam knedlu. „Gaja je imala
avanturu sa svojim polubratom i Kasio je saznao. Mensueto je
sumnjao da je Andrea otac i test je potvrdio njegove sumnje.”
„I sada si ovde zato što želiš da tvoj sin postane Kasiov
naslednik umesto Danijela.”
„Ne”, prošaputala sam užasnuto. „Ne želim da Kasio sazna.
Ne želim da iko sazna i zbog toga sam ovde. Tražim od tebe da
nateraš moje roditelje da ćute. Oni znaju i radi su da rašire
vesti.”
Luka me je posmatrao i malo brutalnosti je nestalo. „Ne želiš
da tvoj sin postane podšef.”
„I Danijel je moj sin.”
Luka je nekoliko trenutaka gledao u stranu. „Teško je držati
u tajnosti takve informacije.”
„Niko ne zna osim mojih roditelja, mog brata i Mensueta.
Mensueto neće nikome reći zato što se plaši Kasiove reakcije,
ali moji roditelji hoće. Moj otac te se plaši. Ako budeš pričao s
njim, ćutaće.”
Mračan osmeh mu je uvio usne. „Želiš da pretim tvojim
roditeljima?”
„Biće dovoljno ako budeš pretio mom ocu. Moja majka će
uraditi kako on kaže. Poslušna je.”
„Osobina koju ti očigledno nisi nasledila.”
Zarumenela sam se zato što nisam bila sigurna da li je to bila
pohvala ili ne. „Ja radim ono što mislim da je ispravno.”
Luka je ustao i nadvio se nad mene. „Tvoj muž mi je rekao
da je ubio Andreu zato što je bio izdajnik. Sada saznajem da je
ubio čoveka koji mu je jebao ženu. Kasio me je lagao u vezi s
jednim od mojih vojnika. Moram da razgovaram s njim.”
Zemlja se otvorila ispod mene kada sam shvatila šta to znači.
Kasio je lagao svog kapoa. To bi se moglo shvatiti kao izdaja.
Naglo sam ustala teturajući se prema Luki i uhvatila ga za
ruku. Nije me bilo briga što je njegov stav bacao muškarce na
kolena i što je bio čovek koji je plašio mnoge muškarce u državi
i što su mu jedini rivali u surovosti bili ona čudovišta iz Vegasa.
Luka ne bi ubio svoju trudnu rođaku, ali bi mogao da ubije oca
nerođenog deteta. „Bio je slomljen zbog Gaje, van sebe od bola i
besa. Nije znao šta radi.”
Lukin stav se nije promenio. Možda su moje reči samo sve
pogoršale? Ako Luka pomisli da Kasio reaguje impulsivno,
vođen emocijama, mogao bi da ga se reši još brže.
Knedla mi je stala u grlu. „Andrea je možda svakako bio
izdajnik. Ne znam.”
Luka je povukao ruku iz mog stiska. „Pričaću s Kasiom i on
će mi sve objasniti.”
Piljila sam u njega. „Nećeš ubiti oca mog nerođenog deteta.”
Ovo je trebalo da zvuči kao pitanje, ali je nekako izletelo kao
pretnja i na trenutak sam želela da se smejem zbog ludosti
situacije.
„Muškarac bi već bio mrtav zato što mi je pretio.”
„Ja nisam muškarac.”
Luka je izvadio telefon. „Sada ću pozvati Kasija, a ti se
vraćaš kući sa svojim telohraniteljem.” Prislonio je telefon na
uvo. „Halo, Kasio, trebalo bi da dođeš ovamo.” Kasio je rekao
nešto i krv mi se ohladila zbog Lukinog osmeha kao odgovor.
Vratio je telefon u džep. „Tvoj muž je već ovde. Tvoj
telohranitelj ga je pozvao istog momenta kada si ušla u ovaj
apartman.”
„Molim te”, rekla sam promuklo dok su mi suze pekle oči.
To nije dotaklo Luku. Saosećanje nije bilo njegova karakterna
osobina.
Začulo se kucanje i Luka mi je pokazao da ostanem tu gde
sam. Izvukao je pištolj i krenuo prema vratima. Misli su mi
letele dok sam pokušavala da smislim način da se izvučemo iz
ovoga.
„Dobro veče, Luka”, Kasio je smireno rekao.
Luka je zakoračio unazad, pustio Kasija da prođe i zatvorio
vrata. Kasio me je odmerio od glave do pete i došao do mene.
Nervoznog pogleda me je privukao uz sebe. „Šta se dešava?”
„Žao mi je”, prošaputala sam. „Želela sam da pomognem i
sve sam uništila.”
Kasio je istraživao moje oči pre nego što je njegov pogled
pao na Luku, koji nas je posmatrao kao da pokušava da odluči
da li smo mu prijatelji ili neprijatelji. Promena u Kasiovom telu
je bila trenutna. Stegao se, a njegove oči su postale predatorske
dok su posmatrali jedan drugog. Bio je naoružan, naravno. Dva
pištolja i barem isto toliko noževa. Luka nije skidao pogled s
Kasija i posmatrao ga je na isti način na koji je Kasio posmatrao
njega.
Kasio mi je nežno stegao kuk i poljubio me u slepoočnicu.
