Profesorka28

1
Book as passion
 Profesorka28

Amelia Stewart
(Profesorka28)

DIVLJI

2
Book as passion
 Profesorka28

“Prolog”

Thomas
Februar 2017. godine
“Ovo su podaci koje si tražio.”
U svlačionici sam, na svom mestu, svojoj klupi na Lincoln
stadionu. Sedim sa Dannyjem, mojim najboljim prijateljem. Sedim
i čekam da mi preda istinu. Daje mi fasciklu, jedino njemu
bezuslovno verujem.
“Ne znam čemu sve to.”
“Eto. Imam svoje razloge.”
“Mislio sam da ti je i ona prolazna.”
“Prolazna je.”
Za pola sata imamo najvažniju utakmicu u sezoni,
utakmicu koja nam rešava Super Bowl, koja nam ili otvara ili
zatvara vrata prvenstva, ili ćemo se proslaviti ili zakucati.
Danny i ja imamo privatnost a onda on kao kapiten mora da
održi motivacioni govor, zajedno sa trenerom.
“Zašto si onda tražio sve ovo, ako je samo sex u pitanju?!”
“Zato.”
“Slušaj me dobro! Sad zaboravi sve, isprazni mozak i ohladi
glavu. Tampa bay nam je za vratom, znaš koliko nam je ovo
važno, ne samo meni, tebi već i momcima.”
“Znam. Sve je ok. Idi ti, stižem za minut.”

3
Book as passion
 Profesorka28

Obučen sam komplet, ostaje mi samo kacigu da stavim i

izađem u hodnik. Samo pre toga želim da vidim i uverim se u
nešto u šta sumnjam već neko vreme.
Samantha Brown.
Bivša miss Utah.
Ne bi trebalo da me je briga. Ne bi trebalo da pustim da me
ovo izjeda. Ne bi trebalo jer je ona samo telo, još jedno u nizu.
Ali ne mogu. Jebeno mi je ušla u glavu, u mozak, u .....
Bacim fasciklu, navučem kacigu i odem da pokažem svetu ko
sam ja! Idem da razbijem te idiote i pokažem da je samo jedan
Divljak, jedan, jedini, JA!!!

***
Pobedili smo. Odveo sam nas u Huston i pravo na Super Bowl.
Biće to moj treći, još uvek razmišljam da li će mi biti i poslednji.
Nakon tuširanja i euforije mene još uvek radi adrenalin ali ne
samo od utakmice, već i zbog nje. Ona nikad ne pita o fudbalu,
kaže da nema pojma o tome, nikad nije došla na trening ili
utakmicu.
A sad znam i zašto.
“Ne vraćam se.”
“Ne ideš na pivo?”
“Ne, moram nešto da završim.”
“Ok. Ne pravi gluposti, sviđa mi se Sem.”
“Boli me kurac.”
“Ne radi nešto zbog čega ćeš se kajati. Sad si pod utiskom.”
“Danny...”
“Ok, samo kažem. Vidimo se čoveče.”

4
Book as passion
 Profesorka28

Jebena devojka.
Ja sam taj koji određuje i postavlja pravila.
Ja sam taj koji uzima i daje.
Ja sam taj “divlji, najbolji, neobuzdani”, JA.
Nikad nisam krio da najviše volim dve stvari, fudbal i sex.
Ali da budem deo osvete, to je novina za mene.
Ulećem u zgradu, frustriran i ljut. Lupam na vrata
poznatog stana.
“Sem! Otvori!”
“Hej, gde gori?”
“Silvia?”
“Dobra utakmica. Čestitam.”
“Hvala.”
“Došla sam samo da se presvučem pa nazad u kafić. Počinje
slavlje i euforija.”
“Aha. Gde je ona?”
“Sem? U sobi. Thomas, šta se dešava?”
“Ništa.”
“Dolazite li?”
“Ne verujem.”
“Ok.”
Kad uđem u sobu vidim Sem tek što je izašla iz kupatila.
Peškir joj je vezan oko tela a duga plava kosa puštena još uvek
mokra.
“Thome! Otkud ti?”

5
Book as passion
 Profesorka28

Sva frustracija, energija, adrenalin, i ko zna šta još, prostruji

kroz mene i ja pređem rastojanje između nas, uhvatim je i
zakucam za zid.
“Sem...”
Zbacim peškir sa nje pa je uhvatim ispod guze. Ja sam
obučen, ovo je njena kazna. Kada obmota noge oko mene,
krenem da joj pustošim usta i na tren zaboravim zašto sam došao.
Kad probam njene usne zaboravim na sve. Kad osetim golo telo
pod rukama, zapalim se i jednom rukom krenem da spuštam
trenerku. Ona me steže za ramena, trljajući se o moju odeću.
“Ahhh...”
Spuštenih gaća, zapovedam joj.
“Drži se čvrsto. Želiš me?”
“Da...”
“Želiš moj kurac, Sem?”
“Da...”
Odignem je i nabijem na spremljen, tvrd kurac.
“Oh, oh...”
Držim je ispod guze, mrvim, gnječim dok se zabijam kao
divljak. Da, da, to sam ja...
Osećam kako me grebe preko duksa, dok me grize za
otvoren deo vrata. Jebote! Sve je ovo sirovo, grubo, stenjanje,
nabijanje, grebanje. Ali meni nikad bolje. Ovo treba da bude
kazna. Ne bi trebalo da uživa. Potpuno bezuman, odignem je i
izađem skroz da bi se u sledećem momentu nabio do balčaka.
“Aaaaa...”
Gorimo od potrebe za oslobađanjem, držim je jednom dok
drugu ruku spustim na njen osetljivi klitoris. Trljam ga dok nju

6
Book as passion
 Profesorka28

zahvata siloviti orgazam ali ja nisam gotov. Kazna, Thomas. I

dalje se trese, dok je spuštam i okrećem prema zidu.
Lažljivica.
Odižem joj nogu na fotelju pa se ponovo zabodem u nju.
Uhvatim je za dugu kosu pa povučem.
“Kako se zoveš?”
“Šššta?”
Izvlačim se pa ponovo nabijam.
“Kako ti je jebeno ime??”
Držim je zarobljenu, ruka mi je na zidu, drugom je
povlačim za kosu dok se guram kao manijak u nju. Tu sam blizu.
“Sem.”
Jedan...
“Pravo ime!”
Dva...
“Samantha!! Ahhh...”
Tri...
To je to, na ivici sam. Kažnjavam sad već i nju a i sebe.
Jurim orgazam koji mi izmiče.
“I prezime, Samantha!”
“Newt...”
Četiri...
“Ne to! Drugo?”
Povučem joj glavu, gledajući je u oči kad stisnutih zuba
progovori:
“Brown.”
Pet...

7
Book as passion
 Profesorka28

Poljubim je i još jednom nabijem eksplodirajući. Ona vrišti

moje ime, dok se praznim i pokušavam doći sebi.
Čim se izvučem, bez reči je spuštam na fotelju, navlačim gaće i
trenerku i krećem iz sobe.
“Thomas...”
“Zašto?”
Ne stajem dok ne dođem do vrata, a i tada se ne okrećem.
“Ja...ne znam... Zbog osvete…svega... Ti ne znaš...”
Izlazim lupajući vratima. Nisam je ni pogledao. Zašto bi?
Ja jebem. Ja ostavljam. Ja odlazim. Mumlajući sam sebi u bradu
na izlazu se sudarim sa čovekom.
“Dakle, istina je?”
Prepoznam glas i okrenem glavu. Trener me strelja
pogledom. Trener Jack Brown, koji je usput i Samanthin muž.
Jebeno!

8
Book as passion
 Profesorka28

“Uvod”

Samantha
Četiri meseca ranije...
“Čekaj da vidim dal' sam dobro razumela? Jack će potpisati za
Eaglse?”
“Da, ponudili su mu ogromnu cifru.”
“Ali to je na drugom kraju kontinenta!”
“Znam Rose, znam gde je Filadelfija.”
Rose i ja sedimo u sobi. U stvari, ja nepomično sedim, dok
ona besno korača tamo-vamo. Slatka moja ljutkica.
“Onda mi objasni kako ćete funkcionisati? Samo što si stala
na noge!”
“Sve to znam! Ali jebene pare! Uvek mu je fudbal bio preči
od mene.”
Knedla u grlu stoji kad se setim svega. Ponekad kad
zatvorim oči, ponovo sve proživljavam.
“Bednik! Preko tvoje grbače je postao to što jeste. Da ga tata
nije pogurao, moj kurac bi se probio.”
“Rose, nemam snage. Znala sam u šta se upuštam. Poenta je
da nikad ne bih pomislila da će on toliko napredovati i da će ga

9
Book as passion
 Profesorka28

jedan vodećih timova tražiti. Uvek je vodio univerzitetski tim. Ali

da znaš, to nije sve.”
“Šta još ima?”
“Otišao je što zbog para, tako i zbog Carsona.”
“Kog Carsona? Onog, onog, najboljeg?”
“Da. Rekao mi je baš ovim rečima, dušo, šansa da se bude
trener jednom takvom igraču se ukazuje jednom u životu.”
“Idiot jedan. Jesi li rekla tati?”
“Nisam još. Vratiće se kad potpiše ugovor da uzme svoje
stvari.”
“Uh, Sem... Toliko si propatila. Prvo posao, pa nesreća, sad
on.”
“Eto vidiš, ništa mi ne ide.”
“Smislićemo nešto.”
“Šta da smislimo, seko?”
Umorna sam. Umorna sam od borbe, od lupanja glavom ko
je kriv. Umorna sam od bodrenja same sebe, od plača u četiri zida
kad niko ne vidi i ne čuje.
“Jasno mi je stavio do znanja da mora biti sam za početak
dok se ne prilagodi ekipi i igračima. Što znači da za ženu bogalja
nema ni vremena ni strpljenja. Čudi me da je do sad izdržao.”
Nekad vidiš i prepoznaš znake ali ih ignorišeš. Dobijaš
mrvice pa se i njima hraniš. Kažeš sebi, sutra... biće bolje...
“Neću da čujem reč bogalj! Sem, kad su svi odustali, ti nisi.
Čak su ti i lekari dali 30% šanse da se oporaviš a vidi te sad. Šetaš
samostalno po imanju. Na nogama si. Ti si maestralna, moj
heroj.”
“Nemoj Rose, rasplakaćeš me.”

10
Book as passion
 Profesorka28

Moja mala sestra Rose, prerano je porasla. Prerano je bila

upoznata sa gubitkom i boli. Pre dve godine zamalo nisam
stradala u saobraćajnoj nesreći. Padala je kiša, put je bio klizav i
proletela sam kroz bankinu pravo u kanjon. Još se svi pitaju kako
sam preživela. Još sam misterija iako sam bila sigurna da
umirem. Kada sam se probudila objasnili su mi da sam imala
sreće. Kakve crne sreće kad noge nisam osećala?! A onda je
nastupila moje zlato, moje Sunce, moja sestrica od 15 godina.
Kako sam mogla odustati kad majku nemamo? Kako sam mogla
ostaviti nju, oca, muža? Nisam bila sama i uspela sam. Samo zbog
njih gurala sam sebe izvan granica. Videla sam svetlo i kad je bio
mrak. Sat po sat, dan po dan, mesec po mesec. Dve jebene godine
da bi mi sad muž okrenuo leđa.
“Pusti ga, i ovako i nemamo nikakav odnos. Mislim da je
sad gotovo sa nama.”
“O Sem, tako mi je žao. Znam koliko voliš imanje i koliko si
se vezala ovde, ali možda je vreme da staneš onako pravo muški
na svoje noge.”
“Ne znam Rose. Sviđa mi se Vajoming.”
“O sviđa se i meni ali ovde je lepo da dođemo, prođemo,
budemo par dana a ne da živimo.”
“Zašto ne?”
“Eto tako. Ja kad završim fakultet ne želim ovde da se
vraćam. I ti bi trebala da se vratiš na stare slave.”
Možda je Rose u pravu. Tri godine pre nesreće ušla sam u
top 5 izbora za miss Amerike kao miss Yute. Tako sam i upoznala
Jacka-trenera u usponu. Ne mogu reći da li je to bila ljubav na
prvi pogled ili šta već, ali zabavljali smo se jako kratko. On je bio
stariji, iskusniji i pala sam na njega samo tako. Naravno kao i

11
Book as passion
 Profesorka28

uvek i u braku nas je bilo troje, on, ja i Američki fudbal. Kao jako
mlad Jack je pretrpeo ozbiljnu povredu kolena te nikad nije
mogao da zaigra kao profesionalac. Zato, postao je trener i to vrlo
dobar. Ako su ga Eaglsi tražili verovatno je i najbolji. A ja? Moja
mladost, lepota, gracioznost počeli su da se gase onog dana kad
nam je majka umrla. Mary je umrla mirno i tiho, baš kakva je i
žena bila. Njen kancer je za tri meseca galopirao a ona nije želela
da znamo za to. Uvek sam mislila da juri na posao. Nakon njenog
odlaska, morala sam da se vratim kod tate. Trebala mu je podrška
a Rose je trebala sestra. Jack jeste bio tu za nas, ali non-stop je
pogledavao na sat, jurio iz Vajominga u Yutu, nikad ne želeći da
ostavi fudbal. Takvi se sa fudbalom rode, njegove reči.
“Hajdemo u šetnju Rose. Moram da vidim koliko sam
sposobna.”
“Ooo sposobna si ti. Uopšte ne sumnjam u to.”
To sam i sama sebi ponavljala. Možeš ti to, Sem.

***
Dva dana kasnije Jack se pojavio na imanju.
“Sem, kako si?”
“Evo kao što vidiš. A ti?”
“Odlično Sem, bilo je tako...”
Bio je vidno uzbuđen.
“Jack, znaš da sam operisana od fudbala. I džabe ti sve, taj
entuzijazam neće preći na mene. Nikad i nije. Nego reci mi, šta će
biti sa nama?”
“Sem, sad je jako važno...”
“Voliš li me?”

12
Book as passion
 Profesorka28

“Znaš da te volim.”
Voli me? Da me voli toliko kao što priča bio bi svaki sekund
uz mene, ja bih mu bila na prvom mestu bez obzira na sve.
“Pa mogao bi jednom umesto toga, znaš i da mi pokažeš.
Znam da ti se verovatno ne sviđam ovakva mršava i ružna, ali...”
“Sem, ti nisi takva. Nemoj to sebi da radiš.”
“A kakva sam? Kakva sam to ja kad mi mesecima ne
prilaziš? Nismo bili intimni, koliko?”
“Nemoj...”
U tom trenutku okrenuo je glavu na drugu stranu.
Skrivanje pogleda znači samo jedno. Krivica.
“O Bože, jebeš li neku?”
“Sem...”
“Spakuj se i odlazi.”
“Izvini Sem, ja sam živo biće... koje ima potrebe.”
“A šta sam ja? Bolje nemoj ni da odgovoriš. Sretan ti put.”
Koja sam ja glupača! Dok sam se sažaljevala, radila na sebi i
svom oporavku čovek je zadovoljavao svoje potrebe. Pored svega
on misli i na to! Licemer! I ko zna koliko to već traje. Eh, Sem!
Ocu smo zajedno rekli da Jack odlazi u Phili, a da ću ja
ostati. Richard je samo klimnuo, ali mislim da je shvatio kako
stoje stvari. Rose je bila ljuta i non-stop je navaljivala da se što pre
razvedem.
“Zašto bi ostala udata za njega?”
“Ima vremena, razvešćemo se. Ali prvo hoću nešto da mu
pokažem.”
Njegovo neverstvo i razočaranje potaknulo je nešto u meni.
“Šta to?”

13
Book as passion
 Profesorka28

“Hoćeš li mi pomoći Rose?”

“Znaš da hoću seko.”
“Hoćeš li mi pomoći da mu pokažem ko sam ja? Hoćeš li mi
pomoći da mu pokažem da sam bolja od jebenog fudbala?”
“Tako treba! Bravo! Naravno! Videće jebeni Jack ko si ti?!
Znaš, imam jedan primamljiv predlog.”
“Rose!”
Znala sam da je luckasta. Oduvek je za sve imala rešenje pa
kako god. I ovaj put nije omanula.
“Šta? Treba da nađeš tog “Divljaka” i sa njim Jacku nabiješ
rogove.”
“Molim?”
Ništa luđe nisam čula u životu. Kako joj samo padne na
pamet.
“Eto ti.”
“Rose, o čemu ti pričaš? Imaš jebote, 17 godina!”
“Da i nemam pojma kako život funkcioniše?! Treba da odeš
u Phili. Stara Sem bi to mogla. Njoj ništa ne bi stajalo na putu.”
“Da, stara Sem...”
Sela je do mene i uhvatila me za ruku.
“Ona je još tu negde u tebi samo je trebaš pronaći. Težak je
period iza tebe draga seko.”
“Da.”
Mrzela sam se jer uz mene i njoj je bilo teško. Možda i
najlepše tinejdžerske godine ona je probdela uz mene i u
putovanju tamo-vamo.
“I zato treba da ponovo zasijaš.”
“I tek tako stvorim se ispred tog kako se već zove i bam...”

14
Book as passion
 Profesorka28

“Pa ne baš tako. Sigurna sam da ćeš nešto već smisliti.

Razmisli.”
Ništa nisam rekla na to. Nekada bila sam lepotica i ništa mi
nije stajalo na putu. A sad? Bleda sam kopija sebe same. Mogu li
se vratiti? Od nečega moram krenuti.
Pa... izgleda da me Filadelfija zove...
Da li će se roditi nova ja ili vaskrsnuti stara, nije bitno.
Važno je da je preda mnom novi početak.

***
Kada sam se udala za Jacka, iako nije bilo svadbe već simbolično
venčanje, mislila sam da sam sa njim osvojila svet. Uhvatiti
jednog takvog tipa bilo je za sve pojam, misaona imenica, ali ne
za mene. Majka je oduvek govorila da sam toliko lepa da ću
zasigurno pobediti na izboru za miss Amerike. Od malena me je
spremala za to. Njena agencija, Beauty's, svakodnevno je rađala
nove lepotice a ja sam bila izvan vremena. Kad sam pronašla
Jacka i “upecala” ga, shvatila sam da baš sve mogu. Rose je bila
totalno neočekivana, zato i tolika razlika u godinama, skoro
deset. Ali volim je i bliska mi je kao da i nema te razlike. A onda
se sve sunovratilo. Majka je umrla, ja sam preuzela agenciju i
možda bih i nastavila njenim stopama da me nije zadesila
nesreća.
Nesreća koja me je zauvek odvojila od modelinga, svetlosti
velegrada i... muža.
“Sem...”

15
Book as passion
 Profesorka28

Sedela sam u omiljenoj ležaljci i ljuljala se. Ovo imanje me je

smirivalo i davalo snagu. Kad se tata povukao iz firme i došao
ovde nisam znala čemu, a sada znam. I njemu je trebalo mesto za
beg, mesto za preboljevanje, mesto za samoću.
“Hej tata.”
“Dušo, šta se dešava?”
“Ah, tata...”
“Semi, hajde da prošetamo. Možeš li?”
“Mogu.”
Još uvek sam po imanju šetala sa štapom koji mi je pružao
kakav, takav oslonac. Odbacila sam ga i uhvatila tatu pod ruku.
“Dušo, pričaj sa mnom. Znam da nije sve tako kakvim ga
predstavljaš.”
“Nije.”
“Vidi, zahvaljujem se Bogu svaki dan jer si živa. Ne bih
podneo da sam i tebe izgubio. A samim tim što si živa želim da
budeš sretna.”
“Joj...”
“Da. Nemam ništa protiv Jacka lično. Ispravan je, ali način
na koji se ponaša prema tebi, to nije u redu. Ne, nakon nesreće.
Mislio sam da će se promeniti, jebi ga, žena mu je bila vezana za
postelju a on je jurio tamo vamo ko muva bez glave. Šta bih ja
dao da je Mary u krevetu, samo da je živa.”
“O tata, nemoj.”
“Moram. Ti i Rose ste mi sve. Sve što sam stvorio u životu
je za vas dve. Rose je dobro na univerzitetu i za nju ne brinem, ali
ti Semi... pokazala si izuzetnu hrabrost i volju, ali si i dalje
ranjiva. I mislim da je dobro što si pustila Jacka. Bolje je za oboje.”

16
Book as passion
 Profesorka28

“Znam tata. Ja više nisam ono što mu treba.”

“Ti si dušo moja, baš ono što čoveku treba, ali Jack više nije
taj čovek.”
“Tata hoću da odem odavde. Vreme je. Osećam se dobro.”
“U redu. Da krenem sa tobom, za prvo vreme?”
“Ne treba. Znam koga ću da pozovem.”
“Koga?”
“Silviu.”
“U redu, zovi je nek dođe, ali ne idete dok sve ne
organizujem.”
Zagrlila sam tatu i poljubila u obraz.
“Hvala ti.”
“Zapamti Semi, sreća te čeka. Nije važno kad i gde, nije
važno da li ima smisla ili ne, bitno da je prepoznaš kad ti se desi. I
ljubav... još si mlada i volećeš ponovo.”
Nisam mislila na ljubav. Iako sam bila udata,
podrazumevalo se da volim svog muža. I jesam, dok nije počela
borba, dok nije počela drama. Dok svako od nas nije pokazao
pravo lice.

17
Book as passion
 Profesorka28

“Susret”

Thomas
Dva meseca su otkako je Brown stigao. Najdužih dva meseca u
mom životu. Jebeni trener koji mi ne da mira. Znam ja vrlo dobro
ko je on, ali isto tako i on zna ko sam ja. Trebalo bi on od mene da
ima strah, jer sam ja taj najbolji na planeti. Ali ne, ne znam koji
me je kurac uzeo na zub, Carsone ovo, Carsone ono. Videće me
on. Tek smo se sreli i upoznali. I koji mi je glava njega puna?
Čujem samo da neko uzdiše “mmmm” i setim se da mi je kurac
upravo u Vanesinim ustima. Jebote! Guram ga, dok ona sisa, liže,
puši najjače ali ja nisam ni blizu. Bože, koji horor.
“Ustani.”
“Thomy...”
“Bez priče. Okreni se i lezi preko naslona.”
Treba mi ovo, podsetim sebe. Treba mi da svršim i da se
ispraznim bar fizički ako ne mogu mentalno. Navučem kondom i
gurnem u nju jedan prst tek da vidim jeli spremna. A ona jeste.
Napalila se od samog osećaja mog kurca u ustima.
“Dobra si.”
“Hajde Thomy, znam šta ti treba.”

18
Book as passion
 Profesorka28

Baš ti nešto znaš, ali to nema ni veze. Želiš moj kurac i to

ćeš i dobiti. Gurnem se prema njoj i njena me pičkica proguta kao
požar. O da, ovo je pravo. Počnem da je trpam i punim dok se
saginjem da joj dodirnem grudi. Isključim mozak tad, ostavim
sve po strani i jebenog trenera koji mi ne da mira, pa navalim na
Vanesu kao da je kažnjavam. Možda i jesam ali zabole me. Svršio
sam i ona je već dva puta i to je to za večeras. Za dalje nisam
raspoložen.
“Sredi se i obuci.”
“Zašto? Ne želiš da nastaviš?”
“Ne danas.”
“Ok. Čujemo se, važi?”
Ustane, priđe mi i poljubi u usta. Sa svojim jebačicama baš i
ne praktikujem da se ljubim niti mazim ali Vanesa je dosadna ko
stenica.
“Čućemo se.”
Čujem zvuk tuša i to iskoristim da pozovem Dennyja, mog
najboljeg prijatelja i saigrača iz kluba.
“Danny...”
“Jebeno zvučiš. Bleja kod kuće ili izlazak?”
“Izlazak.”
“Dolazim po tebe za pola sata.”
Danny je jedini moj pravi prijatelj. On je osoba koja zna
skoro sve o meni, kao i ja o njemu. Takođe, on je kapiten našeg
tima. Da, ja sam najbolji a on je kapiten. Kapiten treba da bude
neko hladne glave, to je vođa tima koji nas motiviše da budemo
bolji i koji nas diže kad smo najgori. Jer, činjenica je da nismo
uvek bili ovde gde smo sad. Nismo uvek bili Philadelphija Eaglsi
pobednici Super bowl-a. Bio je to težak put. A ja nisam taj. Ja sam

19
Book as passion
 Profesorka28

divlji, neobuzdan, najbolji. Taj sam, ali nemam tu crtu koju

Danny ima. Zato sam ga postavio tu gde jeste. Zato ga slušam
svaki dan. I poslovno i privatno.
Za manje od deset minuta Vanesa je napustila moj stan. To
mi je odgovaralo kod nje, kad bih joj rekao da ide nestajala bi
brzinom svetlosti. Nije se prenemagala kao neke, niti je kukala u
želji da ostane.
Odem i ja da se istuširam i spremim, pa idem sa Dannyjem
kod Joa.
To je bila šifra za izlazak. Samo jebeni kafić, ali naš lokalac
za ljubitelje kluba. Sezona je u jeku i nema se nikakvog vremena
za ozbiljnija partijanja.

“Oooo pa mislio sam da vas neću videti momci.”

“Zdravo Jo, šta ima?”
“Ništa momci, danas praznjikavo. Čim prođe utakmica sve
se stiša.”
“Jesi gledao?”
“Normalno. Dobar si bio, Thome.”
“Dobar, ali ne i najbolji.”
“Dobro je bilo sine. Ne možeš uvek izvući sve iz sebe.”
“Da, ja ne mogu ali Brown može.”
“A pusti ga. Daj mu šansu i on je dobar, najbolji isto kao ti.
Počeo je ni iz čega a vidi gde je doveo Yutine momke.”
“Da, ali mi još uvek nije jasno zašto su doveli njega sa
univerziteta kod nas profesionalaca? Zašto su Richardsa
otpustili?”
“A ko će ga znati, biznis, lova. Šta pijete?”

20
Book as passion
 Profesorka28

“Daj nam po pivo. Sutra tek popodne imamo trening.”

“Ok.”
Okrenem se i naslonim na šank. Obožavam ovaj kafić. Duša
me je bolela kada se zbog plinske boce zapalio i više od polovine
izgoreo. Sva sreća da nije nikog bilo te niko nije stradao. Danny,
momci i ja finansirali smo kompletnu adaptaciju lokala. Sad je
sličan, samo moderniji a Jo nam je zahvalan do neba i sad nam
svetski titra.
“Gde su ostali? Niko mi danas nije svraćao, čak ni Mich.”
Mich je jedini iz ekipe koji je oženjen i ima decu. Zato
praktikuje malo da pobegne kod Joa iz toplog porodičnog
gnezda.
“Možda smo sjebani zbog tekme.”
“Ili svako kreše nešto...”
Pogledam u Dannyja i vidim da je ljut.
Znao sam. Serena.
“Da čujem. Samo nemoj da mi kukaš.”
“Šutnula me je.”
“Aha. A što?”
“A šta misliš što? Sve one žele nešto ozbiljno!”
“Naravno da žele.”
“Ja ne želim i to je to.”
“A opet si se skenjao.”
“Jesam, jebi ga. Bili smo dugo zajedno.”
“I nisi mogao da pretpostaviš da će kako vreme prolazi ona
želeti nešto više?”
“Šta si ti sad, neki mudrac?”

21
Book as passion
 Profesorka28

“Ne, ja sam čovek koji kreše slobodno, koji ne daje lažne

nade, koji se sigurno ne zadržava dotle da žene počnu da očekuju
nešto ozbiljno.”
“Ma... Mislio sam da će mi biti bolje ako se promuvamo ali
nije...”
“Naravno.”
“Šta si ti radio?”
Bolje da ti ne kažem, smorićeš se.
“Pa sad...”
“Ti si lud čoveče! Kresao si kad sam te zvao?”
“Završio sam taman.”
“Koga trošiš sad? Jednu ili više?”
Bio sam nekad baš toliko raskalašan, sad sam malo utanjio
sa godinama.
“Jednu. Vanesu.”
“Koju Vanesu? Kao direktorovu sekretaricu?”
“Aham.”
I dalje sedim za šankom malo gledajući Joa, malo Dannyja a
malo okolinu. Video sam dve devojke za stolom u ćošku.
Nepoznate.
“Jo, ko su one dve? Novajlije?”
U principu ovo je lokalni kafić. Ne volimo pridošlice i
nepoznate.
“Thom, smiri se. Dolaze već mesec dana.”
“Ma jel'?”
“Da i fine su.”
“Fine su kao?”

22
Book as passion
 Profesorka28

“Kao nisu fufice ili šta već. Kad dođu na piće uvek se lepo
ispričamo. Hoćeš da vas upoznam?”
Možda bi Dannyju pomoglo žensko društvo.
“Valjda možemo sami. Šta piju dame?”
“Danas nešto slave. Džin-tonik.”
“Odlično. Donesi još jednu turu.”
Udarim druga po leđima.
“Ajde ljubavniče, idemo malo da te razmrdamo. Da vidiš
da nije smak sveta.”
“Misliš?”
“Jesi li pičkica? Nisi! Zato polazi, devojke čekaju.”
Jebote, ne pamtim kad sam zadnji put prilazio devojkama a
da nisam imao na umu jebanje.
“Devojke, dobro veče. Možemo li da se pridružimo?”
“Naravno.”
“Ja sam Thomas, a ovo je Danny.”
“Drago nam je. Silvia i Amanda.”
Sednemo sa devojkama i krenemo neku priču. Devojke
znaju dosta o fudbalu. Pustio sam Dannyja da priča, hvali se i
prepričava dogodovštine.
“Čuli smo da nešto slavite?”
“Da, drugarica nam je dobila posao i počele smo da slavimo
bez nje.”
“Znate da je ovo samo naš kafić?”
“Znamo ali ništa loše nismo mislile. Sviđa nam se što je
toplo i intimno. Šarmirale smo Joa, pa nas je pustio.”
“Eh, taj matori...”

23
Book as passion
 Profesorka28

“Šta vam je sa drugaricom?”

“Pa, ona je malo... Povučena i stidljiva. Ustvari, mi ni ne
znamo dal' će se pojaviti. Izbegava gužve.”
“Ali ovde nema skoro nikog.”
“Znamo.”
Sedeo sam još malo, ali ubrzo mi je postalo dosadno. Ne
znam šta bih više pričao pa sam ustao, izvinio se i krenuo kući.
Mogao sam malo prošetati ali sam se odmah iza ćoška zakucao u
nešto maleno.
“Jebi ga.”
Visok sam skoro dva metra, imam preko 100 kilograma i
dosta mišićne mase. Kad se neko zakuca u mene, može da
odskoči metar, dva bez problema. A još ako je ovako mali...
“Izvini, nisam gledala.”
“Ni ja. Jesi li dobro?”
O to je devojka. Sakrivena u velikom kaputu, glave ispod
kape. Da nije podigla glavu, ni lice joj ne bih video.
“Dobro sam.”
Uhvatim je i podignem. Lagana je ko pero.
“Hvala ti. Izvini, žurim.”
Čim sam stigao u stan i obavio večernju rutinu, radim ono
što radim svako veče. Zavalim se u krevet i pustim snimak
poslednje utakmice. E da vidim Browne gde sam to grešio.
Sledeći put ću biti spreman.

24
Book as passion
 Profesorka28

Samantha
Dva meseca je otkako sam stigla u Phili. I još uvek se
osećam grozno, nesigurno, otuđeno. Jedino svetlo tu sa mnom je
moja najbolja prijateljica Silvia. Silvi je neko ko mi je rekao da ako
se odlučim ići među svet, da će me pratiti, pa gde god. Zato
nakon razgovora sa tatom i Rose, pozvala sam je i izložila svoj
plan.
“Naravno, dušo moja. Hvala Bogu da želiš otići odatle.
Vreme je.”
“Znam.”
“Šta je sa Jackom?”
“Osim činjenice da jebe druge žene i da je bez razmišljanja
otišao na drugi kraj sveta, ništa.”
“O mrzim što ti ovo govorim, ali rekla sam ti.”
“Jesi.”
“A gde ćemo da idemo? Kakav je plan?”
“Pa u Philadelphiju!”
“Jebote, ajmo u LA. Šta ćemo tamo gde je on?”
“Silvi? Koliko sam u braku sa njim? Koliko mu je fudbal
draži od mene? Koliko me je držao za ruku i tešio? E neću tek
tako da ga pustim!”
“Au ženo, nećeš valjda da se miriš sa njim?”
“Neću.”
“Pa onda?”
“Hoću da mu se osvetim.”
“Aha, ok. Šta si smislila?”

25
Book as passion
 Profesorka28

“Spakuj se i dođi do mene. Mora tata da te vidi inače ništa

od mog odlaska. Ne želi da me pusti.”
“Pa u redu je Sem. On brine. Svi brinemo i dalje za tebe.”
“Znam. Ali vreme je da me pusti. Moram ponovo da
pronađem sebe.”
“Ok. Stižem za dan, dva.”
“Hvala ti, srce si.”
I tako nismo mogle poći dok nam tata nije našao stan.
Nisam ni znala kako, ali internet je danas zamena za sve pa i za
agente za nekretnine. Međutim, kad smo stigle postala sam
svesna odluke koju sam donela. Postala sam svesna da osim
Silvie nikog ovde ne znam, da mi je sve strano.
“Polako dušo. Imamo novca za početak.”
A ja nisam želela da sedim besposlena. Još uvek sam
osećala posledice nesreće, još ako budem sedela kod kuće ceo
dan... nisam ništa dobila ovim dolaskom.
“Jesi li se javila Jacku?”
“Jok. Zašto bi? Ni on se meni ne javlja.”
Dva meseca polako se upoznajem sa gradom. Za to vreme
Silvia se već upoznala sa jednom curom u teretani.
Dopadala mi se Amanda i uskoro viđale smo se svaki dan.
Ja sam operisana od fudbala. Još dok smo bili dobro, nikad
nisam razumela sve ono o čemu mi Jack priča. Prosto, taj me
sport nikako nije mamio. Gomila ogromnih ljudi, stoje, navaljuju
jedni na druge, sudaraju se i bacaju loptu negde ko zna gde.
Svašta.
Takođe, samo sam čula za tog nekog “Divljaka”. Ne znam
ništa o njemu osim da je najbolji igrač. Roseina ideja da se
nabacim njemu sad mi je delovala tako daleko i nerealno. Zato,

26
Book as passion
 Profesorka28

Silviji i nisam rekla za divnu ideju moje mlađe sestre. Šta li sam ja
umislila da mogu tek tako doći do najpoznatijeg sportiste na
planeti i ponuditi mu se na tacni. Pritom, moje telo više nije bilo
kao nekad. Rekla sam joj samo da želim Jacku da pokažem šta je
izgubio.
“Sem, dođi kod mene da malo povratimo tvoju mišićnu
masu. Jako si zgodna.”
I tako je Amanda postala moj lični trener. Osećam se dobro
a posebno jer sam konkurisala za mesto hostese u jednom
restoranu. Da, malo sam spomenula da sam bila miss države, kao
i da sam vodila maminu firmu do njene smrti. Nije valjda tako
teško biti domaćica i hostesa?!
I dobila sam posao. Bravo ja!
Međutim, moja luda Silvi već uveliko radi na dosijeu
“Jack”. Pronašla je kafić gde izlaze igrači kluba i najverniji
navijači. Bilo je teško ući jer nisu baš balgonakloni prema
novajlijama ali Silvia je to. Uvek dobije sve što poželi.
“Večeras slavimo kod Joa. Vreme je da se pojaviš, videćeš
svi su ok i pristojni. Uostalom, danas neće biti gužve jer je sinoć
bila utakmica.”
“Zar se ne osećaš kao stranac tamo?”
“Jok. Fini su, a Jo je zlato. Skoro je kafić izgoreo ali su igrači
pljunuli lovu i za par dana sve renovirali.”
“Dobro. Doći ću.”
“Bravo. Ponosna sam na tebe Sem. Videćeš, tek će sad život
početi da ti se dešava. Odoh ja na moj trening i Mendy i ja ćemo
odande doći.”
“Važi.”

27
Book as passion
 Profesorka28

***
Sedim u sobi i osećam teskobu. Znam da nema razloga, ozdravila
sam, prohodala, pobedila smrt kojoj sam gledala u oči. A opet...
Odmah da si se pojavila!
Znam da Silvi oseća moju nesigurnost. Previše smo toga
prošle zajedno.
Evo.
Nema gužve, baš je taman.
Krećem.
Odbacila sam negativne misli, pogledala se u ogledalo i
obećala sebi moraš početi Sem, ovde te niko ne poznaje. Moja plava
kosa padala je skoro dotičući guzu. Nje se nisam htela odreći.
Ona je bilo jedino lepo na meni godinama. Obukla sam farmerke i
belu košulju i preko navukla Silvin sivi kaput. Napolju je bilo
sveže i nisam htela pokvasiti moju divnu kosu pa sam i kapu
stavila. Kad se tako pokrijem osećam se sigurnije kad idem sama.

***
“Izvinite što kasnim.”
“U redu je srce. Bitno da si tu. Samo da znaš šta si
propustila?!”
“Nešto bitno?”
“O yes. Upravo su za našim stolom bili Carson i
Robertson.”
“Koji su ti?”
“Jebote Sem, uključi se. Danny će sad da se vrati.”
“Danny? Auuu, koliko ste popile?”

28
Book as passion
 Profesorka28

“Kapiten Danny, znaš kako je sladak. I onaj... znaš onaj...

Divljak?”
“Otkud on?”
“Pa eto i oni su obični smrtnici. Samo, on je otišao pre par
minuta, možda si ga i srela usput.”
“Nisam. Gde je moje piće?”
“Jo! Daj još jedno.”
Kad sam se smestila i zauzela svoje mesto u ćošku, setila
sam se sudara sa gromadom od čoveka, tu dve ulice niže. Nisam
gledala u njegovo lice ali telo sam svakako osetila. Ogromno,
zategnuto, mišićavo.
Možda sam?! Nisam valjda?!
Je li moguće da sam se sudarila sa velikim “Divljakom”?

29
Book as passion
 Profesorka28

“Raspoznavanje”

Thomas
“Još jednom me podseti zašto idemo?”
“Zato što je Mich naš drug, kolega i saigrač. Zato što volimo
Hanu i zato što do sada nismo propustili nijedan rođendan.”
Gledam u Harryja, još jednog igrača iz tima kako okreće
glavu i negoduje. Da, sad izgledamo kao Deda Mrazovi samo bez
odela. Nosimo pune kese poklona jer idemo na peti rođendan
Michovih i Haninih blizanaca. Činjenica je da smo zavoleli Hanu
i primili je kao člana naše velike porodice. Jer naš tim je to,
porodica.
“Uh, mrzim ta bebeća sranja.”
“Nisu više bebe, pune 5 godina. Uostalom treba samo da se
pojavimo.”
To je jedini porodičan događaj na koji idemo. Iskreno, Hana
mi je postala najbolja prijateljica. Možda me voli zato što je preko
mene upoznala Micha kad mi je posredovala oko stana.
“Hej, stigli ste!!”
“Zdravo dušo, srećan rođendan malim đavolčićima.”
“Hvala ti dragi. Harry, ne mogu da verujem da si tu.”
“Zdravo Hana, sretan rođendan.”

30
Book as passion
 Profesorka28

“Morao je da pođe. Dužnost i van terena.”

“Gde su?”
“Thomyyy! Tata, stigao je Thomy!”
Dva tela obrušila su se na mene poput tornada.
“Caro, Clay, sretan rođendan.”
“Hvala. Jesi li došao da igramo fudbal?”
“Carolina! Mislim da je i Harryju i Thomu dosta fudbala.”
“Ali tata je obećao.”
“Caro dušo, danas si ti princeza slavljenica. Doći ćemo
drugi put da igramo, važi?”
“Ali ti nikad ne dolaziš.”
“Doći ću, obećavam.”
Dovraga, kad su ovoliko porasli?!
“Thomy, dobro izgledaš.”
“I ti isto. Gde je Mich?”
“Tu je negde. Cetering kasni, ne znam šta se desilo.”
“Nije gužva kao nekad.”
“Nije, nismo želeli. Samo najbliži. Plus, muka mi je.
Povraćam na svakih recimo deset minuta.”
“Povraćaš? Kao, a?”
“O dušo, znam da nisi toliko glup. Da, Mich i ja ćemo imati
još jednu bebu.”
“O Hana, tako mi je drago zbog vas.”
Gledao sam je, činila mi se lepšom, promenjenom, sjajnijom.
“Da, hteli smo još jedno.”
“Divno. E sad, stvarno treba nazdraviti.”

31
Book as passion
 Profesorka28

“Vi slobodno možete. Ja ću opet grliti wc šolju. Sorry dragi,

osećaj se kao kod svoje kuće.”
“Hajde Thomy, da nađemo tatu i Claya.”
“Hajde lepotice. Znači, dobićeš batu?”
“A ne, to je seka. Mama i ja smo se sve dogovorile.”
“Aha baš.”
Podigao sam Carolinu naručje i osetio slatki miris sapuna,
deteta, čistote.
“Mich.”
“Hej, ne znam šta je sa Alexom? Nikad mu nije kasnila
isporuka.”
“Mogli smo jednostavno da raspalimo roštilj iza kuće.”
“Jebi ga, dobio sam instrukcije od Hane, nikakvi mirisi nisu
dozvoljeni. Jako joj je loše ovaj put.”
“E da, čestitam. Rekla mi je.”
“Hvala druže. Mogao bi i ti da probaš.”
“Ma daj. Nisam ja za to.”
“E sad sereš. To se uči u hodu. Nikad ne znaš. Mislim da si
ti sledeći na Haninom spisku.”
“Ima spisak?”
“Da. Ovaj put je rešila da odmah prestane sa radom i bude
sa decom, a za to vreme ima misiju da bar jednog od vas samaca
oženi. A ti si joj Thomy-boy prvi na tapetu.”
“A u kurac. Znaš da je volim, zar ne? Ali stvarno mi ne
treba trudna žena puna hormona da se bavi mojim ljubavnim
životom.”
“Ti nemaš ljubavni život idiote!”
“Šta je to kurac?”

32
Book as passion
 Profesorka28

“Caro!”
“Pa to ti je princezo...”
“Odmah da si prestao. Idi mila tamo kod Claya, otvorite
poklone. Sad ćemo mi doći.”
“Važi.”
“Ozbiljno Thome. Razmisli o ideji bar devojke za početak. I
molim te bez psovki pred decom. Oni su sad najgori, sve upijaju
kao sunđeri.”

***
Pola sata kasnije već sam bio rešen da sednem u auto i odem
lično da se pobrinem za isporuku. Želeo sam da kaznim Alexa
iako je njegov restoran bio moj omiljeni.
“Stigli su. Thome, hoćeš li pomoći?”
“Hoću.”
“Znaš, tamo su moje koleginice. Ne znam dal' ih se sećaš.
Jako su fine i ozbiljne, pa...”
“Hana.”
Već znam da su jako fine jer sam dve od njih tri već
pojebao. Same su pristale na ono što sam nudio. Tako da, pored
Vanese, danas nisam tražio ništa sexualno.
“Dobar dan. Izvinjavamo se što kasnimo. Imali smo mali
peh, gospodin Smith se izvinjava i šalje dopunsko iznenađenje.”
Ušla je devojka sva u strogo poslovnom izdanju sa
naočarima i plavom kikom podignutom oko glave.
“Thome, što stojiš tu ko kip? Pomozi devojci.”
“Izvinite, molim vas.”

33
Book as passion
 Profesorka28

“Nema veze devojko, već sam se čuo sa Alexom.”

“Gde ćemo postaviti?”
“Ovamo.”
Izašao sam za njom i krenuo zajedno sa Harryjem da vadim
hranu iz kombija.
“Hvala vam momci.”
“Gde ti je pomoć? Zašto si sama? Da li uopšte možeš da
podigneš ove kutije?”
“To su tacosi, canapei i ostale đakonije. Nije ništa teško.
Uostalom, ja ne radim ovo, danas ispomažem.”
“Aha.”
“Harry, pusti curu.”
Ušla je ispred nas. Gledao sam njeno telo u tamno sivom
odelu i crnim cipelama na visoku štiklu. Čak i tad bila je niža od
mene.
“Slatka je.”
“Možda. Ali sada smo na dečijem rođendanu i
ispoštovaćemo to.”
“Da, lako je tebi da govoriš. Kad kreneš kući nazvaćeš onu
koju trenutno jebeš i dok stigneš kući ona će te već čekati
spremna i željna.”
“Uh, pa ne mogu baš da zamislim da ti nemaš jebaljku?”
“Eto nemam.”
“I zato sad juriš bilo koje žensko?”
“A ti nisi tako? Koliko se sećam, ne postoji mesto koje ti nisi
overio! I zato Thomas, ne soli mi pamet.”
Ja sam bio divljak, tako su me zvali. Harao sam, kako na
terenu, tako i van njega. Imao sam manekenke, glumice,

34
Book as passion
 Profesorka28

bankarke, devojke i žene svih profila. Ali ono što sam stavljao
ispred svih njih je fudbal. To je ono sa čim sam se rodio. To je ono
sa čim živim i još uvek se nisam hteo odreći. Drugi život nije
postojao za mene. Jednostavno, nisam imao vremena.
“Thomy, gde je devojka?”
“Koja?”
“Kako koja? Šta je sa vama? Ona što je donela sve ovo...?”
Hana pokaza rukom i tek tad vidim da je ona sve aranžirala
dok sam se ja prepucavao sa Harryjem. Verovatno je i načula naš
razgovor.
To je moj život i ja ga se ne stidim. Nekad je teško živeti pod
budnim okom javnosti, ali više od 20 godina, to radim i veoma
sam uspešan. Dajem narodu ono što želi, dobre partije, dobre
intervjue i još bolje ženske. Vole me baš zato što sam takav.
I ne mislim da se menjam, ni zbog Hane, niti ijedne druge.
“Idi nađi je.”
Ne znam šta mi je gore, da li da se upuštam u neki razgovor
sa Haninim prijateljicama, koje me ponovo gledaju kao da bi me
smazale ili da krenem i tražim devojku iz Alexovog restorana. Na
pola hodnika zakucam se u nju. Normalno, onako malena odbije
se o moje telo.
“Izvini. Nisam gledala.”
“Pa... jel' moguće?”
“Molim?”
“Ništa, ništa. Hana te traži. Verujem da želi da te ponudi
pićem jer si se lično potrudila za ovu jebenu isporuku.”
“Nema potrebe. Zahvali joj se u moje ime.”
I ode. Tek tako. Ali siguran sam. Jebeno sam siguran da
sam je već sreo.

35
Book as passion
 Profesorka28

Samantha
“Dobar dan, gospodine Smith.”
“Samantha...”
“Danas smo puni. Jel' sve u redu?”
“Sve je u redu. Ti si pravo osveženje.”
“Molim?”
“Zaista umeš sa klijentima. Na tom mestu radile su mnoge,
ali ti si rođena za domaćicu. Možda zbog tvog izgleda, kose,
lica...”
“Uh gospodine...”
“Alex. Nisam mnogo stariji od tebe.”
“Alex, ne tražim ništa osim posla. Molim vas, da ne idete
dalje jer mi se ovde zaista sviđa i mislim da sam se uklopila. Ali ja
nisam lutkica, ne mogu...”
“Hej, u redu je. Samo sam želeo da znaš da mislim da si
posebna. Ipak, radiš za mene i ja tu granicu ne prelazim. Možeš li
da preuzmeš ulogu domaćice mojih zabava? Nema ih mnogo ali
značilo bi mi.”
“Uh, pa razmisliću. Zaista sam zadovoljna ovim.”
“U redu. Pričaćemo još.”
Alex Smith je bio mladi uspešni vlasnik lanaca restorana.
Inače, ne znam kako ali on je znao mene, pravu mene. Par puta
rekao je da je oduševljen činjenicom da mu bivša miss krasi
restoran. Nisam znala da li da prihvatim kao pohvalu ili da se
ljutim. Sve mi je bilo novo. Ljudi koje sam upoznavala, život koji
sam živela. Ali gurala sam. Rose me je svaki dan zvala. Znala sam
da brine, moja mala sestrica. Plus, pominjala je Jacka svaki put.
“Jesi li razmislila?”

36
Book as passion
 Profesorka28

“Rosie, idem u teretanu i na posao. To je sve što mi je sad

potrebno.”
“A tvoj muž? On može da se pojavljuje na tv-u i pravi da je
sve u redu?”
“Pusti to.”
“Neću. A znaš zašto? Zato što ti zaslužuješ bolje, mnogo
bolje. A njega ko jebe!”
“Rose!”
“Sem, prošli su meseci. Jesi li upoznala nekog?”
“Pa jesam.”
“Ne mislim tako. Da li te je neko privukao?”
“Nije.”
“Onda zašto se premišljaš?! Upali Google i pogledaj šta
Divljak nudi! On je taj paket koji ti treba! Zgodan je i sexy, zna
čovek radnju a pritom sam pročitala da je sa Jackom na ratnoj
nozi. Znači?”
“Ti si i dalje pri toj ludoj ideji?”
“Nije luda i ti to znaš. A Silvia će ti pomoći.
“Kako? Nisi joj valjda rekla? Rose!!”
“Sve znam. Kad ti Jack bude došao na kolenima i molio za
oproštaj, zahvaljivaćeš svojoj maloj seki. Ajde sad, moram da
idem. Volim te Sem i zapamti, ti možeš sve.”
“Volim i ja tebe ludo.”
Uveče kad sam stigla u stan bilo je prazno. Našla sam
poruku na frižideru U teretani sam i rešila sam da se sama
opustim i istražim opcije. Nakon olakšanja, tuširanja i pravljenja
moje omiljene tople čokolade sa baylisem, uzela sam Silvijin

37
Book as passion
 Profesorka28

laptop i krenula sa kucanjem. Čim sam ukucala prva tri slova,

Google je već počeo da izbacuje Thomas Barkley Carson.
Pa da počnem...
Thomas Carson je profesionalni igrač američkog fudbala, igra na
poziciji kvoterbeka u ekipi Philadelphija Eaglse (Američka fudbalska
konferencija). Mnogi analitičari, bivši i sadašnji NFL igrači i treneri,
smatraju ga najboljim kvoterbekom i igračem američkog fudbala svih
vremena.
“Hej dušo, stigla sam.”
“Jebi ga.”
“Šta radiš? Mmm, miriše čokolada. Hoćeš da mi napraviš?”
“Naravno.”
“Super, odoh pod tuš i eto me.”
Sklopila sam i odložila Sivlin laptop. Nema sumnje u jedno,
taj Divljak bio je jebeni frajer. A ko sam ja? Obična mala smrtnica
totalno van njegove lige.
“Kako je bilo na poslu?”
“Recimo čudno.”
“Čudno?”
“Da, mislim da mi se gazda nabacuje. Bar je hteo, dok ga
nisam presekla.”
“Smith?”
“Da on.”
“I?”
“I ništa, izvukao se time da se ne petlja sa zaposlenima.
Videćemo. Tvoj dan?”
“Bila sam kod Joa.”
“U kafić?”

38
Book as passion
 Profesorka28

“Da, ponudio mi je posao. Od četvrtka do nedelje. I pristala

sam.”
“To je dobro.”
“Jeste, dosta sam ti sedela na grbači.”
“Silvia, više nikad da nisi rekla tako nešto. Ti si mi najbliža
prijateljica, kao sestra si mi, kao Rose. Moj novac je i tvoj.”
“Znam ali opet. Daj tu čokoladu. Mmm, kako je lepo
spremiš, a tek bejlis... Nego, kad smo kod Rose...”
O ne!
Sedele smo u dnevnoj sobi, jedna pored druge, obe u svojim
mislima.
“Dušo, došle smo ovde zbog Jacka, jel' tako?”
“Da. Nešto kao novi početak.”
“Ok. Koliko je prošlo od vašeg poslednjeg susreta? Tri
meseca?”
“Da.”
“Dušo, razvedi se.”
“Hoću. Silvi, ne planiram da se mirim sa njim. Dok sam bila
zdrava i lepotica mogla sam da se nosim sa njegovim tempom i
zaluđeništvom prema fudbalu. A danas više ne. Danas ponovo
upoznajem sebe, upoznajem svoje telo i upoznajem svoja
osećanja. Mislila sam da volim Jacka, možda i jesam tad a onda
mi je nesreća otvorila oči.”
“O dušo, nemoj opet...”
“Moram. Silvi, šta g od da uradim više nikad ne smem da
dopustim da me srce vodi.”

39
Book as passion
 Profesorka28

“Jao, šta lupaš? Naravno da će te voditi srce kad dođe taj

momenat. A u međuvremenu... znaš, Rosein plan uopšte nije
loš.”
“Ma, lude ste obe!”
“Zašto? Ti nisi ni videla Thomasa uživo?! Da samo vidiš
kakav je! Ako te on ne zanima, tu je i Danny i on je još uvek
slobodan. A ja sam ti sad čovek iznutra. Mogu se raspitati o
svemu, gde je, šta radi, sa kim je.”
“Pa nećemo da ga uhodimo! Ko zna koliko ima takvih...”
“Sviđa li ti se?”
Odmahnula sam glavom, ali sam krajičkom oka videla kako
otvara laptop.
“Gledala si ga. Ovaj? Hot je.”
“Jeste.”
“Dakle?”
“Mogu da probam. Ali, Sivli, polako.”
“Ok srce. Polako je moje drugo ime.”
“Toga se i plašim.”
Buljila sam u lik na displeju, zavalila se nazad i setila se
našeg “sudara”.

***
“Kasnim! Silvia!”
“Molim?”
“Zakasniću.”
“Nećeš. Imaš još 20 minuta a ti se spremiš za pet.”

40
Book as passion
 Profesorka28

“Samo kosu ne mogu da sredim za 20 minuta! Mrzim da

kasnim.”
“Sedi. Isplešću ti pletenicu pa ti je zakačiti oko glave. Tako
ćeš izgledati strogo poslovno, da ti se gazda ne zanese.”
“Ćuti i pleti.”
Pola sata kasnije uletela sam u restoran koji je bio pust.
Danas sam se odlučila za sivo odelo, belu košulju i Silvine crne
salonke. Još uvek delimo stvari kao nekada, ali uskoro ću se
morati pozabaviti i svojom garderobom.
“Gospođice Newton, danas imamo celodnevnu
konferenciju opšte bolnice za decu obolelu od raka.”
“U redu.”
“Ali pre toga imamo nešto što smo slučajno prevideli.”
“Molim, kako to? Ja nisam ništa... sve je bilo u redu sa
mojim spiskovima.”
“Niste vi, Gina je. Uglavnom u kuhinji je opšti metež,
spremamo važan cetering a vi ćete lično odneti tu isporuku. To su
nam bitni klijenti i još jedan propust ne smemo sebi dozvoliti.”
“Pa, u redu.”
“Hvala vam. Verujem u vas da ćete ispeglati stvar.”
Nisam shvatala šta je mislio pod tim da ću ja peglati stvar
dok nisam parkirala ispred velelepne vile i dok dva grmalja nisu
izašli na trem. A jedan od njih je bio... E veselo.
“Dobar dan. Izvinjavamo se što kasnimo. Imali smo mali
peh, gospodin Smith se izvinjava i šalje dopunsko iznenađenje.”
Gledala sam u onog za kog sam bila sigurna da je gazda. A
prosto, dečiji rođendan je u pitanju a Divljak i deca, nisu išli
nikako.

41
Book as passion
 Profesorka28

“Thome, što stojiš tu ko kip? Pomozi devojci.”

“Izvinite, molim vas.”
“Nema veze devojko, već sam se čuo sa Alexom.”
“Gde ćemo postaviti?”
“Ovamo.”
Gazda je pokazao i meni i njima a onda je jedan izleteo da
svesrdno pomogne.
“Hvala vam momci.”
“Gde ti je pomoć? Zašto si sama? Da li uopšte možeš da
podigneš ove kutije?”
“To su tacosi, canapei i ostale đakonije. Nije ništa teško.
Uostalom, ja ne radim ovo, danas ispomažem.”
“Aha.”
“Harry, pusti curu.”
Počela sam bukvalno da trčim ispred njih dvojice. Čim sam
došla do stola, počela sam da otvaram kutije i ređam poslastice.
“Slatka je.”
“Možda. Ali sada smo na dečijem rođendanu i ispoštovaćemo to.”
“Da, lako je tebi da govoriš. Kad kreneš kući nazvaćeš onu koju
trenutno jebeš i dok stigneš ona će te već čekati spremna i željna.”
“Uh, pa ne mogu baš da zamislim da ti nemaš jebaljku?”
“Eto nemam.”
“I zato sad juriš bilo koje žensko?”
“A ti nisi tako? Koliko se sećam, ne postoji mesto koje ti nisi
overio! I zato Thomas, ne soli mi pamet.”
Odjednom, postalo mi je vrućina od njihovog razgovora.
Normalno da takav čovek uvek nekog jebe. Iskrala sam se dok su

42
Book as passion
 Profesorka28

i dalje raspredali o svom sexualnom životu.

Završila sam sve i trebalo bi da pobegnem od svih tih
testosterona jer bar trojica, četvorica bili su stvarni ogromni
primerci alfa mužjaka i verovatno su svi bili fudbaleri.
Setim se razgovora sa Silvijom ali ne, ja sam kukavica i nema
šanse da zavedem onog Divljaka. Ipak, trebalo bi možda da se
pozdravim i u hodu i dubokom razmišljanju zabodem se u stenu.
“Izvini. Nisam gledala.”
Ponovo.
“Pa... jel' moguće?”
Prepoznavanje. Da li je?
“Molim?”
“Ništa, ništa. Hana te traži. Verujem da želi da te ponudi
pićem jer si se lično potrudila za ovu jebenu isporuku.”
“Nema potrebe. Zahvali joj se u moje ime.”
Brzo sam ga pogledala i okrenula se. Osetila sam trnce
svuda po telu.
Budim se. Bravo Sem.
A ko je zaslužan za to?! Jebeni Thomas, Divljak.

43
Book as passion
 Profesorka28

“Ima je svuda”

Thomas
“Jače.”
Jebem Vanesu, kurac mi je duboko u njoj ali glava mi je u
rasulu. Ne znam šta mi se dešava! Jebeni trener mi je za vratom,
traži od mene da igram i izvan granica i to me ljuti.
“Ćuti.”
Sada mi smeta njena priča. Ja sam je pozvao, ja jebem, ja
govorim, ja postavljam pravila.
Uhvatim je ispod guze i odignem, tako osiguram sebi da
uđem dublje, te počnem da se nabijam ko divljak kakav i jesam.
Gledam u njene velike sise kako poskakuju i lice koje se grči od
zadovoljstva. E nećeš, pre mene.
“Da, da...”
“Nemoj slučajno da si svršila pre mene.”
Režim i nastavljam nabijanje. Na momente u Vanesi vidim
jedno drugo lice, nasmeši mi se i ja se trznem i svršim žestoko.
Au, šta ovo bi?!
“Ahhh, dragi...”
Sručim se pored nje, zadihan i okupan znojem.
“Gde su ti misli Thome? Nisi baš sav svoj.”

44
Book as passion
 Profesorka28

“Nisam. Pod pritiskom sam.”

“Znaš da možeš sa mnom da pričaš.”
“Vanesa, ne zamišljaj da je ovo što imamo nešto više od
pukog sexa.”
“Ok. Samo kažem. E da, brat ti je u gradu.”
Ustaje i odlazi ka kupatilu.
“Jebote, otkud ti to znaš?”
“Tražio te je danas kad si bio na treningu. Brown je izričito
naredio da ne smemo da vas diramo.”
“Puca mi kurac više! Imao sam skroz drugačije mišljenje o
njemu. Zašto mi nisi rekla za Tucka?”
“Evo sad ti kažem.”
Skočio sam i uhvatio je za ruku.
“Moj brat je ispred tebe, zapamti to.”
“Ti si idiot.”
“A ti si pristala na moje uslove. Ako ti se ne sviđa, možemo
slobodno da prekinemo.”
“Tek tako?”
“Da.”
“Mislila sam da sam videla pravog tebe, da postoji nešto
ispod sve ove fasade.”
“Ne umišljaj da si nešto što nisi.”
“Jebi se, znaš!”
“I jesam tebe dušo, evo pre par minuta.”
Gad sam možda ali znala je. Uvek postoji granica koju
postavljam i čekao sam da vidim da li će je i Vanesa preći. I da,

45
Book as passion
 Profesorka28

evo je. Brzinski se obukla i kad je krenula ka vratima, zastala je da

mi kaže poslednje reči:
“Jedva čekam da veliki “Divljak” padne. Doći će i tvoje
vreme. Naći ćeš neku kojoj ti nećeš biti bitan, već samo tvoj kurac.
I dok se okreneš bićeš pečen. A ja ću to gledati i smejati ti se.
Ćao.”
Ludača. Pa ja sam veliki “Divljak”. Ja sam otkad znam za
sebe, trenirao, vredno radio, izlazio, zezao se, jebavao. I sve su
znale ko je Thomas Carson.
Današnji trening bio je naporan i ne znam koji sam kurac
pokupio Vanesu posle posla. Trebalo je samo da se opustim u
sauni, dođem kući i legnem da spavam. Utakmica je za dva dana
i da bi ostali među vodećom trojkom u diviziji moramo da
pobedimo i ovaj put. Sva sreća da smo domaćini.
Nakon tuširanja setim se brata i uzmem telefon.
“Halo”
“Halo veliki brate! Zar nisi video da sam te zvao? Zar ti
nisu preneli da sam te tražio?!”
“Izvini Tucker.”
“Gledao sam trening, ali nisam mogao da te sačekam.”
“Otkud ti?”
“E šta sam doživeo... Sutra igramo protiv Philija.”
“Čoveče...”
“Stvarno si idiot. Glava ti je u sopstvenoj guzici. Hoćeš li se
dovući bar da večeramo zajedno?”
“Gde si ti?”
“Upravo krećem kod Alexa. Vidimo se tamo.”
“Ok. Dolazim za pola sata.”

46
Book as passion
 Profesorka28

Moj mlađi brat godinama već igra za LA Kliperse. Neko bi

rekao da živi u mojoj senci, ali on je sam svojim partijama
izgradio sopstveno ime. Samim tim što koristi majčino prezime
Dukey, ne prepoznaju ga na prvu nikad. Ne mogu da kažem da
sam dobar brat. Zbog sopstvene karijere, života pod budnim
okom javnosti, treninga, putovanja i utakmica znao sam debelo
da omanem kad je Tucker u pitanju. Međutim, on nije odustao od
mene i evo kao danas, iako je deset godina mlađi, on vuče konce
kad su naša viđanja u pitanju.
Na brzinu se istuširam i spremim. Na izlazu proverim
telefon i vidim da me zaista zvao tri puta i poslao dve poruke.
Jebi ga, bio sam zauzet.
Čim izađem iz auta zapazim dve stvari, večeras je krcato,
gužva je i ispred restorana i devojka na ulazu je ona, mala plava
koju sam već sreo kod Micha. Mala čiji mi je lik iskrsao ispred
očiju par sekundi pre nego što sam svršio u Vanesi.
Taman razmišljam da li da joj se obratim, kad me ona pogleda.
Jebote, kakve oči ima. Plava kosa, plave oči.
“Dobro veče.”
“Dobro veče. Uđite.”
Ništa nije pitala. Naravno da zna ko sam. Svi znaju.
“Alex.”
Već na samom ulazu naletim na drugara.
“Thomy-boy!”
“Molim te da izbaciš taj glupavi nadimak, kvariš mi
reputaciju. Jel' stigao malac?”
“Jeste. Na vašem je mestu. Hej, izvini se Michu za
rođendan. Više se neće ponoviti.”

47
Book as passion
 Profesorka28

“Ispalo je sve dobro. Žena mu je trudna pa je malo više

emocionalna, inače je ok.”
“Gina je totalno pogrešno zapisala.”
“Vidim imaš novu hostesu?”
“Da. Gospođica Newton je moje otkrovenje.”
“Samo to? Jesi li bacio oko na nju već?”
“Thom, ona nije takva devojka. Recimo da sam joj samo
rekao da je lepa a dobio sam bukvicu. Plus, ne jebem svoje
zaposlenice. Nikad nisam.”
“Ti ne, ali ja mogu.”
“Možeš. Samo ovde ti je mrka kapa. Pusti je. Tucker te
čeka.”
A da, mali brat.
“Ooooo evo ga. Pa dobro izgledaš veliki brate!”
Prišao sam stolu i on je ustao. Ja sam bio visok, ali Tuck me
je šišao za glavu. Zagrlio sam ga. Nedostajao mi je.
“Porastao si.”
“Ne rastem više al ajde. Naručio sam standardno. Šta ima,
osim novog trenera?”
“Sve znaš. Samo Brown ima pik na mene. Ne znam koji mu
je.”
“Znaš da su takvi ljudi najbolji treneri, ti koji te kinje i
najviše kude.”
“Znam. On mi opasno skače po živcima. Ne može on sa
mnom tako.”
“Može. On je iznad tebe, on je trener, ti si samo još jedan
igrač.”
“Da, ali ja sam jebeno najbolji.”

48
Book as passion
 Profesorka28

“Trenutno jesi. Vodi računa Thomas, nisi nezamenjiv. Ajde

da pričamo malo o ženskama.”
“Au bre, šta da pričamo. Imam sex redovno i to je to.”
“Aha. Ništa nakon Irine?”
“Ne. Kod tebe?”
“Imam curu.”
“Curu kao devojku?”
“Da, devojku koju vodam za ruku.”
“Zašto mi to pričaš jebote?”
“Želeo bih da je upoznaš.”
“Što je ne upoznaš sa mamom i tatom?”
“Hoću kad se vrate iz Evrope. Ne znaš ni gde su?”
“Znam, znam...”
“Thome, sviđa mi se Linda. Draga je i normalna, što je
premija u ovom svetu. A opet savršeno se uklopila u ovaj moj
užurbani svet. Pa kad ti već nećeš, ja sam mislio...”
“Jebemu Tucker, nećeš valjda da se ženiš?”
“Možda, ko zna?!”
U tišini smo večerali i obojica popili po sok. Sutra imam još
dva treninga, jedan kondicioni i uveče jedan gde opet prolazimo
taktiku za meč.
“Hoćeš li doći na utakmicu?”
“Hoću. Biću gotov sa treningom do tad.”
“Treba li da te podsećam?”
“Ne.”
“I zašto ti pogled leti ka vratima non-stop? Šta se dešava?
Neka nova kombinacija?!”

