Moli Piterson

Oblakoder snova

Bjanka Sinkler je ustala od stola za crtanje i pola ka prozoru. Prstima je

prola kroz svoju dugu, crnu, ravnu kosu i malo je rastresla. To je radila
uvek kada bi bila nervozna i nesigurna. Njene nebeskoplave oi su arale
po velianstvenim oblakoderima. Sa dvadesetog sprata na kom se nalazila
njena kancelarija imala je oseaj da joj je ceo Dorester, jedno od
predgraa Bostona, kao na dlanu.
- Ovo je bila oeva kancelarija, prvi put sam ula u nju pre deset godina
i prvo to sam uradila, pogledala sam kroz prozor - najednom je poela da
govori ne skidajui svoj pogled sa oblakodera - bila sam oduevljena onim
to sam videla - njene pune usne su se izvile u osmeh.
- Mislim da sam tada odluila da u i ja biti arhitekta kako bih mogla da
nastavim da vodim oev biro i da nasledim njegovu kancelariju - okrenula
se prema Edvardu - vidi, taj san mi se ostvario.
- Ostvarie ti se i ovaj san, ako bude razumna - nadovezao se Edvard,
koji je sedeo za omanjim stolom.
Jednu ruku je prebacio preko naslona stolice, a izmeu prstiju druge
prevrtao je tehniku olovku.
Izgledao je relativno oputeno i spremno da obavi taj nimalo prijatan
razgovor sa njom. Trebao je da je ubedi da prihvati saradnju sa
konkurentnim biroom za projektovanje. Ubeivanje Bjanke Sinkler je i bio
posao kog bi se svako nerado prihvatio. Umela je da bude prilino i
tvrdoglava i retko kada bi odstupala od svojih stavova.
Bjanka Sinkler je bila veoma ponosna devojka, a i re predrasuda, nije
joj ni malo bila strana. Edvard se iskreno nadao da e ovoga puta popustiti i
prei preko svog ponosa, jer bi u suprotnom, sav njihov viemeseni rad
lako mogao da propadne.
- Da budem razumna?! - zakolutala je oima i ponovo sela za sto za
crtanje na kom je bio rairen jedan projekat na kome je radila.
Pogledala je u njega, ali ga nije videla. U mislima je bila daleko od
mesta na kome se nalazila.
- Razgovarao sam sa tvojim ocem, sa svim kolegama i svi su se sloili
da se udruimo sa Boston-projektom, samo ti nikako ne moe da se
pomiri sa injenicom da sami ne moemo da uradimo projekat do kraja u
roku koji su nam dali.
- A kada smo konkurisali za taj posao...
~2~
Oblakoder snova

- I tada smo svi, sem tebe, znali da neemo moi sami da uradimo
projekat do kraja, pogotovo ako nam postave novi rok, kao to se i desilo.
- To je bila zavera! - protestovala je osetivi kako je obuzima bes. Svaki
put kada bi joj neko pomenuo taj konkurs nije mogla, a da se ne seti
neprospavanih noi i nade da e napokon Sinkler projekt' moi da pokae
koliko vredi. Danima je, do kasnih veernjih sati, ostajala u kancelariji i
radila, a sve u nadi da e na kraju stvoriti jedinstveno reenje koje bi se
svima dopalo.
- Bjanka, ti kao da zaboravlja da se taj trni centar sastoji iz tri objekta,
za jedan su prihvatili idejno reenje u potpunosti, drugi menjamo
polovino, a sam Bog zna kako e taj trei da izgleda, jer im se ovo to smo
mi predloili uopte nije dopalo. Kompleks mora da izgleda kao celina, a
niko od nas nema ideju kako bi reio taj problem i zadovoljio njihove elje.
- Oni preteruju! - ljutila se.
- Oni su investitori i mogu da rade ta im je volja - podsetio ju je na tu
neprijatnu injenicu.
- Mesec dana je zaista malo vremena - mrtila je svoj pravilan nos
oseajui se u tim momentima potpuno bespomono. A, duboko u sebi je
mrzela taj oseaj, jer je bila navikla da sve sama reava.
Svi njeni napori nisu bili dovoljni da Sinkler projekt samostalno uradi
posao i to ju je bacalo u oaj. Znala je da je Edvard bio u pravu i da nije
imala prava da se buni, ali neto u njoj nije joj dozvoljavalo da tako lako
pristane na poraz.
- Malo je za nas etvoro, ali ako nam u pomo stignu jo dvojica
arhitekta i dva vrsna tehniara... - namerno je zastao dajui njoj prostora da
sama zavri tu njegovu reenicu.
- Boston-projekt! - odsutno je rekla.
- Oni su nae reenje i izlaz iz problema. Bjanka, sa ovim ne smemo da
kasnimo ni dana inae vie nikada neemo dobiti slian posao, razume! ispustio je olovku iz ruke i ustao sa stolice pribliivi se njenom stolu. Ostavi predrasude i zaboravi na sve to ti je Sali priala, jer je Grej dobar
arhitekta. Molim te, daj ve jednom svoj pristanak, pa da ponemo da
radimo!
- Ima ga - posle krae pauze je rekla.
- Dobra devojica - na Edvardovom licu je zablistao osmeh.
Veliki teret mu je pao sa lea, imao je utisak da je sada bar deset kila
laki.
~3~
Oblakoder snova

Bjanka je nesvesno stavila olovku meu svoje pune usne i pogledala ga

ispod trepavica.
- Ne radi to - Edvard se trgao i uozbiljio. Njegov izraz lica se promenio
u deliu sekunde.
ta to? - trgla se i Bjanka i malo ispravila u stolici. Izvadila je olovku iz
usana i poela da je prevre po prstima.
- Ne gledaj me tako - proaputao je. - Mogao bih da zaboravim ko sam i
ko si ti - dodao je i nekako uspeo da natera sebe da se osmehne i tim
gestom ublai jainu njegovih rei.
- Jednom se to dogodilo i ni ti, ni ja se nismo ba najbolje oseali posle
toga - podsetila ga je.
- Ti si zaista najzgodnija i najprivlanija devojka koju poznajem i lako
bih mogao...
- Idi iz kancelarije dok se nisam predomislila i povukla svoj pristanak rekla je aljivim glasom, jer je to bio jedini nain da ga zaustavi da govori,
a sebi da zaustavi seanja koja su navirala.
- Ni sada mi nije jasno zato nam nije uspelo - prokomentarisao je na
glas svoje misli.
- Razgovarali smo o tome - podsetila ga je.
- A, da ponovo...
- Brii - osmehnula se sa olakanjem kada je u njegovom glasu
prepoznala notu ale.
- Vidimo se kasnije - rekao je kroz osmeh. Njegove zelene oi su i dalje
prouavale njeno lepo lice.
Stavila je naoare na nos i spustila glavu dozvolivi da joj pramenovi
kose prekriju dobar deo lica,
-Vidimo se - proaputala je pravei se da se ve zadubila u projekat.
Edvard je izaao iz kancelarije, a ona je zvuno izdahnula. Ponovo se
oslonila na naslon stolice i skinula naoare sa nosa. Pogled joj je bio
prikovan za vrata, dok su joj misli lutale po prolosti. Znala je da sada ne
moe da ih prekine, da nema dovoljno snage da se bori i sa njima.

~4~
Oblakoder snova

Filip Sinkler se spremao da poseti svoju dugogodinju prijateljicu,

gospou Alison. Bjanka je sedela u fotelji i listala asopis. olja kafe se
puila na niskom stolu postavljenom uz fotelju.
- Nita nisi ula od onoga to sam ti rekao - Filip je zastao pored vrata i
uporno gledao u svoju kerku.
- Sluala sam te - Bjanka se trgla i pogledala u oca.
- Oduvek si bila loa glumica - nasmejao se i krenuo ka holu.
- Sluala sam te - uporno je tvrdila.
- I oduvek si bila tvrdoglava - viknuo je ne osvrui se.
- Pozdravi Alison - viknula je za njim, a samo trenutak kasnije ula je
kako se vrata za njim zatvaraju.
Bjanka, ostavi sama, ponovo se prepustila svojim mislima. Listala je
asopis tek da bi zaposlila svoje nemirne prste, dok joj je pogled lutao po
prostoriji.
Zvuk zvona ju je trgao i prekinuo joj misli. Ustala je i pola da otvori
vrata verujui da je to njen otac, koji je sigurno neto zaboravio, a moda
ak i kljueve od kue.
- ta si to zaboravio? - rekla je naglas dok je otvarala ulazna vrata od
kue.
- Nekog oekuje? - zapitala ju je Sali kada joj je Bjanka otvorila vrata.
- Sali! - uzviknula je i zagrlila je. - Ba si me prijatno iznenadila!
Kada si stigla u Boston?
- Mogu li, za poetak, da uem? - naalila se Sali.
Dve prijateljice su zajedno ule u dnevni boravak.
- Hm, ovde mirie kafa - rekla je Sali i duboko udahnula.
- Da, idem da sipam i tebi jednu kafu - Bjanka se za kratko izgubila u
pravcu kuhinje. Kada se vratila njena prijateljica se ve smestila na dvosed.
- Priaj mi, elim sve da ujem - Bjanka je sela naspram nje. - Kako je
prola revija?
- Odlino. Mislim da smo uspeli da zainteresujemo pola Kalgarija nasmejala se zadovoljno.
Lakim pokretom glave zabacila je svoju plavu kosu. Na njenom licu se
ogledala srea. Ispruila je svoju tanku ruku ka stolu i uzela olju kafe u
ruke. Bjanka je iskoristila taj momenat da je malo bolje pogleda. Oi su joj
sijale nekim udnim sjajem. Za trenutak se zapitala da li je taj sjaj proizvod
~5~
Oblakoder snova

veto naneene minke, ili se njenoj prijateljici, ipak, neto posebno desilo.
Garderoba na njoj je bila savrena, i kao i uvek izgledala je kao spremna za
manekensku pistu.
- Upravo sam primetila da ti oi udno sijaju. Postoji li nekakav
poseban razlog? - prokomentarisala je naglas svoje zapaanje.
- Razlog ima svoje ime - misteriozno se osmehnula.
- Oh! - uskliknula je Bjanka, a potom brzo upitala: - Kako se zove?
- Ben.
- Maneken?
- Ne, fotograf.
- Hm... - zadovoljno se osmehnula. - Gde si ga upoznala? U Kalgariju?
- Da.
Salin izraz lica joj je jasno stavljao do znanja da vie nee morati da je
zapitkuje. Poela je sama da pria, a Bjanka ju je sa interesovanjem sluala.
- Pa, to se meni desilo - sa tom reenicom Sali je zavrila svoju priu. A ta ovde ima novo?
- Dosta toga se desilo, ali nita nije nimalo lepo i bajkovito kao to to se
tebi desilo - odgovorila je razmiljajui o tome kako je moda sada najbolji
momenat da joj saopti da e morati da sarauje sa Grejem Preskotom.
Nadala se, obzirom da je pod utiskom lepih momenata provedenih u
Kalgariju, da nee burno reagovati.
- ta se desilo? - zainteresovano ju je zapitala Sali.
- Priala sam ti o onom trnom centru koji treba da se gradi i...
- Da, znam, dobili ste posao i...
- Ne moemo sami da ga obavimo u roku koji smo dobili, te smo
odluili da se udruimo sa Grejevom firmom.
- Sa njim? - zgranuto je pogledala u svoju prijateljicu.
- To je bilo jedino reenje - slegnula je ramenima.
- Radie sa Grejem Preskotom? - ponovila je Sali, kao da nije mogla
da veruje u to to je upravo ula.
- Da, narednih mesec dana.
- Unapred te alim - odloila je oljicu kafe na sto i okrenula glavu od
svoje prijateljice. - Ti zaista ne zna u ta si se upustila - rekla je i ponovo
okrenula glavu ka njoj. - Mislim da ovek koji se tako ponaa u svom
~6~
Oblakoder snova

privatnom ivotu ne moe mnogo bolje da se ponaa u poslu. Kako se

osloniti na nekog ko vara sve redom, pa i samog sebe?
- Ja Greja poznajem samo iz tvoje prie i samo jednom sam ga videla i
to izdaleka, ali moje kolege ga poznaju malo bolje i kau da je dobar
arhitekta. Edvard je ve radio sa njim - rekla je iz potrebe da obrani svoju
odluku.
- Ne znam samo kako je mogao da radi sa Grejem - ironino je dodala.
- Razgovarala sam sa Edvardom i on je skroz bio u pravu kada mi je
rekao da moram da ostavim predrasude jer je Grej dobar arhitekta pokuala je da joj objasni.
- Bjanka, ja samo znam da moja sestra vie ne ivi u Bostonu i to zbog
njega, da je on bio razlog svih naih svaa i nervnog sloma koji je doivela
nakon to ju je on ostavio - sjaj u njenim oima su zamenile iskre besa. - Ja
tog oveka smatram za licemera, za jedno stvorenje bez due i prosto... energino je zatresla glavom - ne mogu da ga podnesem, ne mogu da
podnesem da uopte priam o njemu - histerino je rekla.
- Neemo vie da priamo o tome sloila se Bjanka svesna da Sali vie
nee moi da razgovara o svom poslu, bar tih narednih mesec dana koliko
e raditi sa Grejem. Ta misao joj je teko pala, jer je navikla da sa njom
pria o svemu i deli sve dobro i loe to im se deavalo.
- Izvini ti - ispruila je svoje tanke ruke ka njoj - ponela su me seanja i
sve te loe emocije koje jo uvek nisu nestale, a prolo je ve godinu dana
od kako njih dvoje nisu zajedno.
- Nisam trebala da ti ga spominjem - Bjanka se oseala veoma
neprijatno.
- On je veliki zavodnik i armer i molim te da bude obazriva sa njim posavetovala ju je Sali. - Sigurna sam da e pokuati da te zavede, a sve sa
krajnjim ciljem.
- Posao je jedino to e da vee tog oveka i mene - odluno je rekla.
- Zapriale smo se - Sali je pogledala na svoj runi sat - kasno je,
morala bih da idem - ustala je sa dvoseda - sutra moram rano da ustanem,
jer imam gomilu obaveza.
- Drago mi je to si svratila - Bjanka ju je ispratila do vrata i zvuno je
poljubila u obraz. - Javi se kada bude imala vremena.
- Javiu se - obeala je pre nego to je zatvorila vrata za sobom. Bjanka
se vratila u dnevnu sobu puna neke neprijatne strepnje.
- Kakav je ovek taj Grej? - zapitala se osetivi kako se u njoj stvara
~7~
Oblakoder snova

odbojnost prema njemu bez obzira to ga nije poznavala i to sa njim

nikada nije razmenila ni jednu re.

Grej Preskot je sedeo

prizemlju zgrade u kojoj
Razgovarali su o projektu,
Bjanka javi da je stigla u
jutro je kasnila.

sa Edvardom u restoranu koji se nalazio u

je Sinkler projekt imao svoje kancelarije.
koji bi trebalo zajedno da zavre i ekali da se
kancelariju. Zbog nekih privatnih obaveza, to

Grej je sedeo do prozora i sasvim sluajno je video kako jedna crnokosa

devojka urnim koracima prelazi preko parkinga. Glavu je drala visoko
izdignutu, a koraci su joj bili otri i brzi. Na sebi je imala komplet, kratku
suknju i sako, otvorenocrvene boje.
- Kako ova devojka hoda, kao da je oficir - promrmljao je vie za sebe.
- Koja? - zainteresovao se Edvard koji je uo njegov komentar. Izdigao
se sa stolice i pogledao kroz prozor.
- U crvenom kompletu - objasnio mu je videvi da i on gleda.
- Ne bih ti savetovao da taj komentar ponovi pred njom - osmehnuo se
Edvard.
- Molim?
- Ta devojka, u crvenom kompletu, je Bjanka Sinkler.
- Ona! - iznenaeno je uzviknuo i ustao od stola. Pogledao je kroz
prozor i ispratio je pogledom sve dok nije ula u zgradu. - Poslednji put
kada sam je video imala je kratku kosu i nekako... hm, ba se promenila! na njegovom licu je zatitrao osmeh zadovoljstva.
- Hajde da popijemo ove kafe, pa da idemo gore - predloio je Edvard
nezadovoljan reakcijom koju je otvoreno pokazao Grej kada je ugledao
Bjanku.
Postojao je neki sjaj u njegovim oima to mu je jako zasmetalo i to
vie nije eleo da gleda. Ispod oka je odmerio Greja i jo jednom se zapitao
da li e Bjanka i on moi da sarauju, obzirom na njene predrasude i sve
njegove atribute zavodnika, kojima se veto sluio.
- Nita mi nisi rekao o Bjanki - prokomentarisao je Grej dok su uuljali
od stola, a zamiljeni Edvard je tek tada shvatio da je sve vreme utao.
~8~
Oblakoder snova

- Sada e imati priliku da sve vidi i sam - rekao je i tek primetno se

osmehnuo.
- Ne znam zato, ali tvoje rei su mi zazvuale kao neka pretnja primetio je Grej pratei Edvarda u stopu.
- Dvadeseti sprat - rekao je Edvard momku koji je radio u liftu i potom
zautao ne odgovorivi Greju nita.

Bjanka je od sekretarice dobila obavetenje da se Edvard i Grej nalaze u

zgradi, u restoranu.
- Da pozovem gospodina Edvarda i kaem mu da ste stigli? - zapitala ju
je Brenda.
- Ne, Brenda, nemoj, pretpostavljam da e uskoro sami doi - rekla je i
ula u svoju kancelariju. Oseala je blagu nervozu od same pomisli na taj
sastanak sa Grejem Preskotom.
Pogledom je preletela po svojoj kancelariji. Svi papiri su bili sklonjeni
sa stolova i sve je bilo na svom mestu. Sela je za svoj sto i rukama prola
kroz kosu. Misli su joj letele. Nije mogla da ih pohvata. Kroz glavu joj je
prolazilo sve ono to joj je Sali ispriala o Greju, Edvardove rei i posao
koji treba zajedno da rade.
Pogledom je potraila telefon, izvila je ruku i stisnula jedno dugme.
- Da? - Brenda se odmah javila.
- Ako se javi Edvard, reci mu da ih ekam u mojoj kancelariji.
- U redu.
Par sekundi kasnije Brenda se pojavila na njenim vratima.
- Edvard je javio da stie kroz koji minut - obavestila ju je.
- Hvala ti - proaputala je osetivi kako je u stomaku poelo da joj
kuva.
Izvadila je registratore sa kopijama idejnog projekta na sto. Bilo ih je tri,
za svakog po jedan. Duboko je uzdahnula i jo jednom rukama rastresla
pramenove svoje duge, crne kose. Potom, zauvi korake u hodniku ustala
je od stola i popravila nabore na svom sakou i suknji. Bila je spremna da
doeka Greja Preskota.
~9~
Oblakoder snova

- Dobro jutro, Bjanka - Edvard je propustio Greja ispred sebe.

