PROLOG

Devojka se zagledala kritički u svoj odraz u ogledaju, ispran i uzbuđen.

Njena kosa je uvijena, na očima ima samo senku, a obukla je prelepu novu,
plavu, svetlu haljinu sa mašnom oko struka, ali znala je da nije lepotica. U to je
bila sigurna. Njen nos je bio prevelik i usta previše široka i ispunjena metalom.
Bila je prekrivena i slojem sala, barem kako je njena majka to umela da kaže.
Naočare su joj pokrivale najbolje sredstvo: njene oči. Bile su ogromne i
napravljene od najsjajnije zelene tečnosti. Ni nagoveštaj zlaćkastoj ili smeđoj
boji da kvari tu spektakularnu lepotu. Trepavice su joj bile velike, kao kod očiju
nevine dece.
Kada je čula buku sportskog automobila kako se približava prilazu,
zamrzla se i odjednom je osetila strah. Leptiri u stomaku su joj poludeli. Skoro
da se upiškila od uzbuđenja. Otrčala je do prozora da pogleda.
„Sveta Majko, izašao je iz auta sa gomilom cveća!”, vrisnula je od
uzbuđenja. Došao je. On je zaista, zaista došao po nju. Deo nje nije verovao da će
doći.
Odsutno je skinula naočare i odložila ih na stolu ispunjenom knjigama.
Imala je dosta knjiga. One su joj sigurnije nego ljudi. Krenula je do vrata svoje
spavaće sobe i sačekala, najbolje bi bilo da je majka pozove. Nije htela da on
pomisli da je suviše nestrpljiva ili previse očajna.
„Sky, Miko je ovde”, majka ju je nazvala sa dna stepenica.
Sky je otvorila vrata, uvukla stomak i izašla. Koliko je mogla, trudila se da
hoda uzdignuto i pravo. Miko i majku videla je kao dve zamagljene siluete koje
stoje na dnu stepeništa i čekaju je. Kada je stigla do pretposlednjeg stepenika
lice njeno majke se izoštrilo. Posmatrala je ćerku veoma zabrinuto. Od kada je
Sky umro otac prošle godine, njena majka se promenila, postala je plašljiva i
povučena.
 Stidljivo, Sky se okrenula ka Miku. I vau! Vau! Bio je toliko božanstven da
je izgubila moć govora. Osećala se potpuno preplavljeno u društvu jednog od
najzgodnijih dečaka u školi. Sve što je mogla da uradi, bilo je samo da gleda u
njega kao da je najtoplija, najbolja stvar na celom svetu. Mogao je da ima bilo
koju, ali je odabrao i pitao nju. Osećala se kao da će se otopiti.
Sky je bila opsednuta Mikom od prvog trenutka kada ga je videla izdaleka.
Njena majka je to odbacila kao devojačku simpatiju, ali Sky je bila ubeđena da je
to ljubav. Bila je sigurna da je duboko i nepovratno zaljubljena u njega. Ispisivala
je njegovo ime na unutrašnjosti njenih domaćih zadataka i svakodnevno
maštala o njemu satima.
To je bila glupa, opsesivna, divna, uzbudljiva fantazija koja bi dovodila do
ničega, sve do prošle nedelje, kada je iznenada pozvao na žurku njegovih
prijatelja. Prošle nedelje su je i nekoliko drugih momaka, koje primetila do sad,
pozvali da izađu. Gledala se u ogledalo i pitala da li je počela da se menja, da li
nekako postaje atraktivna ali je ogledalo reklo NE!
Sišla je i poslednji stepenik i stala je pored Mika budalasto mu se
nacerivši.
„Pa deco, lepo se provedite napolju. Hoćeš li je vratiti do 22h kući?”, njena
majka je upitala.
„Naravno gospođo Johnson.” Okrenuo se ka Sky i nasmejao srceparajućim
osmehom. Sky je pomislila da će se istopiti tamo na licu mesta. Srce joj je tako
ubrzano lupalo da je bila sigurna da može da ga čuje.
Napolju, otvorio joj je vrata svog elegantnog automobila, Cobra, i pažljivo
je sela. On joj se osmehuje jednim od onih megavatnim osmehom i startuje
motor. Vozio je u tišini i brzo. Kroz prozor je ugledala ogromnu vilu u kojoj se
održavala žurka, ugasio je motor a ona se okrenula ka njemu.
„Hvala ti puno Miko što si me pozvao na žurku. Nikada nisam zamišljala
da bi me ikada zapazio, a kamoli pozvao. Ovo je najsrećniji dan u mom životu”,
izbrbljala se i iznenada pocrvenela, stideći se svoje smelosti.
Miko se namrštio a onda je pogledao kao da je vidi prvi put. Zbunjen,
podigao je ruku i zataknuo joj kosu iza ušiju izlažući joj dugo grlo.
Zadrhtala je, nagnuvši bradu uvis videla je nebo puno zvezda. Nije ih jasno
videla bez naočara, izgledale su poput sićušnih otvora na crnom nebu kroz koje
se sjajno belo svetlo razliva. Spustila je pogled do njegovih očiju i primetila da je
posmatra od udubine vrata do usana. Na trenutak joj se činilo da će je poljubiti -
okrenuo je lice ka njoj, a ona se zabrinuta zbog pirsinga u ustima - ali onda se
njegov izraz promenio. Izgledao je kao da je nešto šokiralo.
 “Lepa si”, tiho joj je šapnuo.
Na te njegove reči pocrvenela je još vise. Miko se okrenuo ka napred i
zagledao kroz vetrobransko staklo. Nekoliko sekundi je bio tih a ona je prosto
zurila u njega. Nikada ranije nije izašla sa nekim dečkom, nije znala šta treba da
uradi ili šta da kaže.
“Znaš šta? Hajde da ne idemo na ovu zabavu? Hajde da samo odemo do
grada na hamburgere i koka kolu i da se bolje upoznamo?”
Njeno lice poprimilo je razočaravajući izraz. Nikada ranije nije bila na
zabavi. Njen život je bio ograničen, njeni roditelji i njene knjige. Nije imala prave
prijatelje. Preselili su ovde pre dve godine i dalje se osećala kao stranac u ovom
malom gradu od pet hiljada ljudi.
“Predomislio si se”, rekla je tupo. “Stidiš se što će te tvoji prijatelji videti
sa mnom”.
“Naravno da ne”, porekao je vatreno.
Ona tužno odmahnu glavom i reče, “sve je u redu, ne moraš da
objašnjavaš.”
“Sranje”, promrmljao je sebi u bradu.
“Žao mi je”, rekla mu je i spustila glavu kako bi se sakrila od njega.
Okrenuo se prema njoj, uhvativši joj obraze obema rukama primorao je
da je pogleda. “Nemoj da ti bude žao Sky, nije do tebe”, rekao je žestoko.
Ona se ozari na to. “U redu, idemo onda do grada. Radije bih burger i
koka-kolu sa tobom nego da idem na zabavu, u svakom slučaju.” Toplo mu se
nasmešila. Istini za volju, njoj nije smetalo što ne ide na zabavu, hamburger i
kola su bili kao da joj se san ostvaruje. Bilo joj je glupo da to prva predloži.
To je samo njen ponos mogao biti povređen. Ona nije bila lepa. I to je bilo
to. Spustio je ruke dole i na trenutak pogledao u njih.
“Dobro”, polako je rekao, “idemo unutra na 5 minuta i odlazimo odatle.”
Ona razvuče osmeh od uva do uva. Nije joj odvratio osmehom, izgledao je
gotovo uplašen. Otvorio joj je vrata automobila i pružio ruku da pomogne dok
izlazi iz auta. Stavila je ruku u njegovu i osetila toplotnu moć u njoj.
Pustio joj je ruku ali su nastavili da hodaju jedan pored drugog. Na
vratima je udahnuo duboko i pogledao je. Gledala ga je usijanih očiju. Otvorio joj
je vrata i ušli su unutra. Nikada nije bila na zabavi u tako dobroj kući, sve je
posmatrala sa strahopoštovanjem. Sky je odmah prepoznala neke devojke iz
škole, popularne navijačice Vampira koje ističu svoju moć ponižavanjem i
ismevanjem manje bogatih devojaka. Nije dozvolila sebi da misli o tome, ali one
su zlatne devojke koje obično izlaze sa Mikom, one gipkog tela i besprekornog
lica. Jedna od njih, plavuša, buljila je u njih dvoje kao da je htela da joj priđu.
Miko je uhvatio Sky za ruku i počeli su da se provlače kroz gužvu. Jednom
ili dva puta ga je neko pozvao, ali on je samo mahnuo rukom i brzo je povukao
ka zadnjem delu kuće. U hodniku, gde nije bilo toliko navijača, okrenuo se a još
uvek hodajući brzo rekao: “hajde, idemo da uzmemo piće.”
Primetila da je napetiji nego u kolima. “Hajde”, Miko je pozvao kada je
zaostala malo. Kad su se našli u kuhinji pitao je šta bi želela da popije.
“Pivo”, iako zaista pivo ne voli da pije.
“Ima i voćni punč ako vise voliš?”
Ona zahvalno klimnu glavom.
“Ostani ovde i ne mrdaj”, naredio je stavljajući je u uglu gde nije bilo
nikoga i gde je niko neće videti. Gledala ga je dok je ostavlja i odlazi po piće.
Stajala je tamo, bilo joj je neprijatno i nelagodno kada je plavuša od
malopre krenula prema njoj. Plavušine oči su odasijale zlobom.
“Dakle, ko si ti?” upitala je nadmeno dok je žvakala žvaku.
“Sky.”
“Sky šta?” grupo upita.
“Zašto? Zašto ti treba moje prezime?”
“Zato jer moramo da znamo ko će biti pobednik”
“Pobednik?”
“Da, kraljica nakaza.”
Krv se povukla sa Sky lice. Plavuša je pohlepno posmatrala. Na način na
koji zmija gleda pacova kada potone očnjake i ubrizga otrov.
“Ti želiš da tvoja pratnja pobedi, zar ne?”
Sky se fokusirala na lepo lice ispred sebe. Ne dozvoli joj da bude bolja od
tebe Sky. Ne dozvoli joj da pobedi, ponavljala je u sebi.
“Johnson, moje ime je Sky Johnson” , rekla je polako. Glas joj je zvučao
dalek ili kao da je pod vodom.
“Kul. Srećno”, plavuša odgovori i produži dalje.
Sky je tumara od ugla do ugla. Bila su zatvorena vrata pored nje. Otvorila
ih je i izašla van. Počela je da trči preko dvorišta dok joj je u ušima bubnjalo a
suze tekle i kvasile plavu haljinu. Nastavila je da trči i trči.











 1.

