Profesorka28

1
Book as passion
 Profesorka28

Profesorka28

Ponovna igra
(serijal Ponovo deo 5.5)

2
Book as passion
 Profesorka28

PROLOG

MLAĐAN
Jun 2012. godine

Osjedam mekano telo pored sebe. Osjedam ali ne otvaram oči.

Mora biti da sam opet prepio nodas. Ne mogu se pomjerit, a kamoli
oči otvorit.
No, međutim, to se telo samo pomjera.
"Mlađice, budi se!"
Još me budi i drma. A kakav Mlađica, jadna, vidjede ona samo da
se povratim!
"Šta se dereš, jadna ne bila! Šta me budiš nesredo?"
"Ne derem se i budim te zato što ti neko lupa na vrata. I samo da
znaš, podne je!"
Podne! A majko moja! Jes da nemam posa i da ništa ne radim al
bar je ova trebala dosad biti ispradena kudi. Nedjelja nije dan za
ženske, ved za nju.
"O Bogo moj, ajde jadna podne je! Ustaj i oblači se."
"Mlađice, nemoj da si takav! Jeste nam bilo lepo?"
"Jeste, jeste, al sad moraš izad."
Gledam u đevojku i ne sjedam se koja je ona i čija je. Navučem
trenerku i pođem otvorit vrata furiji.

3
Book as passion
 Profesorka28

"Dobro Mlađane, jebote!"

"Đe gori, Andrea?"
"Kako đe? Odeš spisak?"
Moja je sestra neumorna. A nedjelja je dan za nju. Ona je mlađa
od mene deset godina i sad je u domu za učenike. Nije šdela da živi sa
mnom. A i ja jedva čuvam sebe, još mi treba klinka od 16 leta. Ide u
srednju turističku školu ovde u Beogradu jer de da nasledi biznis od
dala. Mene to mnogo i ne zanima ali pomažem i sam ponekad. Kad
leti odem u Đenovide ubacim se pa pomognem majci i ocu.
Gledam u Andreu, porasla je, svaki put je drugačija. Dobro je
dete i dobra sestra al ima velik i dugačak jezik. Samo čekam, kad de
jadna uočit plavušu.
"Kao prvo, nedjelja je a ti si zaboravio da dođeš po mene. Kao
drugo, majka te zove cjelo jutro, trebaš nešto da joj učiniš. Kao trede,
zar tvoje đevojke spavaju ovde? Sve miriše na seks."
"Andrea, uspavao sam se, moram prvo popit kafu. I ne znam,
jadna, đe mi je telefon. Sigurno sam ugasio zvono."
"Jesi, jesi, imao si pametnija posla! A ko si ti? Ja sam Andrea."
E sad de biti veselo kad je Andrea dovati.
Ušao sam u kuhinju i krenuo skuvati kafu. Mala de me iscedit
danas, moram se pošteno razbudit.
"Dao. Ja sam Tanja. Mlađice, zvadeš me?!"
"Jao, jao, pa ti nemaš pojma! Nede te on zvat jadna ne bila! Što si
dobila, dobila si! Ispucala si kredit kod njega, eto čak i ja to znam."
"Mlađice!"
"Prestani me zvat Mlađice! Zvadu te."

4
Book as passion
 Profesorka28

"Dobro. Dao ljudi."

"Bože, Bože jesi jadan!"
"Zašto sam jadan kad se zajebavam i uživam. Izvini sestro, uspava
sam se, sad du da se razbudim i što bi volela danas radit?"
"Tako te volim sokole! Oprostit du ti što si me ispalio zbog
ženske, ako me odvedeš u zoološki vrt. Posle možemo prošetat na
Kalemegdan."
"Dobro."
"Javi se majci."
A zaboravio sam na Jovanku totalno. Uskoro demo se i Andrea i
ja pridružit njima dole. U Đenovidima je ved počela sezona i treba im
pomod. A i meni društvo dolazi pa demo se bacit u promet po Budvi.
Jedva čekam.
Otišao sam u sobu, presvud se u šorts i majicu. Napolju je toplo i
trenerka mi ne treba. Pronađem telefon i vidim da me majka zvala
deset puta! Ej, deset!
"Alo, Jovanka!"
"Mlađane sine, šta je sa tobom? Ne mogu te nad cjelo jutro! Sve
sam uzbunila kad mi je Andrea javila da nisi otišao po nju!"
"Aj, majko, mogu se valjda i ja uspavat! Sad kaži, što ti trebam?"
"A da bar nešto radiš, pa umoran!! Trebaš mi da odeš u
Požarevac i da preuzmeš kantu odnosno bure sira. Donede ti jedna
žena."
"Čekaj, čekaj, jesam li lepo razumio? Odeš da sjednem u auto i
odvezem se u Požarevac da bi tamo pokupio neki sir?"
"Da."

5
Book as passion
 Profesorka28

"Ti bre nisi normalna! I šta du sa tim sirom onda?"