- Dobro jutro - pola je prema njima. - Ja sam Bjanka Sinkler - pruila
je ruku Greju. Primetila je da se on malo iznenadio njenim sigurnim i
strogo poslovnim dranjem.
- Grej Preskot - proaputao je i svojim crnim oima odmerio je od glave
do pete.
- Izvolite - pokazala je rukom na irok sto pored kog su se nalazile etiri
stolice. Za tim stolom ona je, uglavnom drala sastanke sa svojim
saradnicima.
Saekala je da se smeste a onda im je podelila registratore sa kopijama
idejnog projekta. Potom je i sama sela za sto, pored Edvarda, a naspram
Greja.
- Da li ste nam vi doneli vae idejno reenje? - zapitala je Greja.
- Nema potrebe da mi persira, Bjanka - pogledao ju je, a onda sa poda
podigao svoju akt tanu i izvadio idejni projekat koji je traila.
- Kako eli - nevoljno se sloila sa njim.
Edvard ih je posmatrao i smekao se. Osetio je da se od prvog momenta
njihovog upoznavanja izmeu njih stvorila netrpeljivost. Bjanka nije
skrivala svoje nesimpatije, a Grej joj nije ostajao duan. Edvard nije znao
kako e to da se odrazi na posao koji su trebali da urade, nadao se samo da
su oboje dovoljno pametni i poslovni i da e umeti da pronau meru i
granicu.
- Ko e prvi da izloi svoj projekat? - zapitao je Grej sa jednim irokim
osmehom, ne tedei svoj arm. Verovao je da e mu tu ulogu Bjanka
prepustiti zbog radoznalosti, ali se prevario. Nju oigledno nije mnogo
interesovalo tue miljenje, jer je bila ubeena da ima odlian idejni
projekat.
- Ako si dentlmen onda u to biti ja - spremno je rekla Bjanka i
otvorila svoj projekat.
Edvard je jedva uspeo da skrije osmeh koji se pojavio kada je ugledao
iznenaenog Greja.
Bjanka je poela da iznosi svoj plan, a na kraju je to uinio i Grej.
Oboje, i Bjanka i Edvard, su morali da priznaju da Boston-projekt ima
odlino idejno reenje koje bi sasvim dobro moglo da se uklopi sa
njihovim.
Prvi dogovori su bili sklopljeni, naredni sastanak bio je zakazan za sutra
u Grejevoj firmi.
~ 10 ~
Oblakoder snova

- Kakva devojka!? - prokomentarisao je Grej kada su Edvard i on izali

iz njene kancelarije.
Edvard ga je samo pogledao.
- Da, sada mi je jasno zato si mi ono rekao, ali umem ja i sa takvim
devojkama da izaem na kraj - samouvereno je dodao.
- Vidimo se sutra - rekao je Edvard i pruio mu ruku.
- Vidimo se - pozdravio gaje Grej i saekavi lift uao u njega.

Sutradan u dogovoreno vreme Bjanka i Edvard su se nali u Bostonprojektu.

- Danas izgleda veoma lepo - rekao joj je Grej umesto pozdrava i
odmerio je od glave do pete.
Bjanka je samo zakolutala oima, kao da je njegovi komplimenti ne
interesuju uopte i nita mu nije odgovorila.
Seli su za sto i izvadili projekte. Bjanka je ispod oka odmerila njegovu
kancelariju. Bila je velika, dobro osvetljena i moderno opremljena. Svaki
detalj u njoj je odavao njegov ukus, a ona je morala da prizna da je imao
ba dobar ukus.
Prvi na meti je bio prilaz trnom centru. Grej je hteo da menja njeno
idejno reenje u potpunosti, a onda je uporno ostajala pri svom, ak nije
elela ni da saslua njegov predlog.
- Nije mi jasno zato su sve lepe ene tvrdoglave - odjednom je rekao
Grej i prostrelio pogledom Bjanku.
Ona je istog trenutka prestala da govori, to je, shvatila je odmah, i bio
njegov cilj, da je zbuni kako bi ona prestala da mu iznosi svoje injenice o
tome kako je prilaz dobro osmiljen.
- Mislim da je moje reenje prilaza u redu - poela je da se buni, kada se
malo pribrala.
- Mogu da se kladim sa tobom da e ti se moj predlog svideti - oko
usana mu je zatitrao zadovoljan osmeh - samo treba da ga saslua dodao je i izgledao kao da je to najvei problem koji ima, da ga ona
saslua.
~ 11 ~
Oblakoder snova

- Mislila sam da si ozbiljno shvatio ovaj posao i ponudu nae firme, a

sada... - bes ju je sve vie obuzimao. Njegovo ponaanje ju je dovodilo do
ludila.
- Bjanka, molim te - umeao se Edvard svestan da ih ovaj razgovor nee
odvesti na dobro.
- U redu je - rukom mu je pokazala da je ne prekida.
- Ja sam potpuno ozbiljan. Zna li koje je poslove obavljao moj biro?
Da li si ti pregledala referentnu listu izvedenih projekata moje firme? zapitao ju je osetivi i sam kako lagano gubi strpljenje.
- Nisam imala priliku - priznala mu je.
- E, pa, trebala si! - nadmeno je rekao.
- Tvoj predlog o klaenju smatra za ozbiljnu stvar - provokaciju je
uzvratila provokacijom. Oslonila je svoju malu bradu na ruku i na neki
nain mu se unela u lice.
Oseala je kako u njoj sve kuva. Malo joj je falilo da ustane i ode iz
njegove kancelarije. Znatielja, ili ta ve, ju je zadrala.
- Smrtno sam ozbiljan - ispruio je ruku prema njoj - sme li da se
kladi? - ozbiljno je ponovio svoju ponudu.
- Ja mislim da... - Edvard je ponovo pokuao da se umea i da ih
prizove zdravom razumu, ali...
- Edvarde, ti e da presee, ukoliko gospoica Bjanka bude imala
petlju da mi prui ruku - prekinuo ga je Grej koji je netremice gledao u
Bjanku i njene sve rumenije obraze.
Ispruila je svoju ruku i stisnula njegovu. Istog momenta je osetila kako
joj je itavo telo zatreperilo od tog dodira. Ta oseanja je pripisala besu i
inatu kojim je bila voena.
- Ako izgubi, vodi me na veeru - rekao je Grej i jae stegao njenu
ruku osetivi da se dvoumi i da eli da je izvue iz njegove.
- A, ako pobedim, mislim ako mi se ta tvoja ideja o prilazu uopte ne
dopadne...? - bilo joj je udno to je tako samouveren, ali to je sve pripisala
njegovom egoizmu.
- Onda u ja tvoju prihvatiti bez pogovora i prvo emo gledati tvoje
ideje i njih razmatrati, a onda moje.
Bjanki se njegov predlog u potpunosti dopao. Po njoj, on je upravo sa
svojim predlogom sam sebe ukopao. Bila je toliko ubeena da je njeno
reenje za prilaz trnom centru dobro i da je mislila na svaki detalj, da nije
~ 12 ~
Oblakoder snova

mogla da zamisli da je on naao bolje reenje.

- Moe - zadovoljno je rekla.
Edvard je zakolutao oima, a onda, ne preostavi mu nita drugo,
presekao njihove stisnute ruke. Nije mogao da veruje da se to deava, da
se Bjanka i Grej klade. Oseao je da je stvar potpuno izmakla kontroli,
- E, sada da ujete moje idejno reenje - Grej je iz registratora izvukao
jedan papir, razmotao ga i stavio na sto.
- ta je ovo, da, ti ima prilaz sa suprotne strane... a ovo... - prstom je
pokazala u objekat koji se nalazi uz trni centar. - ta je ovo? Videla je
oznaku benzinske pumpe, ali nije mogla da razume zato je to uradio.
- Benzinska pumpa - rekao je sasvim mirno, jer je znao da je i sama
prepoznala naznaku.
- Kakva benzinska pumpa? - Bjanka je zaueno pogledala u Edvarda,
koji je samo slegao ramenima. Prvi put je sada uo da e se tu graditi
benzinska pumpa.
- Jue sam dobio dopis da predvidim benzinsku pumpu koja treba da se
gradi kada i trni centar. A po mom planu ona se sasvim lako uklopila
ovde, bez mnogo prepravki,
- Molim? - trgla se. - Kako mi nita nismo... - a onda se setila da je jue
odmah posle sastanka sa Grejem i Edvardom izala iz kancelarije, a jutros
su pravo doli u Boston-projekt.
- Sada, nadam se, vidi da tvoje reenje prilaza ne moe da se prihvati izjavio je sa prizvukom pobede u glasu.
- To je prevara! - bunila se osetivi kako joj se obrazi sve vie are.
- Kladila si se - podsetio ju je - i izgubila si - uzeo je rokovnik - a ja
sam slobodan tek prekosutra uvee - dodao je. Dobro je znao da e ta
njegova izjava Bjanku da dovede do ludila, ali nije mogao da odoli
iskuenju.
- To se ne vai, jer mi nismo...
- Grej, mi zaista nismo... - umeao se Edvard.
- Nisam ja kriv to ne pratite promene koje su vane za projekat - zadao
im je poslednji udarac koji Bjanka jedva da je preivela. Najvie ju je
bolelo to to je on bio u pravu.
- Ti si jedan obian prevarant - ustala je od stola spremna da napusti
njegovu kancelariju.
- Bjanka, bio je to jedini nain da te nagovorim da pone da me slua ~ 13 ~
Oblakoder snova

uhvatio ju je za ruku i sasvim mirnim i ozbiljnim glasom joj rekao: - Molim

te, sedi - nije joj putao ruku sve dok nije sela. - Ja elim ovaj posao i elim
da ga uradimo najbolje to moemo - poeo je da joj objanjava. Spreman sam da sasluam svaki tvoj predlog, ali mora i ti da saslua
mene.
Ona je samo utala. Bilo joj je neprijatno, kao nikada u ivotu. Gledala
je u prozore, ali nije videla dalje od njih. Trebala joj je snaga da bi
pogledala Edvarda, a tek Greja!
- Mi moramo da budemo tim i to dobar tim, inae neemo uspeti dodao je Grej.
- A sada bi mogli da ponemo ozbiljno da radimo - predloio je Edvard,
svestan da je Grej u pravu i da je Bjanka zaista preterala sa tim to nije
elela da ga saslua. A Bjanka, posle prvobitnog oka i oseaja stida, imala
je utisak kao da ju je neko polio bokalom hladne vode. Odbacila je svoje
emocije i potpuno se koncentrisala na posao. Za to joj je trebalo malo
vremena, ali je na kraju ipak isplivala njena poslovnost, kao vrlina koju su
joj esto pripisivali.
etiri sata kasnije Bjanka i Edvard su izali iz Grejeve kancelarije.
Bili su zadovoljni postignutim dogovorima,
- Bjanka - zaustavio ju je Grej na samim vratima - nemoj da zaboravi
da mi duguje veeru, a kao to sam ti ve rekao, slobodan sam tek
prekosutra uvee.
Ona ga je prostrelila svojim plavim oima i bez rei izala iz njegove
kancelarije.
- Mrzim ga - promrmljala je Edvardu u uho, kada su se nali u hodniku.

Grej je ostao sam u kancelariji. Zamiljeno je gledao u projekte, ali nije

video nita ispred sebe. Njegove misli su letele ka Bjanki. Neobina
devojka!
Osetio je da ga ona iz nekog razloga ne podnosi. Zapravo, inilo mu se
da ga je zamrzela i pre nego to ga je zvanino upoznala. Nije znao zato se
tako ophodila prema njemu, a to ga je ivo zanimalo.
Bjanku, koliko je mogao da se seti, video je svega par puta u ivotu i to
u drutvu njenog oca. I da nije bila sa Filipom, ne bi ni znao da je to ona,
~ 14 ~
Oblakoder snova

jer nikada niko nije naao za shodno da ih upozna, a ni on sam nije ba

eznuo za tim, jer mu se ona uvek inila veoma hladna i puna sebe.
Filipa je poznavao i potovao je njegov rad. uo je od kolega da je
njegov biro poela da vodi njegova kerka i da se on povukao i otprilike to
je bilo sve to je znao o njoj, gotovo nita.
Zaista se iznenadio kada mu je Edvard rekao da je ta zgodna i veoma
lepa devojka, hitrog i brzog koraka, Bjanka Sinkler.
Ponovo je poeo da analizira njene rei i postupke i doao je do istog
zakljuka, da je ona na silu prihvatila da radi sa njim i da ga iz nekog,
njemu nepoznatog, razloga ne podnosi.
Hteo je da prestane da misli o njoj, ali mu to nije polazilo za rukom.
Pred njegovim crnim oima stalno mu je lebdela slika njenih plavih oiju iz
kojih su sevale varnice. Bilo je vatre u njima, njemu tako privlane. On je
mrzeo ravnodune ljude, posebno ravnodune ene, a Bjanka je bila sve
samo ne takva. Imala je temperament, pamet, bogat renik i, morao je da
doda, tako zgodne noge, kakve do sada nije imao priliku da vidi.
Duboko je uzdahnuo i osmehnuo se sebi i svojim mislima.
Zvono telefona mu je prekinulo misli.
- Halo - javio se.
- Grej, ti si?
- Flora, duo, ao - obradovao se kada je prepoznao glas svoje
dugogodinje prijateljice.
- Pa, dobro ovee ta je sa tobom? Traim te danima na tvoj kuni
broj, namerno nisam htela da te zovem na posao i ometam, ali vie nisam
mogla da izdrim i...
Grej se nasmejao.
- Mnogo vie sam na poslu i u kancelariji nego kod kue - objasnio joj
je.
- Da ti nisu i krevet tu uneli? - naalila se sa njim, znajui koliko posao
moe da ga ponese.
- Plae se da to urade, jer onda ne bih ni iao kui, a i ostale bih gnjavio
sa tim da ostanu due na poslu - prihvatio je njenu alu.
- A, kada misli da malo svog vremena posveti meni? - zapitala ga je.
- Ne znam ni sam...
- Ja znam, moe sutra uvee - rekla je i osmehnula se.
~ 15 ~
Oblakoder snova

- Pa, moe - odgovorio je posle kraeg razmiljanja. - Prijalo bi mi da

se malo ispriam sa tobom.
- Vodim te na jedno novootvoreno mesto.
- Moe.
- Slue odlinu hranu, sino sam bila i probala.
- Odgovara ti da doem po tebe sutra u osam?
- Savreno. Vidimo se onda - rekla je i brzo prekinula vezu kako se on
ne bi predomislio.
Grej, im je spustio slualicu, poeo je da razmilja o Bjanki. Te misli
su ga progonile itav dan. To ga je oneraspoloilo, te je izvadio neke nove
projekte i svim silama se trudio da se koncentrie na njih. Posle nekog
vremena to mu je polo za rukom.
Rad ga je potpuno relaksirao, kada je zavrio sve to je planirao oseao
se mnogo bolje.

Bjanka je sigurnom rukom povlaila nove crte po projektu, onako kako

joj je to predlagao Grej. Bila je sama sa njim u kancelariji. Edvard je imao
obaveza i napustio je njihov sastanak pre vie od pola sata.
Osetivi kako je on posmatra, zaustavila je ruku i podigla svoj pogled
prema njemu.
Neko vreme ga je upitno gledala, ali njemu, izgleda, na pamet nije
padalo da skloni svoj pogled sa njenog lica. Oseala je kako njeno telo
preplavljuje blaga toplina zbog njegovog upornog pogleda.
- Zato me tako posmatra? - napokon se osmelila da ga zapita.
- A kako te ja to posmatram? - izdigao je levu obrvu i jo vie se
naslonio na sto, blie njoj. Njegove crne oi su, po njoj, veoma udno
sijale.
- Pa, tako - nelagodno se promekoljila na stolici i spustila svoj pogled.
- Tako zainteresovano i uporno - proaputao je promuklim glasom.
- Da - ponovo je podigla pogled prema njemu.
- Lepa si - jednostavno je rekao.
~ 16 ~
Oblakoder snova

Oko usana mu je zatitrao osmeh, a ona je osetila kako je na hiljade iglica

probadaju u predelu kime zbog njegove boje glasa i naina na koji je to
rekao.
- ta ovo treba da znai? - zbunjeno je promucala.
Grej je uspevao da je zbuni, da zaboravi na sve i sada joj je to ponovo
radio.
- Slobodan sam sutra uvee - neoekivano je rekao.
- Ba me briga! - osorno je rekla, pravei se jaa nego to je zaista u
tom trenutku bila.
- Izgubila si opkladu! - ponovo je iskoristio priliku da je podseti na to.
- Da li ti to hoe da mi kae da e me tako posmatrati i
dekoncentrisati pri radu sve dok ne pristanem da odem sa tobom na veeru?
- nije mogla da veruje da je ba na to mislio, ali...
- Tako nekako - spremno je rekao.
- Ja sam do sada hiljadu puta zaalila to sam ula u posao sa tobom okrenula je glavu na drugu stranu. - A to se iz dana u dan ponavlja nervoznim pokretima ruku poela je da lupka tehnikom olovkom po stolu.
- I ja sam primetio da sa tobom nije ba lako raditi, ali verujem da u
ve nekako reiti taj problem.
- Sada mi je svega dosta - iznervirano je rekla i poela da skuplja svoje
projekte.
- Stani, Bjanka - uhvatio ju je za ruku. Izraz na njegovom licu se
promenio. - Nije bilo teko primetiti da si me omrzla i pre nego to si me
upoznala - poeo je da govori. - Sve ovo to sam govorio su male
provokacije, ne bih li saznao zato je to tako, zato me mrzi - objasnio joj
je nenim, skoro uplaenim glasom, to je nju jo vie iznenadilo.
Bjanka se oseala kao uhvaena u zamku. Nije znala ta da mu
odgovori. Znala je samo da ne sme da spominje Sali i njenu sestru i da ne
sme da se uputa u raspravu sa njim, jer to nikuda ne bi odvelo.
- Moda si neke moje postupke pogreno protumaio...
- Ubeen sam da nisam - brzo ju je prekinuo.
- Jesi - tvrdoglavo je tvrdila i blago rumenela u licu.
- Ako me ne mrzi kao to tvrdi, onda me pozovi na veeru - predloio
je. Svoj pronicljiv pogled nije skidao sa njenog lica.
- Ja sam zainteresovana da se ovaj posao zavri na vreme i mislim da je
~ 17 ~
Oblakoder snova

to jedino...
- Samo tako e me ubediti da sam pogreio u proceni - insistirao je ne
dozvolivi joj da promeni temu.
- U redu, sutra uvee u sedam, ako ti odg...
- Odgovara mi - rekao je i pre nego to je ona uspela da zavri reenicu.
- Ako smo zavrili sa tim mogli bi da nastavimo da radimo - ponovo je
sela na stolicu.
Oseala se samo malo lake. Izbegla je svau sa njim, ali se zato uvalila
u vei problem. Zbog posla, koji su trebali da urade zajedno, nije elela da
mu prizna da ne moe da ga podnese, a sa druge strane nije joj se ilo na
veeru sa njim. Nije imala ba neki izbor, ali. ipak, inilo joj se da je za
njen biro i nju samu bezbolnije da ode sa njim na veeru nego da se stalno
prepire sa njim oko iste stvari i time samo ometaju izvrenje posla.
- Naravno - rekao je i tek tada spustio svoj pogled na crtee koji su
stajali na stolu.
- Jo neto bih elela da zna - ponovo je pogledala ka njemu. Glas joj
je bio siguran i pretei.
- Da?
- Posao koji radimo je sve to e nas ikada spajati - sasvim ozbiljno je
rekla elei da mu stavi do znanja da nee pasti na njegov dobar izgled i
arm kojim je obilovao.
- To emo jo da vidimo - dvosmisleno je rekao i osmehnuo se. Vatra u
njenim oima ga je uzbuivala i davala mu dodatni stimulans da nastavi da
je osvaja. Njegov instinkt mu je ve govorio da ona nije tako ravnoduna
prema njemu kako se trudi da izgleda.
- Videemo - odluno je rekla.
Grej je sklonio svoje oi sa njenog lica i nastavio da radi.
Bjanka je odahnula.