„Neka te Elija odveze kući.”
Je li on ozbiljan? Neću napustiti ovaj apartman bez njega.
„Kasio...”
Gurkao me je prema vratima. Pogledala sam u Luku i njega.
„Kasio, Luka zna za Gaju i Andreu”, prošaputala sam molećivo,
pokušavajući da doprem do njega.
Kasio je klimnuo glavom. „Znam. Tvoj brat me je pozvao da
me upozori na plan tvog oca.”
Zaledila sam se. „Šta ti je tačno rekao?”
Kasio mi je nežno milovao kosu. „Da se boriš kao lavica da
zaštitiš Danijela, Simonu i mene.” Njegove usne su se razvukle
u setan osmeh.
Gledala sam u njegove oči. Da li to znači da je znao da oni
nisu njegova deca? Nisam pitala iz straha da ne otkrijem više
nego što mu je Kristijan otkrio, ali njegove reći su me dovele
samo do jednog zaključka. „Znam da nisi želeo da saznaš.”
Kasio je klimnuo glavom i ponovo pogledao Luku, koji nas
je pažljivo posmatrao dok mu je ruka s pištoljem stajala
opuštena pored tela. „Sada moraš da ideš.”
„Trebalo bi. Treba nešto da raspravimo”, Luka je hladno
rekao.
Kasio je ponovo pokušao da me pomeri prema vratima.
Zakoračila sam unazad. „Ne idem nigde bez tebe.”
„Đulija, sve će biti u redu. Pusti da te Elija odveze kući kako
bi mogla malo da se odmoriš.”
Obišla sam Kasija i piljila u Luku. „Hoće li sve biti u redu,
Luka?”
Lukine sive oči su ostale bezosećajne. „Mislim da bi sada
trebalo da odeš, kao što ti je muž rekao.”
„Nije me briga šta ti misliš i definitivno ne idem nikuda dok
mi se ne zakuneš da će mi se muž vratiti.”
Kasio me je zagrlio. „Đulija, sada ćeš otići.” Nije mi
promaklo kako je namestio svoje telo između mene i Luke, kao
da je brinuo da će moje nepoštovanje navesti Luku da me udari.
„Neću”, prasnula sam i pustila da me noge izdaju. Kasio je
bio iznenađen i jedva je uspeo da ublaži moj pad. Sela sam na
pod kao tvrdoglavo dete – ili veoma trudna žena, odlučna da
spase čoveka kojeg voli. „Ne idem nikuda. Ostajem ovde.
Moraćeš da me odvučeš napolje.”
Kasio je odmahivao glavom, ali su njegove oči odražavale
divljenje. Sagnuo se i bez problema me podigao uprkos mom
negodovanju. Odneo me je do vrata i spustio, ali su njegove ruke
ostale oko mog struka kako ne bih ponovo pokušala da sednem
na pod. Čvrsto sam se držala za njegovu košulju, gužvajući je.
Palcem i kažiprstom mi je uhvatio bradu. „Idi kući, dušo.”
Njegov glas je bio svilenkast i molećiv.
Suze su mi mutile vid dok sam se držala za njega. „Zakuni se
da ćeš mi se vratiti.”
Kasio je pogledao u Luku i na trenutak su jednostavno piljili
jedan u drugog. „Kunem se.” Elija se pojavio pored mene i na
Kasiov znak obmotao ruku oko mene i odvukao me. Pogledala
sam preko ramena u Kasija. Uputio mi je ohrabrujući osmeh pre
nego što je zatvorio vrata. Da li me je Kasio lagao o povratku
kući?
 25.

Kasio

Zatvorio sam vrata pred Đulijinim prestrašenim licem pre nego

što sam se okrenuo prema Luki, koji je još uvek držao pištolj.
Uprkos skoro neodoljivom porivu da i ja izvučem svoj, nisam to
uradio. Poštovao sam Luku i on me je cenio više nego većinu
svojih podšefova. To nije značilo da me neće ubiti. Nije postojao
čovek ili žena koje Luka nije mogao da ubije, osim njegove žene
i dece – možda.
„Lagao si u vezi s Andreom.”
„Nisam lagao. Prećutao sam deo istine.”
Lukine usne su se opasno izvile. „Neki bi rekli da je
prećutkivanje dela istine isto kao laganje.”
„Jedino mišljenje koje me interesuje je tvoje.”
Prišao mi je. Pištolj je još uvek opušteno visio. Taj prizor bi
možda zavarao nekoga ko nije poznavao Luku kao ja. Luka je
bio rođeni ubica. Malo muškaraca je bilo opasno kao on, s
pištoljem ili bez njega. „Ako je to istina, rekao bi mi sve kada
sam pitao.”
Klimnuo sam glavom. „Andrea je bio moj vojnik. Kada sam
ga ubio, bio je pod vladavinom u Filadelfiji.”
„Filadelfija je moja, Kasio. Sve na istoku je moje. Ti i svi
moji ostali podšefovi vladate mojim gradovima u moje ime.
Nemoj to nikada da zaboraviš.”
 „Nisam. Ali si mi poverio da vladam Filadelfijom kako ja
mislim da treba i znaš da to dobro radim. Ne očekuješ da ti
kažem za svaki incident u gradu. Veruješ da ću se sam
pozabaviti njima.”