Sedam godina kasnije…

Okrenula sam se sa blagajne i zakucala direktno u zid, barem sam tako
osetila ja, ali u stvari to su bile grudi, čvrste i jake muške grudi. Velike, moćne
ruke su me obgrlile i uhvatile za nadlaktice kako bih povratila ravnotežu. Za
trenutak to je bilo u redu. Imala sam spremljeno izvinjenje sa uvežbanim
osmehom i rečima: Žao mi je. Ali kada su mi oči prešle preko njegovih ramena
do lica ceo moj svet se okrenuo, mozak mi je vrištao. Ne! Ne! Ne! Ne! Nema
jebene šanse! Ne posle ovoliko vremena!
Otvarala sam i zatvarala usta kao neka glupa zlatna ribica u akvarijumu.
Tupavo zurila sam u divlje, lepo lice, čvrsto utisnuta usta, tamno crne oči, ravne
obrve i čvrsto stisnutu vilicu - Bože, dečak je postao muškarac, poražavajuće
seksi muškarac. Jedan, racionalni deo mozga zašišta da mi je zaista žao, ali sada
nisam mogla da izgovorim to. Jebeno nisam mogla.
Osećala sam se kao jelen pred farovima, samo sam zurila u njega dok su
njegove oči i dalje bile ravnodušne. Dlanovima sam naslonjena na njegove grudi
čvrste poput kamena. Njegova blizina deluje na mene poput leka, ošamućuje me.
Na brzinu sam se pomakla od njega kako bih se sabrala.
Vremenom simpatija iz detinjstva postaje simpatična na smešan način,
ali naravno nikad ga nisam pustila da ode iz mog sećanja. Odvratila sam pogled
od njegovih magnetnih očiju, snežno bele košulje, dole niz odelo boje uglja koje
mu se savršeno pripija uz telo. Skupo. Impresivno. Seksi. Nikada ga do sad
nisam videla ni u čemu osim u crnoj kožnoj jakni i farmerkama. Njegov miris je
tako muževan.
„Jesi li dobro“, upitao je.
 Oh Bože! Njegov glas, bio je daleko impresivniji nego što sam ga pamtila.
Tada mu je bio pun hrabre i mladalačke arogancije, a sada, promeni se u dubok,
muževan i šarmantan od koga gaćice same padaju.
Sigurno sam klimnula glavom u znaku potvrđivanja. Njegove ruke su me i
dalje pridržavale oko nadlaktica, što mi je i bilo drago jer su mi se kolena
pretvorila u žele. Podigla sam oči nazad na njegovo lice koje je i dalje bilo
ravnodušno a crne oči sužene.
„Da li ja tebe poznajem?“
Sranje. Bilo je sada ili nikad. Uvukla sam dah duboko u pluća i moj mozak
kao da se uključio u rad. Brzo sam odmahivala glavom levo-desno.
„Ne, ne mislim da je tako“, bubnula sam brzo.
Kao da se nešto u vazduhu između nas promenilo. Pogledom je prodirao u
mene. Instinktivno sam se pomaknula korak unazad i on je spustio svoje ruke.
Greška! Velika jebena greška! Kolena su mi i dalje bila žele i pala sam dole.
Uhvatio me je i podigao i učinilo mi se kao da mu je lice poprimilo neobičan
izraz. Puls mi je naglo skočio.
„Da li ste sigurni da ste dobro?“, upitao je zabrinuto.
Klimala sam glavom i bila svesna da je moje ponašanje krajnje čudno i bez
opravdanja, od prvog trena kad sam ga videla.
„U redu je, ja sam... samo sam trudna.“ Nakon mog odgovora kao da mu je
neka senka prešla preko očiju.
Udisala sam nesigurno i lice mi je buknulo zbog ove izrečene laži. Jake
ruke vodile su me do visoke stolice kod izloga. Sela sam i stavila dlan na hladno
staklo. Pognula sam glavu i kao budala gledala u njegove cipele. Crna polirana
koža visokog sjaja. Šta do đavola on radi na mom terenu? Podigla sam glavu
„Dobro sam sada, hvala vam na pomoći.“
„Ne, čekaću ovde dok se ne oporavite u potpunosti“ ovog puta glas mu je
bio oštar.
Progutala sam knedlu u grlu; „Ne zaista, možete ići, hvala vam. Iskreno,
dobro sam.“
On je oklevao... „Da li želiš da pozovem nekoga? Tvog supruga možda?“
Odmahnula sam glavom tako snažno da sam osetila vrtoglavicu. Spasilo me je
zvono, moj mobilni je pozvonio i došlo mi je da ga poljubim. Očajnički sam ga
potražila po torbi drhtavih ruku, bez gledanja u ekran javila sam se.
„Hej ti“ rekla je moja sestra, zove iz Njujorka.
 „Da, na putu sam ka nazad“ rekla sam i brzo prekinula poziv. Sa osmehom
sam pogledala neverovatno zgodnog muškarca pored mene, grčki bog oluje.
„Zovu iz kancelarije, devojke čekaju svoju kafu. Mislim da je bolje da krenem.
Hvala ti za svu pomoć.“
Skočila sam sa stolice, sačekala malo da povratim ravnotežu. Da, sve je
dobro. Lažnim osmehom mu mahnem, zaobiđem ga i odem do table sa
porudžbinama. Moj zahtev je već spakovan i spremljen u kartonskim držačima.
Dohvatim kafe i bez okretanja odlazim iz kafeterije. Izađem na ulicu i ubrzam
korak.
Na kraju bloka skrenem u malu ulicu i naslonim se na zid. Pažljivo,
spustim kafu na tlo. Ruke su mi se toliko tresle da sam morala da ih stiskam
kako bi se umirile. Nasuprot meni bila je zgrada i sa natpisom: Barrick&Sons,
sertifikovano ovlašćeno računovodstvo, crni-krem okvir, staromodan a
pouzdan. Kažu da sećanja iz detinjstva nikada ne bivaju izgubljena. Još uvek
mogu da osetim miris pečenog hleba, pčelinji vosak, stare drvene podovi i kako
je piti sveže toplo mleko direktno iz krave. I Miko.
Osetila sam suze koje me peku u očima, zagledala sam se u znak preko
puta i pustila ih niz lice. „Jebi ga!“ opsujem u potrazi za maramicom u torbi da
bih izduvala nos. Emotivno, osećam se totalno potrešeno.
„Šta sada?“





 2.

Vratila sam se u kancelariju smirenija ali i dalje ispunjena nemirnom

nelagodnošću. Nisam mogla da shvatim šta je radio milja daleko od kuće u mom
lokalnom kafiću. Stavila sam Natashi, našoj recepcionarski, njenu kafu na sto.
„Da li si plakala?“, upitala je uznemireno.
„Imam malo prašine na mojim kontaktnim sočivima“, objasnila sam joj i
krenula prema liftu. Zaustavila sam se kod Jeninog stola i ostavila joj kapućino.
„Šta je sa tobom? Izgledaš kao da si videla duha Sky?“
Bila je u pravu, upravo sam videla duha iz prošlosti. Mislila sam da ga
nikada više neću videti. Osmehnula sam joj se slabašno. „Nisam dobro spavala
noćas.“ Okrenula sam se i pošla ka svojoj kancelariji.
„Hej znaš one misteriozne pregovore o kupovini naše firme? Gotovo je,
neka američka firma. Glavni šef je u gradu i svi ćemo dobiti priliku da ga
upoznamo u 14h u zelenoj sobi.“
Krv mi je prostrujala telom. Kolike su mi bile šanse?
„Ko je on?“
„Miko Barokas.“
„U redu.“ Krenula sam polako u svoju kancelariju. Neverovatno je da će
nakon toliko vremena ponovo ući u moj život. Ušla sam u svoju kancelariju, sela,
spustila torbicu i pokušala da mislim. Da rezimiram situaciju.
Može li to biti slučajnost? Jedna od onih bizarnih situacija koje se
dešavaju ponekad - neko želi da kupi Toyotu 2.2 šljiva boje i sutradan čovek kog
je jednom sreo pozove ga govoreći mu da želi da proda svoju Toyotu 2.2 šljiva
boje. Glupa sreća samo, slučajnosti i slučajni događaji sudaraju se kao balvani u
reci.
Mora da bude to.
 Jedno je sigurno, definitivno me nije prepoznao. Niko iz moje prošlosti
nije. Ne nakon svih plastičnih operacija koje sam uradila.
Jedva sam prepoznala sebe. Veliki nos je nestao i na njegovom mestu je
sada mali i prćast. Dakle: ako sam imala nekakav strah od prepoznavanja od
onog dana kada me je odveo na žurku - pamćenje mi je iznenađujuće sveže i
gorko - sve što je trebalo da uradim je da iskuliram.
On će biti samo na tom jednom sastanku gde ćemo predstaviti sebe.
Nakon toga, avion će odleteti visoko kao i on sa njim, nestaće. Miko Barokas
imao bitnije i važnije stvari da radi, nego da se bavi sa mnom, uz firme koje je
osvojio. Uzela sam telefon i nazvala sestru.
„Šta je do đavolo bilo ono malopre?“ zahtevala je da zna.
„Stajala sam pored Miko Barokas kad si zvala.“
„Šta?“ toliko je glasno viknula da sam morala da odaljim slušalicu od uveta
„Naletela sam na njega u mojoj lokalnoj kafeteriji.“
„Nema šanse!“
„Hmmm...“
„Jesi li ok?“
„U šoku sam.“
„Da li te je kopile prepoznalo?“
„Naravno da ne. Pucala bih u sebe da jeste. Devojka koje se seća je debela,
tamnokosa, velikog nosa i sa metalnom protezom na zubima.“
„Ali šta je za ime Boga on radio u tvom kafiću?“
„Kupili su moju firmu.“
„Vau! Jebeno loša sreća.“
Uzdahnula sam.
„Da li ćeš raditi za njega?“
„Ne mislim tako, ali on drži sastanak upoznavanja danas popodne.“
„Ideš?“
„Moje odsustvo biće mnogo upadljivo. Ušunjaću se tiho i naći mesto
pozadi u zadnjem redu sobe.“
„Ime si promenila, ali prepoznaće te po prezimenu.“
„Prvo, Willow, ne mislim da je ostavila ikakvog utiska ona žurka na njega.
Kladim se na svoju celu mesečnu platu da je on na to totalno zaboravio. A ako u
nekom slučaju on ima izuzetnu memoriju koja mu omogućava da zapamti svako
ime koje je u svom životu čuo, Johnson je zapravo drugo najčešće prezime u
Americi, tako da sam prilično sigurna i sa tim.“
„Leksi?“
„Da?“
„Nisi više... hm... nije ti stalo do njega više, zar ne?“
„Šališ se? Mrzim ga!“
„Ok. Dobro. Samo proveravam.“
Nastala je pauza pre nego što je pitala, „Kako je Nigel?“
„Dobro“, brzo odgovorih. „Oh, bolje je da se vratim nazad na posao. Zvaću
te sutra i ispričati ti kako je prošao sastanak.“
„Srećno dušo.“
Sedela sam i zurila u telefon kao da je bio škorpija. Sranje! Nisam dugo
ništa čula o njemu. Bio je pravi pakao videti ga. Način na koji sam odreagovala
videvši ga bio je više od šoka. Pokrila sam lice rukama. Sat je pokazivao 11h.
Imala sam još samo 3 sata do susreta. Uzela sam slušalicu i pozvala.
„Zdravo dušo“, rekao Nigel.
„Ćao“, tiho sam rekla.
„Da li je sve u redu?“
„Mmmm... samo sam htela da ti čujem glas.“
Glas mu se produbio. „Oh draga, koliko sam dugo čekao da to kažeš.“
Odmah sam osetila ubod krivice. Ne volim ga i to što sam uradila bilo je
okrutno. Imam osećaj da mi život izmiče kontroli. Stezala sam slušalicu i
zatvorila oči.
„Vodim te na večeru večeras“, rekao je veselo.
„To bi bilo lepo.“
„Gde bi volela da ideš? Napraviću rezervaciju.“
„Mogu li da razmislim i pozovem te kasnije Nigel?“
„Naravno.“
„U redu, čujemo se uskoro.“
„Leksi?“
„Da?“
„Ništa, reći ću ti večeras.“
„Ok, čujemo se kasnije.“
„Ćao draga.“
 Poklopila sam slušalicu i zagledala se kroz prozor. Telefon mi je pozvonio.
Duboko sam udahnula i pritisnula tipku, glas Janey Masters ispunio je
kancelarijski prostor.
„Dođi ovamo, možeš li?“
„Odmah dolazim Janey“
Janey Masters je visoka, mršava i veoma šik devojka. Ima sjajnu bob
frizuru, usne kao naslikane i French red nokte. Odlučila je pre mnogo godina da
zadrži samo mali deo duše.
„Zatvori vrata“ , rekla je, ne podižući pogled sa papira na stolu.
Zatvorila sam vrata i krenula napred.
„Da li ste videli e-mail o današnjem upoznavanju Miko Barokas?
„Ne ali mi je Natalie ispričala o tome.“
Podigla je glavu. „Preduzimanje je mač sa dve oštrice. Malo čudno ako
mene pitate. Da li ste čuli nešto ili znate nešto o vinovoj lozi?“
Odmahnula sam glavom.
„Dobro. Pa, da li bi otišla malo ranije i sačuvala mi mesto u prvom redu?“
Ugrizla sam se za usnu. Sranje. Propao je moj plan da se ušunjam i
sakrijem negde pozadi.
„Naravno.“
„Hvala ti“, rekla je i ponovo se posvetila poslu.
Stajala sam ispred nje nesigurno. „Da li ti je trebalo još nešto?“
„Ne, možeš da ideš sada.“
Iskreno, mogla je ovo da mi kaže i preko telefona. Ponekad, ne osećam se
kao zaposlena već kao njena girl Friday, sa njenim stalnim nastojanjima da
odem po njen ručak ili da joj pokupim stvari sa hemijskog čišćenja.



 3.