Bjanka je u rukama drala jelovnik i oima samo preletala preko

stolova. Ve je znala ta e da narui. ekala je samo da se njena drugarica
odlui.
~ 18 ~
Oblakoder snova

- Piletinu sa kikirikijem i salatu od sojinih klica konobaru.

rekla je Sali

- Goveu niclu sa dosta prenih krompira - naruila je Bjanka.

- Uh, ta bih ja dala da mogu to isto da naruim - promrmljala je Sali.
- Da zna da si veeras mogla da napravi izuzetak i da narui ono to
eli da jede.
- Ma, ne mogu, moram da pazim na svaki gram - alila se.
- Ba iz razloga to znam da skoro nikada ne veera, iznenadio me je
tvoj poziv na veeru - prokomentarisala je Bjanka posmatrajui svoju
prijateljicu.
- Danas sam se videla sa Benom i... - simpatino je zakolutala oima,
dok joj je na usnama lebdeo zadovoljan osmeh - kada je on otiao nisam
mogla da podnesem samou i odluila sam se da te pozovem da izaemo.
- Hm, znai Ben je razlog - nasmejala se njenom zaljubljenom izgledu
lica.
- Sada sam sposobna samo o njemu da priam - najiskrenije je priznala.
- A ja sam spremna da sluam - naalila se Bjanka i izdigla au
martinija. - Za taj lep poetak - nazdravila je.
Bjanka, dok je sluala svoju prijateljicu, osetila je kako joj zavidi na
svim tim divnim oseanjima koja su se jasno videla na njenom licu i koja je
i sama reima otkrivala. I ona je elela da se zaljubi, da oseti tu
ustreptalost. Kroz glavu joj je prolo kako je tog dana, dok je sedela kod
Greja u kancelariji osetila kako joj tople iglice probadaju kimu kada joj je
rekao da je lepa.
Brzo je odagnala te misli, smatrajui da je skroz besmisleno da razmilja
o nekom kao to je Grej.
Podigla je pogled prema vratima i na svoje iznenaenje ugledala Greja u
drutvu jedne devojke. Njihovi pogledi su se sreli. Klimnuo joj je glavom u
znak pozdrava i svoj pogled preselio sa nje na Sali. Sa njegovog lica je u
sekundi nestao osmeh, kada je shvatio sa kim je Bjanka sedela za stolom.
Sali, osetivi da je neko posmatra, prekinula je da govori i okrenula se. I
sa njenog lica je nestao osmeh kada ga je ugledala. Devojka, koja je dola
sa njim, ga je neno povukla za ruku i oni su otili u drugi deo restorana.
- Ne mogu da verujem da sam upravo videla Greja Preskota - Sali se
okrenula prema svojoj prijateljici. - Ako shvatim da je ovaj restoran postao
~ 19 ~
Oblakoder snova

njegovo omiljeno mesto nikada vie neu doi ovamo - besno je rekla i
dodala: - Raspoloenje mi je splaslo im sam ga ugledala.
- Ne dozvoli da ti on uniti dobro raspoloenje - posavetovala ju je
Bjanka.
- Da, u pravu si, to ne bih smela nikako da dozvolim - promucala je
Sali.
- Hoe li da idemo? - zapitala ju je nakon krae tiine koja je zavladala
za njihovim stolom.
- Hajde, idemo negde na pie - sloila se.
Sali je istog momenta ustala od stola. Ni njoj samoj nije bilo prijatno da
sedi i da zna da Grej moe da je posmatra.
Kada su izlazile iz restorana Bjanka je oseala njegov pogled na svojim
leima. Jedva je ekala da izau napolje kako vie ne bi bila u njegovom
vidokrugu.
- Ona devojka sa njim je Flora - promrmljala je Sali u njeno uho. Nikada nije priznao da mu je ona ljubavnica, a svi koji ih znaju misle da
jeste.
- Nisam obratila panju na nju - priznala joj je Bjanka.
- Zgodna je i veoma lepa, uostalom, kao to su to bile i sve njegove
devojke - u njenom glasu se osetila ironija. - Oduvek je obraao panju i
na kvalitet i na kvantitet - cinino je dodala. - Mislim da on nikada nije bez
najmanje jedne ljubavnice i jedne u rezervi.
- Ma, ne mogu da verujem! - zgrozila se Bjanka.
- to pre poveruje lake e odoleti njegovim slatkoreivim priama i
armu koji neprestano zloupotrebljava - ponovo ju je savetovala.
- A sada te ja vodim na jedno mesto - Bjanka je namerno promenila
temu razgovora, jer je videla da se njena prijateljica ponovo mrti i gubi
dobro raspoloenje.
Pretpostavljala je da se upravo priseala dana kada se njena sestra
zabavljala sa Grejem.
Ule su u auto i odvezle se do jednog kafe bara koji se nalazio u blizini
zgrade u kojoj je Bjanka imala kancelarije.

- Ko je ona devojka sa Sali? - zapitala je Flora Greja.

- Bjanka Sinkler - odsutno joj je odgovorio.
~ 20 ~
Oblakoder snova

- Zgodna je i veoma lepa.

- Mislim da jeste.
- Misli! - nasmejala se. - Videla sam u tvom pogledu da si toga odavno
svestan. Kako si je upoznao?
- Ona je arhitekta, zajedno radimo najednom projektu.
- I drugarica Sali, hm...
- Tek sada sam saznao da poznaje Sali - rekao je vie za sebe - i sada su
mi neke stvari jasnije.
- Koje? - zainteresovano ga je zapitala.
- Duga je to pria, a ja sam ba gladan - okrenuo se i pogledom potraio
konobara.
Flora je istog momenta shvatila da joj nee ispriati tu priu. Primetila je
da Grej na neki poseban nain posmatra tu arhitekticu i to je budilo
znatielju da sazna ta se to izmeu njih deava. A poto Grej nije hteo
nita da joj kae, morae sve sama da dozna.
Prihvatila se jelovnika odluna da sada sve zaboravi, a kasnije e ve da
vidi kako e da doe do eljenih informacija.

Bjanka je sedela dosta daleko od Greja, jer se tako oseala sigurnije.

Ponovo se nalazila u njegovoj kancelariji i ponovo je gledala iste predmete
u njoj, samo da ne bi gledala u njega.
Sinoni susret nisu pominjali, mada je ona mislila da e ga on
prokomentarisati.
Od momenta kada ju je ugledao u svojoj kancelariji, nije tedeo svoj
arm. Pomogao joj je da skine sako, izvukao joj je stolicu, pruio sve to je
bilo na stolu, a to je ona pogledom traila.
Njegovo ponaanje joj je bilo neobino, ali je odluila da ne gubi vreme
razmiljajui o tome zato radi sve to. Imala je nameru da zavri posao
zbog kog je dola i da to pre nestane iz njegove kancelarije.
Grej i Bjanka, poto su imali dosta drugih obaveza, poeli su da prave
prvu raspodelu posla. Bjanka je insistirala da uzme vei deo posla na sebe.
Grej je eleo to isto. Poeli su da se raspravljaju i to se inilo da bi moglo
~ 21 ~
Oblakoder snova

da potraje u nedogled.
- Ba si tvrdoglava! - negodovao je Grej, ali sa manje estine i
upornosti u glasu.
- Znai, dogovorili smo se - njegove rei je protumaila kao pristanak
na podelu koju je zahtevala.
- Sigurna si da e stii do kraja nedelje to da zavri? - sumnjiavo ju je
zapitao.
- Naravno.
- Uvek napui usne kada si samouverena, a to izgleda tako zavodljivo prouavao je delove njenog lica, izazovno je posmatrajui.
- Ti si... - zautala je i pogledala u stranu. To to je poelela da mu kae
dovelo bi ih do nove svae, a ona to nije elela. Zato je u poslednjem
trenutku uspela da se zaustavi.
- ta sam ja? Hajde, reci - ikao ju je.
- Ne eli to da uje - upozorila ga je.
- elim da ujem - ustao je sa stolice i priao joj. - Hajde, mlada damo,
reci ta ti se to mota po toj lepoj glavi - njegovom zavodljivom osmehu
suta suprotnost je bila ironija koja se jasno osetila u glasu.
Stao je pored nje oslonivi se na sto. Bio joj je tako blizu da je ona
osetila miris njegove kolonjske vode kako joj je zapahnuo nozdrve.
- Nepodnoljiv si - promrmljala je kroz stisnute zube.
- Da li je to tvoje miljenje ili miljenje tvoje prijateljice? - ispruio je
ruku i kroz prste provukao jedan pramen njene kose.
- Molim? - trgla se i sva ukoila.
im sam vas video zajedno znao sam odakle potiu tvoje predrasude
vezane za mene i odakle ta mrnja u tvojim oima.
- Sali nema veze sa...
- Slaba si glumica Bjanka - osmehnuo se i ponovo krenuo rukom ka
njenoj kosi, ali se ona ovoga puta izmakla.
- Ti si mi ve bezbroj puta pokazao da je istina sve to mi je Sali
ispriala o tebi - ustala je sa stolice usput skupljajui svoje papire.
- Lepa eno - rekao je uz osmeh. - Ja ti jo uvek nisam pokazao nita vrhovima prstiju je preao preko njenog rumenog obraza.
- Ne obraaj mi se na taj nain - povisila je glas osetivi kako je kolena
izdaju zbog dodira njegovih prstiju, i kako se njen razum buni protiv tih
~ 22 ~
Oblakoder snova

oseanja.
- Ti o meni jo uvek nita ne zna!
- I ne elim da znam - brzo je rekla.
- A zato ti onda obrazi gore kao bulke? - zapitao ju je odjednom
svestan da njegova blizina i dodiri utiu na nju.
- Preteruje!
- Bei! - Grej se nije pomerao sa mesta.
- Imam posla.
- Vidimo se veeras - podsetio ju je.
- Vidimo se - nerado mu je odgovorila i praktino izletela iz njegove
kancelarije.
Bjanka je osetila kako joj itavo telo treperi od nekog, njoj veoma
udnog uzbuenja. Jedva je ekala da izae iz zgrade i udahne sve
vazduh. Miris njegove kolonjske vode i dalje joj je golicao nozdrve, kao da
je itav hodnik kojim je prolazila mirisao na njega,
Grej je ostao da stoji oslonjen na sto. Delovao je veoma zamiljeno i
pomalo zabrinuto. Posle nekog vremena uspeo je da se otrgne svojim
mislima i da se pokrene.
- Kakva udna ena! - bilo je sve to je promrmljao sebi u bradu pre
nego to je seo za sto i nastavio sa radom.

Bjanka se spremala za izlazak sa Grejem. Oseala je prisustvo nervoze u

toj meri da je jedva uspela da se naminka. Prsti su joj podrhtavali. Besnela
je, odlagala minku, a onda ponovo prilazila ogledalu svesna da tako
nenaminkana nee moi da izae iz kue.
- ta se to deava sa tobom? - zapitao ju je otac koji je kriom
posmatrao njeno neuobiajeno spremanje za izlazak.
- Nita - odmahnula je rukom i krenula da izae iz dnevne sobe u koju
je ula, a da ni sama nije znala zato.
- Bjanka!
- Mrzim to to moram sa njim da idem na veeru - priznala mu je i
zastala pored vrata. Rukom se uhvatila za vrata, glavu je oslonila na ruku i
~ 23 ~
Oblakoder snova

pogledala u oca.
- Veere, sline toj na koju ti ide, su, u principu, veoma korisne za
posao. Tako i gledaj na to! - posavetovao ju je.
- Ne mogu, jer ja sa njim nemam ta da priam - zakolutala je oima i
duboko uzdahnula.
- Njegovo prisustvo te zbunjuje? - zapitao ju je i pronicljivo je odmerio.
- Pomalo.
- Ne mogu da verujem da si tako nesigurna u sebe. Zato? - njeno
ponaanje mu je potpuno bilo nejasno i neprihvatljivo. Nije navikao da je
posmatra tako svu zbunjenu.
- Zato to... - odmahnula je glavom, a onda pokrenula svoje onemoalo
telo. - Ne podnosim ga, to je razlog - rekla je odlazei ponovo do kupatila.
Filip je slegnuo ramenima i spustio pogled ka otvorenim novinama koje
su mu stajale na krilu. Meutim, slova nije itao, misli su mu letele ka
njegovoj kerci. Nimalo mu se nije dopadalo Bjankino ponaanje. Smatrao
je da posao ne treba da mea sa emocijama i linim oseanjima. Dobro je
znao koliko je za oba projektna biroa, a posebno za Bjanku, bio vaan taj
projekat na kom su radili. Ali, ako postoji netrpeljivost izmeu njih dvoje,
kao to je to postajalo sve oiglednije, sumnjao je u dobre rezultate tog
rada.
- Kako izgledam? - zapitala ga je Bjanka zastavi na vratima.
Elegantno, otmeno, lepo - rekao je Filip, sa ponosom u glasu, nakon to
je odmerio njenu crnu haljinu jednostavnog kroja.
- Hvala ti - osmehnula se. - Da li Alison veeras dolazi kod tebe da ti
pravi drutvo?
- Da, obeala je da e doi.
- Lepo se provedite veeras - prila je i poljubila ga u obraz.
- Ja to tebi, oseam, da ne smem da kaem.
- Nemoj nita da mi kae - spremno je rekla. - Vidimo se kasnije, ao
- mahnula mu je i krenula ka vratima.
Bjanka je, dok se vozila prema Greju, razmiljala o tome ta joj je bilo
kada je onako izgubila kontrolu i prihvatila da se kladi sa njim. Oduvek je
bila ponosna na svoju staloenost i smirenost, to joj je u tom sluaju
nedostajalo.
Grej je u njoj, od prvog momenta, izazivao negativne vibracije. Setila se
oevih rei i pokuala da se pribere kako se i taj izlazi sa njim ne bi zavrio
~ 24 ~
Oblakoder snova

svaom.
Kada je bila u blizini naselja u kome je iveo pozvala ga je na mobilni
telefon. Bilo je dovoljno samo da uje njegov muevan glas i da sva
smirenost koju je skupila usput, dok se vozila ka njemu, nestane. Zaustavila
je auto ispred ulaza u zgradu, u kojoj je imao stan. Rukom je udarila u
volan besna na te marce koji su strujali niz njenu kimu. Pogledala je
prema zgradi ba u trenutku kada je on izlazio.
Strao je niz stepenice, kao da ima dvadeset godina. Na sebi je imao
tamno odelo koje je jo vie isticalo njegovu visinu i vitku figuru. Pokreti
su mu bili usklaeni, odmereni. Sve, ali sve na njemu je odisalo
muevnou koja je nju privlaila i tako zbunjivala.
Nagnula se preko sedita da mu otvori vrata pitajui se zato ba on
mora da bude tako zgodan, muevan, armantan i njoj tako privlaan. Zato
ba on?!
- Tana si, to mi se ba dopada - rekao je sedajui na mesto suvozaa.
Potom je uzeo njenu ruku i poljubio je, dok je svojim crnim oima arao po
njenom licu i telu. - Lepo izgleda veeras - proaputao je.
- Hvala - izvukla je ruku iz njegove i brzo upalila motor.
- Gde me vodi? - zapitao ju je.
Grej se u sebi nasmejao, jer se oseao neobino na mestu suvozaa.
Uglavnom je on bio taj koji je vozio, koji je birao mesta, pokuavao
prijatno da iznenadi osobu sa kojom izlazi. Ovoga puta, a da o tome nije
mnogo razmiljao, prepustio se kompletnoj Bjankinoj organizaciji.
- Videe - rekla je i ponovo zautala.
Sve vreme dok je vozila bila je prokleto svesna njegove blizine. Oseala
je miris njegovog parfema u nozdrvama i elela je da to pre stignu do tog
restorana.
Oseala je i njegov pogled na svom licu, ramenima, usnama. Zasvrbelo
ju je svako mesto koje su njegove oi odmerile, usne posebno.
- Stigli smo - sa olakanjem je rekla i iskljuila motor.
Grej se samo zagonetno osmehnuo i izaao iz kola urei da njoj otvori
vrata.
Zajedno su uli u restoran. Konobar ih je odveo do jedinog slobodnog
stola Naruili su veeru i u tiini saekali da je konobar servira.
Odmeravali su se tako kao da odmeravaju snagu onog drugog. On je
ekao da ona prva progovori, a ona se neprestano vrpoljila po stolici
mislei na sve one proste reenice koje prekidaju sline tiine. Ipak,
~ 25 ~
Oblakoder snova

smeno joj je bilo da komentarie vreme, da naglas primeti ambijent u

restoranu, kada ju je on gledao oima punim znatielje i poude.
- Imala si sree - ipak je on prvi progovorio.
- Zato? - upitno ga je pogledala,
- Da je i ovaj sto bio zauzet morali bismo ii dalje, a primetio sam da si
jedva doekala da stignemo.
Ona je samo sklonila pogled i okrenula glavu u stranu ne bi li od
njegovih oiju sakrila svoje blago rumene obraze. Zapitala se da li njemu
moe neto da promakne,
-Tvoj parfem je, takoe, golicao moje nozdrve - obratio joj se nenim
glasom - i ja sam imao elju da te dodirnem.
- Ko kae da sam ja elela da te dodirnem?! - izletelo je iz nje, prebrzo,
to je samo potvrdilo njegovu sumnju.
- Ti sama si mi svojim ponaanjem to stavila do znanja - za razliku od
nje on je ostao skroz miran.
Ispruio je svoju ruku i prstima dotakao njene, koje je ona odmah
povukla, kao da ju je njegov dodir opekao.
- Govori gluposti - uvreeno je rekla. Prekrstila je ruke na grudima i
nesvesno zauzela odbramben stav.
- Ja samo pokuavam da ti kaem da oseam fluid izmeu nas i verujem
da ga osea i ti.
- Grej... - oseala se toliko nelagodno, da nije znala ta da mu kae. U
prvi mah je htela da pribegne laima i da porekne sve to to je rekao, a
onda je osetila kako nema snage za to.
- Da - strpljivo je ekao da se ona malo sabere i zavri svoju misao.
- Mislim da je o tome besmisleno govoriti - posle dueg uzdaha je
rekla. I dalje je krila svoj pogled od njegovog.
- Kako ti eli - nerado je rekao. Svukao je salvetu sa stola i stavio je u
krilo, a potom uzeo pribor za jelo u ruke.
- Prijatno - rekla je i latila se svog pribora.
- Mada...
- Grej! - uzviknula je i ispustila viljuku iz ruke.
Pogledali su se i poeli da se smeju. Bjanka je istog momenta osetila
kako se u njoj neto prelomilo, nestalo je one nervoze koju je oseala od
kako je krenula da se sprema za tu veeru.
~ 26 ~
Oblakoder snova

- Zaista sam nemogu - priznao je Grej kroz smeh.