„Očekujem da mi kažeš kada imamo izdajnika u Familiji.”
„Andrea je bio cinkaroš.”
„Da li je? Ili je samo bio čovek koji ti je jebao ženu?”
Verovatno bih napao svakog osim Luke. Prigušio sam bes.
„Bio je i jedno i drugo. Potpredsednik ogranka Tartarus Em-Sija
u Filadelfiji kojeg sam raskomadao rekao mi je da su imali
kontakt i opis je odgovarao Andrei.”
„Da li si ga pritisnuo za informacije?”
„To je ono što je trebalo da uradim”, priznao sam. Držao sam
Lukin pogled. „Kada sam stigao kući nakon što smo napali klub,
zatekao sam moju trudnu ženu golu kako jaše mog šuraka –
svog polubrata – pod mojim krovom, dok je moj mali sin u
prizemlju mislio da oni igraju neku igricu. Kada sam se suočio s
Andreom, hvalio mi se kako je jebao moju ženu od prvog dana
našeg braka i da moja deca nisu moja. Golim rukama sam ga
pretukao nasmrt, polomio svaku kost u njegovom telu, razbio
njegovo lažljivo lice dok mu oči nisu ispale i sve bih to ponovo
uradio.”
Luka je klimao glavom zato što je bes od ljubomore vrlo
dobro razumeo. „Jesi li ti ubio Gaju?”
„Nisam. Nisam ni pomišljao da to uradim”, rekao sam.
„Sama se ubila kao što sam ti i rekao. Previše joj je nedostajao.”
Ovog puta nisam osećao bol zbog prošlosti. Gaja je bila
prošlost. Đulija je bila moja sadašnjost i budućnost. Pokazala mi
je šta znači voleti ženu podjednakom žestinom kojom sam voleo
svoju decu.
 Luka je odložio pištolj. „Očekujem istinu od mojih ljudi.”
„Nisam želeo da iko sazna da me je Gaja varala. Neki ljudi
su, naravno, saznali i njihove reakcije su bile dovoljno loše.”
Mrzeo sam što sam mu ovo priznao, ali mi je trebalo da Luka
razume. Zakleo sam se Đuliji da ću joj se vratiti i nameravao
sam da održim to obećanje.
„Razumem”, Luka je jednostavno rekao. „Postaraću se da
Feliks drži svoja usta zatvorena, osim ako ne želiš da istina
izađe.”
Istina o Danijelu i Simoni, o njihovoj krvi i zašto ne liče na
mene. „Danijel i Simona su moja deca u svakom smislu. Oni
nikada ne smeju saznati istinu.”
„Onda neće.” Luka je uzeo telefon.
„Trebalo bi ja da se pobrinem za to.”
Luka se ironično nasmejao. „Tvoja žena možda neće biti
srećna ako joj ubiješ oca i Feliks možda računa na to. Feliks, s
druge strane, zna da ja neću oklevati da prekinem njegov tužan
život.”
Nagnuo sam glavu. Luka je ubijao članove porodice i ranije,
tako da Feliks definitivno nije mogao da se nada milosti.
Luka je prislonio telefon na uvo. „Ah, Felikse, čujem da si
došao do nekih zanimljivih informacija. Jesi li ih već nekome
rekao?” Luka je čekao. „I tako će i ostati. Razumeš li? Mislim
da bi bilo najbolje da lično porazgovaramo o tome kako bih ti
adekvatno dostavio poruku.” Pauza. „Ne, sastaćemo se u
Njujorku sutra u četiri. Nemoj da te čekam.” Prekinuo je.
Klimnuo sam glavom u znak zahvalnosti zato što mi te reči
nikada neće preći preko usana.
„Trebalo bi sada da ideš kod žene.”
Okrenuo sam se i krenuo prema vratima, ali pre nego što sam
ih otvorio Luka je ponovo progovorio: „Ovo ti je poslednje
prećutkivanje, Kasio. Čak ni troje dece te neće zaštititi sledeći
put kada me budeš slagao.”
„Znam.”
Otišao sam. Faro me je još uvek čekao u hodniku i skoro je
pao od olakšanja kada me je ugledao.
Sačekao je da se zatvore vrata lifta pre nego što je rekao:
„Mislio sam da te više neću videti.”
„Luka zna da više vredim živ nego mrtav.”
Faro je odmahivao glavom. „Ako ti tako kažeš.” Pažljivo me
je posmatrao. „Da li želiš da razgovaramo?”
Namrštio sam se. „Ne treba mi razgovor.”

*
Iste sekunde kada sam zakoračio u našu kuću, Đulija je poletela
prema meni i toliko čvrsto me zagrlila da sam se zabrinuo da će
joj ostati modrice po stomaku. Oči su joj bile crvene. Danijel je
stajao iza nje u predvorju. S dvanaest godina bio je visok skoro
kao Đulija. Još uvek se sećam kada mi se kačio za nogavice
pantalona.
„Zar ti ne bi trebalo da si u krevetu? Sutra ideš u školu.”