"Mlađane sine, to je divan homoljski sir. I tata i ja hodemo da
probamo da vidimo kako de id ovde kod nas u kuhinji. Onda bi ga
redovno naručivali i uzimali."
"A kako deš uzimat sir?"
"Ne znamo još to. Imamo u planu taj sir i pirotski kačkavalj. Sine,
treba se modernizovati, treba stalno nešto novo ubacivati. Ti se
uopšte ne trudiš da razumeš. Više zna Andrea o Đenovidima nego ti."
"Dobro, dobro, Jovanka, ne drži mi predavanja. Kad trebam idi?"
"Da si ustao kad sam zvala ved si mogao krenuti!"
"Danas? Sad? Sve bolje od boljeg."
"Slušaj me sine! Nemaš ni dva sata autoputem do tamo. Andrea
ti može praviti društvo. Nađeš se sa tom ženom, uzmeš sir, isplatiš je i
vratiš. Prosto ka pasulj."
"Joj evo ljepo me zabole glavudža od vas. Hajde dobro, sad du se
dogovorit sa Andreom. E kako du nad tu tvoju ženu?"
"Poslat du ti njen broj pa kad stigneš tamo zovi je da vidiš đe te
čeka. Danas de cjeli dan bit u Požarevcu."
"Dobro."
"Hvala ti sine. Čuvaj se."
"Hodu."
E ne mogu vjerovati. Sad moram vozit i id u Požarevac zbog
nekog glupog sira. Nedu se ni presvlačit, nedu se zadržavat tamo.
"Jesi čula jadna? Ajde, idemo u Požarevac, to ti je provod za
danas."
"Molim? Nema jebene šanse!"

6
Book as passion
 Profesorka28

"Alo, mala, pazi na rečnik jadna!"

"Mlađo, kao luda sam da idem sa tobom! Ostat du ovde i učit.
Ponjela sam knjige."
"Zar nije gotova škola?"
"Jao majko Jovanka, što ti je glup ovaj sin! Imam još dve nedjelje!
Moram popravit ocene. Ajde putuj ti, pošto ved nema ništa od
zoološkog vrta onda du učit ovde. Ko zna kad deš se vratit jadan!"
"Andrea, čim uzmem to, vradam se."
"Da, da, dobro. Ajde, sokole, odlazi."
Pokupio sam novčanik, naočare za Sunce i ključeve od kola.
Usput sam obuo platnene patike jer mi je u njima komotno vozit.
Mogla je mala praviti mi društvo, al ako je zapjela sa školom, neka je.
Jovanka bi bila ljuta da ne popravi ocjene.
Ja imam još do završetka fakulteta. Ja sam zubar, bar du biti.
Odslušao sam sva predavanja al nikako da sjednem učit ko čovjek.
Stalno mi je nešto preče, izlasci, društvo, ženske.

……………..

Vozio sam autoputem i uživao u divnom danu. Mogao sam ga

provesti sa sestrom a uveče bi pozvao Marka i Milana na bazen i u
izlazak. A sad...moram obavljat porodični biznis.
Nisam se ni sjetio da ne znam kuda du kad uđem u Požarevac.
Nisam onu ženu ni pozvao. Čim se isključim sa autoputa, moram to
napravit.

7
Book as passion
 Profesorka28

"Halo, dobar dan. Ovde Mlađan, Jovankin sin. Dolazim po sir."

"O dete, dobar dan. Ja sam Irena. Slušaj ostavila sam sestrinu
malu da te čeka, a ja sam krenula dalje. Morala sam da odnesem još
nekim ljudima. Ne ljutiš se? Čekala sam te celo jutro."
"O da, pa uspavao sam se, izlazio sam sinod. Izvinjavam se."
Jebi ga, sad se osjedam bjedno.
"Ako sine. Devojku sam smestila u hotel Feniks u samom centru
grada, nedeš promašiti. Soba 21. I ne brini, čekade te ona koliko
treba, posle ide kod drugarice. Ja sam ved otišla iz Požarevca."
"Dobro, ved sam tu u gradu."
"E super. Hvala ti Mlađane."
"Nema našta."
Nikad nisam bio ovde. Mislio sam da du se možda izgubit ali
ugledao sam odmah hotel.
Parkirao sam se i mislio, đe du sa kantom u sobu jadna! I đe de je
ta mala nosit, ima li čime id kad je ova žena otišla iz grada?!
Ušao sam u hotel i krenuo na recepciju.
"Dobar dan. Očjekuje me đevojka iz sobe 21."
"U sobi je. Da je pozovem?"
"Neka, otidi du ja do nje. Đe je to?"
"Gore, uz stepenice, drugi sprat."
"Hvala."
Eto još malo i gotovo. Došao sam do sobe i pokucao.
Čuo sam za izraze, kad sam je video kao da mi je netko izbio
vazduh iz pluda, al to nijesam nikad doživio.

8
Book as passion
 Profesorka28

Do momenta kad su se otvorila vrata od sobe.

"Nađa!"
Prestao sam disati.
Prestao sam se micati.
"Mlađo, otkud ti?"
Aj, aj, aj... Saberi se Mlađane, jadan!
"Ja, pa, došo sam po sir. Jesi li ti ta mala rođaka? Samo što
moram priznat, nisi mala. Porasla si."
"Ne seri i uđi, nedemo stajati na hodniku!"
Pogledo sam je i bila je ljepotica kakvu sam je pamtio.
Odbijo sam da je se sjedam cele godine.
Odbijo sam jer je pobjegla a dopadala mi se.
"Kako si Mlađane? Što činiš?"
"Pobjegla si onda od mene?"
"Molim?"
"Prošle godine! Pobjegla si iz mog kreveta! Ostavila si mi pismo!
Pismo, jebote!"
Gledao sam je cjelu. Kosa joj je bila svetlija no prošle godine ali
duža. Telo je bilo isto, manekensko. U uskoj haljini do kolena sva mi
se slika od prošle godine vratila.
"Bili smo pijani! Igrali smo karte u skidanje i zaneli smo se! A
zašto sam ti ostavila pismo, nemam pojma!"
"Pobjegla si."
"Jesam. Bojana je htela da ide dok Marko ne ustane. Nije mogla
da podnese rastanak sa njim."