- Da, jesi - sasvim blago je rekla, bez trunke prekora u glasu.
Grej se uozbiljio i ispruio svoju ruku prema njenoj. Ona je to videla, ali
je nije izmakla. Prijao joj je dodir njegovih toplih prstiju.
Ispod oka je posmatrala njegovo lice na kom se jasno ogledala nenost.
Njegovi dugi prsti su se neko vreme igrali sa njenim, tankim i dugakim.
Vazduh izmeu njih se punio prijatnim elektricitetom. Ni ona ni on nisu
imali hrabrosti da bilo ta kau i unite taj trenutak bliskosti.
Grej se prvi pribrao. Povukao je svoju ruku ostavivi njenu ruku koja joj
se istog trena uinila nekako hladna. Uputio joj je jedan osmeh koji joj je
ugrejao duu.
- Prijatno - rekao je i sasvim lako, preko zalogaja ukusne hrane poeo da
govori o poslu i njihovim kolegama.
Bjanka se ukljuila u razgovor, bila je oputena i imala je neodoljiv
oseaj da razgovara sa njim kao sa nekim koga dugo poznaje.

Bjanka se uunjala u kuu i otila pravo u svoju sobu. Nije palila svetlo.
Napamet, uz pomo meseine, dola je do kreveta i sela. Oseala je kako
sva treperi. Tupo je gledala u svoje ruke i neko vreme ostala nepomina,
dok su joj misli praktino vijale jedna drugu.
Potom se osmehnula i opustivi se bacila na krevet. Rukom je prekrila
usne koje su joj i dalje bridele. Oima se osmehivala, tajanstveno, kao
svaka ena koja krije neku slatku tajnu.
Okrenula se u stranu sa skupljenim rukama ispod brade. Sada su joj se i
usne izvijale u osmeh. U mislima je ponovo oivljavala te arobne trenutke.
Veera sa Grejem, na koju nije elela da ide i zbog koje je strepela itav
dan, pretvorila se u jedno vee koje e sigurno jo dugo pamtiti. Grej je do
kraja te veere pokazao neke svoje kvalitete za koje nije mogla ni da
pretpostavi da ih ima.
Bio je zabavan, armantan, prijatno govorljiv, nean i romantian. Posle
veere otili su u jedan kafi da popiju pie. Taj kafi je bio njegov izbor.
Sedeli su pored staklenog zida i gledali prelepo osvetljen Boston. Grej je
uradio sve da je ona posle nekog vremena imala utisak da Boston svetli
samo zbog nje.
~ 27 ~
Oblakoder snova

A onda, da li iz razloga to je isuvie dugo gledala u njegove senzualne

usne ili, ma ko bi to mogao da zna, osetila je snanu elju da ih dodirne
svojima. Grej kao da je itao njene misli, izvio se preko stola i poljubio je.
Bjanka se istog trena pretvorila u ustreptalu tinejderku. Oseala je
leptirie u stomaku i gr u elucu.
Tek kada su se odvojili jedno od drugog primetili su konobara koji je
stajao pored njihovog stola sa piem koje su naruili.
Pogledali su jedno u drugo i poeli da se smeju. Konobar se osmehnuo,
tek primetno odmahnuo glavom i neujno se, kao to im je i priao, udaljio.
- ta mi je - promrmljala je sebi u bradu i ustala sa kreveta. Poela je da
se svlai, a misli su joj ponovo poletele ka Greju.
Pitanje, ta e biti sutra kada se budu videli u njenoj kancelariji,
opsedalo ju je sve dok je san nije savladao.
Grej se oseao kao da se nalazi na nekoj klackalici. Jednog momenta bi
mislio kako je ona zaista elela da ga poljubi, a ve drugog kako su njegove
oi videle ono to su elele i da ju je poljubio da bi ispunio svoju elju.
Prevrtao se po krevetu potpuno rasanjen. eleo je da misli da je ona
elela da ga poljubi, ali, u isti momenat, plaio se da sa takvim mislima
obmanjuje sebe.
Duboko bi uzdahnuo svaki put kada bi se setio njenih ulnih usana kako
dodiruju njegove. Bilo je neto u toj eni to ga je fantomski privlailo.
Kroz njegov ivot je prolo mnogo devojaka, moda i lepih i zgodnijih od
nje, ali... Zastao je odjednom zakljuivi kako zapravo ni jedna devojka
nije lepa i zgodnija od nje.
- Poblesavio sam - negodovao je naglas - poeo sam da je idealizuje, a
to nije dobro - mrmljao je sebi u bradu.
A sa druge strane kako da je ne idealizuje, kada mu je bio dovoljan
samo jedan njen umiljat pogled da bi zaboravio na sve oko sebe.
Kuvalo mu je u stomaku kao da ima petnaest godina, kao kada je po prvi
put smiljao plan kako da osvoji devojku o kojoj je danima sanjao. Ponovo
se okrenuo u krevetu, malo izdigao i poeo nervozno da nameta jastuk.
San mu je bio vie nego potreban.
Slutnje, da je za nju sve to bila samo igra, da ga ona i dalje mrzi, ali da
je zbog posla odluila da bude ljubazna prema njemu, su mu zadavale
pravu glavobolju.
Pitanje, ta e sutra biti i kako e ona reagovati kada se pojavi na
vratima njene kancelarije, ga je proganjalo sve dok ga san nije obuzeo.
~ 28 ~
Oblakoder snova

Grej i Bjanka su ve pola sata radili na projektu pravei se da se sino

nita nije desilo. A oboje su u par navrata eleli to da promene, ali dranje
onog drugog ih je sputavalo da to i urade. as se Bjanka pravila uzdrana i
nedodirljiva, as on, a sve iz razloga to su bili veoma nesigurni u sebe.
Grej je primetio kako Bjanka sve ee lomi prste i mekolji se u stolici.
Neko vreme ju je posmatrao, a onda ju je zapitao:
- Hoe li da priamo o onome to se desilo sino?
- Molim! - trgla se kao da su je njegove rei vratile u stvarnost.
- Sino?! Ne znam ta tu ima da se kae - neuverljivo je rekla i spustila
pogled ka svojim rukama.
- Mogu li neto da te zamolim?
- Izvoli.
- Ostavi svoj ponos i svoje predrasude, bar za as.
Ona se osmehnula i pogledala ga. Klimnula je glavom u znak pristanka.
- Sino se, ipak, neto desilo - rekao je i sam veoma nesiguran da li da
joj otkrije svoja oseanja i u kojoj meri.
- Neto se desilo!? - ironino ga je pogledala.
- Da, ja sam te poljubio - sasvim ozbiljno je rekao.
Bjanka je osetila kako joj se eludac skuplja. Boja njegovog glasa je bila
takva da je zaboravila na ironiju i na sve drugo. Snagom volje uspela je da
sprei da joj se obrazi zarumene, mada joj je, posle njegovih rei, sva krv
jurnula u lice.
Njene oi poele su pomno da ga posmatraju. Misao da se to on
poigrava sa njom joj je davala dodatnu snagu.
- Par poljubaca ne moraju da predstavljaju neto - samouvereno je
rekla, sada ve ubeena da se on to igra sa njom.
Verovala je da je on poljubio na desetine ena i da nekima moda ni ime
nije znao, a sada pokuava da tom inu da poseban znaaj. Razmiljala je
zato to radi. Sve vie joj se javljala pomisao da eli da je zavede kako bi
kasnije mogao da upravlja sa njihovim poslom kako bude eleo. Verovala
je da i ovoga puta Grej gleda samo sebe i svoju korist.
~ 29 ~
Oblakoder snova

- Zar tebi to, to se sino dogodilo, ne znai nita? - zapitao ju je sa

nevericom u glasu.
- A ta bi trebalo da mi znai? - ironino se nasmejala pa dodala: - Pa,
nisam se ljubila po prvi put u ivotu.
Grej je ustao od stola. Oseao je kako ga neto u grudima stee. Imao je
potrebu da je uhvati za ramena i dobro prodrma. Nije mogao da veruje da
se ona ponaa tako hladno i okrutno. Kao da mu je vraala za neto, to joj
je uradio, ali ta? Sino se svim srcem trudio da tu no ne zaborave nikada.
- Nisam imao priliku do sada da ne spavam zbog par poljubaca, pa sam
pomislio da je to neto, ali sam se izgleda preao, a moda sam sve to i
umislio - dok joj je to govorio imitirao je njenu hladnokrvnost. - Radiu u
svojoj kancelariji. ujemo se sutra - uzeo je projekte i izaao iz njene
kancelarije vie se ni ne osvrnuvi.
Ona ga je nemo posmatrala sve dok nije zatvorio vrata za sobom. Nije
mogla da veruje da joj je upravo priznao kako itavu no nije spavao
razmiljajui o tim poljupcima.
Bjanka, ostavi sama, oseala se veoma prazno i usamljeno. Njen pogled
je lutao po prostoriji ne nalazei mira. Ustala je i prila prozoru. Gledala je
u sive oblake i as mislila da je bio iskren i da je ona skroz preterala, a as
da je pokuao da je obmane i da je dobro postupila to mu nije otkrila svoja
prava oseanja.
Mislila je da e izludeti od takvih misli. Glava joj se inila kao prepuna
konica. Njeno srce je elelo da mu veruje, dok ju je razum spreavao da to
uradi.
Dan tek to joj je poeo, a ona je ve izgubila volju za radom i unapred
je sve osudila na propast.
Edvard se ve neko vreme nakanjivao da ue u Bjankinu kancelariju.
Pre pola sata je sreo besnog Greja u hodniku i pretpostavljao da su se
posvaali. Sada je razmiljao o tome da li je dobro da uopte ide kod
Bjanke jer je ona znala da bude veoma neprijatna kada je bila iznervirana.
Jue se nisu sreli do kraja dana i Edvard nije znao da li je Bjanka izala
sa Grejem na veeru ili ne. Odluio je da prvo pozove njenu sekretaricu
Brendu da proveri da li je Bjanka jo uvek u svojoj kancelariji.
- Brenda, ta nam je od jutros sa Bjankom? Niko je nije video - glumio
je ljubaznost.
- U kancelariji je.
- Sama? - eleo je da proveri da li se Grej u meuvremenu vratio.
~ 30 ~
Oblakoder snova

- Da, gospodin Grej Preskot je odavno izaao.

- Hvala ti, Brenda - prekinuo je vezu i uputio se ka Bjankinoj
kancelariji.
Zatekao ju je kako sedi sa rukama prekrtenim na grudima i pogledom
koji se gubio u daljini. Na njenom stolu za crtanje stajali su rairen
projekat, tehnika olovka i njene naoare.
- Dobar dan - pozdravio ju je.
- Edvarde - spustila je svoje ruke i nagla se ka stolu zauzevi svoju
omiljenu pozu. Njeni tanki prsti su pronali olovku i zavrteli je na stolu.
- ta je sa tobom? - zapitao ju je nakon to ju je dobro odmerio i ocenio
da je loe raspoloena.
- Izgubila sam mir onoga dana kada sam pristala da saraujemo sa
Grejem Preskotom - provukla je ruke kroz kosu - i sada ne znam kako
ponovo da ga vratim - namrtila je svoje lepo lice.
Edvard je uzeo jednu stolicu i prineo je uz njen sto, a potom seo.
- Meni je sve to udno - priznao joj je. - Zar je mogue da te je Grej
toliko izbacio iz ravnotee? - zapitao ju je i uhvativi njen pogled dodao: Bjanka, ta se to deava izmeu vas dvoje?
- Ne znam - rekla je neuverljivo i odmahnula glavom.
O privlanosti, koju su oboje oseali i koja je postajala fatalna za nju.
nije mogla da pria sa njim. A elela je da moe nekom da bar pokua da
objasni svu tu konfuziju, sve te nalete oseanja, struje, koje je osetila u
njegovom prisustvu.
Ovoga puta ni svojoj prijateljici Sali nije mogla da kae nita, jer je ona
ne bi razumela. Toliko je mrzela Greja da sigurno ne bi mogla da poveruje
da Bjanka tako neto osea za njega.
Ponovo je nervoznim prstima prola kroz kosu i zadrala ih stiskajui
glavu koja je poela da je boli.
Edvard je oseao da ga ona lae i bilo mu je krivo zbog toga, ali je ipak
odluio da to ne komentarie.
- Da li ste sino izali na veeru?
- Da.
- I?
- Nita.
- Ba nee da razgovara sa mnom o njemu!
~ 31 ~
Oblakoder snova

- Ne mogu.
- Plai se da bi se mogla zaljubiti u njega?
- Glupo je i pomisliti da bih ja mogla da... - nije imala snage ni da
dovri reenicu, toliko se uzrujala posle njegove konstatacije da su joj se
misli blokirale.
Pogodila ju je injenica da je to to joj je upravo naglas rekao Edvard
bilo ono na ta je ona uporno izbegavala da misli. Bila je to istina sa kojom
jo uvek nije imala snage da se suoi.
- Gluposti se deavaju svakom od nas.
- Ali ne i... - ugrizla se za usnu i zautala. Htela je da kae ali ne i
meni, ali se brzo predomislila, jer bi to bila jo jedna la.
- Dobro, razumeo sam - osmehnuo se, ali neveselo - ali bih ipak hteo da
ti kaem da sam ti ja prijatelj - ustao je i poao ka vratima.
- Hvala ti, Edvarde - viknula je za njim.
Bjanka se oseala grozno zbog toga to je pokuala da ga prevari i bila
otkrivena u tome. Edvard zaista nije zasluio da ga ona obmanjuje, ali sa
druge strane ona je bila isuvie zbunjena da bi mogla da razgovara o Greju.
Setila se dana kada su Edvard i ona mislili da je to to se deava izmeu
njih ljubav. Ubrzo, posle samo dve nedelje veze, Bjanka je shvatila da ona
njega voli, ali samo kao prijatelja i da joj uopte ne odgovara ta veza u koju
su uli nepromiljeno.
Oboje su bili usamljeni. Po itav dan su radili zajedno i jedno vee, dok
su otvarali jedno drugom svoje due priajui o praznim linim ivotima,
koje su vodili van kancelarije, Edvard joj je priao i zagrlio je. Oseala se
dobro u njegovom zagrljaju, izvila je glavu i ponudila mu usne.
Njene misli su ponovo poletele ka Greju. Uporedila je njegove poljupce
sa Edvardovim. Neuporediva strast je izbijala iz Grejevih usana dok ju je
ljubio.
- Ne mogu vie da mislim o tome - rekla je naglas sva oajna i nagnula
se nad svoj sto.
Dugo joj je trebalo da se pribere i pone neto da radi.

~ 32 ~
Oblakoder snova

Narednog jutra Bjanka je oekivala Greja u svojoj kancelariji, ali on nije

doao. Trzala se na svaki zvuk telefona i sve se nadala da e jedan od
poziva, koji joj je prebacivala Brenda, biti njegov.
Kako je vreme odmicalo tako joj se sve ee provlaila misao da ga
pozove. Skupljala je hrabrost da to uradi i na kraju, shvativi da dalje sama
vie nema ta da radi, okrenula je njegov broj telefona.
Zauvi njegov dubok, muevan glas, sva je zadrhtala.
- Dobro jutro - promucala je.
- Bjanka - nije uspeo da sakrije svoje iznenaenje to je uje.
- Nisi doao, pa sam htela da..,
- Nisam znao da me eka inae bih doao - prekinuo ju je.
- Dogovor je bio da...
- Nisam znao da li e taj dogovor da vai posle naeg jueranjeg
razgovora.
- Posao nema nikakve veze sa emocijama - brzo je rekla.
- Slaem se sa tobom - rekao je.
- Pa, onda...
- Doi u sutra, kao to smo se dogovorili, biu u devet u tvojoj
kancelariji.
Bjanka je osetila kako joj je raspoloenje naglo splaslo. Priznala je sebi
da je elela da ga vidi i to priznanje ju je malo uplailo i trglo.
- Dobro, dogovorili smo se.
- Hoe li da odemo na ruak zajedno? - najednom je predloio i sam
elei da je vidi.
- Moe.
- Moe?
- U jedan - brzo je rekla kako se ne bi predomislila, jer je tako brzo
pristala.
- Biu ispred tvoje kancelarije - sa osmehom je rekao.
- Vidimo se - proaputala je i spustila slualicu na aparat. Stisnula je
ruke na grudi kako joj srce, koje je ubrzano kucalo, ne bi izletelo.
Grej je spustio slualicu u neverici, zaista nije mogao da veruje da je ona
tako olako prihvatila njegov poziv na ruak.
~ 33 ~
Oblakoder snova

- Moda... ma ne, ne misli o tome, videe - govorio je sebi sav

uzbuen. Jedva je ekao da je vidi.
Bjanka je odmerila svoju garderobu i zadovoljno klimnula glavom, a
potom je izvadila ogledalce iz torbice da proveri kakva joj je kosa. Osmeh
joj je titrao oko usana sve vreme dok je to radila.
Bila je sama u kancelariji i mogla je slobodno da se ponaa i prepusti se
svojim emocijama.