„Znao sam da nešto nije u redu kada je mama došla kući
plačući. Nije želela da mi kaže šta se dešava.” Njegov glas se
već menjao iz dečačkog u muški. Ja sam ga podigao, godinama
sam sumnjao da nije moj i sada sam bio siguran. To nije ništa
promenilo. Đulija je volela Danijela i Simonu kao da su njeni, a
i ja sam.
„Imao sam razgovor s Lukom.”
 Danijel je prišao bliže sa strahom na licu. „Jesi li u nevolji,
tata?”
Ta reč s njegovih usana me je ispunila ponosom. To se
nikada neće promeniti.
Đulija se povukla i dala nam prostora.
Obuhvatio sam Danijelovu glavu i povukao ga na svoje
grudi. „Sve smo resili. Bio je nesporazum.” Danijel me je kratko
zagrlio. Sada kada više nije bio mali dečak, ovi prikazi nežnosti
su postali sve ređi. „Sada idi u krevet.”
Danijel se povukao i krenuo na sprat, preskačući po dve
stepenice. Obmotao sam ruku oko Đulije.
„Ništa se nije promenilo”, rekla je odlučno.
„Ništa se nije promenilo”, potvrdio sam.
„Danijel je dobar dečak, moj dečak i biće dobar podšef.”
Đulija se široko nasmejala. „Znam da hoće. Baš kao i njegov
tata.” Ispreplitala je naše prste. „Idemo u krevet.” Po načinu na
koji je to rekla znao sam da joj treba više od spavanja i nakon
današnjeg dana vođenje ljubavi s mojom ženom zvučalo je kao
savršen lek.
Nakon što je Đulija zaspala, otišao sam u sobu za pušenje.
Lulu se gegala za mnom. Većinu noći je spavala u Danijelovom
ili Simoninom krevetu, ali su je moji koraci verovatno izmamili.
Sipao sam sebi piće, seo u široku fotelju i uzeo gutljaj. Osim
mesečine koja je sijala kroz prozor i žara u kaminu, mrak je
vladao sobom.
Lulu je gledala u mene.
Potapšao sam butinu i ona je bez napora skočila i sklupčala
se na mom krilu. Ona i ja smo tokom godina našli zajednički
jezik. Još uvek su joj bili draži Đulija, Danijel i Simona, ali mi je
uvek pravila društvo tokom mojih besanih noći.
 Uz uzdah sam mazio njene mekane lokne.
Tajne su uvek imale način da isplivaju. Danas se to dokazalo.
Trebalo je da znam da je otac uradio test očinstva istog
momenta kada je saznao za Andreu. Nije bio čovek koji je
prepuštao slučaju stvari koje ga muče.
Bio sam ljut zbog njegovog zanemarivanja mojih želja i
besan što je toliko želeo da istina izađe na videlo da je rekao
nekome poput Feliksa. Obojica su želeli da njihov nerođeni
unuk postane podšef. To je bilo sve što je bilo potrebno da se
ljudi koji se jedva podnose pretvore u saveznike.
Nisam želeo ni da zamislim šta bi to uradilo Danijelu i
Simoni kada bi saznali. Naš krug ne bi blagonaklono gledao na
njih. Na rezultat prevare i incesta. Bez obzira na to koliko bih
brutalno reagovao na ogovaranja, sumnjam da bih jednog dana
mogao da ubedim moje ljude da prihvate Danijela kao svog šefa.
Nisam bio siguran da želim da se ponovo sretnem s ocem.
Rizikovao je Danijelovu i Simoninu budućnost. To nisam
mogao da oprostim. Luka ga je sigurno pozvao danas zato što je
otac pokušavao da me dobije, ali sam ugasio ton na telefonu.
Nisam želeo da razgovaram s njim.
Kao da sam ga mislima prizvao, moj telefon je zasvetleo, ali
je bila Mija. To što je budna u ovo doba noći bio je loš znak.
Javio sam se.
„Moraš da dođeš u bolnicu. Tata umire. Neće preživeti noć.”
Ćutao sam, bio sam zaglavljen između šoka i gorućeg besa.
„Kasio?”
„Stižem uskoro.” Prekinuo sam vezu. Lulu je skočila s mog
krila i požurio sam na sprat da probudim Đuliju.
„Idem s tobom”, Đulija je odmah rekla.
Nismo budili decu. Nisam želeo da vide dedu na samrti,
posebno što bi mogao da im otkrije istinu u svojim poslednjim
momentima. Elija će paziti na kuću dok nismo tu.
Đulija mi je uputila zabrinut pogled dok sam nas vozio u
bolnicu. „Jesi li okej?”
„Nisam.”
„Voliš svog oca, zar ne?”
Namrštio sam se. Trenutno je moj bes bio dominantna
emocija prema njemu, ali sam ga ipak još uvek voleo. „Bio je
pristojan otac, bolji od mnogih muškaraca u našem svetu. Imao
je svoje mane, ali imam ih i ja.”
„Ne dozvoli da te bes spreči da se oprostiš. Ono što je uradio
je pogrešno. Bolestan je već dugo. Možda je to uticalo na
njegovu procenu.”
„Već godinama je želeo da se sazna istina.”
„Znam. Ali ipak, nemoj danas da se svađaš s njim. Pusti ga
da umre u miru. Ne samo zbog njega nego i zbog sebe.”