9
Book as passion
 Profesorka28

"A Bojana je jadna bila zaljubljena u Marka! A mi, ti i ja, mi smo

imali seks, fizičko pražnjenje."
"Mlađane, nemoj. To je bila greška. I ja.. Imam dečka. Bože!"
"E Bog ti jadna ne može pomodi! Nađa, ja jesam bio pjan, al sam
se tad mnogo lepo proveo. Ja imam ženske, menjam ih, izlazim i
dalje. Al ti si..."
"Ne govori dalje. Evo ti ovaj sir i odlazi."
"Imaš li momka i dalje?"
"Imam, nemam, komplikovano je to."
"Lepo smo se igrali."
"Zaboravila sam."
"Lažeš jadna, lažeš."
"Ne lažem."
Prišao sam joj na samo korak. Bila je malo niža od mene ali
gledala me je u oči.
Ajme jadan, sedam se tih očiju.
"Ako te sad poljubim..."
"Ne."
"Dokle ostaješ ovde? "
"Do večeras. Mlađane, ne muči me. Evo ti sir i dao."
"A jok. Jadna ne bila, duguješ mi."
"Ništa ti ne dugujem. Kresnuli smo se jednom i to je to!"
"Nije. Viđe život kako nas je opet spojio?"
Odmahnula je glavom i osetio sam jak miris jabuka i cimeta.
Momentalno sam se sav uzbudio. Majko moja, jel mogude da ona

10
Book as passion
 Profesorka28

tako utiče na mene? Pogledao sam u svoj šorts i video erekciju ispod
njega. E mašala! Eto ti Mlađo, odgovora.
"Ma kakav život, ti si lud!"
"Jesam! Verovatno sam još luđi nego prošle godine, pošto du ti
sad redi ovo."
"Molim te."
"Nađa, hajde ponovo da se igramo."
"Nedu."
"Ne sviđam ti se jadna?"
"O Bože, sviđaš, ali..."
"Previše razmišljaš. Ti i ja. Danas. Od sutra ponovo svako na svoju
stranu."
"Obedavaš?"
"Obedavam."
Ne znam ni sam kad sam počeo da dajem obedanja.
Ja to nikad ne radim.
Nikad i nijesam molio curu za ponovni seks.
Ali kod Nađe ima nešto... Nešto me vuče...
Nije mi bitan ni njen momak.
Ništa...
Otkad je otvorila vrata samo sam hteo ponovo da je poljubim i
osjetim.
Uhvatio sam je za glavu i povuko ka sebi. Kad su nam se tjela
sudarila zarobio sam je poljupcem.
O jadna, igra je ponovo počela.

11
Book as passion
 Profesorka28

"UVOD"

NAĐA
Jul 2011.godine

Upravo smo se smestile. Moja Boki, moja najbolja drugarica i

sestra i ja konačno smo dočekale more. Nismo puno birale i sretne
smo jer smo tu, a za Đenovide smo čule samo najbolje. Ako nam i
bude do provoda uvek možemo otidi negde. Moja Bojana je stidljiva i
ved vidim da du ja morati da vučem konce. Ja sam zvrk, ja sam puna
elana, poletna, pravi devojčurak kome treba provod. I imam dečka.
Iako smo završile srednju i sad upisale fakultet, Goran ved pravi neke
planove za bududnost. A ja sam mlada, jebote imam 18 godina i zaista
ne mislim još uvek da se udajem. Međutim, mala sredina iz koje
oboje potičemo pravi i traži to od nas. Gorana volim, ali nekom
dečjom ljubavi. Ne smatram to ozbiljnim iako on non stop pokušava
da mi nabaci tu dozu ozbiljnosti. Kako sam upisala faks kupila sam
sebi par godina, a do tada...ko zna šta se može promeniti. Jedva sam
uspela da izbegnem i zajednički život. Nisam spremna. Naše se
drugarice ved udaju ali Bojana i ja, mi nismo takve.
"Mogli smo zajedno da idemo na more! Sve si sama smislila meni
iza leđa!"
Goran je bio ljut ali ni ja nisam odustajala.

12
Book as passion
 Profesorka28

"Mogli smo, ali nismo pričali o tome. I sad kad je izvesno da idem
sa Bojanom ti mi praviš problem. Zašto? Još uvek nemaš odmor... I
toliko smo naporno učile, zaslužile smo. Ajde kaži?"
"Jeste, ali ne volim da ideš bez mene!"
"Gorane, sto puta sam ti rekla da kod mene ta ljubomorna crta
ne pali. Moraš da mi veruješ i to je to. Ne mogu ti se na svakom
koraku pravdati, gde sam, šta sam i šta radim. Jel ok?"
"Verujem ti Nađa."
"Onda dobro. Brzo de prodi dve nedelje, videdeš."
I sada dok gledam našu sobu, znam da nisam pogrešila. Nekako u
dubini duše osedam da demo se dobro provesti.
"Jao Bokice, ovde je predivno. Jedva čekam da izađemo na plažu.
Možda upoznamo neke momke."
"Dušo, znaš da sam ja operisana od tih stvari."
"Znam, ali pomodi de tebi Nađa. Ovo ti je savršena prilika da se
opustiš. Mogu i ja da flertujem, ali bezopasno."
"Ti si luda. Ajde vadi kupadi pa da idemo...ne mogu da dočekam."
Samo sam pustila poruku Goranu, stigle, smestile se, čujemo se,
ljubim. Želim da se opustim i uživam i niko mi nede to upropastiti, pa
ni on.
Ved smo se okupale i legle na ležaljke. Sunce je pržilo jer smo
izašle u najgore vreme ali nije nas bilo briga. Nismo čak ni ručale.
Dvema devojčicama željnih mora, hrana nije ni na kraj pameti.
"Jao srce, koje uživanje. A mogu ti redi videh i par dobrih
primeraka."
"Da li si ved gledala? Ti nisi normalna!"