Zatvorila sam vrata njene kancelarije i krenula u toalet. Nije bilo nikog
drugog pa sam spustila dlanove na pločice na zid i posmatrala sebe u ogledalu.
Bila sam bleda ali nisam mogla da dešifrujem svoj pogled u očima. Mogla je biti
mržnja koliko i bol ili užasna, užasna ljubav. Sve vrste nepoznatih emocija
divljaju u meni.
Pomerila sam se od ogledala i daleko od sopstvenog izraza. Nisam imala
čega da se plašim ili stidim. Nisam ja ta koja se ponašala loše. Možda je bio
prelep ali je takođe i plitak kreten i mrzim ga. Ono što mi je uradio je
neoprostivo. To me je gurnulo da idem godinama na terapiju i izazvalo
neizrecivu emocionalnu bol. Krajnji efekat je bio put do nepotrebnih
kozmetičkih operacija. Lekari su me upozorili da ukoliko nastavim sa
operacijama postaću prava nakaza, kao poznate ličnosti sa otečenim obrazima,
balon usnama i očima iskošenim skoro čela. Podigla sam bradu i zagledala se u
svoj odraz. Nisam htela da se suočavam sa demonima iz prošlosti više. Ja sam
došla ovde prva, ja sam prva dobila posao, čak i ako bi Janey Masters radije
umrla nego da prizna to. Ispravim ramena, namestim belu košulju koja se
izvukla iz braon pencil suknje i napustim toalet.
U 13:45 krenula sam u zelenu sobu i ostavila poruku na jednom od sedišta
napred za Janey. Zatim sam napustila sobu i krenula nazad u svoju kancelariju
da sačekam još 10 minuta.
U 13:55 ušla sam u sobu za sastanke i zapazila besnu Janey kako
gestikulirajući rukama pokazuje ka meni. Sjajno, neko je pomerio poruku sa
stolice i zauzeo mesto. U panici sam istrčala do prve kancelarije. Pozajmila sam
jednu stolicu i nosim je u sobu za sastanke. Pogledala sam na sat: dva minuta do
dva. Produžim dalje i ugledam kako se Miko približava zelenoj sobi.
Sreli smo se na vratima sobe. Zadržao mi je vrata i sačekao da uđem prva.
Ako je i bio iznenađen što me vidi njegovo lice je ostalo ravnodušno, a oči crne i
neprobojne. Psujući u sebi, ja gurnuh stolicu ka njemu. „Gospodine Barokas“,
rekla sam pristojno crveneći dok sam prolazila kroz vrata koja je držao. Svi su se
okrenuli i pogledali u mene, a Janey je imala đavolski pogled dok se Miko nije
pojavio a onda se rastopila. Gurala sam stolicu do prednjeg dela sobe, Janey je
došla, osmehnula se cinično i sela.
Brzo sam našla put do zadnjeg dela sobe i prišla momku iz računovodstva.
On se isceri i napravi mi mesto pored njega. Naslonila sam se na zid i gledala u
Len iz ljudskih resursa koja želi dobrodošlicu i predstavlja Miko svima.
Zatim je Miko ustao i uzeo glavnu reč. Govorio je o svojoj viziji za našu
kompaniju u budućnosti. Bio je articulisan, fokusiran i potpuno šarmantan.
Harizma je zračila iz njega. Nema pauze u govoru, kašlja, njegov mozak je
pronalazio prave reči da kupi našu lojalnost. Njegov ton je bio zapravo
hipnotički.
Soba je bila potpuno tiha. Očarana njegovom dinamičnom energijom
gledala sam kako se kreće sa napetom gracioznošću i snagom životinje u
divljini. Pogledala sam oko sebe. Svi ostali u prostoriji su tako zurili u njega. Ali
sa različitim razlozima. Svi su želeli da budu kao on. Naterao ih je da pomisle da
i oni mogu biti kao on. Jednom, okrenuo se i iznenada i gledao me u oči nekoliko
sekundi. Intenzitet njegovog pogleda me je bukvalno spržio. Osetila sam
vrtoglavicu i spustila pogled brzo.
Na kraju je zahvalio svima i rekao kako se raduje što će raditi sa svima
nama, pozvao ih je sve na ručak o njegovom trošku. Podsetio me je na Leonardo
DiCaprio iz filma The wolf of Wall Street. Nakon što je zatražio da mu se osoblje
višeg menadžmenta pridruži u sali za sastanke, osmehnuo se svima. „To je bilo
sve za danas“, završio je i dobio oduševljeni aplauz. Otišao je do Janey, šapnuo
joj nešto nakon čega se ona okrenula ka meni. Sranje. Šta sada? Krenula sam ka
vratima.
„Gđice Lexi Johnson.“
Zaustavila sam se i polako okrenula glavu u pravcu njegovog glasa.
Nasmešio mi se dok se Janey mrštila.
„Možete li doći na trenutak?“
Umirila sam živce i krenula ka njemu.
„Da li se osećate bolje sada?
Pročistila sam grlo pre nego što sam mu odgovorila. „Mnogo bolje, hvala
Vam.“
 Osećala sam da mi obrazi gore dok me gleda. Okrenem se ka Janey i
osmehnem joj se i ako me gleda sa mešavinom besa i zavisti.
„Nisam znala da ste se vas dvoje sreli“ rekla je slatko.
„Ja...ovaj.. slučajno sam naletela na gospodina Barokas u kafeteriji ne
znajući ko je on.“
Janey se nasmeši hladno. „Bilo ti je loše malopre?“
„Nije ništa ozbiljno. Osetila sam blagu nesvesticu u kafeteriji. Pomislila
sam da sam možda trudna, ali... lažna uzbuna. Verovatno sam nešto loše pojela“.
Njene oči zatrepereše. Bila je lukava lisica. Sklonila sam pogled sa nje i
pogledala Miko. Gledao je u mene muškim pogledom. Wow! On je hteo da me
jebe. Deo mog mozga je slavio. Ideja da me je pronašao, nakazu, atraktivna je
toliko da sam osećala zadovoljstvo i poverenje.
Ja sam neko koga Miko Barokas zapravo želi.
„Pa“, rekla sam gledajući ga preko trepavica stidljivo i lukavo. „Hvala vam
što mi pomogli.“
„Nema na čemu.“
„Mislim da je bolje da krenem onda“, prela sam i okrenula se da odem.
„Gđo Johnson?“
Okrenula sam se polako. „Da gospodine Barokas.“
„Da li kod vas prepoznajem Američki naglasak? Da li ste živeli u Americi?“
„Da provela sam nekoliko godina tamo“, potvrdila sam nesigurno, a onda
mu se nasmešila namerno.
Rekao bi više da nas Janey nije prekinula. „Molim vas, ovuda gdine
Barokas. Ostatak osoblja iz višeg menadžmenta čekaju na vas.“
Još nekoliko sekundi stajao je i gledao, zatim klimnuo glavom, i krenuo za
Janey iz sobe za sastanke.
Izbacila sam dah koji nisam ni znala da sam zadržavala. Gledala sam ga
kako odlazi sa malim osmehom. Uživala sam u tome. Flertovanju sa njim.
Igranje igre mačke i miša. Jednom je to uradio on meni, sada je red na mene.
Krenula sam pevušeći u sebi.
To je jedan od samo dva najvažnijih zakona prirode. Kako seješ tako ćeš i
požnjeti; i drugi, ako verujete u nešto da bi bilo istinito, onda ćete nekad u
vašem životu biti pozvani da pokažete da je to istina.
Verovala sam sebi da se neću zaljubiti u njega i da ću ga mrzeti. Sada sam
dokazala ono što sam tvrdila. Sada je osveta moja. Dlanovi su mi se oznojili.
Otišla sam do kupatila da operem ruke. Kada sam se pogledala u ogledalo bila
sam iznenađena. Kakva promena u odnosu na pre 3 sata. Posmatrala sam izraz
na licu, bilo je hladnokrvno. Volela bih da i on pati kao ja nekada.
Bila sam za svojim stolom kad Janey ušla, više od sat vremena kasnije.
Izgledala je uznemireno ali se trudila da mi ne pokaže to.
„Da li si završila McCallum izveštaj?“
„Skoro.“
„Dobro. Hm... Da li radiš nešto večeras?“
„Idem na večeru sa Nigel.“
Trijumfalni osmeh skliznuo joj je sa usana. „Oh kakva sramota! Htela sam
da te pozovem na piće kod Jamiea, ali očigledno je da nećeš da ispališ Nigela
zbog nas. Izaćićemo neki drugi put.
Jamie je lokalni restoran-bar u sledećoj ulici. Pogledala sam u njeno
mršavo lice i tačno znam šta se desilo. Miko joj je zatražio da me pozove sa
njima.
„Kakva slučajnost!“ rekla sam glatko „To je tačno mesto gde će me Nigel
pokupiti.“
Pogledala me je kao da me vidi prvi put. Način na koji žena gleda kada
prepozna konkurenciju.
„Super. Videćemo se... i Nigela tamo onda.“
„To bi bilo lepo.“ Nešto mi je govorilo da ću uskoro tražiti novi posao.
Miko će dobiti ono što je hteo ukoliko ostanem bez posla.

 4.

Nigel me je pokupio posle posla, ali bila sam previše zaglibila u svojim
mislima da nisam primetila koliko je uzbuđen bio. I kada sam se konačno
osvestila bilo je prekasno. Ulazili smo u Jamei restoran. Luigi, menadžer,
doplesao je do nas. Volela sam ga. Bio je tako vrh i tako Italijan da je prosto bio
kao parodija.
„Sačuvao sam najbolji sto za vas“, rekao je sa osmehom, a potom se
okrenuo i mahnuo jednom od svojih konobara.
Krajičkom oka zapazila moje kolege okupljene oko Miko Barokasa, plaze
na svakoj njegovoj reči, kao da je niko prorok. Bog! Baš kad sam htela da
odvratim pogled, Miko je podigao glavu i primetio da ga gledam. I odjednom je
bilo kao da nema nikoga u prostoriji oko nas, kao da je nešto prošlo između nas.
Kao da je dopro do mene i dotaknuo me.
Zadrhtala sam i prekinula kontakt. To nisam smela da uradim. Uzela sam
dubok udah i ponovo ga pogledala. On me je i dalje posmatrao. Polako sam se
osmehnula. Uzvratio je pozdrav. Dobro. To je bilo mnogo bolje. Okrenula sam se.
Nigel mi je spustio ruku na donji deo leđa i doveo nas do stola.
Poručili smo hranu i taman kad sam se izvalila u stolici videla sam da nam
Miko prilazi. Njegove oci bile su na meni i shvatila sam da me želi. Novu mene.
Mene ušuškanu i obojenu savršenstvom. Kada se zaustavio kod našeg stola
izgledao je veoma mračno sexy u poređenju sa Nigelom koji je bio pravi Englez.
„Zdravo Lexi“
„Gospodine Barokas, Nigel Palmer. Nigel, ovo je Miko Barokas.“ Lagano
sam se okrenula ka Nigelu. „Gospodin Barokas je upravo kupio Salinger Inc.“
Nigel je ustao i rukovao se sa Mikom. A onda se desila čudna stvar. Nigel
je seo opet u stolicu, uhvatio me za ruku ispod stola i podigao naše ruke na sto i
držao ih čvrsto. Primetila sam da Miko gleda u naše ruke. Da nije Nigel osetio
seksualnu tenziju između Mika i mene, pomislila sam u sebi.
„Hoćete li nam se pridružiti na piću gospodine Barokas?“ Nigel je ponudio
hladno.
Zurila sam u Nigela. Da nije bio malo grub? Nigel nikada nije grub.
„Ne, zapravo sam na odlasku. Samo sam prišao da se pozdravim i poželim
vam prijatno veče.“
„Hvala vam“, otpozdravi Nigel oštro.
„Veoma ste ljubazni“ dodala sam tiho i Miko iznenada okrenu svoje crne
oči ka meni. Gorela je želja u njima. Butine su mi se same stisnule od tog
pogleda. Šta se do đavola događa sa mnom?!?
„Nema na čemu“, rekao je tiho a potom se okrenuo i otišao. Gledala sam
zbunjeno u njegova leđa, nikada do sad nisam reagovala tako prema nekome.
Kada sam se okrenula Nigel me je tužno posmatrao.
„Šta ti je?“ pitala sam.
„Kad sam bio veoma mlad moj otac je šlusao Dr.Hook. Jedna od mojih
omiljenih pesama bila je When you’re in love with a beautiful woman. Tekst je
dobar. Da li ga znaš?“ Odmahnula sam glavom

‘When you’re in love with a beautiful woman, it’s hard. Everybody wants her.
Everybody loves her. Everybody wants to take your baby home. You want to trust
her, but then somebody hangs up when you answer the phone. When you’re in love
with a beautiful woman, you go it alone.

Položio je svoje parče hleba namazano puterom u tanjir i pogledao me.
Gledala sam u njega iznenađena. Izgledao je kao stranac.
„You watch her eyes. You look for lies,“ nastavio je da peva, glas mu je bio
grub od emocija. O čemu on to priča?
„Zaljubljen sam u tebe Lexi.“
Sama pomisao o tome mi je bljesnula u glavi: Ali ja u tebe nisam, ja tebe ne
volim. Osećala sam se užasno krivom. Ne volim ga i nisam mogla da ga volim.
Posegnula sam za njegovom rukom ali je naglo sklonio.
„Ne, molim te, nemoj me sažaljevati“, tiho reče.
„Žao mi je, tako mi je žao. Ja...“ nisam znala šta da mu kažem dalje. Nisam
imala nikakvo opravdanje za njega. Nikada nisam trebala da dozvolim da ovo
ode tako daleko sa njim. Trebalo je da vidim znake. Svi moji motivi bili su
sebični. Ja nisam dobra osoba. Podigao je ruku da pozove konobara.
„Račun molim vas.“
„A... ali...“ poče konobar. Nigel ga prekinu nepristojno. „Samo mi naplati
sve što sam imao i ono što smo poručili već.“ Konobar je odjurio dalje.
Nigel je izvukao novčanik iz džepa pantalona. Volela sam ga, ali kao brata,
dragog prijatelja. Neko sa kim sam mogla da ležim i gledam How to lose a man in
ten days. Volela sam vreme koje sam provodila sa njim, bilo je toplo i sigurno.
Račun je stigao. Bacio je karticu na sto. Kada je konobar naplatio i otišao
još jednom je rekao:
„Volim te Lexi“ gorko je priznao, ne gledajući u mene.
„Možemo li da razgovaramo o tome Nigel?“
Potpuno me je ignorisao i nastavio. „ I ako ikada, ikada pomisliš da ti
mogu biti više od prijatelja sa kojim si samo milostiva onda me pozovi, jer ja
hoću da se oženim tobom.“ Izvukao je kutijicu iz džepa i otvorio. Mali dijamant
svetlucao je u kutijici od plavog somota. Zurila sam u prsten. “Uzmi ga, u
suprotnom smatraj ga poklonom za rastanak“, promrmlja i nehajno ga baci na
sto.
Gledala sam tupo u njegovo povređeno lice. Izveo me je da bi me zaprosio.
Kako sam sebična bila. I tako jebeno slepa. iznenađena sam u kojem je pravcu
krenula naša veza. Osvrnula sam i pogledala grupu iz kancelarije, bila je mala.
Većina njih je otišla kuci, ali Janey je i dalje bila tamo a ja nisam želela da im se
pridružim. Podigla sam času i uzela gutljaj vina, u tom trenutku su se vrata
otvorila i Miko se vratio u restoran. Prišao je mom stolu i stao iznad mene.
Ostala sam nema, nisam bila sigurna šta treba da radim ili da kažem.
„I šta kažeš?“ pitao je. Oci su mu bile iskrene i direktne. Ima tako drugačije
oči od Nigelovih.
„Šta kažem na šta?“ odvratila sam hladno.
„Izlaziš sa mnom?“













 5.