49
Book as passion
 Profesorka28

“Nije. Ni ne poznajem je.”

“A opet je gledaš, tražiš...”
“Zapala mi je za oko, ali nije moj tip.”
“Slušaj veliki brate, ni Linda nije moj tip. Ona je čoveče
pedijatar, radi sa decom a ja putujem po svetu i igram košarku a
opet ozbiljno mislim sa njom. A znaš zašto?”
“Zašto?”
“Zato što kad smo zajedno, bilo pet minuta, sat vremena ili
više ja se osećam sretno i ispunjeno. Nije samo sex u pitanju.”
“To je super braco ali ja nisam za to. Irina...”
“Irina je razmažena idiotkinja puna sebe. Postoje i one
druge.”
“Tucker, kao da neko drugi govori iz tebe...”
“Thome, punim 28 godina uskoro, igraću dok mogu ali nije
mi o glavu. Para imam, porodicu isto. Kakvi god da ste, moji ste
ali mi treba žena. Razumeš? Želim i decu. Zašto ne?”
“Uh pa ne znam. Ja ne želim.”
“Nikad?”
“Nisam razmišljao o tome još. Lepo mi je ovako.”
“Ali to je sve prolazno Thomy. Samo razmisli. Mama bi
volela da nas vidi oženjene. Znam da su otišli na put jer nisu
mogli da podnesu pritisak?! Bilo bi lepo da ih obradujemo
uskoro.”
“Tucker, jebote. Posle ovog tvog govora treba mi alkohol.
Koji ti je bre? Ti nisi pičkica.”
“Hoćeš li upoznati Lindu sutra?”
“Hoću.”
“Dobro. Biće u našoj loži. I Thomas, budi pristojan.”

50
Book as passion
 Profesorka28

Nisam siguran da mogu da razumem Tuckera. Planiram da

igram bar još sezonu ili dve, sve zavisi da li ove godine stignemo
do Super Bowl-a. Nakon toga sigurno ću ostati u svetu fudbala,
kao trener ili menadžer, još nisam odlučio. Ali o ženidbi, ženi i
deci uopšte nisam mislio. Najbliži sam bio tome pre skoro deset
godina upravo u Tuckovim godinama. Normalno, Irina je bila
mlada Ruska manekenka u usponu, ja isto to u fudbalu. Odlično
smo se uklopili, planovi, zabave, sex. Pojavljivali smo se zajedno
svuda, ja sam išao na revije, ona je dolazila na skoro sve
utakmice. Sve dok joj nije ponuđeno da odleti u Evropu, da se
vrati iz New Yorka u Milano. Nije ni trepnula kad je za ogroman
honorar mene zamenila modom. Ja sam išao u smeru ozbiljnosti
naše veze, a ona koristi karijeri. Otad, nema devojke, nema veze,
nema komplikacija.

Samantha
Ponovo sam ga videla. Iako ni sama sa sobom nisam načisto, srela
sam ga. Prvo na tom rođendanu odakle sam pobegla kad je
počelo da se priča o njegovom sexualnom životu, a potom i u
restoranu. Normalno je da ima svoj sto. I normalno je da mora da
bude prazan kad god se pojavi. Alex je bio izričit.
“Gospođice Newton, Carson je institucija, pri tome je i moj
dobar prijatelj. Njegovi prijatelji su moji prijatelji, njegova
porodica je i moja porodica, razumete?”
“Da. U redu.”
“Dolazi Tucker Dukey. Da li znate ko je on?”
“Da li bih trebala?”
“Joj, vidim da ne pratite sport. Tucker je zvezda NBA lige i
Carsonov mlađi brat. Ne viđaju se često zbog obaveza ali

51
Book as passion
 Profesorka28

uglavnom dolaze ovde na ručak ili večeru. I zato, dovoljno je

samo da se pojave. Nemojte pogrešiti kao Gina.”
“Neću. Razumela sam.”
Jebote, ima ga svuda. Dok sam se vraćala sa posla, posteri i
bilbordi sa njegovim likom najavljuju sutrašnju utakmicu. Silvia
već danima govori o tome jer će u kafiću biti ludnica. Čak je i
Amanda upala u tu euforiju. A ja jok. I dalje nemam pojma o
fudbalu. I dalje ne proživljavam to kao one.
Doživljavam to drugačije. Osetila sam nešto kad sam ga videla.
Zadrhtala sam. Ali ne mogu.
“Silvi, stigla sam.”
“Silvia?”
Kucam na vrata njene sobe, ništa.
“Dušice, jesi li tu?”
“Sad ću.”
“Hej. Šta si radila?”
“Jogu.”
“Jogu? Ti si za jogu? Otkud to?”
“Pokazala mi Mendi kako da se opustim. Večeras će biti
ludnica pa se spremam. Dolaziš?”
“Ne verujem.”
“Sem, šta ćeš da radiš? Ležaćeš i gledaćeš TV?”
“Pa da. Što bi dolazila u gužvu i dim da gledam kako svi
skaču i urliču?”
“Oni navijaju za voljeni tim. A ti bi mogla malo da se
pokreneš. Šta bi sa osvajanjem? Slušaj, Jo mi je rekao da je Carson
slobodan.”
“Slobodan?”

52
Book as passion
 Profesorka28

“Da. Šutnuo je poslednju jebačicu.”

“Zašto?”
“A šta misliš zašto? Zato što je htela da izigrava devojku
Thomasa Carsona. Ti to nećeš, ti si u prednosti.”
“Ne znam. Idem da se istuširam i presvučem pa ću videti.”
Jacka nisam čula dugo. Rose mi je rekla da je zvao tatu par
puta ali mene nije. Do danas.
Danas već imam par poruka i propuštenih poziva.
Odjednom se setio da postojim.
Sem, javi se.
Sem, želim da razgovaram sa tobom. Znam da si ovde.
Nije da se skrivam ali ne želim čak ni glas da mu čujem.
Nekad sam mislila da znam šta je ljubav. Nekad sam mislila da je
dobro i divno to što smo tako brzo zagrizli, našli se i venčali. A
činjenica je da se nismo poznavali. Preskočili smo taj deo i on mi
se obio o glavu. Onog trenutka kad sam postala svesna ozbiljnosti
svoje situacije, nesreće, svega, Jacka sam videla pravim očima.
Fudbal je prvi a ja sam druga.
Ne više.
Ne želim da razgovaram sa tobom.
Sem, ti si moja žena. Još uvek, ako si zaboravila.
Nisam. Ja nikad nisam zaboravila da sam tvoja žena! Za razliku
od tebe!!!
Bacim telefon frustrirana. Ko ga jebe!
Ima da izađem među svet. Mogu ja to. Vreme je da se vrati
stara Samantha. A gde ćeš bolje mesto od kafića koje vrvi od
testosterona dok gledaju utakmicu.

53
Book as passion
 Profesorka28

“Želim ovo”

Samantha
“Jo, još jedna tura!”
“Ide. Svaka čast momci, odlična pobeda.”
“Da, Giantsi nisu imali šanse.”
“Tome izvoli.”
To je to, sad nema uzmicanja. Dođavola, već danima samo
o njemu razmišljam. Možda je i počelo kao plan za osvetu, ali sad
nije ni važno. Mora biti moj. Makar samo večeras. Osvrnem se po
prepunom kafiću, gužva, zagušljivo, dim... Svi su ovde nakon
velike pobede, slavi se, pije. Sinoć nisam shvatala šta sve ovo
znači. Sinoć su bili samo fanovi, navijači, a danas je ceo tim tu.
Jack nije među njima i to mi baš odgovara. Izvadim papirić i
nažvrljam reči.
“Sem, jesi li sigurna?”
Amanda sedi pored mene dok je Silvia za šankom. Znam
da zna zašto sam ovde. Već danima me nagovara na ovaj korak.
“Vidi Sem, on je tip koji ne može dugo bez sexa. To mu je kao
droga, kao fix bez kog ne može da živi, diše. A trenutno je singl, nakon
Vanese još nije povalio.”
“Otkud ti to sve znaš?”

54
Book as passion
 Profesorka28

“Ne možeš da zamisliš šta sve čujem u baru. Uostalom malo me

upućuju Jo i Danny.”
“U šta te upućuju? Silvi, ako se nešto desi među nama to će biti
samo sex. Čisto fizičko zadovoljenje, ništa više.”
“Da, da, tako to počinje...”
“Silvi, ne zanosi se. Jesi li zaboravila Jacka?”
“Ja nisam, ali ti trebaš. Smuvaj Carsona a onda nabij sve skotu na
nos. Nijedan muškarac ne voli da bude zamenjen drugim.”
“Kao što sam ja zamenjena.”
“Uh srce moje... Nije to bila prava stvar. Znaš da te ja ne bih
podržavala da ne mislim da je ovo skroz luda i kul ideja. Tvoja sestra
Rose ispada zrelija od nas...”
“Zato što hoće da se sveti?”
“Ne, već zato što hoće svoju sestru nazad. Hoće onu samouverenu
Samanthu koja je plenila pogledom, hoće ono zavodljivo telo nad kojim
su balavili, hoće onu sretnu devojku kojoj se divila cela država.”
“Joj, kad tako kažeš...”
“Sem, koliko dugo nisi imala sex? Ni to nije zdravo, znaš?”
“Predugo... možda sam opet devica...”
“Nisi ali treba da iskoristiš ovo. Nek ti ovo bude test. Vidi se,
popravila si se, prolepšala si se. Niko ko ne zna ne bi rekao za tebe da si
preživela pakao. Niko ne bi rekao da do pre par meseci nisi mogla na
noge. Niko, jer si ti borac. I ako je cena da šutneš javno Jacka među jaja,
ja sam jebeno za!”
“I misliš da je Carson prava osoba za to?”
“Svi to mislimo. I Rose i Mendi i ja... Uostalom, ne postoji ženska
osoba koja se ne bih bez razmišljanja popela na njega.”
“SILVIA!”

55
Book as passion
 Profesorka28

“Šta? Samo sam iskrena. Ali, on nije moj tip. Ja sam više za
Dannyja ili Harryja.”
Nakon svega, bacila sam se na ponovno istraživanje. Sve
mu je išlo na ruku, bio je lep i uspešan. Pokušavala sam da
nađem neku manu, neku odbojnost, bilo šta ali čak ga nije bilo ni
u tabloidima. Da, bio je u časopisima ali kao sportista godine ili
kao neko ko zarađuje basnoslovne honorare. Iako je uvek bio
uslikan sa nekom drugom cicom, nisam pronašla nikakvu
pikanteriju koja bi ga blatila. Izgleda, sve što je radio, radio je u
četiri zida ili je sve dobro pokrivao. Nije krio od sveta da je igrač i
zbog toga su ga još i više voleli. Bio je takav, divlji i neobuzdan i
to nije skrivao.
Stara Samantha se pogledala u ogledalo i odlučila. Silvia je
potvrdila da i on dolazi na tu žurku. Obukla sam se specijalno za
tu priliku i otišla sa Amandom.
“Jesam. Idi, prosledi.”
Nikad nisam bila tako direktna. A za sve postoji prvi put.
Znojim se kad vidim da mu predaju papirić. Uh, uh...
“Mala plava.”
Vidim kako mu gazda Jo pokazuje glavom ka meni i
momentalno se ukočim. Znam da me je prepoznao jer se danima
srećemo. Prozborili smo jedva par reči. Nisam njegov tip. Jebeno
znam da nisam, ali večeras ću biti.
“Jesi li za...?”
Napisala sam te tri reči nadajući se da će shvatiti poruku.
Jesi li za sex, jesi za kres, jesi za? Pa da te vidimo gospodine
“Divlji”, tebe i tvoju reputaciju.
“Šta kaže?”

56
Book as passion
 Profesorka28

“Još ništa, kao da se dvoumi. Možda mu treba malo

podsticaja. Nadam se da će shvatiti.”
“Šta?”
“Ovo.”
Ustanem i krenem ka toaletu. Molim Boga da je radoznao
ako ništa drugo i krene za mnom.
Puno je devojaka u kafiću i znam da mnoge balave upravo
nad njim.
Ipak, znam da sam osetila neku iskru između nas dovoljnu
da nas zapali. Prolazim, njišem kukovima kako sam nekad znala i
odlazim u toalet.
Nema ga. Jesam li se prerano obradovala? Jesam li ga
pogrešno procenila?
Pustila sam vodu da teče, pa namokrila dlanove i stavila za
vrat. Uh, kako mi je vrućina. Pognula sam glavu nad umivaonik i
čekala. Ništa. Kosa mi je vezana u laganu punđu a šiške padaju
na oči.
“Kasno je sad da se predomišljaš.”

Thomas
Mala koja mi danima opseda misli nudi mi sex, nudi mi
sebe.
Ona potencira.
Ona zavodi.
Odlična promena.
“Ne radim to.”
“A šta radiš?”

57
Book as passion
 Profesorka28

Stojim naslonjen na vrata wc-a dok gledam kako se voda

sliva niz njen vrat i ramena.
“Čekam te.”
“Evo me.”
Razne slike prolaze mi kroz glavu, već nas vidim u sto poza
kad se trgnem jer mi prilazi.
Večeras je totalna suprotnost onome u čemu sam je dosad
viđao. Kratka crna haljina i duboke crne čizme koje prekrivaju
kolena. Plava kosa puštena u valovima, jebeno divna kosa.
“Sanjam tvoje ruke danima. Tako su velike, krupne,
moćne...”
Ovo definitivno nisam očekivao. Izgleda da se Alex zeznuo
u proračunu. Ona definitivno jeste ovakva, zavodnica.
“Sanjam tvoje telo, sanjam da vidim šta se skriva ispod sve
te odeće.”
Stavlja ruke na moj torzo i prelazi rukama po njemu. Uh,
telo mi se napinje samo od dodira. Kontrola, Carsone.
“Da?”
“A posebno sanjam...”
Jednu ruku naglo spušta na moju muškost. O da, baby,
spreman sam.
“Želiš moju kitu?”
Oseća moju tvrdoću pod prstima. Guram se ka njoj.
“Želim celog tebe, zato te pitam, jesi li za?”
Nikad nisam odbio sex a neću ni sad. Ali ona je... Njene oči
su tajanstvene, govore ali ne odaju.

58
Book as passion
 Profesorka28

U sekundi je zgrabim i povučem na sebe. Dosta je

mozganja. Osetim malo telo, puno oblina i još se dodatno
zapalim. Povučem je za kosu i namestim da me pogleda.
“Tvoje ime mala?”
“Pa, ne vidim da je to bitno.”
“Ooo bitno je. Znaš li ko sam ja?”
“Da.”
“Reci.”
“Ti si... Ti si...”
Dok je držim tako fiksiranu obrušim se na njene usne
posednički, čvrsto, jako.
“Thomas.”
“Moram znati tvoje ime, moram znati koga ću naterati da
vrišti jače nego ikad, moraš znati moje, jer ćeš me dozivati i moliti
kao Boga...”
Ne pomera se ali njen jezik zajedno sa mojim čini čuda.
Njeno maleno telo zapalilo je moje veliko, čvrsto.
“Ssssem.”
“Da?”
“Zovem se Sem.”
Popustim stisak i lagano je spustim na pod.
“Dakle Sem, tvoj ili moj stan?”
“Tvoj.”
Dobar odgovor. Moj stan. Moja teritorija. Moji uslovi.
“Idemo. Večeras si moja.”

***

59
Book as passion
 Profesorka28

Ćutimo za vreme puta. Ne znam šta bih joj rekao jer nisam u
stanju da mislim. Sve što mi se mota po glavi jeste ona, gola.
Nagazim na gas jer sam toliko napaljen i lud da bih je mogao
izjebati u kolima. Ali, znam da neću. Nekad mi nije bilo bitno
mesto, radio sam to gde sam stigao i hteo, po hodnicima,
haustorima, wc-ima, mračnim uličicama... Sad volim i čuvam
svoju privatnost.
“Stigli smo.”
Izlazim i krećem prema ulazu dok Rick pridržava vrata.
“Dobro veče gospodine.”
“Dama je sa mnom.”
“U redu. Dobro veče, gospođice.”
“Dobro veče.”
Glas joj je tih, jedva čujan.
“I dalje želiš ovo?”
Reci da, jer moram što pre da te jebem, eksplodiraću.
“Da.”
Stiže lift, ulazim hvatajući je za ruku i uvlačim unutra. Za
deset sekundi bićemo gore, brojim da se suzdržim od želje da je
prikucam tu uza zid.
Čim se zvono oglasi i vrata otvore žurim prema stanu.
Otvaram ulazna vrata i propuštam je.
Taman da joj narednim da se skine, ona kreće da skida
čizme i povlači haljinu preko glave.
“Da te vidim “Divljače”.”
Ovde nema svetla, ali vidim njene obrise. Vidim crni veš,
vidim čipku.
U hodu i ja skidam trenerku i ostajem u boksericama.

60
Book as passion
 Profesorka28

“Jebote. Uživo izgledaš još bolje.”

“I ti bez odeće izgledaš mnogo, mnogo bolje. Sad skidaj
ostatak. Želim celu da te vidim.”
“I ja tebe.”
“Pošteno.”
Nikad ne pričam. Nemam potrebe. Ali sad, osećaj je
ispravan a ni dotakao je nisam. Kada ostane gola ispred mene,
spušta ruke pored tela i pušta me da je gledam. Ona nije mala, ali
na mojih dva metra ispada sitna. Telo joj je vitko, zategnuto,
skladno ali na dva mesta izbrazdano. Kreće da se pokrije ali ne
dam joj.
“Ne. Prelepa si.”
“Uh... i ti si.”
Gleda u moju erekciju koja me ne pušta već dugo. Polako,
sasvim lagano spušta ruku na nju a meni već šišti u ušima.
“Tako si veliki.”
Mazi me sporim pokretima dok ja krećem ka njenim
dojkama. Prave su, kao zrele breskve i mame da budu probane.
Napinjemo se oboje od dodira onog drugog. Prelazim prstima po
ispupčanim vršcima dok ona i dalje nateže moj kurac. Jebeno
dobar osećaj ali treba mi više. Treba mi momentalno oslobađanje.
“Dosta.”
I dalje stoji pogleda fiksiranim za moj, dok palim svetlo u
hodniku.
“Nemoj.”
Uzimam je u naručje i vodim u sobu. Kad je spustim i
legnem na nju, setim se.
“Kondom ili pilule?”

61
Book as passion
 Profesorka28

“Pilule.”
“Čist sam. Testirao sam se u klubu.”
“I ja sam. Skoro sam išla na pregled.”
Nema više priče. Nema predigre jer sve je ovo i više nego
dovoljno. Legnem šireći joj noge dok jednom rukom samo
pređem po njenoj pičkici. O da, spremna je i ona. Namestim se i
gurnem unutra, šireći je, ispunjavajući je.
“Jebote.”
Uska je i guta me. Njene oči su fiksirane za moje, njišemo
se, stenjemo, dahćemo dok nam se tela upoznaju. Podignem joj
guzu tražeći bolji ugao a ona obmota noge oko mene. Ulazim
dublje, ulazim ceo. Jebeno.
“To, to...”
Osećam svaki nasrtaj. Osećam kako mi se telo napinje a
milina prolazi njime, kako sam blizu nečega. Pojačavam prodore
jer tu sam, tik do kraja, do vrhunca nakon samo par minuta. Ruke
joj lutaju tamo vamo, pogled joj je već izgubljen i znam da je i ona
sama blizu.
“Brže.”
O da, samo kaži.
Ja sam taj. Ja imam moć. Ja imam kontrolu.
Raširim joj noge još jače i gledam u mesto gde moj kurac
ispunjava njenu picu. Krv vri u meni i sekund nakon što ona
počne da svršava i trese se i mene pogađa orgazam. Rušim se
preko njenog tela, zadihan, znojav, zadovoljan.
“Ovo je bilo... uh...”
“Da, uh...”

62
Book as passion
 Profesorka28

Grli me a zatim spuštam glavu i tek sad je ljubim kako

treba. Jebali smo se bez ljubljenja.
Odmah ispravljam to.
“Odmah?”
“Da. Ovo je bilo prekratko. Sada tek krećem. Imaš nešto
protiv?”
Zavrtim kukovima još uvek u njoj i osećam kako narastam.
“Ne. Može da traje celu noć.”
“O trajaće.”
Vraćam usne na njene i krećem ponovo silovito.

***
Ne pamtim kad sam video ovoliko kose. Samo ležim pored nje,
gledajući tu predugu plavu kosu kako je pokriva. Ruka mi sama
klizne u nju, mekana je kao svila.
“Mmm baš mi prija to.”
“Očaran sam.”
“Čime?”
Otvara oči ali se ne pomera.
“Tvojom kosom. Sve mislim ako te povučem da će ispasti
neki umetak i slično.”
“To je moja kosa.”
Ustaje i seda gurajući kolena pod bradu. Gola je ali ne
vidim ništa.
“Vidim.”
“Sve na meni je moje, pravo, bilo lepo ili ružno.”

63
Book as passion
 Profesorka28

Lice joj se snuždi, znam da misli na ožiljke ali ja ne idem

tim putem.
“Hej mala, nema ničeg ružnog na tebi. Zar ti prošla noć nije
dokazala suprotno?”
“Aha.”
“Da se podsetimo, ti si ovo započela...”
“A ti se gospodine nisi bunio...”
“Kad je sex u pitanju, nikad se ne bunim.”
Polako je navlačim na sebe.
“Onda, nećeš imati ništa protiv ako...”
“Ako?”
“Ako ovo nekad ponovimo?”
Šaram rukama po njenom telu, prelazim preko guze, leđa,
sve do vrata i glave. Tu se zaustavim.
“Odmah?”
“Moram da idem. Žao mi je.”
“Neće biti jutarnjeg sexa?”
A spreman sam, jebote.
“Neće. I mislim da nije jutro nego podne. Kasnim, cimerka
će izdati poternicu za mnom.”
“Zar ne zna gde si?”
“Zna ali... komplikovano je.”
“Ja sam komplikovano izmislio.”
“Gle, Thomas...”
“Thom je sasvim u redu.”
“Ostaviću ti svoj broj...”
“Aha.”

64
Book as passion
 Profesorka28

“Nema ljutnje, ovo je bilo na obostrano zadovoljstvo.”

Čujem kako joj zvoni telefon. Poruka.
Skače do torbice, uzima telefon i čita.
“Već sam ti rekla.”
“Ok. Kako hoćeš.”
Zašto mi smeta što odlazi? Ja izbacujem devojke još dok ne
stignu da kažu ni dobro jutro.
“Daj da ti ukucam broj.”
Navlačim bokserice i odlazim u hodnik. Tražim telefon u
trenerci koju sam sinoć u žurbi odbacio. Uzimam svoj ajfon i
vidim kako stoji pored mene. Komplet obučena. Brza je, prebrza.
“Evo izvoli. Bilo mi je divno noćas.”
Vraća mi telefon i krećem ka njoj. Ona uzmiče, hvata se za
kvaku i odlazi.
“Čujemo se mala.”
Kažem, sada već praznom stanu.

65
Book as passion
 Profesorka28

“Šta sad?”

Samantha
“Ćao.”
“Hej srce. Otkud ti?”
“Eto, nije mi se išlo u stan.”
“Šta ćeš piti? Može nešto žešće?”
“Može.”
Nakon posla došla sam do Silvie. Prvi put nisam otišla
direktno kući. Prošlo je tri dana od neverovatne noći koju sam
provela sa Thomasom a ja se još uvek pitam da je nisam možda
sanjala?!
“Izvoli. Drmni to iz cuga.”
“Ok.”
Volim Silvi jer ona ne mora ni da pita, već zna. Ona iz mojih
pokreta vidi, ona iz mog ponašanja čita šta me muči. Uzmem
čašu i saspem sadržaj koji mi zapali grlo. Zagrcnem se i počnem
da kašljem.
“Lepotice polako.”
Jo me tapše po leđima.
“Ako dolaziš ovde moraš naučiti da piješ. Silvia, nauči je.”
“Ume ona Jo, samo joj nije dan danas.”

66
Book as passion
 Profesorka28

Nije mi dan. Mislila sam da smo imali super sex, da smo

proveli dobru noć i da će me pozvati. Pogotovu što mi je Silvi
rekla da on bez sexa ne može dugo. Možda već jebe neku drugu...
ne, ne, ne...
“Zašto ti njega ne pozoveš?”
Kao da je tek otvorio škrinju punu tajni, kao da je tek
zagazio u taj deo mene koji je bio zatvoren. I svidelo mi se, sve što
mi je radio, sve što sam ja njemu radila. Zapalio me je toliko da tri
dana još uvek proživljavam tu noć. Jebeno je kao čarobnim
štapićem obrisao Jacka iz mog života. Bože, da li je Rose bila u
pravu?! Da li je moja malena duša shvatila pre mene šta mi treba?
Izgleda da jeste. I sad bih još.
“Ja sam njemu ukucala broj. Što znači da je na njemu. A
njega nema. Ah...”
“Po tvojim rečima veče je bilo i više nego uspešno, znači da
nisi ti u pitanju. Jo!! Jo!!”
“Silvia, tvoj glas diže iz mrtvih dušo. Kaži?”
“Gde su momci?”
“Treba li ti neko konkretan?”
“Ma jok, onako pitam...”
“Mich je oženjen, samo da se zna.”
“Jo, nisam idiot, sve sam ih mahom upoznala. Nego, nema
nijednog već tri dana. Mirno je i tiho.”
“Kad god putuju, trener im ne dozvoljava da se raštrkaju
po gradu. Verovatno su po ceo dan na stadionu.”
“Jao da, gde idu?”
“Za Washington.”
“A pa dobro. Tu blizu. Nadam se da će im razbiti guzice.”

67
Book as passion
 Profesorka28

“I ja isto devojko. I ja. Ti momci su rođeni da pobeđuju, svi

do jednog.”
“Sipaj mi još jedno.”
“Sem, nije poenta da se napiješ. Čula si Joa, verovatno ih
Jack jebe u zdrav mozak.”
“Nema veze, i ovako sutra ne radim. Dao mi je Smith
slobodan dan.”
“Divno, taman možeš da se posvetiš sebi. Možemo u šoping
ili u spa?”
“Ne znam.”
Silvia je stavila još jednu čašu ispred mene koju sam
ponovo iskapila za sekund. Onda sam videla kako devojka seda
na stolicu do mene.
“Joj kako bih sad i ja potegla. Izvini, može jedan đus za
mene.”
“Naravno, stiže.”
“Težak dan?”
Okrenem se i vidim kako gleda u moje lice pa u praznu
čašu.
“Onako...”
“I moj isto. Umesto da budem sa decom kod kuće, ja jurcam
da prodam preostalu kuću.”
“Imaš decu?”
Gledam je i izgleda mi poznato.
“Da, blizance od pet godina. I jedno na putu.”
Spušta ruku na svoj stomak, pomazi ga pa vrati oči na
mene. Jao pa to je žena onog jednog fudbalera.
“O čestitam. To objašnjava sok.”

68
Book as passion
 Profesorka28

“Da. Možda neću uspeti da popijem celu čašu koliko mi je

muka. Prošli put mi nije bilo tako.”
“Da, kažu da je svaka trudnoća drugačija.”
“Imaš li ti decu?”
“Ja? Nemam.”
Imam muža koji nijednog momenta nije potegao pitanje
dece i imam ljubavnika, jebača koji me je već zaboravio.
“Lepo je to. Izvini, gnjavim te otkad sam ušla a nisam se ni
predstavila. Hana.”
“Sem. Ali znamo se.”
“Znamo? Izvini, molim te, izgleda da sam u ovoj trudnoći i
zaglupela.”
“Donela sam ketering na dečiji rođendan.”
“Jao da. E pa Sem, drago mi je.”
“I meni. Sad zvanično.”
“Nisam te pre viđala ovde?”
“Doselila sam se pre par meseci.”
“I momci su ti dali da uđeš u ovu zajednicu? Mora da je Jo
omekšao sa godinama.”
“Da, ova za šankom je moja najbolja prijateljica. Nema šta
ona ne može.”
“Već vidim da će mi se dopasti. Jo!”
“Hana! Draga!”
A onda je potrčala i bacila se njemu u zagrljaj.
“Nedostajao si mi, matori.”
“Kad ne dođeš...”

69
Book as passion
 Profesorka28

“Evo me. Danas sam završila zadnju prodaju i odlazim na

bolovanje.”
“Čestitam mila, sretan sam zbog tebe i Micha. Na vas bi
trebalo da se ugledaju i ostali momci, ali ne... svaki od njih beži
od obaveze kao đavo od krsta.”
“Poteraću ja to, ne brini. Dogovorila sam se da me Mich
ovde pokupi i upoznala nove devojke.”
“Da, dobre su.”
Sviđao mi se Jo, tako je ličio na mog Richarda.
“I Sem, jesi li upoznala momke?”
“Momke?”
“Da, Robertsona, Teylora, Carsona. West je moj muž. Čini
mi se da si Carsona videla kod nas.”
O Bože.
“Pa ovaj... neke jesam...”
Jednog čak veoma dobro i intimno.
“Pocrvenela si. Ne mari, oni su komadi. I ja sam tako.”
“Pa, ja se ne razumem i ne volim fudbal.”
Kava rečenica. Mora da mi alkohol već udara u glavu. Gde
njoj da kažem da ga ne volim?!
“Ne? O dušo, nisam ni ja. Bila sam operisana kad sam
upoznala Micha. A sad... veruj mi, idem kad god mogu. Zbog
dece i ne tako često ali trudim se.”
“Veruj mi. Silvia je digla ruke od mene.”
“Polako. Naučićeš. Naći ću ti nekog momka. Slatki su svi i
veoma dobri.”
“Sigurno...”

70
Book as passion
 Profesorka28

“Jesu. Slika koju predstavljaju javnosti potpuno je drugačija

od onoga kakvi su privatno. Thome!! Danny!!”
O.moj.Bože! On je tu. Šta sad?

Thomas
Tri dana mislim na vatrenu malenu i konstantno sam napaljen.
Mislim na noć koja je bila ista a tako različita u odnosu na sve.
Hteo sam da je pozovem jer mi je nije dosta ali Brown nas je juče i
danas urnisao. Ceo dan smo bili na treninzima, u teretani, na
bazenu. I ona je morala da sačeka.
“Idemo do Jo-a.”
“Ne znam.”
“Ajde ljubavniče, Hana se javila čeka nas tamo.”
“Mich, poturaš trudnu ženu...”
“Zar ti nije prijateljica?”
“Jeste.”
“Pusti ga. Misli na onu malu plavu.”
“Šta ti znaš?”
Danny stoji sa strane dok se oblačimo i spremamo za
slobodno veče. Sutra nas čeka put u Washington a prekosutra
utakmica.
“Znam te Carsone.”
“Šta hoćeš od mene? Jeste, u glavi mi je, pojebao sam je i
opet bih.”
“Ohoho...”
Onda se i Mich ubacio.
“Šta te sprečava onda?”

71
Book as passion
 Profesorka28

“Upravo si mi pretio ženom, tako da idemo prvo tamo a

kasnije ću se sam snaći.”
“Hoćeš, hoćeš, siguran sam. Slatka je.”
“Odjebite od mene.”

***
Tmurnog sam raspoloženja jer sam joj poslao poruku a odgovora
nigde.
Možda mi sad lupa kontru jer je nisam nazvao ovih dana, ko
zna?! A onda čujem Hanin glas i ona nam maše a pored nje
ugledam ni manje ni više nego moju malenu.
“Thome!! Danny!!”
“Opa dečko, nije li to tvoja devojka pored Hane?”
“Danny, prekini.”
“Hajde da se pozdravimo.”
“Hana, izgledaš divno srce.”
“Hvala ti. Jeste li upoznali Sem?”
Gledam zbunjen prvo Hanu a onda i Sem koja je spustila
glavu ne gledajući u mom pravcu. Koji kurac?!
“Jesmo.”
“Zdravo Sem.”
Danny i Mich je pozdravljaju a ja samo klimnem.
Odjednom previše nas je a ja ne umem da joj priđem.
“Daj nam sokove, večeras nema alkohola.”
Dok njena drugarica sipa i gleda me prodorno, dođem joj
iza leđa, nagnem se kao da uzimam čaše i šapnem:
“Nisi proveravala telefon?”

72
Book as passion
 Profesorka28

Odmahuje i gleda u Hanu.

“Nisi me nazvao.”
“Obaveze.”
Vidim kako iz džepa vadi telefon i uključuje ga.
“Thome, Sem isto kao i ja nema pojma o fudbalu. Izgleda
da niste baš tako neodoljivi. Postoji neko ko može da vam odoli.”
Ooo Hana šta bi rekla kad bi samo znala...
Delim sokove saigračima dok ona vraća telefon u džep.
Minut kasnije moj vibrira.
Slušam ih šta pričaju dok gledam Sem u oči, nonšalantno
vadeći telefon iz džepa.
Sutra ne radim. Ako mogu da biram, večeras - moj stan. Da ili
ne?
Ukucam samo dva slova i vratim telefon nazad u zadnji
džep.
“Hana, pusti devojku. Ti kad se zalepiš za nekog ne
puštaš.”
Seo sam pored Hane i uhvatio je za ruku.
“Kako si?”
“Dobro.”
“Jel' ti još uvek muka?”
“Jeste Thome, ne prolazi to baš tako.”
“Kako su đavoli?”
“Dobro, pitaju za tebe. Svrati, sad ću biti kod kuće.”
“Hoću. Obećavam.”
“Šta je sa Vanesom?”
“Molim?”

73
Book as passion
 Profesorka28

Jebote, ne mogu da verujem da joj Mich sve priča. Gori je od

žene!
“Hana.”
“Thome, volim te ko brata. Zar ne misliš da je vreme da se
spusti lopta malo? Mlađi nećeš biti. Koliko puniš?”
“39.”
“To ti je skoro pa 40, a ni kučeta ni mačeta.”
“Jao, upozoravao me je Mich na ovo. Han, dobro mi je
ovako. A što se tiče Vanese, ona je prošlost.”
“Kad misliš da smiriš tu tvoju podivljalu narav?”
“Za sad ne.”
“Jesi video novu devojku? Sem. Slatka je.”
“Hana.”
“Samo kažem. Ima nešto u njoj. Malopre je delovala ranjivo,
skoro tužno. Drmala je alkohol bez pardona.”
Tužna? Uskoro ću izjebati to iz nje.
“Znam da brinem o sebi. A tebi pogotovo neću pričati o
svom sexualnom životu. Vidim da te Mich već sve obaveštava.”
“Znaš da umem da budem ubedljiva. Priroda posla
nalaže...”
Dok slušam Hanu gledam ka Sem koja priča sa Dannyjem i
drugaricom. Kosa joj je svezana u veliku punđu i niko ne bi rekao
da se tu krije onoliki slap koji se proteže sve do dupeta. Ne mogu
da verujem da sam našao fetiš u jebenoj kosi. Njenoj.
Krenem ka šanku i ponovo stanem do nje, vraćajući čaše.
Njena drugarica uzima i samo klimne jer pretpostavljam da zna o
čemu se radi.
“Moram Hanu da ispoštujem. Kad oni odu, tvoj sam.”

74
Book as passion
 Profesorka28

“Ok.”
“Kad ih ispratim, čekam te ispred.”
Vidim da joj je neprijatno ali osim njene drugarice niko i ne
gleda u nas. Hana priča sa Michom, Dannyjem i Harryjem koji je
u međuvremenu stigao. Harry... uh...
“Hej Carson.”
“Da?”
“Vidi, jasno ti je da znam šta se dešava... Neću da se
mešam...”
“I nemoj...”
“Ali...”
“Sivlia, jel' tako?”
“Da.”
“Sve što se dešava je između mene i nje, nikog ne treba da
bude briga i niko ne treba da se meša. Tvoja drugarica dobro zna
ko sam i kakav sam...”
“Znam, nego hoću da ti kažem, nemoj da se zaljubiš u nju.”
Šta, jebote?
“Šta kažeš?”
Još nisam imao pretnju da se ne zaljubim u neku devojku.
Obično one nešto potenciraju jer umisle. Obično one plaču jer
osete nešto prema meni.
“Čuo si me. Sem je prošla svašta i ne treba joj obaveza.”
“Super, ni meni.”
“Odlično. I znaš ono što kažu sve najbolje drugarice, ako je
samo povrediš odseći ću ti tu moćnu alatku.”
“Shvatio.”

75
Book as passion
 Profesorka28

“Odlazi ti drugarica.”
Pod uticajem razgovora krećem prema Michu i Hani,
pokazujući Sem ka vratima. Nestrpljiv sam i ponovo moram da
vozim do njenog stana pre nego što nešto započnem.
“Thomy, hajde dođi u nedelju na ručak.”
“Videću Hana.”
“Nemoguć si.”
“Jesam.”
“Hajde dušo.”
“Vidimo se momci.”
“Sutra, Mich.”
Hana me zagrlila i šapnula: “Nisam glupa, dopada mi se
mala.”
Namignula mi je, uzela svoj kaput i sa Michom izašla iz
kafea. Danny stoji pored mene i cima me za ruku:
“Ljubavniče, Harry ti bari curu.”
“To mi nije cura!”
I okrenem se taman da vidim kako joj Harry šapuće na uvo.
Malac, gotov si.
“Onda ćeš da pustiš malog?”
“Neću, jer je ona moja.”
“Tako sam i mislio.”
“Danny, lepo ti kažem odjebi.”
“Odoh ja do Silvie, ona je interesantnija od tebe.”
Džabe sam ja pokazivao ka vratima. Harry je uhvatio i ne
pušta.
“Harry.”

76
Book as passion
 Profesorka28

“Thomas, znaš li Sem?”

“Znam. Upoznali smo se.”
“Upravo joj pričam kako...”
“Mi sad odlazimo.”
“Molim?”
“Šta moliš mali? Sem, kreni.”
“Tako?”
“Izvini Harry.”
Uhvatim je za ruku i krenem da je izvodim.
“Što si takav? Harry je drag.”
“Drag, jer hoće u tvoje gaćice...”
“Nije tačno, pričali smo normalno.”
“Harry i normalno, čisto sumnjam.”
“I zašto se uzbuđuješ kad već znamo ko će večeras biti u
mojim gaćicama.”
Zašto? Ni sam ne znam.
Na samom izlazu, nabijem se uza zid i stavim ruke na zid
sa obe strane njene glave.
“Tačno tako. To sam ja. Jedan i jedini među tvojim nogama.
Jasno?”
“Kristalno.”
Uhvati me za duks i poljubi jako.
“Idemo.”

77
Book as passion
 Profesorka28

“Čudne okolnosti”

Samantha
Sve me strah da ću se probuditi, da ću jednostavno otvoriti oči i
shvatiti da ipak nisam ja ta koja je zbarila Thomasa. A onda se
protegnem i ugledam ga kako spava pored mene.
Danas je tačno dve nedelje kako smo imali prvi sex. Samo tada
između prvog i drugog puta je prošlo tri dana između viđanja,
nakon toga gotovo da se viđamo svaki dan. To je samo sex. Svaki
dan kada ga ugledam to je prvo što kažem sebi. A zašto? Zato što
osim što imamo super, divan, dobar sex on ostaje da prespava
kod mene ili ja kod njega. U kafiću kod Jo-a mislim da svi znaju
da smo u nekoj šemi. Nije da se krijemo ali i ne pričamo na sva
usta. Ipak, Thomas je obazriv. Moram priznati kad igra i trenira
potpuno je fokusiran i tada znam da me neće nazvati ali nakon
toga, pozove ili kratko pošalje poruku kad i gde. Iako je svetski
poznat, trenutno je jedan od trojice najpoznatijih sportista na
svetu, u biti je običan čovek koji veoma voli i ceni svoju
privatnost. Kod njega u zgradi, Rick je obučen za sve vrste scena
sa obožavaocima i paparazzima, dok kad dolazimo kod mene,
stalno nosi kapuljaču, kapu ili kačket. Nije do mene, slava je to i
razumem.
“Mmm, budna si?”
“Da, već neko vreme.”
“Imam jedno pitanje.”

78
Book as passion
 Profesorka28

“Sad, ovako ujutru?”

“Aha.”
“Nisi još ni oči otvorio.”
“Trebalo je sinoć da te pitam ali omela si me...”
Da. Da bih se zaštitila uglavnom ja budem ta koja prva
naskoči na njega, ja vučem konce iako znam da se on nikad neće
pobuniti.
“Malo. Nije bilo loše?”
“Mmm, ne.”
Ako sam nešto naučila iz ove naše situacije a to je da cenim
svoje telo. I to zato što mi Thomas stalno govori koliko ga
privlačim i koliko sam lepa. Ko bi rekao ali on me navodi da se
osećam sve bolje i zadovoljnije.
“Hoćeš li sa mnom kod Hane i Micha na ručak? Obećao
sam još davno.”
“Thom...”
“Ne mogu da se nosim sa njom i decom sam. Molim te?”
“Ne verujem. Treba sestra da mi dođe a i ne želim da ovo
dobije drugu konotaciju od onog što jeste.”
“Ok. Jesi li gledala utakmicu?”
O ne.
“Rekla sam ti... operisana sam od fudbala.”
Ne mogu da gledam jer se Jack pojavljuje na svakoj pauzi.
Zumiraju ga i ja vidim čoveka koji me je zbog tog istog fudbala
odbacio.
“Ni da me vidiš kako sam sexy u dresu?”
“Videla sam članke i slike. Dovoljno mi je.”

79
Book as passion
 Profesorka28

Protegnem se i ja, pa se vratim i ušuškam pored njega.

Njegovo telo je savršeno. Slobodno mogu da kažem da nikad
lepše nisam videla, čak ni na TV-u. Svaki mišić je kao izvajan,
svaka kontura je jasna, svaka linija pod konac. Sav je čvrst i jak na
dodir da mi se ponekad čini kao da sam lopta koja može da se
odbije od njega, ali on me uvek uhvati.
Lice mu je međutim, druga priča. Pretpostavljam da je to odraz
godina napornog treniranja, odricanja, navika. Liči na vojnika.
Da, ozbiljnog, pretećeg, mračnog.
“Koliko imaš godina?”
Ne znam otkud mi to.
“Stvarno nemaš pojma?”
“Nemam.”
“Nisi me nikad guglala?”
Bogami jesam...
“Videla sam neke članke ali osobne podatke ne znam.”
“39.”
“Vau.”
“Šta to sad znači?”
Okrene se prema meni i zaturi pramen kose iza uveta.
“Mislila sam da si mlađi. Nekako uvek zamišljam fudbalere
da imaju oko 20-25 godina. Ti si ovaj... mator.”
Oči su me sjaje, a ženice šire. Vidim po nosnicama da teško
diše i osetim kako izduvava vazduh ka meni, dok reži ispod
zuba.
“Mator? Ja?”
“Aha.”
“Pa, ne verujem da ovde imamo išta matoro.”

80
Book as passion
 Profesorka28

Nadvije se nad mene i smesti između nogu, njegova

tvrdoća me pozdravlja.
“Kad moraš da ideš?”
“Za sat.”
“Kafa, doručak ili... sex?”
“Zar moraš da pitaš? Sex, naravno.”

***
Rose je došla na vikend i nije mogla da poveruje koliko sam se
promenila.
“Sem, tako mi je drago. Blistaš seko.”
“Preteruješ, malena.”
“Ne preterujem, vidim ti na licu a i telo ti je lepše. Cvetaš...
Nego, šta ima sa...”
Bojim se ovog razgovora, bojim se da joj je Silvia već
ponešto rekla.
“Sa kim?”
Sedimo u stanu i pijemo kafu. Pitala sam Smitha da danas
ne radim, Rose mi je prioritet. A sutra, pa mogu da uletim i
taman izbegnem ručak na koji me je Thomas pozvao. Previše
komplikacija, ne nikako.
“Rosie, sve ide po planu.”
“Znala sam!”
Skočila je i počela plesati ko luda.
“Bravo ja, bravo ja! Što volim kad sam tako pametna.”
“Rose, takvo si dete ponekad.”
“Pričaj mi.”

81
Book as passion
 Profesorka28

“Ne želim. Pogotovu tebi neću pričati šta se dešava. Mala si

još.”
“Meni nećeš? Pa ja sam mozak ove operacije! Nisi fer. Hoću
li ga upoznati? Hoću li upoznati Robertsona?”
Naravno, Rose prati fudbal. Sve zna.
“Ne verujem. Nećemo ići tamo gde je on.”
“Zašto?”
“Zato.”
“Ja ću bogami ići. Silvia me već pozvala.”
Znala sam. Obe mi rade o glavi.
“Rose. Da budem jasna samo ovaj put, spanđali smo se,
imamo sex i kraj. Više ništa.”
“Ok. A Jack? Kad ćeš mu reći to? Kad ćeš stati ispred njega i
reći mu: evo kako si ti jebavao sad i ja to isto radim čik pogodi sa
kim. Kad ćeš? Jedva čekam.”
“Smiri se. Neću mu ništa reći.”
“Kako?”
“Lepo. Za sada želim da uživam u ovome. Nisam se
odavno ovako osećala, ne želim da mi niko to pokvari, Jack
ponajmanje.”
“Uh, uh... Jesi li se videla sa njim?”
“Ne.”
“Hoćeš li?”
“Ne.”
“Hoćeš li se razvesti?”
“Naravno da hoću.”
“Ok, samo pitam.”

82
Book as passion
 Profesorka28

“Rose, nikad se više neću udati.”

“Samantha, to je najveća glupost koju sam čula od tebe.
Imaš 27 godina, naravno da ćeš se udati ponovo i imati decu.”
“Ne znam da li želim to.”
“Sad možda ne želiš jer još nisi raščistila sa Jackom, ali kad
dođe vreme, osetićeš.”
“Hvala ti Rosie. Šta ćemo raditi danas?”
“Prvo šoping, onda večera i na kraju kod Silvie u kafe. Sa
tobom ili bez tebe, Sem. Biraj.”
“Ok, samo ovaj put, učiniću ti.”
“Naravno da hoćeš. Duguješ mi.”
Rose je moja duša. Ne postoji jaz zbog godina između nas.
Jednostavno i da ga je bilo, sve je prestalo onog momenta kad
sam imala nesreću. Sreća spaja ljude, svi su isti u njoj a nesreća...
Ona ih zbližava još više, nagna ljude da pronađu snagu čak i ako
misle da je nemaju. Tada mi u glavi odzvoni jedan od
najpoznatijih citata Lava Tolstoja ”Sve srećne porodice liče jedna na
drugu, svaka nesrećna porodica, nesrećna je na svoj način.” Zamalo da
završim tragično kao Ana Karenjina. Zamalo da priuštim ocu i
sestri još više bola. Ali nisam. Pomoću Rose i njene podrške,
oporavila sam se. I zato joj dugujem. A za Thomasa... Vrućina mi
se razlije telom kad samo pomislim na njega.
Veče je bilo mirno, mogu reći čak i dosadno. Ipak meni je sa
Rose bilo divno. Vodila sam je kroz Fili, čak i ja ne poznajem ovaj
grad dobro, kupila sam joj neke sitnice.
“Sem, šta ćeš raditi za Božić?”
Izgubila sam kompas i pojam o vremenu. Zadnjih dve
godine nisam dala da se slavi nijedan praznik.

83
Book as passion
 Profesorka28

“Ne znam još. Nisam pitala gazdu kakvo je pravilo

restorana, kad se radi a kad ne.”
“Nije valjda lud da radi za tako jedan veliki praznik?”
“Ne znam Rose.”
“Volela bih da budemo sa tatom. Volela bih da vidi kako se
smeješ.”
“Rose, nešto ćemo smisliti, važi?”
“Ok.”
Zahvaljujem Bogu na ovolikoj dobroti u mojoj sestri. Nikad
nije padala pod uticaj trendova a sad je u tim godinama. Nikad
nije tražila ništa više od onog što su joj roditelji davali. Zato ću ja
smislim kako da je obradujem nečim. Moram.
“Jesi spremna za Silviu?”
“Jesam. Jedva čekam.”
“Ne znam da li će biti neko od momaka.”
“Nema veze. Bar ću moći da kažem da sam bila u kafeu koji
je posvećen njima.”
Na ulazu u kafe, stigla mi je poruka. Thomasa nisam ni
videla bi čula od juče. Znam da danas imaju treninge i sad uveče
konferenciju za štampu. Sutra je slobodan dan koji planira da
provede kod Micha i Hane.
“Rosie!!! Devojko, kako si porasla!”
“Silvi! Super izgledaš! Izgleda da Fili svima prija.”
Zagrlila su se a potom smo nas dve sele za šank.
“Danas nije gužva. Ne znam da li će neko doći...”
“Jebi ga, tako bih volela neki autogram.”
“Pa obrati se sestri. Ona može iz prve ruke jedan da ti
donese.”

84
Book as passion
 Profesorka28

“Šššš, jeste normalne!”

“Ajde Sem... Šta ćeš piti malecka?”
“Silvia, ona je maloletna, znači samo sok.”
Uzimam telefon i vidim poruku od Thomasa.
“Hoćeš li doći nakon konferencije?”
“Tu mi je sestra, u kafiću smo.”
“Ostavi je sa Silviom. Ako nećeš sutra sa mnom...”
“Šta je ovo? Ucena?”
“Recimo.”
“Ok, doći ću. Ali ne ostajem do ujutru, samo da se zna.”
“Znači, na brzaka?”
😊😁
“Vidimo se kasnije, mala.”
“Ok.”
Naravno, htela ja ili ne, kod Jo-a je veliki plasma televizor
uključen i namešten tako da upravo vidim kako izlaze Danny,
Thomas i... Jack. Jebote.
“Pojačaj.”
Čujem Silviu kako viče.
“Srce evo ih, tvoja dva muškarca jedan pred drugog.”
Mrzim ovo. Mrzim javno iznošenje, ali nažalost istina je.
Ustvari, istina je da nijedan od njih nije moj.
Muškarac koji mi je muž (još uvek samo na papiru) nije moj već
duže vreme, a do njega muškarac koji mi pruža neverovatne
orgazme, nije moj jer osim tela i fizičkog zadovoljstva, on ne
pruža ništa više.

85
Book as passion
 Profesorka28

Ne gledam u ekran, ignorišem ga, sve dok ne čujem

Thomasov glas.
“Sezona je bila naporna ali tu smo na korak od cilja.”
“Da li je Super Bowl vaš krajnji cilj? Osvojili ste već tri. Imate i
tri prstena.”
“Naravno. Za Super Bowl se živi i igra.”
“Da li ćete se povući na kraju sezone?”
“Još uvek ne znam.”
“Jeste li se videli sa Irinom Golinom? Šuška se da je u gradu zbog
vas.”
“Nisam i ne planiram. Fudbal je prioritet.”
“Viđate li se sa nekim?”
“Nemam komentar. Pitajte o fudbalu, zato smo ovde.”
Irina Golina? A u kurac, jebote. Sedela sam i presabirala u
glavi. Thomas, kakav god da je bio ili je sad, ne bi bio sa dve žene.
Verujem mu po pitanju Irine, ali ona je... pa ja bih bila takva da
sam nastavila sa karijerom manekenke.
“Sem, o čemu razmišljaš?”
“Ni o čemu posebno.”
“Da ti kažem, ta Irina je ispala kučka prema Thomasu.
Nema šanse da joj se sad on vrati ili ima nešto sa njom.”
“Otkud ti to znaš?”
“To je bilo pre više od deset godina i to u svim novinama i
tabloidima. Njihova veza je bila javna. Mislim da je on tad
okrenuo ploču na sex, ludovanja i žene.”
Definitivno ne znam ništa o Thomasu pre. Ali znam o
ovome danas i znam šta voli i na koji kartu da igram. Uzmem
telefon i pošaljem mu poruku.

86
Book as passion
 Profesorka28

Dolazim za 15 minuta.
“Rose, budi sa Silviom. Doći ću po tebe kasnije.”
“Nema potrebe, vratićemo se zajedno kad Silvia zatvori.
Samo ti idi. Sviđa ti se on?”
“Ma ne.”
“Sem, ti nisi neko ko će da širi noge bezveze.”
“U pravu si. Sviđa mi se.”
“Tako je devojko.”
Rose se baci i zagrli me oko vrata.
“Bila sam vidovita kad ste vas dvoje u pitanju.”
“Rose!”
“Ok, ok, to je samo sex. Idi onda, sexaj se.”

***
Rose je u pravu, sviđa mi se Thomas. Nikad ne bih mogla da
imam sex a da mi se taj neko ne dopadne bar malo.
A on, izgleda da mi se sviđa malo više.
Taman izađem iz taksija i krećem prema Thomasovoj zgradi kad
na ulazu vidim Jacka. A u kurac. U zadnjem momentu stavim
kapuljaču na glavu i stanem iza ćoška. Zamalo.
Izvini, zaglavila sam sa sestrom.
Stojim i dalje tu nadomak ulaza, htela sam da mu javim da
ne dolazim. Nema jebene šanse. I otkud Jack sad kod njega?!
Nema veze. Upravo mi je došao trener.
Da odložimo?
Ne! Nemam pojma koji kurac hoće. Izbaciću ga uskoro.
Nasmejem se jer znam da Jack nije Thomasu baš omiljeni.

87
Book as passion
 Profesorka28

Ok. Javi mi kad ode.

Važi.
Krenem napred gledajući da li ima neki kafić gde mogu da
sačekam.
Međutim, vidim jednog čoveka sa fotoaparatom i znam da
je to paparazzo. Uđem u Thimasovu zgradu, pitaću Ricka za
pomoć.
“Hej Rick.”
“Gospođice Sem.”
“Izvini, napolju je paparazzo, a kod Thomasa trener. Mogu
li negde da se sklonim?!”
“Video sam Browna kad je ušao. Dođi ovamo devojko u
moj kutak.”
“Ok, hvala ti.”
I tako me Rick skloni u njegovo carstvo sa kamerama i
ostalom hi-fi opremom.
“Ovde si sigurna.”

88
Book as passion
 Profesorka28

“Zapetljano”

Thomas
Umesto da jebem Sem, sedim u sobi sa trenerom. Ne znam za koji
je kurac sad došao a videli smo se samo par sati ranije.
“Imaš li nešto žestoko?”
“Imam. Viski, može?”
“Može.”
Sva sreća da će ona doći kasnije i rešiti me sve negativne
energije i frustracije. Još su hteli i Irinu da mi natovare za vrat. Za
koji moj bih ja hteo da se vidim sa njom?
“Hvala ti. Čoveče, učinilo mi se da sam video ženu.”
Šta?
“Molim? Nisam znao da ste oženjeni treneru?”
Jebote, ja njemu persiram a mislim da je mlađi od mene
godinu, dve.
“Jesam. Nisam bio dobar muž, Carsone.”
“Jebi ga treneru, ne zanima me vaš privatni život.”
“Eh, vidiš, mi smo slični. Iako sam oženjen, fudbal je uvek
na prvom mestu. Znam da razumeš to?”
“Razumem. Samo ne znam zašto mi to sad govorite. I otkud
Vi kod mene?”

89
Book as passion
 Profesorka28

“Bio sam drugi pik na Yutinom univerzitetu. Igrao sam na

koledžu i sanjao da budem uspešan fudbaler. Onda sam povredio
koleno i nakon puno razmišljanja, morao sam da odustanem od
tog sna. Postao sam trener i obećao sebi da ću od svih igrača
tražiti i više od maximuma. Kada sam dobio ponudu da
potpišem za Eaglse, nisam se premišljao ni tren. Znao sam da ste
tu, Danny, Harry, Mich i ti. Znao sam da vas mogu naterati da i
dalje budete najbolji, da i dalje vladate svetom kao NFL prvaci.
Plus, uprava mi je rekla da razmišljaš o povlačenju. Tu sam video
svoju šansu.”
“Kako to?”
“Carsone, ti si sad na vrhuncu slave i možeš još toga da daš.
Zato te kinjim, guram i kudim. Želim da vidiš da si još dobar
uzor mladima.”
“Nisam još ništa objavio.”
“Znam. Ali sam hteo ovo da ti kažem.”
“Ok.”
“I znam da znaš da je najbolje otići na vrhuncu slave, ali
jednostavno tvoj vrhunac je produžen. Samo razmisli, može?”
“Razmisliću.”
“Idem sad. Izvini što sam banuo, možda si zauzet.”
“Još nisam, ali biću.”
“A pa lepo.”
Ustao je, dodao mi čašu i krenuo ka vratima. Ni traga onom
čvrstom zapovedniku prodornog glasa.
“Zašto je ne potražite?”
“Ne želi da me vidi. I ne krivim je. Osim fudbala, imao sam
druge žene mimo nje.”

90
Book as passion
 Profesorka28

“A jebi ga.”
“Da. Idem sad, sutra odmori pa se vidimo u ponedeljak.”
“Važi.”
Iako mi tema braka sad deluje daleko, sto posto sam
siguran da ako do toga dođe neću varati. Ovako neobavezno
mogu sve da progutam, sve što je bez obaveze, bez pritiska i
tenzija. Ali brak je neka vrsta svetinje, jebi ga, tako su me roditelji
učili.
Na brzaka otkucam Sem poruku i shvatim da mi je
nedostajala.
Prvo što osetim kad uđe u stan je njen miris. Ne znam kako
to pamtim a pre nisam obraćao nikakvu pažnju.
“Thomas?”
Ulazi lagano pravo u spavaću sobu i već likujem. Dobra je.
Ne moram da govorim, ona sve već radi.
“Skini se.”
Stojim u mraku tačno iza nje. Ne dotičem je ali znam da me
oseća.
“Hej...”
“Ovaj jebeni dan nikako da se završi.”
“Šta mogu da uradim?”
Torba je već skliznula na pod, jakna takođe. I dalje sam joj
iza leđa, vadim džemper iz pojasa suknje pa ga svlačim preko
glave. Ispod njega nosi samo brushalter i to u jebenoj boji kajsije.
“Polako ćeš se skidati.”
“Ne želim polako.”
Nasmejem se iza nje, odvezujući punđu dozvoljavajući
onolikoj kosi da diše. Udahnem taj opojni miris.

91
Book as passion
 Profesorka28

“Ah, predivno.”
Pa je jako povučem nazad ka sebi.
“A kako želiš?”
Gleda me iskosa i već uzdiše. Tako je divna i prijemčiva.
“Kako god hoćeš, brzo, jako, divlje.”
“Zaista?”
Povučem joj glavu ka sebi i poljubim gurajući odmah svoj
jezik unutra. Vučem i ljubim dok se od nazad trljam o nju
stvarajući preko potrebno trenje.
“Ovako?”
“Neeee. Skini me ti. Hoću tvoje ruke na sebi.”
Ko sam ja da protivrečim, kad i sam izgaram od želje da joj
dodirnem meku kožu. Spustim ruke pa otkopčam šlic na suknji,
zahvatim i pojas od čarapa pa lagano sve zajedno skidam. Vučem
nadole a ujedno kako se spuštam, spuštam poljupce sitno od
guze, butina do potkolenice.
“Iskorači.”
Tange u kompletu boje kajsije i kunem se u sklopu sa
njenom plavom kosom i vitkim telom, kao da anđeo stoji ispred
mene.
Ustanem dok mi ruke putuju, prelazim oblinu guze i
upošljavam ih odmah kod kopče brusa.
“Skini gaćice, dok se ja skidam.”
Potreba da joj govorim i da se ona povinuje, nije nešto što
često radim. Obično je puki sex, bum tras, jebanje. I ovo to jeste,
ali zadovoljenje postavljam na viši nivo. Postavljam da i ona mora
da svrši, i to više puta po mogućstvu.
Goli smo oboje, ja sam i dalje iza nje. Sada je ljubim po vratu dok

92
Book as passion
 Profesorka28

su mi ruke fokusirane na grudi. Ližem joj kožu a čupkam

bradavice dok lagano guram svoj kurac ka njoj.
“Ahhhh...”
“Uskoro će biti brzo i žestoko, samo da budem siguran da si
spremna.”
Grickam kožu vrata i ramena dok mi ruke sa grudi silaze
pravo ka njenoj slatkoj pičkici. Gurnem jako jedan prst testa radi i
kad osetim kako je skliska i vlažna poguram je napred do
kreveta.
“Jebeno si spremna.”
“Daaa.”
“Onda na sve četiri.”
Skačem kao divljak iza nje i u momentu kad podigne guzu
u zrak, zabijem se jednim silovitim potezom. Rukama je pridržim
za bokove jer sam siguran da bi od siline udara pala. Nešto
primarno u meni podivlja i ja krenem da je jebem svom snagom.
Mrvim joj bokove i ostavljam tragove. Vodim nas oboje ka
ekstazi. Kosa joj pada, telo se trese dok nešto nerazumljivo
izgovara. A ja... gubim se u ovoj devojci. Njena me unutrašnjost,
guta, mami i zove da uzmem sve od nje. Uz dva, tri nasrtaja
svršimo zajedno, ona vrišteći moje ime, ja cvileći, režeći kroz
zube.
Jebeno, iskonski, fantastično.

***
Ne znam koliko dugo ležimo. Normalno pomislio sam da imamo
celu noć, ali setih se da zbog sestre mora da ode. Zato sam je uzeo
još jednom. Ona je kao droga. I sad ležimo zapetljani jedno u

93
Book as passion
 Profesorka28

drugo. Ja to ne radim. Kada je Sem u pitanju, opasno pomeram

svoje granice.
“Mislim da ti zvoni telefon.”
“Ma jok. Ko bi me zvao ovako kasno?”
“Moj sigurno nije, tako da...”
Polako se izvučem i pogledam ka komodi gde stvarno
vibrira moj telefon. Kad vidim ko zove, smrznem se.
“Halo.”
“Thomase Barkley, dobro gde si ti?”
“Dobro veče mama. Otkud Vi ovako kasno?”
Ustanem iz kreveta i izađem iz sobe.
“Ne verujem da je tebi subota uveče kasno. Vratili smo se,
tačnije doputovali smo malopre.”
“Ok. Kako je bilo u Evropi?”
“Divno. Dobro sine, zašto se ne javljaš?”
“Nisam hteo da vam kvarim putovanje. A i ovako znate sve
o meni.”
“E šta sam ja doživela! Da me o sinu izveštavaju mediji.”
“Evelin...”
“Nisam ja za tebe Evelin, ma koliko godina ti imao. Nego,
zovem te zbog nečeg drugog.”
“Reci.”
“Za Božić si slobodan? Želim da dođeš na ručak, da bude
porodica na okupu.”
“Pa ovaj...”
“Thomase, dolazi Tucker i dovodi curu da je upoznamo.
Povedi i ti devojku.”

94
Book as passion
 Profesorka28

“Ja nemam devojku.”

“Šta me briga, nađi je. Povedi ljubavnicu, jebačicu,
prijateljicu, bilo kog, samo tog dana ima da budemo srećna
porodica. Jesam li jasna?”
“Ok.”
“I da znaš, opasno sam ljuta, godine prolaze a ti ništa. Što
bar nekoj dete ne napraviš?”
“Alo mama, čuješ li ti sebe? Evo, Tucker je izgleda u tom
fazonu pa od njega slobodno traži venčanje i unuke a mene
zaobiđi.”
“40 godina, Thomase. Uskoro.”
“Laku noć, majko.”
E zato izbegavam roditelje. Kako sam napunio 30 godina
kao da sam povukao okidač. Kad ćeš Thomase, vreme je, mladost
ti ode Thomase i slično. Zato sam i uplatio pozamašnu sumu na
račun i poslao na put oko sveta. Već su u ozbiljnim godinama
iako su oboje vitalni.
“Problemi?”
Okrenem se i vidim Sem komplet obučenu.
“Moja mama.”
“Toliko sam razumela.”
“Bili su u Evropi i sad su se za praznike vratili. Mama želi
porodični ručak, večeru, šta li?”
“Zašto je to loše?”
“Ma, brat dovodi devojku na upoznavanje, pa je tražila da i
ja povedem moju.”
Obuče čizme i krene ka meni.
“Mogu li ja da pomognem?”

95
Book as passion
 Profesorka28

Uh ne. Ovo izbegavam godinama, Evelin bi je rastrgla.

“Vidi Sem...”
“Vidi ti Thomase. Ovo sam rekla da ti učinim. Ne treba mi
ta tvoja mučna faca. Ja ne želim vezu, ne želim komplikacije a pre
svega ne želim da te vodim pred oltar. Imamo sjajan sex, ali ti si
potrošna roba. Nisi nezamenljiv, znaš?”
I ode.
Jebote, šta je ovo bilo?
I ovo je moj govor. Ja ovako ladim devojke.
Kako to da me toliko pogodilo?
Ja zamenljiv?! Sem, Sem, videćeš ti...

Sutradan
“Thome, Thome! Pogledaj kako joj je lepa ova haljina! Ne
gledaš...”
“Gledam. Lepa je.”
Stigao sam kod Micha i Hane. Carolina mi je u krilu i
pokazuje barbikine haljine iz poklona koji sam joj doneo, dok je
Clayton na podu i slaže veliku železnicu.
“Koja je tebi lepša? Vidi ovu plavu kosu, kako je samo
mekana.”
Caro mi pokazuje lutku dok je meni u glavi druga plava
mekana kosa.
“Mama! Thomas me ne sluša.”
“Caro, pomozi Clayu oko pruge. Pusti Thoma na minut.
Važi?”
“Važi.”
“Dođi Thome u kuhinju.”