Uzdahnuo sam. Đulija je lako opraštala. Ja sam bio
osvetoljubiviji. Svakako sam klimnuo glavom.
Ilarija je čekala s majkom u hodniku. Obe su plakale i
pridržavale jedna drugu. Majka je odmah požurila prema meni i
čvrsto me zagrlila. Potapšao sam je po leđima. „Šta se desilo?”
Majka nije mogla da odgovori. Samo je odmahivala glavom i
plakala.
Podigao sam obrve prema Ilariji. „Otac je zahtevao da danas
obavi neke pozive s Lukom i Feliksom. Znaš kakav je. Ne može
da ostavi posao čak ni kada si ti glavni. Nakon toga je bio
uznemiren i to je dovelo do još jednog malog srčanog udara.
Njegovo telo je previše slabo.”
Klimnuo sam glavom. „Sad priča s Mijom?”
„Da”, Ilarija je rekla. „Želeo je da popriča nasamo sa svakim
od nas.”
Vrata su se otvorila i Mija je izašla, njeno lice je bilo mokro
od suza. Kada me je videla, izgledala je kao da joj je laknulo.
„Došao si. Otac se brinuo da nećeš želeti da dođeš.”
„Tu sam”, jednostavno sam rekao. Đulija mi je stegla ruku.
Krenuo sam u bolničku sobu, pokušavajući da potisnem bes
prema ocu. Onog momenta kada sam ga ugledao kako leži na
krevetu, tako lomljivog, kao senka čoveka kojeg sam poznavao
celog svog života, bes je nestao. Đulija je bila u pravu. Danas
nije bilo vreme za optuživanje. Bilo je za pozdravljanje. Tome
me je Đulija naučila: da pružim dobrotu kada mogu da je
priuštim, što nije bilo tako često.
Očeve oči su me pratile dok sam mu prilazio. Izgledao je
prestrašeno. Nikada ga nisam video takvog. Bio je hrabar čovek
i jedan od najjačih koje sam poznavao. Sada je izgledao kao da
bi ga i jedna moja reč mogla slomiti.
„Oče”, rekao sam tiho.
Dodirnuo sam njegovu mršavu šaku koja je opuštena stajala
na pokrivaču. Njegov izraz lica je smekšao i polako je okrenuo
šaku kako bi mogao prstima da obuhvati moje, slabašno me
stežući.
„Kasio.” Reč je bila isprekidani šapat. Nagnuo sam se iznad
njega kako bih ga bolje čuo. „Ja sam samo... samo sam želeo
ono što sam mislio da je najbolje.”
„Znam.” Pogrešio je, ali i ja sam bio kriv za neke pogrešne
odluke u prošlosti.
„Žao mi je. Hoćeš li mi oprostiti?”
Oproštaj nije bio moja jača strana. Nisam siguran da mogu
da ga pružim ocu tako brzo nakon svega što se desilo, ali on nije
imao još puno vremena. „Oprostio sam ti.” To nije bila laž. S
vremenom ću mu oprostiti. Ne danas, ali za nekoliko meseci ili
godina. Nakratko je zatvorio oči i jedna suza mu je krenula.
Nikada nisam video oca da plače. Nagnuo sam se i pažljivo ga
zagrlio. Ponovo mi je stegao ruku, još slabije nego ranije.
„Možeš li da... pozoveš...?”
Klimnuo sam glavom i pozvao sestre i majku da uđu. Otac je
umro dva sata kasnije okružen svojom porodicom. Đulija je bila
u pravu. Pomirenje s njim nije samo oslobodilo njega nego i
mene.

*
„Kako je naš dečak?”, pitao sam kao i svako veče kada stignem
kući. Večeras nisam stigao na večeru – to se retko dešavalo.
Đulijin termin je bio za nekoliko dana. Nakon očeve smrti i
Lukinog upozorenja Feliksu, situacija je počela da se smiruje.
Sada smo mogli da se radujemo budućnosti.
„Dobro je”, nežno je rekla dodirujući stomak. „Ali sam
stalno gladna i sada imam strašnu želju za nečim slatkim.”
Nosem sam joj mazio uvo. „Baš kao i ja.”
Đulija je uzdahnula. „Ne tu vrstu želje. Mada mi ni to ne bi
smetalo.” Uputila mi je stidljiv osmeh koji mi se odmah spustio
u kitu. Na moju sreću, Đulijin seksualni apetit se nije nimalo
smanjio tokom trudnoće. Ako je uopšte bilo moguće, postala je
još nezasitija. Danijel i Simona su sedeli jedno pored drugog na
sofi i gledali jedan od svojih omiljenih kanala na Jutjubu na
televizoru. Lulu je bila sklupčana pored njih.
„Danijele, Simona, možete da pogledate još jedan video
nakon toga. Vaša majka i ja treba da porazgovaramo na spratu.”
 Danijelovo lice se naboralo i bilo mi je jasno da je primetio
laž. Više nije bio dete. Barem je to značilo da nas on i Simona
neće uznemiravati. Čvršće sam obmotao ruke oko Đulije i poveo
je na sprat.
„Baš si željan”, rekla je uz mali smeh.