13
Book as passion
 Profesorka28

"Hajde Boki, opusti se. Uh, čoveče pogledaj ovu dvojicu. Alo,
Bojana, saberi se!"
Gledala sam u dva tipa kao opčinjena. Sva sreda te sam imala
naočare za Sunce pa me nisu uhvatili da buljim. Bogami, prelepi,
visoki, razvijeni...uf, a imali su slične crte lica, reklo bi se da su brada.
Kako je jedan od njih izašao iz vode, tako je krenuo da nam
prilazi.
"Boki, jedan od njih ide ka nama."
"Zdravo devojke. Ja sam Milan. Prvi put smo ovde."
"Dao, ja sam Nađa a ovo je Bojana. I nama je prvi put."
"Eto, ved imamo nešto zajedničko. Tu sam sa bratom. Gde ste
odsele, ako nije tajna?"
"Nije, evo tu odmah iza, u vili Andrea."
"I mi smo tu, kod drugara smo. Evo ga moj brat. Ajde bre Marko,
gde si do sad?"
"Šta hodeš, dosado Božija!"
"Kako šta, cure jedva čekaju da te upoznaju. Da vam predstavim
mog uštogljenog brata, bududeg advokata, Marka. A ovo su, brate,
naše komšinice iz VILE! Nađa i Bojana!"
O Bože, ved vidim dobru zabavu u najavi. Pružim ruku tom
drugom liku, jer Bojana se ukočila, ne reaguje.
"Ja sam Nađa a ovo je Boki, mislim Bojana."
"Bojana, drago mi je, ja sam Marko."
E Bojana, Bojana, pa spetljaše se oboje. Interesantno...
"Dddrago mi je. I možete me zvati Boki."
"Važi."

14
Book as passion
 Profesorka28

"Mi sada idemo, od jutros smo ovde. Vidimo se na večeri

Milane."
O da...Milan, ma mljac, ali šteta, ja sam zauzeta i ja ne varam.

……………………….

"Dobro veče đevojke, jel večera bila potaman?"

Gledam u slatku devojku duge tamne kose. Malo je mlađa od
nas.
"Jeste."
"Šdela sam vas pitati da odaberete ručak za sjutra. Evo izvolte pa
zaokružite. Inače, ja sam Andrea."
"Andrea? Jel ova vila nazvana po tebi?"
"Jes. Moji drže ovo mesto a ja im pomažem preko leta. Inače sam
upisala i srednju turističku školu i ovo mi dođe ko praksa. Imam
starijeg brata, al njega mnogo ne zanima. Sigurno dete ga upoznati.
On kad vidi đevojke, prosto poludi."
"Ha ha. E pa Andrea, ja sam Nađa a ovo je Bojana. "
"Drago mi je. E, evo ga ovaj moj. Đe si, sokole?"
"Andrea. Što činiš tu?"
"Kako što? Pa pomažem, kad se ti ne sjetiš."
"Dobro veče đevojke. Ja sam Mlađan, a ovo su moja brada, jel ste
ih upoznale jadan?"

15
Book as passion
 Profesorka28

Pogledala sam prvo ka njemu, a potom prema bradi. Da, oni su

ubistvena kombinacija. Svaki za sebe zrači. Mlađan je krupan,
razvijen i ima ruke kao...uf Bože o čemu ja razmišljam! Ipak, Milan je
više moj tip. Kad bih birala svoj tip.
"Upoznali smo se na plaži danas. Ja sam Nađa, drago mi je."
Njegove tamne oči fiksirale su me prodorno. Osetila sam trnce i
rekoh bolje odmah da ga sasečem.
"I imam dečka, tako da odmah da ti kažem, oladi jadan."
"E sokole, sokole, neka ti je rekla! Ved mi se dopadate. Vidim da
demo se lepo družit. Idi ti kod Tare brate."
"Andrea, pustimo đevojke da završe večeru."
"Ko je Tara?"
Nisam odolela iskušenju. Krajičkom oka videla sam da Bojana
priča sa Markom i nisam želela da je prekidam.
"Bivša đevojka."
"E jadna ona. Ona je bivša al se nada da de bit i bududa. Šdela je
uhvatit Mlađu da je oženi. Moš' misliti."
"Andrea! Ako ste raspoložene kasnije, pravidu koktele. Pridružite
nam se. Možemo se dogovorit što demo sjutra raditi."
"Važi, svratidemo malo. Tek smo doputovale, umorne smo od
puta."
"Viđi jadna, treba da vidite još po nešto od Crne gore. I izvinite
zbog moje sestre, ima dugačak jezik. Bilo mi je drago. Momci, čekam
vas tamo."
Imao je nešto u sebi. Dok sam ga posmatrala u crnom šortsu i
beloj uskoj majici kako odlazi, Milan mi se obratio.