96
Book as passion
 Profesorka28

Ako Hana samo krene... Nisam raspoložen za još

predavanja o mom ljubavnom i sexualnom životu.
“Dok čekamo Micha da završi sa mesom, reci mi šta te
muči?”
“Ništa.”
Stao sam pored prozora i gledao u Micha kako peče meso.
Trebalo je da budem pored njega.
“To sam ja, Hana. Dalje od mene ne ide.”
“Ne muči me ništa Hana, ne navaljuj.”
“Dobro, zašto onda imaš nameštenu facu i sediš tu ko kip
dok deca trče oko tebe?”
“Zvala me je majka.”
“Evelin? Vratili su se?”
“Da. I želi da okupi veliki srećnu porodicu za Božić.”
“Šta te muči?”
“Hana, ja sam prvenac. U porodici, ja bih trebalo prvi da se
ženim, da dobijem decu, Tucker tek kasnije. A sad on dovodi
devojku da je oni upoznaju i mama traži da i ja da dovedem
nekog. Citiram je povedi ljubavnicu, jebačicu, prijateljicu, bilo kog...”
“Pa? U čemu je problem?”
“Mrzim to Hana. Ne mogu više roditeljima da se
izvinjavam što se ne ženim. Nisam u tom fazonu. Šta im nije
jasno kada kažem da me to ne interesuje?!”
“Thomas, dušo, pa to su roditelji. Oni će uvek tako nešto da
govore, takva im je uloga u našim životima. Zamisli moje tek,
nakon blizanaca već su pitali kad ćemo treće?!”
“Nisu li ponosni na sve što sam postigao?”

97
Book as passion
 Profesorka28

“Ma jesu dušo. Ali, moram ti reći sve je to prolazno. Ono

što ostavljaš iza tebe je tvoja krv, loza koju nastavljaš. Razumeš?”
“Aha.”
“I čini mi se da je ipak vreme da se stane na loptu. Dušo, još
malo 40 godina a kako se ponašaš? Kao razbludni klinac koji
samo čeka da utrpa nekoj. Tako da, nemoj da se ljutiš na njih.
Dvadeset godina si već odvojen od njih. Puno je to. Više si na
terenu i na TV-u nego što si sa njima u kontaktu.”
“Znam.”
“A sad mi reci ono drugo.”
“Koje drugo?”
“Hoćeš da pitam Micha o njoj? Sigurna sam da nešto zna...”
“Ja sam zamenljiv.”
“Molim?”
“Jedna mala, plava drznica rekla je da sam zamenljiv. Meni!
Šta ona zamišlja!”
“Ohoho. Neko te čačnuo gde boli? Pa ti si srce itekako
zamenljiv, samo nisi sreo osobu koja bi se drznula da ti to kaže.
Tačno sam znala da će mi se dopasti.”
“Hana.”
“Šta je bilo Thomase? Nisu sve devojke takve da padaju
pred tobom samo tako.”
“Ona je pala.”
“Jeste, ako ti je rekla da si zamenljiv, znači da je ustala i
može dalje.”
“Gde jebote dalje?”
Hana je ustala i došla do mene. Stavila mi je ruku na rame i
rekla:

98
Book as passion
 Profesorka28

“Thomy, sve ovo što vidim kod tebe je privid. Jesi li seo i
nakon Irine pogledao u svoje srce? Nisi. Pogledaj onog čoveka
napolju? Ti ga znaš kao prijatelja i kao dobrog igrača ali on... on je
čovek pun emocija, punog srca kome je porodica na prvom
mestu. Nikakav fudbal ne bi mogao da se ispreči između nas
dvoje i tako je već godinama.”
“Znam Han, ali ja nisam takav tip.”
“E sad sereš. Sad nisi, ali bićeš. Šta misliš zašto si se toliko
uvredio njenom opaskom?”
Slegnuo sam ramenima baš u momentu kad je Mich poslao
Hani poljubac.
“Sviđa ti se kretenu. A moram reći, ona ima stav. Ako je
rešila da te zameni...”
Okrenuo sam se prema njoj.
“Nemoj ni da završiš tu rečenicu!”
“Samo kažem, kolo sreće se okreće. Deco, pranje ruku.
Hajde da postavimo. I ne gledaj me tako kao da sam ti sad otkrila
sveto pismo, kad je sve tako jednostavno.”
“Jednostavno, kažeš?”
Krenuo sam ka dnevnoj sobi kad je Mich ušao.
“Dušo, opet gnjaviš Thomasa? Rekao sam ti, najebao si.”
“Ne gnjavim, nego savetujem. A znam da je on pametan i
da ova moja priča neće biti uzalud. Jel' tako Thomy?”
Klimnuo sam i krenuo ka svom mestu. Ručao sam
s'vremena na vreme kod njih i Hana mi je namenila mesto.
“Thomas, gledaj, sa ovim se ne rađaš.”
Pokazala je na sebe, Micha i decu.

99
Book as passion
 Profesorka28

“Ovo učiš u hodu. Ako želiš da to vaše zoveš samo sexom,

zovi ali pusti da krene. Ko zna gde će te to odvesti?! Mene jedan
neplaniran susret doveo do ovde i šta mi fali?!”
Spustila je ruku na svoj stomak i pomazila ga.
Protiv Hane nemam šanse.
“Baš ništa.”
Seo sam za sto i mislio kako ću sutra odmah nakon treninga
da pozovem Sem.
Ja zamenljiv?!

100
Book as passion
 Profesorka28

“Nezamenljiv”

Samantha
Jesam li se naljutila i zbog čega? Imam li razloga za ljutnju,
povređenost i bes? Od juče pokušavam da sama sa sobom
raspravim zašto sam tako reagovala. Ništa mi nije obećao, ništa
više ili manje dao od onog što sam tražila. Zašto me onda pecnulo
odbijanje? Zašto, kad sam ja prva postavila to pravilo samo sex-
ništa više. Rose je juče otišla i već mi fali. Iako je samo tri dana
bila tu, ponovo smo se zbližile, ponovo je bilo kao nekad. Moja
mala sestrica...
A Silvi, znam da vidi promenu na meni. Njenom oku ništa
ne promiče tako da verujem da je samo pitanje vremena kad će se
umešati. Za sada, dala mi je slobodu da se izduvam.
“Gospođice Newton.”
Na poslu sam, sedim za svojim pultom ali nisam tu.
Prokleti “Divljak”.
“Da, izvinite?”
“Molim da se sto za Eaglse oslobodi. Upravo su mi javili da
dolaze na večeru.”
“U redu.”

101
Book as passion
 Profesorka28

E nazdravlje. Nema šanse da Thomas nije među njima.

Znam koliko voli Alexa i ovaj restoran. Ali šta ću dovraga da
radim ako je i Jack tu?! Jednom sam već izbegla susret.
Možda stvarno treba da porazgovaram sa njim i stavim tačku.
Taman krenem rukom ka telefonu, kad začuje žagor sa ulaza.
“Ja sam više za to da trčiš sam, a da ne prosleđuješ
Dannyju. Mislim da nam se to više isplati.”
“Može nam se isplatiti samo ako postignemo touch, u
suprotnom gubimo poene.”
Znam čiji je to glas. I kako su došli tako brzo? Mahnem
devojci koja je zadužena za taj deo.
“Lily, brzo! Jel' sto za Eaglse slobodan?”
“Jeste, gospođice Newton. Ja ostavljam taj sto prazan svaki
put kad imaju trening.”
Jebi ga, izgleda da svi sve znaju o fudbalu.
“U redu, slobodna si dok se ne smeste.”
“Znate gospođice Newton, ako želite da uspete na
ovakvom mestu gde sve vrvi od sportista ili fudbalera, trebalo bi
malo da se informišete. Ali šta ja znam... ja sam samo obična
konobarica.”
Ne sviđa mi se njen ton, ali u pravu je.
Do sad bih već trebalo da znam kad i zašto dolaze, kad jedu ovde
a kad naručuju. Čak smo i Thomas i ja naručili jednom dostavu.
Pogledam ka vratima i vidim ih kako počinju da ispunjavaju
restoran. Ogromni, moćni primerci. Danny, Harry, jedan
nepoznati i naravno Thomas. Osetim blago peckanje pod prstima,
uh kako bih ga dodirnula.
Ali ljuta sam! Ili nisam?!
“Dobro veče gospodo.”

102
Book as passion
 Profesorka28

“O ćao Sem. Kako si?”

“Evo radno, izvolite ovuda.”
“Baš mi je drago što smo se videli. Sutra imamo utakmicu,
hoćeš gledati?”
Danny me bombarduje pitanjima dok Harry i nepoznati još
uvek pričaju o treningu. Thomas ćuti i ide sam na kraju.
“Ne verujem, ali navijaću za vas.”
“Ako ne razumeš pravila, mogu ja da te naučim?!”
“DANNY!”
Thomas podvikne odsečnim glasom i meni bi drago jer
vidim da nije ravnodušan.
“Izvolite, sad će doći Lily da preuzme porudžbinu.”
“Nema potrebe, Sem. Reci joj da uzimamo standardno.”
“Ok, vidimo se.”
Krenem iza Dannyja, taman da obiđem Thomasa kad me
njegova ruka zaustavi.
“Sem...”
Čak mu je i glas sexy.
“Ne sad.”
Neću rizikovati posao ni zbog koga, pa ni zbog njega.
Otmem se pa požurim do Lily.
“Za njih standardno.”
“Jesam vam rekla?! Pozvao vas je gospodin Smith u
kancelariju.”
“Dobro. Pokrivaj ulaz sa Bobom dok me nema.”
Alexova kancelarija je tu na kraju hodnika. Ne znam zbog
čega me zove.

103
Book as passion
 Profesorka28

“Uđite.”
Vrata su bila poluotvorena a on me sigurno video na
kameri.
“Tražili ste me?”
“Jesam. Neće dugo trajati. Uskoro imamo proslavu Božića,
sakupljaćemo priloge za bolnice, svratišta i decu bez roditelja.”
“U redu.”
“To je nešto kao bal. A ja želim da vi budete domaćica
večeri. Treba mi osoba od poverenja kao i lepotica koja će
dostojno predstavljati naš restoran.”
Taman sam krenula da mu odgovorim kad je Thomas ušao
kao furija.
“Alex, daj mi par minuta sa gospođicom.”
“Thom...”
“Rekao sam par jebenih minuta!”
“Ok, al samo zato što si mi prijatelj. Inače, moraš da smiriš
te divljačke nagone.”
“Izlazi.”
Alex još uvek nije izašao kada se on baš poput predatora
obrušio na mene. U dva koraka smanji razdaljinu između nas i
kad čujem zatvaranje vrata uhvati me za ruke i privuče sebi.
“Sem...”
“Ne možeš tako da se ponašaš. Ja sam na radnom mestu!”
Moje telo me ne sluša. Moje ruke nisu moje. Dok shvatim
već sam se uhvatila za njegove nadlaktice.
“Želiš li da me zameniš?”
Gledam ga u lice, u tamne, skoro crne oči. Sijaju sad nekim
čudnim sjajem.

104
Book as passion
 Profesorka28

“Molim?”
“Želiš li Dannyja?”
Povuče me skroz do sebe, a lice spusti tik do mojega dok mi
na uvo šapuće:
“Želiš li da te neko drugi dodiruje?”
Jebeno ne.
“Želiš li da ti neko drugi radi ono što ti radim ja?”
Nikako ne.
Šapuće mi, dok rukama klizi niz moje telo sve do guze.
Onda me jače stegne, taman da osetim erekciju koja se napinje
pod trenerkom. Ona pogađa moje središte i bez glasa, znam
gotova sam.
“Neeeeee.”
“Dobro, jer znaš ti si moja.”
Poliže mi ušnu školjku, gricne je a zatim napadne moja
usta.
Čovek zna znanje. Jednostavno, sve što radi tera me da
poželim još. Jezici nam sinhronizovano plešu dok se ja gubim u
izmaglici strasti. Napetost mi se širi telom dok me njegovi ubodi
nadražuju. Jebemo se na suvo, čoveče. Onda me zapljusne istina.
“Ne.”
“Sem...”
“Moram da idem. Jebote, Smith zna šta ovde radimo.”
“Alex je čovek od poverenja i držaće jezik za zubima.”
I dalje se držim za njega dok glavu krijem u njegovim
grudima.
“Sem, u pravu si. Stavio sam te u koš sa ostalima, a ti nisi
takva. Drugačija si, ne tražiš ništa, ne tražiš nemoguće.”

105
Book as passion
 Profesorka28

“Vau.”
Ovo mu dođe kao priznanje.
“Stvarno sad moram da idem, a i tebe momci čekaju.”
“Ok, onda večeras?”
“Radim do kasno a ujutru sam obećala Silvii.”
“Hmmm, onda sutra nakon utakmice želim da me čekaš
gola i spremna. Ostaviću ti ključ kod Ricka.”
I evo je. Dobro poznata vrućina, kada on počne prljavo da
priča.
“Želim da ti pokažem koliko sam zamenljiv, želim da ti
radim...”
Stavim mu prst na usta.
“Nemoguć si, ali vidimo se.”
Kratko ga cmoknem u usta i izađem.
Mislim da sam zaglibila.

***
“Jutro Sunčice.”
Silvia promoli glavu iz svoje sobe i pridruži mi se u kuhinji.
“Šta to radiš?”
“Istražujem.”
Da. Kako da zamenite nekog kad ga vidite na svakom
koraku? Jutros kad sam uključila jutarnji program gost je bio
Danny i pričali su o današnjoj utakmici. Taman sam to ugasila,
upalila sam laptop kad na svim naslovnim stranama, napred
Eaglse, Thomasove i ostale slike igrača. Da ne pominjem, da na

106
Book as passion
 Profesorka28

putu od posla do kuće njegovo telo i osmeh krasi dva velika

bilborda.
A drugo je, kako da ga zamenim kad ga moje telo
prepoznaje?!
“Ohoho. Pričaj srce.”
“Ništa.”
“Hej, to sam ja. Šta se dešavalo ovih dana kada si lutala
pogledom?”
“Ma, u principu ništa. Ili ipak nešto. Thomasa je zvala
majka na ručak za Božić i tražila da povede nekog. Onda sam se
ja ponudila da mu pomognem što je on odbio.”
“Aha, kukavica.”
“Da i to nije kraj. Onda sam se ja naljutila na nega i rekla
mu da je zamenljiv.”
“To si mu rekla? Velikom Divljaku, bogu sexa?”
“Šta? Pa šta? Jedan se otegao, drugi se protegao...”
“Hmm...”
Silvi je nasula šolju kafe i sela preko puta mene. Prinela je
šoljicu ustima i udahnula miris kafe. Mnogo je volim. Volim što
me razume. Iako smo fizički različite, po osobinama, shvatanju i
vaspitanju se takoreći ne razlikujemo.
“Zašto stalno uzdišeš?”
“Zato što imam utisak da mi nešto krupno promiče.”
Odmahnula sam glavom jer sam znala šta sledi. Ako joj
kažem za Thomasov nastup, doći ćemo do toga da on jeste
nezamenljiv.
Silvia i ja smo popile kafu, ona se obukla i otišla sa
Amandom u teretanu a ja sam ostala da sanjarim. Ali, veoma

107
Book as passion
 Profesorka28

kratko.
Ponovo mi je Jack poslao poruku, ovaj put rešila sam da mu
odgovorim.
Sem, moram da te vidim.
Ok. Kad i gde?
Da li si odmah slobodna? Danas imam utakmicu.
Jesam.
Super.
Dođi u Starbucks. Čekam te.
U koji?
Onaj u Arch streetu.
Nije mi blizu.
Uzmi taksi.
Imam u okolini dosta kafića ali ne želim ga blizu.
E sad Sem, vreme je. Meseci su prošli od poslednjeg susreta.
Vreme je da se suočite, vreme je da mu kažeš neke stvari. Jack je
bio deo mog života, ne mogu da izbrisati kao gumicom. Samo
želim da on shvati da sam ja vredna borbe, da sam vredna da
možda jednom i budem ispred fudbala. Iako je kasno za nas
dvoje, želim da me vidi. Želim da vidi u meni staru Sem koju
polako pronalazim.
Otvorim laptop i pogledam u Thomasovo lepo lice. Kako
sam stigla do ovde? Kako sam dospela da budem preljubnica?
Jesam li ja to? Udata sam, ali kao da nisam. Nisam varala, nisam
živela, ništa dok nisam upoznala Thomasa. Na stranu moja sestra
Rose, Silvia i njihovi planovi, ja se nikad ne bih upustila u nešto
da mi se on nije dopao. I dopada mi se. I previše.
“Silvi?”

108
Book as passion
 Profesorka28

“Reci dušo?”
“Idem da se nađem sa Jackom.”
“Stvarno? Super. Treba ti to Sem.”
“Znam. Kaži mi da će biti dobro?”
“Biće dobro dušo. Seti se da si bila sama kad ti je on
trebao.”
“Hoću.”
“I kao neobavezno mu nagovesti da imaš nekog.”
“Neću mu to reći.”
“Nećeš mu reći ko je u pitanju, mada ja bi. Samo mi reci
kako ti ovde dobro ide kao i njemu.”
“Ok. Idem direktno na posao pa posle kod Thomasa.”
“A jel'?”
“Aha.”
“Sve mi se čini da ćemo maleckoj Rose skidati kapu. Zovi
me ako ti trebam.”
“Pozdravi Mendi.”
Decembar mesec i hladno je ali nema snega. Navučem samo
farmerke i džemper i to jedan od omiljenih, koji mi je Silvi kupila.
Nosim njega jer ga zovem srećan džemper. Na poslu se ionako
presvlačim, a kod Thomasa, pa biću gola većinu vremena.
Pola sata kasnije sedim u Starbucks-u i čekam Jacka. Čekam
čoveka sa kojim sam nekad sve delila. Da, onda kad je sve bilo
dobro. Kada sam bila nepokretna, želela sam da se bar sažali i
pomogne mi. Ali ne, fudbal je uvek bio prvi. Dok sam i sama
imala karijeru, bilo je lepo biti deo te celine. Kad nisam mislila ni
o čemu lošem što ti sutradan može promeniti život. Kad sam bila
srećna i ponosna što se jedan takav tip kao Jack zagledao u mene.

109
Book as passion
 Profesorka28

“Hej, Sem...”
Trgnem se iz misli jer je on ispred mene.
“Jack. Izvoli sedi.”
“Hvala.”
“Šta ćeš popiti?”
“Već sam naručio. Uzeću kafu i to duplu. Pakleni dan je
preda mnom.”
I eto, onaj isti stari Jack...
“Lepo izgledaš.”
On izgleda izmučeno, kao da nije spavao. Njegova tamno-
smeđa kosa već je prošaran sedim vlasima, a nema još ni 40.
“Ti izgledaš umorno.”
“Pa da, jesam. Ali, ne bi trebao da se bunim. Sam sam to
izabrao, zar ne?”
“Jesi.”
“Kako si Sem?”
Držim čvrsto šoljicu sa čajem, kao da će mi ona dati
podršku.
“Dobro sam. Sve je dobro.”
“Richard mi je rekao da je Rose ostala tamo.”
“Rose treba da završi univerzitet. Ja sam došla sa Silviom.”
“Sem, što se tiče nas...”
Počne, pa ga zaustavi konobarica noseći kafu.
“Hvala.”
“Izvinite treneru, može li jedna slika? Za mog sina.”
“Naravno.”

110
Book as passion
 Profesorka28

Jack je novi u svemu ovome. Do skora vodio je lokalni

univerzitetski tim a sad... Preko noći postao je ono što je i
Thomas, svetski poznat.
“Izvinite gospođice.”
“U redu je.”
Jack se slikao sa njom i potpisao na salvetu.
“Sem, mislio sam puno na tebe.”
Govorio je tiho.
“Joj Jack, nemoj molim te. Pristala sam da se vidimo samo
da ti kažem da ćemo se razvesti. Ovo više ne liči ni na šta a
ponajmanje na brak. Spremam papire, da znaš.”
“Znam Sem. Sve znam. Ti si tako divna. Bila si povređena,
izvukla si se i sad si ponovo lepotica.”
Gledam u njega i ne verujem šta priča! Jel' ovaj čovek
normalan?
“Jack, sigurno se nisam oporavila zahvaljujući tebi! Ako me
dobro služi pamćenje ti si dolazio jednom u dva, tri dana, držao
me za ruku sat vremena i odlazio. Ja sam ostajala da se kupam u
samosažaljenju, da ponavljam sebi da je to normalno što odlaziš
jer imaš obaveze. A JA SAM TREBALA DA BUDEM TVOJA
NAJVEĆA OBAVEZA! Čak je i Elvis u Vegasu izgovorio onu
čuvenu i u dobru i u zlu. Tako da, ti i ja više ne postojimo. Ja sad
imam život i to lep život.”
“Žao mi je.”
Rekao je slomljenim glasom, kao da će to pomoći.
“Meni nije. Bar su mi se oči otvorile.”
“Imaš li nekog sad?”

111
Book as passion
 Profesorka28

“Jack, to te se ne jebeno ne tiče. Ništa u vezi mene te se više

ne tiče. Idem.”
Sa ovim sam čovekom izlazila, putovala, ludirala se. Sa
njim sam vodila ljubav, volela ga. Sada mi se to čini kao miljama
daleko. Kao da ispred mene sedi stranac.
“Samantha, imam samo jednu molbu?”
Gad. Još me i moli.
“Reci.”
“Sačekaj da prođe sezona. Još dva meseca do kraja i Super
Bowl-a ako uspemo.”
“Ok. I eto vidiš Jack, ponovo fudbal. Ti si već oženjen.
Fudbalom.”
Izašla sam iz kafića i udahnula hladan vazduh.
Postoji jedan čovek koji bi me razumeo jer je i njemu fudbal to
isto - sve. Ali taj čovek ne daje lažne nade i obećanja, već daje
višestruke orgazme. I ako je to sve što ću od njega dobiti,
dovoljno mi je.
Nasmejem se u sobi i krenem na posao, smišljajući kako ću
večeras iznenaditi Thomasa.
Kada sam stigla u restoran bilo je mirno iako je bilo ljudi.
Tek predveče kreće pravi haos, a još kada imamo i zakazane
ručkove onda je ludilo. Javila sam da sam stigla i otišla da se
presvučem. Iako je Smith govorio da bi mi haljine i suknje bolje
stajale, nije se ljutio što sam nosila odelo. Kad budu zabave, obući
ću haljine. Svoju kosu na poslu nosim striktno vezanu ili
upletenu. Drugačije ne bih mogla da je obuzdam a ni vizuelno ne
bi bilo lepo kad bi mi se kosa razletela na sve strane. Nikad nisam
video toliko kose. Setim se Thomasovih reči baš kada prođem pored
kancelarije.

112
Book as passion
 Profesorka28

Moram ovo da uradim, iako ne znam da li je on tu. Pokucam na

vrata.
“Da?”
“Izvinite na smetnji gospodine.”
“Da, Samantha?”
Sedeo je za radnim stolom zadubljen u papire pred sobom.
“Izvoli?”
“Želim da se izvinim zbog onog što se desilo. Ne želim da
se dogodi problem sa poslom zbog Divljeg tj. gospodina
Carsona.”
Podigao je pogled i naslonio se nazad u stolicu.
“Sve dok se vaša veza ne meša u tvoj posao, neće biti
problema.”
“Ma kakva veza, gospodine! Mi nismo u vezi!”
Kakva bre veza!
“Slušaj, zbog dugogodišnjeg prijateljstva sa Carsonom neću
da se mešam. On ima određeno ponašanje kao i pravila kojih se
pridržava. Smatram da je sve to između vas.”
“U redu.”
“Ipak, neću reći ništa niti njemu, niti tvom mužu.”
O ne. Spustila sam glavu kao krivac kakav jesam.
“Gospođice Newton, pogledaj me.”
“Brzo sam sabrao dva i dva, kada sam video ime u tvojoj
prijavi. A opet sam te zaposlio jer samo ti znaš razlog zašto
koristiš devojačko prezime.”
“Da.”
“Ja neću ulaziti u to, ali bojim se da si sa Thomasom na
ivici. Pripazi se.”

113
Book as passion
 Profesorka28

“Hvala vam. Ono se više neće ponoviti.”

“Ok. Slobodna si.”
Viđam se sa Thomasom tek tri nedelje a već sam blizu ivice.
Ne znam kako sam i mislila da bih sve mogla da držim pod
kontrolom i sakrijem od sveta. Ipak, ako mene želi samo kao telo,
ne bi trebalo ništa drugo da mu bude važno. Ili možda bi?!

114
Book as passion
 Profesorka28

“Explozija”

Thomas
“Šta vam je to značilo?!! Zašto se niste pridržavali taktike!!! Koji
kurac ćete sad da radite??”
Izgubili smo. U svlačionici trener Brown vrišti na nas i
znam da smo sjebani. Danny i ja smo žešće zajebali.
“Treneru, ja sam kriv.”
“Carsone, ništa te nisam pitao. Ovde nema pojedinaca, svi
ste krivi! I sad? Da li ste svesni da dalje samo pobede dolaze u
obzir? Nema više popravke!”
“Da.”
Svi do jednog sedimo pokunjeni. Mislim da bi se i muva
mogla čuti.
“Sledeći put ko se ne bude pridržavao taktike, leti iz ekipe!
Jel' to jasno?”
“Da.”
“Dosta mi vas je za danas. Izduvajte se, sutra vam dajem
slobodno. Sedite sami sa sobom i smislite da li stvarno želite ovo
prvenstvo i Super Bowl. Ja sam došao da radim sa pobednicima,
ne sa luzerima.”

115
Book as passion
 Profesorka28

Tako bih mu rekao, odbrusio ali u pravu je. Ne znam šta se

tamo na terenu desilo.
“Dobro treneru, bolje je sad da opalimo.”
“Teylor, samo jebeno začepi. Slobodni ste.”
Sedim na klupi, još se znoj cedi sa mene. Brown nam nije
dao ni da se istuširamo kad je po završetku uleteo u svlačionicu.
“Meni treba alkohol.”
“Zar nećemo na večeru?”
I dalje sedim i gledam u jednu tačku. Harry i Danny
diskutuju šta dalje, dok Mich kreće ka tuš kabini. On je uvek prvi.
“Ja odoh kod moje žene. Ništa ne može da uteši kao ženska
ruka.”
Na pomen žene, shvatim da sam ostavio ključ Ricku i
objasnio da će Sem doći pre mene. Ako ništa drugo, toliko sam
nabijen negativnom energijom da mi je sex sada preko potreban.
“Ja isto odoh kući.”
“U čiji zagrljaj ti ideš ljubavniče?”
“Harry, sjaši.”
“Ni na večeru, ni na alkohol, već kući. Znači da te tamo
čeka pička.”
Mrzim kad ne umeju da stanu. Harry je još zelen, mlad, ali
mora da se nauči redu. Prvo pravilo, poštuj starije. Ustanem i u
dva koraka stignem do njega, te ga brzo uhvatim i zakucam u
ormarić.
“Malac, preterao si.”
“Ok, Divljače, izvini. Nisam znao da si postao osetljiv na
termin “pička”?”

116
Book as passion
 Profesorka28

“Slušaj me dobro. Ako kažem idem kući, ti ćeš reći sretan

put. Ne pravdam se nikom a ponajmanje ne tebi. Ako i imam
pičku, to je samo moja stvar.”
“Razumeo.”
Ne zovu me džabe “divlji”. Nekad sam bio explozivan,
nisam znao mnogo da se kontrolišem. Ali godine učenja
samokontroli su donele rezultate. Da to nisam uspeo, ne bih sad
bio tu gde jesam. A sad...malac me gura preko ruba. Pustio sam
ga i vidim kako mu Danny nešto šapuće.
Pre nego što i sam odem pod tuš, uzmem telefon i pozovem Sem.
Ništa. Ne javlja se.
Nadam se da si na dogovorenom mestu.
U mom stanu. U mom krevetu.
“Thom, pusti Harryja. Svi smo besni zbog poraza.”
“Ok.”
Skidam se i besno ulazim pod tuš. Sem nema da se javi i
jebeno me hvata panika da neće doći. Nećemo tako da se igramo.
Prvo bi da me zameni, a sada i da se ne pojavi.
“Carson, mi ćemo kod Joa. Odlučili smo da se opijemo.”
“Samo vi idite. Pazite da ne preterate. Samo nam još fali da
sutra ne možete da se otreznite.”
Ostajem sam, još uvek samo stojim pod mlazom mlake
vode. Kroz glavu mi kao flešbekovi prolaze slike sa utakmice i
znam da ću još dugo biti pod uticajem toga. Jedino što sad može
da me smiri je ona plava kosa, njena gola pojava, njeno telo kako
se uklapa u moje. Stojim i gledam kako mi samo na pomisao nje
kurac već raste. Pređem prstima po njemu, ali ga samo stisnem i
kao da mu kažem ne sada. Dovraga, gde si Sem?
Možda je bolje da odložimo.

117
Book as passion
 Profesorka28

Gledam u poruku koju mi je poslala dok sam se tuširao i

sada sam još besniji. Šta ona misli?
Već sam ušao u auto ali sad ne znam kuda da vozim?! Očigledno
je da nije u mom stanu.
“Halo Thomas?”
“Šta znači ta poruka?”
“Baš to.”
“Jesi li bolesna?”
“Nisam.”
“Onda?”
“Gle... nisam trenutno raspoložena...”
“Super. Nisam ni ja. Izgubili smo utakmicu.”
“Oh. Žao mi je.”
“Sem, vozim. Gde si ti?”
“Thomas, sorry, drugi put.”
I poklopi. Tačno bih je mogao zgromiti. Jel' ona mene
upravo otkantala?! Nikako neće moći. Nađem drugi broj i
okrenem.
“Kafe kod Joa.”
“Gde si stari?”
“Thome! Pa gde si ti? Tvoji već počeli sa teškom
artiljerijom.”
“Neka ih.”
“Jebi ga, boli poraz. Ali biće bolje, sine.”
“Hoće, nije nam prvi put. Jel' ti Silvia tu?”
“Jeste. Silvi draga?”
Čujem mrmljanje i meškoljenje.

118
Book as passion
 Profesorka28

“Silvia, Carson ovde.”

“Carsone. Reci.”
“Sem. Gde je ona?”
“Koliko ja znam, posle posla ide kod tebe.”
“Pa čini se da me je iskulirala.”
“Uh, možda je imala težak dan na poslu. Ko zna?! Ako je
tako, onda je sigurno kod kuće.”
“Ok. Hvala ti.”
“Nema na čemu.”
Okrenem auto i nagazim gas.

***
Isto kao i u fudbalu, kad je Sem u pitanju kontrola mi izmiče. Ne
znam šta je to u njoj, praktično je i ne poznajem ali me nešto
opasno vuče.
Volim sex sa njom i imam utisak kao da ga praktikujemo
već sto godina a ne jedva tri nedelje. Iako ne znam zašto sam
reagovao kako sam reagovao, na pomisao da me zameni, šutne i
pronađe drugog pala mi je klapna. Alexu ću zapretiti da ćuti i ne
pita ništa.
Ispred stana sam i samo jednom pokucam. Polako se vrata
otvaraju i vidim samo njene oči.
“Hej, otkud ti?”
“Zašto si odustala?”
“Thomas...”
I tek tako kurac mi se trzne. Moram je jebati i to što pre.

119
Book as passion
 Profesorka28

“Možemo stajati ovde i pojebati se, a možemo po dogovoru

otići i kod mene. Sutra sam slobodan.”
Gledam kako otvara skroz vrata, jebeno prelepa u bež
pidžami.
“Sigurno neću da se jebem ovde. Jesi li ti lud?”
“Da. Onda?”
Stajao sam naslonjen na zid i čekao. Samokontrola, Thomas.
Isprva sam zaista hteo da je dograbim i uzmem baš tu na vratima.
Tako bi se bar malo otarasio ove tenzije a i konstantne
napaljenosti zbog nje.
“I ja sam sutra slobodna.”
O-ho-ho.
“Sem, pogledaj me. Ako nisi bolesna i ništa te fizički ne
sprečava, zašto ne pođemo kod mene? Evo, obrati pažnju da sam
lepo pitao. Kontrolišem se kad si ti u pitanju i previše.”
Plava kosa zavijorila se i čujem samo:
“Uđi, samo da se presvučem i uzmem stvari.”
Poen Carsone. Pustiš je tu na domaćem terenu, ali zato ti
nastupaš na gostujućem. Cela noć je pred nama, a mogućnosti
višestruke.

***
Ova devojka je zbunjujuća i nepredvidiva. Trenutno ne mogu da
mislim glavom jer mi donja glava pulsira od njenog dodira.
Nakon što sam otišao po nju i praktično je naterao da krene sa
mnom, na putu nazad njena ruka bila je prvo na mojoj butini a
potom i batini. Opasno sam bio blizu da stanem sa strane i na
brzaka izjebem tu smelost iz nje, ali nisam. Nisam jer ću to raditi

120
Book as passion
 Profesorka28

celo veče u mom stanu. A sada mislim da je stan jebeno daleko.

Parkiram se i vidim kako ona već odlazi kod Ricka. Pametna je i
ne gubi vreme. Trenerka koju nosi lagana je za skidanje, jaknu je
ostavila u kolima.
“Dobro veče gospodine.”
“Rick, možeš otac da mi budeš a i daleko sam ja od
gospodina, obojica to znamo.”
“Ipak vas poštujem zbog svega što ste uradili.”
“Da. Baš. Jesi gledao?”
“Jesam. Biće bolje, samo nemojte kloniti duhom. A i
gospođica Sem to neće dozvoliti.”
“Kad smo kod nje, gde je ona?”
“Otela mi je ključeve i otrčala prema liftu.”
Beži od mene. Od mene?!
“Hvala ti. Vidimo se.”
Drugi plan je bio da je uhvatim tu malo u liftu, ali avaj
uzela je da me muči. Kad izađem iz lifta, vidim odškrinuta vrata.
Ako se igramo igre mačke i miša i više sam nego nabrijan, znajući
da ću na kraju puta ja biti taj lovac, a ona plen. Polako ulazim i na
ulazu me dočekuju patike i odbačena trenerka. Interesantno...
Jako...
Kako zalazim dalje smenjuju se gornji deo trenerke,
brushalter i na kraju gaćice.
Jebeno, gola je. Ono što zateknem u sobi raspameti me. Sem
leži gola na krevetu, kose puštene preko mojih jastuka. Od samog
prizora pođe mi voda na usta.
“Rekao si da te čekam gola...”
Lenjo spuštam torbu na pod pa počnem i sam da se skidam.

121
Book as passion
 Profesorka28

“Jesam. Koliko se sećam gola i željna?”

Primetio sam da Sem voli moje prostote i grubosti. Nekad
prosto želim da pokažem ko vodi glavnu reč a sa Sem još imam
potrebu i daje obeležim, da se utisnem u nju celu.
“Da, jesam.”
“Jesi, ali sam ipak nakon svega morao da jurim za tobom.
Znaš šta to znači?”
“Ne.”
Nikad nisam video takve oči. Takvo bistro plavetnilo. Kad
neko kaže, mogao bi se kupati u njima, ja mu kažem da sere. A
sad kad vidim Sem... istina je.
“Zašto me tako gledaš?”
“Kako?”
“Gladno.”
Stojim go na sred sobe. Dajem joj da vidi šta je učinila.
Kurac mi je dignut i spreman.
“To znači da ja naređujem a ti izvršavaš. To znači da te ja
dovodim do ruba, a ti ne svršavaš. Možeš li to?”
Zenice joj se šire od uzbuđenja i kad vidim kako širi noge
pružajući mi pogled na njenu predivnu pičkicu, dodatno
poludim.
Ona kao da zna šta mi treba.
“Plus si me palila ceo put, ne znam kako već nisam svršio.”
“Želiš li?”
Ubaci jedan prst u usta pa ga zasisa. Gotov sam.
“Sem... Ne radi to...”
“Šta?”

122
Book as passion
 Profesorka28

Druga ruka joj lagano putuje ka međunožju i meni se kurac

trzne. Do sad je bio spreman i dignut. A sad je već bolan i
spreman.
“Dovodiš me do ludila.”
Divljak u meni reaguje i skočim na krevet preko nje. Naglo
joj širim noge još više a onda spustim glavu i krenem u napad.
Nemam vremena za predigru, nemam vremena za lagano. Sve
divlje ona je potakla u meni. Jezikom prelazim preko nabora,
trudeći se da koliko toliko zadržim kontrolu. Rukama joj držim
butine, možda je i povređujem ali sad više ne mogu da se
zaustavim. Ne pamtim kad sam neku devojku ovako željno lizao
i jebao jezikom.
“Ahhhh...”
Ližem pa uposlim i zube grickajući osetljivo meso.
Smenjujem nalete i ubode od jakih do sporih, senzualnih...
“Seti se šta sam rekao...”
Ni sam više ne znam gde sam. Njen miris udara me pravo u
kurac, krv mi se nakuplja i blizu sam da svršim samo od mog
jezika u njoj.
“Ne mogu...”
“Možeš...”
Povlačim se i ubacim jedan prst, tek toliko da je dovedem
do ivice.
“Neeee...”
“O da. A sad idemo...”
Prst mi se kupa u njenoj unutrašnjosti, sok joj se cedi i
osetim da je pravo vreme za napad. Sve traje nekoliko sekundi.
Stanem na kolena, rukom uhvatim kurac i navedem ga na njen
ulaz. Tek jednom razmažem sokove i onda se naglim pokretom

123
Book as passion
 Profesorka28

zakucam iz sve snage. Ispustio sam takav urlik zadovoljstva da

sam je uhvatio za kosu, odigao i napao ustima. Ona se hvata za
moja ramena, dahće, ali me očajnički ljubi. Ljubimo se dok je ja i
dalje pumpam. Čuje se samo sirovi zvuk udaranja mesa o meso.
Osećam kako me steže, uzdasi postaju plići i ja ubrzavam još više.
Njen vrisak dovodi me do explozije i svršim silovito puneći je
svojom spermom. On siline svega doživljenog padam preko nje
boreći se za dah.
Osećam znoj. Osećam srca kako nam lupaju. Osećam dah
kako nam se smiruje.
Polako se izvučem i spustim do nje na krevet. Ona se
namesti, okrećući mi leđa, utapajući se u moj zagrljaj.
Previše intimno?! Provučem ruku i zagrlim je. Drugom rukom
prolazim kroz dugu plavu kosu dok čujem kako ona uzdiše i
smiruje disanje.
“Nikad mi nije bilo ovako.”
To je sve što kaže pre nego što osetim da joj se telo opustilo
i smirilo. Poljubim je u kosu i šapnem:
“Ni meni.”

Ne znam gde sam. Ne znam šta se dešava. Budim se

dezorijentisan, mrkli je mrak. Pogledam i vidim da je dva sata
posle ponoći. Onda se setim Sem i eksplozivnog sexa te da smo se
nakon toga momentalno zakucali. Vidim da je nema u krevetu,
samo se nadam da nije pobegla. Ustanem i navučen bokserice te
krenem da je tražim. Bacim pogled na telefon i vidim poruku od
Dannyja.
Neka ti nama krešeš... Mora neko i to da radi...

124
Book as passion
 Profesorka28

Verujem da su se ponapijali, ujutru ću im džigericu pojesti

jer sam ja jedini trezan, osim Micha naravno.
Nađem Sem u kuhinji kako nešto petlja.
“Šta jebote to radiš?”
“Izvini, probudila sam se gladna. Nisam večerala.”
Obukla je moj prvi dres. Nekad i sam spavam u njemu. A
kosu vezala nisko neobavezno.
“Nisam ni ja. Ali mislim da tu nemaš ništa. Slab sam sa
kuhinjom.”
“Našla sam nešto. Hoćeš malo?”
Seo sam za šank i klimnuo. Nikad nisam koristio kuhinju.
Čak ni kafu ne pijem u stanu. Domaćica koja dolazi da sređuje
stan često ostavlja sitnice, kaže ako ustreba. Čini mi se da je ovo
taj slučaj.
“Našla sam toster jer ti hleb baš i nije svež. Ne koristiš
kuhinju?”
“Ne.”
“Ok. Našla sam neke sitnice pa sam upotrebila. Nadam se
da nećeš da flipneš?”
“Da flipnem? Zašto bi?”
“Šta znam... Ako je ovo samo sex, da ne pomisliš da sam se
odomaćila.”
Možda bi to i pomislio do sad.
“Sem, seksamo se ko zečevi a za to nam treba snaga i hrana.
Ako želiš da jedeš, ko sam ja da ti uskratim? Mogli smo nešto da
naučimo?”
“U dva noću?”
“Aha.”

125
Book as passion
 Profesorka28

Okrenula se i stavila tanjir ispred mene.

“Sok? Drugo nemaš ništa.”
“Može.”
Sipala nam je po času đusa i sela naspram mene. Jeli smo u
tišini i shvatim da osim fudbala dugo nisam večerao sam sa
nekim, pogotovu ne u intimnoj atmosferi.
“Imaš neki plan za sutra ili danas već?”
“Nemam. A ti?”
“Ne. Prvi put posle dugo vremena ceo dan nam je
slobodan.”
“Aha.”
“Ne interesuje te fudbal?”
“Ne. Jel' to grozno?”
Nikad nisam upoznao osobu koja ne zna ništa o fudbalu i
ne pravi se da zna. To je takvo osveženje za mene. Zaista, ova
devojka me iznenađuje svakim danom sve više.
“Nije. Sigurno te zanima nešto drugo. Dobri su ti sendviči.
Super mi je toster, radi.”
“Da. Radi. Izvini što nisam došla odmah.”
Spustila je glavu i zagrizla parče.
“Gledaj Sem... Kod mene ti nema sredine. Ako se nešto
dogovorimo, voleo bih da ispoštuješ. Mislim da smo kliknuli i da
ćemo tek otkrivati šta nam odgovara. Imam toliko obaveza i
nekad nemam vremena da bih mogao da te jurim po gradu, niti
to želim. Danas je bio izuzetak jer sam bio toliko nadrkan zbog
utakmice pa mi je dobro došlo skretanje pažnje.”
Podigla je pogled i ponovo pogledala tim krupnim plavim
očima.

126
Book as passion
 Profesorka28

“Mogu da ti odvratim pažnju...”

“Znam da možeš.”
“Kao na primer sad... Jesi završio?”
Progutao sam knedlu kad je prevukla dres preko glave i
ostala gola. Jebote!
“Gotov sam.”
“Onda šta čekamo?”

127
Book as passion
 Profesorka28

“Ah, ti praznici”

Samantha
Otkad mi je Thomas rekao da me neće pojesti ako koristim
njegovu kuhinju, otišla sam u kupovinu i nabavila nekoliko
najpotrebnijih stvari. Nisam htela da preterujem ali kafu, čaj i još
neke sitnice mora imati u stanu. Drugo ništa nisam dirala. Nisam
mu preslagala kuhinju, nisam ništa menjala. Kada završim
poslovanje po njoj, sve sredim kao da nisam ni bila tu.
Dok je spavaća soba skroz druga priča. Njegove stvari su svuda
po njoj, krevet kad želim da namestim, završim na njemu žešće
izjebana. Ni sama ne mogu da poverujem kako je moguće da
jedno drugom toliko odgovaramo. Žalosno je reći kad sam pre
njega imala sex. Čak i kad sam se oporavila od nesreće Jack mi
nije prilazio. A sad znam i zašto. Nije bilo do mene, da li sam
jadna i ružna, već je čovek za sve vreme mog bedaka uveliko
trpao druge žene. I zato mi nije krivo što konačno i ja uživam. Sa
Thomasom istražujem neku novu sebe, dobijam uvid u ono što
nisam ni znala da volim i prvi put nakon dugo vremena,
zadovoljna sam.
“Hej dušo? Šta se dešava, zamislila si se?”
“Razmišljam o Božiću. Pozvala bih tatu i Rose da dođu.”
“Pozovi ih. Bilo bi lepo da te Richard vidi kako sijaš, kako si
sretna i zadovoljna. Ah, šta taj sex može da učini od žene...”
“Ne zezaj.”

128
Book as passion
 Profesorka28

Silvi nema roditelje i zbog toga želim da napravim ručak na

kome će i ona biti. Ima samo brata koji je negde u Africi.
“Ne zezam, samo kažem. Taj Divljak tako dobro pogađa
tvoje tačke da ne skidaš osmeh sa lica kad dođeš od njega. Ti to
ne vidiš, ali ja vidim.”
“Čovek zaista zna znanje. Jebi ga, sve što su pisali je tačno.”
“Aha, znala sam! Čitala si o njemu, zanimalo te.”
“Malo.”
O da, malo sam čitala pa naletela na članak o toj Irini. Nema
šta, lepa je i prava manekenka i koliko se čini opet se nameračila
na mog Thomasa.
Mog??? O moj Bože.
“Sem, nemoj da se lažemo, dopada ti se!”
“Aha.”
Nikad ne bih lagala Silviu jer sve što joj kažem ostaje
između nas dve.
“Pa to je super, uživaj sa njim.”
“Silvi, sviđa mi se taj vakuum u kome smo nas dvoje. Kad
se vidimo, postojimo samo mi, niko više. I to mi odgovara.”
“Naravno. Šta je sa dobrotvornom večerom?”
“Ništa. Moraš mi pomoći oko haljine. Smith mi je dao
odrešene ruke da izaberem nešto specijalno, i cipele naravno.”
“Sem, blistaćeš.”
“Ma... Nisam razmišljala kad sam pristala. Silvi, na toj
večeri dolazi sam krem Philadelphije. Na istom mestu biće i
Thomas i Jack. Plus, šta ako me neko prepozna?!”
“Polako, neće se oni moći tobom baviti. Ne brini.”

129
Book as passion
 Profesorka28

“Bogami, brinem. A Irina?! Šta ako se namerači na

Thomasa, mogla bih joj počupati kosu.”
Najgore što sam već mogla zamisliti sebe kako idem ka njoj
i čupam joj onu njenu blajhanu kosu. Haos.
“Joj dušo, pa on ti se baš sviđa. Onda, od tebe moramo
napraviti princezu. Zasenićeš sve tamo. Jack će se jesti jer te
izgubio, a Thomas će biti srećan zbog činjenice da je on taj koji će
se zavući pod tu haljinu. Ajme, pa ovo je tako predivno.”
“Čekaj, čekaj, smiri se. Sasvim sam dovoljno zaglavila, neću
dalje da čačkam...”
Thomas mi ništa nije rekao za dobrotvornu večeru, a ni ja
nisam pitala. Uostalom, spremna sam tamo da ga sretnem, bar
mislim da jesam. Malo sam zapostavila trening sa Amandom i to
sve zbog njega. Rekreacija sa njim me iscrpljuje.
“Zvaću Mendi. Vreme je za teretanu.”
“Ja radim večeras. Hoćeš doći posle?”
“Mogla bih. Mislim da mi se Thomas neće javiti. Ceo dan je
zauzet.”
“Ok.”
Amanda mi je javila da mogu da dođem, te sam se na
brzaka spremila i krenula u teretanu. Dobro će mi doći da
izbacim Thomasa iz misli. Previše mi je u glavi.
“Mogla bi da kreneš i na bazen. Jako će koristiti tvojim
nogama. Ovde u sklopu kompleksa imamo tri pa kad god želiš,
propusnica ti važi da znaš.”
“Mogla bih, hvala ti.”
“Ma nema na čemu. Vitka si, vratićemo brzo liniju u
prvobitnu. Bićeš još bolja riba nego pre.”

130
Book as passion
 Profesorka28

“Znaš kakva sam nekad bila?”

Amanda je bila slatka i tip top riba po meni. Devojka je bila
fitnes trener i svaki mišić joj je bio na mestu. Nije bila lepotica, ali
zračila je nekom pozitivnom energijom. Bila je malo višlja od
mene, kratke crne kose, tamnih očiju, prćastog nosića i punih
usnica. Imala je ono nešto...
“Silvi mi je pokazala vaše slike. Nemoj da se ljutiš na nju.
Rekla mi je samo u grubim crtama šta ti se desilo. Mislim da si
hrabra žena.”
“Ne ljutim se. Samo, bilo je teško. Dobro Mendi, jel' idemo
kod Joa?”
“Jao idemo. Nadam se da ću sresti nekoga.”
“Nekoga? Stvarno? Bacila si oko na nekog?”
“Na Dannyja. Ali ne primećuje me.”
“Idemo da ga nateramo da te primeti.”
Sviđala mi se Mendi, a i Danny. Za razliku od Thomasa i
njegovom pristupi sex da, veza ne, Danny mi se činio kao neko
ko više naginje vezi sa devojkom.

***
Sedela sam sa Mendi na uobičajenom mestu. Silvia nas je uslužila
i otišla nazad za šank. Bilo je ljudi iako nema utakmice. A onda je
počelo komešanje oko ulaza i jedan po jedan krenuli su da ulaze,
Danny, Harry, Mich i Thomas. Odjednom postalo mi je vrućina.
Sam pogled na njega vraćao bi me u stanje stalne uspaljenosti.
“Joj, joj Sem, vidi eno ga! Eno ga Danny! I onaj tvoj.”
Ćušnem je rukom.
“Ćuti.”

131
Book as passion
 Profesorka28

Svi su se poređali za šankom i videla sam kako im Silvia

nešto govori. Kad je spustila sok ispred Thomasa pokazala mu je
glavom prema nama. Ja sam pocrvenela a još me nije ni uočio.
Čim ga vidim, telo počinje da mi se budi i jedino o čemu mislim
su njegove ruke na meni i moje na njemu.
Naravno, Danny je krenuo ka nama a sa njim i on.
“Ćao devojke, Sem, Amanda.”
“Ćao momci.”
“Sem.”
Tri slova mog imena sa njegovih usana.. uh... Seo je do
mene i momentalno prilepio butinu uz moju.
“Otkud ti?”
Ja sam šaputala, sve me bilo sramota od Dannyja i Mendi
ali oni su već nešto pričali i nisu obraćali pažnju na nas.
“Rick mi je javio da se paparazzi šetaju oko zgrade. A ti?”
“Radila sam prepodnevnu smenu u restoranu, bila u
teretani i rekoh da završim ovde.”
“Hoćemo li sad da završimo na nekom drugom mestu?
Zajedno?”
Čim me tako nešto pita, sve zaboravim, i sa kim sam došla,
i šta sam planirala, sve...
“I imam nešto za tebe.”
Stavio je dlan na moju butinu pa šetao gore-dole. Poklopila
sam ga svojom i stala.
“Nemoj, molim te.”
“Zašto? Niko ne vidi. Danny priča sa tvojom drugaricom,
Mich je čovek od poverenja a Harry je već dobio lekciju.”

132
Book as passion
 Profesorka28

“Svejedno. Ne mogu da se opustim u javnosti. Idemo do

mene.”
“Poziv?”
“Jesi li rekao za paparazze? Jesi. Znači, logično rešenje je da
idemo kod mene.”
“Sem...”
“Iako ja ustajem rano, ti možeš da ostaneš. Silvi te neće
gnjaviti.”
“Dođi ovamo.”
Cimnuo me je za ruku i povukao ka sebi. Rukom je
obuhvatio moju glavu i poljubio jednom kratko, ali jako.
“Idemo.”

Thomas
Najbolji deo dana bilo je veče kad sam došao kod Joa i ugledao
Sem. Momentalno iz mene je isparila sva tenzija zbog prvenstva i
sav pritisak zbog predstojećih praznika. Sam pogled na njeno lice,
na njenu kosu, smirivao me je. I sve ono što dolazi u paketu sa
njom...
Dan je bio naporan. Ceo sam proveo ako ne na treningu
onda na telefonu. Prvo je zvao moj mlađani brat.
“Alo šmekeru.”
“Hej Tuck. Šta ima?”
“Ništa. Zovem samo da proverim da nećeš slučajno da se izvučeš.
Dolaziš na Božić kod roditelja?”
“Doći ću ako sam obećao.”
“Ne zvučiš baš zadovoljno.”

133
Book as passion
 Profesorka28

“Uvek je frka oko praznika.”

“Thome, stisni zube i dođi. Niko te neće gnjaviti, pobogu to su
nam otac i majka a ne vanzemaljci!”
“Znam, izvini malac.”
“I povedi nekog, da se Linda ne smori.”
“Nemam koga.”
“Aj ne seri. Ne verujem u to.”
Potom kondicioni trening pa bazen. Nakon toga morao sam
da uključim video poziv zbog Kate. Nju nisam čuo odavno.
“Kate draga...”
“Pa ko je to nama zaboravio da ima publicistu i onog ko mu
vodi računa o životu?!”
“Hej, to znači da super to radiš. Kako si dušo?”
Kate je bila moj stručnjak za marketing i publicista. Prvo je
to bio njen muž Roy, ali je on doživeo moždani udar i jedna
strana tela mu je ostala oduzeta. Roy me je poznavao u dušu a
samim tim i Kate. On je vodio računa o meni skoro deset godina,
nakon te nesreće Kate je sve preuzela na sebe. Čini mi se da
drugog i ne bi pustio blizu sebe. Ona je bila sve, moje oči, moje
uši. Odlučivala je koji intervju da dam, gde da se pojavim, gde ne.
Osim onih koji su ugovorom bili određeni, tu nismo mogli ništa.
Voleo sam Kate i Roya skoro kao svoje.
“Dobro. Roy te pozdravlja.”
“Kako je on? Ima li pomaka?”
Isto pitanje već godinama.
“Guramo Thomase. Bitno mi je što nije u glavi skrenuo da
mogu da pričam sa njim. Ovo drugo... pa bolje je.”
“Sitnim koracima.”

134
Book as passion
 Profesorka28

“Baš tako dragi. U tim smo godinama kad nam svaki taj
koračić znači. Nego, zovem te zbog dve stvari.”
“Reci.”
“Irina. Da li treba da se brinem zbog nje?”
“Zašto bi to radila, koji kurac?!”
“Pojavila se ponovo, vaskrsla i koliko sam upoznata malo-
malo pa te pomene. Treba li da spremam izjavu za medije?”
“Ma daj, ona samo priča u prazno jer zna da drugo ne može
da postigne. Jebote, koja prašina a nisam je ni sreo još.”
“O hoćeš. To je drugi razlog što te zovem, dobrotvorna
večera i aukcija vaših dresova. Treba ti pratilja.”
“Šta će mi pratilja?”
Već sam ludeo od svega. Znam da Kate moram da
ispoštujem jer je uvek ona mene izvlačila. Kad god bi iskrsao neki
neprikladan članak ona je peglala, pitaj Boga kako.
“Sa kim misliš da ideš?”
“Sa Dannyjem...”
“Šta ste vi sad? Topla braća?”
“Kate!”
“Razmisli. Ako nemaš pratnju Irina će ti se nakačiti. Već su
me kontaktirali njeni agenti.”
“Reci im da se nose u kurac. Sam idem.”

***
Dodatno neraspoloženje nastavilo se kad sam krenuo ka stanu a
Rick me pozvao da me obavesti o paparazzima. Ne znam da li ih
Irina šalje ili neko drugi ali večeras nisam za njih. Zato sam

135
Book as passion
 Profesorka28

odlučio da odem sa momcima na piće. I isplatilo mi se. Kad sam

ugledao Sem, jebem ti, zaboravio sam na sve. Ženska me je
omađijala načisto. Ne znam da li je bila svesna efekta koji ima na
mene i da jeste nije ga koristila ni za šta drugo do za zavođenje. A
za to sam bio spreman uvek. I tako sam nakon svega prihvatio
njen poziv u stan.
“Izvoli uđi. Raskomoti se.”
Jedino kako bih želeo da se raskomotim je pored nje gole.
“Sem...”
Uhvatio sam je za ruku i povukao u zagrljaj. Obuhvatim
njeno lice i počnem sa sitnim poljupcima. Mogao bih je ljubiti non
stop.
“Thom...”
“Ššš...”
Poljubio sam je nežno. Ovo uopšte nisam ja. Ja ne ljubim, ja
jebem. Ja nisam nežan, ja sam grub. Ja uzimam, ne dajem. Sem
pomera moje granice.
“Thom, pre nego što izgubim glavu... dobila sam juče... nije
baš preporučljivo...”
“Ali pozvala si me u stan?!”
Uh krv! Nikako.
“Rekao si da te vrebaju paparazzi. Ako želiš, a ti slobodno
idi.”
Ušla je u kuhinju, sipala čašu vode i ispila je u cugu. Stao
sam na vrata i gledao je. Ljutila se.
“Šta onda predlažeš?”
“Postoji mnogo toga i bez sexa.”
“Ne pamtim kad sam to radio.”

136
Book as passion
 Profesorka28

“Baš ako hoćeš da znaš, ni ja. Ali mogli bi da naučimo pizzu

i pustimo neki film.”
“Može. Mada, ja ću verovatno odmah zaspati.”
“Verovatno i ja.”
“Super, onda je rešeno. Spavaćemo i to bez sexa, cool.”
Ne znam šta je tu bilo cool, ali prvi put ću sad ostati kod
Sem a da se nećemo jebati. Ipak, osećaj da zaspim pored nje, da se
onako sitna ušuška u moj zagrljaj unosio je neki mir u moju divlju
prirodu. Nakon večere i puštanja najnovijeg Star Warsa, setio
sam se šta sam doneo Sem.
“Hej, umalo da zaboravim.”
Ustao sam i iz torbe izvukao dres.
“Izvoli. Poklon za spavanje.”
“Doneo si mi dres?”
“Da.”
E sad zvuči čudno. Kao da je to nešto...
“Hoćeš da me sestra ubije?! Ne mogu da spavam u njemu,
Rose bi me linčovala da skrnavim takvo blago. Ti si lud.”
“Ooo Rose me gotivi?”
Držala je i dalje dres u rukama na grudima.
“Da. Obožava, doduše mislim da više Micha i Dannyja, ali
ni ti nisi loš...”
Sad ću joj pokazati ko nije loš. Priđem i sednem pa je
povučem u krilo.
“Sem, kad ti dođe sestra ponovo doneću i njoj. Ovo je
poklon za tebe, razumeš?”
“Da.”

137
Book as passion
 Profesorka28

Ugnjezdila se i obgrlila me rukama. Češljao sam prstima

njenu dugu kosu.
“Sem, šta ćemo za praznike?”
“Ah, ti praznici... Ne volim praznike.”
“Ni ja. Ni ja.”
Koliko god ona vatrena bila, shvatio sam da se ispod njene
površine krije mnogo više. Bila je nekako tajanstvena, ništa nije
pitala, ni o čemu nije pričala. Danas je tek drugi put pomenula
sestru i osim da živi sa Silviom drugo ništa i ne znam o njoj.
Obično bi me i boleo kurac za sve, ali Sem je misterija za mene.
I u njenom slučaju voleo bih da je rešim.
💝

138
Book as passion
 Profesorka28

“Moje”

Samantha
Ovo nisam ja. Čak i kad sam bila miss države nisam bila ovoliko
lepa. Ne znam šta mi je Silvia učinila ali ne mogu se prepoznati.
Treba da krenem u restoran, da budem tamo dosta ranije i
nadgledam postavljanje. A ja ne mogu da se odvojim od ogledala.
Prvi put osećam se baš lepo, kao da sam ponovo procvetala.
“I jesi.”
“Molim?”
Silvi mi namešta kosu. Složile smo se da ne može biti
puštena ali da je pustim kada mi traku uplete u pletenicu.
“Rekla si da si procvetala a ja kažem da jesi. Nemoj da se
sramiš zbog tog.”
“Ne sramim se.”
“Sem, pogledaj se. Prava si lepotica. Ako Jack dođe videće
šta je propustio, dok će Thomasu ispasti vilica od onoga što je
njegovo.”
“Jebote, jel' ti navijaš za Thomasa?”
Pažljivo sam proučavala moju satensku haljinu boje
šampanjca. Dugačka je i to mi se posebno dopada, jer se inače
vezuje oko vrata a leđa nigde. Ja nisam bila za nju, ali Silvia i

139
Book as passion
 Profesorka28

Amanda su bile neumoljive. Moje grudi nisu bile velike, bile su

baš taman da mogu da nose ovu haljinu.
“Šta ima da navijam... Vidim Sem. Možda je to kod vas
počelo kao sex, ali imam utisak da bi moglo biti više.”
“Ma šta više? Zaboravljaš ko je on, ko sam ja. To nikad ne bi
uspelo.”
“Sem, moja drugarica nikad nije bila lažov. Ona je hrabra
oduvek, prošla i pobedila mnogo toga. I zato nemoj ovde da se
lažemo. Kad uđu njih dvojica u prostoriju koga ćeš pogledati?
Znaš li?”
“Znam.”
Silvia je naravno bila u pravu. Thomas i ja smo počeli da
provodimo svako slobodno vreme zajedno. Prvi put kad je ostao i
nismo imali sex kao da smo prešli neku imaginarnu liniju. Nakon
toga sve je postalo lako.
“Dobro. Idem sad.”
“Hajde. Prelepa si. Ne daj Jacku da te iznervira.”
Naravno gospodin Smith je poslao vozača po mene.
Nikakav taxi i slični nije dolazilo u obzir. A Thomas... pa on će
izgleda stvarno doći sa Dannyjem. Prvo sam mislila da je neki
štos, ali on je ozbiljan.
“Sem...”
Zamislila sam se jer ću sad biti tako blizu fijaska. U istoj
prostoriji sedeće moj muž i moj ljubavnik. A ja ću biti između...

***
Sve je bilo spremno. Alex je bio oduševljen mojom pojavom
kao i gomila njegovih poslovnih partnera. Ja sam bila samo

140
Book as passion
 Profesorka28

ljubazna, smeškala se i nisam se nigde zadržavala. Videla sam

par igrača iz kluba ali oni glavni još nisu stigli.
“Samantha, možeš li ovo da odradiš?”
“Naravno da mogu gospodine.”
“Dobro, kroz par minuta doći će Thomas zajedno sa
Dannyjem, Michom i Hanom. Njih ćemo ovamo. Odmah nakon
njih dolazi trener Jack i njegova pratilja.”
Pratilja?! Pa naravno...
“U redu.”
“Jesi li u redu sa tim?”
“Jesam gospodine. Pitanje je dana kad ćemo se razvesti. Sve
je pod kontrolom.”
“Ok, samo ponovo da naglasim, Thomas je moj dobar
prijatelj. Možda je divalj i ima malo drčniji nastup ali je dobar
čovek. A u tebi ima nešto...”
I otišla sam. Znam na čemu sam sa Thomasom, ne znam
zašto sada svi pokušavaju da proniknu dublje u naš odnos. Tek je
prošlo mesec dana. Samo mesec dana. Šta može da se desi tako
brzo?

***
Glamur, VIP osobe, blještavilo, muzika, sve je to krasilo ovo veče.
Iako sam sve obavljala po dogovoru, imala sam osećaj da radim
automatski. Sve dok Thomas nije došao sa prijateljima.
“Dobro veče gospodo. Dobro došli na velike Smith &
Eaglse aukcije.”
“Sem, pa ti si prelepa.”
“Hvala. Izvolite, dečko uzmi kapute od gospode.”

141
Book as passion
 Profesorka28

Osetila sam treperenje u stomaku kada se iza Micha, Hane i

Dannyja, pojavio Thomas. Hana mi je nešto već uveliko pričala a
ja nisam mogla da skinem pogled sa njega. Nikad ga nisam videla
u odelu. Tamno odelo sa belom košuljom i dva dugmeta
otkopčanih na vrhu i izgledao je kao poslastica koju treba
raspakovati i pojesti. Moje!
“Sem...”
“Zdravo Thomase, izgledaš jako lepo.”
“Ti, Sem, izgledaš fantastično.”
“Izvolite.”
Želela sam da pobegnem odatle pre nego što se obrukam i
naskočim na njega.
“Hej.”
Povukao me je za ruku.
“Nemoj sad, radim. Pričali smo o ovome.”
Jesmo. Otkad me je pitao šta ćemo za praznike, prećutno se
dogovaramo. Još uvek u vazduhu visi sutrašnji dan. Sutra je tako
veliki i divan praznik. Prvi put nakon dugo vremena Silvia i ja
smo okitile jelku. Nismo kupile veliku, taman da nam stane u
boravku. Tada sam znala da ću sad konačno uživati.
Thomas zna da ćemo se ovde videti. Rekla sam mu kada sam
postala svesna da ćemo biti zajedno na istom mestu. Prvo se
bunio, a potom pristao da bude pristojan i na distanci. A evo sad,
nije ni ušao a već me drži za ruku.
“Jebe mi se.”
“Ali meni se ne jebe. Kao što ti igraš fudbal i od toga
zarađuješ, tako i ja ovde pošteno zarađujem svoju platu.
Videćemo se kasnije.”
Alex je prišao i samim tim nas rastavio.

142
Book as passion
 Profesorka28

“Dobro mi došli legende. Gospođice Newton, slobodni ste.

Ja ću preuzeti.”
I olakšao mi je. Trebalo bi da sam spremna za ovo. A
izgleda da nisam bila. Svi su me pozdravljali, gledali i govorili da
sam divna a ja sam pogledom tražila samo jednog. Tačno posle
pola sata ušao je Jack sa pratnjom.
“Dobro veče. Dobrodošli na humanitarne Smith & Eaglse
aukcije.”
Jack se iznenadio, toliko da je momentalno pustio ruku
devojci.
“Samantha...”
“Izvolite.”
“Dečko će uzeti vaše stvari i možete me pratiti do vašeg
stola. Nadamo se da ćete se lepo provesti večeras i da ćete
licitirate u humanitarne svrhe.”
Jackovo lice bilo je crveno dok ga je devojka vukla za ruku.
“Jackie, jao koliko poznatih!”
Stvarno??
Krenula sam ispred njih i pokazala im pravac njihovog
stola.
“Evo, sto broj 4 je vaš. Uživajte.”
“Jackie dušo, eno ga Carson. Upoznaj me.”
Ma marš od Carsona, kokoško jedna!
Gledala sam kako se zanosna crnka veseli kao da je ubola
premiju ovim dolaskom. Zagrči mi se želudac od pomisli da je taj
čovek koga vuče za ruku moj muž. Moj! Čovek mog fijaska od
života.