„Rekao sam ti, žudim za nečim slatkim i oboje znamo da si ti
slatko iskušenje kojem ne mogu da odolim.”
Đulija je zakolutala očima dok je otkopčavala haljinu i bacila
je na pod spavaće sobe. „To je bilo otrcano.”
„Klekni na krevet.”
„Shvataš da imam skoro deset kilograma zakačenih za
prednji deo tela, zar ne?” Uprkos njenim rečima, uradila je ono
što sam tražio. To je bila moja omiljenja poza da je ližem, a i
njena.
Zarežala je i pre nego što sam je dodirnuo i to ne od
zadovoljstva. „Mislim da ćemo morati da otkažemo seks.”
Pomogao sam joj da ustane i Đulijino lice se zgrčilo.
Zaledio sam se. „Beba?”, pitao sam je. Moj glas je bio miran,
iako se nisam tako osećao. Sve u meni se uvrtalo i okretalo.
„Da.”
Obmotao sam ruku oko Đulije, umirujući je. Bio sam toliko
nervozan da prvi put u životu moje šake nisu bile mirne.
Pomogao sam Đuliji da se obuče, pozvao Eliju, rekao Danijelu
da čuva Simonu i odvezao nas u bolnicu sve vreme šapućući
utešne reči. Nisam bio ni siguran šta sam tačno rekao, teško da
sam video ulice pred nama, ali sam nas bezbedno dovezao.
Nikada nisam prisustvovao porođaju. Gaja nije dozvoljavala
da svedočim trenutku rađanja deteta. Nisam insistirao zato što
sam želeo da ona i naša beba budu bezbedne tokom porođaja.
Nisam želeo da se svađa sa mnom.
 Ovog puta je bilo drugačije. U svakom smislu. Đulija me je
želela pored sebe, trebao sam joj. Držao sam je za ruku kroz
svaki talas bola, osećao da se njeno telo grči sa svakim naletom i
divio se njenoj snazi i sposobnosti da mi se osmehne svaki put
kada je mogla da predahne. Videti je u agoniji bila je najgora
stvar koju sam mogao da zamislim, ali sam bio zahvalan što mi
je dozvolila da prisustvujem tome.
„Još jedno guranje”, babica ju je podsticala posle skoro pet
sati porađanja.
Đulija je stezala moju ruku, a lice joj se grčilo. Bila je
umorna i znojava. Pod je bio prekriven tečnošću, moja odeća je
bila natopljena znojem i njenom krvlju. Bio je haos, a opet,
najlepši trenutak u mom životu.
A onda se začuo plač. Stegao sam se zadržavajući dah, u isto
vreme kada se Đulija s olakšanjem opustila. Piljio sam u
Đulijino crveno, znojavo lice, koje je pre samo nekoliko
trenutaka bilo izvijeno od bola, a sada je bilo ispunjeno
blaženstvom koje sam jedva mogao da razumem. Njene oči su
bile zalepljene za svežanj koji je babica podigla, ali ja nisam
mogao da skinem pogled s moje žene, sa žene koja je spasla
mene i moju decu s mračnog puta. Đulija mi je uputila šokiran
pogled i konačno sam uspeo da skrenem pogled s nje kako bih
video bebicu koja joj je izazvala takvo blaženstvo.
Bio je naboran i umazan krvlju i onda mi je kliknulo. To
blaženstvo na Đulijinom licu... preplavilo mi je grudi i svojom
jačinom učinilo da skoro osećam vrtoglavicu. Babica je prišla do
nas i stavila našeg sina Đuliji u ruke. Gabrijel je bio prelep.
Obmotao sam ruku oko Đulijinih ramena ljubeći je u teme,
ispunjen zahvalnošću koju nisam smatrao mogućom. Njen
osmeh je bio čista ljubav, neobuzdana radost.
 Bio bih srećan i sa samo dvoje dece, ali sada kada je Gabrijel
ležao u Đulijinim rukama, sada kada sam prisustvovao
njegovom rođenju, znao sam da će naš život učiniti još
savršenijim.

Đulija

Definitivno je bilo dosta proći jednom kroz porođaj i zbog toga

sam bila veoma zahvalna što već imamo troje dece, dvoje koje
nisam ja morala da istisnem iz sebe. Volela sam Danijela i
Simonu celim srcem i to što se Gabrijel pridružio našoj porodici
nije ništa promenilo. Ipak, bilo mi je drago što sam iskusila
trudnoću, ne baš i sam porođaj, samo jednom.
Dan nakon što sam se porodila Simona i Danijel su s Elijom
došli u posetu. Oboje su piljili u Gabrijela kao da je
vanzemaljac, dok je on spavao u svom krevecu.
Prigušila sam smeh. Kasio je dodirnuo njihova ramena.
Njegova odeća je bila izgužvana od noći provedene u bolnici, a
brada mu je izgledala duže nego što je on voleo, ali su njegove
oči ponosno sijale. „Sada imate malog brata kojeg treba da
čuvate. To znači da ćete morati da prestanete da se svađate sve
vreme ili ćete uznemiriti bebu.”
Danijel je uputio svom ocu zamišljen pogled, gledajući kroz
njega.