Njegove reči pale su kao biseri na moje srce. „Da li me prosite?“

„Da li oni i dalje govore kao da su u Engleskoj?“
„Gospodine Barokas...“ počela sam
„Poželeo sam te čim sam te ugledao jutros.“
Dah mi se zaglavio u grlu. Osećala sam čudnu toplinu u telu. Čudne misli
su mi se motale po glavi. Pomislila sam na Nigela. Na svoju bol. Ništa nisam
mogla da uradim povodom toga. Ali mogla sam nešto povodom sebe.
„Sedite dole onda“, pozvala sam ga tiho, bezobzirno.
Njegove oči zatrepereše toplo na sekundu. Lako osvajanje za sjajnog Miko
Barokas. Seo je na Nigelovo mesto. Uzela sam još jedan gutljaj i pogledala ga
preko ruba čase. Njegova zlatna kosa zrači senzualnošću. Poželela sam da ga
dodirnem. Olizala sam svoje usne i pogledala u njegove razvijene ruke.
Zamišljala sam kako me njima masira dugom, sporom masažom.
„Imate svu moju pažnju.“ Promrmljala sam.
„Kao i ti Lexi Johnson. Kao i ti.“
Način na koji je to rekao donelo je talas divlje boje u moje lice. Progutala
sam teško i pretvarala se kao da nije imao jak efekat na mene. Pokušala sam da
smirim jako lupanje srca i podsetila se da je on neprijatelj. On je bio zao dečak
koji me je ponizio i zauvek promenio moj tok života. Spustila sam pogled ka
stolu, bilo je nemoguće razmišljati dok sam gledala u njegove oči, dva bazena
bez dna napunjena crnim mastilom. Primetila sam kutijicu na stolu, podigla
glavu i videla da i on isto gleda.
„Zašto si se vratio?“ pitala sam.
„Otišao sam napolje da telefoniram i video sam ga da plaća račun i odlazi.“
„I šta sada?“
 „Imaću te u svom krevetu.“
Ne, jebeno nećeš. Zajedljivo sam se nasmejala i podigla obrvu. Trudila
sam se da mi glas bude kul.
„Stvarno?“
„Da, stvarno.“
Pogledala sam u sto gde su sedele moje kolege. Janey je zurila u nas,
tačnije u mene, usne je stisnula u ravnu crtu. Evo još jedne istine - moja šefica
mrzela me je iz dna duše. Biću u velikoj nevolji u kancelariji sutra.
„Nemoj mi reći da i ti ne osećaš to?“
Ponovo sam pogledala u njega. Nikada nisam videla tako nedokučive oči
kao njegove. Nije bilo ničega u njima osim požude. Želeo je lepu mene, ne pravu
mene, nakazu. Mislila sam da su Nigelove oči pune želje, razočarenja, divljenja,
smeha, tuge, ali koje su mu boje bile oči? Ne mogu da se setim. Pamtim ga samo
crno-belo. Jedine oči koje sam ikada zaista videla i zapamtila su Nikove, čađavo
crne. Toliko crne da gutaju sve druge boje oko sebe. Sve je bilo bledo i nevažno u
odnosu na njih.
„Želim i ja tebe...“ rekla sam veoma tiho. Konobar je došao do stola,
pogledao me i namignuo mi lukavo. Potom je pogledao Mika. „Mogu li vam
doneti nešto gospodine?“
„Ne hvala, neću ostati.“ Dobacio mu, je preko ramena ne skidajući pogled
sa mene.
„... ali ja radim za tebe.“ Dovršila sam kad se konobar udaljio.
On se namršti. „Ne smatram da je to bitno u svakom slučaju. Iako tehnički
ne radiš. Radiš u jednoj od kompanija koju ja posedujem.“
„Tako je.“
Začula se pesma Come up and see me (Smile me) od Steve Harley. Miko se
nasmeši. Zaista je imao najlepše usne koje sam ikada videla. Gornja usna mu je
neznatno punija od donje i tako crvena kao da imao karmin ili upravo pojeo
činiju višanja. Razmišljala sam kakav je osećaj gricnuti ih.
„Naručio sam tu pesmu specijalno za tebe“ rekao je.
Nasmejala sam se i on je suzio oci. Smeh mi je umro u grlu. Šta god da se
to desilo između nas, bilo je lako zapaljivo. Morala sam da budem oprezna. Ne
bih želela da me taj plamen proguta.
„Odvešću te kući.“
„Hvala ali ja živim na 5 minuta odavde. Prijaće mi šetnja.“
 „Kasno je. Pružite mi to zadovoljstvo.“
„Dobro.“ Kutiju sa prstenom ubacila sam u torbu. Kada sam mu prišla
njegova ruka dotakla je moju. Neobavezni kontakt probudio je u meni duboku i
žestoku glad. Pogledala sam ga u oči i bila iznenađena intenzitetom kojim me
gleda. Magija zadovoljstva kružila je oko nas. Kontroliši se Lexi. Kontroliši se.
Sklonila sam se dalje od njega, moja čula su se vratila u normalu. Mrzela sam tog
muškarca. Jedino što sam želela od njega je osveta. Da ga gurnem visoko i
spustim ga. U mojoj glavi mali glasovi su mi se smejali. Ugledala sam mercedes
koji nas je čekao napolju.
„Vožnja u Londonu je noćna mora“, objasnio je on.
Vozač je brzo izašao iz automobila i zadržao otvorena vrata i Miko me je
pridržao za lakat da uđem u automobil. Zatvorio je automobil i otišao sa druge
strane. Unutrašnjost automobila bila je kul. Miko je skliznuo na sedište i auto se
pokrenuo polako pre nego sam mu dala svoju adresu. Pritisnuo je dugme i
staklena pregrada se podigla. Okrenuo se prema meni.
„Ti si veoma lepa žena Lexi Johnson.“
„Hvala vam.“
„Ali si takođe i veoma misteriozna.“
„Zašto to misliš?“
„Zato jer imaš oči žene koja krije tajnu.“
„Sve žene imaju tajne gospodine Barokas.“
„Miko. Ne mogu dopustiti da me zoveš gospodin Barokas dok je moj kurac
duboko u tvojoj maci.“
Usta su mi se otvorila od šoka.
„Zašto si tako šokirana? Siguran sam da svaki muškarac koji te upozna
poželi da te jebe.“
Bio je u pravu - muškarci su se uvek trudili da me odvuku u krevet ali
nikad nisam bila zavedena njihovom požudom, strašću ili kako god oni to
nazvali. Neki su to čak nazivali i ljubav. Nisam verovala u to. Ova osoba koja sam
postala to nisam bila prava ja. Prava je bila sklupčana u krevetu sa dobrom
knjigom.
„Oh, tu smo. Tu živim“, rekla sam.
Automobil se zaustavio na ulici i izašla u toplu letnju noć. Miko je stigao
do mene brže nego što sam toga postala svesna.
„Pa, laku noć onda.“ Zvučao je kao da se zabavlja. „Otpratiću te do vrata.“
 Pozvala sam lift i okrenula se ka njemu nervozno. „Zaista nema potrebe da
kreneš dalje.“
Nije odgovorio, jednostavno me je pribio uz svoje čvrsto telo tako da sam
na stomaku osetila njegovu erekciju. Prodahtala sam, šokirana rasplamsalom
željom koju ovaj muškarac ima u sebi. Bila je tako jaka da se moje telo pretvorilo
u kašu. Nisam očekivala da ću ovako reagovati na njega.
„Lexi“, šapnuo je putujući rukom od ramena do dekoltea moje košulje.
Dodir je bio poput svile iako sam osetila grube žuljeve na njegovom dlanu,
verovatno od treninga sa tegovima.
Gledala sam kako je savio glavio i potražio moja usta. Onda sam
eksplodirala. Ne postoji drugi način da se opiše kako sam se osećala kad me je
poljubio. Svaka ćelija u mom telu bolela i žudila za oslobađanjem kad je svojim
prstima, mekim kao svila, milovao moje bradavice kroz kosulju i grudnjak.
Poželela sam da mu pokidam svu odeću i nabijem na njega. Ne sećam se kada
sam se toliko napalila poslednji put tako. U trenutku sam se setila ko je on i
zaledila.
„Šta je bilo?“ upitao je povlačeći se unazad.
„Prerano je za to. Previše brzo“ rekla sam između daha.
„Hoćeš sa mnom na večeru sutra?“
Klimnula sam glavom.
„Izađi ranije iz kancelarije. Doći ću po tebe u sedam.“
„To zavisi od Janey.“
„Ah da, žena koja nosi cipele od ljudske kože.“
Nasmešila sam se slabašno. „Tačno ta.“
„Ostavi je meni.“
Lift je stigao i ušla sam unutra.
„Obuci nešto lepo.“ Rekao je a onda su se vrata lifta zatvorila. Odmah,
moja kolena su popustila. Pogledala sam svoj odraz u hromiranom zidu.
Izgledala sam divlje, moja kosa, oči, usta, obrazi. Sve je izgledalo tako drugačije.
Igrala sam se sa vatrom.







 6.

Imala sam užasan dan na poslu. Janey se ponašala hladno prema meni,
uvek ljubazna ali se u sebi krčkala. Kao da sam joj ostavila mrtvog pacova na
doručku. U pet minuta do pet napustila sam kancelariju. Dok sam išla hodnicima
Salinger Inc znala sam da se moje vreme ovde bliži kraju. Bio je vrhunac leta, pa
je podzemna železnica neprijatno pretrpana znojavim kancelarijskim radnicima
tako da sam odlučila da pešačim do kuće. Krenula sam brzim hodom niz
poznate ulice i kada sam ušla u stan bilo je tek petnaest do pet.
Moj stan je naravno bio iznajmljen, ali mi je bio prilično drag. Nedostajao
bi mi kad bih se preselila, ali više nisam bila sigurna želim li da ostanem još u
Engleskoj. Ponekad razmišljam da treba da se vratim u Ameriku, ili da neko
vreme živim sa sestrom u Njujorku. Ali ono što me odvraća od te ideje je da
Njujork ne bio pod kontrolom kao London, bez žurbe.
Odbacila sam cipele i odeću sa sebe i ušla pod tuš. Osećaj vruće vode na
mom telu bio je neprocenjiv. Zatvorila sam oči i mislila o Miku. Po prirodi nisam
bila osvetoljubiva osoba, ali sam maštala o tome da se osvetim Miku i povredim
ga kao što je on to uradio meni. Izašla sam iz kabine, obukla bade mantil a
potom, kad sam se osušila, namazala sam telo parfemisanim losionom i ušla u
spavaću sobu.
Moja soba je bila mala, neki bi rekli i skučena, ali bila je moje udobno
gnezdo. Niko sem mene nije ušao ovde. Skinula sam peškir sa glave, osušila
kosu i pustila da je da niz leđa u talasima. Zatim sam uvojke uredno prikačila
nazad.
Potpuno gola, sela sam za toaletni stočić i krenula da se šminkam. Karmin
breskva boje, mnogo maskare, rumenilo preko jagodica i gotova sam. Obukla
sam divnu, bez bretela, bordo haljinu sa vezenom čipkom, veoma je uska ali
izgledala sam predivno.
 Stala sam bliže ogledala i osmotrila se bolje. Moj nos je izgledao velik. O
moj Bože, neću početi opet da radim to sebi. „Prestani, ne postoji apsolutno
ništa što fali nosu. Ništa“, izgrdila sam sebe.
Otišla sam brzo do fioke u ormaru i izvukla fasciklu koja je bila ispunjena
slikama poznatim ličnostima koji su sebe unakazili plastičnim operacijama.
Pogledala sam ih pažljivo jednu po jednu. Onda sam se vratila do ogledala i
pogledala svoj nos. Moj psiho-terapeut mi je objasnio da nikada neću dostići
savršenstvo u svojim očima bez obzira koliko puta otišla pod nož. Naravno
razumela sam to na intelektualnom nivou - na praktičnom bila sam oštećena. I
to je sve Mikova krivica.
Pogledala sam sat na noćnom stočiću. Deset minuta do sedam. Obukla
sam crne visoke potpetice, namazala još jedan sloj karmina i izašla u dnevnu
sobu. Nisam želela da sedim da ne bih izgužvala haljinu, već sam stajala na
sredini prostorije i gledala na sat.
Oglasilo se zvono na vratima i krenula sam da otvorim. Njegove oči se
raširiše.
„Moj“, hrapavo reče „upravo sam imao viziju tebe.“
Stišala sam glas. „Sada?“
Klimnuo je glavu jednom polako.
„Mmmm...“
Podigla sam jednu obrvu. „Smem li pitati šta sam radila?“
On se široko osmehnu. „Možda si bila na kolenima i rukama?“
Dah mi je stao u grlu kad sam ga pogledala u oči. Sada više nikada neću
moći da nosim ovu haljinu a da se ne setim ove večeri. I baš iz tog razloga nisam
želela da uđe u moj stan, zato sam zgrabila torbicu sa stočića u hodniku. Izašla
sam na hodnik i zatvorila vrata.
Dok sam zatvarala vrata njegova ruka dotakla je moju golu, kao da je udar
električne energije prošao kroz mene. Odmah sam odstupila nazad. U njegovim
očima gorela je nekontrolisana požuda. Nisam mogla skrenem pogled, Bože
želela sam tog muškarca! Želela sam da osetim njegovo zabadanje u mene.
Sranje! Koji kurac radim?
Krenuli smo ka liftu. Bio je metar razdaljine među nama, ali seksualna
tenzija je bila gotovo opipljiva. Gledala sam ispred sebe. Kad sam se jednom
okrenula, buljio je u mene. Izgledao je skoro zbunjeno.
Čim me smestio u auto htela sam da ga pitam kuda ćemo, ali nisam.
Umesto toga okrenula sam glavu i gledala stanovnike Londona u restoranima i
barovima kako uživaju u toploj letnjoj večeri. Okrenula sam se da ga pogledam.
„Koliko dugo ćeš biti u Londonu?“
„Pet dana.“
„Oh.“ Želela sam da ode. Htela sam da se osvetim i nastavim dalje. I ne
vidim ga više nikada. Onda, zašto me je to kad ide toliko povredilo?
Automobil se zaustavio ispred luksuznog Dorchester hotela. Vratar je
pozdravio Mika po imenu. U holu skrenuli smo levo i seli za sto. Kada smo
poručili i konobar odneo menije, Miko je usmerio svu svoju pažnju na mene.
„Dakle,“ rekao je on tihim i dubokim glasom, „reci mi nešto o sebi.“
Nasmeših se. „Zar ne želiš da ostanem misteriozna razonoda?“
„Šta te je navelo da o ovome misliš kao razonodi?“
„Nešto što bi trajalo 5 dana može se svrstati u razonodu.“
„Nisam stavio datum isteka moje želje za tobom?“
Neoprezno slegnuh ramenima i on se namršti.
On se nagnu napred i uhvati me za ruku i opet kao da je električna struja
prošla kroz moje telo. Instinktivno izvukla sam ruku. Povukao se nazad i
nastavio da gleda pravo u meni, ali njegov pogled iznenada postade zagonetan.
Polako, kliznula sam rukom preko belog stolnjaka do njegove ruke, a
zatim srednjim prstom počela da milujem unutrašnju stranu njegovog ručnog
zgloba. Lepo je odreagovao na moj dodir. Trepnuh kada mi je iznenada okrenuo
ruku dlanom na gore i počeo da ucrtava krugovo po dlanu. Udahnula sam
duboko. Jebi ga, onaj časopis je bio u pravu, to je izuzetno erotski ako se uradi
kako treba.
„Igraš igrice sa mnom Lexi?“
Nesposobna da odgovorim samo sam odmahnula glavom.
„Zato što tako izgleda odavde gde ja sedim.“
Umesto da odgovorim, pomerila sam prst po njegovom telu nežno i
sugestivno. Kao odgovor na to, stavio mi je ruku na koleno. Moja prva reakcija
bila je spontana i iznenađujuća. Razdvojila sam kolena. Hvala Bogu, konobar je
doneo jelo i prekinuo nas.
Večera je verovatno bila ukusna, ali ja sam imala ukus piljevine u ustima.
Progutala sam sa velikim gutljajem vina. Pogledala sam ga i videla da me gleda.
„Kada ste bili u Americi?“ pitao je.
„Davno.“
„Da li postoji neki razlog zbog kog izbegavaš Lexi?“
 „Nisam izbegavala. To je bilo jako davno i... dosadno vreme.“
„Dakle sada si ovde?“
Uzela sam gutljaj vina. „Da ovde je lepo.“
„Da li si ikada poželela da se vratiš u Ameriku?“
„Možda.“
„Zašto imam utisak da ne želiš da razgovaraš sa mnom?“
Podigla sam bradu. „Hajde da vidimo kako bi se tebi svidelo da si na
ispitivanju?“
„Nisam bio svestan da sam te ispitivao.“
Nemo sam gledala u njega.
„Samo napred.“ Rekao je izvalivši se u stolicu.
„Da li si oduvek bio bogat?“
„Da. Da li imaš nešto protiv tome?“
„Ne.“
„Dobro. Ne možeš birati hoćeš li biti bogat kao što ne možeš birati u
kakvoj porodici ćeš biti rođen.“ Osmehnuo mi se. „Radim osamdeset sati
nedeljno da zaradim svoju kulu. Moj otac ne plaća to.“
Pocrvenela sam od stida. Srećom hrana je stigla. Nisam naručila predjelo
jer sam znala da u ovoj haljini ne mogu puno pojesti. Miko je takođe odbio
predjelo.
„Prijatno.“ Rekao je Miko „Da li ti je hrana u redu?“
„Mmmm...“ klimnula sam glavom, držeći oči na tanjiru.
Nastavili smo neobavezno razgovarati dok nismo odbili dezert.
„Nemaš baš mnogo apetita?“
Nasmejah se. „Šališ se? Umirem od gladi. To je zbog haljine.“
Njegovo lice se promenilo. I shvatih da sam zaboravila da treba da budem
prefinjena.
„Hoćemo li na sprat na kafu?“
„Gore?“ moj glas obuzela je panika.
„Ja sam u apartmanu Oliver Messel.“
„Oh.“