143
Book as passion
 Profesorka28

Okrenula sam se i krenula na vazduh pa se zakucala u ženu.

Hana.
“O draga, gde si ti poletela? Ja mislila da ova gužva samo
meni smeta?”
Hana je bila lepotica, stvarno jeste. Bila je višlja od mene ali
nije bila mršava. Uopšte nije bila manekenski tip. Ona je osoba
koja pokazuje da sportisti ne žene uvek manekenke i
praznoglavice. Njena kosa je bila crvenkasta i kratka do ramena a
oči nekako tamne. Sviđala mi se njena jednostavnost. I sada imala
je dugu crnu haljinu, sečenu ispod grudi koja je padala u
valovima. A stomačić se tek nazirao.
“Ma, još nisu svi došli a uskoro počinjemo. A pravo da ti
kažem nisam skoro nešto ovako radila. Imam utisak da me svi
gledaju.”
Izašle smo u foaje i otvorila sam vrata balkona.
“Jel' ti još uvek muka?”
“Jeste, ali manje. I da, svi u tebe gledaju a posebno jedan.”
Jesmo li Thomas i ja tako očigledni ili je on možda nešto
rekao?
“Ne znam na koga misliš.”
Glupo je da se pravim luda, ali najbolje je poricati.
“O dušo znaš. Ali nema veze, razumem da me ne poznaješ i
nećeš da mi se otvaraš. Međutim, ja poznajem dotičnog jako
dugo. I njegovo ponašanje i njegov pogled mi govori da se nakon
puno vremena, on ovde dosađuje. Deluje da bi najradije bio na
nekom drugom mestu, da bi tog nekog rado uzeo u naručje i
odveo u svoju jazbinu.”
Dok je pričala nije me gledala i zahvalna sam što mi je dala
privatnost.

144
Book as passion
 Profesorka28

“Ako dođe ona, ona, ne znam hoću li se moći obuzdati?”

I eto bum! Koja sam ja ludača!
“Ko, Irina? Ma, ne brini ništa. Ne bi je Thomas ni
smrdljivom motkom dotakao. Veruj mi.”
Kao da smo prizvali dotičnu, blicevi su sevnuli i ona se
pojavila.
“Izvini, moram da idem.”
“Malena, samo hrabro. Thomas je tvoj, zapamti to.”
Naravno, došla je bez pratnje.
“Dobro veče, ja sam Samantha, vaša domaćica večeras.
Dobrodošli na....”
“Ooo daragaja... poštedi me.”
“Izvolite za vaš sto.”
“Ja sam Carsonova pratilja, samo malo kasnim.”
Eee jesi, do mojega...
“Gospodin Carson je došao sam i već je zauzeo svoje mesto.
Tamo vam je sve zauzeto. Izvolite ovuda...”
Krenula sam misleći da me prati, ali ne... ona je stajala u
mestu i čekala.
“Slušaj ti, ja ću sesti gde ja želim... ako ti nešto ne bude
jasno pitaj gazdu Alekseja. Ako kažem da sedim do Carsona,
tamo sedim.”
Popravila je svoju toaletu i ušla u salu. Ja sam stajala na
vratima, gutala knedle od besa i gledala kuda će da krene.
“Rekla sam ti... Ovo veče će vam biti test. Irina je takva,
kučka. Ne bira sredstva. Ali ne brini, neće joj Thomas dopustiti.”
Hana je stajala pored mene. Izgleda da je sve videla i čula.
“Zašto mi sve to govoriš? A ni ne poznaješ me.”

145
Book as passion
 Profesorka28

“Ne znam kako bih ti rekla... U očima ti vidim tugu, a kad

pogledaš Thomasa one ti zasijaju. Meni je to dovoljno a i znam da
nisi neka ludača.”
“Hvala ti.”
“I samo još nešto, ne dozvoli Thomasu da to zezne.”
Srce mi se steglo od te rečenice, jer jedina osoba koja bi
mogla ovo da zezne sam ja.

Thomas
Ovo vreme jebeno sporo prolazi. Samo mehanički klimam
glavom i odobravam i kao da nisam prisutan. Nisam, jer su mi
oči na mojoj maloj plavoj. Jebena haljina me ostavila bez teksta, a
ono što me dodatno draži je to što svaki muškarac gleda u nju,
bilo slobodan, bio zauzet.
“Bar se pravi da te ovo zanima.”
“Toliko je očigledno?”
Jedina svetla tačka je Danny. Mada je i on u par navrata
odlazio, pa se vraćao.
“Da. Nemoj da joj praviš problem.”
“Vidiš da ne pravim.”
I šta ga se koji kurac tiče šta ja radim i šta ću da radim sa
Sem?!
“Irina je tu i mogla bi da je rastrgne. A da se ne lažemo,
video sam još par njih sa kojima si bio. Znaš da ovde nema
paparazza ali ipak... suzdrži se.”
“Danny jebote, koji ti je?”
“Sviđa mi se ona.”

146
Book as passion
 Profesorka28

“Sviđa se i meni i zato je krešem.”

Previše mi se motala po glavi. Čak ni Dannyju kome
bezuslovno verujem ne bih to rekao.
“Ima tu više. Mnogo više.”
“Aj ne seri molim te. I ti si bio sa Serenom i tvrdio si da je
samo jebeš! A sad si skenjan danima jer te šutnula kada je
shvatila da nisi ozbiljan. Ja nemam taj problem sa Sem. Nema
obaveza, nema laži, samo fantastičan sex u kome oboje uživamo.”
Dva puta sam odjebao Irinu. Mrzim tako nametljive ženske.
Ako želim, sam potražim, sam uzimam...nema potrebe da mi se
daju na tacni. A nju sam prekrižio davnih dana. Nadam se da je
shvatila poruku i da će preći na drugoga.
“Tvrdiš da je to samo sex?”
“Da.”
“Onda te baš briga što je trener upravo izveo napolje?”
Na pomen trenera Browna, smrklo mi se. Ima nešto u
njemu što me opasno nervira. Dobar je stručnjak, nema šta ali kao
osoba mi ne leži i gotovo. I šta on hoće od Sem sad?! Harryja sam
samo pogledao i on se odaljio od nje, ali trener... dira ono što je
moje!
“Odmah se vraćam.”
Poludeo sam i skočio sa stolice. Nikad nisam bio ovako lud,
besan, šta već.
“Hej Thomase...”
“Ne sad Mich!”
Krenuo sam van prvo u hodnik, a potom i u veliki hol.
Nigde ih nije bilo. Odjednom začuo sam glasove na samom
ulazu.

147
Book as passion
 Profesorka28

“Ali Sem...”
“Ne.”
Bude li je takao ubiću ga. Taman sam krenuo da izlazim
Sem se pojavila. Lice joj je bilo crveno.
“Oh, Carsone...”
“Jel' sve ok?”
Klimnula je i krenula da me obilazi. A ne, nećemo tako.
“Sem...”
Utom je Brown ušao, takođe crven u licu.
“Treneru.”
“Carsone.”
“Poznajete Sem?”
“Da.”
Nisam mogao da verujem da ga Sem poznaje i da nijednog
trenutka nije pomenula. A opet, ona nije imala veze sa fudbalom
pa je sve to imalo smisla.
“Thomas, dođi ovamo.”
Kada je rekla moje puno ime, okrenuo sam se i znao da
nešto ne valja. Trener je ostao da stoji i gleda za nama, međutim
tada me on nije zanimao. Više me je brinulo to što je uznemirilo
Sem iako je bilo vezano za njega. Uhvatila me je za ruku i povela.
Tada sam je prvi put dodirnuo nakon nekoliko sati samo gledanja
na suvo.
“Hej... Polako...”
“Ne mogu polako.”
Otvorila je vrata Alexove kancelarije i ušla unutra.
“Šta se dešava? Poznaješ Browna?”

148
Book as passion
 Profesorka28

“Da, iz prošlog života. Ali, on je totalno nebitan sad.”

Kao da su te reči bile okidač. Zaključao sam vrata i krenuo
ka njoj. U isto vreme, ona je posegnula za mojom košuljom.
Odjednom, kao da smo bili omađijani. Poljubio sam je jako i
snažno, kada su nam se jezici dotakli, vatra u nama se samo
rasplamsala. Tinjala je u nama celo veče. Povukao sam haljinu i
prstima krenuo po njenoj goloj nozi. Jebote! Imala je samo gaćice.
Dok je ona stenjala od mog dodira, nespretno me je otkopčavala.
Nekad mi nije bilo bitno, a sad sam jedva čekao njen dodir na
koži. Povukao sam joj gaćice u stranu te naglo gurnuo jedan prst.
Jebeno vrela, jebeno vlažna.
“Ahhhh...”
Uživao sam slušajući njene uzdahe.
“Molim te... Trebaš mi sad.”
Gurao sam prst, stimulišući joj drugim osetljivi klitoris.
Kada mi je konačno raskopčala košulju, sagnula je glavu i počela
da me ljubi po grudima. Ja sam izvukao prste iz nje, povukao
mašnu oko vrata i oslobodio njene grudi. Prešao sam samo
rukom po njima, ali više nisam mogao da mislim. Otkopčao sam
pantalone pa zajedno sa njima spustio i bokserice. Čim mi je
kurac iskočio, a ona ga dotakla znao sam da sam gotov i da ovo
neće dugo trajati. Podigao sam, povukao gaćice u stranu i zabio
se do kraja u jednom potezu. Od intenziteta prodora oboje smo
vrisnuli. Ljubili smo se dok je moj kurac punio njenu pičkicu. Bila
je tako uska i vrela, tako me je stiskala a ustima gutala.
“Čija si?”
Zastao sam i umirio se u njoj.
“ČIJA?”
Otvorila je oči. Čiste, krupne, prozirne.

149
Book as passion
 Profesorka28

“Tvoja.”
“Tako je.”
Počeo sam ponovo da se krećem, držeći je jednom rukom
ispod guze a drugom za vrat.
“I sve ovo... je... MOJE!”
Klimnula je glavom, povukla me i počela gristi za ušnu
resicu. Sve vreme je uzdisala, stenjala, vrištala. Kada sam osetio
da smo oboje na ivici ubrzao sam, pumpajući kao ludak. U isto
vreme zahvatila nas je explozija. Od jačine orgazma počelo je da
mi zuji u ušima, ali dok sam se tresao i praznio jasno sam je čuo
kako kaže:
“MOJE.”

150
Book as passion
 Profesorka28

“Božić”

Thomas
Budim se i vidim da je još mrak. Meko malo telo leži mi uz bok,
glava joj je na drugom kraju jastuka a kosa rasuta svuda oko nas.
Sinoćnji događaj prošao je i bolje od očekivanog. Nakon
explozivnog sexa mislio sam da ja smirujem nju, ali istina je da je
opet ona smirila mene. Svi oni muškarci gledali su samo nju. Ne
ni Irinu i ostale plastičarke i sponzoruše već nju, Sem.
Setim se dana koji je preda mnom i ne znam šta da radim. Nikad
nisam bio u nedoumici, uvek je bilo početak ili kraj, crno ili belo,
dža ili bu, nikad sredina kod mene. Sem... ona je ta sredina. I zato
sam sinoć pitao Hanu.
“Han, ne znam šta da radim sutra...”
“Zašto dragi?”
“Obećao sam Tuckeru i majci da ću doći na ručak.”
“Dobro, to je lepo i treba da ideš. Ovaj praznik se provodi sa
porodicom.”
“Znam, ali Sem...”
“Aha, ona te muči?”
“Recimo.”

151
Book as passion
 Profesorka28

“Šta te muči u vezi nje? Ako baš želiš da znaš, htela je

da očerupa Irinu, da si samo čuo šta je sve rekla...”
“Ma... Ona se ponudila da pođe sa mnom još davno, a ja sam
odbio misleći da će to sve da iskomplikuje.”
“A sad?”
“Ne znam, sad bih je poveo. Lepa je, pametna i sposobna. Mogu
sa njom da pričam iako nemamo sex.”
“O dragi Bože, hvala ti.”
“Na čemu se sad zahvaljuješ?”
“Na Sem. Na devojci koju je Bog poslao da te pripitomi. Slušaj
Thom, volim te ko brata znaš? Povedi je, što da ne? Samo
reci tvojima da je vaša veza tek na početku i da ne prave
nikakve insinuacije. Mislim da će oni biti prezadovoljni što si uopšte
došao sa nekim.”
“Misliš? A šta ću sa Sem?”
“Kako šta? Ona je bre normalna devojka, nije dvoglavi Arapin.
Razumeće te.”
Gledam Sem dok spava i razmišljam o Haninim rečima.
Prvi sam je odbacio i odbio mogućnost zajedničkog Božića. Da li
mogu sad da tražim ovo? Sem počinje da se meškolji baš kad
čujem da njen telefon vibrira.
“Sem... Sem...”
“Mmm....”
“Zvoni ti telefon.”
Skoči kao oparena, navuče čaršaf preko sebe i sedne.
“Halo, Rose?”
Gledam je dok joj kosa pada na strane, taman da krenem
rukom prema njoj, kad me njen glas zaustavi.

152
Book as passion
 Profesorka28

“Šta se stvarno desilo, Rose? Molim te, reci mi!”

Ustaje i onako umotana odlazi do prozora. Vidim joj gola
leđa i kako stoji ali ono čemu se iznenadim je glas koji podrhtava.
“Aha. A sad je dobro? Sigurno? Doći ću čim budem mogla.
Ne zanima me.”
Prekinula je i dalje nepomično stajala gledajući u daljinu.
“Sem?”
Nisam hteo da je pritiskam jer očigledno je nešto ozbiljno u
pitanju. Okrenula se, zaobišla krevet i došla do mene. Uzeo sam
dres koji sam joj poklonio, polako joj prevukao preko glave.
Otkad sam joj ga dao nosi ga stalno, kao da ja nemam majice za
spavanje. Popela se i sela u moje krilo. Sva sreća da sam navukao
bokserice jer i u ovom momentu moj kurac divlja kad je ona u
pitanju.
“Hej”
Zagrlila me i stavila glavu na moje grudi, čekao sam dok je
disala i smirivala se.
“Moj otac je imao srčani udar. Blaži oblik.”
“Žao mi je.”
“Trebalo je danas da dođu kod mene. Sestra me je sad zvala
da mi to kaže. Nisu me obavestili dva dana, da ne bih brinula.
Kako da ne brinem Thomas? Oni su sve što imam, mamu
nemam.”
Jebi ga. Ja imam oba roditelja, a tako ih olako shvatam.
Mislim da je najbolje da im platim i poteram na put oko sveta kao
da će mi to pomoći.
“Naravno da ćeš da brineš.”

153
Book as passion
 Profesorka28

“Izvini, nisam htela da se rasplačem. Ali sve ovo, previše

mi je... Vezana sam za tatu, mnogo mi je pomogao posle moje
nesreće.”
Nisam bio ni lud, ni glup a da ne znam da je Sem preživela
neku nesreću. Njena izbrazdana koža na butini i kuku me je
svakodnevno podsećala na to. Ali, čekao sam... trebalo bi prvo da
mi veruje da bi onda mogla da mi ispriča.
Grlio sam je jako, nekako sam pokušavao da joj prebacim svoje
topline i energije.
“Htela sam da budemo zajedno danas. Da dođu i vide kako
živim. Zadovoljna posle mnogo vremena, eh... samo da on bude
dobro.”
“Šta je sestra rekla?”
“Da je to samo blaži oblik, ali da ne sme da se zamara
fizički, što više odmora i šetnji po prirodi.”
“Sem, pogledaj me. Biće on dobro. Pridržavaće se toga.
Ok?”
Poljubio sam joj jedno pa drugo oko. Osetio slanoću pod
jezikom. A zatim sa očiju skliznuo do usana. Ljubljenje Sem
pokazalo mi je novu dimenziju uživanja. Ne bih hteo da priznam,
ali voleo sam da je ljubim.
Kada nam se usne spoje sve nestaje. Problemi, bolovi, stres.
Postojimo samo ona i ja. Jebeni divljak i mala srna. Vrlo brzo ruke
mi lutaju ispod dresa po goloj koži leđa pa napred po grudima.
“Trebam te.”
Dve reči i ja sam spreman da udovoljim. Skidam joj dres
preko glave i odmah spuštam glavu na grudi. Bradavice koje me
dozivaju da ih probam, ližem pa gricnem prvo jednu pa drugu.
Sem zabacuje glavu unazad stvarajući mi slobodan put od grudi,

154
Book as passion
 Profesorka28

ključne kosti pa sve do brade. Onako gola trlja se o mene a moj

kurac već se opasno napinje. Odignem je dovoljno da ga
oslobodim, te se ona naglo spusti. Oboje vrisnemo od užitka. To
ona radi. Stvara exploziju.
“Jaši me Sem. Uzmi šta ti treba.”
Iako volim i trebam kontrolu, danas puštam Sem da vodi.
Puštam je jer znam da je ovo njen vid terapije, sex je njen lek, a ja
sam njen doktor.
Uhvatim je za bok, drugom rukom za kosu i puštam da
sama određuje tempo. Podiže se i spušta držeći me za ramena.
Ona dahće i pronalazi moje usne. Čim njen jezik sklizne u moja
usta, kurac počinje da me boli. Rukom joj stežem bok, pa uhvatim
drugom pomažući joj u tempu. Uskoro to je ludi divlji ritam gde
oboje jurimo ka zvezdama.
Jako je stegnem i nabijem odozdo još jednom, dva puta
jako, nakon čega oboje svršimo ljubeći se mahnito. Niz njena leđa
sliva se znoj.
“Hvala ti.”
Dišem joj u kosu i smirujem disanje. I dalje se trzam u njoj.
“Sem, nikad nemoj da se zahvaljuješ za sex. Možda sam
ipak bio malo grub?!”
“Nisi. Bilo je divno, svaki put je.”
I u pravu je. Prvi put sam našao nekog 100%
kompatibilnog, nekog koga moj apetit ne plaši, nekog ko mi
odgovara i ko ispunjava sve moje prohteve.
Sem polako ustane i ode ka kupatilu. Ostajem da gledam za njom
i rešim da je pitam. Polako krenem za njom, vidim kako ulazi pod
tuš i stanem na vrata.
“Imam predlog za tebe.”

155
Book as passion
 Profesorka28

“Ako misliš da se sexamo pod tušem, ne mogu... Moram da

žurim...”
“Gde? Još uvek je rano.”
“Kući.”
“Pođi sa mnom.”
Voda joj se sliva po telu, kosa joj je zakačena na vrh glave.
Prelepa je i moja. Svaki deo tela znam napamet, gde ima mladež,
gde ima beleg a gde ožiljak.
“Molim?”
“Pođi sa mnom na ručak kod mojih. Znam, nemoj da
odlepiš. Ići ćemo kao prijatelji ili kao momak i devojka, kako god
želiš. Nisam video moje dugo a Tucker dolazi sa devojkom.
Hajde sa mnom da lakše podnesem sve to. Biće mi bolje uz tebe.”
“Koliko se sećam...”
“Znam, htela si da pomogneš a ja bio seronja.”
“Aha. Pa šta se promenilo?”
“Ne znam. Prija mi tvoje društvo, ne gledaš u meni lovu i
fudbal.”
“Ne znam Thome.”
“Čekaj, nisam završio. Idemo kod mojih na ručak pa ću te
odvesti kod oca.”
Stala je i izašla iz kabine. Onako mokra došla je do mene.
“Kako ćemo to izvesti? Preletaćemo celu državu uzduž i
popreko tek tako?”
“Baby, zaboravljaš sa kim imaš posla. I upravo to ćemo
uraditi. Letećemo privatnim avionom, tek tako. Pristaješ?”
Vagala je minut, dva, čak sam mislio i da će me odjebati, a
onda se popela na prste, poljubila me i rekla:

156
Book as passion
 Profesorka28

“Pristajem.”

Samantha
Mogućnost da ipak vidim oca i Rose je prevagnula. Toliko da sam
se sad usrala od straha. Kada smo Thomas i ja stigli kod mene u
stan da se na brzinu spremim bila sam tako blizu odustajanja.
Silvia. Totalno sam zaboravila na nju. Ja sam tako loša drugarica.
“Ma daj Sem, idi.”
“Ali ti ćeš biti sama. Trebalo je da to bude porodični
ručak...”
“Dušo, taj će te čovek predstaviti porodici a potom te
odvesti da vidiš Richarda i Rose. Ne treba to da propustiš. Ja ću
biti sa Mendi, a uveče idemo kod Jo-a. Ne brini za mene.”
“Silvi, u šta sam se to upustila? Zašto sam pristala? Jedno je
da vidim oca i sestru, a sasvim drugo da upoznam njegove
roditelje. To će nešto značiti.”
“Naravno da će značiti. Sem, jesi li svesna da će i Carson
upoznati tvog oca, tvoju sestru? Da će videti odakle dolaziš?”
“Nisam. Jebi ga. Idem da mu kažem da ne mogu da idem.”
“A ne, ne, ne. Nema odustajanja. Idi, uradi jednom nešto za
sebe. Ko zna, možda sve dobro ispadne. Sem, zaslužila si.”
“Ne znam Silvi. Imam utisak da mi polako cela situacija
izmiče kontroli. Thomas mi ulazi pod kožu, tačnije već je ušao.”
“Ako. Samo kad Jack više nije tamo.”
“Devojke... Sem, moramo da krenemo.”

157
Book as passion
 Profesorka28

“Evo izlazim. Silvi, drži mi fige. Onesvestiću se od treme.”

“Nećeš, veruj u sebe. Ti si divna i dobra i voleće te.”

***
Glamur i luksuz je bilo nešto što sam ostavila iza sebe. A sad evo
me u velelepnom avionu ko zna koliko metara iznad zemlje, u
Thomasovom privatnom avionu.
“Imamo dva aviona za potrebe kluba i ovaj je isto ali je za
moje potrebe. Nisi videla šta piše napred?”
“Ne.”
Činjenica da nisam progovorila više od dve, tri reči sa
Thomasom sve vreme. On je pričao, objašnjavao. A ja sam se
usrala.
“Sem, tiha si.”
Odmahnula sam glavom.
“Ne brini. Svideće ti se moj brat, dobar je i brbljiv. A i Linda
će prvi put videti naše roditelje, tako da opusti se.”
“Možemo li biti prijatelji sa povlasticama?”
“Može Sem, rekao sam ti.”
Gledala sam ga kako ležerno sedi u fotelji, obučen u crnu
nike trenerku. Sav crn i taman, jedino su mu se oči sijale i caklile.
“Zašto me tako gledaš?”
“Voleo bih da te jebem ovde.”
Ne bi trebalo da me iznenađuje njegov jezik, ali nekako
uvek uspe.
“Pa sad... može, ali samo da se zna za vreme našeg
putovanja nema sexa.”

158
Book as passion
 Profesorka28

“Kako to misliš može i kako misliš nema?”

“Thome, mislim nikad se nisam seksala u avionu.”
“Nisi?”
Ustao je iz svoje fotelje pa došao do mene i čučnuo ispred
tako da me gleda pravo u oči.
“Nisam.”
Povukao me napred na ivicu fotelje, podigao moju majicu
pa dotakao golu kožu.
“Upravo ćemo to da ispravimo.”
“Hm, hm... Gospodine Carson, želite li osveženje?”
“Nataly, napolje!”
Nisam stigla ni da reagujem kad me zaposeo ustima.
Zaboravila sam i gde sam i da nismo sami. Sve.
“Thome... ah...”
“Jebi ga baby, ako mi ne daš da te pipnem dok se ne
vratimo, moram te sad jebati duplo!”

Washington, par sati kasnije

“Ne mogu da verujem da je nekog poveo.”
Gledam u Thomasovog brata Tuckera. Tako su slični a opet,
vidi se da je Tucker mlađi. Ispostavilo se da je razlika u godinama
isto kao i između mene i Rose, deset godina. Upravo smo stigli,
Tucker nas je pokupio na aerodromu i doveo u stan. Njihovi
roditelji samo što nisu pali u nesvest kada su me videli. Izgleda
da nije samo mene drmala trema. Za sad, jedino Tucker priča.
“Zašto?”
“Zato što je uporno poricao da ima nekog.”

159
Book as passion
 Profesorka28

“Tucker, mi smo samo prijatelji i pošla sam kako zbog

Thomasa, tako i zbog tvoje devojke.”
“Prijatelji? Osim Hane, koja je udata za Micha, Thom nema
ženske prijatelje. Ne verujem u to, ali nek vam bude. Majka je van
sebe od sreće, prijateljice.”
Tucker se potrudio da probije led, a onda je u sobu gde smo
nas dvoje sedeli ušla zanosna crvenokosa.
“Sem, ovo je Linda, moja devojka.”
“Drago mi je, Samantha.”
“Linda. Jedva sam čekala da dođete. Ceo dan smo ovde i
nikad nisam imala ovoliku tremu.”
“I ja isto. Krenula sam neplanirano.”
“Devojke, ostaviću vas da se upoznate. Idem da pomognem
tamo.”
Pretpostavljala sam da im treba malo vremena nasamo.
Thomas mi je rekao da roditelje nije video skoro godinu dana. Ja
bih umrla da ne vidim mog Richarda toliko. Ali Thomas i Tucker
su iz druge priče.
“Srce mi je puno.”
Evelin, njihova majka, stajala je na vratima i posmatrala
malo Lindu, malo mene.
“Thomas me je skoro ubedio da neće nikog dovesti, a ti si
mila moja, predivna.”
“Nemojte tako, gospođo.”
Linda je sedela pored mene i uhvatila me za ruku. Shvatila
sam da nisam jedina van sebe. Još nekog sve ovo izbezumljuje.
“Ma draga moja, nisam ja gospođa već Evelin za obe. Tako
ste predivne.”

160
Book as passion
 Profesorka28

“Izvinite ako smo malo zakasnili.”

“Dušo, ja bih vas čekala koliko god treba. Puno vam hvala
što ste došle. Nakon toliko vremena ovaj ručak će ličiti na pravi
porodični.”
I eto me. Preletela sam pola države da bih sad bila deo
jedne porodice.
Koliko god oboje poricali upravo smo došli do prekretnice.
Prijatelji sa povlasticama, kako da ?!

161
Book as passion
 Profesorka28

“Promena”

Thomas
Jebem ti Božić i ručak i sve. Ništa nije ispalo onako kako sam
planirao.
U stvari, po mnogima ispalo je mnogo bolje.
Kao prvo Evelin, majka je skakala od sreće što sam doveo
Sem. Kao drugo, nikako joj nisam mogao utuviti u glavu da smo
Sem i ja prijatelji, ajd da joj ne kažem baš ljubavnici. Kako je Sem
tražila, tako sam i rekao ali Evelin nije popušila.
“Molim? Onakva devojka pa prijateljica? I onako je gledaš?
Thomy, šta misliš koliko ja imam godina?”
“Majko...”
“Ali neka, tvoja i njena stvar... Samo, dopada mi se ona.
Plus, kao da sam je negde već videla.”
I kao treće, non-stop je pričala da joj je Sem strašno poznata.
Onda je na scenu stupio Jeff. Moj otac oduvek malo govori.
Čak i kao bankarski službenik, gledao je da priča i odgovara
samo kad ga pitaju. Zato je Evelin sve to nadomestila. Svaka krpa
nađe svoju zakrpu, njene reči.
“Sine, dođi da popričamo.”

162
Book as passion
 Profesorka28

Gledao sam u trpezariju kako mama, Linda i Sem

postavljaju sto. Tucker je stajao sa strane i dobacivao nešto a sve
tri žene su se smejale. Da, da, moj je braca zajebant.
“Reci tata. Jesi dobro? Sve bilo dobro u Evropi?”
“Jeste, volim što sad možemo da se opustimo i uživamo.
Ali, nedostaju mi moji sinovi. Nedostaje mi da se viđamo
s'vremena na vreme. Vas dvojica, svako vuče na svoju stranu i ja
razumem to. Nikad vas nismo pritiskali, ali Thomase matori smo.
Prebacili smo davno 70. Hoćemo unučiće, jel' to loše?”
I tako me Jeff čas posla sredio. Nisam ih video godinu dana.
Nemam pojma ništa o njima niti oni o meni. Sve što znaju, znaju
iz novina i sa televizije. Jebi ga, nisam dobar sin.
“Nije tata. Samo, čini mi se da je Tucker bliži tome od
mene.”
“Tucker je dobra duša. I ti si Thomase, ali tvoja narav i
temperament je divlja. Kad naiđeš na osobu koja to može da
obuzda, znaćeš da je prava i da je vreme.”
“Razumeo sam.”
“Slušaj, ne pritiskam te da radiš nešto što ne želiš. Samo te
malo guram da razmisliš. Uskoro ćeš 40. Ja sam u tim godinama
imao vas obojicu.”
“Ali...”
“Znam. Ja sam bio niko i ništa, anonimus. Pazi, i Mich je
isto što i ti, pa ima lepu i skladnu porodicu. Thomas, sve se može.
Sve.”
I tako zamišljen sam seo za sto. Sem je sedela do mene,
malo se opustila iako sam joj video brigu na licu. Nekako kao da
joj je senka pala preko njega. Oči joj više nisu blistale. Uzeo sam je
za ruku ispod stola i stisnuo. Želeo sam da zna da sam tu za nju.

163
Book as passion
 Profesorka28

Ona mi je uzvratila stisak, iako me nije gledala. Video sam da se

pronašla sa Lindom, a Tucker je uživao gledajući čas jednu, čas
drugu. Tada sam prvi put osetio da smo Sem i ja na prekretnici.
Da ovaj ručak i ovo upoznavanje uvodi promenu u naš odnos.
I prvi put, nisam hteo da se povučem.
“Pre nego što se poslužite, želim da kažem par reči. Želim
da se zahvalim sinovima što su došli, kao i njihovim devojkama
što su upotpunile ovaj ručak. Beskrajno smo zahvalni i ponosni
na vas dvojicu. Uživajte u ručku i živeli meni bili.”
Normalno, Evelin je morala da začini stvar. Sem se
okrenula tad prema meni i čekao sam da vidim negodovanje jer je
majka nazvala mojom devojkom, ali ona se samo nasmejala i
ponovo mi stegnula ruku.
Prećutno, više nismo bili prijatelji sa povlasticama.
Ručak je protekao mirno, čak i tiho. Svako je bio zadubljen
u svoje misli, čudilo me što bar Tucker nema nešto da kaže.
A onda me na kraju ručka razuverio.
Kao šlag na tortu, na maminu veliku radost, Thucker je
kleknuo i zaprosio Lindu. Jebeni klinac.

“Baš mi je drago zbog njih.”

Sem i ja smo sedeli u tzv. mojoj sobi. Iako smo ovde baš
retko dolazili i Tucker i ja imali smo svoju sobu.
“I meni, Tuck je dobar momak.”
“I drago mi je što sam krenula sa tobom.”
“I meni, Sem.”
Ja sam sedeo na krevetu a Sem se lagano spustila i stavila
mi glavu u krilo. Znao sam da joj treba uteha. Koliko god

164
Book as passion
 Profesorka28

izgledala dobro, imao sam utisak da se iznutra jede. Pomilovao

sam je po kosi.
“Brineš za tatu?”
“Brinem. Sad kad sam došla u Phili, to je najviše što smo
razdvojeni. Majka mi je umrla pre par godina i on mi je sve. Ne
mogu da zamislim da ga nema.”
“Biće sve dobro Sem.”
“Znam da hoće. On je disciplinovan čovek. Zato su ga i
otpustili iz bolnice.”
“Hvala ti što si pristala da ostanemo večeras.”
Javili smo Alexu da Sem mora da ide u posetu ocu.
Međutim, ono što nismo planirali je Tuckerova veridba i majka je
insistirala da večeras ostanemo i proslavimo kako treba. Ja sam i
ovako par dana slobodan pa pred Novu godinu imamo još jednu
utakmicu.
“Hvala tebi što ćeš mi omogućiti da vidim oca i sestru. Sad
u vreme praznika, ne znam da li bih našla kartu.”
“Sem... Kad god ti zatreba pomoć, avion, novac, bilo šta,
slobodno traži. Ako ne želiš od mene, tu su Hana, Mich, Danny.”
“Hvala ti.”
I tako smo nastavili da sedimo i ćutimo.
Kad sam jebote zadnji put to radio?!

Samantha
Htela, ne htela moram da priznam da sam se jako lepo provela.
Iako nismo planirali da ostanemo to veče, učinili smo to da
ispoštujemo i Tuckera a i njihove roditelje. Thomas nije pravio
problem, pa tako nisam ni ja. Upoznala sam Lindu i dopala mi se

165
Book as passion
 Profesorka28

na prvi pogled. Lice joj je bilo milo i sva je bila blaga i nežna, a
onda sam saznala da je pedijatar. Tačno se videlo da radi sa
decom. Ceo njen nastup bio je takav, drag. A Thomasova majka
bila je drugo. Mislila sam da će me pojesti a ona se odlučila za
zaobilazni pristup. Čak i kad me nazvala Thomasovom
devojkom, učinila je to u hodu. I ja je nisam ispravila.
“Dete drago, baš volim što si došla. Samo da vidim da moj
Thomy nije sam.”
“Nije sam.”
“Sem, čuvaj ga. Šta god uradio ili rekao, zapamti da je on
dobar čovek.”
“Hoću. Hvala vama na gostoprimstvu.”

Rano ujutru nakon prospavane noći u Thomasovoj sobi,

krenuli smo na aerodrom. Prethodno veče dopustila sam da se
opustim i popijem više nego inače. Trebalo mi je to. Nisam bila
pijana ali sam i dalje bila pri tome da neću da se sexam sa njim
dok su mu roditelji u drugoj sobi. I iako je gunđao Thomas je to
ispoštovao. Kao i onda kad sam dobila, nakon tuširanja ušuškala
sam se u njegov zagrljaj i odmah zaspala.
I evo sad, kad konačno letimo za Vajoming, imam onu
istinsku tremu. Prvo, otac ne zna da dolazim, kao ni Rose. Drugo,
ići ćemo u stan u Cheyenne, ne na ranč. Nadam se da su još uvek
tamo. I treće ne znaju koga dovodim.
“Možeš da odvežeš pojas Sem.”
Thomas sedi nasuprot mene dok se Nataly mota oko nas.
Prošli put bila sam zauzeta njime da bih obraćala pažnju ali sad
vidim da je lepotica. I da malo, malo gleda u Thomasa.
“Idem časkom do kapetana Jacksona. Tu sam za minut.”

166
Book as passion
 Profesorka28

“Ok.”
Odvezala sam se pa uzela časopise koje je Nataly poređala.
“Želite li nešto gospođice?”
“Može čaša soka.”
“Odmah.”
Nisam mogla da utičem na to ko će, kako i koliko gledati u
Thomasa. Ipak, čovek je bio jedan od najboljih sportista na planeti
i verovatno je svaka druga ženska balavila nad njim. O kako je
Silvia bila je pravu.
“Evo izvolite.”
“Hvala. Nataly, nema potrebe više da se muvaš ovuda. Ako
nam nešto bude bilo potrebno pozvaćemo te. Mislim da ti je jasno
ko je trenutna preokupacija gospodina Carsona.”
“U redu.”
Spustila je glavu i pokunjeno izašla baš u momentu kada se
Thomas vratio.
“Šta bi?”
“Ništa.”
“Sem...”
Seo je pored mene, pa me podigao u krilo.
“Ne laži me.”
“Postavila sam je na svoje mesto. Ona je ovde da radi a ne
da te gleda i balavi nad tobom.”
Oči su mu potamnele a pogled zažario.
“Ljubomorna si?”
O itekako sam bila.
“Ma...”

167
Book as passion
 Profesorka28

“Sem... Ti si jedina sa kojom sam sad, jedina koju jebem i

jedina sa kojom spavam. Ok?”
Zagrlila sam ga i poljubila. Čim mu ruke postanu nemirne,
shvatim koliko je sve to istinito. Ljubomorna sam jer ga želim
samo za sebe.
“Ok, ali...”
“Nema ali. Videćeš još mnoge, čućeš i slično, nećeš se valjda
sa svakim upuštati u raspravu? Ja sam oguglao Sem.”
Gricnuo me za ušnu resicu, na šta sam se stresla i uzvrtela u
njegovom krilu.
“Ah...”
“Sem, šta mi radiš?”
“Isto što i ti meni.”
Taman zalepim usne za njegove, kad kapetan najavi
sletanje.
“Jebi ga, ovo će morati da sačeka. Ti si đavolica Sem i ja ću
ti sve ovo naplatiti. Veži se. Jesi li spremna?”
Vezala sam se i dala mu ruku. Nikad ne bih rekla da mogu
ovako brzo da se opustim i prepustim. Thomas je doticao sve
moje davno zaboravljene tačke.
“Spremna sam.”

***
“Sem, otkud ti? Tata!!! Vidi ko je došao! Jebote! Carson!”
Rose je otvorila vrata stana i počela da skače i viče od
radosti. Skočila mi je u zagrljaj ali pogled joj je bio prikovan za
Thomasa.

168
Book as passion
 Profesorka28

“Uđite, uđite. Ćao, ja sam Rose.”

“Thomas.”
“Ma kakav Thomas, ti si Carson, legenda.”
Rose je bila živa vatra. Nisam stigla da je upozorim na
Thomasa ali vodim se time da je nekad ovako spontano najbolje.
“Samo sam normalan čovek, Rose.”
“Joj, onesvestiću se. Zašto nam nisi javila?”
“Eto, htela sam da vas iznenadim. Gde je tata?”
“Verovatno leži i čita novine.”
Pogurala sam Thomasa ali ga je Rose već uhvatila za ruku.
“Ne znam koliko ostajete, ali moraš da mi se potpišeš i daš
autograme za kolege. Svisnuće kad čuju da sam te upoznala.”
“Ok.”
“Idem do tate pa ću vas upoznati.”
Stala sam na vrata njegove sobe i videla kako polako ustaje.
Može li čovek tako brzo da ostari? Kada se razboli, izgleda da
može.
“Tata?”
“Semi! Dušo! Otkud ti?”
“Nikad nećeš pogoditi. Kako si mi Richarde? Mnogo sam
brinula.”
Poletela sam i utopila se u njegov zagrljaj. Ništa lepše i
milije nije od topline onog ko te odgojio, ko te čuvao i pazio.
“Stvarno, dobro sam dušo. Laki infarkt, nije ništa. Daj tebe
da vidim. Lepa si mi.”
“Tata, desilo se toliko toga. Ali za početak, nemoj da
odlepiš. Sve ću ti objasniti posle, ok?”

169
Book as passion
 Profesorka28

“Šta? Šta se dešava?”

“Tata!! Ajde izlazi čoveče!”
“Zašto se Rose dere?”
“Videćeš. Samo udahni i bez stresiranja.”
Povela sam tatu za ruku i čekala trenutak istine. Moj otac
mi sve znači. Ako odlepi i ne odobri ovo, biću u gadnom sosu jer
sam sa Thomasom već duboko zagazila. Kada smo stali na vrata
tata je zastao. Pogledao je u Thomasa, pa u mene, pa opet u njega.
I ništa nije uradio. Samo je stajao kao kip. Minut, dva odmeravao
je Thomasa a potom krenuo ka njemu.
“Dobar dan gospodine. Ja sam Thomas Carson.”
“Kao prvo, zovi me Richard a kao drugo dobro znam ko si
ti. Moje poštovanje.”
Pružili su jedan drugom ruku i osetila sam neki ponos. Jebi
ga. Sa Jackom sam bila tolike godine i ovo se nikad nije desilo.
Suze su pretile da me izdaju.
“Sem, jesi li dobro?”
“Jesam, jesam, idem da se osvežim. Rose, pusti tatu i
Thomasa da se upoznaju. Dođi.”
Otrčala sam do kupatila, uletela i pustila vodu. A onda sam
zaplakala.
“Sem, Sem, seko, šta ti je?”
“Rose... Zaljubila sam se.”
“A?”
“Da. Totalno sam se zaljubila u Carsona. Samo na njega
mislim, radim sve što on želi, želim da mu ugodim, išla sam da
upoznam njegove roditelje. Jebote.”
“Samantha, pa to je super. Bravo, divno, fenomenalno.”

170
Book as passion
 Profesorka28

“Kako molim? Jedno je da imam sex sa njim i ćao, takav je

bio plan, zar ne? Ovo sad, mnogo je više. Jebi ga, kad je čuo da
tati nije dobro rekao je da ćemo iz Washingtona doleteti ovde. I
evo nas, njegovim privatnim avionom!”
“Sem, odmah da si prestala! Dešava ti se nešto lepo! Istina,
brzo ali šta sad! Samo je pitanje kakav je on prema tebi? Vidiš li
da ima nešto više? Jer, da mu nije stalo ne bi sa tobom preletao
pola države, niti bi te vodio kod oca. Oca, jebote.”
“Plašim se Rose. Plašim se što sve krijem. Plašim se šta će
biti kad sazna on, kad sazna Jack. Oh, oh...”
“Ajde sestro glavu gore. Možda je i Thomasu konačno
dopizdilo da šeta glupače i jebe koga stigne. Možda od ovoga
može neko dobro čudo da ispadne. Sad, nema nazad. Kada dođe
vreme istine, samo se postaraj da Carson zna da ti je stalo. Ništa
više. A još jednom da kažem, Jacka ko jebe! Guraj taj razvod što
pre!”
Rose je porasla. Znala sam da je naglo sazrela sve ove
godine kada nam je bilo teško. I zato sam poštovala njene reči.
“U pravu si. Hajde idemo kod njih. Jeste li ručali?”
“Nismo. Izvadila sam neko meso, taman ćeš mi pomoći. I
Sem, sretan ti Božić.”
“I tebi najdraža moja.”
Za sada, sve je dobro prolazilo. Tata se naravno dao u priču
o fudbalu, o zapitkivanju ko je kakav od igrača, šta će sada biti i
slično. Ja opet nisam imala pojma o čemu govore. Rose i ja bile
smo u kuhinji kad je Thomas ušao noseći kesu. Totalno sam
zaboravila na to.
“Rose.”
“Da?”

171
Book as passion
 Profesorka28

“Dođi, imam nešto za tebe.”

“Za mene?”
Videla sam iznenađenje na njenom licu. I sama sam se
iznenadila kad mi je Thomas rekao da je poneo par dresova i
majica sa potpisom za Rose.
“Izvoli. Čuo sam da si fan.”
“Vau! Carsone, ovo je... Vau! Hvala ti.”
Nakon kasnog ručka jer sve se odužilo trebalo je da obavim
još jedan razgovor. Sa tatom. Znala sam situaciju i nisam želela
da odem a da mu ne ispričam svoju stranu, bar delimično. Nisam
verovala kako su se Rose i Thomas odmah našli. Eto kako fudbal
spaja ljude.
“Želi li neko kafu, čaj, sok?”
“Ja neću ništa Sem, hvala ti. Ručak je bio sasvim dovoljan.”
Videla sam tatu kako ustaje, došla do njega i uzela ga za
ruku.
“Dođi da te smestim da odmoriš.”
“Dobro sam, Semi.”
Kada se konačno ispružio, sela sam podno njegovih nogu.
Nisam ništa govorila.
“Dušo, šta to radiš? Ne mogu poreći da se nisam iznenadio,
kad jesam.”
“Eh, tata...”
“Semi, jasno je meni da sa Jackom nema popravke ali
Carson? Čudi me da već nisi osvanula na nekoj naslovnici.”
“Thomas je jako oprezan. I ja sam. I ne znam, nemam
odgovore na tvoja pitanja bar ne konkretna. Viđamo se neko
vreme, neobavezno.”

172
Book as passion
 Profesorka28

“O Sem... ti si se za prvo neobavezno udala. Kod tebe to ne

postoji.”
“Znam. Ali sada je drugačije. Promenila sam se.”
“Znam, a šta je sa razvodom? Moraš to da završiš dušo. Ne
možeš sedeti na dve stolice, nije lepo. Ako je Jack ispao takav
kakav jeste, Carson to nije zaslužio.”
“Ali on i ne želi ništa više.”
“E onda nisi sela i lepo popričala sa njim. Ja koliko sam
video ovih par sati, to su dve osobe koje su nesvesno sasvim
privržene jedna drugoj. Zamisli koja bi tek zbrka nastala da on
zna... rešavaj to pod hitno. Nije lepo da ti se život temelji na
lažima.”
“Misliš da nastavi da mi se temelji na lažima?! Misliš li da
bi Thomas mogao da mi pruži nešto više nego Jack?”
“Ja nisam osoba koju treba to da pitaš. Samo ti kažem da se
ne upetljavaš dalje u sve ovo. Još uvek si krhka i nežna, još uvek
si ranjiva. Volim da vidim da se smeješ i da si zadovoljna ali ne
po cenu da ti laži unište život. Ne bih to podneo Sem.”
“Hvala ti tata. Izvini, ako sam te razočarala.”
Kako su dani prolazili sve sam više bila svesna ozbiljnosti i
zapetljanosti ove situacije. Iako mi je Jack tražio vreme, rešila sam
da papire za razvod podnesem ranije. Moram!
“Nisi. Samo, nakon svega zaslužuješ novi početak. A to
znači, bez laži, bez prevare, bez izdaje. Razumeš?”
Razumela sam i svesno sam srljala baš u to. Upravo sam
sve to radila, lagala sam, varala, izdala.

173
Book as passion
 Profesorka28

“Počinje”

Thomas
Čim ti život malo iskoči iz onog na šta si navikao, shvatiš da si
zapravo zapao u kolotečinu. Prijao mi je ovaj takozvani izlet kod
naših roditelja, ali Sem izgleda nije. Postala je tiha i povučena.
Odmah nakon sletanja u Phili tražila je da je odvedem u stan i
nakon malo ljubljenja otišla je. Nikakav poziv da uđem, nikakav
sex, ništa već evo četiri dana. Jebeno me sve boli što od želje to i
od potrebe da se zakucam duboko u nju. A sad mi treba hladna
glava jer evo dočekujemo NY Giantse.
“Sve o čemu misliš zaboravi. Isprazni misli.”
Danny me zna predobro.
“Nevolje u raju?”
“Ma, ne znam...”
“Slušaj me i sam znaš da su narednih mesec, dva
presudni.”
“Znam Danny.”
“Idemo onda. I daj sve od sebe. A kad pobedimo, onda
možeš da proslaviš pobedu u svom stilu.”
Više nisam znao koji je moj stil. Ali znao sam da mi Sem
nedostaje.

174
Book as passion
 Profesorka28

Dolaziš večeras?
Kod Joa sam. Tu je Hana.
Ok, doći ću po tebe.
Svaka devojka bila bi van sebe što je upoznala roditelje od
momka, ali ne i Sem. Nisam znao da li joj je otac nešto rekao iako
se činio kao draga osoba ali nakon što smo krenuli nazad ka
aerodromu, Sem se zatvorila. I morao sam večeras da saznam šta
se to dešava. Taman spremim telefon i krenem ka svlačionici,
ugledam novu poruku.
Javi mi se pod hitno!
Kate! A u kurac jebote! Ona ne bi zvala bez razloga.
Čim bude gotova utakmica.
Presvukao sam se, odslušao ponovo strategiju za večeras i
Dannyjev govor. Pokušao sam da ispraznim misli i ne mislim ni
o Sem, ni o putu, ni o Kate.
Utakmica je bila onako, ali pobedili smo i to se jedino broji.
“Carsone, dobar meč.”
“Hvala treneru.”
Ne znam da li sam ga čuo da me hvali sve ove mesece.
“Veliki je pritisak na vama momci, nemojte da mislite da ne
znam ako nisam bio sa vama. Još malo i tu smo, jel' tako?”
Svi su u glas vikali tako je!
“Hoćete sa nama na pivo? Idemo tu u naš lokalac?”
“Pa mogao bih. Hajde tuširanje.”
“Brzo ćemo, čekajte nas.”
Seo sam na klupicu i uzeo telefon. Morao sam da čujem šta
se dešava.
“Ideš li?”

175
Book as passion
 Profesorka28

“Moram Kate da okrenem. Krenite vi, doći ću tamo.”

“A ženska?”
“Tamo je, čeka me.”
“Opa! Bravo ljubavniče.”
“Danny, prijatelj si mi ali mogu da ti slomim njušku.”
“Evo, usrao sam se od straha.”
Pozvao sam Kate i čekao. Svi su otišli što na tuširanje, što
na vraćanje dresova i opreme te sam ostao sam u garderobi.
“Kate?”
“Thome! Bravo dečko, odličan meč. Uživali smo. Roy te
pozdravlja.”
“Pozdravi i ti njega draga. Da čujem? Šta je hitno?”
“Pa dragi moj, jesi li gledao malo Instagram, Facebook?”
“Nisam. Znaš da me to smara.”
“O pa smaraće te, kad čuješ ovo. Nisam obaveštena
Thomas, a znaš da to ne volim. Rekao si mi da ideš kod tvojih?”
“Da, išao sam.”
“Onda mi objasni šta ćeš u Vajomingu? I ko je plavuša?”
Na pomen plave kose smrklo mi se.
“Koja plavuša?”
Znam koja, ali mi treba potvrda.
“Ne igraj se sa mnom, mogu majka da ti budem.”
“Kate, nigde nije bilo paparazza, vodio sam računa. Niko
nije znao gde idem.”
“Slušaj me dragi moj. Tvoj brat Tucker je na svojoj
zvaničnoj stranici objavio da se verio i da je to uradio u krugu
porodice. Tu je navedeno da si bio prisutan sa devojkom. I

176
Book as passion
 Profesorka28

odmah nakon toga, letiš preko pola zemlje sa nekom plavušom a

ja ne znam ništa o tome. I eto ti, uslikani ste.”
MOLIM?
“Kad, kako, gde?”
“Thomas, ko je znao gde ideš? Mislim, nije da se klupski
avion može sakriti...”
“Kako ko? Moji, Tucker, posada aviona i Nataly.”
I eto ga... fijasko u najavi.
“Nataly? Kao Nataly Andrews?
“Da, ona.”
“Thome, jesam li rekla da ona mora da se makne od vas,
tebe pogotovu? Šta sam peglala pre 5 godina? Ona te prozvala za
očinstvo pobogu?”
“Kate, sjebala je znam. Ali nisam mogao da budem otac,
kad se nismo ni kresnuli. Pokajala se i kraj. Obično nije na ovim
letovima, ali jebi ga Božić je bio i dosta njih je bilo slobodno.”
“Aha. Pa je videla žensku sa tobom i rešila malo da čačne.
Ponovo, Thomas.”
Na pamet mi padne da je u jednom momentu Sem odjebala.
Verovatno je onda pukla, ili šta već...
“Pobrinuću se za to. Pošalji mi slike.”
“Hoću. I odmah da znaš, u Staru su izašle dve ali osim
plave kose i nosa, ona se ne vidi dobro.”
“Ok. Hvala ti Kate.”
“Nema na čemu dragi. Znaš, kad si bio sa Vanesom nisam
brinula...”
“Jebote, otkud ti znaš da sam bio da njom?”
Od ove žene ništa ne mogu sakriti.

177
Book as passion
 Profesorka28

“Eto znam. Ne znam zašto ali sad imam osećaj da moram

da brinem i budem na oprezu. Thomas, pazi se.”
“Joj Kate, opusti se. Za tvoju informaciju, Sem je sasvim
normalna i pristojna devojka. Začudila bi se.”
“Ok, kako ti kažeš. Ali mene muči osećaj u grudima...”
“Kate, znaš da sam ti zahvalan za sve. Pogotovu sad kad još
nisam odlučio igram li naredne sezone.”
“Zahvalan? Dobićeš dušo račun, tad mi se zahvali.”
Ostao sam nepomičan da sedim a onda sam ušao na
Instagram. Vesti, novosti, Carson sa novom ribom! Da li se konačno
primirio? Tucker Duckey kaže da jeste!
Jebeni klinac. Pogledao sam u par slika i dobro je, Sem se ne
vidi cela. Ali opet, odlepiće.

***
Ušao sam u kafić i prvo video Hanu. Već pred kraj radnog
vremena ostajemo samo mi.
“Thomy!!”
Silvia je bila za šankom namrgođena. A Sem nema nigde.
Ponovo sam pogledao prošao po prostoriji.
“Ćao dušo. Jesi gledala?”
“Pa onako. Malo. Čestitam. Pobeda je pobeda. Već sam čula
Micha kako jadikuje da nije bilo najbolje.”
“Nije, ali i oni su izgleda ustali na krivu nogu tako da,
dobro je ispalo. Ovaj, Hana...”
Silvia me nije gledala. Sve vreme gledala je ka vratima koja
vode u zadnji deo i do wc-a.

178
Book as passion
 Profesorka28

“Gde je Sem?”
“Sad je bila tu dragi. Ne brini. Znaš li šta mi je Harry rekao
malopre?”
“Šta?”
“Da zna Sem odnekud...”
Šta, koji kurac?
“Hana, bolje bi mu bilo...”
“Ma jebote, ne poznaje je ali mu je poznata. Možda je
snimala neku reklamu ili spot, što je ne pitaš?”
“Što je ti nisi pitala? Koliko ste ovde već, tri sata!”
“Nisam htela da budem napadna. Želim da se sprijateljim
sa njom, da mi veruje. A to ne bih mogla ako odmah krenem da
tresem njen život.”
“E pa i ja isto tako. Želim da mi prvo ispriča za ožiljke.”
“Ima ožiljke? Jebote.”
Hana se uhvatila za stomak i prokleo sam sebe kad sam to
izgovorio. Još mi fali da se trudna uzruja zbog nas.
“Hana, smiri se. Sem je mnogo više od onog što vidim.
Saznaću šta se krije ispod svega toga. Ok?”
“Ok. Ali šta joj se desilo? Tako je draga...”
“Nesreća, život, šta znam...”
“I posle ti olako sve shvataš? Roditelje, brata, nas? Ubiću te
majke mi.”
Ustao sam sa stolice i uzeo je u naručje. Jebeni hormoni u
trudnoći, a inače je Hana neko koga se treba plašiti.
“Han, biće sve ok. Reci mi, šta ćemo za Novu godinu?”
“Bilo šta ako ćeš dovesti i nju.”

179
Book as passion
 Profesorka28

“Pitaću je večeras. Dušo, mnogo toga imam baš sad u glavi.

Ne plači, biće sve dobro. Volim te.”
“I ja tebe Thomy. Idi po nju i gubite se odavde. Gde mi je
muž? Hoću i ja kući.”
Mahnuo sam Michu da dođe po nju pa sam i sam krenuo
da tražim Sem.
Taman sam stavio ruku na kvaku, kad je trener Brown
banuo.
“Treneru.”
“Carsone, lep lokal.”
“Jeste. Pijete li nešto?”
Mrzim da izigravam ovu finoću kad mi on ne seda nikako.
Iako je danas bio fin i udelio mi kompliment, njegova faca mi je
ljigava.
“Popio sam i idem. Vidimo se.”
“Vidimo se.”
Potom sam se našao u hodniku, idući ka wc-u, onom istom
gde sam prvi put pokupio Sem. Ili je ona mene? Koga briga!
“Sem? Sem? Jesi li unutra?”
Ne znam zašto sam sad stajao ispred vrata kad me prošli
put ništa nije sprečilo da uđem. Povučem kvaku i zakoračim
unutra.
“Sem?”
Stajala je naslonjena na zid, nepomično. Utom je podigla
glavu i odjednom sam se sledio. Pogled joj je bio nekako prazan i
to mi se nije nimalo sviđalo.
“Baby, šta se dešava? Jel' idemo kod mene?”
“Thomas, ne verujem večeras.”

180
Book as passion
 Profesorka28

“Sem, nisi sva svoja.”

“Sve je ok, malo sam umorna.”
Krenula je da izlazi. Samo bi prošla pored mene, tek tako.
“Hej.”
Nema šanse da je pustim.
“Thomas, ne mogu ovo da radim...”
“Koje?”
“Ovo, ti, ja, sex... Kad god nešto zagusti ja sve rešavam
sexom.”
“Sem, zar se nismo prećutno dogovorili da je ovo nešto
više?!”
“Kako može da bude? Ne znam, ja ne mogu...”
Uhvatio sam je i zagrlio.
“Baby, neću te pustiti. Šta god te muči, proći će.”
Podigla je glavu i usnama dotakla moje. Jebeni okidač.
Previše je vremena prošlo od kada sam je osetio. Ljubio sam je
gurajući jezik duboko u njeno grlo. Stezao sam ja nju, ona mene.
Potreba je tinjala između nas, ali prvi put ostaviću je sa strane.
Staviću fizičke potrebe iza potrebe da je saslušam, utešim.
“Idemo.”

Samantha
Počinje moja propast. On je to. Ne moj jebeni, još uvek, muž već
Thomas lično. Priznati osećaje sestri mnogo je lakše nego priznati
sama sebi. Otac je bio u pravu. Sve je počelo kao igra, kao puki
sex, kao osveta, a zaigrala sam se opasno. Tek dva meseca i bila
sam na rubu provalije koju sam sama iskopala.

181
Book as passion
 Profesorka28

Nakon puta izolovala sam se. Bio mi je potreban bar taj

jedan dan i vadila sam se na posao i njegovu utakmicu. Telo mi je
vapilo za njim jer ga je osećalo. Ali glava... to je bila druga priča.
Više nisam znala šta da mislim i kako da se postavim. Zato sam
sa posla otišla direktno u kafić. Utakmica je večeras i imam još
par sati fore.
Kad sam ušla Silvi mi je sa šanka mahnula.
“Hej dušice.”
“Hej Sem, kako si?”
Eh, Silvi ko Silvi. Ne moram ništa da govorim, njoj je sve
jasno. Ona ne pita, ne tera me ali čeka svoje vreme. A sada mi je
potrebno da zaboravim i pravim se da je sve u redu.
“Dobro, može jedan džin tonik.”
“Može, srce. Traži te ona ženska. Žena onog fudbalera
Westa.”
Okrenula sam glavu i ugledala Hanu kako sedi u separeu.
Jo je stajao ispred nje i nešto su pričali. Kad me je ugledala
mahnula mi je i ja sam njoj.
“Šta ću sa njom Silvi? Ona je njegova prijateljica, ne moja.”
“Alo, šta je sa tobom?”
“Ništa. Osim što sam zapetljana u mreži laži, baš ništa.”
“Polako dušo, rešiće se sve. Idi do nje, čini se kao draga i
osoba od poverenja. Prošla je moj skener.”
“E baš ti hvala.”
“Evo, ponesi joj đus.”
Uzela sam čaše i uputila se ka njoj.
“Hej Jo, kako je?”

182
Book as passion
 Profesorka28

“Ooo Sem draga, sve je super. Jesi spremna za utakmicu?

Sedi ovde pored Hanči da imate super pogled.”
“Hoću.”
Nikako nisam mogla ubediti Joa da nemam blage veze sa
fudbalom niti da me zanima. Čak, iako su u ovom momentu dve
osobe sa kojima sam upetljana itekako vezane za njega. Ja sam se
opirala i dalje.
“Zdravo Hana.”
“Ćao Sem, pitala sam tvoju drugaricu dal' ćeš doći.”
“Jesi?”
Sela sam pored nje i osetila u džepu kako mi vibrira telefon.
Dolaziš večeras?
Kod Joa sam. Tu je Hana.
Ok, doći ću po tebe.
Tek tako. Nasmejala sam se ali mu nisam ništa odgovorila.
“Takvi osmesi su najslađi.”
A jebote, zaboravila sam da nisam sama.
“Samo ću da ti kažem da mi je jako drago što ti je moj
drugar stavio taj osmeh. Samo to.”
“Aha.”
Znala sam šta rade dobre, najbolje prijateljice, često ćute ali
izgaraju od želje da znaju sve šta se dešava. I zaista, Hana se
činila dobrom, ispravnom pa sam je zato upitala.
“Dobro, šta želiš da znaš?”
I tako kada je utakmica počela nas dve smo počele da se
upoznajemo.

183
Book as passion
 Profesorka28

***
Dopala mi se Hana, toliko da bi mogla da je zovem prijateljicom.
Nekad, samo sad ne. Nisam trebala ni da je pustim blizu sebe ali
zračila je nekom svetlošću. Nisam trebala, jer ona je Thomasova
prijateljica i uvek će biti na njegovoj strani a ja ću biti ona koja
vara, laže i izdaje. Sve što je počelo bezveze, nasumično i pre
svega neobavezno iskomplikovalo se brzinom svetlosti. I šta sada
da radim?! Hana je cupkala dok je čekala muža a ja sam prvi put
bila nervozna iščekujući Thomasa.
“Sad će oni. Obično Mich, Danny i Thomy dolaze zajedno.
Oduvek su bili kao tri musketara.”
“Dobri su prijatelji, zar ne?”
“Jesu.”
Nisam više znala šta da kažem jer je u kafić ušao Mich pa
za njim Danny i na kraju, umesto Thomasa, Jack.
Jebote, jebote!
“Oooo evo i trenera. Ko bi rekao? Mora da je konačno
omekšao pa rešio da siđe među smrtnike.”
Nisam disala jer sam znala šta god da uradim primetiće me.
“Ne sviđa ti se on?”
“Jok. Previše je nadmen za moj ukus. Kapiram došao je iz
male sredine i hoće da se dokaže, ali ovi momci su tu pre njega pa
nisu takvi.”
Pokušavala sam da se sakrijem, da nekako eskiviram Jacka.
“Što se kriješ? Sem, ne brini, svi znaju za Thomyja i tebe.
Nemoj da ti bude nelagodno. Neće te niko dirati, Harry pogotovu
otkad mu je Thomy odbrusio.”
“Ma zašto nema Thomasa?”

184
Book as passion
 Profesorka28

“A ko zna... Hajde da se pozdravimo.”

“Joj, ne bi ja. Idi ti, ja odoh do toaleta.”
“Ok. Ako ne budem tu znaj da smo otišli. Već mi je dosta za
danas i smeta mi dim haos.”
“Važi. Hvala ti na razgovoru.”
“Nema na čemu draga. Nadam se da se uskoro vidimo.”
Ustala sam i taman kad je Hana zagrlila Micha, iskoristila
sam priliku da ih zaobiđem i uđem u hodnik. Bar sam ja tako
mislila...
“Sem, otkud ti ovde?”
Jack me je video.
“Došla sam kod Silvie. I da, gledala sam utakmicu.”
Ne znam šta mi bi da ovo kažem ali želela sam da ga
iznerviram.
“Jesi? Pa bili smo dobri.”
“Jack, spremila sam papire i ne mogu više da čekam...”
Počeo je da mi prilazi.
“Zašto Sem? Jebote, dva meseca do kraja, samo dva! Želiš li
to namerno da uradiš, da dospe naš razvod u novine! To želiš!”
“Ja... otkud znaju da si oženjen?”
“Samantha, u svakoj belešci o meni stoji tvoje ime. Samo
sam nakon nesreće povukao veze i to smo zatajili. Nisam želeo da
se tvoje ime provlači po novinama kad si bila povređena. Sad
samo kažem da sam slobodan i niko ne kopa. Ali ti moraš!!”
“Jack, ja...”
“Radi kako hoćeš, ali ovog puta ja neću peglati situaciju.
Pošalji mi jebena dokumenta.”

185
Book as passion
 Profesorka28

Čim je izašao uletela sam u wc i umila se. Znala sam da

počinje, osećala sam to negde duboko u sebi.
Gledala sam Jacka i nijednom se nisam pokajala svojom odlukom.
Želim razvod i to što pre. Ali ako se sazna za vreme prvenstva,
neće samo njemu nauditi to, već i Thomasu.
Duboko sam zagazila i nisam imala pravo da ja Thomasu
nanesem štetu. Toliko je vodio računa o paparazzima, o svemu
da nisam želela da budem ta koja će ga dokrajčiti. Ja koja sam
ludo zaljubljena u njega.

***
Thomas me je doveo u stan. Lebdela sam negde između sna i
jave, između realnog i nerealnog. U wc-u sam htela da ga
odgurnem, htela sam da odem i pustim ga ali on mi nije dao.
Došli smo do stadijuma gde nazad očigledno nema.
“Hej, želiš li pod tuš?”
Sedela sam u dnevnom boravku tako kao kip. Thomas se
raspakovao pa i sam otišao da se istušira ostavljajući me samu sa
svojim mislima. Nakon vatrenog poljupca tamo u wc-u, praktično
da me nije ni pipnuo.
“Mogla bih ako ću ostati.”
“Sem, već sam ti rekao da ostaješ. Reći ćeš mi šta te muči pa
ćemo rešiti.”
Klimnula sam i već sam razmišljala šta ću dođavola da mu
kažem.
Dok sam bila u kupatilu čula sam njegov glas kako priča
telefonom. Nešto je raspravljao a zatim besno prekinuo. Znači,
nisam samo ja u rasulu... Nisam prala kosu jer ne bih je mogla

186
Book as passion
 Profesorka28

sad satima sušiti. Obukla sam gaćice i onaj dres koji nosim non
stop sa sobom pa lagano izašla. Thomasa sam našla u kuhinji
zadubljenog dok je gledao nešto na laptopu.
I od te slike smrzla sam se.
“Šta je jebote to? Otkud?”
Ekran su ispunjavale naše slike sa putovanja.
“Sem, polako...”
“Ne mogu polako.”
Gotova sam. Ako izađu slike, sve će se završiti.
“Slušaj me, već sam sve sredio. Dobio sam ove slike i one ne
idu u javnost. Međutim, neke su izašle. Dođi.”
Polako sam došla i stala pored njega.
“Vidi i ja sam odlepio kad sam čuo. Dobra vest je da sam
sasekao sve i više neće biti nikakvih objava o tebi.”
“Objava? Ima objava o meni?”
“Tucker je objavio da se verio u krugu porodice i da sam ja
bio prisutan sa devojkom. A potom je Nataly podelila slike.”
“Nataly?”
Stjuardesa, znala sam da mi se ne sviđa.
“Duga priča ali sređena. Sem, objavljene su samo ove dve
slike. Pogledaj, čak se i ne vidiš dobro i nigde ne piše tvoje ime.”
Kao da će mi od toga biti bolje.
Gledala sam u te dve fotografije i znala sam da će svako ko me
poznaje uočiti da sam to ja.
“Thomas, bolje da odem kući.”
“Pobeći ćeš odmah na prvoj stepenici?”
“Daj mi malo vremena.”