Grej nikako nije mogao da sakrije zadovoljstvo koje je osetio kada je

ugledao Bjanku kako mu prilazi. Imao je neodoljivu potrebu da je zagrli i
poljubi. Umesto toga, svestan da se nalaze na parkingu ispred zgrade, u
kojoj je ona imala kancelarije i da su izloeni mnotvu pogleda. samo joj je
neno stisnuo ruku i pomilovao je svojim pogledom.
Njen osmeh mu je bio sasvim dovoljna potvrda da se i ona raduje to ga
vidi.
- Idemo daleko odavde - predloio je.
- Moram da se vratim u kancelariju - pobunila se, ali bez neke otrine u
glasu. Izgledalo je da je to rekla vie reda radi, a da joj je zapravo bilo
svejedno kada e se vratiti na posao.
- I ja isto, ali za posao uvek ima vremena.
- Gde me vodi?
- Videe - uzeo je njenu ruku i prineo je svojim usnama.
Bjanki je prijao taj poljubac. Oseala se poeljno i taj oseaj joj se
dopao.
Grej je dugo razmiljao o tome gde bi mogao da rua sa Bjankom. A
onda se setio jednog restorana koji se nalazio nedaleko od obale okeana.
Terasa restorana je imala pogled na okean.
Instinktivno je oseao da treba da odu to dalje tamo gde ih niko ne
poznaje kako bi Bjanka mogla da se opusti. Verovao je da e mu, samo
tako oputena, moi da pokae ta osea prema njemu.
I bio je u pravu, kako su se udaljavali iz grada tako je Bjanka postajala
sve oputenija i sve manje je priala o poslu, a sve vie o sebi. Na
simpatian nain mu je prepriavala nezgode u kojima se nalazio njen otac
~ 34 ~
Oblakoder snova

dok je vodio biro za projektovanje. On ju je sa panjom sluao i svim

svojim ulima uivao u boji njenog glasa i njenoj blizini.
- Kako si otkrio ovo mesto? - zapitala ga je Bjanka kada su stigli.
Okretala se oko sebe i znatieljno posmatrala lepo ureen park ispred
restorana. Mir i tiina su joj punili ui. Imala je oseaj kao da su otili tristo
kilometara daleko od Dorestera, a ne samo dvadesetak.
- Moj prijatelj dri ovaj restoran - rekao je uz osmeh. Pruio je ruku
prema njoj i osetivi njene tople prste na svojim dlanovima, stisnuo ih i
povukao k sebi. Zajedno su se popeli uz stepenice i izali na terasu.
Greju je bilo zanimljivo da ispod oka posmatra njene plave oi kako
sijaju i znatieljno araju po okolini.
Seli su za sto koji se nalazio pored same kamene ograde. Uzeo je njenu
ruku im ju je spustila na sto.
- Drago mi je to si tu - proaputao je i prineo njenu ruku usnama.
- I meni - stidljivo je promucala.
Grej je posmatrao njeno lepo lice. Sa panjom je ispratio svaku, pa i
najmanju, promenu na njemu. Video je da joj je u isto vreme i drago i
pomalo neprijatno to je tako otvoreno posmatra i divi joj se.
- elim da te poljubim - proaputao je promuklim glasom.
- Sada? - trgla se. Njene oi su poele da araju po okolini, kao da je
elela jo jednom da se uveri da niko ne obraa panju na njih dvoje.
- Sada - potvrdio je.
Bjanka je osetila kako je podilazi jeza od boje njegovog glasa kao i od
pomisli ta uskoro moe da se dogodi.
- A kako to misli da... - spustila je glavu i posmatrala ga kroz svoje
guste, crne trepavice.
- Mora malo da mi pomogne.
- Kako?
Treba samo malo da se izvije prema meni - dok je to govorio poeo je
da ustaje iz stolice i da se izvija prema njoj preko stola, kako bi joj bio
blii.
Ona, obuzeta maginim silama koje su je vukle da uradi ono to je traio
od nje, takoe je poela da se izvija ka njemu. Sklopila je oi i samo
trenutak kasnije osetila je njegove usne na svojima. Topla struja se razlila
njenim telom. U glavi je registrovala prijatno omamljujue peckanje.
~ 35 ~
Oblakoder snova

Hm, to je ovo dobro - promrmljao je Grej u njeno uho i vratio se na

svoje mesto.
Bjanka, prvo nije mogla da veruje da je uradila to to je uradila, a kada
se malo povratila od oka, poela je da se osmehuje.
- ta je smeno? - zapitao ju je Grej, poto njemu nita nije moglo da
promakne.
- Ti i ja smo smeni.
- Zato? - upitno je podigao obrvu. Njen osmeh ga je terao da i sam
pone da se osmehuje.
- Ponaamo se kao deca - slegnula je ramenima i simpatino zakolutala
oima.
- Ljubimo se, a to deca ne rade - rekao je aljivim glasom.
Grej je krajikom oka primetio da im prilazi konobar. Dao joj je znak
jednim simpatinim gestom, koji je samo ona primetila. Blago je klimnula
glavom u znak da ga je razumela.
- Dobar dan - pozdravio je Grej konobara izmenjenim, ozbiljnim
glasom, koji uopte nije liio na onaj neni i treperavi glas, kojim se njoj
obraao do pre par sekundi, tako da on nije mogao da nasluti ta se deava
izmeu njih dvoje. - Crno vino - pogledao je u Bjanku da vidi da li se ona
slae sa tim, poto je ona klimnula glavom nastavio je:
- Lignje na aru sa salatom po vaem izboru - brzo je rekao kako bi se
konobar to pre udaljio od njihovog stola.
Grej je konobara doiveo kao uljeza koji je pokuao da poremeti
savrene trenutke koje su njih dvoje stvorili. Oseao se mnogo bolje kada
se on udaljio. Postavi svestan toga poeo je da se osmehuje. Nije to bio
prvi put da je postao posesivan kada je Bjanka bila u pitanju.
Razgovor su zapoeli tek poto su im bili servirani vino i hrana.
- Za oblakoder snova koji sanjam - rekao je i izdigao svoju au. Bjanka
se osmehnula i prinela au sa vinom blie njegovoj. Bilo je neto u boji
njegovog glasa to joj je govorilo da on ne misli na veliki trni centar koji
su projektovali, ve na neto drugo, ali ipak nita nije komentarisala.
- ta sanja ti, Bjanka? - zapitao ju je posmatrajui je preko ruba ae.
- Mnogo toga. A trenutno najvie sanjam o tome da uspeno zavrimo
posao koji smo zapoeli.
- Ispunjavaju te poslovni uspesi? - njegovo pitanje je vie zvualo kao
konstatacija.
~ 36 ~
Oblakoder snova

- Da - rekla je svesna da je taj njen odgovor samo delom istinit. Jer i

ona je, kao i sve druge mlade devojke, intenzivno sanjala da se uda, osnuje
porodicu, postane majka. Ali o tome nije imala hrabrosti da mu govori.
- Ja sam itavog svog ivota pokuavao da stavim posao u drugi plan,
ali mi to nije polazilo za rukom - rekao je nezadovoljan njenim odgovorom.
- Bezbroj puta sam uhvatio sebe kako sve ostalo podreujem poslovnim
obavezama, kako mi je, zapravo, posao na prvom mestu. Samo to me to
nikada nije ispunilo celog.
Zatekla ju je iskrenost koju je prepoznala u njegovom glasu. Iz svega
onoga to je ula o njemu izvela je zakljuak da je on uvek pronalazio
vremena za sebe i provod sa devojkama. Mislila je da je njemu zabava na
prvom mestu, a da glavni deo posla u birou, koji je posedovao, odrauju
drugi umesto njega. A sada je ispalo da to nije tako kako je mislila.
- Pa, to je cena uspeha.
- A cena sree? - najednom je zapitao.
Govorio je sve ono to mu je trenutno prolazilo kroz glavu. Nije hteo da
razmilja o pitanjima koja joj je postavljao. Radio je to spontano nadajui
se da e od nje dobiti spontan, a samim time i iskren odgovor.
- Srea nema cenu.
- Misli da srea ne moe da se kupi?
- Ne moe da se kupi.
- Ali, moe da se iznudi - ponovo je potraio njene prste koji su mirno
poivali na stolu, tek primetno ih je dodirivao svojim. - Ja sam danas sa
ovim rukom iznudio neto malo sree, zar ne?
- Ovoga puta ti se trud isplatio, ali nije uvek tako - namerno je to rekla
aljivim glasom, jer nije elela da se njihov razgovor pretvori u ozbiljnu
diskusiju.
Greju se ponovo uinilo da Bjanka ne eli ozbiljno da ga shvati i to ga je
malo oneraspoloilo. Sve ee je dolazio do zakljuka da je ona sa njim,
jer je usamljena i eljna provoda i neije panje.
Plaila ga je pomisao da ona nije zainteresovana da ga upozna i da
dublje razmilja o njemu, o njima.
- Lignje mi se ine ukusne - rekao je i latio se pribora za jelo.
Bjanka je uradila to isto ne elei da pokae koliko su je njegova pitanja
zbunila.
Ruak je protekao u prijatnom i neobaveznom razgovoru. Grej se jo par
~ 37 ~
Oblakoder snova

puta izdizao iz svoje stolice i protezao preko stola kako bi je poljubio. Njoj
je sve to bilo veoma simpatino. Smejala se i uivala u svakom momentu
provedenom sa njim.
Vreme je neprimetno prolo. Kada je Bjanka, u momentu, pogledala na
sat iznenadila se.
- Moram da se vratim u kancelariju - rekla je i poela da ustaje od stola.
Greju je bilo ao to se taj ruak zavrio, ali nita nije rekao, ustao je i
poeo da se sprema za odlazak.
Na parkingu, ispred zgrade u kojoj je bio njen biro, zatekli su Edvarda.
Grej je planirao da je pita kada e se ponovo videti, ali ga je Edvard omeo u
tome. Zajedno sa njom je izaao iz kola kako bi se pozdravio sa njim.
Edvard nije krio svoje iznenaenje to ih vidi zajedno i to nasmejane.
Utivost mu nije dozvoljavala da ih pita bilo ta na tu temu.
- Vidimo se sutra u tvojoj kancelariji - rekao je Grej i krenuo ka autu.
Zastao je naavi se iza Edvardovih lea i oima potraio njene.
- Vidimo se - rekla je Bjanka.
Svim silama se trudila da joj se usne ne razvuku u osmeh kada je
proitala rei sa Grejevih usana. Govorio joj je ljubim te i stajao iza
Edvarda krajikom oka motrei na njegove pokrete kako ne bi bio uhvaen
na delu,
Uhvatila je Edvarda pod ruku i povela ga ka ulazu u zgradu. Tek delom
svoje svesti je sluala ono to joj je priao. Svesna da on ne obraa panju
na nju okrenula se ka Greju koji je stajao na istom mostu i posmatrao je. I
ja tebe, skliznulo je sa njenih nemih usana.
Potom su oboje nerado odvojili poglede jedno od drugog i nastavili
svojim putem.
- Pretpostavljam da e veeras ostati do kasno - nastavio je da govori
Edvard.
-Da - odsutno je rekla.
- Ako eli mogu da ti pomognem.
- Da... - trgla se - ustvari, nije potrebno - sklonila je pogled u stranu
kako on ne bi primetio njene blago rumene obraze.
- Imam vremena a i elim da budem u toku, tako da u ostati sa tobom.
- Kako eli - bilo je sve to je Bjanka uspela da kae.
U mislima je bila sa Grejem. ula je kako pali motor i kako odlazi sa
~ 38 ~
Oblakoder snova

parkinga i tog trena je poela da osea kako se praznina iri njenim

grudima. Ve joj je nedostajao.
Oboje su po nekom preutnom dogovoru prihvatili da kriju svoje
emocije od drugih i da se slobodno ponaaju samo kada su sami. Grej je to
radio osetivi da ona ne bi drugaije mogla da se ponaa. Nije bio
zadovoljan to je morao da krije svoje emocije, ali je znao da je to sve to
ona sada moe da mu prui.
Nadali su se da rade sami bez prisustva Edvarda, koji je primetio da se
sa njima neto deava i poeo je da sluti ta.
Zajedno su odlazili na ruak i pravili pauze za kafu koje bi zainjavali
slatkim poljupcima.
Kada bi zauli kucanje na vratima kancelarije, udaljavali bi se jedno od
drugog i pravili se da ozbiljno rade. A kada bi ponovo ostali sami vukli bi
stolice jednu ka drugoj i tako, skoro rame uz rame nastavili da rade, ljube
se, priaju.
Bjanka mu je sve vie govorila o sebi, ali je strogo pazila da ne spomene
Sali. Uvek kada bi se setila svoje prijateljice osetila bi griu savesti. I samo
u tim momentima bi Greja gledala drugim oima, ali je to brzo nestajalo,
jer nije elela da kvari sreu koju je oseala kada je bila sa njim.
Uspela je nekako da potisne sve sumnje koje su je muile. Jo uvek nije
mogla da mu veruje i nije znala da li e, obzirom na sve to je ula o
njemu, to i moi. Ali sve to je prepustila vremenu, trudei se da o tome
mnogo ne razmilja.
Po prvi put u ivotu prepustila se svojim emocijama da je vode ne
planirajui nikakvu budunost i ne razmiljajui o tome ta e biti sutra.
- Hm, ini mi se da e ovaj trni centar biti najlepi do sada - mrmljao
je Grej zadovoljno.
- Samo da stignemo sve da uradimo - Bjanku je i dalje plaio skraeni
rok.
- Sve e biti na vreme gotovo, ne brini se - neno ju je pomazio po licu.
Ona se istog trena osetila bolje. Osmehnula mu se i vratila svoj pogled
na projekat.
Grej je pogledao na sat.
- Nita nismo jeli, a ve je jedan, - ustao je sa stolice - idem da nam
neto donesem iz restorana.
- Dobro - klimnula je glavom svim silama se trudei da on ne primeti
koliko je razoarana to je nije pozvao da odu negde van kancelarije i
~ 39 ~
Oblakoder snova

zgrade.
Grej se odluio za to iz razloga kako bi njoj stavio do znanja da nee
nepotrebno gubiti vreme i da e posao biti zavren u roku. eleo je da ona
ima poverenje u njega i da ta briga oko zavretka posla nestane sa njenog
lepog lica.

Samo to je Grej izaao u kancelariju je uao Edvard. Stao je pored nje i

strpljivo ekao da zavri to to je imala i da obrati panju na njega.
- Da li ima nekih problema? - odsutno ga je zapitala.
- to se mene tie nema.
- Treba ti neto? - zbunjeno ga je posmatrala nikako ne mogavi da
dokui taj njegov izraz na licu.
- Sreo sam Sali - rekao je posle kraeg uzdaha.
- I? - iznenaeno ga je pogledala, nita joj nije bilo jasno.
- Rekla mi je da eli da te iznenadi te da e doi kod tebe u kancelariju
da te vodi na ruak, oko dva sata.
Bjanka se trgla i ispravila u stolici. Pronicljivo je pogledala u svog
prijatelja.
- Ti zna za mene i Greja? - promucala je osetivi nelagodu.
- Poznajem tebe i vidim da se neto deava. A i nije bilo teko sloiti
kockice.
- Hvala ti to si doao da mi javi, jer ne bih volela da nas Sali zatekne
ovde, jer...
- Da, znam, zato sam i doao da ti javim - malo je zautao pa dodao:
- Bjanka, ja ne mislim da je skrivanje neko reenje, pre ili kasnije e se
saznati - uzeo je njenu ruku i stavio izmeu svoje dve - budi iskrena sa Sali,
ako eli da ne izgubi njeno prijateljstvo.
- Znam, rei u joj, samo ne mogu sada - zakolutala je oima - a i ne
znam ta bih joj rekla, nas dvoje se viamo, ali mi nemamo nikakvu vezu osetila je kako je neto pritiska u grudima - prvo bi trebala da razgovaram
sa Grejem, ali kako?!
- Vidim da si skroz sluena - blago se osmehnuo i prineo njenu ruku
svojim usnama.
~ 40 ~
Oblakoder snova

U tom momentu vrata su se otvorila i u kancelariju je uao Grej. Bjanka,

ugledavi ga, odreagovala je na najgori mogui nain. Istrgla je svoju ruku
iz Edvardove i poela da crveni. Oima je nervozno arala po kancelariji
nemajui snage da pogleda ni Greja niti Edvarda.
Grej je jedva uspeo da prikrije svoje iznenaenje onim to je video.
Odmerio je Edvarda jednim dugim i pronicljivim pogledom. Sve u njemu
je poelo da kuva. Njegove tamne oi su dobile pretei izraz. Pokuao je da
uhvati Bjankin pogled, ali mu to nije polo za rukom.
U tom momentu mu je zazvonio mobilni telefon, pogledao je na displej i
javio se.
- Flora, ti si, ao - rekao je okrenuvi se od Bjanke i Edvarda.
Bjanka je pogledala u svog prijatelja. Nije joj bilo svejedno kada je ula
sa kim to Grej razgovara. Pred njenim oima je zaigrao lik te elegantne
devojke za koju je Sali rekla da je njegova ljubavnica.
Posle kraeg razgovora Grej se okrenuo ka njima.
- Moram da idem - glas mu je bio hladan. - Edvarde, ukoliko nisi ruao,
ovde sam doneo hrane za dvoje, pa moete ruati zajedno - predloio je kao
usput i uzevi svoje stvari izaao iz kancelarije.
Bjanka je osetila kako ju je oblio hladan znoj. Oseala se prevareno,
iskorieno, odbaeno. Suze su poele da joj se kupe u oima.
- Verujem da je pomislio svata kada je video kako ti ljubim ruku odsutnim glasom je rekao Edvard.
- Sali mi je rekla da mu je Flora ljubavnica - prosiktala je kroz stisnute
zube, bila je neopravdano ljuta na Edvarda to je pokuao da opravda
Grejevo ponaanje.
- Ja sam uo da mu je to dobra dugogodinja prijateljica.
- Na ijoj si ti strani?! - prasnula je izgubivi kontrolu.
- Razgovaraemo kada se pribere - rekao je uvreeno Edvard i izaao
napolje.
Bjanka je osetila kako joj se jedna topla suza skotrljala niz lice. Bila je
toliko besna i nesrena da je jedva uspavala da ostane da sedi na stolici. Svi
nervi su joj proradili.
Nije prolo dugo i Lora joj je javila da je stigla njena prijateljica Sali.
Bjanka je prikupila poslednje atome snage i sa osmehom je doekala.
- ta je tebi, zato si tako bleda? - zapitala ju je Sali.
- Puno radim, valjda zbog toga.
~ 41 ~
Oblakoder snova

- Vodim te na ruak da malo doe sebi - rekla je i uhvatila je pod ruku.