 7.

U liftu smo bili pažljivi da ne dodirnemo jedan drugog. Gledala sam strogo
ispred sebe. Ta ’stvar’ među nama je bila tako intenzivna u ovom skučenom
prostoru. Dlanovi mi se znoje. Prokletstvo, u velikoj sam nevolji. Moje srce toliko
jako lupa da sam sigurna da ga Miko može čuti. Tako je olakšavajuće izaći iz
lifta.
Oliver Messel apartman je prostran i uređen u engleskom stilu, bogat
italijanskim pozlaćenim činijama i svežim cvećem. Cvetne zavese bile su
navučene a lampa je bacala žutu svetlost. Stajala sam na bež-roze tepih sa
strepnjom.
„Raskomoti se,“ rekao je i izašao da naruči kafu.
Kafa je stigla dok sam bila u toaletu i ponovo nanosila sjaj za usne
drhtavom rukom. Moje oči sijaju uzbuđeno. Samo ću popiti kafu i otići, rekla
sam sebi u ogledalu.
Skinuo je kafu i sedeo na tamno zelenoj dugačkoj sofi. Kad sam ušla, ustao
je i sačekao da sednem pored njega. Odlučila sam sednem malo dalje od njega.
„Da ti sipam?“
Klimnula sam glavom. Usta su mi bila suva i osetila sam ludi ples leptira u
mom stomaku. Poslednji put to se desilo pre sedam godina. Gledala sam krivu
njegovog tela kada se nagnuo napred, kako mu se protežu mišići ispod košulje.
„Šećer i mleko“, rekla sam i iznenadila sebe, glas mi je zvučao tako glasno i
neprirodno.
„Biskvit?“, upitao je.
Odmahnula sam glavom. „Isti razlog kao i malopre.“
Njegove oči zadržale su se na mom telu, potisnula sam želju da se
pokrijem.
 Pružio mi je šoljicu, okrenuo se ka meni i izvalio. Bila sam prestravljena,
čaša mi se zatresla u tacni pa sam je brzo spustila na sto ispred nas.
„Ne bi trebala nositi tako usku odeću ako ti je neprijatno dok te muškarci
gledaju.“ Njegove crne oči bile su nestašne.
Pomakla sam se na drugu ivicu sofe. „Većina muškaraca ne bulji tako
intenzivno ili dugo.“
„Britanski muškarci su suviše ljubazni da bi buljili. Vrati se nazad u
Ameriku dušo.“ Bilo je smeha u njegovom glasu, ali su me njegove oči su me
svlačile sa takvom intenzivnošću koja je bila zastrašujuća. Izgledao je opasno, ali
u dobrom smislu.
„Ja.. ja moram ići uskoro.“ Mucala sam.
„Čemu žurba?“
„Kasno je.“
„Imaš još dva sata pre nego što se sve pretvori u bundeve, pacove ili
krpe.“
„Nisam baš sigurna šta želiš od mene?“
„Oprosti mi“ rugao se, „ako nisam bio dovoljno jasan. Želim da te
odvedem u krevet Lexi.“
I ja sam želela da me odvede u krevet. „Miko.“
„Lexi?“ zadirkivao me.
Buljila sam u ružičaste šare na tepihu. Ovaj izlazak je totalna katastrofa.
Plan je bio da ga zavedem i ostavim na cedilu. Kako sam zamišljala da ću zavesti
muškarca poput njega? To je bila najgluplja ideja koja mi je pala na pamet. Ovo
mora da je najgora scena zavođenja u istoriji.
Ustala sam iznenada. „Mislim da je vreme da idem.“
Pomerio se tako brzo da se nisam snašla a već sam ležala pod njim. Vilica
mu je bila kao isklesana od granita. Imala sam viziju spuštanja poljubaca duž
njegovog lepog lica.
Pogled mi je putovao duž izbačenih jagodica, pod uglom skoro kao kod
žena, ali suviše oštre za ženu. Podigla sam ruke do njegovih grudi i gurnula. Ali
ništa se nije desilo, ni pomaknuo se nije. Grudi su mu bile poput kamena a ruke
kojima me ja zarobio poput čeličnih okova.
„Plašiš se Lexi?“
Srce mi je zarobljeno kao ptica u kavezu. „Ne plašim se. Nisam sigurna da
želimo iste stvari.“
 „Šta ti želiš?“
„Odmah? Želim da me pustiš.“ Promrmljala sam sa najviše kontrole u
glasu koliko sam mogla.
„Ne volim igrice. Ako nešto želim ja to i uzmem.“
„Vrlo uveren, zar ne?“
„Vrlo“, promrmlja i povuče me sa sobom tako da sam ležala direktno
preko vrha njegove velike, vruće erekcije. Prodahtala sam, vatra jurnu kroz moje
telo. Bože, zaista sam želela ovog muškarca. Zapravo čeznula za njim, bolela me
želja da skine svu odeću sa sebe i gurne ga snažno i brzo u mene. U tom trenutku
ništa nije bilo važnije od goruće želje da ga osetim u sebi još od kad sam ga srela
u kafeteriji.
Otvorila sam usta da kažem nešto, bez sumnje nešto glupo, tako da je
dobro što mi je pokrio usne svojima. Poljubac je bio tako sirov obuzet
potrebom. Nejasno sam čula zvuk rajfešlusa. Moj jezik zarobljen, miluje ga i sisa.
Nesvesna, primetila sam da se moja haljina pomera sa mene. Haljina je
bila čvrsta i nije bilo potrebe za grudnjakom, moje grudi iskočiše slobodne. Bile
su otečene i teške. Njegove oči gorele su posesivno dok je lutao po mom nagom
telu, komadića crvene čipke i svile. Moje telo je bilo zarobljeno. Vrhovima prstiju
vukao mi je bradavice i provlačio kroz prste. Ostao je bez daha - to je bilo tako
erotski - sisao mi je donju usnu. Jako. Bespomoćno sam zadrhtala i stenjala.
„Ukusna si kao parče neba“, promrmlja on.
Jako velike ruke šire mi bedra i počinjem da trljam klitoris preko njegove
odeće. Počela sam da mrdam kukovima, očajna tražeći više.
„Mmmm...“ da li sam to bila ja? Bogme jesam.
„Aaaahhh“ i to sam bila ja.
Nikada se nisam osećala ovako pre. Izgubljena za sve osim za Mika. Moji
prsti skliznu ispod njegove košulje. Koža mu je poput satena, glatka i topla.
Svaki nerv, svaka ćelija vrišti za njim da me uzme.
Osetila sam njegove prste u svojim gaćicama i zarežala. Moji sokovi
razlivali se po njegovim prstima. Toplota i glad koju sam osećala je bila toliko
jaka da ako bih sada bila u moru, povučena morskom strujom, jedina bitna stvar
bio bi Miko. Ništa drugo nije važno osim njega. Moja jedina realnost.
Potrgala sam njegovu košulju, dugmad se razletela na sve strane. Delovao
je iznenađeno. Grudi i stomak su mu veličanstveni. Bili su kao iz sna. Raširila
sam dlanove preko širokih, snažnih grudi. Moji prsti izgledali su tako bledi u
poređenju sa maljama na njegovim grudima. Obuzeta željom nagla sam se
napred i poljubila mu bradavice. Uvukao je oštro dah ali me nije zaustavio.
„Oh, da, Lexi. Oh da.“ Hrabrio me je da nastavim.
Trzam jezikom i pratim liniju njegovih malja. Osećam njegov prst da ulazi
u mene. Spuštam ruke do njegovog pojasa i otkopčavam mu pantalone. Moji
prsti drhte. Kasnije bih se kajala a sada ga samo želim duboko u meni. Jedino o
čemu sam mogla da razmišljam je žudnja za njega. Osećala sam se kao polovinu
i trebam njega da budem potpuna. Znala sam da mi on može dati ono što
nijedan drugi muškarac ne može. Znala sam unapred da će izbrisati sve
muškarce koje sam imala pre njega. Njegovi prsti su ulazili i izlazili iz mene,
čineći me ludom. Skinula sam mu pantalone.
Imao je tako lep kurac. Nežnu glatku kožu, veliki debeli kurac. Jednostavno
predivan. Nisam mogla više da čekam da bude u meni. Usmerila sam ga mojoj
pički. Ote mu se stenjanje iz grudi.
„Bože! Tako si lepa“ šaputao je.
Njegove reči pogodile su me kao kofa hladne vode. Ukočila sam se kao da
me je udario.
„Šta je bilo?“ upitao je mršteći se.
„Ništa“ promrmljala sam i skočila od njega pokrivajući svoju golotinu
rukama kao da sam neka preplašena devica.
Podigla sam haljinu sa poda i stezala je oko tela.
„Koji kurac? Šta radiš to Lexi?“
„Žao mi je.“ Rekla sam i čula kad je ispustio oštar dah.
Pogledao me je sa nevericom dok sam išla unazad dalje od njega. Nije bilo
šanse da izložim svoju zadnjicu njegovom pogledu. Kad sam izašla iz sobe i
pomerila mu se iz vidokruga, okrenula sam se, pobegla u kupatilo i zaključala se.
Nisam mogla da dišem.
Obukla sam svoju zgužvanu haljinu i zakopčala je brzo. Moje lice je
isprano, moje usne pune i prepuna intenziteta njegovih poljubaca, oči
zadimljene nijanse zelene. Ali ipak, nisam izgledala razuzdano, već... nekako
tužno.
Kakav sam nered napravila. Da sam čak zamislila da ga mogu zavesti i
ostaviti na cedilu, kao kaznu? Da nije patetično bilo bi smešno. Vredelo bi to da
nisam zaljubljena u njega. Okrenula sam se od ogledala i pokušala da prstima
dovedem kosu u red, oprala lice hladnom vodom i nakon toga izašla iz kupatila.
 Stajao je pored komode i stiskao piće boje ćilibara u čaši. Držao je čašu
toliko jako da su mu prsti pobeleli. Nasmešio se, ali mu je osmeh bio prazan.
Pantalone je obukao ali je košulja staja otkopčana prikazujući blistave mišiće na
grudima.
Progutala sam knedlu. Čak i u ovakvom trenutku nisam mogla da ne
primetim da ima telo za umreti. Uzeo je gutljaj iz čaše gledajući u mene. Oči su
mu bile prazne. Ako je bio frustriran trudio se da to ne pokaže.
„Moram ići“ , rekla sam nespretno.
„Šta je bilo Lexi?“ pitao je neutralnim glasom. Nije bilo ni traga besu ili
ranijoj strasti.
Odmahnula sam glavom jadno. „Ništa.“
„Ništa? Zašto se igraš toplo-hladno?“
„Stvarno mi je žao.“
„Za šta?“ pitao me oštro.
Podigla sam ruke. „Što sam dozvolila da stvari odu predaleko.“
„Mislio sam da uživaš.“
Ugrizla sam se za donju usnu i osetila toplotu u obrazima. Nema svrhe da
mu lažem.
„Uživala sam.“
„Pa zašto si onda stala?“ tiho je upitao.
Slegnuh ramenima. „Bilo je previše brzo. Prerano.“
Nabrao je obrve. „Vidim.“
„Stvarno mi je žao.“
„Jeste li?“
„Da.“ Osećala sam pritisak u grudima kao da sam priznala istinu. Bilo mi je
žao što sam počela sa ovom osvetom. Bilo je očigledno da jedina osoba koja će
biti povređena sam ja. Samo je hteo da ima seks sa mnom. Čak i ako sam mu ovo
uradila njegovo ponašanje prema meni je bilo besprekorno. Muškarac poput
njega se nikad ne bi zaljubio u mene. Ja sam bila ta koja je bila u opasnosti da
padne na njega.
„U redu. Dokaži.“ Izazivao je.
„Šta?“
„Dokaži da ti je stvarno žao.“
Pogledam u njega sumnjivo. „Na šta misliš?“
 „Pridruži mi se sutra uveče.“
Mrštila sam se. „Povodom čega?“
„Ima jedan događaj na kome moram da budem.“
„Zašto ja? Mora da postoji stotine žena koje će biti presretne da idu sa
tobom.“
„Ja hoću da idem sa tobom.“ Nije bilo sarkazma ni u njegovim očima a ni u
glasu. Bilo je iskrenosti u njegovom glasu.
„Čak i ako ne završimo u istom krevetu?“
On uzdahnu. „Čak i tada?“
Uzela sam dah. Ne razumem ga, možda ni on ne razume mene.
„U redu“ složila sam se na kraju.
„Hvala. U cenu ovog apartmana ulazi i vozač, tako da će te on odvesti
kući.“
„Hvala.“ Promrmljala sam.
„Ispratiću te.“ Rekao je zakopčavajući košulju.
Sišli smo u hol, ne dodirujući se, a ipak itekako svesni jedan drugog.
„Pokupiću te sutra u osam.“
„Vidimo se sutra onda.“
„Laku noć Lexi.“

