187
Book as passion
 Profesorka28

“Sem, ja sam sve samo nisam osoba koja daje vreme. Već
sam ti rekao crno ili belo, nikada sivo.”
Moram da odem.
“Izvini, ali sad biram sivo.”
Ostao je da stoji verovatno zatečen mojim postupkom ali ja
ne mogu više. Sledeće što može da se desi je da na sledećim
slikama budemo Jack i ja.
Thomas to nije zaslužio.
Ona ista provalija upravo je postala još veća, a ja sam
hodala po ivici.

188
Book as passion
 Profesorka28

“Privid”

Thomas
Jebena devojka mi ne izlazi iz glave. Nikako mi ne izlazi iz glave
njeno ponašanje, povlačenje i na kraju njeno bežanje od mene.
SIVO? Nikad to nisam umeo a sada sam bio na granici da
pokušam. I dalje sam vrteo film i pokušavao da shvatim o čemu
je reč. Ali nisam mogao. Jebena crna rupa. Sem je za mene bila
nepoznanica i toliko se trudila da to i ostane. Enigma.
Sve sam radnje radio automatski. Trening, trčanje, plivanje,
teretana. Na pitanja sam isto tako odgovarao. Da, ne, u redu,
jeste. Zašto? Zbog male plave koja mi je zavrtela mozak. Zbog
nekoga koga sam pustio blizu i dao mu više nego ikom. A šta je
ona uradila? Pobegla je od mene. Bez objašnjenja, bez razgovora,
bez ičega.
“Carson, u moju kancelariju.”
I samo mi još treba nadrkani trener na grbači.
“Izvolite treneru.”
“Jako smo blizu to znaš. Voleo bih da osvojimo ovo
prvenstvo i uzmemo Super Bowl. Prva mi je sezona i to bi bio
veliki podsticaj za mene.”
“Zašto mi to pričate? Daćemo sve od sebe, kao i uvek.”

189
Book as passion
 Profesorka28

“Zato što sam video da se viđaš sa nekom, počelo je da se

priča.”
“Uz poštovanje, vas to ne treba da zanima. Moj privatni
život je samo moj.”
“Jeste, sve dok ne počne da utiče na tvoju igru. A ja moram
da ti kažem da si vidno popustio. Znači, sredi se da ne bih morao
u najvažnijim utakmicama da te zamenim.”
“Molim?”
“Eto. Lepo si upozoren. I da, razmisli dobro da li se
povlačiš ili ne. Očekujem do kraja februara tvoju konačnu
odluku.”
Nisam ništa rekao, samo sam izleteo odatle.
“Ohoho, jeli to veliki Carson nadrndan nešto?”
“Vanesa, sjaši.”
“Oh dragi, rekla sam ti...”
“Začepi.”
Krenuo sam ka svlačionici, pokupio stvari i zakucao se i
Dannyja.
“Thomy polako čoveče, gde gori?”
“Hoćeš do teretane? Moram da se ispraznim. Pričaću ti
tamo.”
“Ok. Ajde, pa da vidimo šta te muči.”
Jebi ga. Bio sam izgleda toliko zaluđen Sem da su svi videli
ovih dana da me nešto muči.
Udarao sam džak da sam mislio da ću prokrvariti kroz
rukavice.
“Alo čoveče, oladi malo.”
“Ne mogu. Besan sam.”

190
Book as passion
 Profesorka28

“Polako. Šta te muči? Jel' Sem?”

“Sem je započela a trener samo dolio ulje na vatru.”
“Pričaj mi o njoj.”
Ne mogu da kažem, Danny je znao da sluša. Samo je
klimao glavom, ništa nije zapitkivao. Kad bolje razmislim i ja sam
trpeo razna njegova sranja kad je Serena bila u pitanju. Red je da
mi vrati.
“Nije ti rekla šta joj je?”
“Ne, samo je bila čudna da bi na kraju odlepila zbog slika.”
“Dobro, da... Nataly je baš preterala ovaj put.”
“Jeste, nju sam sredio. Šta ću sa Sem, Danny? Jebi ga, vodio
sam je da upozna moje! Zar joj to ništa ne govori?!”
“A žene su ti to. Nikad ih nećemo razumeti. Ako ti se sviđa,
a ne bi vodili ovaj razgovor da nije tako, onda joj daj vremena.
Možda će ona sama sa sobom da reši. Pusti je.”
“Misliš?”
“Da. Evo ide Nova godina, još dva dana.”
“Gde ćemo?”
“Kako gde? Pa kod Joa. Nadam se da će Sem i Silvia dovesti
instruktorku.”
“Koga, Amandu? Danny?”
“Šta Danny? Dopada mi se ona. Mogao bih da pokušam.”
“Pokušaj, što da ne.”
“A šta ćeš ti ljubavniče?”
“Daću joj još taj jedan jebeni dan. Ako se do dočeka ne javi,
lično ću otići kod nje i izvući je poput pećinskog čoveka.”
“Jebote, zaglibio si!”

191
Book as passion
 Profesorka28

“Nisam, samo se sexamo.”

“Neka te Divljače, nek ti bude.”

***
Koliko god me svrbeli prsti da uzmem telefon i pozovem je,
nisam to učinio. U sebi sam ponavljao mantru daj joj još malo
vremena. Samo zato mislim da smo kliknuli nisam sve ovo oterao
dovraga. Samo zato što se uklopila u moj svet, nisam je pozvao i
nisam narušio naš odnos više od ovog kakav je sad.
Obavio sam poslednji trening u godini, opustio se u bazenu pa
otišao kod Micha i Hane. Da, vreme je da budem deda mraz.
“Ooo Thomy, otkud ti? Uđi. Sorry, nisam te očekivala pa je
krš.”
“Hana, doneo sam paketiće. Sutra ću možda biti zauzet, a
ne volim da klinci misle da sam ih zaboravio.”
“Ok. Caro! Clay! Dođite da vidite ko je došao! Decooo!”
“Polako Han.”
Kupovinu za Carolinu i Claytona uvek obavim ranije. Iako
se i za to nekad Kate brinula, zadnjih dve godine sam idem u
nabavku. Kad sam neodlučan obično pokupujem sve što stignem.
“Opet si preterivao?”
“Nisam.”
“Mogu misliti. Zašto možda?”
“Hajde da podelim deci ovo pa ćemo pričati.”
Uvek sam govorio da ne verujem u muško-ženska
prijateljstva a onda se pojavila Hana. Pojavila se lepotica koja mi
je kao agent pokazivala stanove i odmah smo se našli. Prvi put ne
sexualno. Kada sam poveo Micha da mu pokažem stan bezveze,

192
Book as passion
 Profesorka28

jer mu je bilo dosadno, hemija između njih desila se gotovo istog

momenta kad su se jedno drugom predstavili. I vrlo brzo nakon
toga oni su bili venčani a Hana moj jedini žensku prijatelj. Da, to
je bila jer smo pričali jedno drugom određene stvari. Zato ću joj
sad pomenuti Sem, iako se opirem. Jer, što više ljudi zna, to naša
veza ide na veću razinu.
Deca su tražila odmah sve da otvore, a ja sam sedeo na
podu pored jelke i uživao sa njima.
“Možeš li da zamisliš da ćeš sledeće godine tu dodati još
jedan paket?”
Micha i Hanu gledam kao porodicu. I sad, ne mogu da se
setim ko su oni bili pre ovoga što sada imaju. Mich je oduvek bio
ozbiljniji od nas. Ne kažem da se nije zajebavao ili kresao sa
strane ali u mnogim slučajevima trezvenije je razmišljao od
većine.
“Bogami, ne mogu dušo. Troje dece za 5,6 godina, to je
zaista uspeh.”
“Thomy...”
“Han, nemoj da kvarimo praznike. Znam šta ćeš reći. Ali
evo, samo da ti kažem, ovaj put vidim sebe da bih mogao da se
potrudim. Ok?”
“Ok. Budi tu sa decom. Idem da vidim gde se Mich
zaglavio.”
“Važi, bez žurbe.”
“Thomy, imam celo obdanište barbika. Ali ova sirena je
predivna. Mnogo mi se sviđa.”
“Šta ti se sviđa na njoj?”
“Vidi ovu plavu kosu, ovako dugačku, kao svila je. Pipni
kako je mekana.”

193
Book as passion
 Profesorka28

I evo me, sedim na podu sa Carolinom u krilu a jebena Sem

mi se vrti po mislima. A mala sa ovom kosom samo još doliva
ulje na vatru.
I kao spas, začujem svoj telefon.
“Izvini Caro, moram da se javim.”
Ustao sam, pogledao i zastao. Evo je.
“Hej.”
Želeo sam da zvučim mirno, možda malo i ravnodušno ali
čim začujem glas potrebe se menjaju.
“Sem.”
“Kako si?”
“Dobro. Kod Hane sam, doneo deci poklone.”
“Aha, pozdravi je.”
“Hoću.”
I evo je, gluva tišina.
“Sem... jel' prošlo dovoljno vremena?”
Čujem kako uzdiše.
“Da.”
“Dobro. Želiš li da se vidimo večeras?”
“Želim.”
“Sem, jesi li dobro?”
“Jesam, biću. Možeš ako hoćeš, da dođeš do mene?”
“Jesi li sutra slobodna?”
“Jesam. Dao mi je Smith dva slobodna dana.”
“Odlično, spakuj se i dolazim po tebe čim završim ovde.
Večeras i sutra si samo moja, važi?”
“Važi Thom. Vidimo se.”

194
Book as passion
 Profesorka28

I sad treba izdržati sat, dva u dobrom društvu dok mi misli

lete na sasvim drugu stranu.

Samantha
Ni sama ne znam kako sam izdržala ovih dana a da ga ne
pozovem. Bila sam kao vučica zatvorena u svom kavezu. Išla sam
tamo vamo, izgubljena sama sa sobom. Potreba za Thomasom
bila je velika, ali još je veći bio moj strah od gubitka, strah od
otkrića i strah od haosa. Nakon svega što se desilo za samo par
dana, nisam više mogla sama sa sobom da se sastavim. Očeve reči
odzvanjale su mi u glavi, potom Jackove optužbe i izjava da je
ipak nešto uradio za mene, do na kraju slike koja je kružila
internetom ali i novinama. Previše za moju napaćenu dušu. I
koliko god želela, sex ovde nije mogao pomoći.
Otišla sam. I on mi je dao vremena.
“Šta ima novo?”
“Nema ništa.”
“Sem, dušo, šta se dešava?”
Silvi i ja sedimo u stanu i radimo jogu. Kao neki način da
tražimo unutrašnji mir. Meni je moj preko potreban.
“Silvi? Šta bi sa onim da on samo jebe? Šta bi da mi on
može pomoći da zaboravim?”
“Eh srce... Niko nije mogao da pojmi da ćete se naći. To nije
zabranjeno. Kao prvo, moram reći da ti je on pomogao da
zaboraviš. Smeješ se i ne sažaljevaš nad sudbinom. To je prvi ali
veliki korak. Drugi korak je to što on želi više.”
“Ma... Ja živim u laži.”

195
Book as passion
 Profesorka28

“Ti živiš u poricanju svega, ja bih rekla. Tražila si vreme?

Da li ti je dao?”
“Jeste.”
“Slušaj Sem. Ne znam da li je Thomas osoba za živeti
srećno do kraja života, ali ako ti osećaš da jeste, moraš da probaš.
I moraš mu reći istinu.”
“Kako Silvia? Kako da mu kažem da je sredstvo osvete? Da
li bi ti prešla preko toga?”
“Polako, sitnim koracima. Reci mu na primer prvo za
nesreću. Čovek vidi na tebi ožiljke, misliš li da se nijednog
trenutka nije zapitao odakle ti? A opet te nije pitao jer čeka.
Moram reći da mi se Thomas svakog dana sve više sviđa.”
I meni se sviđa. Ali nemam pravo da mu upropastim
sezonu. Naporno je radio, trenirao i igrao da bi na kraju ja došla i
sjebala sve.
Uopšte nije trebalo da bude ovako.
Uopšte nisam planirala ovo.
I kako je puki, divlji sex prešao u nešto više i kad?

***
Pozvala sam Thomasa i sad čekam da dođe po mene. Hvata me
trema veća od one koju sam imala kad sam ga pokupila prvi put.
Tad sam bila bezbrižna, a sad?
“Opusti se. Idi i uživaj. Videćemo se kod Joa ako dođete. A
ako i ne dođete nije šteta.”
“Silvi doći ćemo sigurno.”
“Nemoj ništa da potenciraš, pusti ga da on sad vodi.
Upamti, ne znamo kad je Carson bio u vezi zadnji put?!”

196
Book as passion
 Profesorka28

“Silvia, ovo nije veza!”

“A šta je?”
“Ne znam... Možda neki dogovor, otkud znam!”
“Sem. Moraš sama sa sobom da budeš načisto. Šta sam
rekla za poricanje? Ti upravo to radiš. Samo kad sebi priznaš da
si zaljubljena u Thomasa i da ti je on dečko, moći ćeš da kreneš
dalje kako treba. Ovako ćeš uvek tapkati u mestu ili još gore,
vrteti se u krug.”
“Ok, Silvia shvatila sam.”
“Hajde dušo zvoni ti telefon. Volim te.”
“Volim i ja tebe Silvi. Srećna ti Nova godina.”
“I tebi dušice i zapamti, Nova godina, novi početak.”
Pogledala sam i videla poruku izađi. Osetila sam blage
leptiriće u stomaku.
Hajde Sem red je da i ti učiniš nešto.
“Ćao.”
Glup pozdrav ali jedini za koji sam bila sposobna. Thomas
je izgledao savršeno. Njegova teget trenerka stajala mu je kao
salivena i taj sportski izgled upotpunio je samo sportski sat.
“Dođi ovamo.”
Ništa drugo nije rekao. Zgrabio me je za glavu i povukao ka
sebi. A onda... pa mogu reći da sam videla zvezde. Kada me je
poljubio odletela sam visoko.
“Ćao i tebi. Nedostajala si mi.”
“I ti si meni.”
I to je bilo to. Sve vreme puta ćutali smo, svako sa svojim
mislima dok je moju ruku držao u svojoj.
Kada smo ušli u stan okrenula sam se i rekla mu:

197
Book as passion
 Profesorka28

“Ispričaću ti nešto. Zaslužuješ to.”

“Sem...”
Došao je do mene, pa svoju ogromnu ruku stavio na moj
obraz.
“U redu je. Dao sam ti vreme i poslužilo je svrsi. Ne moraš
sa vrata odmah da krećeš u akciju. Tu si dva dana i imaćemo
vremena za sve. Jel' tako?”
“Tako je.”
“A sad me pusti da te skinem i dodirnem. Pusti me da te
osetim jer sam te jebeno željan.”
I gotova sam. Bez reči počela sam da se skidam, ali on me je
zaustavio.
“Ja ću to da uradim. Hoću da vidiš i osetiš koliko te želim.
Ovaj put, samo ovaj put idemo polako.”
I učinio je to. Ako sam mislila da je veza i naše ponašanje
otišlo na viši nivo, Thomas mi je sad pokazao i viši nivo sexa.
Nisam se usuđivala da mislim o tome kao o vođenju ljubavi ali
sve je upućivalo na to.
Nakon što je me je skinuo i mogu reći celu izljubio, ne
preskačući niti jedan centimetar moje kože, položio me je na
krevet kao da sam od porcelana i da ću se svakog trenutka
slomiti.
“Ti mene ne diraj... još... ako to uradiš prekratko će trajati...”
Potom se i sam skinuo a ja sam se iznova i iznova divila
tom divno isklesanom telu.
Oslobodila sam glavu svih misli koje nisu imale veze sa
nama dvoma i ovim što se upravo događa. Legao je preko mene i
posvetio se mom licu. Na koži sam osećala njegovu golu kožu i

198
Book as passion
 Profesorka28

čvrsto dignuto koplje. A on nije činio ništa do samo me ljubio i

mučio me.
A znao je koliko ga trebam. Migoljila sam se i pokušavala
da raširim što više noge ne bi li ga pozvala da bez problema uđe.
Ali on se nije dao. Sa lica spuštao se niz vrat, preko ključne kosti
pa sve do grudi. Lagano mučenje, lagano uživanje... Sve što mi je
radio, radio je sporo i tačno koliko treba. Sa grudi lizao je i pravio
mokre tragove niže preko stomaka pravo u moj centar. A kada se
tu zadržao eksplodirala sam.
“To je prvi. A sad za mene, idemo još jednom.”
Ponovo se uspeo na mene i lagano uplovio tamo gde mu je
pre samo par minuta bio jezik. Tada sam ga zagrlila, nogama
obgrlila i poljubila.
Nežno i u sinhronizovanom ritmu gledajući se oči u oči
otišli smo ka nečemu višem. Iako lagano, vrhunac je bio snažan a
mi bez daha.
Čist sex je upravo otišao u istoriju.

“Imala sam nesreću. Sletela sam sa puta dok sam se vraćala

kući iz grada. Hiljadu puta prošla sam tim putem, znala sam
svaki pedalj te zemlje a opet kad je počela kiša i oluja izgubila
sam kontrolu nad vozilom.”
“Sem...”
Još uvek smo ležali zagrljeni utisnuti jedno u drugo. Glava
mi je počivala na njegovim grudima i nisam želela da ga gledam
u lice. Bilo mi je potrebno ti jer bi se slomila od tog pogleda.
Dovoljan je bio njegov teški, promukli glas.
“Izgubila sam svest i pojam o vremenu. Nisu me našli tri
sata. Ne bi ni tad da otac nije podigao uzbunu tražeći me.”

199
Book as passion
 Profesorka28

Mazio me je po golim leđima i povremeno ljubio u kosu.

“Niko ne zna kako mi se pojas otvorio niti kako sam
završila tako istumbana. Povrede su bile ozbiljne. Ovo na kuku i
butini nije ništa.”
“Kako nije?”
“Nije jer noge nisam osećala. Kada sam se probudila nakon
dva dana bez svesti nisu mi dali dobre prognoze što se tiče
ponovnog hodanja.”
“O Bože...”
“A onda sam shvatila da ne mogu da dozvolim to. Da ne
smem da ostavim oca i Rose, da ne smem da sedim uzalud i
postanem im teret. Odveli su me na imanje i tamo sam dve
godine provela u oporavku.”
“Preživela si i oporavila se.”
Ustala sam i stavila bradu na njegove grudi. Ovaj put moje
su oči pronašle njegove.
“Ima još toga i sve ću ti ispričati.”
Klimnuo je a onda me povukao skroz na sebe i ponovo
poljubio.
“Ima vremena.”
Tako sam blizu...

200
Book as passion
 Profesorka28

“Zatišje pred...”

Samantha
Nikad ne bih očekivala da ću provesti nezaboravan doček. Ne
pamtim kad sam poslednji put nešto slavila. Ne pamtim kad sam
bila tako opuštena i konačno mogu reći svoja. Svakim danom
videla sam delove one srećne sebe, one pre nesreće i tragedije.
One žene koja je zavodila, plenila pogledom, smejala se i prkosila
životu. One žene koja je sve to radila za jednog čoveka.
Videla sam nju, ali je čovek bio drugi.

***
Januar mesec je presudan za Thomasa. Tri utakmice pa onda 1.
februara finale divizije i na kraju posle samo par dana taj famozni
Super Bowl ako se plasiraju. I tako su se proredila naša viđanja.
Ne znam da li mi je smetalo ili godilo ali činjenica je bila da sam
navikla na njega, na njegovu pojavu, na njegove poljupce ili da
me samo drži za ruku. Nakon što sam mu ispričala o nesreći u
njemu kao da se pokrenuo zaštitnik. Dodirivao me je non stop,
ljubio čak posebno kožu mojih ožiljaka. Tada sam znala da sam
ovde baš zaglibila i da tonem sve dublje.

201
Book as passion
 Profesorka28

Samo mesec dana Sem. Ne možeš ga sad dekoncentrisati.

Na svakom koraku čulo se samo da moraju biti fokusirani i da je
ovo jedini mesec kad im je sve dozvoljeno. Da budu nervozni, da
budu prosti, da psuju... sve.. Čak je i u kafeu Jo odmahivao
glavom.
“Veliki je to teret. Sad posebno su sve oči uprte u njih.”
“Zašto sad?”
“Zato što će se Thomas možda povući. Još uvek je otvorena
ta tema. A nema boljeg načina da se povučeš od tog da osvojiš
prsten.”
“Aha...”
“Sem draga, ako ga slabo viđaš nije do tebe.”
Znala sam to. Sad kada sam bila tako blizu, svakim danom
sam imala sve više samopouzdanja i volje da mu kažem, nisam
ga viđala. Čak i tad, kad bi se konačno sreli, jebeno bi sve otišlo u
drugom pravcu.
Želja, volja, strast, vatra i normalno sex.
“Silvi, da te čekam?”
“Možeš, evo samo da razdužim ovde i krećem.”
Juče su odleteli u Los Angeles, danas je trening a sutra
utakmica. A malo slobodnog vremena ako bude imao, Thomas će
da iskoristi da obiđe Tuckera. Samo što sam pomislila na njega,
stiže mi poruka.
Gde si baby?
U kafeu, čekam Silviu pa kući. Ti?
Ja u svlačionici. Krećem na bazen.
Jesi li umoran?
Ništa manje, ništa više.

202
Book as passion
 Profesorka28

Ok, probaj i da odmoriš malo.

Odmoriću kad se sve završi.
Kad se vidimo?
Obećavam prekosutra.
Ok.
Čim smo stigle kući, pozvala sam tatu. Ako ne svako veče,
onda svako drugo proveravam kako mu je.
“Tata?”
“Semi? Kako si mila?”
“Dobro, kako si ti? Piješ li terapiju, šetaš li?”
“Sem, sve je u redu. Šta mogu da radim ovde na imanju?
Teresa me pazi, kuva mi sve po propisu, ne da mi da jedem ono
što volim.”
“Molim te tata, čuvaj se.”
“Ja sam dobro, ali kako si ti mila? Radiš li nešto po onom
pitanju?”
“Radim tata.”
“Samantha, hodaš po tankom ledu, samo je pitanje dana
kad ćeš propasti. Čudim se kako si se do sad izvlačila.”
“Nemoj, molim te.”
“Sem, to su ozbiljne stvari. Shvataš li težinu situacije?
Smatram te za zrelu osobu.”
“Znam tata, ali Thomas je pod pritiskom. Toliko toga ima
na umu. Kako da mu kažem? Sad pred finale i taj... Super Bowl.”
“Sem, on je zreo čovek a ne balavac. Što vreme više teče,
više će misliti da si ga zavlačila i da se igraš sa njim. Jel' tako?”
“Ne igram se sa njim!”

203
Book as passion
 Profesorka28

“Ali on će tako videti dušo. Molim te jer brinem za tebe.

Sem, bude li sve otišlo dovraga, bojim se da nećeš podneti.”
“Znam.”
Znala sam da je moj otac u pravu. Otkad sam priznala sebi
osećaje prema Thomasu kao da sam se tek tad odaljila. Sve više
sam se upetljavala i sve više ignorisala. Stalno sam imala
izgovore, još ovo, pa ovo i ovo. Ponašala sam se kao kukavica, a
nikad nisam bila takva. Da jesam, verovatno ne bih više hodala i
sad ne bih bila ovde.

Sutradan odradila sam svoju prepodnevnu smenu. Na

izlasku iz restorana srela sam Smitha.
“Samantha...”
“Dobar dan gospodine. Završila sam za danas. Vidimo se
sutra.”
“U redu. Ne znam da li sam ti rekao, jako sam zadovoljan
tvojim vođstvom. Svi su oduševljeni tobom. A ja sam posebno
zaintrigiran kako to da te niko nije poznao. Gledao sam slike, nisi
se puno promenila...”
“Gospodine, nije mi namera da vas vređam ali molim vas
nemojte mi se mešati u život. Ako znate o meni tu užasnu
pikanteriju možete izaći u novine i ako vas kopka svima objaviti.”
“Molim? Ne? Nisi me shvatila...”
“Znam šta mislite. Da zavlačim Thomasa, da sam sa njim iz
koristi i slično. Ali nisam.. Istina je da sam htela samo sex sa njim
ali to je vremenom otišlo u drugom pravcu. Znam da je Thomasu
stalo do mene i zato činim sve da bude još par dana hladne glave
pre nego što mu predočim istinu i uništim sliku koju ima o meni.
U redu? Ako me ne želite ovde...”

204
Book as passion
 Profesorka28

I krenula sam da izlazim, kad me je on zaustavio.

“Samantha, stani! I kad sam saznao ko si dao sam ti šansu i
obavila si sve kako treba i profesionalno. Ali nisam slep, vidim i
tebe i njega i samo ću ti reći to će biti veliki prasak.”
“Znam i spremna sam.”
Sa ovim rečima izašla sam. Hladan vazduh šibao mi je lice i
krenula sam polako da šetam.
Razmišljala sam o svemu, o celom svom životu, o
detinjstvu, o maloj sestrici koju sam dobila kao već velika
devojčica, o majci, o školovanju, o pripremama i izborima za
miss, o toj ceremoniji izbora gde je Jack bio u žiriju, o našoj
ljubavi koja je odmah planula, o venčanju... Šetala sam bez cilja
kad mi se telefon oglasio.
“Da?”
“Sem, Hana ovde.”
“O Hana zdravo.”
“Ćao. Izvini, uzela sam od Silvie tvoj broj, nadam se da se
ne ljutiš.”
“Ne ljutim se.”
“Ok, htela sam da te pitam šta radiš danas? Meni je
dosadno, po kući sam ceo dan sa decom. Uhvatilo me je tek sad
spavanje, sve suprotno od prve trudnoće. Pa sam mislila da
dođeš kod nas, ako si slobodna.”
“Slobodna sam i hvala na pozivu. Upravo besciljno šetam
ulicama i mogu odmah da krenem ako nije problem.”
“Divno, jesi li ručala?”
“Nisam.”
“Super. Sećaš li se adrese ili da ti pošaljem?”

205
Book as passion
 Profesorka28

“Pošalji mi molim te.”

“Ok. I hvala ti Sem.”
“Ma nema na čemu, ja decu obožavam i rado ću ti praviti
društvo.”
S'obzirom da prvi put idem zvanično kod nje otišla sam u
malu prodavnicu igračaka pored koje sam redovno prolazila.
Hani sam kupila maramu jer je nisam dovoljno poznavala. I kad
sam pokupovala sve potrebno sela sam u taxi i zaputila se kod
njih. U međuvremenu Thomas me je pozvao.
“Baby.”
“Hej.”
“Šta ima?”
“Upravo idem kod Hane. Pozvala me je da joj pravim
društvo.”
“Stvarno? Hana je super, baš mi je drago što te pozvala. Ne
izlaziš puno Sem.”
“Izlazim dovoljno, na posao, do tebe...”
“Aha.”
“Jesi li se video sa Thuckerom?”
“Jesam. Pozdravio te klinac.”
“Kad je utakmica?”
“Večeras.”
“Thomas, koncentriši se.”
“Hoću. Sutra si kod mene?”
“Jesam. Doći ću odmah posle posla.”
“Važi baby. Uživaj kod Hane.”
“Hoću.”

206
Book as passion
 Profesorka28

Kod Hane je sve bilo idealno. Žena me je načisto opčinila

isto kao i njena deca. Carolina se vezala za mene govoreći da mi
je kosa kao kod barbike.
“Anna, hajde odvedi decu u sobu.”
“Mama, mogu li još malo da sedim sa Sem?”
“Doći će Sem ponovo. Mama i Sem moraju da razgovaraju
a to nije za malu decu. Pozdravi se.”
“Doviđenja Sem i hvala ti na lutki.”
“Nema na čemu mila.”
Ništa nije upućivalo na ono što sledi. Nikad ne bih
očekivala ovo.
“Sem, želiš li malo vina?”
Čim sam stigla ručale smo sa decom pa sele u prostrani
dnevni boravak. Upoznala sam i Annu, devojku koja je čuvala
decu, pravila Hani društvo i pomagala joj kad je Mich bio
odsutan.
Carolina se nije odvajala od mene dok je Clayton uzeo igračku i
seo u ćošak gde su bile njegove igračke i sam se igrao.
“Može čaša vina, baš će mi prijati. Ti smeš?”
“Naravno. Smem sve ali umereno. Smesti se ti lepo, odmah
se vraćam.”
Poslala sam Silvii poruku da ne brine jer sam kod Hane.
“Izvoli.”
Hana je sela na krevet i opružila noge. Prinela je čašu
usnama i otpila gutljaj a onda se okrenula prema meni.
“Dakle Sem, koja je tvoja priča?”
“Molim?”

207
Book as passion
 Profesorka28

Gledala me svojim očima pronicljivo, kao da me gleda u

dušu.
“Evo ovako, ne podnosim laž. Ne volim da bilo šta
ugrožava mene ili ljude koje volim. A Thomasa mnogo volim.
Dakle?”
“Hana, ja...”
“Samantha, sigurno si do sad shvatila da ja sve znam. Ja
sam uporna žena kada me nešto zanima. A ti me zanimaš. Zato
pričaj... hoću sve da znam.”
Bila je opuštena i mirna. Shvatila sam da joj dugujem istinu.
“Ja sam udata.”
“Znam.”
“Moj muž je trener Brown.”
“I to znam. Ali ne znam čemu sve ovo i šta je prava istina
ovde. To očekujem da mi ispričaš.”
I počela sam. Upravo sam pričala ceo svoj život. Otvorila
sam se osobi koju najmanje poznajem i ako mi ona oprosti i
razume, možda budem imala šanse i kod Thomasa.
Povremeno je klimala a povremeno odmahivala glavom. Čini mi
se i da je zaplakala kad sam pričala o nesreći, o bolu, o jadu u
kom sam bila.
“Znala sam da je on kreten, a sad mislim da je i idiot.”
“Ne znam šta bih ti rekla. Razočarala sam se u Jacka, mada
ne znam kako bi bilo da nisam imala nesreću. I ja sam život
shvatala olako, ali kad mi je majka umrla a potom i ja legla u
krevet, ceo svet mi se okrenuo. Bilo je ili da potonem ili da se
podignem. Dugo mi je trebalo da odaberem drugu opciju. I evo
me sada ovde.”

208
Book as passion
 Profesorka28

“A Thomas? Kao prava mama kvočka moram da znam

kakve su ti namere? Sad ćeš reći da nemam pravo da te to pitam
jer je on takav divalj i neobuzdan. Ali moram jer se on zadnjih
godina smirio, sve manje se pojavljuje u javnosti, sve manje puni
stranice žute štampe i mislim da polako spušta loptu i sprema se
za nešto ozbiljnije. Ne znam da li znaš da će se možda povući?!
Ako ne učini sad, onda će sigurno sledeće godine a to sve ukazuje
da je spreman za novi život. Plus Sem, on je dobar čovek. To što
je nekad radio i kako se ponašao nije odraz onog čoveka kakav je
danas. Razumeš li to?”
“Razumem.”
“Slika plasirana u javnosti je kriva. Upoznala si momke,
smatraš li da su svi kreteni?”
“Ne, naravno.”
“Zaista sam mislila da će ovo biti samo sex. Planirala
sam...”
“Sem, ništa u životu se ne planira draga. Ja nikad nisam
planirala da se udam za fudbalera Bože sačuvaj, pa jesam. Nikad
nisam planirala da imam više od jednog deteta a dobila sam
dvojke iz prvog puta. Bolje da ti ne pričam šta još nisam
planirala... Tako da... Thomas i ti... To je već viši nivo odavno ali
neće biti dobro po tebe. Nikako.”
“Znam Hana. Svesno sam to radila.”
“Razumem razloge zašto si želela da povratiš
samopouzdanje i smotaš takvog tipa, ali ne mogu da shvatim
zašto ćutiš i puštaš da neko drugi sazna i kaže mu. Ja neću jer
želim da ti budeš ta ali Sem... Harry te je prepoznao a on nije baš
diskretan.”
“Harry? Šta on zna?”

209
Book as passion
 Profesorka28

“Ne verujem da zna za Browna ali da si bila miss to da. I

ako malo krene da kopa eto belaja.”
“Sve znam Hana. Ali nemam pravo da Thomasu
upropastim život i sezonu.”
“Sem! Ti mu upropaštavaš život lažima, kako ne razumeš!
On je zreo muškarac, nije balavac ili šonja, stisni petlju i stani
pred njega.”
Pričale smo još malo ali težak osećaj u grudima pritiskao
me je. Išla sam u propast svesno. Sve sam znala i sve sam radila.
“Ako večeras pobede, ostaju još dve utakmice finale i Super
Bowl. Ako mu do tad ne kažeš ja hoću. Smatraj se upozorenom.
Ja sam dobar prijatelj i želim da budem i tvoj, ali Thomasa znam
mnogo duže od tebe i ovog puta staću na njegovu stranu.”
“Razumem.”
“Naravno da razumeš. Verujem da si povređena i da nisi
planirala da se zaljubiš, kao što ni on nije planirao ali eto desilo
se... I zato će boleti još više i to oboje.”
Klimala sam glavom.
“Možda ti Thomas nije rekao kako se oseća ali trebalo bi da
ti dela govore, zar ne?”
Sedele smo još malo u tišini a onda sam odlučila da je
prekinem i krenem kući.
“Hana, hvala ti na svemu. Žao mi je što je ovako ispalo.”
“Draga, još nije sve izgubljeno samo moraš pametno
odigrati. U suprotnom, propast je neminovna. Želim da znaš da ja
nisam protiv tebe, naprotiv toliko sam želela da upoznam osobu
koja je smirila Carsona. Nemoj rasplamsavati njegovu divlju,
neobuzdanu prirodu ponovo, jer veruj mi, neće biti dobro.”

210
Book as passion
 Profesorka28

***
Došla sam kući i pustila TV. Naravno utakmica je bila pred sam
kraj i ostavila sam upaljeno da bi po završetku poslala
Thomasu čestitam.
Reći ću mu sutra. Hoću.
Ali kao i uvek, ništa ne treba planirati. Isto kao što sam ja
planirala da mu priznam istinu, Thomas mi nije dao da govorim i
sve je odloženo do daljnjeg. Moja agonija se nastavljala. Pitala
sam se kad ću konačno propasti u rupu bez dna?!

211
Book as passion
 Profesorka28

“Slagalica”

Thomas
Ceo život radiš, učiš, treniraš i spremaš se za ovo. Nije mi prvi
put, imam već 4 prstena ali svaki put drugačiji je osećaj. Vratili
smo se iz LA-a gde smo obezbedili finale naše divizije. Još samo
dve utakmice i kraj je sezone. Naravno da se pripreme i treninzi
brzo nastavljaju ali ako osvojimo Super Bowl, dobijamo zasluženi
odmor.
I konačno imam i želim sa nekim da ga provedem. Nisam pričao
sa Sem o tome. Mislim da je čudna u zadnje vreme a to
prepisujem onome što mi je ispričala kao i tome da se sad mnogo
manje viđamo.
Ležim u krevetu, Sem je pored mene i ne mrda, već
ravnomerno diše i spava. Sinoć sam umesto popodne došao
kasno uveče i već sam mislio da je odustala kad mi je Rick javio
da je sa njim i da me zajedno čekaju. Nakon dolaska, tuširanja i
večere jer sam bio besan zbog kašnjenja pa nisam ni ručao,
dograbili smo se jedan drugog kao gladni vukovi. Nemam
problema sa tim, mogao bih da je jebem uvek. Gladan sam je a
pogotovu ako prođe još više dana, e onda se totalno raspomamim
a moja priroda podivlja. Ono što me toliko vuče prema Sem je to
što me ona prati. Neko bi rekao da mi povlađuje ali prosto mislim

212
Book as passion
 Profesorka28

da se uklapamo i tu ne mislim samo na sex.

Ručamo ili večeramo zajedno, gledamo filmove, ako pustim
fudbal ona odmah zaspi tako da to preskačem.
Ono što mi postaje čudno što Sem ne želi da se javno zna za nas.
Pri tome ne mislim na televiziju ili novine, jer nikad je svesno u to
ne bi gurao, već mislim na prijatelje. Kad smo kod Joa, znamo da
svi manje-više znaju a opet nemam pristup da je poljubim pred
svima. Moram to da ispravim.
“Mmm, šta radiš to?”
“Gledam utakmicu.”
“Dobro jutro Thome.”
Izmigolji se sa moje ruke i krene da ustaje, ali ja je cimnem
pre toga tako da padne preko mene.
“Dobro jutro baby.”
Uhvatim je za glavu pa je poljubim. E tako se želi dobro
jutro.
“Gde si pošla?”
“Ako baš moraš da znaš, piški mi se. Pusti me.”
“Dobro, pošto je bešika u pitanju...”
Pauziram utakmicu jer sam više razmišljao o Sem i nama
nego o taktici. Jebi ga Carson, koncentracija! I to je to, iako je Sem
nešto dobro što mi se dešava i kako god se zvalo ovo između nas,
na moju igru ništa ne sme da utiče. Sad najviše.
“Hoćemo li da doručkujemo zajedno?”
Čujem je kako dovikuje iz kupatila i smeškam se jer ovo ko
zna kad sam zadnji put radio.
“Da, hoćemo kajganu? Da pripremim?”
“Može, samo pazi na jaja!”

213
Book as passion
 Profesorka28

“Sem, Sem, pazi na jezik. Ne odgovaram za postupke.”

Sviđa mi se što kad priča, priča otvorenije sa mnom. Više se
ne stidi mog jezika ni prljavih reči koje joj upućujem.
Prosto, takva je moja priroda, takav sam ceo.
Za stolom jedemo u tišini. Sem mrlja po tanjiru a ja jedem
kao da nikad hranu nisam video. Zar nju nije izgladneo onoliki
sex od noćas?
“Šta nije u redu?”
“Sve je u redu.”
“Pogledaj me.”
Sem ima sto slojeva, svestan sam da sam poput čokolade
tek otvorio omot. Ispod toga se krije celofan pa tek onda dezert.
“Thomas, moram sa tobom da razgovaram.”
“Odlično i ja sa tobom.”
Klimnula je i počela.
“Ja želim da ti kažem...”
“Sem, čekaj. Nisam ti nešto rekao. Danas nakon treninga
odlazim u hotel i biću tamo narednih dana sve do finala
konferencije. To nam je ritual zadnjih par godina da budemo u
takozvanom karantinu. Dobro je za sve nas. Zadnja dva sprata
hotela klub zakupi i tu boravimo, pričamo, prolazimo taktiku ili
jednostavno ležimo i gledamo TV. Ali nemamo kontakt sa
spoljnim svetom jer je napolju pritisak.”
“Nećeš valjda da me ostaviš?”
Jebote, ova devojka je luda! Ustanem i zaobiđem šank za
kojim smo jeli pa dođem i podignem je da sedi na njega.

214
Book as passion
 Profesorka28

“Otkud ti to? Želim samo da ti kažem da za sada ostavimo

sve razgovore, da danas do treninga provedemo zajedno jedno
pored drugog.”
“Ok. Znam da si pod pritiskom.”
“Sem, nije to ništa što već nisam prolazio. Navikao sam.
Samo sad imam nešto da mi odvraća fokus.”
“Imaš?”
Obavila je noge oko mene i zagrlila me. Dodirnuo sam je
nosem, stavio čelo na njeno.
“Imam i zato sva priča dolazi kasnije. Doneću prsten i
pehar kući a onda ti i ja...”
“Ššš... u redu je.”
Poljubila me je u početku lagano a potom smelije dok me je
nogama navodila ka svojoj sredini. Ko sam ja da joj nešto
uskratim? Poneo sam je prema sobi da je imam poslednji put.
Ispostavilo se da je zaista bio poslednji.

***
Nedelju dana kasnije...
Ritz-Carlton hotel je naša oaza mira. Sada smo svi do jednog
fokusirani na ono što za par dana sledi. Juče smo imali trodupli
trening i svi smo izdržali stoički. Svi smo kao jedno, što ponekad
i ne izgleda tako. Ali, svi smo i svesni šta smo uradili i dokle smo
stigli. Danny i ja smo, kao i uvek, u istoj sobi. Ne znam zašto i
kako ali Mich je uzeo Harryja čim je došao. Valjda on jedino kao
oženjen, može da ga smiri.
Malopre smo bili u teretani kao poslednji trening i sad
imamo slobodno do večere. Inače ono na šta se posebno ponosim

215
Book as passion
 Profesorka28

je to što ovde ne koristimo ama baš nijedno sredstvo moderne

tehnologije osim TV-a. Da, čak i svoje mobilne telefone odlažemo
u jednu kutiju koja bude kod pomoćnog trenera.
Oduvek je tako. Imamo pravo dnevno na dva poziva a svako od
porodice ima broj hotela za ne daj Bože. Čak i Hana nikad nije
pravila problem. Zašto bih, pa to je nedelju dana, bićemo mi dobro. To
su bile njene reči prve godine kad je Mich odsustvovao.
Međutim, meni Sem fali i malo mi je dva poziva dnevno.
“Šta je ljubavniče, kriza?”
“Danny...”
“Hajde Thomas priznaj jednom svom drugaru.”
“Šta hoćeš od mene koji kurac?”
“Hoću da priznaš da si se zaljubio. Šta ima loše u tome?”
“Danny, opasno mi skačeš po živcima. Sem i ja smo zajedno
i sam znaš zbog čega.”
“Aha, sex, sex i samo sex a ovamo izgledate već kao matori
bračni par.”
“E aj ne seri.”
Normalno da Danny nije osoba kojoj ću priznati bilo šta.
Ono što ja želim je da razgovaram sa Sem i vidim kuda ide ovo
naše. Meni je stalo, valjda ona zna i bez toga da joj ja govorim?!
Uvek kad se iznerviram izađem u hodnik i šetam malo sam. Ali
ovog puta naleteo sam na Harryja.
“Thomy čoveče, setio sam se tvoje ženske.”
Ništa ga nisam razumeo.
“Molim? Ne znam o čemu pričaš mali.”
“Ona tvoja plavuša, ona je bila miss. Znao sam da je znam
odnekud.”

216
Book as passion
 Profesorka28

“Miss?”
“Da legendo, ono takmičenje za lepotu. Samo ne mogu da
se setim jel' pobedila. Sad je drugačija, promenila se.”
Okrenuo sam se i krenuo u sobu.
“Već si razbistrio glavu?”
Danny je ležao u svom krevetu i vrteo programe.
“Idem na tuširanje.”
“Ok. Vidim da nisi.”
Ušao sam besan pod tuš misleći zašto mi nije rekla za to. Pa,
to su bile jebeno lepe vesti. Zašto se stidela ili krila tako nešto?
Bio bih ponosan što imam missicu pored sebe.
Sem, o Sem, šta to skrivaš?!

Dva dana do finala konferencije

Muče me razne slutnje. Stomak mi se uvezuje u čvor. Imam
tako loš predosećaj.
Nakon što se smestimo i obavimo konferenciju za štampu,
prvo što uradim je da pozovem Sem.
Njen glas me smiruje.
“Hej baby.”
“Hej, zamisli gledala sam konferenciju.”
“Jesi?”
“Da, imala sam osećaj da sam ti bliže.”
“Još dva dana. Samo dva. Kako si?”
“Dobro, upravo krećem sa posla i mislim da ću u teretanu.”
“Ok. Čujemo se sutra.”
“Važi, Thom. Koncentriši se.”

217
Book as passion
 Profesorka28

Dve reči koje čine moj život prethodnih mesec, dva. Non
stop treba da se koncentrišem a jebeno nemam pojma šta se oko
mene dešava.
Ova devojka će mi doći glave.
“Hoću. Uvek. Ćao.”
“Ćao.”
Voleo bih da joj kažem da je sve drugačije. Da ona sada čini
jedan deo mog života. Ali, Sem i ja nismo ni o čemu pričali. Sve
ovo vreme uživali smo u vakuumu koji smo stvorili i bolela nas je
briga za svet oko nas. Mene pogotovu.
A sad hoću više. Hoću da stanem pred nju i kažem joj kako
se osećam i kakvim me ona čini. Hoću da joj kažem da je ona
osoba koja je uspela da pripitomi moju divlju prirodu. Ona, Sem,
moja devojka.
Prolazim pored trenerove sobe, vrata su širom otvorena i
čujem kako urla.
“Samantha, zamolio sam te! Jebeno jesam, a ti guraš svoje!
Sa kim se jebeš, a? Zbog nekog ovo radiš!”
Zastao sam i čekao.
“Sem, izvini pod pritiskom sam. Sredićemo našu situaciju.
Ok? Još dva dana Sem, samo još dva.”
Nemoguće.
Kolika je verovatnoća da i trener ima nekog sa istim
imenom, kolika?
I tada, kao slagalica, kockice počinju da se slažu. Jedna po
jedna, stapaju se slike i ležu na svoje mesto. Kao da mi se
konačno upalila lampica.
Uletim kao furija u sobu, Danny radi sklekove.

218
Book as passion
 Profesorka28

“Alooo.”
“Moraš nešto da mi učiniš.”
Šetam gore dole, ne znam šta mi je činiti.
“Znaš da hoću, samo reci.”
“Želim da zoveš one tvoje i saznaš mi sve o Sem. Apsolutno
sve, otkad je rođena do dana današnjeg.”
“Čoveče, šta se dešava?”
“Ništa još uvek.”
“Znaš da mi se Sem sviđa iako ti tvrdiš da je sex... zašto ti
sad treba to?”
“Danny, hoćeš li da mi učiniš to? Pitao sam te jer u tebe
imam najviše poverenja.”
“Hoću, hoću, izvini što sam se mešao.”
Uključio sam poslednju utakmicu i pokušavao da još malo
proučim gde nam škripi odbrana. Nisam ništa uspeo jer su mi
misli bile u rasulu.
Šta se dovraga dešava???

Finale
“Ovo su podaci koje si tražio.”
U svlačionici sam, na svom mestu, svojoj klupi na Lincoln
stadionu. I ponovo razmišljam o Sem. Ona poznaje trenera, on
poznaje nju. Previše je slučajnosti.
“Ne znam čemu sve to.”
“Eto. Imam svoje razloge.”
Danny mi je predao fasciklu, uzeo svoju kacigu i rekao mi
da imam samo pet minuta.

219
Book as passion
 Profesorka28

Pet minuta do govora koji će on održati, pet minuta do

izlaska na teren u utakmici koja je biti ili ne biti za nas.
A ja držim papire koji takođe odražavaju biti ili ne biti, za mene.
Otvaram prvu stranu i već odmah se smrznem.
Samantha Brown.
Bivša miss Utah.

Prelećem pogledom a slova mi igraju pred očima.

Jack Brown, predsednik žirija na izboru za miss.

Trener tvrdi da se u Samanthu zaljubio na prvi pogled.
Venčali se nakon tri meseca u Las Vegasu.
Samantha Brown doživela saobraćajnu nezgodu. Trener skrgan.

Toliko koliko sam video bilo je i više nego dovoljno.

Bacim fasciklu, navučem kacigu i odem da pokažem svetu ko
sam ja! Idem da razbijem te idiote i pokažem da je samo jedan
Divljak, jedan, jedini, JA!!!
Pobeda ili poraz???
Pobedili smo. Da, otišli smo na taj famozni Super Bowl. Za
par dana letimo u Houston i tu se naš san završava.
Ne znam kako sam izdržao da nešto ne polomim. U jednom
trenutku zakačio sam trenera i već sam bio opasno blizu da mu
slomim njušku ali odustao sam.
Ona je kriva za sve.
Ona me je lagala sve ovo vreme.
Na brzinu sam se sredio i već letim ka njenom stanu. Nisam
joj se ni javio dva dana dok su njene poruke stizale.

220
Book as passion
 Profesorka28

Jebena devojka koju sam želeo kraj sebe, da joj konačno otvorim
dušu je već nečija žena! I to ne bilo čija, nego trenerova!!! Sem,
Sem, čućeš me.
Ulećem u zgradu, frustriran i ljut. Lupam na vrata
poznatog stana.
“Sem! Otvori!”
“Hej, gde gori?”
“Silvia?”
“Dobra utakmica. Čestitam.”
“Hvala.”
“Došla sam samo da se presvučem pa nazad u kafić. Počinje
slavlje i euforija.”
Silvia me propušta, vidim da je iznenađena mojim stavom,
ali zabole me kurac u ovom trenutku. Mogao bih i nju zgromiti
jer je i ona verovatno znala.
“Aha. Gde je ona?”
“Sem? U sobi. Thomas, šta se dešava?”
“Ništa.”
“Dolazite li?”
“Ne verujem.”
“Ok.”
Kad uđem u sobu vidim Sem tek što je izašla iz kupatila.
Peškir joj je vezan oko tela a duga plava kosa puštena još uvek
mokra.
“Thome! Otkud ti?”
Nisam joj se javio. Nisam želeo. Ovo sada ovde prestaje.
Lažljivica.
Sva frustracija, energija, adrenalin, i ko zna šta još, prostruji kroz

221
Book as passion
 Profesorka28

mene i ja pređem rastojanje između nas, uhvatim je i zakucam za

zid. I sad...
“Sem...”
Zbacim peškir sa nje pa je uhvatim ispod guze. Ja sam
obučen, ovo je njena kazna.
Kada obmota noge oko mene, krenem da joj pustošim usta i
na tren zaboravim zašto sam došao. Kad probam njene usne
zaboravim na sve. Nisam je video ni osetio danima. Kad osetim
golo telo pod rukama, zapalim se i jednom rukom krenem da
spuštam trenerku. Ona me steže za ramena, trljajući se o moju
odeću.
“Ahhh...”
Spuštenih gaća, zapovedam joj.
“Drži se čvrsto. Želiš me?”
“Da...”
“Želiš moj kurac, Sem?”
To je izgleda sve što si i želela od mene? Prevarantice!!!
“Da...”
Odignem je i nabijem na spremljen, tvrd kurac.
“Oh, oh...”
Držim je ispod guze, mrvim, gnječim dok se zabijam kao
divljak. Da, da, to sam ja...
Osećam kako me grebe preko duksa, dok me grize za
otvoren deo vrata.
Jebote! Sve je ovo sirovo, grubo, stenjanje, nabijanje,
grebanje. Ali meni nikad bolje. Ovo treba da bude kazna. Ne bi
trebalo da uživa. Ne bi trebalo bi ja da uživam.
Potpuno bezuman, odignem je i izađem skroz da bi se u sledećem

222
Book as passion
 Profesorka28

momentu nabio do balčaka. Ali kao i uvek ona uživa i nalazi

zadovoljstvo u ovome.
“Aaaaa...”
Gorimo od potrebe za oslobađanjem, držim je jednom dok
drugu ruku spustim na njen osetljivi klitoris. Trljam ga dok nju
zahvata siloviti orgazam ali ja nisam gotov. Kazna, Thomas. I
dalje se trese, dok je spuštam i okrećem prema zidu.
Lažljivica. Izdajica.
Odižem joj nogu na fotelju pa se ponovo zabodem u nju.
Uhvatim je za dugu kosu pa povučem.
“Kako se zoveš?”
“Šššta?”
Izvlačim se pa ponovo nabijam. Reći ćeš mi! O tako hoćeš!
“Kako ti je jebeno ime??”
Držim je zarobljenu, ruka mi je na zidu, drugom je
povlačim za kosu dok se guram kao manijak u nju. Tu sam blizu.
“Sem.”
Jedan...
“Pravo ime!”
Dva...
“Samantha!! Ahhh...”
Tri...
To je to, na ivici sam. Kažnjavam sad već i nju a i sebe.
Jurim orgazam koji mi izmiče.
“I prezime, Samantha!”
“Newt...”
Četiri...

223
Book as passion
 Profesorka28

“Ne to! Drugo?”

Povučem joj glavu, gledajući je u oči kad stisnutih zuba
progovori:
“Brown.”
Pet...
Poljubim je i još jednom nabijem eksplodirajući. Ona vrišti
moje ime, dok se praznim i pokušavam doći sebi.
Kraj.
Čim se izvučem, bez reči je spuštam na fotelju, navlačim
gaće i trenerku i krećem iz sobe.
“Thomas...”
“Zašto?”
Ne stajem dok ne dođem do vrata, a i tada se ne okrećem.
Ne mogu da gledam devojku kojoj sam dao više nego ikom. Ne
mogu da gledam u telo koje je tako pristajalo uz moje. Ne mogu
da gledam lice koje je svesno lagalo i varalo.
“Ja... ne znam... Zbog osvete, zbog svega... Ti ne znaš... Ja
sam htela da ti kažem...”
Izlazim lupajući vratima. Nisam je ni pogledao. Zašto bi?
Ja jebem. Ja ostavljam. Ja odlazim. I upravo sve to jesam.
“Dakle, istina je?”
Ponekad je dobro ubiti dve muve istim potezom. Sada više i
nisam ljut.
“Treneru. Izvolite, šta vas zanima?”
“Jebeš li ti to moju ženu, Carsone?”
Budi smiren.
Ostani smiren.
Zadaj poslednji udarac.

224
Book as passion
 Profesorka28

“Jebem već mesecima. I samo da znate vaša divna žena je

prva odabrala mene. Uostalom, stalno slušam kako mi je kurac
veći i bolji od vašeg.”
“Carson!”
“Ne brinite, izgustirao sam vašu missicu. I zaslužujete
jedno drugo. Isti ste.”
Otišao sam.
Gotovo je.

225
Book as passion
 Profesorka28

“Kraj utakmice”

Samantha
Thomasa nisam videla nedelju dana, a čula poslednja dva. Slala
sam mu poruke ali nijednom mi se nije javio. Nešto nije bilo kako
treba.
A sada znam i šta. Upravo mi je pokazao. Upravo mi je
dokazao. Upravo me je uzeo divlje, grubo i u sred tog zanosa
jasno mi je dao do znanja da zna istinu.
Zakasnila sam. Toliko odlaganja nije ničemu odvelo do
kraja i pre početka. Ali ja Thomasa ne dam. On je moj. I boriću se.
Sama sam zasrala, sama ću to pojesti. Više nisam slaba devojka.
Međutim, kada sam pojurila ka vratima tamo me je sačekao Jack.
Besan i crven u licu.
“Samantha... Dakle tako... Ni manje, ni više nego Carson.
Napreduješ.”
“Šta hoćeš? Sve sam ti već rekla. Moram da idem.”
“Gde ćeš, da juriš za njim? O draga, nemaš ti više šanse tu.
Bio je i više nego jasan... Izgleda da si se zaigrala.”
“Jack, nemam nameru da sa tobom pričam o tome. Ali,
boriću se za Carsona, samo da znaš. A znaš li zašto? Zato što je
on vredan.”

226
Book as passion
 Profesorka28

“Ma kako da ne? Jebao je direktorovu sekretaricu.”

“Vanesu? Znam. Ali to je bilo pre mene. Otkad smo zajedno
on je samo moj, a ja samo njegova. Čuješ li me? Završila sam sa
tobom zauvek. Evo izvoli, čak iako mi Thomas nikad ne oprosti,
želim razvod.”
“Sem, neće se na ovom završiti. Napravila si idiota od
mene.”
“Jack, čuješ li ti sebe? Da sam htela to da uradim izašla bih
javno i nabila ti rogove. Da ne pričamo šta ti odavno radiš, koga
šetaš i jebeš... Dakle, ovaj papir nam oboma više ne znači. I jedini
kreten ovde si ti i nemaš prava da mi pričaš ništa o tome!
Razumeš! Ja sam imala samo njega, a ti???”
“Sem...”
“Idi. Ostavi me.”
Jack je izašao uz tresak vrata.
Tek sam sad postala svesna ozbiljnosti situacije.
Thomas, moram da ga vidim. Srce mi preskakalo i lupalo kao
ludo.
Uzela sam telefon i uzalud zvala, slala poruke. Nije mi se
javio. Kada sam se obukla i izletela iz stana jedino što sam želela
da odem kod njega u stan i tamo se konačno objasnim. Ali...
“Dobro veče.”
“Dobro veče. Idem kod gospodina Carsona.”
“Gospodin Carson nije kod kuće.”
“Rick nije ovde?”
Gledala sam u klinca koji me je odmeravao kao poslednju
kurvu ali nije mi bilo važno.
“Nije.”

227
Book as passion
 Profesorka28

“U redu. Sačekaću Carsona.”

“Neće se vraćati, a ako si ti izvesna Samantha ovde više nisi
dobrodošla.”
Izašla sam iz zgrade i krenula bez cilja. Uzela sam telefon i
ponovo zvala. Uzalud.
“Silvi?”
U kafeu je bila žurka zbog osvojene konferencije i plasmana
u Super Bowl. Nakon svega, sigurna sam da nije tamo.
“Hej Sem, ovde je ludnica. Dolazite li?”
“Ovaj...ne... Thomas nije tu?”
“Čekaj dušo, ništa te ne čujem.”
“Nema veze Silvi, biću kod kuće.”
“Dušo, da dođem? Šta se dešava?”
“Ne moraš. Uživaj.”
“Semmmm.”
Prekinula sam kada sam shvatila da ne mogu to da
prevalim preko jezika. Saznao je. I otišao. Šta sam očekivala?
Jedini krivac sam ja.
Ne znam kako sam stigla kući. Kiša je lila a ja sam pešačila.
“Precrkla sam od straha! Gde si do sad? Vidi kako si mokra!
Sem?”
Silvia me bombardovala a ja nisam reagovala. Krenula sam
ka sobi, ali me njena ruka zaustavila.
“Dušo?”
“Gotovo je Silvi. Saznao je.”
“A u kurac. Šta je rekao?”

228
Book as passion
 Profesorka28

“Ništa. Izjebao me je i ostavio. Kako je počelo tako se i

završilo.”
Povela me je ka kupatilu i polako počela da skida mokre
stvari sa mene. Silvi je moja sestra, isto kao i Rose. Moje sve.
“Hajde da se okupaš, skuvaću nam čaj i onda ćeš mi sve
ispričati. Nije sve gotovo.”
Nije gotovo jer želim da mu objasnim. Želim da mu kažem
da se iz svega ovoga izrodilo jedno čisto i lepo osećanje. Želim da
mu kažem da nikad nisam sanjala da će mi tako biti. Ne, nakon
nesreće i fijaska sa Jackom.
Silvia me je umotala u bade mantil, uzela peškir i obrisala
moju ogromnu kosu. Nakon sat vremena sušenja nismo
progovorile ni reč. Ušuškala me je u krevet i otišla da skuva čaj.
Uzela sam telefon i na njemu nije bilo ničega. Nije uzvratio.
Jedina osoba koja bi možda mogla da mi pomogne je Hana, mada
sam verovatno i nju razočarala ovim.
“Sem?”
“Hana, izvini ako je kasno.”
“Nije kasno, znaš to. Proslavljamo uspeh.”
“Da. Čestitaj Michu. Znaš li gde je Thomas?”
“Eh.. bio je ovde Sem. Zašto me nisi poslušala? Čemu toliko
odlaganje? Bio je ovde i napravio haos. Još kad sam mu rekla da
sam znala, uh, ne želiš da znaš koje reči je sve izrekao.”
“Izvini Hana.”
“Ja mu ne uzimam za zlo, povređen je ali Mich ga je
izbacio. Zamalo da se potuku, Sem. Vidiš šta si učinila? Rekla
sam ti da se smirio a ti si sad ponovo potakla onu njegovu divlju,
tamnu stranu.”
“Znaš li gde je? Moram da ga vidim i objasnim. Molim te.”

229
Book as passion
 Profesorka28

“Ne znam. Moram da idem, žao mi je Sem.”

Silvia je sedela i držala naše šolje. Slušala je i već je sama
izvela zaključke o celokupnom događaju.
“Nikad ne bih pomislila, kad je došao da zna. Doduše,
gledao me je malo čudno ali takav je Thomas. Šta kaže Hana?”
Ispričala sam joj o Hani kao i o Jackovoj poseti.
“Ala, al se namestilo. Pa dobro, sada bar svi znaju.”
“Ništa od ovoga nije trebalo da se desi. Nisam trebala da se
zaljubim u njega.”
“O čemu pričaš? Naravno da si trebala! I on se zaljubio u
tebe, videlo se iz aviona. Samo sad je besan, ljut, povređen,
izigran i sve ovo je normalna reakcija. Vidiš da ga ni Hana ne
krivi.”
“Ne znam Silvi. Gde da ga nađem? Gde god krenem, nigde
me neće pustiti.”
“Ajde da pitamo Mendi, ostala je u kafeu a Danny je tamo.
Može valjda malo da ga šarmira i proba da izvuče informacije.”
“Misliš?”
“Pa od nečega moramo da krenemo.”
“Važi.”
Popila sam čaj i ušuškala se. Posle cele frke, bila sam slaba i
izlomljena. Nisam ni primetila da sam zaspala.
Kad sam otvorila oči, Silvi je spavala pored mene, sve vreme me
držeći da ruku.
“Silvi… hej, jesi li nešto saznala?”
“Nisam. Mendi kaže da ni Danny ne zna. Nikom se nije
javio.”
“Šta da radim?”

230
Book as passion
 Profesorka28

“Hajde da nastavimo da spavamo pa ćemo ujutru dobro da

razmislimo šta nam je dalje činiti.”
“Ok. Hvala ti Silvi. Ti si moje srce.”
“Nema na čemu. Tu sam za tebe, uvek.”
Tri dana nisam mogla do Thomasa, kao da je u zemlju
propao. Nema koga nisam zvala, čak sam pokušala da odem i do
stadiona. Jednostavno, nigde nisam imala pristup.
Hanu više nisam uznemiravala jer nisam želela da je u trudnoći
potresam više nego što jesam. Jednom sam pričala sa Dannyjem i
jednom sa Michom, nisu mi rekli gde je Thomas niti jedan, niti
drugi. Naravno, ja sam bila lažljivica. I svesna sam toga.
Na poslu nije prošlo ništa bolje. Smith, kao da je pretpostavio.
“Gospođice Newton, ne izgledate mi dobro. Da nećete da se
razbolite? Ako vam nije dobro, slobodno idite. Ja nisam nečovek
da vas držim ovde.”
“Sve je u redu. Nisam bolesna.”
“Samantha...”
“Nisam zaista.”
“Jeli Thomas u pitanju?”
“Da.”
“Aha. Jasno mi je. Vidim da ga nema danima, čak mi se ni
na telefon ne javlja.”
“Saznao je gospodine i to ne od mene. Sada ne mogu da ga
pronađem.”
“Zašto bi sad to radila?”
“Da mu objasnim. Možete da mislite šta god hoćete o meni,
ali ja Thomasa volim i moram to da mu kažem pa makar i
umrem.”

231
Book as passion
 Profesorka28

“Uh, uh, Samantha nemoj tako teške reči. Jesi li probala da

ga potražiš u Ritzu? Ako je van domašaja otišao je opet u hotel, u
izolaciju. Sad mu je potrebnija više nego ikad.”
“Zašto mi pomažete?”
“Ne pomažem ti. Samo te usmeravam. Daće Bog da sama
sebi budeš mogla da pomogneš i da će te on saslušati. Ali moraš
da požuriš jer sutra ujutru putuju u Houston.”
“Ovaj... Hvala vam.”
“Samantha, budi spremna na sve.”
“Hoću.”
Jedva sam odradila tu popodnevnu smenu. Zvala sam ga
ponovo ali mu je sad telefon bio isključen.
Jedino što sam učinila je da sam poslala Hani poruku da pitam
kad Mich kreće na aerodrom ili gde se već sastaju.
Sastaju se u Lincolnu već u 7h.
To je to. Odlučila sam. Izaći ću još u 6 i čekati. Neće moći da
me zaobiđe.
Silvi i Mendi su izašle u bioskop, zvale su i mene ali ja
nisam bila ni za šta. Jedino o čemu mislim je Thomas i o tome
koliko sam ga povredila.
Toliko smo zagazili, poricali naš odnos koji je postao sve
samo ne sex. Kad se samo setim svega...kao da su prošli meseci a
ne tek desetak dana. I fali mi svakog minuta. Fali mi njegov miris,
njegov zagrljaj, on ceo.
Stalo mu je, znam da jeste i zato polažem velike nade da će
me saslušati. Ostala sam kod kuće da bih provela mirno veče i
pripremila se. Onda sam čula zvono na vratima i videla opet
Jacka.
“Jack?”

232
Book as passion
 Profesorka28

“Možemo li da popričamo?”
“Ako želiš da se svađaš, bolje ne. Nisam raspoložena.”
“Ne želim.”
“Ok, ali samo kratko.”
Gledala sam u čoveka koji je bio moj muž. Onaj sa kojim
sam do pre par godina sve delila. Bili smo venčani, ali da li smo
se stvarno voleli?
“Potpisao sam papire i prosledio advokatu.”
Sela sam na stolicu, dok je Jack stajao. Tu smo bili na ulazu
u dnevnu sobu. Kao dva stranca.
“Sem, nisam bio dobar prema tebi. Ne mogu da promenim
svoje ponašanje, ali želim da znaš da mi je žao.”
“Da li ti je stvarno žao Jack? Ili me sad sažaljevaš? Nisam ni
onda htela tvoje sažaljenje, sigurno ga neću ni sad. Sama sam
skuvala ovo jelo.”
“Žao mi je. Bilo nam je lepo zajedno.”
“Bilo nekad.”
“Promenili smo se.”
Osećam polako kako mi kulja u želucu.
“Jack, TI si se promenio, ja sam imala nesreću ako si
zaboravio. Ja sam bila jadna, bedna, nesrećna i nepokretna a ti
nisi mogao da sediš pored mene i tešiš me. Tešio si se sa strane.”
“U pravu si.”
“Jack, ovo je to, kraj. Ne želim da više vrtimo ploču u krug.
Nakon svega, ispalo je dobro ovako. Da se sve to nije desilo, ja
nikad ne bih došla ovde i sigurno je da ne bih upoznala Thomasa.
I da, promenila sam se ali tek ovde. On me je menjao ovih par
meseci.”