16
Book as passion
 Profesorka28

"Stvarno imaš dečka?"

"Imam. Žao mi je, možemo da se zezamo, više ne."
"Pošteno. Dopadate mi se. Odoh kod Mlađe, vidimo se kasnije."
"Vidimo se."

...................................

2 dana kasnije

O kako smo uživale. A ja sam najviše uživala gledajudi Bojanu

kako se otvara prema tom tipu, prema Marku. On je isto kao i Milan i
Mlađan imao nešto u sebi, ali imao je dozu ozbiljnosti i zato sam
znala da je u dobrim rukama. Kada je pričala sa njim, ozarila bi se.
Ona je bila jako stidljiva i bilo mi je drago zbog nje. A i on je bio
itekako zainteresovan. A ja...ako nisam želela da budem sama morala
bih sa Mlađom i Milanom.
"Hej malecka, jadna, ne sjedi na tom Suncu toliko. Izgoret deš."
Pogledala sam u senku koja se nadvila nadamnom. Videla sam
Mlađana. Nisam znala da su crnogorci toliko lepi i razvijeni. I nisam
znala kada su moje misli počele da lete ka njemu. Nađa, Nađa,
devojko, saberi se.
"Prođi me se Mlađane. Znam da se čuvam."
"Ako izgoriš ja ti nedu bit kriv. Milan i ja idemo u skitnju, odeš sa
nama?"

17
Book as passion
 Profesorka28

"Nedu, malopre me tvoja sestra pitala da joj pravim društvo.

Ostadu ovde večeras."
"Pravideš društvo maloj aždaji? Umjesto da ideš sa nama?"
"Da Mlađane, samo vi idite i jurite za pičkama."
"Alo, prederala si, znaš li?"
"Izvinjavam se duboko. Idite i jurite za devojkama, devojčicama,
a ja du pustiti da me pojede aždaja, ok?"
"Nađa, Nađa, kratko se znamo, al tvoj de te jezik koštat!
Viđedeš!"
Nisam ni slutila koliko su te reči bile istinite i koliko du se brzo
uveriti u to.

MLAĐAN

Došao sam sa prijateljima kudi. Poveo sam i Marka i Milana i

nadam se da de ko ja uživat ovde. No, ja moram pomodi roditeljima
kad sam ved tu.
Obedao sam Milanu da demo izlazit u provod a i meni treba, jer
ne sedam se kad sam zadnji put bio sa đevojkom. Malo sam učio u
Beogradu i nisam imao ni vremena ni volje. Ali ovde, na svom terenu,
mogu jurit te male, slatke, ženskice obučene u bikini. O joj, ved sam
počeo na krivu stranu da razmišljam, a nije ni podne.
"Ej 'đaole đe si odlutao?"
"Andrea, ako nemaš nešto pametno red, molim te da ne otvaraš
usta."

18
Book as passion
 Profesorka28

"Što je sokole? Koja te to raspizdila pa si ljut od jutros?"

"Nijedna."
"Aha, onda ti mogu red da Tara jedva čeka da te vidi."
"Jao, jao, jadna, nemam živaca za nju. Tek sam došao, tu sam sa
prijateljima."
"Mlađo, nju ne zanimaju drugi, no ti. A ne možeš, jadan da je
izbjegneš kad je ona šef u tvoju kuhinju. Nijesi je viđeo ovih dana jer
je išla u Italiju u nabavku. No, vjeruj mi, čim se vrati gotov si. Ti ne
znaš što ona priča, da ti je dala vremena da se izduvaš po Beogradu,
da kad shvatiš da je ona idealna sam deš se vratit njoj. Da ti ne pričam
dalje..."
"A kako ti sve to znaš mala?"
"Hehe, čujem jadna u kuhinju. Ako ne misliš ništa sa njom,
prekidaj te tračeve."
"Joj, jadna, sad me još više boli glava."
"Što se ne združiš malo sa Bojanom i Nađom? Normalne đevojke
i ne traže onu stvar?"
"Alo, koji ti je? Mala si da pričaš o tim stvarima!"
"Mlađane, Mlađane...otišla sam jadan. Treba počet postavljat
ručak. A tebi idu prijatelji."
Sjedeo sam i razmišljao. Bio sam sa Tarom cjele 3 godine. Ali bili
smo klinci i ja se nisam hteo vezat. Međutim, ona je imala drugačije
planove, da završi taj kurs za kuvare u Italiju, vrati se ođe, uda za
mene i vodimo zajedno biznis. Ja to nisam želio, upisao sam
stomatološki fakultet i pobjego u Beograd.