 8.

Obukla sam moju ne bezbednu crnu haljinu sa ne dubokim dekolteom i

dobrim izrezom. Nije bila Jessica Rabbit ali sam završila sa pokušajima da ga
zavedem. Kosu sam podigla u chignon punđu na dnu vrata i prikačila češljićem.
Osećala sam se čudno mirnom. Kao vreme pred oluju. Nosila sam moje
najskuplje rublje. Pretpostavljam da sam znala u šta se upuštam.
Miko je pozvonio u pet minuta do osam. Otvorila sam vrata sa tašnom u
ruci. Moje oči se raširiše od iznenađenja. U svakodnevnoj odeći on izgleda
veoma zgodno i mišićavo. Ali sada nosio je crnu košulju sa srebrnim dugmićima
i crne farmerke koje mu savršeno grle telo. Vetar je pročešljao njegovu kosu, a
meni se javila želja da prođem prstima kroz nju. Šta je sa tim muškarcem?
Njegovo magnetno privlačenje osetila sam od kad sam se prvi put našla blizu
njega.
„Zdravo“, ravnomerno me pozdravio ali su me njegove oči proždirale. Šta
god da je osećao za mnom, osećala sam i ja za njim.
„Zdravo“, tiho sam rekla.
„Pretpostavljam da si spremna za polazak.“
Klimnula sam glavom i pošli smo u lift. Bio je tako drugačiji danas.
Raskalašan šarm je nestao. Umesto toga prisutan je oprez i udaljenost. Kao da
nije znao koliko daleko može da ide. Dok mi je pomagao da uđem u auto,
dotaknuo me je rukom i odreagovali smo isto, oboje smo se iznenada povukli.
Pocrvenela sam jakom nijansom crvene. I naš razgovor je bio neprirodan.
„Gore ili dole?“ pitao je.
Mislila sam na moju kosu. „Gore molim te.“
Dovezao nas je u Twickenham. Za sve godine koliko živim u Engleskoj
nikada nisam išla van Londona. Automobil se zaustavio ispred velike kuće sa
mnogo drvena vinsterija svuda okolo.
 Miko je pozvonio na vrata, i mala sredovečna žena je otvorila.
„Ah Miko“, uzviknula je srećno, bacivši se na njega.
Zamotan u njenom naručju sa istinskom ljubavlju. Jednom rukom
omotanom oko nje upoznaje nas.
„Mysha, upoznaj Lexi. Lexi ovo je Mysha.“
Mysha je imala crne i zagonetne oči kao i Miko. Gledali su me
promoćurno.
„Zdravo Lexi.“ Rekla je i klimnula glavom sa odobravanjem.
„Bilo je krajnje vreme da Miko nađe sebi ženu koja će mu podariti decu.“
Moje oči brzo pronađu Mikove. Usne su mu zategnute. Kao da je osetila
napetost u vazduhu, Mysha reče „Uđite, uđite. Svi vas čekaju.“
Uzela nas je za ruke i uz veseli smeh prošli smo kroz uski hodnik ukrašen
raskošno na svaki mogući način. Nekako me je podsećalo na egipatske sobe u
Harrodsu. Slike žena u providnom velu visile su na zidovima u odnosu na
azurnu pozadinu. Stalci na zidu napravljeni su od heruvima i u zlatnom metalu
drže crvene sveće. Na komodi se nalaze velike kristalne čaše pune voća, oraha,
šarenim slatkišima i datumima.
Okrenula nas je ka vratima odakle su dopirali buka, smeh i muzika. Bilo je
mnogo ljudi. Mnogi su mahali i pozivali Mika, ali Mysha nas je odlučno vodila
kroz gužvu do niskog, elegantnog čoveka u tamnom večernjem odelu, žutoj
košulji i crvenoj kravati koja ga ističe među ljudima. Njegove blede oči
obradovale su se kad su nas videle.
„Miko, Miko, Miko.“ Uzdahne kao dete.
Podigla sam oči do Mika, bio je nasmejan sa izrazom nežnosti koju nikad
nisam mislila da ću videti na njegovom licu. Iznenađena, gledala sam u njega.
„Sobhi.“ Tiho je rekao Miko.
Čovek se okrenu ka meni. „Ah, ah, ona je tako lepa Miko, apsolutno
prelepa.“
Svi se okrenuše da me pogledaju i besno pocrveneh.
„Hajde, hajde. Pridruži nam se, Yusuf ovde.“ Mahao je svojom tankom,
bledom rukom u pravcu visokog čoveka sa bradom, „samo sam rekao da je
veliki pesnik Rumi bio grub momak jer je pisao nepristojne priče o ženama i
snošaju sa magarcima. Šta ti misliš Miko?“
Miko slegnu ramenima. „Divim se Rumi. Odbio je da korumpira jezik bez
obzira na provokacije. Reći istinu je često revolucionarni čin. Ako se delo može
shvatiti i treba da bude izraženo.“
 Gledala sam u Mika, iznenada, postala sam svesna da obojica govore u
metafori. Nisam imala pojma ko je Rumi niti o čemu su pričali.
Sobhi fokusira oči pune tuge na mene. „Da sam imao sina, voleo bih da
bude kao Miko.“
„Zašto.“ Pitala sam radoznalo.
„Zato jer da je bilo više muškarca poput njega ne bi bilo ratova, na zemlji
bi bio raj.“
Miko se okrenuo prema meni. „Lexi upoznaj profesora Sobhi Ageel, člana
fakulteta Palestinskih studija na Univerzitetu u Alberti, Edmontu. Profesoru
upoznajte Lexi, prelepu kontradiktornost.“
Profesor Sobhi Angeel mi se osmehnu. „Zaista ona je to. Da sam dvadeset
godina mlađi, borio bih se za nju. I pobedio bih naravno.“
Njegove oči svetlucale su. „Nažalost ja sam dvadeset godina stariji. Vi
dragi moji ne morate da ostanete sa starcem. Mladi ste i lepi. Vreme prolazi.
Morate da igrate i veselite se.“ Oterao nas je gestikuliranjem ruke terajući
živinu, na šta se Miko nasmejao i uzeo me za ruku. Po prvi put od kako smo se
sreli u kafiću, gest je bio prirodan. Pogledala sam ga iznenađena ovom drugom
stranom njega. Nasmešio se i moje srce skočilo je ludo.
„Hajdemo po piće“ rekao je.
Maznula sam čašu belog vina a Miko čašu brendija. Vrteo je polako u
njegovim rukama.
„Šta ste razgovarali profesor i ti tamo?“
„Profesor Sobhi je Sirijac. Pričali smo o stanju njegove države. Istina o
kojoj se nikada nije govorilo. Šta mir može doneti kada se trude da koriste
ljudsku nepravdu, rat, da se usadi mir? Rat posle rata rat i mi nikada nećemo
naučiti da ne postoji izgovor za nehumanost.“
Čovek sa braon bojom kože došao je do nas. Sklopljenih ruku i pognu
glavu kao Miku.
„Hvala vam, hvala za sve što ste uradili. Bog vas blagoslovio“, pogledao je
u mene i dodao: „i vašu divnu suprugu.“
Čim sam čula ove reči pokušala sam da izvučem ruku iz Mikove, ali je on je
tako jako stegao da su moji pokušaji bili uzaludni.
„To nikada nije smelo da se desi na ovakav način. Žao mi je što je tako.“
„Hvala vam, hvala.“ Rekao je čovek i otišao dalje.
„Šta je to bilo?“
 „On je iz slobodnog Palestinskog društva. Pretpostavljam da sam njihov
veliki donator.“
Namrštih se i dodirnuh mu ruku, odmah svesna čeličnih mišića ispod
mekanog materijala. „Ali ti si Jevrej“ rekoh.
„Jesam, i ponosim se time, ali sam takođe i ljudsko biće. Kad je moj deda
iskopao tunele za krijumčarenje hrane i oružja, to je opravdano. Kako mogu
osuditi tunele koji su iskopali Palestinci da krijumčare hranu i oružje kao
terorizam?“
„Pre mnogo godina napravio sam grešku koja me je zauvek promenila. To
me je učinilo čovekom kakav sam danas.“
Gledala sam u njega zapanjena. Kako se promenio? Gde je nestao
razmaženi dečak u sportskom autu? Njegove težnje bile su grandioznije od
svega što sam videla. U odnosu na njega, ja sam bila samo sitna, žena u neredu
sa ukusom za osvetu.
Da, to je bila okrutna šala, ali ništa nisam uradila za sebe tokom godina.
Umesto da oprostim i krenem dalje, ograničavala sam sebe. Znala sam odmah
da ne želim osvetu. Ali isto tako nisam mogla ni da mu kažem ko sam zapravo ja.
Bilo bi krajnje ponižavajuće da me vidi kakav proračunati lažov postala. Imali bi
našu aferu a onda bi nastavili dalje i ja bih ga zaboravila i krenula ispočetka.
Premestili smo se u veliki dnevni boravak, svirala je arapska muzika. Žena
u crvenoj haljini došla je do nas. Bila je lepa, sa ugljeno crnom kosom i
treperavim tamnim očima kojima je odmah odmerila.
„Miko, vidim da si doveo prijateljicu.“
„Lexi, Layla.“ Rekao je Miko kratko.
„Ne smeta ti ako zaplešem sa Mikom, zar ne?“ osetila sam napad
ljubomore, ali sam odmahnula glavom. On ne pripada meni. Ni sada, ni nikada.
Pogledala je u Mika. „Sviraju našu pesmu. Hoćeš li da igraš sa mnom?“
Miko je pogledao u mene. Izraz u njegovim očima bio je čudan. Ignorisala
sam to. „Ajde“, izbacila sam to bezbrižno, hladno.
Miko je polako klimnuo glavom i krenuo za ženom do podijuma. Dok je
odlazio osetila sam bolno stezanje u grudima. Htela sam da se okrenem i
gledam na drugu stranu ali nisam mogla. Ovaj čovek nije moj. Nikada nije bio, a
neće ni biti.
Gledala sam kako Layla zabacuje glavu unazad tako da njena duga kosa
blista kao tamna tečnost na njenim leđima, i polako, senzualno kreće da uvija
bokovima. Pokreti su joj hipnotički. Polako je podigla ruke iznad glave i spustila
ih Miku na ramena, kao da vodi ljubav sa njim. Nokti su joj dugi i crveni, totalno
suprotni od Nikove crne košulje. Znala sam da ne mogu da ih gledam više,
okrećem i direktno sudaram sa Myshom.
„Izvini, žao mi je.“ Automatski ispalim.
„Ajde,“ rekla je tajanstvenim očima. Opet me je uhvatila za ruku i odvela
dalje od gužve. Pratila sam je do neke spavaće sobe, bila je roze-zlatna i veoma
ženskasta.
„Soba moje kćeri. Ona je u Americi sada.“ Objasnila je Mysha.
Klimnula sam glavom. Zvuci zabave, muzike, zveket čaša, glasovi, smeh iz
bašte ulazili su u sobu kroz otvoren prozor.
Mysha je otvorila ormar i izvukla kostim izrađen kostim od finog, crnog
providnog materijala, a preko grudi, prepona i zadnjice gusto su izvezene zelene
i žute šljokice.
„Probaj ovo.“
„Zašto?“
„Znaš zašto.“
Nisam znala, ali nisam raspravljala dalje. Brzo sam se svukla i obukla
kostim. Bila mi je duga go zglobova, imala je dva duboka izreza sa obe strane od
poda do kukova.
„Ovo je kostim za trbušni ples. Pripada mojoj ćerki“ rekla je Mysha i na
mojim kukovima vezala debeli pojas napravljen od zlatnih perlica, sa resicama i
kovanicama.
„Protresi kukove“ uputila me.
Protresla sam kukove i pojas zazvecka.
Ona se sa odobravanjem osmehnu. „Sada moraš pustiti kosu.“
Izvukla sam ukosnice iz kose i poravnala kosu rukama, pala mi je preko
leđa. Mysha je hodala oko mene i nameštajući mi kosu preko leđa i ramena.
„Dođi i pogledaj se u ogledalo.“ Pozvala me je.
Pogledala sam se i... ooo oh! Nikada nisam videla sebe ovakvu.
„Kako znaš Mika?“ pitala sam je iz ogledala.
„On je naš spasioc“ rekla je jednostavno. „Ova zabava je u njegovu čast.“
Iznenada sam osetila tugu. Ubrzo će nestati iz mog života.
„Taj čovek je tvoj, a ne njen“ rekla je čvrstim glasom i otvorila širom vrata.
„Sada idi po njega.“
 Otvorila sam usta da joj kažem da on nije bio moj, ali mi je brzo stavila
prst na usnama. „Svi muškarci sanjaju o lepim trbušnim plesačicama.“