233
Book as passion
 Profesorka28

“Razumem.”
“Ne verujem da razumeš jer opet misliš na svoju guzicu.
Misliš na novine i paparazze, znam te. Ali kao što vidiš Thomas
vodi računa o sebi mnogo i ne brini nećeš osvanuti nabijenih
rogova.”
Videla sam da mu se lice grči i nije me bilo briga. Sve što
sam rekla bila je istina. Thomas me je promenio. Izvukao pravu
mene iz mene.
“Nadam se da me ne mrziš Sem.”
“Ne mrzim te Jack. Hvala što si potpisao.”
Odmahnuo je glavom i krenuo ka vratima.
“Vidimo se Samantha.”
Kada je izašao, odahnula sam.
Pogledala sam na sat, još samo par sati i sledi mnogo teži
deo.

Ritz-Carlton hotel, 06.30h

Tu sam već neko vreme. Ni vreme mi nije naklonjeno. Celu
noć pljušti kiša i kao da i nebo plače i oplakuje. Prerano je? Zar
ne? Stojim nadomak ulaza u hotel i osećam pritisak. I konačno ga
ugledam.
Vidim Thomasa kako maše rukama i priča sa dečkom na
ulazu. Sada je prilika, ne smem je propustiti.
Krenem ka njemu i čekam kada će me uočiti. Kad mu pogled
padne ka mojoj strani vidim kako steže usne u tanku liniju.
“Thomas, molim te.”
“Pomeri se.”

234
Book as passion
 Profesorka28

Krenula sam ka njemu ali on se okrenuo. Stavio je

kapuljaču tako da mu ni lice nisam videla.
“Ne želim da te vidim nikad više.”
“Dozvoli mi samo da ti objasnim, da ti kažem...”
“Šta da mi kažeš? Šta Sem? Da si me lagala, vukla za nos,
da si me tretirala kao igračku šta?”
“Nije tako...”
“Nego kako je! Za šta sam ti ja služio? Zar ti ništa nije
značilo sve ono?”
“Jeste.”
“Ali si se odlučila da ćutiš. Možda sam svakojak ali se sa
udatim ženama ne petljam.”
“Nisam... Kako da ti kažem...”
“Jebeno si udata i to za mog trenera. Njemu si nabila
rogove, a mene si iskoristila.”
“Thom...”
“Gotovi smo.”
Dečko mu je dovezao auto. Krenuo je da ulazi i samo sam
videla obris njegovog lica.
“Odvratna si mi.”
I uz škripu guma otišao je.
Stajala sam ponovo na kiši koja je sada lila sve jače.
Jasno mi je da su nešto i moje suze.
Odvratna si mi.
Ne želim da te vidim nikad više.
Nisam mu objasnila.
Nije mi dozvolio da mu se približim.

235
Book as passion
 Profesorka28

Probo me je rečima isto kao što sam ja njemu učinila ne-

rečima.
Nisam mu rekla koliko mi znači.
A izgleda i da neću, jer sledeće što sam videla je da stojim
na sred ulice a veliki kamion leti ka meni.
Nisam mu rekla da ga volim.

236
Book as passion
 Profesorka28

“Gorak ukus pobede”

Thomas
Prvo što sam pomislio kad sam izleteo iz njene zgrade je gde ću
sad? Jebeno nisam za slavlje, a ne mogu ni u stan. Tražiće me,
znam da hoće. Trebaće joj malo vremena dok se ne raspravi sa
mužićem ali nakon toga krenuće pozivi i poruke.
E Carsone, šta si sebi dozvolio!
Zato ih nisam puštao blizu, zato sam ih samo jebao i
otpravljao i pre nego što se razbude. Zato jer sam se štitio. Ovog
otrova. A ona, Sem je bila zmija. Seo sam u auto ljut i besan i
odvezao se kod Hane i Micha. Znam da ću im upropastiti slavlje
ali oni su jedini moji pravi prijatelji i razumeće.
Samo, nisam mogao da predvidim...
“Thomas, otkud ti? Uđi.”
Hana je izgledala prelepo iako je bila u kućnoj haljini.
Stomak je već bio vidljiv i sve je to činilo još lepšu sliku.
“Izvini što sam banuo. Nemam gde da odem.”
“Thomy, šta se desilo? Mich, donesi piće.”
Video sam Micha kako silazi niz stepenice samo u donjem
delu pidžame. E jesam kreten svetske klase. Nisu se videli
danima i verovatno sam im poremetio intimu.

237
Book as passion
 Profesorka28

“Han, da idem ja?”

“E nećeš. Hoću da čujem zašto si došao, zašto si uznemiren
i nisi sa Sem.”
Pri pomenu njenog imena, ponovo mi se vrate reči i slike.
“Mich, sedi, moraš i ti ovo da čuješ.”
“Izvoli brate. Šta se dešava?”
Seo je na fotelju, dok je Hana sedela pored njega na
rukohvat. Uhvatio je za ruku a drugom iskapio viski. Nakon što
sam i ja sebi spržio grlo, počeo sam da im pričam o njoj, o
Samanthi Brown.
“Jebote! Žena?”
“Da, žena.”
Video sam da ga je Hana smirivala ali meni nema mira
večeras i u danima koji slede.
“Ne znam šta je htela da postigne.”
“Jesi li je pitao?”
“Nisam. Zašto bih? Lagala je i varala i to je jedino bitno.”
“Možda je imala razloga Thomy. Možda nije sve kao što
izgleda.”
“A kako izgleda Hana, objasni mi. Kako tebi izgleda sve
ovo?”
“Činjenica je da ste oboje ovo zasrali, ona definitivno više.”
“Ja nisam ništa skrivao. Jebeno sam iskren sa njom od
početka.”
“Zna li ona šta osećaš prema njoj?”
“Ne osećam ništa prema njoj.”
“Ne seri!”

238
Book as passion
 Profesorka28

“Hana.”
“Ne Mich, pusti me.”
Ustala je i došla da sedne pored mene.
“Ti i ona ste isti! Našli ste se, zato je sve tako lepo išlo.
Prelazili ste iz faze u fazu lagano, skoro neprimetno. I znam da ti
je stalo do nje i zato sam je molila da ti kaže.”
“Molim? Šta pričaš to Hana?”
“Dušo?”
“Znala sam za ovo. Volim te kao brata Thomas i zato volim
da znam ko nam je u okruženju. Plus, ona mi se sviđa i htela sam
da je poteram da to što pre učini.”
“Znala si? Hana, jebeno si znala da me laže! Sve ovo
vreme!”
“Ne sve, tek odskora...”
“Jebote! Ti si mi ko sestra. I ti si me lagala. Iste ste.”
“Hej, polako. Govoriš o mojoj ženi.”
Mich je ustao i stao ispred mene.
“Ako si ljut i povređen, Hana nije osoba na koju treba da se
istresaš.”
“Lagale ste me obe. Verovao sam ti Hana.”
“Pusti ga Mich. U redu je.”
“Ništa nije u redu. Čuješ li me, ništa! Kako da ti verujem
opet?”
“Napolje!!! Čuješ li me? Nećeš tako pričati sa njom, ne
nakon što je htela da ti pomogne.”
Otišao sam. Izašao sam jer više ni Hanu nisam mogao da
podnesem. I ona je znala. Širio se spisak ljudi koji su znali.
Verovatno su stajali sa strane i ismejavali zaljubljenu budalu.

239
Book as passion
 Profesorka28

Ja zaljubljen?! Nema jebene šanse. Pre će biti da sam bio možda

zaluđen...
“Dobro veče gospodine Carson.”
“Mali, gde je Rick?”
“Bolestan je, ali doći će ujutru.”
“Nema veze, idem po stvari i neću se više vraćati u stan.
Prenesi to Ricku, kao i to ako dođe izvesna Samantha, plava kosa,
plave oči i mršavica ni pod tačkom razno je ne puštajte unutra.
Jesam li bio jasan?”
“Jeste gospodine, plava kosa, oči i mršava. Primljeno
k'znanju.”
“U redu mali.”
“Jedva čekam Super Bowl, gospodine. Vaš sam fan. Nadam
se velikoj pobedi.”
“Videćemo.”
Već sam kontaktirao Ritz i naravno da mi je dozvoljeno da
budem u svojoj sobi. Još uvek ima par ljudi na spratu iz moje
ekipe i to mi sasvim odgovara. Dok sam se pakovao uzeo sam
jednu majicu sa našim grbom i poneo je malom.
“Nemam dres kod sebe. Ako pobedimo, biće.”
“Hvala vam gospodine Carson.”
“Vidimo se, Charlie.”
Hteo sam da zna da znam njegovo ime, iako sam ga uvek
oslovljavao sa mali ili klinac. Samo sam želeo da se ovaj usrani
dan završi. I kao što sam i predvideo kad sam se smestio i
krenuo na tuširanje počeli su njeni pozivi i
poruke delete, delete, delete.

240
Book as passion
 Profesorka28

***
Pet dana proveo sam u hotelu u tzv. izolaciji. Za to vreme
napravio sam plan i slepo se njega pridržavao. Ne želim da je
vidim. Ne želim da je čujem. U ovom trenutku mrzim je iz dna
duše.
Mislio sam da je ona smirila sve divlje u meni, mislio sam
da sam našao nekog vrednog, dobrog i čestitog kome sam
prvenstveno ja bitan a ne novac, fudbal... A ona potakla je još
veću oluju u meni. Lagala je i ponovo me vratila u vreme kada
sam mislio da su ženske samo za jebanje i ništa više.
Mrzeo sam da objašnjavam ali Dannyja sam morao da
pozovem. Došao je u hotel i tu sam mu sve rekao.
“Jebote! Kolika je to slučajnost?”
“Nije slučajnost Danny, nije! Ona je to svesno uradila.”
“Možda je uradila svesno, ali ona siguran sam nije njegova
žena. Jebi ga Thomy. Žao mi je što je tako ispalo. Meni se činila
kao dobra.”
“I meni, ali sam se prevario.”
Danny je posedeo još malo i obećao da će sutra i on da se
vrati u hotel da zajedno vežbamo i pređemo taktiku.
“Jebote, kako ćeš sad sa trenerom?”
“Isto kao i do sad. On me jebeno ne zanima i bolje da mi se
ne obraća osim o utakmici.”
Cela dva dana biću sa trenerom oči u oči. Ali izdržaću i to,
jer nakon toga uzimam pauzu i odlazim.
Nikom neću reći gde idem. Niko neće znati. Koliko god
pričali, svima im se dopadala Sem i verovatno bi joj pomogli da

241
Book as passion
 Profesorka28

dođe do mene. A ja ne želim više da je vidim.

Osećaj koji imam u grudima ugušiću. Izbaciću je iz glave i iz srca.
Samantha Newton tvrdi da se u trenera Browna zaljubila na prvi
pogled.
Pobegli u Vegas gde si se venčali.
Tragedija, trenerova žena teško povređena.
Uprkos tome, treninzi na Univerzitetu odvijaju se redovno i po
planu.

I više nije bilo nijednog traga o njoj. Nakon nesreće kao da

nije postojala.
Sve dok se nije pojavila ispred mene. Prokleta bila!!!
Zvao sam Micha da se izvinim za svoje kretensko
ponašanje. Hana je spavala pa nisam pričao sa njom.
I njih je zvala, ona lažljivica.
“Nisam joj ništa rekao. Ovo možete samo vi da rešite.
Thomas, ovo je ozbiljno.”
“Gotovo je Mich. Nema tu mnogo dileme.”
“U redu. Samo da znaš da je očajna i svuda te traži.”
Ona očajna?! Ne verujem. Imala je toliko vremena. Zar me
nije upoznala vremenom? Zar nije videla ko sam, šta sam i odakle
sam? Zar nije primetila koliko vodim računa, koliko sam je štitio i
zaštitio a ona se u stvari bojala zbog druge stvari?! O kako sam
bio glup. Nikad više Thomase Carsone! Nikad!
Poslednjeg dana pred put nazvao sam Kate da svrati. Želeo
da sam joj dam papire i da je pripremim. Ovo nije gotovo i ko zna
šta još može da se desi i zato moramo biti spremni.
“Šta ćeš ovde dragi?”

242
Book as passion
 Profesorka28

Voleo sam Kate jer je bila tako jednostavna i razumna. Nije

gledala mene kao zvezdu već kao na običnog čoveka. Naravno,
kad sam bio mlađi vadila me je iz problema i govana ali to je sve
bilo u skladu sa godinama. Sad jedino želim mir.
“Želiš li nešto da popiješ?”
“Može coca-cola, drugo neću ništa.”
Nakon što sam je poslužio, izvadio sam fasciklu i predao
joj. Onda sam seo preko puta nje i sve joj ispričao. Od A do Š. Dao
sam joj instrukcije kako želim da se dalje odvija, šta želim da čini i
kako. Pripremili smo dve izjave za medije, sve to ako procuri vest
u novine.
“Kate, neću se vraćati u Phili. Nakon utakmice videću se sa
roditeljima i Tuckerom i saopštiću im da idem na odmor.”
“U redu.”
“Tiha si.”
“Nisi pričao sa njom?”
“Sa kim?”
“Sa devojkom.”
“Kate, ona mi nije devojka!”
“Nego šta je, molim te? Thomase Carsone, ako te niko nije
obavestio ti si ovih četiri meseca imao devojku i to što ste vas
dvoje imali je veza. To što se niste javno izjasnili to je vaš
problem.”
“Javno? Stvarno?”
“Samo kažem svoje opažanje. Mislim da bi trebalo da
popričaš sa njom. Svako zaslužuje da bude saslušan.”

243
Book as passion
 Profesorka28

“Nemam živaca Kate. Mogao bih je zgromiti a ne da pričam

sa njom. Kako ne razumeš, iskoristila me je, lagala, ćutala, šta
god...”
“U redu. Ali ti ne bi toliko popizdeo da ti nije stalo do nje.
Zašto ne ostavimo malo sa strane sve ovo, pa kad prođe Super
Bowl, ti da se nađeš sa njom i čuješ njenu stranu.”
“Kate, odlučio sam. Utakmica i odmor. Ona više ne postoji
za mene.”
Stavio sam tačku na nju. Bar sam mislio sve dok se sledećeg
jutra nije pojavila ispred mene.
Mrzim je što i pored svog nereda ona prelepo izgleda. Što
su joj oči sjajne od suza a cakle se kao biseri.
“Thomas, molim te.”
“Pomeri se.”
Brojao sam minute kada će mi mali dovesti auto. Nisam
mogao da je gledam. Sve na njoj podsećalo me je na zajedničke
trenutke. Kosa, na to kako sam je milovao, mrsio, vukao. Oči, na
to kako su me netremice i u zanosu gledale. Usne, na poljupce,
nekad nežne, nekad hladne ali uglavnom više gladne i divlje.
Telo na... Krenula je ka meni ali sam se okrenuo i stavio kapuljača
na glavu.
“Ne želim da te vidim više.”
“Dozvoli mi samo da ti objasnim, da ti kažem...”
Puko sam.
“Šta da mi kažeš? Šta Sem? Da si me lagala, vukla za nos,
da si me tretirala kao igračku šta?”
“Nije tako...”

244
Book as passion
 Profesorka28

“Nego kako je! Za šta sam ti ja služio? Zar ti ništa nije

značilo sve ono?”
“Jeste.”
Jeste, moj kurac, lažljivice!
“Ali si se odlučila da ćutiš. Možda sam svakojak ali se sa
udatim ženama ne petljam.”
“Nisam... Kako da ti kažem...”
“Jebeno si udata i to za mog trenera. Njemu si nabila
rogove, a mene si iskoristila.”
“Thom...”
“Gotovi smo.”
Ne mogu više da je gledam. Sam pogled na nju vraća
uspomene. Njen glas, vraća film i slike kada smo bili sasvim
običan, normalan par. Kada sam mislio da sam običan čovek jer
sam sa njom to i bio. Utom mi je mali dovezao auto i kad sam
otvorio vrata, napravio sam poluokret ka njoj i sasuo joj poslednje
reči:
“Odvratna si mi.”
Pritisnuo sam gas najjače i odvezao se ka Lincoln centru.

U profesionalnom američkom fudbalu Super Bowl je

finalna utakmica prvenstva Nacuonalne fudbalske lige (NFL)
u SAD. To je ujedno i najgledanija emisija na televiziji u Americi a
i šire. To je veče kada se zgrću milioni što od TV prenosa, što od
reklama. To je veče kada nas prati milionski auditorijum širom
sveta. Sve je podređeno Super Bowl-u. Za to se igra, za to se živi.
Ove godine domaćin je NRG stadion Houston u Texasu koji
prima negde oko 72000 gledalaca a prema svim navodima medija
očekuje se rekordna poseta ove godine i da taj broj premaši 80000

245
Book as passion
 Profesorka28

Trebalo bi da sam nervozan i ushićen, a ja jedva čekam da se sve

završi. Prvi put ne osećam ništa.
“Kako si?”
“Dobro.”
“Ok. Odradićemo ovo kako treba?”
Danny me prati u stopu, možda zato što se brine, šta
znam...možda me nadgleda da ne napravim neko sranje sa
Brownom.
“Hoćemo, ne brini. Daću sve od sebe.”
“Thomas, idemo da ih razbijemo i pokažemo im ko su
Eaglesi.”
Gledam u Micha i znam da me prate, budno, obojica. Michu
sam se izvinio više puta, dok sa Hanom još nisam pričao. Nakon
utakmice ispraviću i to.
“Isprazni misli.”
To nam je bila mantra, isprazni misli, pusti da te utakmica
ponese, seti se taktike i trenerovih reči. Njega sam izbegavao u
širokom krugu, mogao bih mu slomiti njušku. Pre mi nije bio
simpatičan, a sada ga nisam podnosio.
“Carsone, daj sve od sebe. Dobar meč vam želim.”
Kad začujem njegove reči, one me momentalno vrate na
jednu plavu kosu, njenu pojavu, njeno sve... A nju sam blokirao.
Nakon što sam je odbacio ispred hotela, više mi se nije javila.
Normalno.

***
Svaki izlazak na teren poseban je osećaj. A znati da te pomno
prati ceo jebeni svet, daje ti još veću moć. Juče sam dobio nagradu

246
Book as passion
 Profesorka28

kao MVP najbolji igrač ovog prvenstva. A danas, noćas, igrao

sam kao nikad.
Razbili smo New England Patriotse uz omiljeni naš poklič Fly,
Eaglse Fly.
Sve je bilo nestvarno.
Gotovo je. Pao mi je kamen sa srca. Osećaj težine i jebeni
pritisak.
“Thomy, sine moj, bravo, bravo, bravo.”
Nakon silnog čestitanja, podizanja pehara, intervjua i
pojavljivanja uživo na TV-u uspeo sam da se probijem do mojih.
Svi su bili tu, majka, otac, Tucker i Linda.
“Hvala.”
“Batice, još nisi za staro gvožđe. Who Is the Best? (Ko je
najbolji?) - Thomy Is the Best (Thomy je najbolji).”
“Hvala klinac.”
“Thomase, čestitam.”
“Hvala Linda. Nadam se da ti nije bilo dosadno.”
“Nije, uživala sam. Ovo je zaista poseban doživljaj.”
“Bolji od moje utakmice?”
Tucker je zezao Lindu a ona se zacrvenela u licu.
“Tuck...”
“Dobro Thomas, sve je super ali gde je malecka?”
Nikom od njih nisam ispričao za nju. Čekao sam da prođe
sva euforija.
“Hoćemo na večeru, red je da se proslavi?”
“Kako? Zar nećeš sa tvojima na slavlje? Šta se dešava
Thomas?”

247
Book as passion
 Profesorka28

Evelin je bila uporna. Znao sam tu njenu crtu.

“Neću ovaj put. To je za klince, ja sam već mator.”
“Aha. Dobro je da si priznao. Kažem ja, 4 banke, matorac
pravi. Hajde idemo onda da jedemo.”
Dva sata kasnije ućutkao sam moje pričom o Sem. Nisam se
suzdržao ni pred Lindom, ona je sad deo porodice.
“Au sine, ne znam šta bih rekla...”
“Ništa majko. Ja sam spakovan. Odavde letim u
nepoznatom pravcu.”
“Molim? Kako to?”
“Lepo. Potreban mi je odmor i mir. Potrebno mi je da ne
čujem nikog i da me ništa ne podseća na nju i njenu laž.”
“U redu, ali da ne znamo ništa o tebi?!”
“Mama, biću dobro. Javiću vam se ponekad i znaćete da
sam dobro. Ako me neko traži, ne znate gde sam, ni kad se
vraćam.”
“Mora li tako?”
“Mora. Tucker?”
Gledao sam brata koji je sve vreme ćutao.
“Ja bi tom tvom treneru pokazao, tako bih ga nalupao...
onakva žena...”
“Tuck, molim te.”
“Jesi li pričao sa njom?”
“Nisam i ne želim. Ni ona nije želela sa mnom a imala je
toliko prilika.”
“Joj sine, nemoj tako. Ko zna kakva muka je naterala na to.
Imalo je nešto u njoj, u vama...”
“Lepo si rekla Evelin, imalo je... prošlo vreme.”

248
Book as passion
 Profesorka28

Otac nije puno govorio, Linda tek. Mislim da se ona

izgubila odmah čim sam pomenuo Sem, trenera, nesreću...
“Sine... U redu je povući se i odbolovati. Ali to neće tako
proći. Nećeš je odlaskom izbrisati jer je ona utisnuta u celog tebe.
Da bi sa nečim završio, treba da sa njom popričaš, čuješ njenu
stranu i tek nakon toga staviš tačku. Ovako... nikad neće biti
gotovo... Ma gde otišao, ona će te pratiti.”
E to je bio moj Jeff. Nije govorio puno, ali kad progovori...
Uh...
“U redu je ćale. Učio si me nečemu a to je nikad ne lagati.
Ima li veće izdaje od te?”
Uskoro sam se pozdravio sa roditeljima i zaputio nazad u
hotel. Već sam znao gde idem, uz pomoć prijatelja i poznanika
uspeo sam za kratko vreme sve da organizujem. Dannyja i Micha
sam takođe obavestio da odlazim i da do daljnjeg nisam
dostupan. Ovog puta razumeli su obojica. Žao mi je samo Hane.
Pre nego što sam ugasio broj, poslao sam joj poruku.
Han, oprosti za moje ponašanje. Bio sam ljut, besan, povređen, šta
li... Odlazim na odmor, u mir i tišinu. Nakon svega shvataš da mi treba
to. Molim te, čuvaj i sebe i tog bebca. Nadam se da ću se vratiti do
porođaja.
Voli te, Thomas.
Krenuo sam na aerodrom. Odlazim upravo preko pola
sveta u nameri da zaboravim.
Odmor koji sam želeo sa njom da provedem, provešću u
veri i nadi da ću je zaboraviti, da ću je izbaciti iz sistema, iz glave
i iz srca, gde se neprimetno nastanila.

249
Book as passion
 Profesorka28

“Tik-tak”

Silvia
Ovo se ne dešava. Ovo nije moguće. Svaki dan počinje mi
sa poricanjem života, sa poricanjem kurve sudbine.
Ne, ovo nije istina.
A onda prođem po stanu i vidim da ona nije tu. Vidim da
nema moje drugarice, nema njene topline, nema njenih malih
koraka, nema njenog mirisa i mirisa sveže skuvane kafe ili tople
čokolade. Nema je i srce me boli.
Danima već hodam kao zombi, ne mogu da jedem, ne
mogu da spavam. Kući dolazim kako bih se osvežila i presvukla
pa onda idem nazad, opet u pakao. Mercy Philadelphia Hospital
moj je dželat.
“Silvia, odmori malo dete.”
“Ne mogu, čika Richarde. Ako sam ovde, sve mislim da će
se nešto desiti u mom odsustvu.”
“Eh, dušo i ja to mislim ali eto oterali ste me odande.”
“Morate da se pazite. Sad nam trebate Vi zdravi, pogotovu
sad.”
“Eh Silvia, Silvia... šta sam Bogu ja zgrešio? Šta je Sem
skrivila da je ovako kažnjava? Umreću dete moje.”

250
Book as passion
 Profesorka28

“Joj čika Richarde, nemojte tako. Srce mi se cepa. Hoćete

nešto za smirenje?”
“Neću dušo. Hoću svoju ćerku nazad.”
“I ja isto hoću. Idem sad. Zvaću Vas.”
“Važi dete. Pošalji Rose ovamo.”
“Hoću.”
Dve nedelje ovako. Svaki dan nam je preslikan. Samo se
vrtimo u krug a pomaka nema.
Dve nedelje je otkad su me pozvali iz hitne službe i
obavestili da je Sem doživela nesreću. Kao da sam doživela
flashback... Bila sam upisana kao kontakt osoba u slučaju nužde.
Nisam ni znala da je Sem to napisala. Da li je nešto slutila?
Brzinom svetlosti stigla sam u bolnicu, izgubljena i sama. Nikad
nisam bila usamljenija. Tumarala sam dok sam je tražila. Molila
sam Boga samo da bude dobro i da nije ništa ozbiljno.
A onda sam doživela hladan tuš. Svaka reč rezala mi je dušu, jer
čim mi je doktor rekao da sednem, znala sam ozbiljno je.

Slušala sam kako je kamion proklizao jer je bila oluja, kako

je po svim navodima Sem stajala na sred puta. On siline udarca
ona je odbačena dva metra, dok je sa unutrašnjim povredama,
krvarenjem i potresom mozga stigla ovde.
Operisali su je više puta. Više ne znam šta su joj sve radili, ne
umem ni da ponovim.
Što se tela tiče, iako je bilo krhko nakon prošle nesreće
uspeli su da je srede. Samo što je ovog puta glava nastradala
najviše.
Usled potresa mozga i udarca, Sem je izgubila kontakt sa
javnošću i upala je u komu.

251
Book as passion
 Profesorka28

Dalje prognoze nisu davane jer je svaki minut, ma svaki

sekund bio dragocen. Njeno stanje menjalo se iz časa u čas. Tik-
tak...
Niko ne treba to da doživi. Ni najljućem neprijatelju ne bih
to poželela a eto moja najbolja drugarica ponovo je na rubu smrti.
Čemu i zbog čega? Da li je ovo njena kazna? Bože molim ti se,
sačuvaj mi je! Sačuvaj mi Sem!
Sve ostalo radila sam automatski. Prvo sam nazvala
Amandu jer mi je trebala podrška. Nisam mogla ovo sama jer
nisam toliko jaka. Nakon toga, obavestila sam čika Richarda i
Rose koji su odmah istog dana došli. I na kraju obavestila sam Jo-
a da neću do daljnjeg dolaziti.
“Ko? Sem? Silvi, o čemu pričaš ti?”
Svi u bili u šoku. Na kraju, nazvala sam jebenog Jacka.
Čekala sam da prođe taj famozni Super Bowl. Tad sam ga mrzela
najviše. Onog drugog nisam mogla jer je bio otišao, povukao se,
nestao...
“O čemu pričaš Silvia?”
“Tvoja još uvek žena je u komi, idiote! Imala je ponovo
nesreću.”
“Samantha?”
I on je došao. Gledala sam po hodniku i videla iste slike,
Richard, Rose, Jack i ja, samo par godina ranije...
Pogledavali smo se, držali za ruke i plakali. Nije me bilo briga što
oplakujem Sem. Plačem jer ona to nije zaslužila. Jedva se
prethodnog puta oporavila, kako će sad?!
I svaki dan bivalo je sve teže i teže. Sem se nije budila. Tik-
tak...

252
Book as passion
 Profesorka28

***
“Silvia?”
Nisam želela nikog da zovem. Nisam želela nikome da
govorim šta je sa Sem. Bolelo me je svakog sekunda, svako novo
proživljavanje samo me je guralo surovoj istini da ona nije sa
mnom i da je pitanje da li će ikada više biti. Joa sam zamolila da
ne govori nikom iako je jako želeo da pozovemo Thomasa.
“Rose, idi kući. Idi odmori se.”
“Silvia, ništa novo.”
“Znam dušo.”
“Trebalo bi da javimo Carsonu.”
“Nećemo. Zbog njega je sve ovo! Ona je išla da se nađe sa
njim! On je kriv!”
Rose me je gledala plačnim pogledom.
“Nije on kriv. Niko nije kriv. Mislim da trebamo da mu
kažemo a on kako hoće. Ima pravo da zna. On voli Sem.”
“Voli je? Odbacio je!”
“Odbacio je zato što je lagala! Da mu je rekla ranije... sve bi
bilo drugačije... Silvia, oni su tako divni zajedno. Videla sam to.”
“I ja sam. Ali šta sad možemo? Samo Boga da molimo da
nam vrati tvoju sestru.”
“Molićemo se. Mnogo ćemo se moliti. Drugo nam ne
preostaje ništa.”
Jedan po jedan dan, vreme je prolazilo.
“Gospođice King, kako ste?”
“Nikako.”

253
Book as passion
 Profesorka28

“Razumem. Hteo sam nešto da vam kažem vezano za

gospođu Brown.”
“Recite. Znate da imate pravo da kažete samo ocu i meni.
Gospodin Brown je samo papirološki Samanthin muž.”
“Znam, zato sam vas i potražio. Hoćete da prošetamo
malo?”
Doktor Johnson je primio Sem. Bio je dežuran tog jutra i
obavezao se da će nam on davati i nadalje informacije o Sem.
“Kao što vidite nema pomaka.”
Reži, reži moje srce.
“Ah...”
“Vitalni znaci su zadovoljavajući, telo se polako oporavlja.”
“Ali?”
“Ali glava je, gospođice King, čudna stvar. Samantha je
imala potres mozga, hematom kao posledicu toga i još puno
stvari koje smo na vreme, moram reći, sanirali.”
“Zašto je onda u komi? Zašto se ne budi?”
“U većini slučajeva osoba koja zapadne u ovo stanje ne
reaguje ni na kakve spoljne nadražaje, ma koliko oni bili bolni,
uzevši u obzir da je ona potpuno bez svesti i priključena na
aparate. Zenice pacijenata koji su u komi ne reaguju na svetlost, a
nisu prisutni ni mišićni refleksi, kao ni refleks gutanja. Zapravo
pacijent koji zapadne u stanje kome jedino može samostalno da
diše, a njegov krvotok tom prilikom nesmetano funkcioniše.”
Što mi je više pričao, ništa nisam razumela.
“Vaša prijateljica više nije za intenzivnu negu. Prebacićemo
je u zasebnu sobu i pratiti njeno stanje.”
“Ima li nade?”

254
Book as passion
 Profesorka28

“Nada uvek postoji. Dešavaju se razne stvari, takoreći čuda.

Morate da verujete u to.”
“Eh, lako je reći.”
“I morate joj pričati. Mora imati volju da se probudi. Imam
utisak da je ona odustala.”
“U redu.”
“Držite se, gospođice King. Ako vam bilo šta zatreba, znate
gde sam.”
“Hvala vam doktore.”
Ovde sam kao u kavezu. Već dve nedelje dozvoljeno nam je
da uđemo na minut u šok sobu. Ja sam ušla tek dva puta dok su
Rose i čika Richard ulazili jednom dnevno. Sada, ako je prebace u
zasebnu sobu bar ćemo moći da sedimo pored nje, gledamo je i
pričamo. Ako ništa drugo, Sem će mi biti bliže, zamisliću da
spava i čekati svakog trenutka da otvori svoje plave oči.
Sedela sam na klupici u kapeli. Ništa nisam govorila, nisam
se molila. Imala sam utisak da me Bog ne čuje.
“Silvia?”
Naravno da sam morala javiti Smithu zašto Sem ne dolazi
na posao. Kao i svi i on je pokušao da pronađe Carsona ali njega
nije bilo. Kad želiš da odeš i izgubiš se, uradiš to tako da niko ne
može da te pronađe. A nakon svega, Thomas je upravo to uradio.
“Gospodine Smith...”
“Alex. Nema potrebe za persiranjem, ne ovde. Kako je?”
“Isto.”
Seo je pored mene pa spustio glavu.
“Molim te Bože, sačuvaj Samanthu.”

255
Book as passion
 Profesorka28

Tada sam ga prvi put pogledala. Nije bio mnogo stariji od

mene ali su mu crte lica bile grube. Tamna kosa bila je dugačka i
uredno zalizana i vezana u rep. Kad ga ne bih znala prvi utisak
bio bi strah. A sad... nikad ne bih rekla, ali dolazio je svaki dan,
brinuo se.
“Kako si ti?”
“Isto. Nema pomaka ali ja odbijam da verujem da se ona
nikad neće probuditi. Odbijam da mislim da joj nije suđena sreća,
ljubav, porodica...”
“Ššš, u redu je da plačeš jer te boli.”
“Znam, ali mislim da je tako unapred oplakujem. A ne
želim to.”
“Silvia, desilo se nešto strašno tebi vrlo bliskoj osobi. Koliko
god misliš da si jaka, sada si jako slaba i ranjiva.”
“Hvala ti.”
“Silvia, želiš li da nađemo Carsona?”
“Ne znam.”
Sem i Thomas su imali ono nešto. Ono nešto što je njenim
ćutanjem uništeno. A ja znam da je ona samo želela da se oporavi
bez pritiska, da uživa, da nekome bude bitna tek tako kao ona...
Njihov odnos razvio iz pupoljka u divni cvet za svega tri meseca.
Niko se tome nije nadao.
“Nije u redu što krijete od Hane.”
“Nije trudnoj ženi mesto ovde.”
“Znam, ali ipak. Silvia, jako mi je žao što se ovo dogodilo.
Sem je dobra devojka a Thomas... promenio se pored nje.
Nabolje.”
“Znam da momci brinu.”

256
Book as passion
 Profesorka28

“Šta god ti mislila, svima je Samantha draga jer su svi videli

Thomasa i nju.”
“Da.”
Amanda je dovela Dannyja. Nije mu ništa rekla, već je došla
sa njim skroz ispred šok sobe i kroz prorez mu pokazala. Malo je
reći da je bio šokiran i van sebe. I krenula je lančana reakcija.
Nakon Dannyja došao je i Mich. A ja nisam dala da se kaže Hani.
Uskoro treba ući u deveti mesec i stres ovakve vrste joj ne treba.
“Ako ti išta... imaš moj broj.”
Alex Smith postao je moj partner u bolu. Rose i čika Richard
tešili su jedno drugo, Amanda i Danny takođe a mene je ni manje,
ni više nego Semin arogantni šef. Koliko se samo nekad prevariš
u ljudima, vidiš samo fasadu a ne znaš šta se krije ispod površine.
“Bio sam oženjen.”
Nisam to očekivala.
Danima kao da smo se sastajali na istom mestu, u kapeli na
klupici.
“Bio?”
“Da. Udovac sam već pet godina.”
“Žao mi je.”
“Hvala ti. Razumem bol i gubitak. Više nego iko.”
Uhvatila sam ga za ruku i evo nas, pred Bogom, dvoje
izgubljenih i ranjenih ljudi.
“Imam samo brata. Scott je u Africi u mirovnoj misiji. Zato
mi je Sem kao sestra, a njeni kao da su moji.”
“Silvia, moramo da verujemo u čuda. U suprotnom
izgubićemo bitku.”
Tik-tak... Nema promene.

257
Book as passion
 Profesorka28

Samantha
Mesec dana kasnije...
Znam da spavam, znam i da ne želim da se probudim. Umrla sam.
Umrlo je moje srce, umrla je moja duša. Lebdim negde u međuprostoru.
Odlazim, pa se vraćam. Letim, pa se spuštam. Plačem i ćutim jer znam
da me niko ne čuje.
Sve je mirno, tiho, skoro neprimetno. Takav je ceo moj život.
Kratko zablistam, pa padnem. Jednom mi se to desilo, desilo mi se i
ponovo.
Nema više lepote u meni, mena više dobrog, nema više ničeg,
umrlo je. Nema više života, nije mi suđeno.
Tik-tak...
Rose:
“I tako ćemo ti i ja ponovo šetati na imanju u
Vajomingu. Ležaćemo na našoj omiljenoj ljuljašci, gledati u daljinu u
predivan zalazak Sunca. Nije za tebe ovaj grad Sem, ti si za jahanje, za
slobodu, za... Kupićemo i novog konja...”
Silvia:
“Nedostaješ mi. Čekam svakog dana da uđeš i pitaš me šta radim.
Čekam da mi pričaš kakav ti je bio dan. Znaš, počela sam ponovo da
radim pomalo. Jo je pun razumevanja. Ali nije to to. U vazduhu se oseća
napetost i tuga. Ne bi verovala ali fališ nam svima. Ako želiš da se
vratimo, otići ćemo. Pratiću te svuda moja zvezdo, moja sestro, samo mi
se vrati. Vratiće mi se Scott u Ameriku. Eto, jedna lepa vest. Hajde,
Sem, daruj mi drugu.”
Tata:

258
Book as passion
 Profesorka28

“Semi, zlato moje... Sećaš li se šta si rekla kada se Rosie rodila?

Tata, lepa je kao ruža, ti si joj dala ime a mi smo bili očarani. Ali Semi,
ti si naš cvet, naš nežan cvetić... Star sam Semi, ti treba da vodiš računa
o Rose, da budeš prava starija sestra, da je usmeravaš i daješ joj savete.
Ne smeš da odeš od nas, potrebna si nam Semi.”
Jack:
“Sem... Voleo bih da nije ovako... Da te ne gledam tako belu i
bledu među svim tim monitorima. Nisi ovo opet zaslužila. Dao bih ti sve
sada, učinio sve... Gad sam Sem... gad... Tu su Sem, papiri... samo da
podigneš ruku i potpišeš... Žao mi je Sem, vrati nam se.”
Danny:
“Sem, sam sam ušao. Nisu mi dali. Znaš, nisam ni znao da
se dopadam Amandi. Video sam neke signale ali nikako da ih
pravilno protumačim. Kao klinac se ponašam kada sam sa njom. Ti si
nas spojila Sem. Zato, vrati se da nas zezaš, vrati se Sem...”
Hana:
“Tako sam ljuta Sem. Krili su od mene. Nisu mi dali da dođem. Ja
sam kriva Sem. Ja. Trebalo je da vam pomognem. A nisam. Razumem te
Sem, sada te razumem. Želela si da uživaš jel tako? Mislila si da je
kratkotrajno pa nek traje dok traje?! Znam za tvoju prethodnu nesreću i
divim ti se. Sem, ti si borac. Moraš da se vratiš. Moraš jer beba uskoro
dolazi. Zamisli, ne znamo pol, hoćemo da se iznenadimo. Želim da budeš
tu.”
Čujem ih sve. Dolaze, smenjuju se. Osećam kao da me miluju, po
obrazu, po ruci, po kosi. Ali to nije taj osećaj. Kao povetarac samo.
Nisam tu. Tražim nešto drugo.
Svi dolaze, ređaju se. Mogu da ih prepoznam po koraku, po
mirisu, po uzdahu.
Tražim nekog drugog.

259
Book as passion
 Profesorka28

Nestao je... Kao da nije ni postojao... Njega nema...

Tik-tak... Neeeee

260
Book as passion
 Profesorka28

“Sam”

Thomas
Ostrvo Skiatos-Egejsko more
Ovaj put je pun pogodak.On je upravo ono što mi treba.
Mir, tišina, samoća i pre svega daljina.
Davno sam bio ovde. Još dok sam se zajebavao i partijao sa
ostalim saigračima. Ali mi je ovo ostrvo ostalo u lepom sećanju,
jer je malo, jer je bombonica. Na nekoj utakmici upoznao sam i
Pierca Brosnana koji ovde ima kuću. I eto me. Tu sam u njegovo
gajbi, dok je on ko zna gde na snimanju.
Sve mi se sviđa ovde. Iako je praktično još zima ova umereno
kontinentalna klima mi baš prija. Konačno odmaram punim
plućima, daleko od svih. Daleko od nje.
Dan mi počinje trčanjem u cik zore. Koliko god bi želeo da
spavam jer nemam obaveze svako jutro se budim između 5 i 6h.
Nakon što istrčim par kilometara van grada vraćam se na divan
doručak koji mi Magda sprema svako jutro.
“Pirs, dobar čovek. Mora biti i ti isto.”
Njegova domaćica je momentalno preuzela brigu o meni.
Vidi koliki si, moraš da jedeš, moraš ovo, moraš ono... Ipak,
najlepši deo dana je kad sednem na bicikl i pustim da me put
nosi. Šta je za mene ostrvo od 50km?! Plaže se nižu iza svake

261
Book as passion
 Profesorka28

krivine, divno je sići dole do mora, sesti i gledati negde

neodređeno u daljinu. A onda mi u misli dođe ona. Ne mogu reći
da ne mislim na nju, jer mislim.
U početku sam je psovao i proklinjao. I nju a i sebe. Zašto
sebe? Zato što sam se opirao i taman kad sam se pustio usledilo je
razočarenje. Ona je to uradila. Onda sam bio ljut. Ljut jer nisam
video, imao sam gomilu znakova ispred nosa a ja sam opet samo
nju gledao... Ušla mi je pod kožu. Jeste. I nakon Super Bowla bio
sam prazan. Sve titule i trofeji nisu mi značili ništa. Bio sam
jebeno prazan, kao da mi je neko uzeo pola duše.
Na kraju, kad sam stigao ovde bio sam povređen. Sebi sam
priznao da su moja osećanja prema njoj i više nego jaka i ozbiljna
i da sam nakon otkrića sjeban i povređen totalno.
Zato mi je ovo trebalo. Zato sam insistirao i dobro mi je. Nemam
telefon, nemam internet, nemam laptop. Imam njihovu grčku
kablovsku i još par kanala sa sve BBC-em i CNN-on. Tu vidim šta
se kod nas dešava a i nije da me zanima.
Sve što sam želeo, postigao sam. Imam sve, finansijski ne
treba ništa da radim do kraja života. Fizički, mogao bih da igram
još koju godinu ali emocionalno... prvi put nakon dugo vremena
bio sam ispunjen.
Sada imam dva cilja, prvi je zaboraviti nju i njenu izdaju,
njenu laž, njeno sve... a drugi, dobro razmisliti šta dalje?
Ostati u timu ili povući se?!
Skup igrača je 1.3. ali mene neće biti ove godine. Sam sam
sebi produžio odmor a jebeni Brown može da me poljubi u dupe.
Kad pomislim na njega... sve mi se zacrni...
“Ti tužan, agapi mou (dragi moj)?”
“Nisam.”

262
Book as passion
 Profesorka28

“Jesi. Vidi Magda. I to zbog koritsie (devojke).”

“Devojka je prošlost Magda. Nema je više.”
“Možda ovde...”
Podigne ruku i lupi me po čelu.
“Ali ovde...”
Potom je spusti i stavi je na grudi sa leve strane.
“Kalinýchta (laku noć).”
Svako veče ostajem do duboko u noć na terasi. Pokušavam
da ne mislim ali opet od nje sve počinje...
Sećam se svoje mladosti, kako sam zaista bio neobuzdan i divalj.
Sada me više nadimak samo krasi, sa godina i pored svega...
smirio sam se... Što se žena tiče tu sam gurao svoj fazon, nikad
zauzeta, nikad jebeno udata. A sad mi ona sve naplati.
Uvuče mi se u srce, osvoji me njena pojava, dobrota, njeno
apsolutno nemanje pojma o fudbalu, a ona je udata. Ono što
jebeno mrzim. Ne zauzeta, već udata. Laž, laž, laž, sve je bilo
samo pusta laž.
I tako dok gledam u predivno more kako se na mesečini
presijava, shvatam da sam usamljen. Moj otac i majka su pedeset
godina zajedno, mali Tucker je našao devojku koju će već da ženi,
Mich i Hana već šire svoju porodicu... a ja se opirem...
Taman kad sam poželeo, dobio sam šamar surove istine. I ona je
umrla za mene tad.

***
Da li je prerano da se nekom predaš? Da li je prebrzo da se
opustiš i upustiš, da misliš nekako nadaleko? Da li je kad sabereš
dane i mesece provedenih sa tom osobom dovoljno da znaš da si

263
Book as passion
 Profesorka28

našao to nešto? Dao sam joj više nego ikome, a ona je sve zgazila.
Budim se okupan znojem i mrzim što još uvek ne mogu da je
izbacim iz glave. Ako se desi da preko dana zaboravim, obavezno
mi svrati u san i podseti me ja sam još tu. Samo što sam ja uporan i
uspeću. Moram.
Danima me muči neko komešanje u grudima. Nisam bio
bolestan ne pamtim. Požalio sam se Magdi i odmah dobio skuvan
čaj.
“To što te muči... Od toga ne možeš pobeći, čak ni ovde.”
“Magda, nisam pobegao, otišao sam.”
“Isto je to.”
“Nije. I ti ne znaš celu priču...”
“Pa agapi mou (dragi moj) imamo vremena. Hoćeš da kažeš
Magdi šta te muči?”
“Neću.”
“Ako ne pričaš, neće da prođe... Samo od sedenja i gledanja
u more isto neće. Dobro, ti znaš.”
Kad god je bilo lepo vreme šetao sam ako nisam vozio
bicikl. Nije bila sezona i ostrvo je bilo relativno prazno i to mi je
odgovaralo.
Jedno jutro otišao sam na Skopelos, susedno ostrvo. Prošli
put kada sam bio to ostrvo nije bilo nastanjeno i baš me
interesovalo da vidim kako izgleda sad.
Usput sam dobio ideju o kući. Bilo bi lepo imati nešto
svoje, da možeš da dođeš, pobegneš od svega... bilo bi lepo da
imaš sa kim to da podeliš. I evo je, ponovo mi dođe u misli...
Nisam ni stigao do toga sa njom.
Video sam par devojaka, neke su mi se smeškale, neke
flertovale a meni nije bilo ni do čega. Na Skopelosu pronašao sam

264
Book as passion
 Profesorka28

dve kuće i ozbiljno sam razmišljao da kupim jednu. Osim stana u

Philadelphiji ništa svoje nisam imao.
Odmorio sam. Živeo u miru i tišini.
Razmišljao i previše. Fizički sam se oporavio ali ubijale su me
emocije. Ona je i dalje bila prisutna u meni. Koliko god se trudio,
nisam mogao da ignorišem osećaj u grudima. Ona je bila tu. Irina
mi nije ni približno značila koliko ona. Sa njom sam izlazio,
provodio se, dok sa njom… mogao sam da ćutim.
Mogao sam da spavam, da se ona utisne u mene, da je zagrlim i
ćutim. Sve me je naučila. Naučila me je da nije sve u sexu.
Naučila me je da i pored sexa, možemo da budemo dve duše a
jedna celina. Ona, lažljivica.
Zato boli više.
Zato jer sam hteo više.
I vreme je da se vratim i suočim.

***
Trebalo mi je malo vremena da sa mojim kapetanom dogovorim
povratak. Nekako ću doći do New Yorka a on će me tu sačekati i
dovesti kući.
“Nadam se da ti spreman.”
“Spreman sam. Trebalo je da prođe malo vremena da se
smirim i sredim. Sada je sve u redu. Suočiću se.”
“Magda da ti kaže... beg nikad dobro nije doneo ljudima.
Od sebe ne može da se pobegne.”
“Znam.”
“Sad, idi kući i nađi tu devojku. Kad je budeš video,
znaćeš.”

265
Book as passion
 Profesorka28

“Hvala ti Magda za sve. Vratiću se ponovo, sigurno.”

“Hoćeš. Valjda ćeš da dođeš i napuniš novu kuću.”
“Hoću. Čuvaj se.”
“I ti isto agapi mou (dragi moj).”
Kupio sam kuću tek tako. Sviđalo mi se ovde i mogao sam
se zamisliti kako tu provodim odmor.
Još uvek nisam doneo odluku što se igranja tiče, mada sam bliže
da prevagnem ostanku još jednu sezonu.
Kada sam uključio telefon da se čujem sa Jacksonom, imao sam
gomilu poruka i poziva. Samo sam preleteo jer je svaka druga
poruka bila javi se hitno i to sam ignorisao. Nakon toga ponovo
sam ga ugasio i rešio da se nikome ne javim sve dok ne stignem.
Šta može da se desi još koji dan?
Prvo što sam video kada sam sleteo u Phili bila je slika.
Dobio sam sliku Hanine i Michove bebe. Zakasnio sam, jebi ga.
Nisam računao na to da te bebe nekad i žure. Zato sam se sa
aerodroma još onako omamljen i umoran od puta uputio pravo u
bolnicu. Želeo sam što pre da ih vidim i zagrlim. Niko ne zna da
dolazim. Usput sam za Hanu izabrao prelepi buket. Cveće koje
me podseća na nju. Ona je moja sestra, nadam se da mi je
oprostila.
Nikad nisam bio u ovoj bolnici, ne znam gde da idem. Ne
volim bolnice, isto tako ne volim publicitet. U našem gradu ne
možeš bukvalno ni dva koraka da prođeš a da ne budeš viđen.
Ali ja sam usavršio tehniku prerušavanja. Sa kapuljačom,
kačketom i naočarima, retko kad me prepoznaju.
“Carson! Carson!”
Jebi ga. Neko me je poznao. Okrenem glavu tek toliko da
vidim devojku koja se zaleće u mene.

266
Book as passion
 Profesorka28

“Došao si. Znala sam. Došao si.”

Devojka uleće u moj zagrljaj, ja je bolje pogledam i shvatim
da je to Rose. Grlim je jednom rukom dok u drugoj držim cveće i
pitam se otkud ona ovde? Možda se združila sa Hanom, ništa nije
nemoguće... Prošlo je skoro dva meseca.
“Rose?”
“Stigao si, to je jedino bitno.”
“Jesam. Malo kasnim, jedva čekam da je vidim.”
Ona se udaljava od mene odiže pogled ka mojim očima.
“Molim? Koga?”
“Pa bebu. Ne znam ni da li je dečak ili devojčica?!”
“Ti... Ti... Ti nisi došao...”
U sekundi njeno lice je od srećnog prešlo u tužno, skoro
plačno.
“Ti nisi došao zbog Sem?”
Sem?
Sem je ovde?
“Rose?”
“O moj Bože... koja sam ja budala...”
Počela je da plače i zabrinuo sam se.
“Rose, o čemu pričaš?”
Okrenula se i otrčala. Stajao sam kao ukopan. Šta se upravo
dogodilo? I šta je sa Sem? Da li je stvarno ovde? Vrlo brzo
pronašao sam porodilište i rešio čim vodim Hanu i bebu, da
pronađem Rose.
“Hej”

267
Book as passion
 Profesorka28

Ušao sam u sobu, Hana je ležala na krevetu dok je beba bila

u krevetiću pored nje.
“Thomy! Vratio si se.”
Počela je da ustaje, ali sam je zaustavio.
“Neka. Opusti se. Zdravo dušo i čestitam.”
Poljubio sam je u kosu i predao buket.
“Hvala ti. Dođi da je vidiš.”
“Je? Devojčica?”
“Da, priđi i upoznaj Christinu West.”
Zaobišao sam krevet i nadvio se nad krevetić. Beba je
spavala, preslatka devojčica i već sam video Hanu u njoj.
“Divna je.”
“Da, jeste.”
“Han, došao sam direktno sa aerodroma i dole u holu sreo
Rose. Nisam baš razumeo ali pominjala je Sem. Dušo, znaš li
nešto o tome?”
Nekad znaš i pre nego što čuješ.
Nekad osetiš to u vazduhu.
Kada sam video kako se Hanino lice promenilo, znao sam.
“Ooo Thomy... “
Jedna suza skliznula joj je niz obraz.
Ne.
“Ona je tu. Sem.”
“Ovde?”
“Thomy, ne znam kako da ti kažem ovo.”
Ne. Ne.
“Hana!”

268
Book as passion
 Profesorka28

“Sem je u komi već dva meseca!”

“Neeeee!”
Zakasnio sam!!!

269
Book as passion
 Profesorka28

“Bolna istina”

Thomas
Ono što sam želeo je kad se vratim da je nađem. Zašto? Ne znam,
da pričamo, da se deremo, da vrištimo, bilo šta. Sada sam samo
dokaz da ništa ne treba planirati, da život ide dalje uprkos vama i
da je sudbina opasan igrač. Sve sam mogao da predvidim ali da
će Sem biti ovde, nisam. Ovo je poslednje mesto na kojem bi je
tražio. Ovo... bolnica... Nisam čekao Hanu da nastavi, odmah sam
izleteo. I eto me jurim hodnicima tražeći je. Automatski već
počinjem da se molim samo da je dobro, a nesvesno znam da nije
jer ne bi bila ovde.
“Izvinite, intenzivna nega?”
“Gospodine, ne smete tamo.”
“Tražim nekog jako bliskog, molim vas.”
“U redu. Ime?”
“Samantha Brown.”
Jebi ga.
“O Sem? Iznad nas, poslednja soba sa leve strane. Ona je
prebačena u apartman.”
“Hvala.”

270
Book as passion
 Profesorka28

Kao lud sam trčao i pronašao je. Nisam mogao da uđem.

Nikako nisam bio spreman.
Jebote, šta je život?
Živimo ga po sopstvenim pravilima, prkosimo, a on nas u
jednoj sekundi sjebe. Zašto Bože?
Ne, nikad neću zaboraviti momenat kada sam ušao. Ne,
nikad neću zaboraviti osećaj kada sam je ugledao tu. Glava je
vrištala zakasnio si!
“Rose.”
Prošaputao sam.
Odmahnula je glavom i nije me gledala. Hipnotisan vratio
sam pogled na krevet. Vratio sam na poznato lice koje sam dva
meseca pokušavao da prebolim i zaboravim.
Bila je tako lepa. Ništa nije upućivalo na najgore, izgledala je kao
da spava.
“Nisam znao Rose.”
I dalje sam šaputao.
“Nema potrebe da šapućeš. Ne znamo da li nas čuje.”
“Šta se desilo?”
“Ah, šta... Da li je sad zaista važno? Nisi ovde zbog nje i to
je jedino bitno.”
“Nemoj tako, nisam znao.”
“Nisi jer si nestao. Znaš, sve sam od tebe očekivala... da
psuješ, da lomiš, da tražiš objašnjenje... a ne da pobegneš... nismo
mogli da te nađemo! Svi su te tražili, svi.”
“Molim te.”
“Znam da ti je bilo stalo do Sem. Zato ću ti dati par
minuta...”

271
Book as passion
 Profesorka28

Klimnuo sam i dalje gledajući telo u krevetu. Već sam znao

da neću otići. Ne tako lako.
Iz mene je kuljalo sto osećaja ali ono što je usledilo kada
sam seo na stolicu pored kreveta je plač.
Suze su samo krenule jer sam se osećao tako bespomoćno.
“O Sem. O Sem. O Sem.”
Nisam ni znao šta bih drugo rekao. Uzeo sam njenu bledu
ruku u svoju i poljubio je. Ovo se jebeno ne dešava.
Da li znate osećaj kad ostanete bez reči? Kada pokušavate da
nešto izgovorite, pomerate usne a reči ne izlaze?
“Nisam znao. Sem... Došao bih...”
“Carson.”
Na vratima je stajala Silvia. Lice joj je bilo bledo a oči upale.
Svi su patili.
“Moram da pričam sa tobom.”
Klimnuo sam i ponovo poljubio njenu ruku.
“Vratiću se.”
Ne znam ni sam kome sam rekao.
“Prošetajmo.”
“Hoćeš li mi reći šta se desilo?”
“Hoću i onda želim da odeš. Nosimo se da ovim dobro i
bez tebe.”
“Silvia...”
“Vraćam film Carson svakog dana. Vraćam i kunem sve nas
što smo joj dozvolili da zagazi sa tobom toliko. Znam, ona nije
balavica… ali želela je samo da povrati samopouzdanje, da bude
nekom bitna makar i zbog sexa. Sve to nakon što se razočarala u
Jacka. Ništa od ovog nije trebalo da se dogodi. Ništa.”

272
Book as passion
 Profesorka28

“Znam.”
“Znam i ja i svakog dana kunem samu sebe jer sam je
pustila. Svesno sam učestvovala. Mene možeš da mrziš, ali nju
molim te, nemoj. Nemoj, jer ne znamo da li će se probuditi.”
Zadnje reči zariju mi se u srce poput oštrice noža. Svakom
narednom znam da će mi rezati srce sve dublje i dublje.
“Šta se dogodilo?”
Silvia je pričala i pričala a ja sam kleo sebe. Ponovo je moja
neobuzdana priroda pobedila i odvojila me od Sem. Otišao sam
pre nego što sam saznao. Osvojio sam Super Bowl a ona je već
ležala nepomično u postelji. Svojom impulsivnošću zatvorio sam
puteve ka sebi. Nisam znao. Skoro dva meseca nisam znao za
njeno stanje. Nikad nisam bio nesrećniji.
“Kakve su prognoze?”
“Nema prognoze osim da se molimo i verujemo u čuda. Ali
ja posustajem Carson... Prosto svaki dan... Previše je...”
“Hoću drugo mišljenje. Naći ćemo druge lekare, bilo šta...”
“Ti nećeš! Nemaš prava da budeš ovde, isto kao i onaj
ljigavac Jack.”
“Silvia...”
Bio sam premoren, ljut, frustriran i nadasve slomljen ovom
situacijom. Najmanje što sam mogao je da se sklonim, makar
samo trenutno.
“Idem sad, ali vratiću se.”
Ja sam onaj koji život shvatala zdravo za gotovo. Onaj što
plati roditeljima određenu sumu i pošalje ih na put oko sveta.
Onaj što brata zove samo jednom nedeljno ili mesečno jer eto
nemam dovoljno vremena. Onaj koji sve uzima kao da mu je

273
Book as passion
 Profesorka28

podložno na tacni misleći da će uvek biti tako.

A ova situacija je potvrda da neće.
Ni sam ne znam kako sam stigao do stana, skinuo se,
istuširao i bacio u krevet. Posle prvobitnog šoka, došao sam sebi i
prvi put me je pogodila bolna istina Šta ako se ona nikad ne
probudi? Legao sam u krevet i onesvestio se.

***
Sutradan sam bio samo luđi. Čim sam oči otvorio, upalio
sam telefon i javio se Dannyju i Michu.
“Jebote Thomas...”
“Znam. Bio sam tamo, video sam je.”
“Loše je Thomy, loše. Hoćeš li ići ponovo?”
“Naravno da hoću. Neće me Silvia obeshrabriti.”
“Samo polako i smireno.”
“Danny, sad sve mogu osim toga. Kao lud sam. Otišao
sam... Nije trebalo sve bio da se dogodi... Danyyy.”
Glas mi je pukao.
“Znam Thomas, ali jebeni život uvek nas iznenadi.”
“Samo da se istuširam i idem.”
“Kad ćeš se javiti Brownu?”
“Za njega me sad zabole.”
“Dobro. Svratiću do Hane pa se vidimo tamo.”
“Ok.”
“Thomy, budi spreman na sve. I otac joj je tu. Zapamti
samo da su ovo teški trenuci za sve. Svi smo bili tu kad ti nisi, to
je jedina istina.”

274
Book as passion
 Profesorka28

“Hvala ti Danny.”
Ako se Sem ne probudi, nikad to sebi neću oprostiti. Sa tim
mislima krenem ponovo u bolnicu. Smeta mi što me gledaju.
Smeta mi što se gurkaju i šapuću. Nikad nisam odbio autogram
ili sliku, u bolnici pogotovu ali ovde me merkaju jebene sestre. A
meni nije ni do čega.
“Thomas?”
“Alex, otkud ti?”
Krenuo sam prvo do Hane. Potrebno mi je da se nahranim
bar nekim lepim vestima. Potrebno mi je da vidim bebu i novi
život.
I tu sam na ulazu u bolnicu sreo Smitha.
“Idem do Sem.”
Da li je svi posećuju? E Carsone, Carsone, jadna ti duša ne
bila!
“Šta ćeš ti kod nje?”
“Ne brecaj se na mene. Idem sa Silviom.”
“Silviom? Ti i ona?”
Jebote šta sam sve propustio?!
“Ona i ja se tešimo zajedno. U ovom trenutku takve tvoje
insinuacije su bespotrebne. Ljudi su van sebe, ne jedu, ne
spavaju... Znaš li kako je to?”
“Eh...”
“Dođi.”
Alex me je poveo za ruku pa doveo u bolničku kapelu.
“Evo, ovo je mesto gde se nalazim sa Silviom. Pomolimo se
i popričamo pa posle svako svojim putem.”
“Ne znam šta da radim Alex. Od juče živ nisam.”

275
Book as passion
 Profesorka28

“Razumem te. I mogu da ti kažem, biće ti sve gore kako

vreme bude prolazilo.”
“Hoću da nađemo druge doktore. Moramo da je spasimo
Alex. Ona je već jednom preživela, nije fer... nije fer... ovaj život
nije fer...”
“Thom... Izgubio sam ženu, znam koliko život nije fer.
Razumem te. Ali probali smo sve, razgovarali, zvali, ovde joj je
najbolje. Nećeš verovati ali telo joj se oporavlja a ona kao da
spava. Ja zato ne gubim nadu.”
“Moram...”
Ovaj čovek više nisam ja. Nisam više divlji, neobuzdani
čovek kome je bitno samo da jebe i uživa. Ovaj čovek ima drugi
cilj. Samo sedeti, biti uz nju i čekati.
Čekati priliku. Čekati da se probudi. Čekati razgovor.
Ja sam je prvi odbacio. Rekao ružne reči jer sam bio ponosan i
povređen. A sad... Dao bih sve da mogu da samo sedim sa njom.
Dao bih sve da mogu da pričam, da slušam. A Bog mi možda
nikad neće uslišiti molbe.
“Tu joj je otac, idi razgovaraj sa njim. Čekaću te ovde.”
Klimnuo sam i krenuo. Znam da me svi prepoznaju, vidim
im lica. Ne mogu sad ni da se osmehnem, nemam snage za to.
Ispred sobe nađem Silviu.
“Silvia.”
“Šta želiš?”
“Mogu li da uđem?”
“Ja sam ti rekla... Ne znam šta sad želiš... Hoćeš li joj pričati
da je lažljivica? Hoćeš li je grditi i psovati tako bespomoćnu?”
“Nije tako...”

276
Book as passion
 Profesorka28

“Silvia, hajde dušo da prošetamo. Pusti Thomasa

nakratko.”
Zahvalno sam klimnuo Alexu i ušao sam lagano u sobu.
Sve je bilo isto. Juče nisam ni zapazio, ali soba je uređena da li liči
na njenu sobu. Donete su neke stvari i sitnice koje sam sad
prepoznao. U fotelji sedeo je njen otac koji me izgleda nije
registrovao.
“I tako će sve biti isto kao pre. Oboje ćemo šetati ruku pod
ruku, onako kako ti voliš. Udisaćemo punom plućima Semi i
gledati u suton na našem mestu. Kupićemo i Rose i tebi nove
konje i onda ćemo jahati svoje troje. Nisam ja baš za staro gvožđe,
znaš?!”
Srce mi se cepalo od ovih reči. Njeno lice je bilo
nepromenjeno. Kao da neka voštana lutka leži tu.
“Gospodine?”
Podigao je pogled ka meni.
“Carsone?”
“Možemo li da razgovaramo? Napolju, molim vas?”
Ustao je i krenuo za mnom. Pomislio sam da je to dobar
znak.
“Mislio sam da si zreo muškarac Carsone? Da tvojih 40
godina nečemu vredi.”
“Molim?”
“Umoran sam dečko. Toliko da svakog dana mislim da ću
umreti. A umirem zbog nje. Ona nije ovo zaslužila. Ona je ovo
već sve prošla.”
“Ja... Ne znam...”

277
Book as passion
 Profesorka28

“Saslušaj me. Sve znam. Kada si došao kod nas u dom,

video sam nešto. Iskru između tebe i Sem. I odmah sam je
usmerio na istinu, na razgovor... ali ona, uvek je bila na svoju
ruku. Šta je tu sve bilo ne ulazim ali znam da si joj bio drag inače
te ja nikad ne bih upoznao.”
“Razumem.”
“Jack je prošlost. Ne mogu da kažem da sam ga voleo, kad
nisam... Fudbal je uvek bio prvi a moja Semi iza toga. Kad je
imala onu prvu nesreću, dolazio je, odlazio, kao da je ona u
najboljoj formi.. i to mu zameram najviše. Kad nekog voliš, uz
njega si i u dobru i u zlu. Takvi su i bračni zaveti.”
“Da.”
“A sad... Sve je uzalud Carsone. Ona je ćutala, ti si saznao,
ona je udarena, ti si otišao... i eto, nije vam se dalo sinko.”
“Nemojte tako. Probudiće se ona.”
“58 dana i ništa. Znaš li koliko je to?”
“Mnogo.”
“Previše. A ako ona ode, ja odlazim sa njom. Bio sam sa
mojom Mary do zadnjeg trenutka, biću i sa Semi.”
“Ne, ne, ne! Ne govorite to.”
Počeo sam sa šeta gore dole po hodniku. Ne mogu da
prihvatim to. Ne želim da prihvatim i mislim o najgorem.
“Zato moram da znam, hoćeš li sedeti tu pored nje sad... ili
ćeš ponovo otići?”
“Tu sam i ne odlazim nigde. Više nikada. Do kraja.”
“U redu. Ali Rose i Silvia, ljute su...”
“Znam i ja sam ljut na sebe. A sad ne mogu ništa da uradim
povodom tog.”