- Ne prihvatam nikakve izgovore - poela je da govori oekujui da e se
njena prijateljica pobuniti.
- Prijalo bi mi da neto pojedem - rekla je Bjanka i pola za njom. Kada
je zatvarala vrata od kancelarije pogledala je na sto na kome je stajala
zapakovana hrana koju je kupio Grej. Preko njenog lica je preletela senka.
Okrenula se i brzo zatvorila vrata ne elei vie da razmilja o njemu.
Bjanka je narednog dana sva naelektrisana doekala Greja. Odmah je
primetila da ni on nije raspoloen.
- Dobro jutro - suvo joj je otpozdravio. - Pogledao je po kancelariji, a
onda dodao glasom punim ironije: - udno da nema Edvarda.
Edvard je u svojoj kancelariji - hladno mu je odgovorila. I zaista, retko
ko, sem onih ljudi koji su je zaista poznavali, bi mogli da veruju da u njoj
sve kuva i da je njen hladan izraz lica samo maska,
- Hoe da ga pozove? - nastavio je da je pecka.
- Za ono to imam da ti kaem Edvard mi nije potreban - otvorila je
jednu fasciklu. - Napravila sam podelu posla, ovo je tvoj deo - pruila je
jednu gomilu papira ka njemu - pogledaj, pa ukoliko bude imao primedbi
javi mi se.
- Molim? - zaueno ju je zapitao, sasvim iznenaen obrtom situacije.
- Imam posla - spustila je glavu ka papirima koje je drala na stolu.
- Bjanka, ja neu otii odavde dok mi ne objasni ta je ovo - priao je
njenom stolu, a potom uz tresak spustio papire koje mu je dala.
- Ne elim da se svaam sa tobom.
- Ni ja ne elim svau, ve samo traim objanjenje - stavio je ruke na
njen sto i nagnuo se prema njoj. - Ljuta si na mene i upravo kri jedno
vano pravilo, dozvoljava da tvoje emocije ugroze posao koji obavljamo Grej je bio u stanju da uradi sve, pa ak i da izazove njen ego, samo da
ostane sa njom u kancelariji i da nastave zajedno da rade.
- Moda te Flora upravo eka, ne elim da... - nepromiljeno je rekla i
jasno mu stavila do znanja da je ljubomorna.
- Flora mi je prijateljica - pourio je da joj to kae.
- Edvard je moj najbolji prijatelj - sletelo je sa njenih usana, jer je
oseala da ga je ba to titalo.
Grej se osmehnuo, a potom napeo jo vie ka njoj i potraio njene usne.
Nju je potpuno zbunio njegov poljubac, koji uopte nije oekivala. Njegove
~ 42 ~
Oblakoder snova

usne su delovale na nju bolje i od jednog leka za smirenje.

- ta to radi? - promucala je.
- Pokuavam da te ubedim da me niko ne eka i da bih zaista voleo da
zaboravimo ono to je jue bilo i da nastavimo zajedno da radimo.
- Moe da ostane ako eli...
- Ostajem, elim - brzo je rekao.
U trenu se okrenuo, izvukao stolicu iz susednog stola i dogurao je do
njene.
- Taj jedan poljubac ti ne daje pravo da... - pokuala je da izgleda
strogo, jer joj se nije dopadala injenica da ju je tako lako ubedio da
promeni miljenje i pozove ga da ostane.
- A drugi poljubac, trei, etvrti...? - njegov apat je pekao njene
obraze.
Ponovo su njegove senzualne usne skliznule ka njenim, a one su se
odmah rastvorile, jer su ih eljno iekivale. Ljubio ju je neno, kao da
usnama dodiruje najosetljivije latice rua.
Njegove ruke su pole ka njenoj mekoj kosi, vratu, rumenim obrazima, I
ba na tim mestima su se oseale kao svoj na svome. Grej je zaboravio na
to koliko je bio ljubomoran jue, zaboravio je na sve. Ona je ponovo bila
pored njega, u njegovom zagrljaju i samo to mu je bilo vano,
- Hm, ako nastavi ovako da me ljubi danas neemo nita uraditi mazila mu se i podmetala mu svoje obraze. elo, oi, da ih ljubi,
- Idemo da radimo, ukoliko mi obea da emo veeras ii negde na
veeru.
- Obeavam - rekla je kroz osmeh, zadovoljna njegovim predlogom. Hm, da vidim gde smo to stali - nagnuo se nad sto.
- Da vidimo - i ona se nagnula pored njega. Ramena su im se dotakla.
Osetivi fluid, koji nije ni nestao u potpunosti, oboje su se okrenuli jedno
prema drugom. Grej ju je ponovo poljubio.
- Ne gledaj me vie tako, inae... - izdigao je kaiprst i izgledao je kao
da joj preti.
- Inae...? - provocirala ga je.
- Hm... pokazau ti veeras - obeao joj je i znaajno je pogledao. Od
tog njegovog pogleda koa joj se najeila. Promekoljila se u stolici kako bi
oterala te oseaje i ponovo se nagnula nad projekat ovoga puta spremna da
zaista radi. Ipak, udaljila se malo od njega, kako bi rad uopte bio mogu.
~ 43 ~
Oblakoder snova

Dogovorili su se da ona doe po njega, jer je to njoj vie odgovaralo. Jo

uvek nije bila spremna da odgovara na oeva pitanja, a znala je da bi ih
bilo, kada bi video Grejeva kola parkirana ispred njihove kue.
Grej ju je doekao na terasi stana. Viknuo je njeno ime i tako joj
skrenuo panju na sebe. Kada se pribliila dovoljno blizu bacio je jednu
ruu ka njoj. Ona ju je podigla sa zemlje sa osmehom na usnama. Za ruu
je bila zakaena poruka.
Molim te, popni se gore, drugi sprat, stan broj osam.
Proitala je to i ponovo podigla pogled ka njemu. Ugledala ga je kako
dri ruke sklopljene na grudima i kako je moleivo posmatra.
- Stiem - viknula je i ula u zgradu.
Dok se penjala ka drugom spratu razmiljala je o tome zato nije bio
spreman za izlazak. Oseaj nelagode ju je pratio sve dok ga nije ugledala.
Njegov nean osmeh je imao tu mo da otera sve njene rune misli i
neprijatne oseaje.
- ta se desilo? Jo uvek nisi spreman? - primetila je znake umora na
njegovom licu.
- Bio sam potreban jednom mom prijatelju. Nisam primetio da je vreme
tako brzo prolo inae bih ti javio da u kasniti - objasnio joj je i uveo je u
dnevnu sobu. - Moe martini? - ostavio ju je na kratko samu i ponovo se
pojavio sa aom martinija u rukama.
- Nisam ti rekla da moe - aljivo je primetila dok je uzimala od njega
au. Grej se sagnuo i poljubio je.
- Idem da se istuiram, a ti gledaj da se ne dosauje mnogo dok me
eka - nastavio je da se ali.
- Kako misli da to izvedem?
- Razmiljaj o meni - spremno je rekao, poslao joj poljubac i nestao u
pravcu kupatila.
Bjanka, ostavi sama, poela je da razgleda prostor oko sebe. Njegova
dnevna soba je odavala utisak da u njoj ivi jedan zaljubljenik u savremenu
tehniku.
U njoj su se nalazili najsavremeniji ureaji. Prila je ogromnom CD
~ 44 ~
Oblakoder snova

plejeru i zamiljeno ga odmerila. Izgledao je kao mali svemirski brod.

Uzela je daljinski u ruke i pokuala da ga aktivira. Shvatila je da na njemu
ima jedan CD i elela je da ga uje kako bi doznala koju muziku slua Grej.
- Frenk Sinatra! - proaputala je prepoznavi prve note pesme.
Sa aom u rukama, otpijajui male gutljaje martinija, nastavila je da se
eta po sobi i razgleda je. Zaustavila se kod police na kojoj je stajalo
nekoliko slika.
Na jednoj je bio sa roditeljima na skijanju, a na ostale dve sam. Jednu od
tih slika je uzela u ruke i zagledala se u njegovo osmehnuto lice. inilo joj
se da je i fotoaparat uspeo da uhvati taj magnetizam koji je posedovao.
Izgledao je prosto neodoljivo i za nju je bilo najbolje da ga ne posmatra
previe dugo. Osmehnula se svojim mislima i vratila se do fotelje u kojoj je
sedela.
Oslonila je svoju glavu na naslon i pokuala da se opusti uz prijatne
zvuke muzike. utanje vode koje se zaulo iz kupatila joj je pokrenulo
misli. Slika njega nagog ispod tua joj je pokrenula leptirie u stomaku.
Mada to nije elela, sve jasnije je mogla da vidi pokrete njegovih ruku kako
spiraju sapunicu sa tela. U glavi je osetila blago peckanje, sve u njoj je
poelo da treperi.
Ustala je a da ni sama nije znala kuda bi krenula. Nala se u hodniku i
poela da se okree oko sebe.
- Krenula si nekuda? - na vratima kupatila se pojavio Grej. Na sebi je
imao ogrta. Kosa mu je bila vlana od tuiranja i razbaruena. Izgledao je
neodoljivo privlano.
- Ne, nisam... jesam... - rukom je pokazala prvo u jednom pravcu pa u
drugom, a onda svesna da govori gluposti zautala je.
- ta si ti? - priao joj je tako blizu da ju je zapahnuo oblak sveeg
mirisa njegovog gela za tuiranje.
Bjanka se toliko unervozila da nije znala ni kako se zove. Trgla se kada
je osetila njegovu ruku na svom vratu. Pogledala ga je. Njen zamagljen
pogled mu je govorio mnogo vie od bilo kojih rei. Drugom rukom ju je
uhvatio oko struka i privukao je sebi u zagrljaj, a potom je poljubio.
Njene ruke su istog trena krenule ka njegovom telu. Podvukla je svoje
prste pod njegov ogrta. Taj dodir ju je malo trgao. Odvojila se od njega,
kao da se opekla. Uspela je zapravo samo da okrene glavu u stranu, jer su
je njegove ruke vrsto drale.
- ta se desilo Bjanka? - mrmljao je promuklim glasom u njenu kosu.
- Ja to ne mogu - promucala je nesigurno.
~ 45 ~
Oblakoder snova

Ponovo su se sukobljavali njen razum i njena oseanja. Ni ona sama nije

znala ko e da pobedi.
- Osetio sam da me eli, koliko i ja tebe - nastavio je da mrmlja i da joj
svojim toplim dahom pali osetljivu kou na vratu.
Pomisao da bi mogao da je izgubi i da e mu se ona svakog narednog
trena izmigoljiti iz zagrljaja ga je izluivala.
- elim te, ali...
- Opusti se - zamolio ju je osetivi da je veoma napeta i da se dvoumi.
- Grej, ja... - pogledala je u njega i izgubila se u dubini njegovih crnih
oiju.
- Ti, ti si najpoeljnija ena koju sam sreo - proaputao je i potom je
poljubio. - Potrebna si mi Bjanka, zaista si mi potrebna - nastavio je da joj
apue u kosu i da je ljubi.
Njegove rei su se lepile pravo za njeno srce. Odgovarala je na njegove
poljupce osetivi kako poinje da gubi tlo pod nogama. Njene ruke su
ponovo poletele ka njemu. Vie nije bilo konica koje bi je spreile da
uradi ono to je svim svojim srcem i telom elela, da vodi ljubav sa njim.
Ne prestajui da se ljube uli su u njegovu spavau sobu. Bjanka je
dozvolila da je njegove ruke vode, jer je uivala u svakom dodiru svesna
samo toga da ne eli da stane da je ljubi i miluje.
itavo njeno telo je podrhtavalo od slatke strepnje i slutnje da tu no
nikada nee zaboraviti.
I bilo je tako!

Grej je gledao njeno usnulo lice na njegovom jastuku i razmiljao. Nije

eleo da zaspi, mada je oseao sladak umor koji bi ga, da mu se prepusti,
mogao da odvede u jo slae snove.
Posmatrao je njene oputene crte lica i imao neodoljivu elju da je
dodirne po obrazu. Ipak to nije uradio plaei se da je ne probudi.
U njegovoj glavi poele su da oivljavaju slike. Pre samo pola sata su
vodili ljubav. Nije mogao da se otme utisku sa kakvom lakoom je ona
pronalazila njegove erogene zone i dovodila ga do same ivice ludila. Njih
dvoje su delovali tako uigrano, kao da su to radili bezbroj puta pre. Nikad
~ 46 ~
Oblakoder snova

nita slino nije osetio ni sa jednom drugom enom.

Svaki njen pokret mu je jasno stavljao do znanja da ga je elela ba kao i
on nju. Dodatni stimulans mu je bio kada je video koliko je uivala u
njegovim poljupcima i dodirima, jer je zaista eleo da je uini srenom.
Mrmljala je i jeala od zadovoljstva, a njemu su ti njeni apati samo jo
vie raspirivali matu i elju.
udne misli su poele da mu naviru. Po prvi put se oseao kako bi za
jednu enu mogao sve da uradi, za samo malo njene ljubavi. U momentu
mu je prolo kroz glavu da bi sa njom mogao da bude srean do kraja
ivota. A onda je odbacio sve te misli kao isuvie preuranjene. Bile su
izazvane njegovim trenutnim oseanjem sree i zadovoljstva i on nije eleo
da im da je vei znaaj.
Duboko je udahnuo i sklopio oi, ubrzo je i zaspao.
Trgao se osetivi da se ona pomera. Odmah je otvorio oi uplaen da bi
mogla da se iskrade iz kreveta i ode. Video je kako izdie svoju ruku prema
njegovom licu.
- Ne diraj lava dok spava - proaputao je.
Bjanka se nasmejala i povukla svoju ruku k sebi.
- Lave, ja bih morala da idem, suvie je kasno - govorila mu je maznim
glasom.
- Ne moe - odmahnuo je glavom.
- Moram.
- Ne, ne, ne - mrmljao je i obavio njeno telo svojim snanim rukama.
- Ako se izvue iz ovog zagrljaja moe da ide - rekao je i jo jae je
stisnuo uz sebe.
Bjanka se glasno smejala i pruala neznatan otpor. inilo joj se kako
god da se promeri da mu je sve blia, a ne sve dalja.
Grej je ljubio njena gola ramena, vrat, kosu, lice, sve to mu je bilo na
dohvat usana. Bila je tako topla i tako mu draga.
- Zaista bih sada morala da idem - rekla je ozbiljnijim glasom.
- Subota je, kuda e od mene? - podsetio ju je da su pred njima dani
vikenda.
Bjanka je sve vie oseala potrebu da se udalji od njega i da na miru
razmisli o svemu to se desilo. Njena oseanja su bila uzburkana kao
nikada pre. Sa njim je provela jednu prelepu no punu strasti i nenosti.
Nikada pre, ni sa jednim mukarcem, nije uspela da oseti toliko
~ 47 ~
Oblakoder snova

zadovoljstvo, kao to je to oseala dok je bila u njegovom zagrljaju.

- ujemo se kasnije - izmigoljila se iz njegovog zagrljaja i ustala iz
kreveta pre nego to je uspeo ponovo da je zagrli.
Greja je trgla boja njenog glasa. Oseao je da se sa njom neto deava i
da, mada to nije eleo, treba da je pusti da ode.
- Trebalo bi da razgovaramo o tome - rekao je i malo se izdigao na
jastuku.
- O emu?
- O sumnjama koje te progone i ne daju ti da bude srena sa mnom.
elim da bude iskrena i prema sebi i prema meni - glas mu je bio moleiv.
- Da, i ja mislim da bi trebalo otvoreno da razgovaramo - sloila se sa
njim svesna da to to osea za njega najvie lii na ljubav.
Bilo joj je potrebno da mu otvoreno ispria sve to je ula vezano za
njegovu vezu sa Salinom sestrom i da joj on odgovori na neka pitanja koja
su je muila kako bi mogla ve jednom da prestane da misli o tome. elela
je da mu predloi da razgovara sa Sali i da pokua da se pomiri sa njom.
Njeno zaljubljeno srce je verovalo da je tako neto mogue.
Oblaila se svesna da je posmatra. I to joj je donekle smetalo, jedva je
ekala da ode iz njegovog stana i da se nae u svojoj sobi. Misli o Sali su je
inile jo nervoznijom.
Grej je eleo da je isprati i poeo je da se oblai, ali ga je ona spreila u
tome.
- Znam gde su vrata, uemo se kasnije - rekla je i izala iz njegove
spavae sobe.
Nije izala ni iz stana, a on je ve oseao kako mu mnogo nedostaje.
Jedva je ekao da se ponovo probudi kako bi mogao da je nazove i
razgovara sa njom.
I sam je imao potrebu da joj prizna kakav pakao je proao sa bolesno
ljubomornom Salinom sestrom. Posle njihovog raskida grad je brujao od
raznoraznih pria koje, uglavnom, nisu bile istinite. Mogao je samo da
zamisli kakve je sve prie Bjanka ula o njemu. Koa mu se najeila od te
pomisli. Brzo se okrenuo na drugu stranu elei da prestane da se vraa u
prolost.
Sada, sa saznanjem da njeno prelepo telo ne lei pored njega, bilo mu je
mnogo tee da zaspi, ali je posle malo prevrtanja po krevetu to ipak uspeo.
Bjanka se, kao da je neki lopov, na prstima uvukla u svoju kuu i
popela u sobu. Bilo je pet sati kada je pogledala na sat. Uzela je pekir i
~ 48 ~
Oblakoder snova

uletela u kupatilo.
Oseala je da nee moi na miru da razmilja sve dok na svom tom telu
bude oseala njegove dodire i poljupce. elela je da ih spere hladnom
vodom, nesvesna da su oni zauvek utisnuti na njenu kou i u njenu duu.
Tuiranje joj je prijalo, oseala se bolje, ali su joj misli i dalje bile
konfuzne. Po prvi put je poela da razmilja o tome da Grej nije kriv za
nervni slom koji je doivela Salina sestra. Njeno srce joj je govorilo da
neko ko je toliko nean, oseajan i suptilan ne moe da bude tako lo ovek
kakvim ga je Sali predstavila.
Njeno srce joj je sve ee aputalo da Grej zasluuje njenu ljubav i da
treba da pone da veruje njemu i svojim instinktima, a ne priama koje su
priali ljudi koji ga ne poznaju tako dobro.
Legla je u krevet svesna da e joj san prijati i da e o svemu realnije
moi da razmilja tek poto se dobro naspava.
Ustala je oko deset sati. Otac ju je saekao u kuhinji za stolom.
- Spavalice, dobro jutro! - pozdravio ju je i podigao pogled sa novina
koje je listao kako bi mogao da je vidi. - Hm, ne izgleda ba naspavano!
- Loe sam spavala.
- ta te to mui? - savio je novine i svu svoju panju usmerio na nju.
- Borim se sa predrasudama - rekla je nakon to je sebi nasula olju kafe
i sela za sto naspram njega.
- Grej?
- Da.
- Tog momka zaista prati lo glas, jer su sve njegove ljubavi bile, kako
bih rekao, burne, ali ja ga znam kao sasvim dobrog oveka i predusretljivog
kolegu sa kojim je bilo zadovoljstvo saraivati.
- Oh, ne znam... - zavrtala je glavom.
Njegove rei su joj prijale, jer je njen otac bio jedan od retkih koji joj je
za Greja rekao neto lepo.
- Zaljubila si se - osmehnuo se.
- Zar se vidi? - sada je i ona poela da se osmehuje.
- Na kilometar - naalio se.
- Nisam elela da mi se to desi - skrueno mu je priznala.
Ljubav se uvek desi kada se najmanje nadamo, to je pravilo - nastavio
je da se osmehuje i da je posmatra.
~ 49 ~
Oblakoder snova

Brinuo ga je njen zabrinut izraz lica. Oseao je da se kida iznutra. Znao

je da je razlog tome i Sali, njena najbolja prijateljica koja, verovao je,
nikada ne bi mogla da se pomiri sa tom vezom.
- Plaim se da ne budem povreena pogledom.

priznala mu je sa vlanim

- Nemoj da razmilja o tome. Ono to se desilo drugima ne mora da se

desi i tebi - izvio je ruku preko stola i potraio njenu. Svojim stiskom je
eleo da joj ulije malo svoje snage.
- Njegova prolost me zaista plai.
- Pre nego to sam upoznao tvoju majku mislio sam da se nikada neu
smiriti i poeleti samo jednu enu pored sebe - odjednom joj je rekao. Ljubav ini uda i sve menja. Prolost nestaje, a sa njom i svi raniji zaveti,
predrasude, misli, zakljuci.
- To izmeu vas je bila ljubav koja bi trajala i sada, da je majka iva, a
ovo... - odmahnula je glavom - pa ne mogu to da poredim.
Zato ne? - sasvim ozbiljno ju je zapitao.
- Pa, zato to... - zbunjeno je mucala svesna da nema nijedan pravi
razlog da mu iznese.
- Posmatram te itavo jutro i u tvojim oima vidim oi tvoje majke koje
su isto tako sijale kada se zaljubila u mene.
Ona se osmehnula i povukla njegovu ruku ka svom obrazu.
- Mnogo ti nedostaje? - zapitala ga je mada je znala odgovor.
- Mnogo - setno je rekao.
- I meni - tiho je proaputala borei se sa naviruim suzama.
- ivot je nepredvidiv, te ne gubi vreme i sreu koju moe da doivi,
jer ona moe da traje krae nego to ti moe da zamisli i pretpostavi posavetovao ju je noen sopstvenim iskustvom.
Klimnula je glavom nita mu ne rekavi. U sebi je pomislila kako mora
da razgovara sa Grejem, a odmah potom sa Sali.