 9.

Pratila sam je niz stepenice totalno zbunjena. Sve je bilo tako čudno. Žene,
kuća, haljina, muzika, ljudi. Ušla sam u prostoriji gde sam ostavila Mika i gotovo
odmah naše oči su se susrele. Tražio me je. Layla je stala sa igranjem i okrenula
se da zuri u mene, ali ja nisam gledala u nju. Gledala sam Mika, u njegove oči, iz
kojih kao da izbija vatra, prelazi preko sobe i proždire me. Neko vreme nisam
mogla da se pomerim, samo gledali jedno u drugo. Onda je napustio Laylu i
krenuo ka meni.
Ima trag crvenog karmina na obrazu. Podigla sam ruku do njegovog
obraza i obrisala ga. Gledajući u njegove oči bila sam zaslepljena. Osećam da
groznica počinje u meni. Neizgovorene želje pucketale su između nas kao
magija, celo telo me je svrbelo od želje da ga dodirnem. On je bio lovac, ja plen.
To je bila priča svakako. Krv bubnji u mojim venama.
„Hoćeš li opet pobeći ako ti kažem da izgledaš prelepo?“
Od uzbuđenja ne mogu ni da govorim, pa samo odmahnem glavom.
„Ti si najlepša žena koju sam ikada video.“
Olizala sam donju usnu, a on je zurio u mene paralisan.
„To je naš ples, verujem.“ Rekao je tiho.
Popila sam bila samo gutljaj vina ali sam osetila vrtoglavicu iznenada. Kao
da sam popila celu bocu nečeg žestokog. Uzeo me je za ruku i bilo je sve onako
kako treba. Toplo, sigurno. Pogledao je u mene i tad sam znala. Bila sam
zaljubljena u njega. Oduvek sam bila. Suze naviru u mojim očima. Trepnuh da ih
rasteram i pomeram kukovima onako kako su i druge žene radile. Polako,
senzualno. Svi smo bili poput zmija na tom podijumu.
Za trenutak me je posmatrao, a onda me povukao bliže sebi tako da sam
osetila njegovu erekciju.
„Ko je Layla?“
 Gledao me je ispitivački. „Ko je Nigel?“
„Niko.“ Odgovorila sam.
„Isto i Layla.“
„Izgledala je... moćno.“
„Probaj smrtonosna“ rekao je suvo.
Prigrlila sam ga bliže, i poželela svim srcem da ovaj osećaj, biti u rukama
Miko Barokasa, neće trajati samo večeras već zauvek.
Taj ples je bio poput sna. Uživala sam u njegovom zagrljaju, način na koji
se moje telo spaja sa njegovim, njegov topao dah kako dotiče moju kosu na
slepoočnicama. Izgledalo je kao da me nikad neće pustiti.
Kakva iluzija.
„Sviđa mi se tvoja kosa ovako.“ Šapnuo je.
Podigla sam glavu i pogledala ga u oči. Bile su tamne i pune prećutnih
želja. Sagnuo je glavu i nežno mi poljubio usne. To je bilo tako iznenađujuće i
čedno.
„Nisam ljubitelj publike“ rekao je uz osmeh.
Pogledala sam oko sebe, zaista je mnogo ljudi gledalo u nas, neki
blagonaklono nasmejani, neki radoznalo.
Odvojio se od mene. „Dođi sa mnom u baštu“.
Išli smo u baštu izgubljeni jedno u drugo. Odveo me je daleko od dugačkog
stola obasipanog hranom i ljudima. Stali smo pod jabukom.
„Reci mi, šta bi bilo ako bih ti ovde skinuo gaćice i probao te u ovom
rajskom vrtu?“
Oštro sam udahnula, moj mozak se vrteo.
Pritisnuo me je o svoju erekciji. „Već znam šta ćeš ti kušati.“
„Šta?“ upitala sam.
„Dušo. Slatki ukus koji će ostati na mom jeziku kad zaspim.“
„Ja...“
„Samo jedan ukus...“ Glas mu je nizak i hrapav, obećanje zadovoljstva.
Toplota se širila između mojih nogu i otopila poslednje atome odlučnosti.
„Uradi to.“ Šapnula sam drhtavim glasom jedva čujno.
U tren oka me je okrenuo i navalio na šupu za drva. Pao je na kolena
ispred mene. Pre nego što sam postala svesna skinuo mi je gaćice kroz proreze
na kostimu. Podigao mi je jednu nogu na ramena i stavio usne na moju sveže
obrijanu pičku. Spustila sam pogled dole, prelep je i zapanjujuće zgodan, duge
trepavice su mu ležale na obrazu-zaboravila sam koliko su bile duge. Stavila
sam dlanove i raširila prste na grubim drvenim pločama iza mene i pokušala ne
zavrištati.
Oh Bože!
Poželela sam da plačem, stenjem, stisnem noge. Nikada se nisam osećala
više živom. Milovao me je jezikom, grickao klitoris, usisavao ga duboko, sisao, a
onda je samo podigao glavu. Po prvi put sam se osetila seksualno frustriranom.
Vratio mi je gaćice na mesto i povukao me dalje od kolibe. Prošli smo kroz baštu
i kuću do ulaznih vrata.
„Zar ne bi trebalo da se javimo nekome?“ pitala sam ga.
„Pozvaću Myshu kasnije.“
„Šta ću sa ovim kostimom?“
„Kasnije“ Odgovorio je kratko.
Skoro da smo trčali do auta i Miko nas je brzo odvezao. Srce mi je ludovalo
u grudima i disala sam plitko. Levo, a onda desno, sa obe strane ravnica, vide se
farme u daljini, polja krava, i na kraju stigli smo do kapije na neasfaltiranoj stazi.
Iza kapije je polje visoke, svilene, zlatne trave.
„Hajde“ rekao je i otvorio vrata.
Izašla sam brzo napolje. Krv je bubnjala u mojim ušima. Nisam ni morala
da ga pitam šta radimo na ovom mračnom mestu. Videla sam svetlucanje u
njegovim očima i osetila ga do kostiju. Došli smo ovde da završimo ono što smo
započeli u vrtu malopre. Prišao je do mene, uzeo za ruku i odveo do prednjeg
dela automobila. Uhvatio me oko struka i podigao na haubu automobila i
gurnuo da legnem.
Metal je mi je pržio zadnjicu. Izvukao je moje gaćice, raširio mi noge i
gurnuo lice između njih uz režanje. Ovaj put me nije kušao kao onda u vrtu. Jeo
me je ga izgladneli čovek. Zgrabila sam ga za kosu jako dok sam gledala u tamno
nebo i predavala se zadovoljstvu. Orgazam mi je protresao telo poput
eksploziva. Držala sam mu glavu dole i vrištala. Noge su mi drhtale kada me je
preokrenuo da ležim licem na dole na vreloj haubi. Bila sam spremna za njega.
Želela sam da me uzme, jako i grubo. Raširio mi je još više moje noge već
razmaknute.
„Izluđivala si me cele noći.“ Rekao je oštro.
Stavio je ruku na donjem delu mog stomaka i podigao me tako da sam sad
stajala na prstima, dupetom podignutim visoko u vazduh.
 Stavio je dlan na moju zadnjicu, talas želje je prošao kroz mene i zadrhtala
sam.
„Sviđa ti se to?“
„Da.“ Moje telo moli da ga ispuni.
„Dobro. Onda otvori noge još više.“
„Ne mogu“ rekoh. Već sam stajala na prstima.
Lagano mi je šutnuo u jednu nogu i odjednom sam bespomoćno ležala
otvorena na haubi, bez kontrole. Pomerila sam drugu nogu najdalje koliko sam
mogla, da zauzmem najšire „V“. Mogu da ga zamislim kako je stajao iza mene i
gledao me. Uživajući u mom pokoravanju njemu na vreloj haubi iznajmljenog
automobila.
Stavio je ruke na unutrašnjost mojeg bedara i povlačenjem ih još više
udaljio. Nastavio je lizati vlažno jezgro između mojih nogu. Zaječala sam kad je
prestao.
„Volim da te vidim ovako. Široko otvorenu i spremnu za mene. Drži noge
raširene.“ Njegov dah pali moju otvorenu pičku.
„Hajde.“
„Šta hoćeš Lexi?“
„Tebe.“
„Mene? Moraćeš da budeš direktna.“
„Želim da me uzmeš.“
„Da te uzmem? Pričaj prljavo sa mnom, Lexi.“
„Želim da svoj prljavi veliki kurac staviš u moju vrelu pičkicu. Odmah! Jebi
me, kopile jedno!“
Čim su mi reči izletele, osetila sam nalet vetra i njegov topli, veliki kurac
kako ulazi u mene u jednom zapaljivom potisku. Osećaj je tako dobar da su mi
navrle suze i očima i ja povikah njegovo ime.
„Da li je to ono što želiš?“ grubo me upitao.
„Da“ zastenjala sam.
Jedan dugi trenutak nije se pomerao.
„Nemoj da staješ“ šapnula sam i stisnula unutrašnje mišiće oko njega.
Držeći mi kukove, snažno se zabio u mene, tako duboko i teško da sam
gotovo jecala. Moje telo je potpuno u njegovom vlasništvu. Osetila sam
nedostajanje svaki put kad je izvukao penis iz mene. Moji vapaji ispunili su
sparan noćni vazduh.
 Odjednom me je zgrabio za kosu i povukao tako da sam ga gledala u oči. I
ono što sam videla potreslo me do srži. Žestina njegove strasti. Gledao je u
mene kao da je pokušao da mi kaže nešto očima.
Glas mu je bio grub i težak od emocija. „Svršiću sada.“
I jeste, dok gleda u moje ošamućene oči ispunjene požudom. Gledala sam
kako se njegove oči menjaju dok orgazam izbija iz njega, sa penisom duboko
zakopanim u meni, njegove oči me nikada nisu napustile. Hteo je da me gleda u
trenutku najvećeg zadovoljstva. Kada je sve bilo gotovo, pustio mi je kosu i
srušio se preko mene.
Neko vreme oboje ležimo nepokretni i teško zadihani. Čuje se sova u
daljini. Inače je mirno sve. To me podsetilo na neko drugo vreme, kad sam
pogledala u nebo i videla zvezde. Drugi put sa njim. Nisam znala šta da kažem.
Šta da radim? Doživljaj je bio tako jak da nisam sposobna da normalno
razgovaram. Nikad se nisam osećala ovako dobro. Nikad nisam bila ovako
posedovana.
Osetila sam ruku kako me nežno okreće.
„Pakao, činiš da se osećam kao u raju.“
Pored mene, bio je sav u mišićima. Pratio je moju liniju obraza i usana, a
onda me je poljubio u dugom, opojnom poljupcu. Moje bradavice su probijale
crnu mrežu na kostimu.
Polako, dok me je ljubio, ruku je preselio do moje pičkice. Ubacio je palac
unutra, a prstima obrađivao moj klitoris, otvorila sam usta a on je prodro
jezikom. Poljubac je postao žestok i posesivan, njegovi prsti su besneli dole, a
drugom rukom mi je trljao bradavicu.
Kada su kukovi počeli da mi drhte odmakao se od mojih usana i oslonio
na lakat. Hteo je da me gleda dok svršavam. Gledao je kako drhtim i
nekontrolisano se pomeram pod njegovom rukom sve dok mi dugi krik sa
uzdahom zadovoljstva nije izašao.
Poljubio mi je ušnu školjku.
„Golica me to.“ Žalila sam se, smejući se detinjasto. Ležala sam u
njegovom zagrljaju i shvatila da se po prvi put osećam srećno.
Gledao je u mene, a onda je obmotao snažne ruke oko mene i privukao me
na grudi. Poželela sam da ovaj osećaj traje zauvek. Ali završiće za četiri dana.
Izmigoljila sam se iz njegovog zagrljaja i uspravila se.
„Trebalo bi da krenemo.“ Rekla sam i skliznula sa haube. Našla sam gaćice
i navukla ih. Primetila sam iskorišćeni kondom bačen u blizini. Čudno, ja sam
toliko bila ponesena da nisam ni tražila niti mislila o kondomu.
Pogledala sam u Mika dok je još ležao na haubi i gledao me.
„Spremna?“ pitao je.
Klimnula sam glavom. Skočio je gipko sa haube i krenuli smo.
Nismo razgovarali na putu do mog stana. Parkirao je auto na ulici, sto
metara od moje zgrade.
Olizala sam usnice. „Želiš li da uđeš?“
Okrenuo se prema meni. „Moramo da razgovaramo Lexi.“
Osetila sam nelagodno bockanje u leđima.
„Da razgovaramo?“
„Da.“
„O čemu?“
Nevoljno je uzdahnuo i otvorio svoja vrata. „Hajde.“
Odmaknuli smo samo nekoliko koraka kad je počeo letnji pljusak.
„Vratimo se u auto. Ostaviću te na ulazu i naći drugo parking mesto.“
„Ne, potrčaćemo.“
„Sigurna si?“
Nasmejala sam se glasno i počela da trčim. Bila sam bez daha i zadihana
kad sam skrenula iz ugla. Na mom ulazu stajao je čovek. Kada se okrenuo
ukopala sam se u mestu. To je Nigel. Stajao je na kiši, sa rukama u džepovima i
gledao u mene. Njegove oči su se trznule kad je Miko stao pored mene.
Vidim sebe u njegovim očima. Trčim po kiši, obučena u kostim koji jedva
pokriva golotinju. Naravno mogao je da vidi i da sam spavala sa drugim
čovekom. Osećala sam se krivom. Poslala sam mu prsten nazad i pokušala da ga
pozovem, ali se uvek palila sekretarica.
Osećam da je i Miko pored mene napet. Pošli smo do ulaza i Nigel je
gledao u mene optužujući me.
„Možemo li da pričamo nasamo Lexi?“
Otvorila sam usta da kažem „naravno“ ali je Miko odgovorio umesto
mene. „Ne.“ Rekao je grubo.
Moja usta ostala su otvorena i Nigel je izgledao zapanjeno. Jadni Nigel.
Kako se usuđuje Miko da se meša u moje stvari? Ovo nema nikakve veze sa njim.
Ljutito sam se okrenula ka njemu. On odiše neprijateljstvom. Ovo je novi Miko.
Nikad ga nisam videla ovakvog. Bez obzira šta sam učinila on nikad nije izgubio
strpljenja sa mnom. Ipak, sada je besan bez razloga.
 „Molim?“ Nigel je isprovociran.
„Čuo si me. Sve što imaš da joj kažeš, reći ćeš joj u mom prisustvu.“ Mikov
glas je bio miran i bez emocija.
„Jebi se. Ko misliš da si ti? Tek si se pojavio, a ja sam zaljubljen u Lexi već
godinu dana.“
„A jel’? Ja sam zaljubljen u nju već sedam godina.“ Okrenuo se prema meni.
„A za tvoju informaciju, njeno ime nije Lexi. Već Sky, Sky Johnson“
Moja usta su se ponovo otvorila. „Šta si rekao?“