19
Book as passion
 Profesorka28

Ne volim da mislim o njoj ali srešdu je i bolje da budem

pripremljen. Tara je bila lijepa, baš tip đevojke kakav volim, imala je
crnu dugačku kosu, lijepo lice i tamne, skoro crne oči. Ne znam zašto,
no ja plavuše uopšte ne volim.
"Gde si brate, šta ima?"
"Brate Milane večeras idemo u Herceg Novi. Može? Moj drug
Pavle pravi žurku na terasu i pozvao nas je. Bide ludilo."
"Što se mene tiče može. Al pogledaj onog mog brata."
"A jel se to Marko ved zacopo?"
"Izgleda Mlađo, izgleda. Onda demo morati povesti Nađu sa
nama."
E tu sam se zaustavio. U misli mi dođe plavuša. Sušta suprotnost
od Tare. Otkad sam je upoznao mota mi se po glavi. Obe su bile
slatke, Bojana je bila smeđa, tjela ko manekenka a ova Nađa, plavuša
sa popunjenim tjelom, imala je rasne obline i kad god bih pogledo u
njenom pravcu počeo bi teško disat. Nešto mi je radila, vještica jedna.
"Nađu? Pa dobro, al ja je nedu čuvat."
"Ne dopada ti se?!"
"Što to jadan? Dopada mi se, jesi li je viđeo u bikini?"
"Slušaj me brate, ona je klinka i ima dečka koga ne želi da
prevari. Poštuj to i nemoj je pokvarit. I ja volim pičke al u tuđe ne
diram."
"Ma nedu je dirat i da je posljednja."
A to je bilo lakše redi, nego uraditi. Kad je sišla u restoran
obučena samo u maramu za plažu, kurac mi se napeo u gadama. Ova

20
Book as passion
 Profesorka28

je đevojka bila opasna po mene. Ništa nije radila a ja sam osedao da

sam gotov. Jebena plavuša!
"Sliniš brate, sliniš! Ja du je čuvati a ti večeras nađi nešto za kres."
"Hodu jadan."
Moradu, inade du se osramotit ko niko.

............................

Ceo dan sam bio zauzet, ali Taru nisam mogao izbedi.
"Zdravo Mlađane. Čula sam da si se vratio."
"Došo sam na mesec, dva i vradam se u Beograd. Kakva si mi?"
"Dobro. Nego Mlađane, kad demo pričat o nama? Đevojku
nemaš, jel tako?"
"Tara, moj ljubavni i seksualni život te se ne tiče. Mi smo bili
zajedno i više nismo! Jesi razumjela jadna? Nas nema više!"
"Razumjela sam, ali sam mislila..."
"Ne misli više, molim te."
Izleteo sam iz kuhinje pravo uz stepenice, dovoljno da se sudarim
sa vješticom.
"Ohoho, polako jadan, raznese me! Gde gori?"
"Đe deš?"
"Kod Milana u sobu."
"Što deš ti kod Milana u sobu? Jesi poludjela?"

21
Book as passion
 Profesorka28

"Pošto si takav kreten, vidiš da sam spremna da krenemo,

ostavila sam Bojanu da se spremi jer ona spava večeras kod Marka a
Milan de kod mene."
"Kako, kako? Nede Milan spavat sa tobom! Nema šanse!"
"Nede spavati sa mnom, idiote! Morade da spava u mojoj sobi jer
de njegova biti zauzeta! I zašto ti još nisi spreman?"
I onda sam je bolje osmorio. Kosu je podigla i vezala u rep na vrh
glave, nije se puno šminkala jer je ved dobila bronzanu boju ali njena
haljina me je izbacila iz takta.
"Što je to jebote? To nije haljina!"
"Nego šta je?!"
"To, to, to je krpa! Ne pokriva ništa!!!"
"Slušaj dušice, ovo je prava letnja haljina, dosta sam je platila i
sad imam priliku da je nosim. Pokriva sve bitne delove, šta misliš da bi
se ja nudila na izvolte? Nede da može..."
"Idem da se spremim. Polazimo za pola sata."
Nisam mogao gledat u njenu nazovi haljinu. Ako jadna, sjedne
guzica de joj ispast u prvi plan, ako bude igrala i podigla nogu, gadice
ima da sjevaju isto tako. Ajme meni.. A gore...pa gore nema ništa,
gola ramena, go vrat, gola ključna kost...ima samo taj top...ako
zatrese sisama može spasti svake sekunde! Aj, jadna, ubide me ona.
Moram je se kloniti cjelo veče.

22
Book as passion
 Profesorka28

.............................

Kad smo stigli kod Pavla žurka je ved uveliko trajala. Ostavio sam
Nađu sa Milanom i pošao da tražim druga.
"Đe si sokole! Nisam te viđeo sto godina!"
"A kakav si mi Pavle! Bogami ovde ima svašta!"
"Ima, ima, za tebe brate sve. Slušaj tamo u uglu su sve slobodni
pičidi."
"Taman. Jadan, mislim da sam zagoreo. Moram se što pre
ispraznit."
"O Bogo moj! A što si to doveo sa sobom? Čija je ta?"
"To je Pavle, nevolja. I kloni je se. Zauzeta je."
"Dobro, dobro. Ajmo po pide."
"Mogu popit samo jedno, vozim nazad. Oni su moji gosti i moram
ih bezbedno vratit kudi."
"A mogli ste ostat kod mene. Znaš da za tebe uvjek ima mesta."
"Drugi put brate."
"Dobro ti ova mala vrti kukovima."
Okrenuo sam se i video kako Nađa ved pleše sa nekim tipom. I đe
je Milan, ubidu ga!
"Idem jadna, izgleda da du imat pune ruke posla."
Otišao sam za šank i našao tamo Milana.
"A brate jesmo se dogovorili da paziš na nju jadan ne bio?!"
"Oladi Mlađane. Dobra je ona, samo se zabavlja. Tebi izgleda nije
baš po volji."