Bjanka se spremala da ode do kancelarije kada je neko pokucao na vrata

njene sobe. Okrenula se da vidi ko je i iznenaeno zastala ugledavi Sali.
~ 50 ~
Oblakoder snova

- Iznenadila sam te - rekla je sa osmehom ulazei u njenu sobu.

- Da, jesi - pola je ka njoj da je poljubi.
- Sprema se, nekud ide?
- Mislila sam da odem do kancelarije, imam dosta posla.
- Ima li vremena da popijemo jednu kafu? - obratila joj se moleivim
glasom.
- Naravno, idemo do kuhinje da nam skuvam kafu - Bjanka uhvatila
pod ruku i zajedno sa njom izala iz sobe.
- U toku popodneva putujem u Kaliforniju, - poela je da joj pria Sali pa sam svratila da ti se javim. A i proli put kada smo se videle ti si
izgledala veoma loe i bila si odsutna sve vreme - pogledala ju je ispod oka.
- Sada sam elela da se uverim da si dobro.
- Nema potrebe da brine za mene - rekla je osetivi kako joj je
neprijatno zbog toga to se Sali brine za nju.
U kuhinji su zatekli Filipa.
- Tata, hoe li da popije kafu sa nama? - zapitala ga je Bjanka.
- Ne, duo, hvala ti, Alison me eka, a i verujem da vas dve imate o
mnogo emu da razgovarate - rekao je i znaajno je pogledao.
Ona mu je nemim klimanjem glavom dala znak da e obaviti taj
razgovor mada joj je to teko padalo. Nije se ula sa Grejem, a elela je
prvo sa njim da razgovara, a onda sa Sali.
- Sali, ti, kao i uvek, izgleda prelepo - rekao je Filip okrenuvi se ka
mladoj devojci.
- Hvala vam.
- Drago mi je to sam te video - pozdravio ih je i izaao iz kuhinje. Sali
je sa oljom kafe u rukama pola ka fotelji u kojoj je imala obiaj da sedi.
Stavila je olju na omaleni stoi i udobno se zavalila. Osmeh joj je titrao
na usnama sve dok nije primetila Bjankin zamiljen izraz lica.
- ta je sa tobom? - ozbiljno ju je zapitala. - Vidim da se neto deava,
ali ne znam ta.
Bjanki je bilo jako teko da zapone priu o Greju i prizna Sali da se
zaljubila u njega.
- Htela sam neto da ti priznam, ali ne znam da li u imati snage za to poela je da lomi prste.
Njene oi su letele svuda po sobi, to dalje od Salinog pronicljivog
~ 51 ~
Oblakoder snova

pogleda.
- Ja se smatram za tvoju najbolju prijateljicu, pa ako nema snage meni
da kae... - Sali se iuavala takvom njenom uvodu.
- Zaljubila sam se - sletelo je sa njenih nesigurnih usana.
- Ah, to je u pitanju - Sali je sa olakanjem odahnula. - Da, sada mi je
jasan taj tvoj izraz lica - nasmejala se. - Pa, ti si oduvek pravila od ljubavi
bauka. Bjanka, ne razumem zato to nisi mogla odmah da mi kae?! negodovala je i odmahivala glavom, dok su joj se usne i dalje osmehivale.
Za Sali ljubav je bila dar sa samog neba i ona je bila zadovoljna to je
ula da se i njena prijateljica zaljubila.
- Nisam mogla da priam, jer se to desilo iznenada i... - duboko je
udahnula a potom rekla - nikada nisam bila tako jako zaljubljena kao sada.
- Pa, to je divno - pljesnula je rukama, dok joj je pred oima zatitrala
Benova slika. Verovala je da sada i ispred oiju njene prijateljice titra slika
tog mukarca koji joj je ukrao srce. Jedva je ekala da sazna ko je on.
- Ispoetka sam odbijala da priznam da mi se to deava, jer nita nije
imalo logike i smisla... - glas joj je zadrhtao, jer ju je ponovo obuzeo strah
da izgovori Grejevo ime.
- Ah, Bjanka, pa ljubav nikada nije marila za logiku - nasmejala se,
zadovoljna to vidi sjaj u oima svoje prijateljice.
- Borila sam se sa predrasudama, sa... - tako je pogledala Sali, da se
onda istog momenta odigla iz naslona fotelje. - Ko je on? - zapitala ju je i
sama osetivi neku vrstu nelagode. Neprijatne slutnje su poele da joj
okupiraju misli.
- Grej Preskot - posle krae pauze, rekla je Bjanka.
Sali je istog momenta prebledela. Podigla je pogled sa svojih kolena i
pogledala u Bjanku kao da je po prvi put vidi. Njene oi su bile neobine i
tamne, pogled leden, za Bjanku stran i nedokuiv.
- Ne znam kako si mogla da se zaljubi u Greja Preskota - rekla je
suvim glasom i u neverici odmahnula glavom. - Ne mogu da verujem da si
to krila od mene - dodala je i izgledala kao da joj je to saznanje zadalo veu
bol od saznanja da je Bjanka zaljubljena u Greja.
- Ja to nisam elela, ali desilo se... desilo se - ponavljala je osetivi kako
joj se oi pune suzama.
Bila je tako osetljiva kada je priala o svojim oseanjima prema Greju,
jer jo uvek nije bila najsigurnija u njegova oseanja prema njoj.
~ 52 ~
Oblakoder snova

Ta injenica da joj on nikada nije izjavio ljubav ju je plaila i na neki

nain vreala.
Sali je obema rukama prola kroz kosu. U njene obraze se jo uvek nije
vratila boja. Sada je gledala negde u pod. Neko vreme je ostala tako
nepomina, a onda je naglo ustala.
- Nadam se da i tebe nee povrediti kao to je povredio moju sestru rekla je hrapavim glasom - Ti od poetka zna za Floru - dodala je i
pourila ka vratima.
- Flora je njegova prijateljica - Bjanka je takoe ustala i pola za njom.
- I moja sestra mu je na poetku sve verovala - ogoreno je rekla.
- Sali, pokuaj da shvati, nisam mogla da ti kaem, jer sam se bojala da
e... - ila je za njom, ali se Sali ni jednom nije okrenula.
Zalupila je vrata ispred Bjankinog nosa i strala niz stepenice. U glavi
joj je vladao pravi haos. Oseala je bes, revolt, razoarenje i znala je, da je
najbolje da ode od Bjanke kako joj ne bi rekla neto to i nije mislila.
Njena izjava ju je zaista okirala. Nadala se da e kod kue uspeti malo
da se pribere i da bolje razmisli o svemu to je ula tog dana.
Bjanka je uzela torbicu i kljueve od kola i izala iz stana. elela je da
to pre doe do Greja i da razgovara sa njim. Imala je neodoljivu potrebu
da ga zagrli i ispria mu sve to se desilo sa Sali.
Dok se vozila ka njemu razmiljala je o svemu to se desilo proteklih
nedelja. Sada joj je svaki dogaaj izgledao kao sudbinski. I to je due
razmiljala o nainu na koji je upoznala Greja, sve vie joj se inilo da je
sudbina tu umeala svoje prste.
Parkirala je kola ispred njegove zgrade i po obiaju, pre nego to je
izala iz auta, pogledala je ka ulazu u zgradu. U tom momentu videla je na
stepenicama jednu mladu i veoma elegantnu devojku. U prvi mah joj se
uinila poznata, pogledala ju je malo bolje i prepoznala Floru. Florine usne
su bile osmehnute, delovala je veoma zadovoljno. Na sebi je imala
svetlozelenu haljinu, koja joj je odlino pristajala. Izgledala je veoma
zavodljivo i Bjanka nije mogla a da se ne zapita da li mu je ona stvarno
samo prijateljica.
Crv sumnje je poeo da joj nagriza srce i rasplamsava loe misli.
Ljubomora koju je oseala pekla je njenu duu jae i vie od same eravice.
Brzinom munje kroz njenu glavu su prole sve Saline rei. Bjanka se
oseala kao izduvan balon. Sva energija, koju je imala i koja ju je
pokrenula da doe kod njega i baci mu se u zagrljaj, je nestala iz nje. Par
minuta je trajalo njeno previranje sa samom sobom. Vagala je da li da izae
~ 53 ~
Oblakoder snova

iz kola ili ne.

- Moram da mu verujem - proaputala je sebi u bradu i otvorila vrata
auta.
A onda se setila kako je Sali rekla kako mu je i njena sestra sve verovala
na poetku. Zatvorila je vrata od auta, stavila ruke na volan steui ga svom
snagom.
Oseala je kako joj se oi pune suzama i kako joj nemi jecaji potresaju
telo.
Nemajui snage da se suoi sa Grejem, Bjanka je pokrenula motor i
odvezla se do kancelarija biroa. Sedela je u autu, na parkingu, sve dok se
nije skroz pribrala. I ranije kada nije nalazila reenje za svoje line
probleme, odlazila bi u kancelariju i u radu pronalazila spas.
Bol koji je oseala ju je spreavao da nastavi da razmilja o Flori, o
Greju i Sali. Uspevala je da misli samo na to kako da se oslobodi tog tereta
koji joj je pritiskao grudi, tih suza koje su joj se gomilale u oima.
Znala je da ima jo male anse da, uz pomo posla, zaustavi
rasplamsavanje bola, ljubomore, oseaja izneverenosti, tuge koja bi je
preplavila i moda ak i uguila.
Iznenadila se kada je u hodniku srela Edvarda.
- Zna li da sam oseao da u te ovde sresti - rekao joj je posle
pozdrava.
- Danas je subota - podsetila ga je i zajedno sa njim pola ka svojoj
kancelariji.
- Da, i jo je ostalo samo sedam dana do predaje projekta. Znam da
poslovi idu dobro i da emo stii na vreme da predamo, ali... - zautao je i
malo bolje je pogledao. - Ti ovde nisi dola da radi - rekao je zagledan u
njene crvene oi.
Bjanka je sela preko puta njega, ruke je stavila na sto, lomila je prste,
grizla je usnu i uporno se trudila da im se pogledi ne sretnu.
- Htela sam da pokuam da radim, ali im sam ula u kancelariju
seanja su me obuzela... - zautala je, jer joj je vrlo malo falilo da pone da
plae.
Suze, koje su se nakupile u njenim oima svakog momenta su mogle da
skliznu niz njene ponosne obraze.
- Posvaala si se sa Grejem?
- Ne, posvaala sam se sa Sali zbog Greja, a onda sam krenula ka
~ 54 ~
Oblakoder snova

njemu u potrazi za utehom, ljubavlju, a srela sam Floru kako, sva doterana i
zavodljiva, izlazi iz njegove zgrade - duboko je udahnula i nastavila. - Tu
mi je mrak pao na oi - priznala mu je osetivi kako se jedna suza skotrljala
niz njen obraz. - Sumnje i predrasude koje su me titale su se razvejale po
mojoj glavi, - ponovo je duboko udahnula i izdahnula - morala sam da
doem ovamo.
Edvard ju je sluao ne skrivajui svoje iznenaenje onim to je uo.
- Ti sumnja u njega i Floru - rekao je, a mimikom lica je pitao: zar ta
nedoumica ve nije reena?
- Ne znam - prekrila je lice rukama - ne znam, nita ne znam provukla je prste kroz kosu. - Sve se tako brzo desilo, oseam se nesigurno
i ne znam vie kome da verujem.
- Svom srcu - mirno je rekao.
Svom srcu je verovala i Salina sestra i zna ta je bilo...
- Zato nikada nisi pitala Greja ta se to desilo sa njima? Da si to
uradila sada ne bi sebe muila sa kojekakvim slutnjama? - pomalo
iznervirano ju je pitao.
- Bojala sam se onoga to bi mogao da mi kae, jer sam ve poela da
se zaljubljujem u njega i... - zavrtela je glavom - a ja sam mislila da mi se
ovako neto nikada nee desiti, da ovakvu ljubav, niti bol, niti patnju
nikada neu osetiti - svom svojom snagom je stisnula slepoonice,
Edvard joj je priao i zagrlio je. Ona je oslonila glavu na njegove grudi i
nemo plakala. Oseala je da je njegov zagrljaj prijateljski iskren i kao takav
joj je prijao, ulivao joj snagu.
Telefon je zazvonio i Edvard je podigao slualicu, prepoznao je Grejev
glas.
- Da, Grej ja sam - rekao je na glas kako bi Bjanka znala sa kim
razgovara.
Zauvi njegovo ime osetila je kako joj je srce ubrzalo ritam. Netremice
je gledala u Edvarda pokuavajui da prozre ta mu to Grej pria.
- Bjanka...? - rekao je i pogledao u nju.
Poela je da odmahuje glavom i da mlatara rukama kao da se od neega
brani.
- Ne, nije dolazila, a ja sam sasvim sluajno u njenoj kancelariji zbog
nekih projekata - poeo je da objanjava svestan da mu Grej ne veruje i da
mu je udno to to se on javio na njen direktan broj. - Nismo se uli niti
videli, iskren da budem mislio sam da ste zajedno - dodao je.
~ 55 ~
Oblakoder snova

- Tako bi trebalo da bude, ali nije - proaputao je ne skrivajui svoju

razoaranost. - Molim te, da joj, ukoliko je bude video, kae da sam
zvao.
- Preneu joj ukoliko se budemo uli - obeao mu je Edvard kivan na
sebe to ga je lagao. Pozdravivi ga prekinuo je vezu. - Mislim da si trebala
da se javi - obratio se Bjanki.
Ona je samo utala i gledala kroz njega. U njenim oima Edvard je
video tugu, toliko veliku da se trgao i po prvi put uplaio za nju.