 10.

Znate kada kažu da vreme sporo prolazi ili da je stalo. Pa vreme je stalo za
mene u ovom trenutku. Gledala sam u Mika kao da ga vidim prvi put. Gledala
sam kišu na njegovoj glavi, kako klizi niz kosu i lice. Gledala sam način na koji
me gleda kroz kapljice kiše. Nigel je rekao nešto ali nisam se ni trudila da čujem
šta.
„Lexi“ rekao je glasnije.
Sklonila sam oči od Mika i pogledala u njega. Gledao je u mene
povređenim očima. Očima štenaca, kad ih izgrdite.
„Žao mi je“, šapnula sam.
Odmahnuo je glavom kao da je zgrožen sa mnom, njim ili sa oboje i bez
reči se okrenuo i otišao.
„Hajde, idemo unutra.“ Rekao je Miko uzimajući me za ruku.
Uzeo je ključeve iz mojih ruku i otvorio vrata. U holu sam osećala da mi je
hladno i zagrlila samu sebe, osetivši da me Miko gleda, ali sam odbila da
podignem glavu.
Nisam ostavila otvorene prozore u stanu, ali je bilo tako zagušljivo i toplo.
Miko me je odveo pod tuš i pomogao mi da skinem odeću kao da sam bila dete.
Ostavio me je u kabini i zatvorio klizna vrata. Bila sam smrznuta od šoka. Topla
voda oterala je osećaj obamrlosti. Izašla sam iz tuš kabine, obrisala se peškirom,
skliznula u bade mantil i pošla u dnevnu sobu. Tamo sam našla Mika sa
pričvršćenim peškirom oko kukova kako pravi čaj.
Otvorila sam nekoliko prozora i pustila svež vazduh unutra. Pogledao me,
golih grudi, kosom još uvek vlažnom.
„Napravio sam nam malo čaja.“
Prišla sam mu. Izgledao je nepodnošljivo lepo. Osetila sam se kao budala.
Okrenula sam se od njega kako bih napravila neku distancu među nama, ali me
je preduhitrio uhvatio me za ruku i okrenuo me. Njegov pogled je uklet.
Ponovo sam osetila oštar ubod u srcu. Negde u ovoj priči bilo je neistine.
Ja nisam bila lovac. Bila sam plen, nakon svega.
„Možeš promeniti apsolutno sve na sebi, ali nikada oči. Niko nema oči kao
tvoje. Ja sam se udavio u njima pre sedam godina.“
Moje srce je uradilo salto u grudima. Suze su pretile da izađu napolje.
Pustila sam ih.
„Ne plači Sky. Ne mogu da podnesem da te vidim da plačeš.“
„Nije bila slučajnost da kupiš baš firmu u kojoj ja radim?“
„Ne.“
„I u kafiću se nismo slučajno sreli?“
„Apsolutno ne.“
„Zašto?“
„Želeo sam da te odvedem na ručak, da ti se izvinim i objasnim sve, ali
nisam očekivao da ćeš se pretvarati da me ne prepoznaješ.“
Dah mi je izleteo užurbano. „Pa si odlučio da me izvedeš na sastanak?“
„Zaljubljen sam u tebe Sky?“
To je iluzija. On želi Lexi. Samo spoljašnjost. Lexi i dalje živi u meni i dalje
pati. I dalje želi da bude prihvaćena. I dalje je nakaza. Pogledala sam ga
ogorčeno.
„Voliš me sada jer sam lepa, ali i uprkos odlasku frizera na svakih 6
nedelja i bezbroju kozmetičkih operacija, i dalje sam Lexi, devojka koju si odveo
na onu zabavu.“
„Lepota nema nikakve veze sa tim Sky.“
„Ja sam pokvarena roba Miko. Nisam normalna. Gledam se u odgledalo i
dalje vidim nakazu. Moram da sprečim sebe da ne zakažem termin kod
plastičnog hirurga.“
Mišić mu se trznuo u vilici a on skoči kao da ga boli. „Ako si na bilo koji
način oštećena, to je moja krivica“, reče hrapavo.
Izvukla sam svoju ruku iz njegove i udaljila se nekoliko koraka. Osetila
sam suze samosažaljenja u očima.
„Samo se vrati odakle si došao i ostavi me na miru.“ Pre nego što sam
stigla da se okrenem i pobegnem od njega, zgrabio me i okrenuo ka sebi.
Izgledao je slomljeno.
„Nemoj Sky. Nemoj se više boriti sa mnom.“
 „Povredio si me“, jecala sam.
„Znam. Ne mogu ti reći koliko mi je žao zbog onoga što sam ti uradio.“
Suze mi slobodno padale na lice. „Ti si kurvin sin, Miko.“
Nije ni trepnuo. „Bio sam. Bio sam zao, sebičan, plitki kreten. I ono što
sam uradio bilo je bolesno. Ali ja sam se promenio. Ti se promenila Sky.“
„To je sranje“ ispljuvala sam reči.
„Ne, to je istina. Bio sam razmaženi klinac. Svi su me želeli, mogao sam
imati sve što poželim. Svaku devojku. I to činilo nemarnim. Ali istina je da sam ja
koristio njih, a one mene. A onda si ti ušla u moj auto, sa tim punim i mekanim
usnama i osetio sam nešto. Nešto što ranije nisam nikad osetio. Bio sam
šokiran. Nikada nisam sreo nekoga kao što si ti. I ako se sećaš ja nisam želeo da
idemo na tu žurku. Ali izgledala si tako slomljeno da sam imao ludu želju da te
samo uvedem i izvedem napolje i niko ne bi primetio. Kako nisam bio u pravu.“
Odmahnula sam glavom. „To nema smisla. Nikad nisi pokušao da me
kontaktiraš. Zašto si čekao do sada?“
On se namršti. „Zar ti majka ništa nije rekla?“
„Šta da mi kaže?“
„Krenuo sam za tobom, satima sam te tražio ali nisam mogao da te
nađem.“
„Gospodin Hutton me je našao pored puta i povezao me.“
„Kad sam došao do tvoje kuće, kasnije te večeri, tvoja majka mi je rekla da
si suviše uznemirena i da svratim sledeće večeri. Kad sam se vratio sledećeg
dana, rekla mi je da više nikada ne želiš da me vidiš i zatvorila vrata ispred nosa.
A onda se ti nikad više nisi vratila u školu.“
„Ne, pobegla sam u Englesku da živim sa tetkom. Bila sam ponižena.
Nisam mogla da se vratim nazad u školu.“
„Godinama sam pokušavao da te zaboravim, ali nisam uspeo. Bez obzira
ko sam postao u životu, nisam mogao da te izbacim iz glave. Te noći, u autu,
osetio sam nešto što nikad nisam. Unajmio sam privatnog detektiva koji te je
jedva pronašao. Saznao sam da si promenila ime i napustila zemlju, i da ne
izgledaš kao na slici koju sam mu dao.“
„Kakvu sliku?“
„Hoćeš da vidiš?“
„Da“, rekla sam zainteresovano.
 Otišao je do kuhinjskog stola i iz novčanika izvukao sliku. Doneo je do
mene i gledala sam ga u neverici. Kad sam pogledala u njega samo je slegnuo
ramenima.
„Nije tvoja najbolja, ali nisam imao ništa drugo. Tako da sam morao da
uzmem iz godišnjaka. Ovako bi trebala da izgledaš bez... intervencija.“
Pogledala sam opet sliku. „Tražio si ružnu ženu.“
Odmahnuo je glavom. „Tražio sam tebe. Onu čarobnu devojku koja je
sedela u mom autu, nagnutom glavom i gledala zvezde. Bez obzira kako
izgledala. Volim te.“
Gledala sam u njega. Ovo sigurno ne može biti istina. U stvarnom životu
svaki čovek želeo je lepoticu držati za ruku. Bogat ili siromašan, lepota je
najvrednije u ženi. Ali, šta ako je njegova priča iskupljenja istinita? Šta ako je on
poslednji pravi romantik koji hoda zemljom? Šta ako se zaista promenio?
Zurio je u mene. „Ljudi se menjaju Sky. Ja sam se promenio.“
Klimnula sam glavom. Moje srce je sijalo. „I ja sam.“
Prstom mi je podigao bradu. „Ti si Jezebel, znaš? Tvoj miris me je mučio
sedam godina, a onda sam te našao i ti mi kažeš da si trudna.“
Smejala sam se. „Nisam znala kako drugačije da objasnim činjenicu da
sam pala na tvoja stopala.“
„Da li znaš koliko sam razoren kad si to rekla?“
„Oh dragi. Da li znaš da sam samu sebe zavaravala da te mrzim? Uveravala
sam sebe da želim da te vidim kako patiš. A istina je da nisam prestala želeti te i
voleti te.“
„Hoćeš li mi oprostiti za ono što sam uradio Sky?“
„Oh dragi, ne postoji ništa što bih ti mogla oprostiti. Bila sam mrtva
iznutra dok si došao.“
„Volim te Sky. Nisam prestao da te volim i nakon što sam godinama
pokušavao. Moja si zauvek.“
Nasmešila sam se mom čoveku. „Hajde onda. Pokaži mi kolika sam tvoja.“
Podigao me, noseći me svojim jakim rukama udario i otvorio vrata
spavaće sobe. Izraz u njegovim lepim, prelepim očima bio je prilično opak.



 THE END