278
Book as passion
 Profesorka28

“Tačno, ne možeš. Ali Carsone, nekada ako se probudi...”

“Probudiće se gospodine. Hoće. Mora. Treba toliko toga da
joj kažem. I ona meni.”
“E sine, sine idem da se pomolim da nije prekasno.”
Ovo je bol. Ljudska, prava, koja te reže i probada ti srce.
Ovako to boli. Ovako boli ljubav. Ovako boli kad voliš nekog a
on ne može da ti uzvrati. Ovako boli kad si bespomoćan i sam.
Ovako boli kad dišeš i osećaš bol pri svakom trzaju. Ovako boli
kad si svestan da je to realnost, da je to život i da ti nemaš
nikakvu kontrolu. Na korak sam, na ivici da je zauvek izgubim.
Ušao sam i poleteo prema fotelji.
“Sem... Baby... Ja sam... Došao sam... Sem... vrati mi se...
Baby, vrati mi se da ti kažem... Please (molim te)...”
Ja sam možda impulsivan, ne razmišljam već odmah delam.
Ali Sem definitivno nakon svega nije ponovo ovo zaslužila.
“Zašto Bože? Zar nije bilo drugog načina?”
Bog i ja nismo baš u ljubavi. A sad mi treba. Osećam da sam
mu blisko, da me čuje. Osećam i gušim taj osećaj, da jedino on
može sad da mi pomogne.
“Bože, vrati mi je. Vrati mi je da krenemo ispočetka.”
“O dušo...”
Hana je stajala na vratima i držala smotuljak u naručju.
“Han...”
“Dovela sam Chris, da upozna Sem.”
“O Bože.”
“Thomy, boli?”
“Boli Han više nego išta.”
“Shvataš li da je to ljubav?”

279
Book as passion
 Profesorka28

“Shvatam sad.”
“Onda na stranu sve i bori se. Thomas Carson nije
kukavica.”
“Ali ne znam šta...”
“Pričaj joj... Pričaj kao da je sve normalno... Kao da ste
zajedno... Kao da... Ona je tu negde, osećam... Daj joj razlog da se
probudi.”
Beba je zakmečala i Hana se fokusirala na nju.
I dalje sam sedeo i držao Demoni ruku u svojoj.
“Idemo mi. Zapamti moje reči. Borba Thomy, do samog
kraja.”
Odbijao sam da mislim na kraj. Zato sam seo i počeo priču.
“Skiatos je predivno grčko ostrvo. Samo da vidiš kako je
malo i upakovano. Predivno a tek plaže. Ići ćemo i vodiću te na
svaku. Voziću te na skuteru i staćemo u svakoj uvali. Imam kuću.
Kupio sam kuću na Skopelosu. Svideće ti se i tamo. Ima zelenila,
imaćeš gde da šetaš jer znam da voliš to.”
Čuj me Sem.
Čuj moj glas.
Vrati mi se.
Volim te.

280
Book as passion
 Profesorka28

“Vrati mi se”

Thomas
Gledam u poruku i ne verujem.
Danas, moja kancelarija u 15h.
Čekam te.
Nisam mu se javio, niti sam ga video. Verovatno su mu
momci rekli da sam se vratio. Nikad ga nisam mirisao a sad...
moram da postavim stvari na svoje mesto. Sve sam podredio
odlasku u bolnicu. Sedeo bih tamo, nekad u sobi, nekad u
hodniku. Nekad bi došao Danny ili Alex pa smo sedeli u kantini i
pili kafu. Svi su bili ovde. Svi od samog početka.
A ja? To me je pitanje proganjalo stalno. Rose i Silvia su i dalje
bile suzdržane. Krivile su me i prihvatio sam to.
Šta sam učinio?
Zato sad moram da ispravim. Ja sam Carson, bolji, najbolji.
Vreme je da stanem ispred njega kao muškarac pred muškarca.
Fudbal mi nije u planu, sve je podređeno Sem.
“Dobar dan treneru.”
A rado bi mu razbio njušku.
“Carsone, uđi. Izvoli sedi.”
“Hvala. Recite. Razumete da sad samo želim da sam na
drugom mestu?”

281
Book as passion
 Profesorka28

“Zato sam te pozvao. Ti moraš da budeš tamo, stalno!

Moraš, jer samo će se zbog tebe probuditi. Ja sam mnogo grešio i
ogrešio se o Sem, nemoj da ponavljaš moje greške. Ti si taj,
Carson.”
“Nisam ni mislio da odem.”
“Sve ovo... ispalo je jako ružno... Ja sam ispao gad prema
njoj... a ona nije zaslužila. Sad se eto istorija ponavlja ali ima
tebe.”
“Treneru.”
“Ona nije moja žena već dugo. Kriv sam i nosiću krivicu ceo
život. Ali ti možeš da je vratiš Carson. Samo ti. Pored tebe je
oživela, povratila se i blistala.”
“I ja sam pored nje. A sjebao sam.”
“Samo da se probudi.”
Samo toliko. Bože, smiluj nam se. Tolike molbe svaki dan i
ništa. Bog se opasno igra sa nama.
“Razmišljao sam o fudbalu. Ali sad... više ništa ne znam...
Ne mogu da treniram dok je ona tamo. Ne mogu da budem toliko
odvojen od nje.”
“Razumem. Ubacio sam malog Chestera umesto tebe, neka
se kali.”
“Neka, dobar je klinac. Neću ja večno igrati.”
“To je sve Carson. Idi i vrati je.”
Nemam više snage da se natežem sa njim. Vraćam se tamo
da čekam. Vraćam se da molim da mi se ona vrati. Sem, moja
devojka.
Imam milione, ugovori, reklame, sponzori. Težim kao niko,
godinama sam čak najplaćeniji u ovom sportu. A evo me ispred

282
Book as passion
 Profesorka28

bolnice i shvatam da uprkos svemu, jedino šta ne mogu da kupim

je zdravlje.
Zamolio sam Rose da donese moj dres u kome je Sem
spavala.
“Rose?”
“Isto je.”
“Znam.”
Ta devojka mi je prirasla srcu. Iako me nakon onog dana
kad sam stigao zaobilazi, ne krivim je već pokušavam da joj se
približim.
“Znaš, ja sam joj to predložila.”
Gledao sam prvo u nju, a potom u lice koje spava. Samom
sebi sam svaki dan ponavljao da je Sem u dubokom snu i da će se
probuditi kad bude spremna. Rose je bila smeđa, viša ali i
popunjenija od Sem. Još je bila dete koje se razvija.
“Šta?”
“To, ti i ona... Sem nije imala pojma ko si ti, ja sam joj
predložila da te zavede i nabije Džeku rogove. Ja. Ja sam kriva za
sve.”
O jebote. Svako od nas nosi deo krivice.
“Nisi Rose, nisi. Puno se toga desilo.”
“Znam. Ali ja sam videla. Videla sam da ni tebi, ni njoj nije
svejedno. I sve se iskomplikovalo... Šta da radim bez nje, Carson?
Šta?”
Došao sam polako do nje, podigao je i zagrlio.
“Rose, biće sve u redu. Hoće. Mora. I onda ćemo raspetljati
našu situaciju. Ali samo da znaš, ja više nigde ne idem.”
“Ne znam... Znaš li koji je danas dan? 65! Previše je prošlo.”

283
Book as passion
 Profesorka28

“Rose. Život je kao utakmica. Nikad ne treba odustati ako

želiš da pobediš. Tako ćemo i mi. Igraćemo do poslednje sekunde
pa i više. Važi?”
“Stalo ti je i dalje do nje?”
“Jeste. Tu je u meni. Ništa je ne može izbrisati, probao
sam...”
“Onda ćemo zajedno biti u ovome. Volim te, Carson.”
“I ja tebe, mila.”
Grlio sam Rose, dok me je ona stezala kao da ću pobeći.
Sada sam bio siguran da sam ovde i da više ne idem. Nikada.
Čim je ona izašla, pošao sam, poljubio Sem u obraz i seo na svoje
mesto.
“Znam da si tu, Sem. Jaka si ti, baby. I nedostaješ mi i zato
se vrati. Vrati se da počnemo ispočetka, bez laži, bez prevare,
samo ti i ja. Doneo sam ti dres, onaj koji si toliko volela. Toliko
želim da te vidim ponovo u njemu Sem. Da legneš pored mene,
sklupčaš se, da mirišem i mrsim ti kosu. Sem...”
“Thomy?”
Podigao sam pogled i video Dannyja na vratima.
“Imamo problem.”
Nesreća nikad ne ide sama. Nisam se mnogo bavio svetom
oko sebe. Javio sam se samo majci kao i Tuckeru, objasnio im i
obećao da ću javiti ako bude pomaka. Ali, nema.
Danny je pokazao da izađem a onda sam u hodniku ugledao
Kate.
“Kate? Šta se dešava?”
“Dođi dragi. Doktor Johnson nam je ustupio kancelariju.”
“Jebote, šta se dešava?”

284
Book as passion
 Profesorka28

“Ne sad.”
“Ne mogu da idem. Ko će ostati sa njom?”
“Ja ću ostati. Idi ti sa Kate.”
Danny je potom ušao u sobu dok sam ja pratio Kate ka liftu.
“Izvolite gospodine Carson. Ovde ćete imati privatnost.”
Klimnuo sam glavom iako još nisam znao čemu. Doktora
Johnsona sam upoznao kada sam došao da zahtevam da
pozovemo bilo koga drugog, da besnim jer je ona ovde, da
tražimo preko sveta, bilo gde, da pare nisu problem... Sve dok me
on nije smirio i poklopio, da su i ostali tražili ali da za njeno stanje
nije preporučljivo da se pomera kao i da je čuveni doktor Spencer
već dolazio i rekao isto. Naravno, Johnson je shvatio ko sam ja i
koliko mi je Sem važna. Sada mu se svakog dana javim i
prozborim reč, dve sa njim.
“Ok Kate, pričaj.”
“Procurelo je. Trenutno plavi internet a mislim da ujutru
ide u novine.”
“Šta?”
Izvadila je tablet iz torbe i predala mi.
“Ovo. Samo polako Thomas. Već radim na tome.”
Žena trenera Jacka Browna ponovo imala nesreću. Ovog puta ona
je u komi.
Svi fudbaleri konstantno dolaze ali jedan prednjači.
Jedan ne odlazi. Da li nešto ima između našeg “Divljaka”
i Samanthe Brown?
Smrklo mi se.
“Otkud ovo?”

285
Book as passion
 Profesorka28

“Cass je pustila. Pričala sam sa njom. Neko iz bolnice je

propevao.”
“Sve ću ih otpustiti kad saznam ko su.”
“Nećeš. Ići ćeš tamo kod devojke, držati je za ruku i bodriti.
Ovo ćemo trener Brown i ja da rešimo. Kontaktirala sam ga.
Thomy, bilo je pitanje dana kada će se saznati.”
“Znam.”
Jebi ga. U pravu je.
“Veruješ li mi?”
“Naravno da ti verujem Kate, imaš odrešene ruke.”
“Srediću ovo Thomy. Ali, kada se ona probudi... ima da
razgovaraš, da pevaš, sve ima da leti... jer vreme je da se smiriš.”
“Znam i to.”
“Hajde, ne gubi nadu. Nisam ni ja pa sad svaki dan sedim
sa Royem, pijem kafu i zahvaljujem Bogu na datoj prilici.”
“Hvala ti Kate. Grešio sam puno.”
“Ah dragi, ljudski je grešiti ali i praštati. Vas čeka dug put
ali biće to sve dobro. Ljubav pobeđuje.”
Krenuo sam da izlazim kad me je Kate zaustavila.
“Donela sam poklone. Danny mi je rekao da još nisi bio kod
Hane otkako je izašla. Hajde, nije u redu...”
“Znam. Samo nisam želeo da je napuštam.”
“Znam Thomy, ali uvek je neko tu. Idi malo, izađi, razbistri
glavu...”
“Hoću. I hvala ti. Šta bih ja bez tebe?”

286
Book as passion
 Profesorka28

***
Svratio sam nakratko do bolnice. Silvia je isto svratila pre posla a
Richard će biti kraj Sem dok ja ne dođem.
“Neću se dugo zadržavati.”
“U redu je, Carson.”
“Silvia? Hoćeš da te povezem do Joa?”
Klimnula je i oboje smo prišli, poljubili Sem u obraz i izašli.
Do auta smo ćutali. Tek kad smo krenuli ona je prva progovorila.
“Jesi li video novosti?”
“Jesam.”
“I?”
“Šta i? Pitaj me lepo.”
“Smeta li ti?”
“Silvia, juče sam bio kod Browna.”
“Jesi? I šta je hteo, majke ti? Ne mogu više da ga svarim...”
“Objasnio mi je koliko toliko svoju situaciju... mada
verujem da nije ni približno tako bilo...”
“Nije, laže čim zine.”
“Pa recimo da me je zamolio da budem sa Sem.”
“On tebe zamolio? On je jedna gnjida, kojoj je fudbal bio
preči od žene. Ti sad, izvini...”
“Silvia, nisam sreo ženu zbog koje bi fudbal stavio u drugi
plan. Sve do Sem.”
“A možda je prekasno.”
Pucamo svi polako. Da ne kažem, gubimo nadu i bitku.
“Hej Silvi, ne plači. Vratiće se ona. Mora jer ja... Ne znam
šta da radim bez nje...”

287
Book as passion
 Profesorka28

“Iako te je lagala?”
“Ona je prećutala, ja sam rekao ružne reči, znači oboje smo
krivi. Daće nam Bog šansu da ostavimo to iza sebe i kažemo
jedno drugom šta osećamo.”
“Voliš li je?”
“Da.”
“Dobro, jer i ona tebe voli. Mnogo.”
“Uspeće ona.”
“Bojim se. Prošli put...”
“Prošli put onaj nije bio uz nju. Ja ovaj put hoću.”
“Ok.”
“A Smith i ti?”
“Nema tu ništa. Tugujemo zajedno.”
“Alex tuguje sam. Nikad nije dozvolio nikome da mu se
približi.”
“E pa vidiš... u bolu smo svi jednaki...”
“Jesmo. A on je dobar čovek, ako smem da dodam.”
“Dodaj, ali Sem je jedina važna u ovom momentu.”
Ostavio sam Silviu ispred Joa i zaputio se kod Hane.
Neverovatno koliko nisam bio duhom prisutan, ali Kate je u
pravu. Hana je moja prijateljica i dužnost mi je da je posetim.
“Mama, došao je Thomy!!!”
“Caro, čestitam. Dobila si seku.”
“Jesam i baš je slatka.”
“Jeste. Gde su svi?”
“Mama je sa bebom, tata je na treningu a Clay se igra u sobi
sa Annom.”

288
Book as passion
 Profesorka28

“Ti se ne igraš?”
“Ne, dosadno mi je. Ja čuvam seku.”
“Ok. Dođi da vidiš da li ima nešto za tebe u kesi...”
“Jeee, sigurno ima... ti nikada ne omašiš...”
Carolina je već tražila po kesi kada sam ušao u boravak.
Bilo je mirno i tiho. Ko bi rekao? A onda je Hana došla sa sprata.
“Thomy.”
“Ćao dušo.”
Prišla je i zagrlila me oko vrata. Par minuta samo smo
stajali tako.
“Kako si?”
“Dobro. Ti? Gde je malecka?”
“Zaspala je, Anna čuva nju i Claytona.”
“Dobro izgledaš dušo. Jeli ti naporno?”
“Više od njih dvoje? Nije. Hajde, dođi ovamo. Caro, sedi i
lepo se igraj. Mi idemo u kuhinju.”
“Dobro, mama.”
Pošao sam za njom pa seo za šank.
“Kafa?”
“Može. Ona u bolnici je grozna al je opet pijem.”
“Eh... Šta ima novo?”
Pitanje na koje je danima isti odgovor.
“Ništa. Han, ne znam da li sam toliko jak. Nikad nisam
mogao da pojmim... otišao sam, ljut... Povredio sam i nju i tebe...”
“Hej... Thomy, ja te volim i ne uzimam ti za zlo. Krivim
sebe.”
“Izgleda da smo u celoj situaciji svi krivi.”

289
Book as passion
 Profesorka28

“Thomy...”
Stavila je šoljicu pred mene pa sela i nastavila.
“Kada je žena, mislim prava žena, udata, svom mužu
druga, nebitna, jadna, nedovoljna, a pritom sama i bespomoćna...
ona može iz neke ludosti, znatiželje da učini razne stvari. Mislila
sam da ne razumem Sem, ali razumem je. Razumem svaki njen
korak. I ne krivim što je odabrala tebe. A znaš li zašto?”
Odmahnuo sam.
“Zato što je u tebi videla savršenu priliku. Videla je tipa
dobrog izgleda, nestabilnog i neobuzdanog kojem žene služe za
jebanje, koji živi po sopstvenim pravilima... i sve to... njenom
dragom mužu ispred nosa. Pa… moguće i da bih ja isto učinila. A
onda se desilo čudo za koje smo se svi molili, da naiđe devojka,
žena koja će te smiriti. I sad, život piše čudne knjige... Ko bi rekao
da će to ona biti?”
“Znam Han. Ali šta ako nema više čuda? Šta ako smo ih sve
ispucali?”
“Odbijam da verujem u to. Ona je borac, i ti si. Znači,
savršen spoj.”
Pio sam gorku tekućinu, klizila mi je niz grlo a ništa nisam
osećao. Onda se začuo bebi monitor.
“O neko je gladan.”
“Mogu li da je vidim nakratko?”
“Naravno dragi.”
Pratio sam Hanu gore ka dečijoj sobi.
“Hej, Clay.”
“Thomy, Thomy, kako si lepo pobedio! Sve si ih razbio.”
“Jesam.”

290
Book as passion
 Profesorka28

“Mislio sam da ćeš doći tad. Znaš da mi pokažeš prsten i

sve to... Mama je rekla da si otišao...”
“Vratio sam se Clay i sad ne idem nigde.”
“Ideš da vidiš seku?”
“Aha.”
“Slatka je ali mala.”
“Zato što je još uvek beba. Ima dole u kesi nešto za tebe.”
“Stvarno? Hvala ti, hvala ti.”
Clay me je zagrlio i poljubio pa otrčao dole. Hana je potom
izašla sa bebom.
“Presvukla sam je.”
Pružila mi je malecku koja me je pogledala. Prošli put
spavala je a sada. Ne mogu opisati taj osećaj.
Kako to da se u meni nikad nije javio osećaj za porodicom? Kako
to da nikad nisam poželeo ovo? Sve do sad... O Bože, sjeban sam.
“Chris, to sam ja. Čika Thomy...”
Beba je zaplakala i vratio sam je Hani.
“Ne brini, gladna je. Ona sad ništa drugo ne radi, jede, kaki
i spava.”
“Preslatka je i liči na tebe.”
“Moguće... videćemo, deca se menjaju.”
“Han, ne ljutiš se ako odem sad?”
“Ma kakvi. Idi tamo gde ti je srce Thomy i zapamti, ima
nade.”
Srce? Moje je srce izgubljeno.
Vratiće se samo ako se ona vrati.

291
Book as passion
 Profesorka28

***
“Gospodine Carson, šta to radite?”
Sam sam u sobi sa Sem. Pričam joj već sat vremena. Vrtim
ploču od kada smo se upoznali, pričam, plačem, uzdišem.
I sine mi. Znam da me čuje a sad će me i osetiti. Taman sam
krenuo da legnem pored nje kad je sestra ušla u sobu.
“Pokušavam sve. I nemojte slučajno da tražite da siđem jer
vas neću poslušati. Hoću da je zagrlim da oseti da sam tu.”
“U redu.”
Pogledala je po monitorima, nešto zapisala i otišla. Smestio
sam se pored Sem, legao na stranu pa svoju ruku prebacio preko
njenog stomaka.
“Sem... vrati mi se...”

292
Book as passion
 Profesorka28

“Povratak anđela”

Samantha
“Sem, vidi kako si lepa.”
“Da, mama.”
“Lice ti je besprekorno, a tek telo. Sve je na svom mestu i
prirodno.”
“Da, mama.”
“Znaš, ti i ja, daleko ćemo dogurati.”
“Hoćemo. Mama? Mama! Mamaaaaa!”
Viđam se sa majkom svaki dan. Tu je dolazi i drži me za ruku.
Priča mi koliko sam lepa, bila i ostala. Ali ja znam da nije istina. Nekad
bilo, više ne.
“Jesi, lepa si spolja i iznutra.”
Ona lepotica, umrla je. Nikad se više neće vratiti, nikad se neće
oporaviti. Što je mnogo, mnogo je.
“Znaš Semi, lepo je što ovako pričamo, ali dušo neću te povesti sa
mnom. Neću jer moraš da čuvaš tatu i Rose.”
“Zašto mama? Hoću sa tobom!”
“Pronađi snagu. Pronađi razlog. Tu je. Semi, on je tu.”
“Ko? Ko? Mamaaaaa!”
“Nisam znao. Sem... Došao bih...”

293
Book as passion
 Profesorka28

Ko je to?
“Sem... Baby... Ja sam... Došao sam... Sem... vrati mi se...”
Sanjam te zasigurno. Kao oblak se nadvijaš nad mene i oko mene.
Osetim te na trenutak pa te opet nema.
Otišao si. Zašto?
Vrati se...
Šta je to ljubav? Jesu li to samo reči ili dela? Možeš li samo
nekom da pokažeš bez da mu kažeš te dve reči?
Videla sam sebe kako blistam, kako se smejem i kako uživam. Videla sam
kako neko poštuje i obožava moje telo... Jesam li tražila previše?
Volim te...
Nisam stvorena za ovaj svet. Tako sam umorna.
“Sem, vreme je dušo.”
“Ne želim mama.”
“Neko te čeka. Nekome si posebna.”
Zašto ga ja ne vidim? I ne osećam. Nije tu. Otišao je.
“Odvratna si mi.”
“Ne dušo... Nije sad vreme da misliš o tome. Ljudi čine ludosti iz
ljubavi.”
Ljubav? O mama....
“Idi Semi... Idi anđele tamo gde ti je mesto... Ja ću te čuvati.”
“Mama...”
Osećam vrućinu. Da.
Do sada oko mene se širio led, hladnoća a ovog trenutka
toplina me celu obasjava. Ni oči nisam mogla da otvorim a sad?
Šta je ovo? Gde sam? Moja soba? Moje stvari? Moja fotelja?
Moj...? On...

294
Book as passion
 Profesorka28

Udahnem pa ponovo probam da trepnem. Došao mi je u

misli, to sigurno. Šta bi drugo bilo? Trepnem, od njega je sva
toplota. Leži pored mene u krevetu, drži me.
“Ahhhh...”
Udah. Ovog puta ovo je udah života. Otvorila sam oči
širom i vratila sam se.
“Sem? Sem? Dušo, otvorila si oči. Sem, idem po doktora!
Hvala ti, Bože!”
Ne, ne ostavljaj me!
Spavala sam. Bila daleko. Polako se pomeram, mic po mic.
Podižem ruku. Imam cevčice svuda po sebi. O Bože… monitori...
Gde sam bila?
“Samantha, dobrodošla nazad.”
Čovek u belom i dve žene stajali su ispred mene. Trepnula
sam i klimnula.
“Daaa...”
Tiho sam rekla. Grlo me peklo, kao da je zazidano bilo.
“Voood..”
“Moly, dajte joj vode. Sem, polako. Možete li da klimnete
glavom?”
Klimnula sam.
“Možete li nešto da kažete? Samo polako... i ako ne možete,
nije strašno.”
“Da… malo...”
“Odlično. Možete li ruku da podignete? Lagano.”
Ruka je sama krenula ka gore.
“Bravo devojko.”
On je bio tu. Sigurna sam. Nisam sanjala. Nisam.

295
Book as passion
 Profesorka28

“Znaš li kako se zoveš? Moly, vitalni znaci su odlični. Dušo,

sećaš li se kako si dospela ovde? Samo polako...”
“Sem, Samantha... Da, nesreća... Kamion...”
“Dobro draga, uradićemo hitne preglede a onda ćemo
pustiti tvoje najmilije. Dugo nisi bila tu, više od dva meseca...”
“Dva meseca?”
“Samantha, daću ti odgovore na sva tvoja pitanja. Za sada
ćemo lagano pratiti tvoje stanje ali ne smeš puno da se zamaraš i
uzbuđuješ.”
“Dobro.”
Malo mi se mutilo pred očima ali objasnili su mi da je sve to
normalno kao posledica kome. Bila sam u komi poslednja sve
meseca. Zato sam sanjala mamu. Kako mi samo nedostaje... Ali
nedostaju mi svi.
“U redu je za sada. Sutra ćemo probati da te stavimo da
sedneš. Za danas je dovoljno.”
Klimnula sam dok su me oni još uvek zagledali. Videću
Rose, videću tatu, videću Silviu, videću njega. Nisam ga sanjala...
Nisam...
“Samantha, kako se osećaš trenutno?”
“Ošamućeno.”
“Dobro. Draga, ovde je taster za slučaj nužde. Ako osetiš
bol, muku, bilo šta, pozvoni i neko će doći.”
“U redu.”
“Sutra ćemo obaviti kompletan neurološki pregled.”
“Draga moja, ti si čudo. Tvoji su te vratili. A pogovotovo
jedan... on nije izbijao odavde.”

296
Book as passion
 Profesorka28

Sestra koju je doktor oslovio sa Moly mi je namignula i

potom su svi izašli.
“Sem! Sem! O Bože, hvala ti!”
Tata i Rose. Toliko su ostarili. Tolika patnja vidi se na
njihovim licima.
“Hej.”
Uspela sam da podignem ruku i pomilujem Rose za obraz.
“Nemoj, nemoj da se naprežeš.”
“Devojčice...”
“Tata...”
Oboje su stajali pored kreveta, nisu mi se primicali osim što
su me poljubili. Valjda su se plašili.
“Ššš... ššš… sve je dobro, tata, tu sam.”
“Semi, o dušo, koliko smo se molili. Ti si naše čudo, naš
borac.”
“Eh...”
Bila sam borac. Toga se sećam. A sad... Sve mi se meša,
čudno mi je jer imam osećaj da sam spavala. Dva meseca...
Čujem kako Rose priča:
“Joj seko, kako sam srećna. Ovo je moj najsrećniji dan u
životu. Slavićemo život.”
Smeškala sam se, gledajući čas jedno, čas drugo. Koliko sam
muke i tuge... Kakav je to moj život?!
Odvratna si mi...
Vrati mi se... Čuj moj glas...
Ne želim više nikad da te vidim...
Tu sam i ne idem više nigde...

297
Book as passion
 Profesorka28

“I Hana se porodila, dobila je predivnu devojčicu.”

“Rose... Hajde da pustimo Silviu i Thomasa.”
“On je tu? Nisam sanjala? Kao da sam ga malopre videla...
O Bože...”
Tata je izašao a Rose se nagnula prema meni.
“Sem, samo polako. On je tu, stalno je uz tvoj krevet. Idem
po Silvi.”
Sledeće što sam videla je moja predivna Silvi. Jel' i ona
ostarila? Podočnjaci, kosa, druga ona.
“Dušoooo.”
Bacila se na mene i počela da plače.
“Tu si. Vratila si nam se.”
“Jesam. Ti? Kako si?”
A znam da nije dobro.
“Sad sam super. Sem, znaš mene da u Boga ne verujem, ali
molila sam se toliko. Sad ću morati tom istom Bogu da se
zahvalim. Dao nam je čudo. Samo, nemoj puno da se uzbuđuješ.”
“Probaću. Silvia, jeli stvarno on tu? Nije me ostavio?”
“Ma kakvi, došao je čim je saznao.”
“Aha... Silvi.. moram... da… ga... vidim... Izgleda da su mi
nešto dali... Opet sam umorna... Sutra...”
“Naravno Sem... Sad imamo sve vreme ovog sveta. Idem po
Carsona i dušo, on te voli.”
Voli me?
Čuj me Sem.
Čuj moj glas.
Vrati mi se.

298
Book as passion
 Profesorka28

Volim te.
“I ja volim njega.”
Toga se odlično sećam. Ljubav nije nestala.

Thomas
Kao unezverena zver šetam ispred sobe gore-dole, gore-dole.
Malopre, doživeo sam šok. Ona se probudila. Moja Sem. Moja
devojka. Moje sve. Otvorila je oči. A ja sam se uplašio i
momentalno otrčao po doktora. I sad čekam da se svi izređaju,
doktori, sestre, Rose, Richard i Silvia pa da ja dođem na red.
Gomila osećaja se smenjuje u meni. Da li me se seća? Čuo sam da
posle kome mnogi imaju delimičnu ili totalnu amneziju. Ako se
seća... da li je povređena, ljuta... Da li me krivi za nesreću... Sve ću
to raspraviti sa njom. Ali polako... Najvažnije je da se vratila.
Moj anđeo je otvorio oči i nadam se da će ubrzo raširiti svoja lepa
krila.
Kada su Richard i Rose izašli već sam pričao sa doktorom.
Po njegovom prvom utisku Sem je zadivljujuće dobro. Ipak,
mnogo pregleda treba da se uradi narednih dana pa da budemo
sigurni da će sve biti dobro. A onaj najveći korak upravo je
učinjen. Tu je.
“Carson... Pita za tebe.”
“Da?”
Rose je došla, zagrlila me i naslonila glavu na moje rame.
“Da. Seća se svega, bar mislim. Ja sam klinka Carson, ali
molim te da sa njom ideš polako.”
“Znam Rose. Neću ništa potencirati. Samo kad nam se
vratila, za ostalo ima vremena.”

299
Book as passion
 Profesorka28

“Idi sad kod nje. Mislim da su joj nešto ubrizgali i da će

uskoro zaspati. Odvešću tatu u stan da se malo odmori.”
“Idite Rose, odmorite oboje. Ja ću ostati sa njom celu noć.”
Silvia je izašla i dala mi znak da uđem. Jebote, imao sam
takvu tremu... kao da ću Sem videti prvi put...
Sa vrata video sam da joj je već lice drugačije. Podigli su je na
jastuke ali je i dalje ležala. Izgleda da joj je Silvia očešljala i pustila
kosu.
Srce mi je zaigralo od radosti.
“Sem.”
“Thom.”
U samo dva koraka našao sam se na krevetu, seo sam na
ivicu a ona je držala ogledalo u ruci.
“Ne izgledam strašno.”
“Izgledaš divno.”
I jeste. Boja joj se vraća u lice i sa puštenom kosom uopšte
ne izgleda kao da je bolesna.
“Thom, tako mi je žao...”
I eto... suza je krenula, ja sam se nagnuo, obrisao je prstom i
stao tik uz njeno lice.
“Sem... i meni... Baby... tu si... to je čudo... polako...”
Počeo sam da pričam nepovezano. Toliko toga bih joj rekao
a opet nije ni vreme, ni mesto.
“Znam, ali...”
“Ali ništa...”
Da bi je ućutkao spustio sam usne na njeno oko, olizao
slane suze, potom na obraz i na kraju na usne.

300
Book as passion
 Profesorka28

Ne, nije to bio poljubac. To je bio samo dodir. Usne su nam

se dotakle, nismo ih pomerali. Povukao sam ruke jer nisam želeo
da je povredim. Kada su nam se dahovi pomešali, monitori su
počeli da pište.
“Sem, jesi li dobro?”
“Da.”
“Šta se dešava? Gospodine, dosta je uzbuđenja za danas.
Molim Vas da izađete.”
“Ne.”
Rekao sam.
“Ne.”
Rekla je.
“Ccc, šta da radim sa vama gospodine Carson? Do sad je
već trebalo da zaspi... ali toliko je uzbuđena da lekovi ne deluju
na nju.”
“Moly, ja ne idem nigde.”
“Oh... dobro... ali nemojte da opet dolazim. Ozbiljna sam.”
“Thomas, nemoj da ideš.”
“Neću. Tu sam baby. Tu.”
Seo sam i ponovo je uhvatio za ruku.
“Toliko toga želim da ti kažem.”
“Ne. Nemoj sad. Prvo oporavak, onda sve ostalo.”
“Nisam trebala to da uradim. Nisam.”
“Baby, da nisi to uradila mi se nikada ne bi upoznali...”
“Ah...”
Video sam da ubrzano diše kao i da joj se broj otkucaja
povećava.

301
Book as passion
 Profesorka28

“Sem, imamo puno toga za raspraviti ali ne sad. Pusti me

da te držim za ruku a ti spavaj. Ja ću te čuvati i zahvaljivati
Bogu.”
Krenuo sam ka fotelji, ali me je ona cimnula za ruku.
“Dođi pored mene. Tu si ležao danas?”
“Da. Jesi sigurna?”
“Molim te.”
Ponovo sam se uspeo i legao bočno pored nje. Gledao sam
je kad je okrenula glavu ka meni.
“Baby...”
“Thome, bićeš ujutru tu kad se probudim?”
“I ujutru i svako drugo jutro. Spavaj dušo. Ja te čuvam.”
Uzeo sam njenu šaku u svoju i stavio na grudi.
Za par minuta oboje smo zaspali.
Prvi put slušao sam je kako ujednačeno diše.
Prvi put zaspao sam bez tereta.

Tri dana kasnije...

Tri dana ja najmanje sedim i dopirem do Sem. Sutradan posle
buđenja, nakon što smo odspavali zajedno, odveli su je i počeli su
pregledi. Ja sam insistirao kod Johnsona da je pregledaju do srži
da bi bili potpuno sigurni kako je i da im nešto ne promakne. Već
sam navikao na osoblje sa ovog sprata a i oni su na mene, tako da
nije bilo problema. Ali, ljudi su se smenjivali kod Sem. Svi su bili
srećni i uzbuđeni. Danny je došao čim sam mu javio, zajedno sa
Amandom, Mich i Hana isto. Jebeni trener isto kao da polaže
neka prava. Kad sam njega video smrklo mi se.
“Treneru.”

302
Book as passion
 Profesorka28

“Carson. Izvoli. Daj Sem.”

“Šta je to?”
Vidim kako mi pruža papir.
“Razvod. Sada je i zvanično slobodna žena. Ona sad spava,
neću da je budim.”
“U redu.”
Nije mi se dopadao. Još malo i neću moći ni da se
pretvaram da ga trpim.
“Rekao sam ti da će se vratiti. Ona je borac, a ti si razlog.”
“Tako nekako.”
“Tako. Idem ja sad, a ti kad budeš spreman dođi.”
Odluku sam spremio negde u mali mozak. Još uvek nisam
znao šta bi. Sve, samo da Sem bude dobro. Fudbal dolazi kasnije.
Drugog dana stigla je i Evelin, moja majka. Iznenadila me
kada se pojavila u bolnici i upoznala se sa Richardom i Rose.
“Thomase Barkley, ponovo samo šture poruke! Zato sam
došla, treba ti podrška a mladoj dami treba domaća kuhinja.”
“Majko... nismo deca...”
“Kao prvo, ti jesi moje dete a kao drugo, Samanthi treba
dobra nega dok se kompletno ne oporavi.”
“Pružiću joj sve.”
“Znam da hoćeš. Želim i ja. Želim da se ta devojka oseti
voljenom i voljnom za životom. Želim da dobijete drugu šansu a
ja natrag onu divnu osobu koja me je osvojila. Jel' si u redu sa
tim? Njen otac se ne buni.”
Naravno da se ne buni kad Evelin zna da bude veoma
ubedljiva. Smestila se kod mene u stan, gde ja i ovako ne

303
Book as passion
 Profesorka28

provodim puno vremena. I počela. Odmah je počela sa supama,

barenim i grilovanim povrćem.
“Hvala Vam, Evelin. Bilo je zaista ukusno.”
“A ti si dušo bila gladna. Ne brini ništa, sad će te moja
kuhinja povratiti.”
“Majko, samo polako. Jesi li pitala šta sve sme da jede?”
Majka me je samo ošinula pogledom i nastavila da priča
Sem.
“Imaš boju u licu. Kad ćeš malo na noge?”
“Danas.”
Danas? Ovo je treći dan a ona još nije ustala. Johnson nam je
objasnio da sad glava mora da pošalje nogama informaciju da je
spremna. Zato je nismo forsirali. Bilo nam je dovoljno da sedi i da
mi sedimo pored nje.
Ja sam hteo više.
Tako sam želeo da je grlim i šapućem joj lepe reči. Ali preko
dana nije bilo moguće. Soba se pretvorila u metro. Non stop je
neko ulazio pa izlazio. Ludeo sam.
“Thom...”
Nisam ni primetio kad je majka izašla. Stajao sam kraj
prozora i gledao u nebo i oblake.
“Dođi pored mene. Trebaš mi.”
Okrenuo sam se i video kako je krenula da ustaje.
“Polako baby, polako.”
“Već sam jednom učila da hodam i ponovo ću.”
“Hoćeš, a ja ću biti pored tebe.”
Uhvatio sam je i kada je spustila noge na pod, pustio sam je
sekund dva a potom povukao na grudi.

304
Book as passion
 Profesorka28

“Sem... Na nogama si, baby.”

Tako jednostavne životne radnje... nama su sad toliko
važne. Kada sam osetio njeno telo uz svoje, njen zagrljaj, imao
sam osećaj da će mi srce prepući.
Sem me je gledala i nije treptala.
“Zašto me tako gledaš?”
“Srećna sam.”
“I ja sam, anđele.”
“Nisam ja anđeo.”
Spustio sam glavu i dotakao je usnama. Bio je to taj
poljubac. Malo telo uz moje, ruke, kosa, lice.
Oživela je. Oživeo sam.
“Jesi, ti si moj anđeo.”
“Ljubi me, samo me ljubi.”

305
Book as passion
 Profesorka28

“Klackalica”

Samantha
Trebalo je par dana da prođe euforija i uhvati me neko nepoznato
raspoloženje. Prošlo je sve, svi su bili, videli me, pozdravili. Čak i
neki poput Alexa Smitha za kog nikad ne bih rekla da će brinuti.
Jeste moj šef i nisam mu bila baš naročito simpatična ali čula sam
da je svaki dan bio tu i molio se. Sa mojom Silviom. Nisam se
pozdravila sa mozgom, znam da se nešto rodilo između njih.
Videla sam. Naravno ja nisam potencirala a Silvi nije želela da
priča o tome. Ima vremena, iščačkaću to iz nje.
Polako vraćaju mi se slike i slažem kockice svoga života pre
nesreće. Slažem i ne sviđa mi se dobijeno. Hvata me nervoza,
osećaj teskobe para mi grudi. Onda ugledam Thomasa. Spava
pored mene. Udahnem i ponovo zatvorim oči.
“Ne želim da te vidim nikad više.”
“Dozvoli mi samo da ti objasnim, da ti kažem...”
“Šta da mi kažeš? Šta Sem? Da si me lagala, vukla za nos, da si
me tretirala kao igračku šta?”
“Nije tako...”
“Nego kako je! Za šta sam ti ja služio? Zar ti ništa nije značilo
sve ono?”
Ne! Ne! Ne!

306
Book as passion
 Profesorka28

Vrućina mi je i ne mogu da dišem. Vrisnem i odgurnem

telo pored svog.
“Sem, baby... Sanjala si... Jesi li dobro?”
“Da. Možeš li da mi dodaš čašu vode?”
“Naravno.”
Thomas ustaje i donosi mi vodu. Gledam ga i znam da nam
tek predstoji borba i razgovor. Iako je on sad divan, bojim se
svega toga.
Ostavio me je poslednji put. Saznao da sam ga iskoristila za
lične potrebe. Saznao da sam udata. Saznao da je njegov trener
moj muž. Saznao sve.
Šta ako to ponovo uradi?
Šta ako želi da bude sa mnom jer se oseća krivim?
Šta ako želi da mi se osveti a sad je prava prilika za to?
Puno toga, šta ako... I previše...
“Jeli bolje sad?”
“Da. Samo sam ružno sanjala.”
“Želiš li još nešto?”
“Ne, sad je sve ok. Nastaviću, umorna sam.”
“Forsiraš se, baby.”
“Zato što želim da idem odavde. Mislim da sam dovoljno
tu.”
“Polako. Šta je par dana?”
“E pa ja ne mogu više. Zatvorena sam i ne mogu da dišem.
Volim što svi dolaze i volim da ih vidim, pričam sa njima ali guši
me bolnica. Ne znam da li me razumeš?”

307
Book as passion
 Profesorka28

“Razumem te, dosta ti je ali svi želimo da budemo sto posto

sigurni da si dobro. Hajde da legnemo pa ćemo ujutru videti sa
Johnsonom koje su nam opcije, ok?”
“Važi.”
Želim razgovor i to u neutralnoj sredini. Hoću da kažem
Thomasu sve što je bilo, kako je sve počelo i kakav mi je život bio
pre njega. Hoću da mu objasnim zašto sam lagala.
A onda se setim tog jutra kada sam na kiši stajala ispred njega a
on me oterao. Kada sam nesvesno načinila par koraka i završila
podno kamiona. Setim se... Šta ako se krivi? Ne mogu mu to ni
zameriti.
“Sem...”
Popnem se polako na krevet pored njega ali okrenem mu
leđa. Znam da je sad tu, zašto se osećam tako nesigurno?!
Poljubi me u kosu i stavi ruku preko moje.
“Opusti se i spavaj.”

***
Ne mogu više da ostanem ovde. Ne mogu.
“Hej, sa kim se svađaš?”
Hana promoli glavu kroz vrata.
“Uđi.”
“Mislila sam da imaš nekog ovde.”
“Nema, i sama sam sebi previše.”
Došla je do mog kreveta i uzela me za ruku.
“Šta je bilo Sem? Šta te muči?”

308
Book as passion
 Profesorka28

“Sve. Sve je ovo super i divno i svi su srećni i znam da je to

normalno jer me nije bilo dva meseca, ali Hana ne mogu... Pucam
po šavovima... Thomas je divan prema meni a bojim se. Sve se
bojim da je ovo privremeno i da će se sve raspasti kad se vratimo
normalnom životu.”
“Hej, hej, Sem, polako dušo. Razumem te jer još niste
razgovarali. Ali on više nije onaj nadmeni, neobuzdani čovek...
On je postao brižan, dobar, neko ko bi sve podredio tvom
oporavku.”
“Ne znam... Moram da izađem odavde. Znaš li da se ne zna
kad ću se kompletno oporaviti? Ko to zna? Znaš li da ne smem
duže od pola sata da šetam? Znaš li da ću sad imati nove ožiljke?
Šta ako je to sve previše za njega?”
“Sem, dušo... Hiljadu puta sam rekla i njemu a sada ću i
tebi, on više nije balavac. Uskoro puni 40 godina i vreme je da se
ozbiljno pozabavi svojim životom. A sada ima i svrhu.”
“A fudbal?”
Zagledala sam se u Hanino ozbiljno lice. Prestale smo da
krivimo jedna drugu. Združile smo se i nastavile dalje.
“Ne brini za fudbal, Thomy će to da sredi.”
“Hana, bojim se.”
“Sem, nemaš više čega da se bojiš. Vidiš koliko ljudi je oko
tebe i svi te vole. Nema više nazad, samo napred. Malim
koracima, ali napred. A što se Thomyja tiče, rešiće se vaš odnos
čim popričate i otvorite se jedno drugom.”
“Nadam se.”
“Hoće. I ja jedva čekam da te Thomy dovede da vidiš
Christinu.”
“Joj... Videla sam slike, preslatka je.”

309
Book as passion
 Profesorka28

“Jeste. Thomy je slikao sto puta da bi ti pokazao. Pusti ga

Sem. Pusti da te pazi i neguje. Potrebno mu je to.”
“Važi.”
Hana je otišla a ja sam konačno ostala sama. Bila sam
zahvalna svim tim ljudima. Juče je ceo tim došao da me obiđe, svi
sa sve Jackom. Čula sam da smo dospeli u novine ali da je
Thomasov publicista zajedno sa Jackom, sve sredio. Dalje nisam
zalazila jer sam znala da ćemo se svega dotaći. Prosto Thomas i ja
moramo ispočetka. I to baš od pravog početka, bez laži, bez
prevare, bez komplikacija. Dobila sam papir. Znam da je Jack dao
Thomasu papir o razvodu. Kada mi ga je Thom predao rekao je
samo da je jedno poglavlje mog života gotovo. Nadam se da on
nije kao Jack. Znam da nije. Neće me ostaviti zbog fudbala? Bože,
taman sam bila stekla samopouzdanje a sad... ponovo ga nemam.
Opet sam jadna i nesigurna.
“Dušo?”
“Hej Silvi.”
“Donela sam ti novu garderobu.”
“Zašto si se trošila?”
“Kao prvo zato što želim nešto da uradim za tebe, a kao
drugo, polovinu je dao tvoj dragi. Zamalo da se pobijemo oko
novca. Težak je ko crna zemlja.”
“Pa kad ga ima dovoljno.”
“Kako si mi danas?”
Gledala sam u kese i stvari koje je Silvia počela da vadi iz
njih. Čak ni njoj nisam rekla o svojoj nesigurnosti i svom čudnom
raspoloženju. Ipak je i sama bila van sebe zbog mene sve ovo
vreme. Ne mogu je više opterećivati.
“Kako Smith?”

310
Book as passion
 Profesorka28

“Molim?”
Okrenula je glavu i nije me gledala.
“Silvi dušo, šta ti je? Nema razloga da se stidiš? Pa to sam
ja, zaboga.”
“Znam Sem, ali mi je glupo.”
“Šta je glupo, dušo? Što si našla utehu dok ti je drugarica
bila u komi?”
“Između ostalog.”
“Silvia, dođi na krevet pored mene.”
“Vidi ovu pidžamu, mislim da će ti savršeno pristajati.”
“Silvia!!”
“Dobro.”
Ostavila je kese i popela se pored mene. Naslonila sam
glavu na njeno rame pa rekla:
“Kad si imala nekog poslednji put? Bilo mi je žao što posle
Jasona ne puštaš muškarce blizu, a sada mi je drago što si jednog
ovakvog muškarca pustila. Alex Smith je pravi muškarac.”
“Pa ne znam, nije to još ništa.”
“Ali moglo bi da bude?”
“Možda.”
“Onda se prepusti. Pozovi ga na piće, na večeru, šta već.
Preuzmi inicijativu ako on čeka.”
“Ah, ne z...”
“Silvi, kako si meni govorila? Nećeš znati ako ne probaš.”
“Ok. A ti?”
Ja? Meni se sve svelo na čekanje tog famoznog trenutka.
Sva strepim od razgovara, od suočavanja.

311
Book as passion
 Profesorka28

“Ja... pa biću dobro... Hoću.”

“O dušo, biće sve dobro. Zahvalna sam Bogu na šansi da
budemo zajedno. Ali Thomas i ti morate što pre da razgovarate.”
“Silvi, moram nešto da ti kažem.”
“Reci.”
“Želim kući.”
“Joj srce znam. Spremamo stan Richard i ja, ne brini.”
“Ne Silvi, ne razumeš. Želim da se vratim kod tate u
Vajoming. Želim ponovo tamo da se oporavljam.”
“A Thomas? Jesi li pričala sa njim?”
“On zna da mi je već mučno. Sutra ću mu reći. Mislim da je
Johnson odobrio put.”
“Pričala si da doktorom?”
“Jesam. Silvia, mozak mi je u redu. Ali osećam se
nesigurno, strepim. Puno toga se desilo i meni i vama. Treba mi
mir neko vreme.”
“Uh...”
Silvia je ustala i šetala po sobi. Znam da je zabrinuta. Znam
i da Thomas je.
“Reći ću mu da ga volim, da sam ga zavolela pre svega
ovoga... Ali da mi treba vremena. Ne tražim izgovore, samo malo
da se povratim.”
“Nemoj da prenagljuješ, Thomas se promenio. Veruj da
znam jer sam ga ja ispreskakala.”
“Znam, svi su mi rekli.”
Sedele smo još malo kada je Smith došao po Silviu. Ušao je
samo nakratko, pozdravio se i odveo je. Utom je ušao Thomas.
“Doneo sam večeru koju ti je Evelin poslala.”

312
Book as passion
 Profesorka28

“Joj, tvoja majka preteruje.”

“Nemoj da te ona čuje, baby. Ona uživa u tome.”
“Kako si?”
“Ja sam dobro, Sem. Ti? Sve ok?”
“Da.”
Jutro je pametnije od večeri.
“Hajde onda da večeraš pa da te spremim u krevet.”
Ostatak večeri proveli smo mirno. Neko bi rekao da je sve u
redu, da ličimo na pravi par. A sve je drugačije... bolnica, pritisak,
sve.
Ja sam se dobro osećala, fizički sam bila dobro. Da, imala
sam povrede viđene na telu ali one prolaze. Mnogo su veće one
povrede na duši koje tek treba da zalečim. Za početak sama.
Ponovo sam zaspala u Thomasovom zagrljaju.

Thomas
Grliti Sem je predivno iako je sve samo ne udobno. Odbijam da
spavam na priručnom krevetu koji su uneli za mene jer želim da
je osetim uz sebe.
Znam da je pod pritiskom. Mnogo toga se desilo a ona
jednostavno još uvek sve procesuira. Vidim promene na njoj
svaki dan. Ponekad je radosna, puna života, a nakon pet minuta
vidim kako tone, kako joj se boja na licu menja, osmeh nestaje a
oči gube sjaj. Zbog svega, ne pritiskam je. Umro sam dok se nije
probudila, jedva sam dane preživljavao dok se ona nije pomerala.
Mogu sada da sačekam još koji dok sve sedne na svoje mesto. Jer,
konačno sam svoj. Ona me je povratila.

313
Book as passion
 Profesorka28

Ali šok koji sam jutros doživeo još uvek me drži.

Sem želi da ode. I to...
“U stan? Mislim da je sve spremno.”
Rose je otišla pre par dana. Mnogo je odsustvovala sa
fakulteta i otišla je da vidi koliko zaostaje a njihov otac je ostao.
Prećutno sam se zgotivio sa njim, popijemo kafu ili čaj svaki dan.
Nekad ga odvezem kući ili kod Sem. Prijatan je čovek, ali
napaćen. Ni sa svojim zdravljem nije načisto a ovo sa Sem ga je
dotuklo.
“Thomas, neću večno živeti. Vidiš i da sam bolešljiv. Moram da
budem siguran da će moja Sem biti u dobrim rukama. Moram da budem
siguran da će ovaj, njen, drugi izbor biti pravi. Ona ne može više
podneti.”
“Gospodine...”
“Richard... Valjda smo do sad to rešili.”
“Richarde, čuvaću Sem. Ona je moja devojka. Žao mi je zbog
svega što joj se desilo. Nikad joj ne bih naudio.”
“Znam sine. Ponekad se uverimo u nečije časne namere tek u
teškim i mučnim životnim okolnostima.”
“Ne u stan. U Vajoming, na imanje.”
“Kako to?”
Znao sam da se muči. Stalno je govorila da želi da izađe iz
bolnice, ali da želi da ode iz države?! Da se vrati odakle je došla...
na to nisam ni pomišljao. Kad se bunila, mislio sam o tome kako
ću da je odvedem u stan i tamo je pazim i negujem. A sad... ona
ima druge planove.
Šetala je po sobi nakon doručka.
“Koliko ti treba da mi središ avion?”

314
Book as passion
 Profesorka28

“Baby, ozbiljna si?”

Jebote!
“Jesam. Dođi, Thome.”
Stao sam ispred nje a ona me zagrlila i položila glavu na
moje grudi. Ruke su se same obavile oko njenog mršavog tela.
“Treba mi malo vremena nasamo. Ovo se ništa ne završava,
ustvari mi tek treba da počnemo... ali meni treba mir i da se sama
sa sobom nađem.”
“U redu. Ali zašto da ideš kući?”
“Tamo je idealno mesto za oporavak. Johnson mi je preko
njegove privatne prakse našao čitav tim koji će krenuti da me
paze.”
“Radila si na ovome mimo mog znanja? Zašto Sem?”
“Svakako i da sam ovde, oni bi bili sa mnom.”
“Baby...”
“Thomas, puno sam grešila kad si ti u pitanju. I želim sad
sve sa tobom ali isto tako želim da ti ponudim onu sebe koja sam
bila sa tobom. Samo par dana. A tvoj život je ionako ovde. Ovde
je sve, fudbal, prijatelji...”
Jebeno ne.
“Sem, slušaj me dobro.”
Podigao sam joj bradu i fiksirao očima.
“Tamo gde si ti, idem i ja. Želiš par dana, dobićeš ih ali
samo dok ja ovde ne sredim svoj život i poslove. A nakon toga
dolazim. Jel' ti to jasno?”
“Da.”
“Značiš mi Samantha Newton, kao vazduh koji dišem.”
Reći njeno devojačko prezime je tako olakšavajuće.

315
Book as passion
 Profesorka28

“I ti meni značiš, Thomase Barkley. I vol...”

“Ne baby... ne sad... Te reči idu kada ostavimo stare živote
iza sebe.”
“Ok. Ali znaš šta sam htela?”
“Znam, i ja tebe baby.”
Sagnuo sam glavu i poljubio je. Falila mi je moja Sem,
nasmejana, podatna devojka. Falilo mi je njeno prisustvo. Faliće
mi i sada, ali to je za opšte naše dobro. Da bi krenuli ispočetka,
naši prošli životi moraju da se završe. Repovi moraju da se skinu.
Ni sam nisam bio siguran da ću uspeti sve za dan da
organizujem. Ustvari, majka i Sem su sve završile a ja samo
začinio sa iznajmljivanjem klupskog aviona. Večeras sam
posebno uzbuđen jer sam izveo Sem do Hane. Neće smeti da
prespava kod mene jer Johnson ujutru želi još jedan pregled da
obavi ali dobila je dozvolu da izađe na dva sata. Ja sam je nosio
da ne bi vozili kolica jer sam želeo da se Sem oseti normalnom,
zdravom.
“Zašto joj nisi javio da dolazimo?”
“Zato što to ne bi bilo iznenađenje. I zato što je Hana
osetljiva i želeo sam da joj lično oboje saopštimo zašto i kad
odlaziš. Da ne budem ja krivac.”
U kolima smo a Sem me drži za ruku. Ovaj put obe njene
ruke drže moju.
“Thom, ovo je samo par dana, razumeš to?”
“Sem... završiću svoje poslove i tvoj sam.”
“Kako je to lepo.”
“Koje? Da sam tvoj?”
“Da.”

316
Book as passion
 Profesorka28

“Pa kad jesam. Tvoj sam baby, otkad si mi poslala onu

ceduljicu.”
“I ja sam S.A.M.O. T.V.O.J.A.”
Jebeno sam srećan.
Hana je bila oduševljena. Volim da je vidim da se smeje.
Volim što mogu da se iskupim. Setim se koliko sam i nju
povredio. Moju drugaricu, sestru, moju Han. Bio sam ljut ali ni to
nije izgovor.
I evo gledam njih dve kako sede jedna pored druge i kako
Hana spušta Christinu Sem u naručje.
“Rekao bih da je to to.”
“A?”
“To je pravo vreme Thomas. Imaš blentavu facu u ovom
momentu, znači raspilavio si se kad si video devojku sa bebom.
Sledeći korak... logično je taj...”
“Ček, ček, Mich... nisam o tome...”
“Jebote, tolike si godine nabio u guzicu i još ne umeš da
sabereš dva i dva. Nema tu mnogo razmišljanja dragi moj. Da li ti
je milo oko srca sad dok je gledaš?”
“Jeste.”
“Da li možeš neku drugu da zamisliš?”
“Ne.”
“Da li možeš neku drugu da zamisliš u svom krevetu, da
vodiš ljubav, da je jebeš... šta god?”
“Ne, nikako.”
“I eto ti. Sazreo si Thomase Carsone.”
Jebote, Mich je pametan čovek.

317
Book as passion
 Profesorka28

Šta ja čekam više? Punim za mesec dana 40 godina, stariji

sam od Sem skoro 12.
“Uh...”
“Diši, ajde... Ako ti treba savet tu sam. Ali posle svega…
Thomas... oboje ste zaslužili sreću.”
“Ona ide.”
Stajali smo u dovratku i gledali u sobu. Pokazao sam Michu
na kuhinju i seo na barsku stolicu.
“Ujutru se vraća u Vajoming.”
“Dobro.”
“Da. Sve je ovde guši. Mislim da se ovde priseća svega pre
nesreće i da joj postaje previše.”
“To je u redu. A ti?”
“Ja ostajem.”
“Molim? Pa jesi li čuo nešto od onoga što sam ti upravo
ispričao?”
“Polako tatice... Saslušaj me.”
I tako sam Michu ispričao ceo svoj plan. Da, ukoliko je Sem
imala plan, na brzaka i ja sam napravio svoj. Od sutra i ja krećem
u realizaciju.
“Aha, to je onda u redu. Misliš da ćeš moći sve da obaviš za
to vreme?”
“Hoću. Zaboravljaš da mi je i Evelin tu. I Kate čeka moj
mig, isto.”
“Ok. A Brown?”
“On je prvi na spisku. Od njega krećem čim smestim Sem u
avion.”

318
Book as passion
 Profesorka28

“Jebote Thomy, zaplakaću ko pičkica. Nedostajaćeš mi.

Toliko smo zajedno prošli.”
“I ti ćeš meni Mich. Ali vreme je da odrastem... kako kaže
Evelin, nikad nije kasno.”
Mislio sam na sutra i njen odlazak. Osećao sam već
prazninu a još uvek je bila tu. A znao sam da je ovo sve za njeno
dobro, za moje i za naš novi početak. Grešio sam jer nisam
priznavao. Grešio sam jer nisam gledao znake, slušao srce. U
pojedinim momentima mrzeo sam i krivio sebe, ali shvatio bih da
je to već prošlost i da ne smemo tamo živeti.
Samantha Newton i ja, Thomas Carson, imaćemo zajedničku
budućnost.
A ja ću se potruditi da joj je omogućim, stvorim i pokažem
da u mom srcu postoji samo ona, zauvek.

319
Book as passion
 Profesorka28

“Kraj... I početak”

Thomas
1. dan
Sem je otišla i već mi fali. Koliko sam samo navikao da sam non-
stop uz nju, pa makar i u onoj jebenoj bolnici.
Stigla je, smestila se i tek sad mi je pao kamen sa srca. Tek sad
sam se i ja opustio u stanu.
“Kaže da je sve dobro prošlo.”
Bar malo, jer je Evelin i dalje tu.
“Jeste.”
Sa Sem otišao je čitav tim, dve medicinske sestre, jedan fizio
i jedan radni terapeut i jedan nutricionista. Jebi ga, pokačili smo
se oko fizioterapeuta Josea. Muškarac da pipka Sem dok ja nisam
tu, nema šanse. Tako sam tražio od Johnsona da pošalje zamenu i
pošla je neka Maria. Normalno, sve sam pokrio. Jebeni me novac
ne zanima.
“I da čujem šta sad?”
“Sad možeš da se vratiš kod tate.”
“Lepo, lepo...”
“Majko... hvala ti na svemu. Znam da možda misliš da ne
cenim sve što si učinila ali puno si mi pomogla. Zaista jesi.”

320
Book as passion
 Profesorka28

“Thomase sine, majke za to služe. Dok sam još vitalna,

činiću za Tuckera i tebe sve što mogu. A sve ovo, mnogo me je
pogodilo.”
“Eh...”
“Sada pamet u glavu, sredi sve i pravac - devojka. Njoj
treba uteha, njoj treba pomoć, njoj treba podrška a najviše joj
treba ljubav, tvoja.”
“Hoću majko. Baš ću to da uradim.”
“U redu. Kad te ispratim, tek onda se vraćam.”
Javio sam se Brownu i sutra idem na razgovor. Ovog puta,
u pitanju je strogo profesionalni razgovor i spreman sam.
Nakon kafe sa majkom, otišao sam u sobu i nazvao Sem na video
poziv.
“Hej.”
“Hej baby, kako si?”
“Dobro, upravo smo uspeli svi da se smestimo. Vidi, neko
je ovde i želi da te pozdravi.”
“Hajde...”
“Thomas, ćao.”
“Rose pile, kad si stigla?”
“Malopre. Carson, kaži mi da i ti dolaziš? Malo me frka kad
vidim da ste odvojeni.”
“Dolazim Rose za par dana, ne brini. Čuvaj sestru pa se
vidimo.”
“Važi. Super. Evo ti Sem.”
“Ćao mala.”
Rose mi se neprimetno ušunjala u srce. Možda zato što bi
skoro mogla dete da mi bude, ko zna...

321
Book as passion
 Profesorka28

“Hej.”
“Popio sam kafu sada sa Evelin i zamisli neće kući da ide.”
“Pusti je, brine žena... Nego, vidi ovo.”
“Šta?”
“Silvia mi je kupila neke nove stvari, čula sam da si i ti dao
deo. E, od tvog novca je ovo.”
Počela je da pokazuje neku svilu. Nisam znao šta je ali
jebena svila i čipka, pomutila mi je mozak.
“Baby, nemoj to da radiš.”
“Zašto?”
“Zato što... Eto zato... Znaš koliko te želim a ti si tamo, a ja
ovde… i još ne smemo i o Bože, šta je to?”
“Pojma nemam. Ne znam ni kako se ovo navlači.”
“Odlično, nemoj ni da pokušavaš dok ne dođem.”
Nisam imao sex više od tri meseca. Nisam ga ni poželeo. Ni
sada ne bih o tome razmišljao da mi Sem nije pokazala sexy veš.
Pre nisam mogao bez toga, a sada samo želim da osoba sa kojom
ću ga praktikovati bude zdrava. A kada do toga dođe, došlo je.
Doktor nije davao nikakve zabrane, niti datume. Jednostavno i
kad se desi, verovatno će je malo boleti ali je rekao da su Semini
svi ti organi zdravi. Čak i za decu, dao je zeleno svetlo. Naravno,
za sada da sačekamo ali u nekoj bliskoj budućnosti, možemo.
Doći ćemo i do toga. Ja se nadam. Nakon razgovora sa Sem
pozvao sam Dannyja i otišli smo u teretanu. Prvi put nakon dugo
vremena videli smo se van bolnice.

322
Book as passion
 Profesorka28

2. dan
Naoštren sam. Znam šta sve ovo znači.
Znam da ću mnoge iznenaditi a neke i šokirati ali ja sam
spreman.
“Hvala ti.”
Neko bi rekao da sam kukavica jer je Mich krenuo sa
mnom. Nisam, već me hvata neka trema jer mi se sad rešava tj.
razrešava život. Neće više biti treninga, ni utakmica, ni drame...
ničega.
“Ma za šta služe prijatelji? Samo hrabro. Svi smo uz tebe,
falićeš nam ali znamo tvoje prioritete. I ja mislim da je sad pravi
trenutak.”
“Carson. Izvoli uđi.”
Trener je otvorio vrata i pozvao me u kancelariju.
“Čekam te ovde.”
“Idi kući.”
“Jok, čekam pa te vodim na ručak kod Hane. Ajde i srećno.”
Klimnuo sam Michu i pomislio kako sam bogat čovek jer
imam njega, Dannyja i Hanu.
“Dobar dan, treneru.”
“Izvoli sedi.”
“Hvala.”
Gledam u čoveka koji je bio muž moje devojke. Čoveka koji
je bio sa njom i posle prve nesreće je napustio. Koji je poleteo za
fudbalom i novcem.
“Kako ste mogli?”
Podigao je upitno obrve. Želeo sam da ovo bude poslovni
razgovor ali kad mu vidim facu, jače je od mene.

323
Book as passion
 Profesorka28

“Da ostavite Sem? Da ne budete uz nju? Da...?”

“Znam. Sve znam. Sad se kajem, ali obično je tako.”
“Ne mogu da zamislim da sam ijedan dan proveo van
bolnice. I ovo sad što je otišla, teško mi pada.”
“Gde je otišla?”
“Vratila se kući. Ja bih rekao privremeno dok se ne oporavi.
A ja idem čim se organizujem.”
“Ti radiš Carson, upravo ono što ja nisam. Oduvek jesi.
Zato je ona odabrala tebe. I tako treba da bude.”
“Hvala vam za novine.”
“Ništa to nije. Malo sam ucenio Cassandru.”
“Ne verujem da je malo, jer je Cass zeznut igrač.”
“Obećao sam da će dobiti exclusivu kada se budeš
povukao.”
“Molim?”
“Zašto si došao?”
“Kako ste znali?”
Izvadio je papir iz fioke i predao mi ga.
“Tvoj je ugovor, Carson, istekao sa završenim Super Bowl-
om.”
“Znam. Šta je ovo?”
“To je ponuda. Ugovor na još godinu dana. Uprava kluba
ga je sačinila, cifra je vidiš ista.”
“Da, da...”
“Ali ja već znam tvoju odluku. I to baš zato što TI nisi JA.
Jesam li u pravu?”

324
Book as passion
 Profesorka28

“Jeste. Povlačim se. Kada može da se organizuje

konferencija? Žuri mi se.”
“Ne brini. Može sutra. Spremio sam sve.”
Šta je ovo? Otkud je tako brižan i druželjubiv?! Ljigavac...
“Carson, ti si jedan od najvećih imena današnjice. Bila mi je
čast biti tvoj trener makar i nakratko.”
Ustao sam i kada mi je pružio ruku prekipelo mi je.
“Više nisam pod obavezom i moram ovo da uradim.”
Zamahnuo sam jako i opalio ga pod sred nosa.
“Možda ste kao trener uspeli, ali kao čovek ste nula,
Browne. Javite mi vreme.”
Izašao sam rasterećen. Upravo sam završio karijeru, upravo
sam stavio tačku na igranje fudbala a osećam olakšanje. Više od
20 godina fudbal je moj život, ali više nije... Moj život je sada ona.
“Šta je?”
“Razbio sam nos treneru.”
“A?”
“Ajde, pričaću ti usput.”
Mich nije mogao da veruje šta sam uradio ali je itekako
odobrio.
“Tako se brani žena. Sviđa mi se ovaj novak.”
“Ko?”
“Ti glupanderu, novi ti. Jedva čekam da kažemo Hani.”
Dok smo ulazili u kola dobio sam poruku od Sem. Slika.
Nedostaješ mi.
Navijam za tebe.
I slika nje u mom dresu. Jebeno.