Mrak je ve odavno pao kada je Bjanka izala iz zgrade. Na parkingu je

stajalo svega par automobila. Pola je ka svom i zauvi korake iza sebe
zastala. Prestala je da die kada je ugledala Greja. Iao je prema njoj,
namrgoen, besan, kakvog ga nikada pre nije videla.
- Znao sam da si tu - rekao je prilazei joj. - Zato se nisi javljala na
telefon, bar dvadeset puta sam te pozvao? - uhvatio ju je za ruku kako ne bi
mogla da mu pobegne.
Trgla se zbog boje njegovog glasa, ali se brzo pribrala. Bes joj je davao
snage da mu se odupre.
- A zalo bih se javila na telefon? - drsko ga je zapitala.
- Izludeo sam traei te po gradu - nastavio je da govori ono to mu je
lealo na srcu, to mu je budilo nemire. - Zvao sam i tvog oca i ni sam ne
znam gde sve nisam bio - gledao ju je pravo u oi.
- Zato si to radio? - trudila se da joj glas deluje to hladnije.
- Zato sam to radio? - okirano je ponovio njene rei, - Pa, da bih ti
rekao koliko mi nedostaje i koliko mi je protekla no znaila i... - proao
je rukama kroz vazduh ne znajui ta bi sa njima. Oseao se nemono i
mrzeo je taj oseaj.
- Ne govori - prekrila je ui rukama, jer nije mogla da slua te rei za
koje je verovala da su lai.
- Bjanka, ta ti je? - zapitao ju je sada potpuno izmenjenim, moleivim
glasom. Hteo je da je zagrli, ali je ona poela da se opire.
- Jutros sam bila ispred tvoje zgrade i videla sam kako sam ti
nedostajala - rekla je dok su joj se oi punile suzama.
~ 56 ~
Oblakoder snova

- ta si videla? - nije je razumeo, skroz je zaboravio da ga je to jutro

posetila Flora.
- Ne pravi se lud - istrgla je mku koju joj je drao i pola ka autu. - Sali
je bila u pravu, ti si jedan licemer!
- Sali nema pojma ta se deavalo sa mnom i sa njenom sestrom viknuo je iznervirano i poao za njom.
- Ostavi me - viknula je ne osvrui se.
Htela je to pre da stigne do svog auta. Grej je bio za korak bri od nje.
Zaobiao ju je i oslonio se na vrata njenog auta.
- Bjanka, ja neu otii dok mi ne objasni ta se desilo u meuvremenu
- poeo je da joj preti, jer nije znao ta bi drugo.
Grej nije mogao da zamisli da je ona umiljata devojka koja se jutros
iskrala iz njegovog kreveta i koja ga je itavu no zaljubljeno stezala pored
sebe Bjanka koju je sada gledao.
Plaio ga je njen prezriv i hladan pogled vie od samog avola. Imao je
utisak da bi naao snage i sa avolom da se obrauna, a sada je njom stajao
uplaen i bespomoan, kao malo dete.
Nemam ta da ti objanjavam - i sama se udila odakle joj sva snaga vidimo se u ponedeljak - krenula je rukom ka vratima. Grej je izmakao
pred njenim pokretom i ona je uspela da otvori vrata.
- Sada u te pustiti da ode. ali kasnije e morati da mi da odgovore na
neka pitanja - rekao je svestan da se sada sa njom ne moe sada nastavljati.
- Ne preti mi - okrenula se ka njemu i prostrelila ga najhladnijim
pogledom koji je ikada video.
- Duna si mi bar toliko, da mi objasni zato se tako ponaa - Grej je
osetio kako i sam gubi ivce.
- Nita ja tebi nisam duna - dobila je neodoljivu potrebu da vie na
njega, to je i poela da radi.
- Tvrdoglava si i sebina - sada je on povisio svoj glas.
- Oh, ko mi kae! - teatralno je uzviknula zajedljivim glasom.
- Ja sam glup to sam uopte i dolazio i traio te. Ti to nisi zasluila uperio je prst u nju.
- ao mi je to sam te upoznala - jedva je uspela da sakrije to koliko su
je njegove rei uvredile.
- I meni isto - nepromiljeno je rekao izgubivi svaku kontrolu.
~ 57 ~
Oblakoder snova

Ula je u auto nita mu ne rekavi. Bila je toliko besna da je mislila da

e eksplodirati. Pokrenula je motor, dodala gas i uskoro nestala sa parkinga
ispraena njegovim zauenim pogledom.
Grej je ostao sam. Provukao je ruke kroz kosu i tako ih ostavio. Oseao
se prazno poput neke ljuture. Svi njegovi napori da razume njeno
ponaanje su ostali bez rezultata. Ma koliko se trudio, nije mogao da shvati
tu odbojnost i hladnou kojom je zraila, a sino...
Osetio je kako poinje da duva vetar. Podigao je pogled ka nebu i na
svom licu osetio par kapi kie. Jedan, njemu potpuno stran, oseaj
neizmerne tuge ga je obuzeo.
Znao je da taj momenat nikada nee zaboraviti.
Gledao je u crne oblake, kisnuo i uspevao, svuda, da vidi samo nju. Srce
mu je zalupalo u grudima kao najvee zvono na svetu. I tada je znao da se
ne vara, da to to osea za Bjanku jeste prava ljubav, a taj bol, jeste onaj
koji prome svakog i pri samoj pomisli da moe da izgubi tu ljubav.

Grej je sedeo kod Flore na terasi i po ko zna koji put joj govorio o
Bjanki.
To nedeljno jutro, oroeno kiom, koja je padala skoro itavu no,
odisalo je sveinom. Sa terase Florine kue se prostirao pogled na veoma
lep park. Meutim, Grej nita nije video od toga.
- Ne mogu da verujem, a jue si bio tako srean da si mi bio smean rekla je Flora slegnuvi ramenima. - A sada, samo da moe da se pogleda
i da vidi na ta lii - nije volela to ga je gledala tako iznurenog od
nespavanja, neobrijanog i smuenog.
- Od jutros sam joj poslao cvee i odmah potom pobegao iz kue, jer
nisam mogao due da izdrim da ekam njen poziv - nastavio je da govori.
- Ponaam se kao neki klinac. Evo - iz depa je izvadio svoj mobilni telefon
- ne odvajam se od njega, a do jue sam ga mrzeo i trudio sam se da ga
iskljuim im izaem iz kancelarije. Sada ne mogu da doekam da zazvoni
- preko njegovih usana je preleteo jedan ironian osmeh.
- Nikada nisam mogla da zamislim da e se tako zaljubiti - priznala mu
je Flora. - Mislila sam da su devojke za tebe samo...
- Znam, to i ona misli... - zamislio se pa dodao: - Mogu samo da
~ 58 ~
Oblakoder snova

pretpostavim ta joj je Sali ispriala za mene.

- Mora da objasni Bjanki ta se sve desilo u toj vezi. Mora da joj
kae kakve izlive neosnovane ljubomore je imala Salina sestra i kakve sve
scene ti je prireivala.
- Nisam eleo o tome da priam, jer je Sali njena najbolja prijateljica i
zna ve... - zatresao je glavom. - Mene tako malo poznaje i ispalo bi da se
pravdam. A Verujem da mi uopte ne bi ni verovala u to to bih joj rekao.
- Grej, mislim da je krajnje vreme da drugi, ah dobro - brzo se ispravila.
- Ako ne svi drugi, ali bar Bjanka, sazna da si zapravo ti bio rtva u toj vezi
i da nisi kriv to je ona nervno labilna osoba i to joj se sve to izdeavalo.
Salina sestra te je uvodila iz neprilike u nepriliku, a ti si je sve vreme titio i
podmetao svoj obraz i svoja lea - poela je da se nervira, pa je brzo
zautala.
Flora je znala sve ta se desilo u toj vezi i svaki put bi se iznervirala
kada bi se selila koliko je Grej imao neprilika zbog te ljubomorne devojke.
Grej ju je sluao i razmiljao o tome kako se sudbina poigrala sa njim.
Po prvi put u svom ivotu se istinski zaljubio i sudbina je htela da ta
devojka, koju je njegovo srce izabralo, ima za najbolju prijateljicu Sali,
koja mu je jasno stavila do znanja da ga mrzi.
Jedini izlaz video je u tome to su Bjanka i on bili prinueni da rade
zajedno. U tim susretima je gajio svu svoju nadu da e pronai momenat i
uspeti da je ubedi u iskrenost svojih oseanja.
- Ne slua me Greje Preskote! - povienim glasom je rekla Flora, Grej
se trgao iz svojih misli i pogledao je.
- Izvini - proaputao je osetivi se zaista neprijatno. - Sino sam joj
rekao neto to nisam mislio. Vreala me je i ja sam hteo da je uvredim i
sada razmiljam zato je to tako.
- Ljudi, kada su zaljubljeni, su hiperosetljivi i vrlo esto govore i ono
to ne misle, - govorila je noena linim iskustvom - a sve iz straha da ne
budu povreeni. To je malo smeno, ali je istinito.
- Izludeu - odjednom je rekao.
- Vodim te u etnju - ustala je od stola i prila mu. Uhvatila ga je pod
ruku i povela ka parku. - Poznajem te godinama i znam sve tvoje mane i
sve tvoje vrline i...
- Nemoj sada da mi pria o mojim manama - naalio se sa njom
pravei namrgoen izraz lica.
- I znam - nastavila je svoju reenicu - da e jednog dana biti divan
~ 59 ~
Oblakoder snova

suprug i divan otac - sasvim iskreno je rekla.

Flora je znala da je on imao svega osamnaest godina kada mu je i majka
umrla. Oca skoro da se nije ni seao. Za razliku od njega ona je odrasla uz
oba roditelja u jednoj veoma harmoninoj porodici koju je Grej voleo da
poseuje i gde se i sam oseao kao kod kue. Uvek, kada ga je posmatrala
kako se igrao sa decom njene sestre, znala je da njemu nedostaje toplina
porodinog doma, koju njegova majka nije uspela, mada se trudila, da mu
prui.
- Zato si mi to rekla ba sada? - bio je iznenaen njenim reima.
- Ne znam tano, imala sam potrebu da ti to kaem - oslonila je glavu
na njegovo rame. On se malo savio i poljubio je u elo.
- Ti si najbolji prijatelj koga sam ikada imao - priznao joj je ganut
njenim reima i tom bliskou koju je osetio, a koja mu je ba nedostajala.
Flora se osmehnula i pruila korak, zautala je dozvolivi i svojim i
njegovim mislima da lutaju tamo gde im je volja.

Edvard je otvorio vrata Bjankine kancelarije i potraio njen pogled.

- Razoarana si to me vidi? - njegovo pitanje je vie zvualo kao
konstatacija. Na njenom licu je jasno mogao da vidi da je oekivala Greja i
da se od ranog jutra spremala za susret sa njim.
- Ne - odmahnula je glavom.
- Zato uvek pokuava da me slae? Zna da ti to do sada nije uspelo rekao je aljivim glasom.
- Jedva ekam da ga vidim - priznala mu je i postieno pognula glavu.
- Ponaa se kao da je to to osea za njega greh. Ljubav nikada ne
moe da bude greh, greh je samo ako se ne desi.
- Proli vikend je bio najgori u mom ivotu - ustala je od stola i prila
Prozoru.
- Sea se pre par nedelja kada sam te nagovarao da prihvati saradnju
sa Grejem, stajala si na istom mestu i delovala gordo i pomalo nedodirljivo
- prisetio se Edvard. - Vie ne lii na istu enu.
- Tada nisam mogla ni da zamislim da u se ovako zaljubiti - nervozno
~ 60 ~
Oblakoder snova

je preplitala prste. - Uh, kako se grozno oseam, kao da mi je najtei slon

stao na grudi bez namere da se ikada skloni odatle.
- Ljubav ne trpi gordost i ponos - najednom je rekao i priao njenom
stolu. Uzeo je slualicu i poeo da okree jedan broj.
- ta to radi? - uspanieno ga je zapitala kada je shvatila da okree
Grejev broj telefona.
- Treba da razgovarate - sasvim mimo je rekao.
- ta da mu kaem? - panika se jasno ocrtavala na njenom licu, Edvard
je prepoznao u njenom glasu elju da razgovara sa njim, ali i strah da taj
razgovor ne uspe.
- Uvek moe posao da iskoristi kao dobar izgovor to ga zove predloio je, a potom prislonivi slualicu na uvo dodao - telefon zvoni ispruio je slualicu ka njoj.
Bjanka je gledala u telefonsku slualicu kao u nekog duha, sa irom
otvorenim oima u kojim je sada mogao da vidi samo strah. Mozak joj je
radio grozniavom brzinom. Bila je ljuta na Edvarda, htela je svata da mu
kae, ali rei nikako nisu silazile sa njenih usana.
- Halo - zaulo se iz slualice. Bjanka je prepoznala Grejev glas, a srce
joj je odmah bre zakucalo.
Edvard je strpljivo drao slualicu uperenu u nju. Ona ga je prostrelila
jednim pogledom i besno uzela slualicu iz njegove mke.
- Halo - ponovio je Grej, potom je zautao, pa glasom punim nade
proaputao: - Bjanka, ti si?
- Da, ja sam - proaputala je jedva ujno, posle nekog vremena.
Na Edvardovom licu je zatitrao setni osmeh, koji Bjanka nije mogla da
vidi. Okrenuo se od nje i krenuo ka vratima osetivi kako zavidi Greju i toj
ljubavi koju ona osea za njega. Ali, i pored svega toga, bilo mu je drago
to je smogao snage da uradi to to je uradio, jer, ma ta god sada oseao,
on je Bjanki bio iskren prijatelj.
- Nadao sam se da si ti - priznao joj je. - ekao sam da me pozove
Nadao sam se da neu uzalud ekati - govorio je ubrzano, jer se plaio da
ponovo ne zavlada tiina.
Grej, iako je to bilo nemogue, oseao je njen topao dah na svojim
obrazima. Po njenom glasuje znao je da je uznemirena i uzbuena. eleo je
da joj sa svojim reima to pre otera te sumnje, ali nije znao ta bi joj
rekao.
On se nadao da e ga pozvati i itavu no je razmiljao o tom razgovoru
~ 61 ~
Oblakoder snova

sa njom, ali sada mu se svaka re koja bi mu proletela kroz glavu inila

smenom, nedostojna nje.
Bjanka je stezala slualicu sve dok joj prsti nisu pobeleli. Gutala je
knedle i uporno se trudila da se sabere, ali joj je to bilo jako teko.
- Mislila sam da e doi - nada se jasno ogledala u toj reenici.
- ta se to desilo sa nama? - odjednom ju je zapitao. - Bole me rei koje
smo rekli jedno drugom. Ne daju mi mira.
- Ja nisam mislila ono to sam ti rekla - pourila je da mu kae.
- Ni ja nisam mislio.
- Videla sam Floru kako sva zadovoljna izlazi iz tvoje zgrade i
pobesnela sam od ljubomore, jer ljudi priaju da...
- Priaju oni koji ne znaju - brzo je rekao zadovoljan to je uo da je
ona ljubomorna. - Flora je moja prijateljica i to sam ti ve rekao, a izala je
zadovoljna, jer me je to jutro videla sreno zaljubljenog.
- Zaljubljen si? - sa smekom je ponovila njegove rei koje su joj tako
prijale. Imala je oseaj da se njeno telo podmlauje, da se u njega ulivaju
novi sokovi, nova snaga, a sve iz oseanja neizmerne sree to mu slua
glas. Njeno zaljubljeno srce je slutilo na dobro i tako snano je kucalo.
- Kao nikada pre - spremno je rekao.
- elim da te vidim - proaputala je glasom punim enje.
- elim da te zagrlim - promrmljao je jedva ujno. Ni sam nije znao
kako je uspevao da ostane pored telefona i kako ve nije krenuo ka njoj.
- Grej... - oi su poele da joj se pune suzama. Rei su joj zamrle u grlu.
elela je neto lepo da mu kae, a nije znala kako i kojim reima da mu
opie kako se tog trenutka oseala.
- Volim te, Bjanka, ma, ini mi se od prvog dana kada sam te ugledao sletelo je sa njegovih usana. Bile su to rei koje su dolazile pravo iz srca,
jednostavne i iskrene.
- ekam te - rekla je i spustila slualicu.
Ruke su joj se tresle, celo telo joj je podrhtavalo od uzbuenja. Jedva je
ekala da ga ugleda na vratima i da mu to isto kae, pa nek bude ta bude, i
zemlja neka zanemi i svakakva uda nek se dese.
Odjednom, inilo joj se da moe da rei sve probleme. Da e uspeti da
objasni Sali svoja oseanja i da nee izgubiti njeno prijateljstvo. Imala je
oseaj da e posao zavriti na vreme i da e taj trni centar biti jedan od
najlepih.
~ 62 ~
Oblakoder snova

Ljubav koju je oseala pokrenula je u njoj najpozitivnije misli, a kao

podstrek tim mislima bila je ogromna snaga koju je oseala.
Zadovoljna i srena poela je u svojoj glavi da pravi prave oblakodere
od slatkih snova za koje je verovala da e joj se ostvariti. Svi do jednog.

Bjanka i Grej su bili puni pozitivne energije i bili su ubeeni da je to bio

preduslov da se stvari ponu deavati onako kako su to, do pre neki dan,
samo mogli da sanjaju.
Sali se javila iz Kalifornije, a ljubav koju je oseala za Bena pomogla joj
je da shvati ljubav koju Bjanka i pored svega to je ula osea za Greja.
Filip je bio u najmanju ruku oduevljen kada je uo da su se Bjanka i
Grej pomirili. Zajedno su izali na veeru. Sa jedne strane stola sedeli su
Bjanka i Grej, a sa druge Filip i Alison. To vee, a kasnije i no, protekli su
u znaku smeha, sree i ljubavi.
Edvardu je, sve to to se deavalo Greju i Bjanki, bilo samo jo jedan
dokaz da se uda zaista mogu desiti uz pomo mnogo ljubavi i malo dobre
volje. Da je ivot zaista nepredvidiv i da ovek nikada ne zna gde ga
naredni dan moe odvesti.
Posmatrao je Bjanku koja je tih dana blistala od sree i znao da takvu
enu eli i za sebe, srenu to je voljena i to moe da voli. Iskreno se
nadao da e je jednoga dana i pronai.
Dobre vibracije koje su irili Grej i Bjanka uticali su pozitivno i na
posao koji je na vreme bio zavren. Uraen projekat je dobio sve pohvale
investitora. Njihova ideja je bila originalna, graevina lepa i skladna,
praktina i ako postoji savrenstvo, savrena.
U Sinkler projektu su napravih mali koktel povodom uspeno
zavrenog posla.
Svi su se smejali, prepriavali tok kojim je posao napredovao, seali se
skeptinih izjava pojedinaca koje su sada, poto se sve dobro zavrilo,
izgledale smene.
- Gde su Grej i Bjanka? - zapitao je Filip Edvarda, koji je prvi primetio
da ih nema.
- Da se kladimo da su...
~ 63 ~
Oblakoder snova

- Ne, neu da se kladim - naglas se nasmejao Filip. - Znam gde su

nestali.

Grej je sedeo na dvosedu, u jednoj ruci je drao au sa ampanjcem, a

drugom je mazio njenu crnu kosu koja je poivala na njegovim grudima.
Bjanka je izula cipele i noge prebacila preko naslona dvoseda. Prstima je
prelazila preko ruba kristalne ae uivajui u svojim sanjalakim mislima
koje su je ispunjavale i inile je neobino srenom.
- elim - odjednom je rekla i za tren se okrenula prema njemu kako bi
mogla da ga poljubi - elim da otputujemo u Francusku.
- Moe - odmah se sloio sa zadovoljnim osmehom na usnama i
misterioznim pogledom u oima.
- A potom, kada se vratimo, da objavimo nau veridbu.
- Slaem se - promrmljao je i poljubio je u kosu.
- A... - poela je da se smejulji.
- A?
- A najvie elim da ovo to sada oseam nikada ne prestane. Da te
volim, da me voli do poslednjeg trena ovozemaljskog ivota. Da imamo
decu, da imamo divan dom, sklonite od stvarnog sveta... - pogledala je u
njega oima vlanim od suza radosnica. - Sanjam li? - prekrila je prstom
njegove usne. - Ne budi me i ako sanjam...
- Nikada te neu probuditi iz tog sna - obeao joj je sveanim glasom. Volim te i sam elim da ga sanjam sa tobom sve do poslednjeg trenutka
ovozemaljskog ivota - citirao je njene rei.
- Volim te, Grej - jedna topla suza skliznula je niz njene obraze.
- Ti si neto najbolje to mi se desilo u ivotu, zna to? - mazio je njene
obraze. - Ti si... ti si... - osmehnuo se - samo budi ti i budi tu - dodao je
svestan da za tu ljubav, koju je oseao za nju, nema poreenja. Bjanka je
malo izvila svoju glavu kako bi mogla da ga poljubi. Njegove usne su
vratile dah koji je izgubila dok ga je sluala.

~ 64 ~
Oblakoder snova

Napamet je stavila au na pod i zagrlila ga. U glavi je imala samo jednu

misao - da e se svom silom boriti da se taj san, koji su oboje poeli da
sanjaju, nikada ne prekine.

KRAJ

By

Marta

~ 65 ~
Oblakoder snova