Dobar pokušaj.
„Rekla si da će izgledati slatko, ali je sav naboran i ljušti mu
se koža s glave”, Simona je rekla naboranog nosa.
Kasio je uzdahnuo. Uz smeh sam ustala iz kreveta i polako
krenula prema njima, uprkos bolu u donjem delu tela. „On je
novorođenče. Oni tako izgledaju. Ja mislim da je on
neverovatno sladak.”
„Jesam li ja bila slatka beba?”, pitala je.
„Jesi.” Kasio i ja smo rekli u isto vreme.
Danijel se namrštio. Obmotala sam ruke oko njega i šapnula
mu: „Volim te.” Osmehnuo se zanemarujući mračne misli koje
su ga mučile. „Drago mi je što si mi rodila brata, a ne sestru,
kako je Simona želela.”
„Za to treba da zahvalite ocu.”
Kasio je skupio oči prema meni kada su ga Simona i Danijel
pogledali očekujući odgovor. Prišla sam mu kezeći se. „Možda
uskoro treba da obaviš razgovor o cveću i pčelicama.”
„Pričao sam s Danijelom, a Simona ne mora ništa da zna dok
ne bude imala šesnaest-sedamnaest godina.”
Zakolutala sam očima. „Ja sam imala sedamnaest kada smo
se verili.”
„Ne podsećaj me.” Poljubio me je u usta, zbog čega su deca
napravila zgađene face.
„Sve je ispalo kako treba.”
„Jeste”, složio se gledajući u našeg pospanog, novorođenog
sina.

*
Popodne su mama, tata i Kristijan došli u posetu. Videla sam
roditelje na Mensuetovoj sahrani, ali smo razmenili samo par
uljudnih rečenica radi javnosti. Nismo nijednom pričali od naše
svađe. Verovatno su mi zamerali što sam zamolila Luku da im
zapreti. Zbog toga sam bila iznenađena što ih vidim.
Kasio je stajao pored prozora, nije pozdravio moje roditelje
kada su ušli. Ipak, rukovao se s Kristijanom i zbog toga sam se
nasmejala. Onda se moj brat okrenuo prema meni i nespretno
me zagrlio zato što sam držala Gabrijela. „Čestitam. I Korina
čestita. Došla bi i ona, ali joj je često muka.” Njegova žena je
bila trudna s njihovim trećim detetom.
„Hvala”, prošaputala sam.
„Mama i tata te neće više mučiti. Pričao sam s tatom i
pojasnio mu da mora da se sabere ako ne želi da izgubi i tebe i
mene.”
Preplavio me je talas zahvalnosti. Kristijan mi je stegao rame
pre nego što je zakoračio unazad kako bi napravio mesta za
mamu i tatu.
Mama mi je polako prišla, njene oči su bile ispunjene
suzama. „Oh, Đulija.”
Njena radost je bila iskrena i ublažila je moju ogorčenost.
Ovo je bilo novo poglavlje u mom životu i nisam želela da
budem opterećena teretom iz prošlosti. Osmehnula sam se.
Zagrlila me je pažljivo da ne zgnječi Gabrijela. Milovala je
njegov obraz i uzela u ruku jedan njegov prstić. „Bože,
zaboravila sam koliko su bebe male.”
Tata je čekao nekoliko koraka iza nje. Izgledao je čudno, ali
su i njegove oči bile ispunjene emocijama. Osmehnula sam mu
se i prišao je. „Čestitam.”
„Zar me nećeš zagrliti?”
Preko lica mu je prešlo olakšanje i kao i mama i on me je
nežno zagrlio. Nije znao šta da radi s Gabrijelom, ali ga je
jednom pomazio po glavi pre nego što se udaljio.
Kasiov pogled je mogao da zaledi peć. „Nadam se da ste
razumeli Lukino upozorenje.”
„Kasio”, rekla sam nežno. „Moji roditelji to više neće
spominjati. Je l’ tako?”
Pogledala sam ih sa iščekivanjem. Ako me vole i ako žele
mene i svog unuka u svojim životima, zaboraviće ono što im je
Mensueto rekao.
Tata je uzdahnuo i klimnuo glavom. „Ako je to ono što
želite, odnećemo tu tajnu u grob.”
„Jeste.”
To je bilo rešeno. Nismo više pominjali i kada su nam se
kasnije pridružili Simona i Danijel, moji roditelji su ih zagrlili i
tretirali skoro kao da su njihovi unučići.
Ovo je bio dokaz koliko su se plašili da me ne izgube... i
Lukinog gneva, ali sam se fokusirala na ono prvo, ne na ovo
drugo. Život je definitivno bio prijatniji ako izaberete da se
koncentrišete na pozitivno, a ne na negativno. I ja sam imala
toliko stvari za koje sam bila zahvalna.
Muža koji me voli, delimično kulturnog psa i troje divne
dece.
 EPILOG

Kasio

U prošlosti sam išao u porodičnu kuću na plaži da nađem

unutrašnji mir i da podsetim sebe na lepotu života. Rano sam se
budio da bih stajao na tremu i posmatrao okean kako se kotrlja
preko bele plaže, da bih slušao umirujuće šuštanje vode bez
ometanja. Često sam nosio posao sa sobom.