325
Book as passion
 Profesorka28

I ti meni, baby. Uskoro. Jedva čekam da te vidim u tom dresu a i

bez njega.
Uskoro.
Koliko nam sad te sitnice znače. Nekad nisam mario, a
sad... jedna njena fotografija i gotov sam.
“Da, da, to je taj kez.”
“Ne seri.”
“Ne serem, prošao sam isto. Sećaš se?!”
Kada smo stigli kod njih kući, Hana je stajala ko na iglama.
Držala je Christinu u naručju, uspavljivala je i šetala.
“Iiii? Da čujem.”
“Šta da čuješ dušo, kad ti ovaj ovde već javio?!”
“Dobro, pa šta! Mogu reći samo bravo, mili. Ti si divan
čovek, Thomase Carsone.”
“Jesam.”
“Ali zapamti i ona je divna žena. Napaćena, nesigurna,
slomljena ali dobra.”
“Znam i to Han.”
“Samo kažem. Idem da stavim Chris u krevetac pa dolazim
da večeramo.”
“Gde su deca?”
“Kod Michovih.”
“Oho, sami ste?”
Pogledala me je i napravila ljutitu facu.
“Nismo sami dušo, vidiš!”
Poturila mi je uspavanu bebu pod nos.
“Joj da.”

326
Book as passion
 Profesorka28

Jebi ga. Nakon svega, još uvek se desi da zaboravim na

malenu Christinu. Još uvek nisam probavio da su njih dvoje
dobili treće dete.
“Hajde za sto vas dvojica.”
I tako sam ostao na večeri, Hani sam ispričao za Brown-ov
nos i da nisam mogao da se suzdržim a ona je samo rekla da bi ga
i ona spucala po sred te nabeđene face.
Kada sam krenuo nazad od njih pozvao sam Richarda da
vidim kako su. Njemu sam prvom saopštio svoju odluku. Sem je
već spavala a on je sa Teresom budan. Bio je ushićen kada sam
mu rekao da bukvalno za dva dana dolazim.
“Tako se radujem sine.”
“I ja isto. Čujemo se.”

3.dan
Konferencija je za manje od sat vremena. Imam tremu a ne
znam zbog čega. Ovako se nisam osećao ni kad sam imao
dvadeset godina. Odjednom me sve stiže. Ostaviću iza sebe čitav
život, ali vredno je. Zatvaraš jedna vrata a onda polako otvaraš
prozor i puštaš prve zrake unutra. Ne kajem se i nikad se neću
pokajati.
Kate je pored mene a Cassandra iza nje. Gledam tu malu
drznicu koja je kopala po mom životu čak i kad me Nataly
teretila za očinstvo. Jebi ga, trepće i cupka kao da će skočiti na
nekog.
“Još ne mogu da verujem.”
“Veruj i budi jebeno mirna. Ovo je sve što ćeš dobiti od
mene. Hoću da me sad ostaviš na miru. Imaš gomilu omladine pa
se namerači na njih.”

327
Book as passion
 Profesorka28

“Hoću, hoću, naravno. Puno ti hvala što si mi dao ovaj

intervju.”
“Samo mi se skini sa grbače, ti i tvoj tabloid.”
Kate je rekla da im moraš nekad pružiti ruku. Sve sa
Brownom, Sem i sa mnom, moglo je da dobije veću i ozbiljniju
dimenziju ali je Cass zajedno sa njima svima to ublažila. Ne želim
da provlačim Sem kroz novine. Nikad nisam. Niti ću.
“Vreme je.”
“Hajde dečko.”
Kate me je poput majke poljubila a onda sam video i nju,
Evelin.
“Šta si mislio, da ću ovo da propustim? Sretno sine.”
“Hvala majko.”
Pogledao sam u ekipu. Svi su bili tu. Uprava kluba,
direktor, menadžeri, treneri i svi igrači. Danny je kao kapiten
krenuo sa mnom dok je trener sa flasterom na nosu ipak ostao u
publici.
“Dobar dan i dobrodošli na vanrednu konferenciju
Philadelphija Eaglesa. Kao što znate Thomas Carson nije trenirao
sa nama od početka nove sezone i sada mu prepuštam mikrofon
da kaže nešto o tome.”
Svi su sedeli i slušali. Čak i novinari nisu ništa pisali već
samo snimali. Dok sam govorio u sali se nije čulo ništa.
“I to su razlozi moje odluke. Ovde sam proveo predivne
trenutke, osvojio sve što se može osvojiti i ovde će se sve i
završiti.”
Kada sam završio svi su ustali i počeli da aplaudiraju. Znao
sam da sam postigao nešto. Videti sve te ljude koji ti iskazuju
poštovanje bilo je neprocenjivo.

328
Book as passion
 Profesorka28

Telefon je počeo da mi vibrira u džepu. Sem zove...

“Da?”
“Thomase, šta si ovo uradio?”
“Jebeš više dana, ujutru dolazim.”
Nisam znao da je moja majka zajedno sa Michom, Hanom,
Dannyjem i Alexom organizovala ranu večeru u Alexovom
restoranu.
“Znam da ćeš odmah otići, a ovo je najmanje što možeš da
učiniš za prijatelje.”
Veče je bilo nezaboravno. Danny je poveo Amandu a Alex
Silviu. Bilo je dosta ljudi, šalili smo se i prisećali starih
nezaboravnih trenutaka. U par navrata slikao sam se sa Silviom,
Hanom i društvom i poslao Sem slike uz poruku Nedostaješ.
Od sutra stvaram nove uspomene.
One vredne, porodične, nadam se za ceo život.

Samantha
4.dan
Četiri dana sedim i razmišljam. Ne znam zašto sam mislila da je
ovo dobra ideja, otići, pobeći od sebe i od njega. Ovde nisam bila
ni sigurnija, ni srećnija, ništa. Samo mi je Thomas još više
nedostajao.
Maria, Ella, Claire i Cortney vrlo brzo predstavile su svoj
način rada. Mislila sam da će sa njima biti natezanja ali one su me
prihvatile od prvog dana kao da se znamo sto godina. Maria je
jedina bila mojih godina dok su ostale tri bile starije i iskusnije
žene. Od ranog jutra kretale su prvo lagane vežbe, pa doručak pa
masaže pa ponovo vežbe, ručak, masaže, šetnja, večera.

329
Book as passion
 Profesorka28

Disciplina. U međuvremenu meren mi je šećer, pritisak i puls.

Sve je zapisivano u laptop i slano doktoru Johnsonu. Zaista,
mnogo sam mu zahvalna. Ne znam da li je to zbog Thomasove i
donacije celog tima bolnici ali mene su držali kao malo vode na
dlanu.
Iz sanjarenja me trgne poruka od Thomasa.
Krenuo.
Pitam se da li sam ga zaslužila. Dao mi je toliko toga, a šta
sam ja uradila? Nakon svega pobegla od njega. Kad je trebalo da
mu predočim istinu nisam. Kad je trebalo da razgovaramo, opet
nisam. Ja sam krivila njega, a jedini krivac sam ja.
“Semi, hoćemo u šetnju?”
Tata je bolje, kao da se za tri dana preporodio. Znam koliko
mu ovo znači, a još i više jer ga Thomas non-stop zove kao i
Evelin. Ovo sa nama nije prolazno, nije promenljivo i ja moram
nešto da učinim za njega. Nakon svega mogao je igrati bar sezonu
ili dve, toliko sam se razumela u fudbal. Ali nije, opet zbog mene.
Ja sam loša devojka.
“Hoćemo.”
“Kako si, jesi li uzbuđena?”
Ponovo smo šetali našom stazom, među zelenilom i
borovima. Udisala sam čist vazduh i punila pluća. A opet mi je
titralo u grudima... od treme i uzbuđenja.
Thomas dolazi. Thomas ostaje.
“Razmišljao sam da se vratim u stan.”
“Zašto?”
Poznavala sam oca suviše dobro.
“Semi, Thomasu i tebi treba privatnost.”

330
Book as passion
 Profesorka28

Jače sam ga stegla za ruku.

“Tata, tu je čitav medicinski tim pa Teresa i Megy.”
“Znam, ali mislim da Thomasu ne bi bilo prijatno da me
viđa baš 24h dnevno. Uostalom, on dolazi da vodi računa o tebi,
znači da moja dužnost prestaje. Našla si dobrog čoveka...”
“Eh...”
Došli smo do klupice pored potočića i seli.
“Dušo, mislio sam da je Carson ovde nestabilniji i
nesigurniji a prevario sam se. Iskreno, on me oduševio i pridobio.
Zato pusti, otvori se, ostavite prošlost iza sebe, živeći sadašnjost,
da bi stvorili lepu i zajedničku budućnost. Više nemaš sumnje, jel'
da?”
“Nemam. Jedva čekam da stigne.”
Za par sati Thomas će biti tu. Mislila sam da imam više
vremena pa sam sad morala malo da improvizujem. Maria mi je
zdušno pomogla. Sve žene su bile dobre a potpisale su i ugovor o
poverljivosti. Ništa o meni ili o Thomasu ne sme da procuri.
Napravila sam jedan mini-dnevnik u kome sam ilustrovala i
pokazala Thomu put Samanthe Newton od rođenja pa sve do
danas. Zalepila sam neke stare slike, potom par naših
zajedničkih, za koje mislim da ni ne zna da imam, kao i onih par
koje su izašle u novinama. Maria mi je sve to skinula i
odštampala. I na kraju i par slika sa tog famoznog Super Bowl-a i
dodele nagrade za MVP igrača.
“Semi... Jesi li se umorila?”
“Onako. Više sam uzbuđena. Idemo nazad, moram još
nešto da završim.”
Ta je sveska trebalo da bude samo deo onoga što sam ja.
Kad sam se vratila, Maria je završila.

331
Book as passion
 Profesorka28

“Evo ubacila sam poslednju sliku. Ovu od danas. Prelepa

si.”
“Misliš?”
“Da. I mislim da si pravi borac. Radila sam sa mnogima ali
nijednom sa tako nekom osobom koja je više puta padala pa
ustajala.”
“Teško je Maria, ali vredi. Sada sve vredi.”
Kosu nisam dirala. Nisam želela da skratim niti jedan
centimetar. Sada je već dosezala do dupeta, čak i duže. Lice mi je
bilo bez velikih oštećenja. Imala sam par ogrebotina ali Silvi mi je
to lepo tretirala i povukle su se. One veće povrede bile su ispod
grudnog koša, ponovo se protezale do kuka i jednu sam imala na
nozi i kolenu. Unutrašnji organi polako su se revitalizovali.
“Oporavićeš se Sem. Uz dosta truda, želje i volje i za par
meseci bićeš ko nova.”
Krenula sam ka sobi da nađem nešto prikladno da obučem.
Trema zbog Thomasovog dolaska bivala je sve veća i veća.
Danas je taj dan.

***
Poljubac je bio dug, pravi, skoro pa očajnički. Tako je izgledalo
naše pravo pozdravljanje u mojoj tj. našoj sobi.
Thomas je stigao pre par sati. Prvo se pozdravio sa tatom, pa
upoznao našu domaćicu Teresu da bi na kraju tražio izveštaj o
mom stanju od devojaka. Kao da je nešto bitno propustio za ova
četiri dana.
“Baby...”
“Možemo li se još malo ljubiti?”

332
Book as passion
 Profesorka28

“Ubićeš me.”
Takoreći sam visila na Thomasovom telu. Onda me je
podigao i sa mnom seo na krevet. Želela sam da ga ljubim i
osetim. Da se osetim ponovo živa. I da se čovek u čijem krilu
sedim oseti isto tako. Znam da mu nije bilo lako.
Jako sam smršala ovih meseci, takoreći sam kost i koža ali imam
volje da to uskoro popravim. A Cortney mi svakodnevno
pomaže, što hranom, što raznim suplementima i kojekakvim
čudima.
Kada nam se jezici ponovo dodirnu, vatra počinje da se pali
u meni. I zahvalna sam. To je znak, blagoslov.
“Dušo.”
“Mmm...”
“Moramo da razgovaramo.”
Naslonim čelo na njegovo i dalje ga grleći. Ispod sebe
osećam dokaz da i na njega jednako utiče ovaj poljubac. I znam,
spremna sam.
“Moramo.”
“Žao mi je što sam ovoliko čekala. Žao mi je što se sve ovo
dogodilo. A najviše mi je žao, što ti nisi ništa kriv.”
“Baby...”
“Idemo ispočetka. Evo da ti dam poklon pa da počnem.”
“Kakav poklon? Ako mi sad pokažeš ono...”
“A ma jok, to ćemo večeras. Sad ozbiljna tema.”
Uzela sam svesku i predala mu.
Thomasu “Divljem” Carsonu,
S'ljubavlju.
“Šta je ovo Sem? Odakle ti ove slike?'

333
Book as passion
 Profesorka28

Ponekad sam ga slikala dok spava a ponekad i kad ne

gleda. Pravila bih se da čačkam nešto po telefonu.
“Pa... eto...”
Listao je, gledao, malo uzdisao, malo se čudio.
Thomasa sam upoznala slučajno. Trebalo je da bude namerno ali
mi smo se danima sudarali gde smo stigli.
Okrenuo se ka meni.
“Sećaš se toga?”
“Naravno.”
Da li možeš da biraš ko će da ti se svidi? Kažeš ovaj i to je to.
Probala sam. Uprla sam prstom u njega, odlučila da bude moj a onda
sam upala u sopstvenu zamku.
Uzela sam mu svesku i kleknula ispred njega.
“Baby ustani.”
“Ne. Moram ovo da ti kažem sad. Volim te. Volim te toliko
da me boli kad se setim svega. Boli me moja laž. Boli što sam te
iskoristila. Boli što sam varala i lagala a ti bio tako dobar prema
meni. Boli jer sam mogla da izbegnem. Boli jer si saznao od
drugih. Boli jer si me odbacio. Thomase Carsone, sve me boli jer
je velika ljubav koju osećam prema tebi. Ako nije kasno za nas,
dopusti mi da ti pokažem koliko mi značiš. Kao što ti želiš da
brineš o meni i ja želim da brinem o tebi. Da budem uz tebe i
danju i noću. Da budem srećna kad si ti srećan i da ti olakšam
kad si tužan. Volim te, jer si me pustio. Pustio si da nakon svih
žena ja nađem put do tvog srca. Hvala ti.”
“Samantha Newton, ustani.”
“Ne.”
“Nećeš klečati ispred mene, nisam toliko vredan.”

334
Book as passion
 Profesorka28

Uhvatila sam ga za lice i približila se da su nam se dahovi

mešali.
“Ti si itekako vredan. Ti si blago koje sam ja našla.”
“Sem, volim te baby. Tako te volim. I razumem sad sve,
tvoju potrebu za samopouzdanjem, da budeš pažena, mažena a
da se ne vežeš. Nijedno od nas ovo nije planiralo. Sudbina nas je
spojila i zahvalan sam. Želim da ostavimo sve ružno i krenemo
ispočetka. Želim da gradimo život zajedno. Želim sve sa tobom
Samantha Newton.”
Bog mi je dao drugu šansu.
Dao mi je priliku da ponovo volim.

335
Book as passion
 Profesorka28

“To the moon and back”

Thomas
Ljudi ne znaju da cene život dok nisu na ivici da ga izgube. Ne
znaju da cene stvari i vrednosti dok nisu blizu da im više ništa ne
znače. Ne znaju da cene porodicu dok ne budu u situaciji da im je
porodica sve.
Tako sam i ja. Bio na rubu, opasno sam šetao, teturao se i
bio sam ubeđen da ću propasti. Ali, sudbina ima uvek neki drugi
plan za vas. Ja sam Thomas “Divlji” Carson, i mnogi bi mislili da
je fudbal moj život i moja svrha postojanja. A nije. Tek sad vidim.
Moje sve zove se jednim imenom Samantha i velika borba je tek
pred nama.

***
Vrlo brzo nakon dolaska na imanje shvatio sam da ja ne
umem da živim običnim životom.
Bilo je čudno ali prijatno utopiti se u jednu tako malu i
nadasve zdravu sredinu. Ustajati u normalno vreme, raditi kućne
poslove koje nikad nisam, pomagati oko kuće i pitati se o svemu.
Kao da ja odlučujem.

336
Book as passion
 Profesorka28

“Ti si sad glava ove kuće, Thomas. Sve je na tebi. Sem mora
da se oporavi a ti si tu da je podstičeš i guraš. Ja sam star i srećan
što sve leže na svoje mesto.”
“Vratiće te se za proslavu?”
“Hoću. Obećao sam.”
Uzeo sam njihov porodični džip i odvezao Richarda u
Cheyenne. Morao sam da mislim na jebenu proslavu rođendana
jer je Sem želela zabavu i sve ljude koji nam znače na njoj.
“Čuvajte se, Richarde. Ozbiljan sam. Pustiću Evelin na vas
ako se ne pazite.”
“Hoću Thomase. Sad pogotovu, cilj mi je da dočekam
unučiće.”
Klimnuo sam i osetio milinu u stomaku. Nekad nisam
mogao da se zamislim u toj ulozi a sad sve češće mislim o tome.
Sem je promenila puno toga kod mene.
Voleo sam da je gledam kako se trudi. Znao sam da to radi, kako
zbog sebe, tako i zbog mene. Nekad osećam da misli da me nije
vredna ili dostojna, zbog svega što se desilo. Ali, da li sam ja
bezgrešan? Svakako nisam.
Da sam o nečemu mislio ne bih dopustio da “nabijem tolike
godine u guzicu” a da u stvari nemam ništa. Jer, istinske
vrednosti se ne mere novcem već osobama koje voliš, koje te vole,
porodicom i potomstvom koje stvaraš.
Sem mi to pokazuje svakog dana. Zove ljude da pita kako
su, proverava jesu li svi zdravi. Pored svih i Harry je došao na
red jer joj po karakteru liči na mene.
“Moramo ga malo spustiti na zemlju i pripitomiti.”
Kako je Mich jednom rekao da će Hana mene oženiti tako
se Sem sada nameračila na Harryja, ni krivog, ni dužnog.

337
Book as passion
 Profesorka28

“On je klinac, pusti da se iživi.”

“Ima 30 godina! Stariji je od mene, Thome!”
Navučem njeno telo preko svog i počnem da je ljubim.
“Neću da pričam o Harryju čim otvorim oči.”
“Mmm... a o čemu hoćeš?”
Počnem da šaram rukama od leđa, prelazeći krivuljom
donje kičme sve do guze, pritiskajući je na sebe i svoju spremnu
muškost. Ne, Sem i ja još nismo imali sex. Četvrti mesec.
Nisam spreman, mislim da ću je slomiti. Toliko je želim, da se
plašim.
“Hoću samo da uživamo ovako.”
“Ooo, ti ćeš uživati.”
Polako se odiže sa mene pa počinje da spušta poljupce na
moje grudi i stomak, sve više se povlačeći ka dole. Dok me ljubi i
to vlažnim poljupcima, jednu ruku spušta na moje čvrsto koplje.
Osećam kako pulsiram. Nas dvoje se jesmo zadovoljavali ali Sem
se još nije u ovo upustila. Nisam je terao ni na šta. Uvek sam je
puštao da sama određuje. Jebi ga, bojao sam se.
A sada se budi đavolica u njoj. Vidim joj po očima u kojima kulja
strast, osećam po celom telu i dokazujem svakim trenom
narastajući sve više.
“Sssem, ne moraš...”
“Ooo moram... toliko želim...”
Cimne moje bokserice i svuče ih u jednom potezu. Sem
kleči i gleda u moj kurac kao u poslasticu. Samo od pogleda na
nju osećam kako mi se krv skuplja dole.
“Mmm, divan si. I samo moj.”

338
Book as passion
 Profesorka28

U sledećem trenutku sagnula je glavu i liznula glavić

pokupivši kapljicu sa vrha. Tada već nisam disao. Ispružio sam se
i opustio. Ovo je raj.
“Baby...”
Hrapavo sam govorio, dok me je ona uzimala sve dublje i
dublje. Posegao sam za njenom dugom kosom.
Vraćaju mi se slike. Vraća mi se sve. Vraća se požuda i strast.
Povučem je kad osetim kako me zubima draži.
“O jebote.”
Njena usta čine čuda. Iako sam blizu vrhunca ništa ne može
da zameni onaj osećaj tela uz telo, kože na kožu.
“Baby, jebi ga, blizu sam...”
Gleda me i nastavlja da uvlači. A onda se narednog
momenta izvlači i rukom nastavlja.
“Želim te. Želim da probamo.”
Jebote. Kako da razmišljam normalno kad kurac samo što
mi ne eksplodira u njenoj ruci? Znam da je doktor rekao da nema
posledica i ko bi rekao da sam ja taj koji odgađa sve ovo vreme?!
“Jesi li sigurna?”
Procedim kroz zube, dok pokušavam da zadržim
samokontrolu.
“Da. Nećeš me povrediti.”
I tada se odignem, povučem joj dres sa tela i spustim ruke
na njene sise. Jebeni raj.
“Onda lezi.”
Polako je uhvatim oko struka i zamenim nam mesta. Gaćice
koje nosi momentalno cepam pa počnem sada ja nju da dražim
prstima.

339
Book as passion
 Profesorka28

“To... je.., divno...”

Toliko mi je ovo falilo. Tek sada vidim da nisam kompletan.
Tek kad uplovim u nju, kad nam se tela spoje u jedno osetiću se
da sam stigao na kraj puta. Kući.
“Polako baby.”
Iako mi telo gori, kurac mi je napet do krajnjih granica, Sem
je ovde bitna. Nakon svega što je preživela ovo treba da bude
nešto lepo, jedinstveno. A kad se oporavi... moći ćemo da se
vratimo na našu divlju vožnju u kojoj smo nekad uživali. Nikad
se neću zasititi nje. Tek sad znam da je ovo definitivno i zauvek.
Prstima je obrađujem i dalje, dok spuštam poljupce po ožiljcima.
Ona je borac, moja devojka i zato su ti ožiljci još lepši. To su znaci
borbe i vraćanja u život.
“Trebaš mi sad. Ne mogu više.”
Uspem se i nadvijem nad nju tek vrhom dodirujući mokri
ulaz. Gledamo se bez treptanja.
“Bez?”
“Bez, ali...”
“Znam dušo. Izaći ću, nije još vreme.”
Uhvatim je za obe ruke i stavim iznad glave. Onda je sočno
poljubim dok se u isto vreme lagano guram ka unutra.
“Ah”
Ljubim je nežno, ne želeći da je išta boli. Ali, kad uđem do
kraja, osetim vatru koja me iznutra svog obuzima.
“Boli?”
“Ne.”

340
Book as passion
 Profesorka28

Ne pomeram se jer želim da se navikne. Nekako mi sve ovo

sad liči kao da joj uzimam nevinost. Jebi ga. Sad ću voditi ljubav
sa Sem. Ljubav.
“Thomas... molim te… pomeraj se… treba mi.”
Treba i meni, jer kontrola mi je na izmaku. Počinjem da se
povlačim pa ponovo guram unutra vodeći nas oboje preko
granice. Iako će kratko trajati, ovo je prava stvar.
“Volim te baby.”
“I ja tebe. A sad ubrzaj, neću se slomiti.”
Još dva tri puta i krenem da ubrzavam. Sve vreme ljubimo
se, a onda me Sem obuhvati nogama terajući me da uđem još
dublje.
“Seemmm...”
Uhvatim je ispod guze i podignem da mi ugao uboda bude
još bolji. Još jednim jakim prodorom Sem vrisne i time pogura i
mene preko ruba. U poslednjem momentu se setim, izvučem se i
poprskam je spermom po stomaku.
Zatim se sručim izmoren kao da sam trčao maraton.
“Hvala ti.”
Poljubi me u rame. Okrenem se na bok i povučem ruku
kroz njenu kosu. Gledam joj lice, rumeno, oči koje se cakle, dah
koji joj se lagano smiruje. Izgleda predivno, zadovoljno.
“Nije te bolelo? Baby, možeš da mi kažeš.”
“Thomas, uživala sam. I da me je bolelo, opet bih uživala
jer ovo smo ti i ja. Ovo je ono pravo. Ovo je ljubav.”
“Znam ali ipak...”

341
Book as passion
 Profesorka28

“Nema ipak. Ako se ja trudim da budem zdrava i normalna

i ti ćeš isto. Ako kažem da hoću sex, ti ćeš pristati. Ako kažem da
hoću bebu, nećeš se buniti. Ako kažem...”
“Želiš? Želiš bebu?”
Odjednom smo preskočili više koraka. Ali Sem i ja smo to.
Kod nas sve tako ide.
“Želim. Naravno, moramo da mislimo na tvoje godine. A ja
ne želim samo jedno tako da... spremi se. Eto ti.”
Ustao sam i otišao do kupatila da uzmem peškir. Ne znam
zašto sam se iznenadio jer već mislim o porodici sa njom.
“Thomas, ne moraš da izgledaš toliko oduševljeno. Mislila
sam da ćeš želeti...”
I eto ga. Jebem ti sve.
“Baby, naravno da želim. Jebote, pa sve što želim je da
ostarimo zajedno. Samo sad želim da se oporaviš, da se ne
forsiraš.”
Polako joj obrišem stomak pa je poljubim u ožiljke a onda
spustim glavu na njega.
“Ništa ne bih više želeo nego da ovde bude naša beba. I
biće.”
“Volim te, Thomase Carsone.”
“I ja tebe, Samantha Newton.”
Thomas Barkley Carson konačno je smiren i pripitomljen. I
nikad se bolje i življe nije osećao.

Samantha
Mesec dana kako smo došli ovde i već smo upali u pravu rutinu.
Iako ni tata, ni Rose nisu ovde sve me podseća na srećnu

342
Book as passion
 Profesorka28

porodicu. A znate li zašto? Zato što imam njega, Thomasa.

Za dva dana je njegov 40-i rođendan. Nakon par reči uspela sam
da ga ubedim da će biti proslave. O da, i to prve od mnogih. To
će biti samo uvod u sve ono što je propustio a što ću mu ja vratiti
i nadomestiti.
“Tucker, ako se ne pojaviš za dva dana... Ne interesuje me
gde si, niti šta radiš. Porodica mora da bude na okupu.”
“Znam Sem, ali...”
“Slušaj me, rođendan ko' rođendan, ali nakon svega što
smo prošli i što je Thomas prošao sa ovim povlačenjem, porodica
treba da bude uz njega.”
“Da, Sem.”
“Onda, vidimo se prekosutra?”
“Vidimo se.”
“Sa Lindom?”
“Sa Lindom.”
Tako sam morala da pripretim još nekima kao što je Harry
na primer. Taj dečko je samo vrdao. On misli da se ne sećam
kakav je. I misli da Thomasu nije stalo do njega. A ja znam da
jeste, samo što ovaj ne ume da pokaže baš najbolje. Dobar je
Harry, a biće još bolji kad ga ja sredim.
“Harry, kako je?”
“Sem... sto puta sam ti rekao... šta ću ja tu?”
“Kako šta ćeš? Jesi li ti Thomasov saigrač? Jeste li prošli
svašta zajedno? I na kraju, jesi li ti njegov prijatelj?”
“Pa jesam.”
“Onda ne seri, nego dođi sa ostalima.”
“Ok Sem. Ne mogu da se raspravljam sa tobom.”

343
Book as passion
 Profesorka28

“Ko se raspravlja uopšte? Vidimo se prekosutra?”

“Vidimo se.”
E tad sam bila mirna. Svi su potvrdili svoj dolazak. U kući
vlada čudna ali lepa atmosfera. Thomas se pravi da ne vidi a opet
učestvuje u svakoj sitnici.
Naš zajednički život nam prija oboma. Ja napredujem i
srećna sam zbog toga. Imamo sex, naravno kad ja potenciram jer
Thomas još uvek misli da me boli. I boli me. Naravno da me boli.
Ali taj bol nije ništa u odnosu na sve ono što sam preživela i
doživela. Taj bol je lepi bol koji se trpi da bi došlo do fantastičnog
sjedinjenja dve osobe koje se vole. Radi toga, trpim sve.
Počela sam da mislim o deci. Nema dana da mi misli bar
jednom ne odu na tu stranu. Ne, ja ne mislim o venčanju već o
bebi. Eto, opet preskačem korake. I baš me briga. Želim da vratim
Thomasu osećaj pripadnosti. Imam utisak da je svrha mog
postojanja samo jedna. Smiriti Divljeg i vratiti ga na put pravih,
istinskih, porodičnih vrednosti. Polovinu sam obavila a drugu ću
onog momenta kada nas dvoje budemo oformili svoju, planiram
ne tako malu, porodicu.
Iza sebe imam podršku. Iza sebe imam ljubav. Puno ljudi
me zove, raspituju se, prate moj put oporavka.
Evelin i Jeff svakodnevno, Alex takođe. Mich i Hana broje dane
da pobegnu kod nas ali će ipak povesti Christinu. Silvia, moja
divna Silvi, mislim da tek sad počinje da se oporavlja od svega.
Sada se tek pustila i uživa, polako i lagano uz Alexa Smitha. A
Mendi... ona i Danny... pa oni su čas ljubav, čas sex...
I svi ti ljudi doći će prekosutra da zajedno sa nama proslave
Thomasov rođendan. A oni zbog koje će moje srce dodatno brže
zakucati su moj tata i moja ruža, Rose. Oni dolaze danas. I nikad
sretnija nisam bila. Ni kompletnija.

344
Book as passion
 Profesorka28

Sada vidim koliko podrška znači. Pre par godina njih dvoje
izvukli su me sa jednog dna. A danas, ponovo čvrsto stojim na
zemlji svesna da sam “spavala” dva meseca, da me nije bilo a oni
patili. Ipak, smogli su snage i ponovo me vratili u život. Moj otac
Richard i moja sestrica, Rose. Ona koja je na moj put dovela
njega... Thomasa. Šta god da se desilo i šta god mi prošli zauvek
ću pamtiti njene reči treba da zavedeš tog Divljaka.
Kako je to sad daleko?
Život piše čudne priče, neke imaju srećan, neke tužan kraj.
Sudbina se igra sa nama i u milisekundi preokrene naš život za
360 stepeni. Ako nemaš snage, ne možeš da se izboriš. Ako nemaš
razlog, ne možeš da nastaviš dalje i kreneš ispočetka.
Ja sam dokaz da se treba boriti. Uvek.
Ja sam dokaz da ne treba lagati i varati. Nikad.
Isto tako sam i dokaz da je u životu sve moguće. Da ništa ne treba
uzeti zdravo za gotovo. Da i kad misliš da nade nema, ona je tu u
nama, čuči i spava. Jer, ja sam htela da odem i odustanem ali
majka mi je rekla da nije moje vreme. I nije.
Sada znam, jer je ono da ga provedem zajedno sa čovekom koga
volim više od svega. Svrha mog života je da se utopim i
postanem deo jedne celine. Da se naše dve polovine spoje i da
zajedno putuju ka večnosti.
Nikad ne bih pomislila da sam ja, upravo ja, Samantha
Newton, onaj deo slagalice koji nedostaje Thomasu Carsonu.
I sve ću učiniti da tako bude dok god dišem. A znate da ću uspeti
jer ja sam borac, ja sam feniks, padam, dižem se iz mrtvih jer na
kraju stoji samo jedna nagrada.
Samo moj.
Thomas Barkley Carson.

345
Book as passion
 Profesorka28

Tri meseca kasnije, ostrvo Skiatos

Nije bilo šanse prepirati se sa njim. On je davno odlučio da
će me dovesti ovde i to je to. Ovde gde je proveo ona dva meseca
kada je tražio sebe. Ne krivim ga, nije znao. Ponekad se setim ali
vrlo brzo odagnam te misli.
Sada sam srećna. I bolje sam. Nije bilo šanse da odustane
od ideje da preletimo pola sveta do ovde. I sad se ne kajem. U
raju smo.
“Agapite mou (draga moja), tako si lepa. Ko sirena. Tom
srećan čovek.”
“Hvala Magda.”
U istoj smo kući gde je Thomas već boravio. Jedva čekam
trenutak kad će me odvesti i pokazati kuću na Skopelosu koju je
kupio za nas. Treba puno da se radi i uređuje ali mi imamo
vremena. Za sada samo uživanje, mada je Thomas vrlo strog. I
dalje radim vežbe, ovog puta sa njim. I dalje imam poseban režim
ishrane koji on nadgleda. Ali i dalje sam pažena i mažena kao
kraljica.
I sada ovde želim da mu kažem da sam spremna.
“Gde je on?”
“Otišao po brod. Želiš li limunadu?”
“Može. Nadam se da ćemo danas isploviti.”
“O hoćete. Ostrvo mnogo lepo i sa broda.”
Tu smo već par dana i zaljubila sam se. Znate kad vidite
nešto i u sekundi znate da je to to. Tako je bilo sa mnom i ovim
ostrvom. Kao da je za mene rađeno. Lepo, slatko i malo. Imaš
svega. Ako želiš gužvu, možeš da izađeš u centar ili na šetalište.
Ako želiš privatnost, imaš je iza svake krivine. Sve je divno i

346
Book as passion
 Profesorka28

savršeno. A tek plaže. Thomas želi sve da mi pokaže. Brižan je i

divan. Znala sam da ta osoba postoji negde duboko u njemu.
Iako je negodovao kada je video sve ljude na proslavi njegovog
rođendana znala sam da je progutao knedlu. Živeo je po
sopstvenim pravilima, ignorišući život koji se dešava oko njega.
Imao je prijatelje i na tome sam beskrajno zahvalna. Svi ti ljudi
sada su i moji. Hana i Silvia su me posebno spremile za ovaj put.
Kao da treba ponovo da zavodim Thomasa?! Pa dovoljno je samo
da se skinem. Ali ponela sam sve krpice. Šta ću.
Sada gledam u jednu takvu koja verovatno predstavlja kupaći iz
jednog dela, samo što se sve vidi. Majko moja, one nisu normalne.
“Tamo ima puno divljih plaža. Ovo ti je samo priručno.
Vrlo brzo ostaćeš bez njega.”
“Hana...”
“Šta Hana? Opusti se Sem. Dobro si, opusti se i uživaj. Ne
stvaraj nepotrebnu tenziju ni sebi, ni njemu.”
“Hoću.”
I tako oblačim taj deo ljubičaste boje zajedno sa istim
takvim šeširom. Preko toga navučem šarenu maramu i vežem je
kod grudi.
“Idem ja Magda. Thomas me čeka u marini.”
“Hajde omorfia mou (lepotice moja). Magda spremiti dobar
ručak kad dođete. Thom rekao za tebe sve.”
Nasmejem se jer i ovde izigrava strogoću. E sad ću mu ja
pokazati.
Pokupim sve potrebne stvari u torbu, stavim naočare o
krenem dole ka marini.
Kako se približavam među brodove, vidim Thomasa kako
stoji i čeka me. Bože, taj je čovek predivan. Ona grdosija od sto

347
Book as passion
 Profesorka28

kila na koju sam redovno naletala, izgleda i danas božanstveno.

Iako ne trenira, on i dalje svako jutro trči, dosta pliva a na imanju
je napravio i mini teretanu da bi ostao u kondiciji.
“Hej baby.”
“Hej.”
Dođem do njega, predam mu torbu i pre nego što me uvede
na brod, cimnem ga da poljubim. Ne libim se da mu pokazujem
da mi je stalo, bilo kad, bilo gde. Nekad i preteram ali on se ne
buni. Muškarac...
“Jesi li spremna za sever?”
“Jesam. Sve mi je divno dušo, gde god da me odvedeš.”
“Odlično. Danas idemo na Lalariu. Ona je najsevernija
plaža. Nisam ni ja bio ali snaći ćemo se. Objasnili su mi.”
“Thomas, ne želim da se izgubimo ovde.”
“Nećemo, pratićemo ostale brodove. Ne brini. Tamo
nećemo imati privatnost jer se jedino brodom dolazi do nje ali
želim da je vidimo.”
“Ok. Ti si vodič, ja te pratim.”
Popnem se na brodić i Thomas ga startuje. Za to vreme ja se
smestim na klupicu i uživam u pogledu.
Nema lepšeg osećaja nego otisnuti se na pučinu. Pustiti da
vam vetar mrsi kosu i uživati u Suncu. Ja sam taj tip. Mogla bih
satima da se pržim.
“Da te namažem baby.”
“Može.”
Seda iza mene, pomiče mi kosu u stranu i uzima mleko.
Laganim pokretima prelazi mi po ramenima masirajući me. A
zatim po rukama.

348
Book as passion
 Profesorka28

“Skini maramu.”
Pustim čvor u jednom potezu, ništa ne govoreći.
“Prelepa si baby. Ponosan sam na tebe.”
Prelazi po leđima sve do guze. Okrenem glavu u stranu i
ispod naočara vidim njegov užareni pogled.
“Spremna sam.”
“Spremna?”
Pita kao da nema pojma. Ponekad je takav tupan.
“Hoću bebu. Našu bebu.”
Povuče me ka sebi i kad osetim njegovo telo uz svoje
ponovo okrenem glavu. Gleda me netremice a zatim spusti usne
na moje ljubeći me nežno. Puštam ga ali me on odmiče.
“Onda počinjemo. Nema lepšeg mesta od ovog da stvorimo
novi život.”
“Hvala ti.”
“Hvala tebi ljubavi. Ti si nešto najbolje što mi se dogodilo.”
“A fudbal?”
“Fudbal je najbolja sporedna stvar na svetu. Ti si ona
glavna, prva.”
Taj dan pamtiću ceo život. Taj dan prepričavaću deci a
možda i unucima. Možda smo taj dan i stvorili novi život, ko
zna.
Ali ono po čemu će biti poseban... Na povratku sa Lalarie
svratili smo na neku osamljenu uvalu. Kao što sam i mislila moj
kupaći je otišao dovraga čim sam zakoračila na plažu.
“Tamo je bilo ljudi, pa sam morao da budem pristojan.”

349
Book as passion
 Profesorka28

Govorio mi je Thomas između poljubaca. Već smo se malo

opustili i prestalo je da me boli. Nema bola tamo gde je duša
ispunjena.
Vrlo brzo bili smo goli u plićaku gde me je zaposeo i voleo
vidno drugačije. Pitala sam se šta mu je. Na momente je bio onaj
nežni uplašeni Thomas, a na momente moj divljak. Uranjao je u
mene, dražio, palio kao da sutra ne postoji. Ne bunim se jer sam
uživala. Svaki put je tako.. divno... za pamćenje...
I sada kad bolje razmislim, on je samo imao tremu.
Nakon što smo se izmorili i okupali, opružili smo se na velikom
peškiru. Thomas je doneo i korpu sa đakonijama kao i šampanjac.
“Baby, može malo? Danas je poseban dan.”
“Ako je poseban, može. Meni je sa tobom svaki poseban.”
“Videćeš, ovaj je poseban posebnog.”
“Ok.”
Uzela sam čašu koju mi je pružio i čekala. On je samo sedeo
i gledao. Njegovo telo bilo je kao isklesano, kapljice vode još uvek
su se slivale niz njega. Ako ne progovori uskoro ću se opet baciti
na njega.
“Sem... imam poklon za tebe.”
“Poklon?”
Pogledala sam i videla kako drži kesu u ruci. Izvadio je
komad tkanine i pružio mi.
“Šta je ovo?”
Dres. Mesecima već spavam u onom istom dresu.
Sentimentalno sam vezana za njega. A sad mi on pruža drugi,
drugačiji.
“Ne razumem...”

350
Book as passion
 Profesorka28

“Okreni ga.”
Kada sam okrenula stranu iznad njegovog broja 23 pisalo je
SAMANTHA CARSON.
Jebote.
“Baby, hoćeš li da budeš moja zauvek?”
Suze su mi krenule jer vidim da mu na dlanu stoji prsten.
Tako jednostavno predivan.
Skočila sam mu u krilo, zagrlila i krenula da ljubim svuda
po licu.
“Hoću ljubavi. Hoću.”
Za minut imala sam prsten na ruci i to samo prsten. Ležala
sam sa telom na sebi, sa licem na mom.
Spajala sam se u zanosu većem i jačem nego išta.
Pamtiću današnji dan.
Pamtiću kada je veliki Thomas Divlji Carson zaprosio svoju
devojku. Pamtiću kada smo oboje eksplodirali i vrištali u ekstazi.
Pamtiću jer smo možda stvorili novi život. Pamtiću jer su to
uspomene koje nas dvoje stvaramo.
Možda sam ja smirila njegovu divlju prirodu, ali ono što
znam je da je on mene oživeo.
Thomas Barkley Carson me je spasio.

I would fly to the moon and back if you be...

If you be my baby
I've got a ticket for a world where we, we belong
So would you be my baby?

351
Book as passion
 Profesorka28

“Epilog”

Samantha
18 godina kasnije
“Mlada damo, gde misliš da si ti to pošla?”
Upitam, vadeći joj slušalice iz ušiju, jer bilo koji drugi
pokušaj da je dozovem nije moguć. Lupanje na vrata ne pomaže.
Dozivanje? Ne. Skakanje u vazduh. Ni to. Samo joj skineš
slušalice i voila, osamnaestogodišnjakinja ti posveti pažnju.
Stisnutih očiju, trepnu ravnodušno ka meni, kao što je pokupila
od svog oca. Moja najstarija ćerka je klon svog oca. Sa bujnom
tamno smeđom kosom i stavom koji te zakuca u zid. Ipak na
njenom mladom licu, mogu videti i sebe jer dva plava oka koja
me tako gledaju, su moja. Deo moje krvi i mesa.
Uzdahne, prevrćući očima kao da sam je pitala da li je
izbacila smeće u kantu, i nastavi da crta ajlajnerom po desnom
kapku.
“Mama, rekla sam ti da imam sastanak.”
Naslonim se na komodu, prekrštajući ruke na grudi.
“Kada si mi ti to prijavila? Koliko se sećam, rekla si mi da će
ovo biti samo porodični odmor. Bez izlazaka i izostanaka. Znaš
koliko ti se otac buni.”
Spusti ruke na sto, odmahujući glavom kao da ne može da
veruje da mora da mi objašnjava. Nasmejem se jer sam slaba na

352
Book as passion
 Profesorka28

svoju decu i njihovo ponašanje ma koliko da treba da se postavim

kao strog roditelj kako bi postavila primer. Mada to dovoljno čini,
Carson.
“Daa, ali dosadno mi je. Na Skiatosu smo već nedelju dana i
više ne mogu da podnesem da za mnom ide banda, dok ti i tata
obnavljate zavete vaše ljubavi. Bolje da ste unajmili bejbisiterku
za to. Time bi meni ovaj odmor dobro došao.”
“Ta banda su tvoja braća koja te vole najviše na svetu. Ti si
najstarija ali oni to tako ne vide. Vide te njima jednakom. Carson
vas je naučio da treba da čuvate jedni druge i da se volite.
Porodica je uvek na prvom mestu. A Skiatos je naša druga kuća.
Za mene mesto gde sam pristala da se udam za tvog oca. Tu smo
začeli tebe. Pa Liama, Lucasa, Logana i Lennona. I možda se sada
buniš, ovde si se ti prvi put zaljubila.”
“Mama!”
“Pa zar nije tako?”
“Ja nisam zaljubljena!”
Tvrdoglavo doda napućivši se.
“Aha. A ko je onda onaj simpatični dečko koji te je dovezao
sinoć, i zbog kojeg svakog dana trčećim korakom juriš u grad?”
“To je bio taksista. Mislim da bi trebala da ideš kod očnog
lekara, mama. Godine te stižu pa ti se priviđa.”
Telefon joj zavibrira. Na ekranu bljesne ime Alexis Jr.
Lucy, brže bolje, uhvati telefon, trpajući ga u tašnicu.
Ustane iz stolice, skupljajući nervozno šminku u neseser. Očito je
da ne zna kako da mi kaže istinu, ali je ne pritiskam. Želim da mi
sama kaže. Svoju decu vodim putem da sami budu sigurni i
spremni da mi bez ikakvog ustezanja priđu. Carson je dobrica,
koji ih drži kao malo vode na dlanu, ali kada je u pitanju Lucy,

353
Book as passion
 Profesorka28

tada kao pit bull ujeda. Jadan onaj, koji bude prišao da ga upita
da mu da blagoslov da oženi Lucy.
“Mama, stvarno sada nisam spremna da o tome pričamo.”
Prizna i razneži me. Lucy je žustra i brza kao bomba, ali
ima dušu mekšu od bilo koga. Zato samo klimnem glavom.
“U redu, kćeri. Samo hoću da znaš da mi uvek možeš prići i
reći šta god da je. Pa čak i o tom mladom gospodinu aka taksisti.
Vidi se da je galantan, jer te dovozi i ljubi u ruku posle toga. Nije
da se bunim.”
Odmahnem rukom, namigujući.
“Znam mama.”
“Ali, znaj da će Thom želeti da upozna tog momka, čim
bude saznao.”
Lucyno lice prebledi pri pomisli na taj čin. Skoči ka meni i
uhvati me za ruke.
“Ti mu ne smeš ništa reći! On - on ako sazna, izbaciće
Alexisa iz tima. Zabraniće mu da mi priđe i blokirati njegov
angažman! Zgaziće njegovu karijeru i baciti ga lavovima! Oh,
mama, molim te nemoj reći tati!”
Uhvatim je za lice, mazeći je utešno. Srce mi zaleprša pri
količini ljubavi koju osećam. Moje malena devojčica je porasla.
Postaće žena koja se zaljubila.
“Ako je on pravi dečko za tebe, jednom će ga morati
upoznati. A taj korak ćeš morati ti da povučeš. Dokle god bude
bilo na meni, ja ću ti pomoći.”
“Ali mama, tata to nikada neće dozvoliti.”
“Zašto ne bi? On neće stati na put pravoj ljubavi. Nas dvoje
smo dokaz da ništa ne može zaustaviti kada se dvoje vole.”

354
Book as passion
 Profesorka28

“Da nije bilo tetke Rose, vas dvoje se ne biste ni poznavali!”

Ah, da. Naša deca znaju Thomasovu i moju istoriju. Toliko,
da smo godinama im pričali kao uspavanku za laku noć.
“A i tata neće dati pristanak da se Alexis i ja zabavljamo.”
“Zašto?”
Lucy, stane petljati prstima po haljini, gledajući me
zabrinuto.
“Alexis je tatin glavni ofanzivni igrač u timu. Na poziciji je
hvatača i jedan je od najplaćenijih nfl igrača.”
Osećam kako mi se usta otvaraju.
“To je Apollov sin? Apollo Alexis Jones-ov sin? Alexis Jr?
Igrao za Pittsburg Steelerse?”
“Da.”
Od neznanja o NFL-u, pored Carsona, naučila sam sve o
fudbalu kao pesmicu.
“Pa zar on nema dvadeset osam godina, ili tako nešto?”
“Dvadeset šest. Kakve to veze ima sa godinama? Tata je
stariji od tebe dvanaest godina, pa nikada sa tim niste imali
problema. On je došao na ostrvo ovde samo zbog mene, a mogao
je da ode na bilo gde na odmor. Zar to nije dokaz njegove
ljubavi?”
Imam osećaj kao da preživljavam isto iskustvo, a ipak
drugačije jer je moja ćerka u pitanju. Kako da joj dam savet o
tome, kada mora sazreti dovoljno da može biti sigurna u svoja
osećanja? Ona ima samo osamnaest godina. Još uvek je mlada za
takvu vezu ali kako da joj zabranim i srušim snove, kada me
ovako gleda kao da joj moj savet znači sve? Šta sve majka mora
da uradi za svoju decu?! Carson će mi prebiti guzicu zbog ovoga.

355
Book as passion
 Profesorka28

Uhvatim je za ruke i povučem da sednemo na njen krevet.

“Tvoja sreća je meni i tvom ocu najbitnija. Nama godine
nikada nisu bile tačka gde stajemo. Čak ni sada kada se on
približava šezdesetoj godini. On me drži mladom, a on nikad
bolje nije izgledao. Vi njega držite živim. I zbog toga on neće
gledati na godine. Gledaće na odnos koji taj dečko ima prema
tebi. Kako se ponaša. Kako te gleda. Da li mu je stalo. Da li te
zaista voli. I nikada mu neće biti dovoljno dobar za tebe jer si ti
njegova zvezda. Njegov vetar u leđa kojim se on ponosi. I nikad,
zapamti nikad, neće stati na tvoj put ka sreći. Samo sačekaj neku
godinu, pre nego što kreneš sa pričom oko udaje i slično. Da se
pripremi čovek. Znaš već, da ga ne udari srčka.”
“Stvarno tako misliš?”
Upita me sa najvećim tegom na srcu koji joj se reflektuje u
očima.
“Stvarno, mila. Zato ne brini. Biće sve u redu. Hajde sad,
uzmi torbicu i izvadi telefon kako bi se javila tom malom. Da ne
brine.”
Lucy skoči i zagrli me jako, ljubeći me u obraz.
“Hvala ti što postojiš, mama. Volim te!”
Stisnem je jako uza sebe, mirišući njen poseban miris koji
samo majčinska duša zauvek pamti. Mislima mi preleti sećanje
nje kao malene, crvene i uplakane kada mi ju je doktor spustio na
grudi, posle nekoliko sati porođaja. Thomas je plakao kao kiša sa
poda. U tom trenutku sam se zaljubila i znam da ću umreti
zaljubljena.
“Volim i ja tebe, zvezdice.”
Poljubim je pre nego što se izmigolji iz zagrljaja kao svaka
tinejdžerka kojoj dosadi roditeljska pažnja. Njena pažnja je

356
Book as passion
 Profesorka28

usmerena na telefon koji neprestano vibrira u torbici. Izvadi ga i

sa najslađim osmehom, pročita poruke, pre nego što odgovori.
Mlada ljubav, imali šta lepše od nje?
“Eh, da. Da li treba da ti ponovim priču o pčelicama i cveću
koju ti je tata ispričao? Ili želiš da ponovim moju priču o
sigurnom seksu?”
“Fuuuuuuj! Mama! Mi smo samo momak i devojka!”
“Da, da. A ja sam Samantha Carson. Hajde sad, pamet u
glavu i reci tom malom da priđe bliže autom. Nemoj da lomiš
noge u tim štiklama.”
“Pa nije baš on tako mali mama. Ima ga dva metra.
Nekoliko centimetara je viši od tate.”
“Mhm. Ipak u mozgu je mali, za mene. Mogu majka da mu
budem.”
“Mamaaaa!”
Četiri glasa u jednom se začuju na spratu ispod nas.
“Hajde sad, dok ona banda ne napravi haos. Ne znam šta
Thomas radi sa njima, kada me zovu.”
“Trčim! Doći ću do dvanaest. Nemojte me čekati!”
Istrči iz sobe bez da me više pogleda, jer joj je faca
zalepljena za telefon a noge same znaju gde je put bez da se
spotaknu. Ispravim se i odem do zavese, trgajući je kako bih
otvorila balkonska vrata. Visoka figura upadne iste sekunde
unutra, udišući vazduh koji mu je preko potreban.
“Jebeni Jones! Znao sam da će mi taj magarac doći glave!”
Zabrunda, koračajući nervozno po sobi.
“Pazi na jezik, Thomase!”
Pokaže rukom ka vratima.

357
Book as passion
 Profesorka28

“4L su dole. Mogu da psujem do mile volje, neće me čuti!”

“Nemoj da te prevare njihove godine. Ipak je Liam bio prvi
koji je video Alexisa kako dovozi Lucy. Pa je rekao braći, a oni su
rekli tebi, a ti si zamalo otišao sa bejzbol palicom da ga prebiješ,
ali sam te zaustavila da to ne činiš. Drugo veče si stajao iza
zavese, treće veče krio si se u žbunju, četvrto ispod ograde na
terasi, a petog i šestog čekao si na ovom balkonu. I svakog dana
sam ti obećavala da će sve biti u redu. Ti tog malog imaš već pet
godina u timu i hvališ na sva usta. Daješ svoj krv i znoj za tim, a
za njega si prodao bubreg kako bi ga doveo tu. Nemoj da
zaboraviš da si ga ti upoznao sa klincima. Niko nije kriv što su se
deca zaljubila.”
“To što sam ga upoznao sa decom, nema nikakve veze!
Nisam mu dao dozvolu da mi muva ćerku i gleda šta nosi ispod
haljine!”
Zareži, čupajući kosu sa glave.
“Prokleta crnčuga! Da nisam dobar sa njegovim ocem,
odavno bi taj mali kopao sebi rupu.”
“De, de, nemoj tako. On je divan dečko. Sam si mi to rekao.
Video si kako se ponaša sa njom iz prvog reda. Ovaj, mislim,
žbuna.”
Kažem, prilazeći mu polako. Izvučem mu ruke iz kose,
nameštajući je na način koji ja volim da mu stoji. Obgrlim ga oko
vrata, Spuštajući svoje usne na njegove i osećajući kako se polako
njegov bes stišava i gubi. Poljubim otkriveno mesto gde je
otkopčana košulja, pa stavim ruku na to mesto.
“Čuo si je kako govori o njemu. Ona je zaljubljena,
Thomase. Možda je mlada, ali on je njena prva ljubav. Znaš da je
sve ove godine bila prava prsnica, smatrajući da su dečaci svinje.

358
Book as passion
 Profesorka28

A ko joj je to rekao? Ti! I onda kada je upoznala jednog posebnog

dečka, ona ne za kako da ti to saopšti jer te poznaje dobro. Plaši
se jer zna da ćeš misliti da si je izgubio jer više ne veruje tvojim
lažnim zaplašivanjima kako bi sačuvao njenu nevinost. Boji se da
ćeš se razočarati.”
Uzdahne, grleći me jako kao što on samo zna. Njegov miris
mi ispuni čula, čineći me opuštenom i srećnom. Otkucaji srca
ispune mi uši, dok sve oko nas utihne, a glasovi naših dečaka
postanu sve jači dok se očito svađaju oko utakmice.
Njegove ruke me uhvate za lice, a one divne braon oči me
sa toplinom posmatraju. U njegovim zenicama vidim sebe i znam
da on isto tako vidi svoj lik. Moj Carson, posle osamnaest godina
je dobio svoje najlepše izdanje jer kako godine idu, on je sve lepši
i muževniji. Kako vreme prolazi ja sam sve više luđa za njim.
Postala sam zavisna za njegovim pogledom i potrebom koju mi
samo on stvara. Možda mislite da su godine počele da
usporavaju naš seksualni odnos, nemoj da vas to zavara. Možda
nismo više toliko egzibicionisti ali ne prođe dan a da meni ne
zaklecaju noge zbog njega. Ne prođe noć a da ne prošaputam
njegovo ime, jer kada bih vrisnula cela kuća bi upala kroz vrata.
A mi moramo da stvaramo atmosferu i naše trenutke pored
petoro dece. To Carsona ne zaustavlja. Mislim da nikad i neće.
“Lucy je moja devojčica. Dok sam živ, to će tako ostati.”
Prošaputa na mojim usnama.
“I ako taj mladić, ne bude došao sam da mi kaže da se njih
dvoje zabavljaju, nema šta da traži sa njom!”
Zvono na vratima se začuje a galama sa donjeg sprata se
utiša. Pogledamo se. Koja je verovatnoća da će se njegov zahtev
ispuniti?

359
Book as passion
 Profesorka28

Posle dva minuta začuju se krupni koraci i blago

nakašljavanje.
“Lucyn dečko želi da razgovara sa vama.”
Liam kaže. Okrenem se prema njemu i moj sladak dečko mi
se nasmeje dok mu oči opako svetlucaju. On tako uživa u tome
što će se dogoditi. Dve godine je mlađi od Lucy ali je viši od nje.
Ni ostala trojica ne zaostaju.
Carson se otme od mene, ali ga preduhitrim, hvatajući ga
za košulju.
“Gde si pošao?”
“Ali-ali...”
Odmahnem glavom.
“Ne. Sada ćemo oboje da siđemo i da lepo popričamo sa
dečkom. Ti, nećeš da praviš od sebe čudovište, a ja neću da se
moja ćerka rasplače. Da li smo se razumeli, Divlji?”
“Uhvaćen si, ćale!”
Liam dobaci.
“To isto važi i za tebe mladiću. Bez proseravanja, jer ćeš i ti
jednog dana morati da se pojaviš pred vratima devojke koju
budeš voleo.”
“Pffft! Ja se nikad neću oženiti!”
“To je tvoj stric Tucker govorio pa je pao kao daska, još pre
mene. I zato ne kenjaj, već slušaj majku. I reci onoj trojici da se
ponašaju. Učio sam vas da budete ljudi, a ne klovnovi!”
Thomas reče, uhvativši me za ruku i povuče me van sobe.
Imala sam utisak da me vuče za sobom, ali je postao onaj stari
Carson kojeg znam kada smo došli do stepeništa i sišli u dnevnu
sobu. Liam nam je bio za petama, dok su Lucas, Logan I Lennon

360
Book as passion
 Profesorka28

bili rašireni po ugaonoj garnituri. Lucy i Alexis su sedeli na

fotelji, ali ju je on podigao na noge kada je ugledao da im se
približavamo.
“Dobro veče gospođo Carson. Treneru!”
Dubok bariton nam se obrati, dok osoba koja poseduje taj
glas se ispravi u potpunosti, pružajući nam ruku. Spojim pogled
sa njegovim i vidim zašto ga Lucy voli. Dečko je pravi medo, a
ipak zgodan, dok sam svojom čokoladnom bojom i blistavim
belim zubima osvaja sve oko sebe. Crna kosa mu je kratko
ošišana, dok svojom figurom me podseća na Carsona. Osmehnem
mu se i cimnem laktom Thomasa.
“Dobro nam došao, mladiću.”
Kažem pružajući mu ruku. Kao pravi džentlmen, on je
uzme i poljubi pa pruži svoju Carsonu. Oni se rukuju bez
ikakvog razgovora ili mrmljanja dok očima jedan drugom bacaju
milion reči. Pogledam ka Lucy i vidim da ispod trepavica gleda u
svog oca i znam koliko se nada da će ovo uspeti.
“Mislila sam da ste otišli?”
Upitam Lucy.
“Alexis je želeo da vam se predstavi zvanično.”
“Ja već znam ko je!”
Carson dobaci.
“Treneru, ne želim da te na bilo koji način uvredim, ali
trebaš znati da sam ovde iz najčistijih razloga. Učio si nas, da tim
bude uvek tim i da igru vodi tim a ne samo ruka. Lucy i ja smo
tim i zbog toga što znam koliko vas ona voli, želim da vas
obavestim da smo nas dvoje u vezi. Ne želim da se više krijemo i
da ona drhti dok ne uđe u kuću, plašeći se najgoreg. Ona je vaša
ćerka, ali je takođe i moj najveći uspeh.”

361
Book as passion
 Profesorka28

“Zar tvoj uspeh nije tvoja karijera u fudbalu?”

Carson ga upita.
“Ja vašu ćerku volim, treneru. I sve što mi ona pruži je lepši
osećaj od svakog tač dauna i otete lopte. Moja karijera je
sekundarna stvar i sada kada bi me bacili na klupu i stavili
embargo kako ne bih nigde mogao da igram, ne bih žalio. Žalio
bih da nikada nisam imao nju u životu.”
Carson ga svojim pogledom pronicljivo seče, dok Lucy i ja
gledamo u njih kao da su ping pong loptice. Stiskajući pesnice,
Thomas mu priđe i spusti ruku na njegovo rame.
“Ovo ću samo jednom reći i nikada više, jer ja ne pretim
uzalud. Bude li joj falila jedna dlaka sa glave ili da ispusti koju
suzu zbog tebe, znaj da ću te naći i slomiti ti svaku kost, nabiti u
kesu u baciti i najbliži kontejner. Da li sam bio jasan?”
“Jesi, treneru.”
“Lucy, ti ćeš zauvek biti moja princezica. Moja kosmička
zvezda i mala devojčica. Ma šta god da odlučiš i ko god da bude
kraj tebe, pa makar to bila i obična svinja, znaj da ću te ja zauvek
voleti.”
Lucy se zaleti i skoči Thomasu u zagrljaj. Njene tanke ruke
su tako malene u odnosu na Thomasovo krupno telo, kao kada je
bila mala beba. Moji momci ćutljivo posmatraju situaciju, i kada
me uhvate da ih gledam, stanu da kolutaju očima ali se sva
četvorica smeše. Uzdahnem, jer znam da me tek problemi sa
njima čekaju. Još nisu počeli da dovode devojke, ali znam da će se
to uskoro promeniti.
Lucy prošaputa nešto Thomasu na uvo, na šta njegove oči
omekšaju, ali kada vidi da ga Alexis posmatra, masku odmah

362
Book as passion
 Profesorka28

navuče. Puštajući Lucy, poljubi je u čelo pre nego što se ona

odmakne.
“Idemo mi sada.”
“Drago mi je da sam vas sve upoznao.”
Alexis dobaci pre nego što ga Lucy uhvati za lakat i izvuče
iz kuće.
“Ti si takva pekmeza, ćale.”
Lucas dobaci sa svog mesta.
“Da, i to veća od fudbalske lopte.”
Logan se složi.
“Vas dvojica ste budale, a Liam vas pušta da budete prvi
koji ćete okusiti ćaletov bes. Nikada ništa ne zapamtite, tupsoni.”
Lennon tiho doda. Moj tihi dečko. Liam obrne očima ali
šmugne kada Carson pojuri ka njemu.
“Đavole!”
Vikne za njim.
“Nisam đavo, ja sam Divlji!”
Doda Liam.
“I ja sam Divlji!”
Dobaci Logan.
“I ja!!!”
Zapišti Lucas.
“I ja!”
Moj mili Lennon.
Carson se gromoglasno nasmeje, pa me povuče za ruke
prema krevetu. On sedne, povlačeći me preko njegovih butina,
dok me rukama obgrli.

363
Book as passion
 Profesorka28

“A ti, Sem? Da li si i ti Divlja?”

“Fuuuuuj! Ćale!”
“Ma daj.”
“Zar opet?”
“Da. Ponovo počinju!”
Sva četvorica brzinom munje skoče i polete prema svojim
sobama. Četvora vrata se zalupe i glasna muzika iz njihovih soba
se momentalno začuje na šta se Carson i ja lukavo nasmešimo
jedno drugom. Zar vam nisam rekla da on uvek nađe način da
nas ostavi same?
“Dakle, jesi li?”
Šapuće uz moj vrat, pomerajući kosu sa puta. Njegove usne
su mekani jastuci latica ruža dok osvaja svoj put na mestima koje
me bacaju na kolena. Osećam kako postaje tvrd uz moj kuk dok
prstima masira kožu kao da svira po gudalu. Ugrize me za uvo,
uvlačeći ga u usta, paleći svako dugme na mom telu.
“Jesam li šta?”
Zadihano upitam.
“Jesi li Divlja?”
Spusti usne na moje, ljubeći me kao da je prvi put. Voleći
me kao da sam stvar bez koje ne može disati. A ja, sva upletena u
njegovoj mreži, znam samo za ta dva smeđa oka jer on je jedini
muškarac koji je moj i zbog kojeg bih iz mrtvih sebe vratila.
Jednom sam stradala, jer je sudbina rešila da mi promeni
život iz korena. Drugog puta iz greške koju je karma donela na
naplatu. Sve me je to koštalo, da danas imam najlepšu porodicu i
najdivnijeg muža zbog kojeg rado iščekujem večnost jer znam da
ćemo je zajedno dočekati.

364
Book as passion
 Profesorka28

Uhvatim ga za obraze, prebacujući svoje noge tako da ga

objašem. Očiju spojenih sa njegovim, kažem ono za šta znam da
jedino on voli da čuje.
“Ja sam Samantha Carson. Ona koja određuje i postavlja.
Ona koja uzima i daje. Ja sam ta “Divlja”, najbolja neobuzdana. Ja
sam tvoja.”
Spusti svoje usne na moje, ljubeći me najjače što može. Što
zna. Ljubi me kao što čini svih ovih godina i zbog čega sam
osvojena.
“Volim te, Sem. Volim te takvu sa i bez svega. Ali samo i
zauvek sa mnom.”
“Volim I ja tebe , Thome.”
I znam da ću ga voleti, čak i kada večeras bude čekao našu
princezu iza žbuna. Čak i kada bude divljao i nervirao me.
Voleću ga čak i na spavanju. Zato, jer ljubav nije samo obaveza i
privid. Ljubav se rađa i stvara čak i kada ne znate. Ona je veća od
nebeskog svoda i najlepša onda kada je istinski okusite.

*Kraj/The end*

365
Book as passion
 Profesorka28

O meni

Profesorka 28 je pseudonim pod kojim pišem.

Obična sam, zaposlena žena, supruga i majka.
Pisanje predstavlja hobi kojim se bavim tek dve godine
unazad, kada sam otkrila wattpad platformu. Zahvaljujući
wattpadu hobi je prerastao u pravo zadovoljstvo, a pisanje
meni
beg od surove realnosti.
Za manje od dve godine napisala sam preko 10 priča,
raznih životnih tematika i situacija.
Zahvaljujem svim čitateljkama na podršci, na lepim rečima
bez kojih ni ova priča ne bi ugledala svetlost dana. Uskoro
će još jedan igrač Harry Teylor dobiti svoju ispisanu formu.
Sportska romansa je nešto sa čime se prvi put susrećem i
prezadovoljna sam postignutim.
Pratite me i dalje na wattpad profilu – Profesorka28 kao i na
Facebook stranici pod imenom Amelia Stewart.
Puno poljubaca do naredne priče.

366
Book as passion