23
Book as passion
 Profesorka28

"Ovaj..."
"Opusti se bre. Nađa nede pobedi. Idi traži ženske, ja du se muvati
okolo i pazidu je. Ne brini."
"Ona ođe ne poznaje nikog."
"Vidiš da je ved upoznala dosta njih."
"Uh, odoh brate."
Taman sam zakoračio u mrak, kad sam ugledao Taru na ulazu. A
jadna, jel morala i ona dodi večeras? Ali, Pavle je i njen prijatelj, nisam
to mogao osporiti.
"Skini tu namrštenu facu danas!"
Nijesam je ni primjetio.
Nijesam viđeo kad je stala ispred mene.
Mrzim plavuše.
Mrzim ovu jednu koja izvlači iz mene primitivca.
Mrzim jer sam obedao.
Da je nedu dirat, da je nedu dotad, da nedu sa njom ništa imat.
"Nađa, vrati se tamo i nastavi igrat."
"Nedu. Hajde ti igraj sa mnom."
"Ne želim jadna."
Jedan...
"Hajde, Mlađane, nije valjda da me se plašiš!"
Dva...
"Duti, jadna ne bila!"
Tri...
"Onda? Hodemo plesati?"

24
Book as passion
 Profesorka28

Četiri....
Mrzim što du prekšit obedanje. Pogledao sam, Milana nigdje na
vidiku, kad sam je zgrabio i zakucao u zid.
"E sad deš vidjeti koliko te se plašim."
Uhvatio sam je za struk i približio sebi. Jednom rukom sam je
držao dok sam se drugom naslanjao na zid. Kad je širom raširila oči
znao sam da je ovo granica.
Granica koju ne smemo prodi.
"Mlađane... Šššta to radiš?"
"Ne znam...kad si ti u pitanju, jebeno ne znam što činim."
I onda sam zalepio usta o njena. Poljubio sam je i iznenadio oboje
od inteziteta tog poljupca.
Znao sam... Vještica je... Bacila je čini i načisto me omađijala.

25
Book as passion
 Profesorka28

"Ne, nikako"

NAĐA

Alarm, alarm... Ne mogu da dišem... Kako da dišem kad me sabio

uza zid, kako da dišem kad me ljubi?! Ljubi me dečko koji nije moj...
Jebote...
Bam, šamar... Ne mogu ja to...
"Ako sam Milanu rekla da imam dečka, zašto misliš da za tebe to
ne važi? Misliš da si bolji od njega? Pusti me..."
"Nađa, prederao sam, znam, no to nije razlog da me opaučiš."
I dalje me je držao zarobljenu i morala sam se što pre da odem
odatle. Od njega, od njegovog mirisa, njegovih usana i dodira.
"Pogledaj šta si napravio od mene! To! Preljubnicu! Ja nisam
takva, proklet bio!"
"Moradu se izvinit za svoje ponašanje. Ali ti si vještica i ne znam
što si mi učinila."
"Ja ti nisam ništa učinila, htela sam da se družimo, da plešemo,
pijemo, a ti...odmah si me spopao."
"Slušaj đevojko, ni ti se nisi bunila tako da ne glumi sad
uvređenu!"
"Molim te, zaboravi ovo, zaboravi da se desilo. Zbog zajedničkih
prijatelja bidemo u kontaktu, ali nemoj mi prilaziti."

26
Book as passion
 Profesorka28

"Dobro, sad du te puštit. Ali jadna, osjedam da deš mi sama dodi

do kraja ljetovanja."
"Ti si jedan kreten pun sebe."
"Takav sam ti ja."
Nisam mogla da podnesem njegove reči. Nisam, jer sam znala da
u naletu slabosti mogla bi baš to da učinim. Otišla sam od njega i
izašla na svež vazduh. Udahnula sam i onda pod naletom krivice
pustila Goranu poruku.
Spavaš li? Šta ima?
Hej dušo, ne spavam, gledam tv, mada sam umoran. Kako je
tamo?
Dobro. Lepota. Jedva čekam da se vidimo.
Ljubim te srce moje.
I ja tebe.
To mi je trebalo. On mi je trebao da me izbavi iz privremenog
ludila u kom sam se našla. Kad sam se osvežila, vratila sam se u masu
i naletela na Milana.
"Hej Nađa, tražim te. Jel sve ok? Gde je Mlađa?"
"Sve ok, izašla sam ovde. Baš je lepo. Mlađa...pa sad je bio tu."
"Sigurno bari neku žensku. Hajde idemo da đuskamo. Za mene
nema ništa."
O da, bario je... Kao da nije pre samo pola sata mene grilo, mene
ljubio. Bednik... Umem i ja da igram prljavo. Ne znam zašto mi je
zasmetalo što priča sa tamo nekom. Zašto, kad sam ja ta koja je
prekinula našu igru?! Ja sam ona koja je zauzeta, koja se povukla.
Zašto me onda muči čvor u želucu? Šta mi je?

27
Book as passion
 Profesorka28

.................................

"Dobro jutro. Od kad si budna?"