Danas sam se uspavao. I tome me je Đulija naučila. Bilo je
već prošlo devet kada sam izašao na trem. Đulija i deca su već
bili budni. Smeh je dopirao do mene s plaže, ne tišina kao u
prošlosti. Nije mi nedostajala. Nisam došao ovamo da nađem
unutrašnji mir ili da vidim nešto lepo. Unutrašnji mir je našao
mene kada mi je Đulija ušla u život. Nisam morao da vozim
stotine kilometara da zbog toga dođem u kuću na plaži. Sada je
samo trebalo da dođem kući mojoj ženi. Toliko lepoj da se ne
može opisati – i spolja i iznutra.
Zažmurio sam naginjući glavu prema ranojutarnjem suncu,
puštajući ga da mi ugreje gornji deo tela i lice. Mnogi delovi
mog života ostali su mračne mrlje brutalnosti, ali je moj dom
postao moje utočište.
„Ljubavi, hoćeš li nam se pridružiti?”, Đulija je pozvala.
Pogledao sam je. U jednoj ruci je nosila našeg dvomesečnog
sina dok je drugom stezala svoj ogroman šešir na glavi. Vetar je
nemilosrdno pokušavao da odnese tu ružnu stvar. Pomirio sam
se s njenom čudnom odećom, ali neki komadi su bili van mojih
mogućnosti da ih istolerišem.
„Ljubavi?”
Ta reč na Đulijinim usnama nije bila opušteno tepanje
nastalo iz navike. Imala je značenje svaki put kada bi je
izgovorila.
Đulija je naglašavala tu reč „ljubav”, taj osećaj, svakim
pokretom, svakim osmehom, svakom niti svog bića.
Krenuo sam prema njoj, pesak mi se lepio za bosa stopala
dok sam prelazio dinu prema plaži. Simona i Danijel su plivali u
hladnom okeanu, jureći se i smejući se. Bilo je toplo za kasni
oktobar, ali je voda bila ledena. U Filadelfiji su ovi momenti
detinjaste bezbrižnosti bili sve ređi za Danijela. S dvanaest,
skoro trinaest godina, samo malo više od godinu dana delilo ga
je od ulaska u mafiju – njegov četrnaesti rođendan biće dan
njegovog priključenja. Njegove oči su me nakratko pronašle i
uputio mi je dečački osmeh pre nego što mu je Simona bacila
vodu u lice i nastavili su da se jure. Pridružio sam se Đuliji,
obmotao ruku oko njenog struka, zgrabio joj ruku kojom je
držala šešir i spustio je uz telo, a Gabrijel je bio između nas.
Nalet vetra je odneo slamnati šešir dok nismo videli samo blesak
velikog žutog suncokreta u daljini.
Đulija me je ogorčeno pogledala. „To si uradio namerno.”
Poljubio sam je i opustila se uz mene. Đulija mi je predala
Gabrijela, koji je gledao u mene mojim tamnoplavim očima. Bio
sam ponosan na naše fizičke sličnosti, ali to nije bilo jače od
ponosa koji sam osećao kada bi Danijel i Simona uradili nešto
čemu sam ih ja naučio – kao na primer da igraju bilijar. Oboje su
bili prilično dobri u bilijaru. Voleo sam sve troje podjednako.
„Imam još takvih šešira”, naglasila je.
 „Znam. Pomirio sam se s tvojom ljubavlju prema
suncokretima.” Đulija je posadila nekoliko tih ogromnih biljaka
u našem dvorištu. Ono što je nekada bio uredan travnjak sada je
bilo ispunjeno igračkama (za decu i za Lulu), divljim cvećem i
tim žutim užasima. „Unela si haos u moj život.”
„Voliš moj haos.”
Danijel i Simona su nastavili da se jure po plaži. Lulu je
skočila sa svog mesta na ležaljci, pridružila im se i veselo lajala.
Pod naše kuće na plaži biće zatrpan peskom večeras. U prošlosti
bi me to razbesnelo.
„Volim. Ali više od svega volim naš život. Savršen je u
mojim očima.”
Đulija me je poljubila u grudi, iznad srca, a onda je poljubila
Gabrijela u čelo. „Mi smo ga napravili takvim. Radimo svaki
dan da takav i ostane. Sreća je izbor.”
Nisam bio siguran da li je to istina za svakoga, ali za mene je
bila, posebno otkad je Đulija ušla u moj život. Đulija je još uvek
slikala skoro svakog dana i čak je išla na kurseve da popravi
svoju veštinu. Na jednom od njih ju je profesor pitao da naslika
sliku koja će prikazati njeno viđenje sreće.
Đulija je naslikala našu decu, Lulu i mene kako šetamo na
plaži.
Bilo je tako lako. Kad god bih pogledao u fotografiju Đulije i
naše male porodice koju sam nosio u novčaniku, preplavio bi me
jedan osećaj: sreća.
 Napomene
[←1] Laphroaig, škotski viski sa ostrva Ajla. (Prim. prev.)
[←2] Ti meni, ja tebi. (Prim. prev.)
[←3] Društvena igra za dva igrača. (Prim. prev.)
[←4] Italijanski koktel. (Prim. prev.)