Budna sam ved satima. Ne znam ni da li sam spavala nodas
uopšte. Celu sam nod premotavala film. Ja...volela sam da se družim,
volela sam čak nekad i da budem u centru pažnje i da flertujem...ali
da varam... To je bilo van mojih moralnih načela. Prvi put sam došla
sama na more i šta sam učinila?! Dopustila sam da me jedan, jedan,
beskičmenjak koji ništa u životu ne radi, izbaci iz takta i poljubi!
"Ooo ima ved dva sata. Lepo mi je ovde."
"I meni. Nađa, jel sve u redu? Znaš, nisam baš vičan u tim muško-
ženskim odnosima, ali ako te nešto muči, možeš da mi kažeš."
"Milane, sve je u redu. Lepo mi je, dobro se provodimo, samo mi
nedostaje Goran i to je to."
"Ok. Idem da probudim Marka i Bojanu."
Da, sama sam sebi ponavljala da mi nedostaje Goran. Samu sam
sebe ubeđivala da treba što pre da zaboravim onaj poljubac. Trebalo
ga je gledati i slušati još par dana. Majko moja, pomozi mi.
"Reci Bojani da sam na doručku."
"Važi."
Dugo sam bila budna i bila sam gladna. Kada sam sišla u restoran,
nikog nije bilo.
"Dobro jutro ljepotice. Otkud si sama?"
"Dobro jutro Andrea. I nisam ja neka lepotica..."
"Jesi, jesi, a i volim zezat ovog mog brata! Od jutros samo
zanoveta, nešto je ko pokiso, jadan i bjedan."

28
Book as passion
 Profesorka28

"Ved se probudio? Ne mogu da verujem."

"O jes, jes, pa je još išo i džogirat, kad me kap nije opalila! Al duti
ko kurva i nede da mi kaže što mu je. Jesi li za jaja ili tost, napravidu ti
što želiš."
"Andrea, uzedu šta svima daješ, ne moraš meni posebno praviti."
"Ti si mi nešto zapala za oko! Ne mogu ti objasnit', osjedam se
kanda si mi sestra koju nemam!"
"Stvarno? I ti si meni draga. Hajde daj onda tost i maslac."
"Mlijeko ili čaj?"
"Čaj i ako budem sama, hodu da sedneš sa mnom."
"Dogovoreno. O izgledaš ka' mrtvac!"
"Andrea, dupli esspreso. Moram popit još jednu kafu. Nađa..."
"Mlađane..."
I evo ga...svaki put kad pogledam u njega, znala sam da du
ponovo da proživim onaj trenutak, onaj poljubac.
"Jesi li se jadna odmorila? Ja bogami, nijesam. Mislio sam na tebe
cijelu nod."
"Mlađane!!! Tiše malo. Obedao si mi da deš zaboraviti."
"A možda i jesam, al ne mogu jadna! Iskren sam! Tvoje me tijelo
dovodi do ludila! I sad kad te gledam, najviše bi volio da te poljubim!
A znam da ne mogu, da nije u redu..."
"Onda nemoj o tome više da pričaš. Evo dolazi Andrea, idi, molim
te."
"A šta? Više ne smijem ni sjest sa tobom? Nađa, Nađa..."
"Možeš, ne znam, zbunjena sam. Idi."
"Idem jadna, ali ovo nije kraj. I ti to znaš."

29
Book as passion
 Profesorka28

"Đe deš sokole?"

"Sjest du na terasu."
"Da mi je znati što te muči?"
"Mala, ne tiče te se. Donesi kafu i nestani."
"Jao, jao, ako te neka đevojka tako žešde raspizdila kaži mi molim
te koja je, ja da idem i da je poljubim! Da vidiš da đevojke nisu samo
otirač i zajebancija!"
Smeškala sam se i slušala. Nisam mogla da verujem da je i njega
uzdrmao naš poljubac. A sad...imam i dokaz.
"Izvoli Nađa. Idem samo ovom mom odneti kafu pa du ti se
pridružit."
"Ok, nema frke."
Uzela sam hrskavi tost i namazala maslac. Toliko sam bila gladna
da du možda tražiti i još. Dosta sam alkohola popila a ništa nisam jela.
"Hej dušo, Milan reče da si davno ustala."
Boki mi je prišla i poljubila u obraz.
"Jesam. Loše sam spavala. Valjda sam bila pod utiskom žurke."
"Kako je bilo? Pričaj? Jesu te ova dvojica čuvala?"
Jedan me je posebno čuvao.
"Ma bilo je super. Nego ti dušo pričaj, jeste li se?"
"Nismo."
"Niste?! Pa šta ste radili cele nodi, majku mu?"
"Nismo spavali, ali radili smo svašta, ako baš hodeš da znaš."
"Svašta, kao?"
"Joj Nađa, sramota me je."

30
Book as passion
 Profesorka28

"O dušice, još si zelena al deside se i to, osedam."

"Hode. Ja sam htela i sinod, ali on nije...kaže prvo se
upoznajemo."
"Ah, on mora da je svetac?! I totalna je suprotnost od ove druge
dvojice!"
"Jeste i sam mi je rekao da su on i Milan, nebo i zemlja."
"Uf, a šta je onda Mlađan? Pakao?"
"Zašto tako govoriš? On je luckast i opaljen ali nije loš!"
"Ma umorna sam. Idemo odmah na plažu, moram malo da se
izvrnem na ležaljku i odremam."
"Idemo, ali kasnije sam opet sa Markom, nedeš se ljutiti."
"Ma, taman posla, sve za gubljenje nevinosti!"
"Ššš ludačo jedna!"
"Izvini Nađa, zadržali me u kuhinju. Tara se javila da nede dodi pa
smo se dogovarali ko de da preuzme ručak. Ta me đevojka izluđuje!
Čuj, jel bila i ona sinod na tu žurku?"
"Jeste, videla sam je."
"Sad se brinem da nije ona razbešnjela moga brata."
"Ne verujem. Videla sam ga sa raznim ženskama ali sa njom
nisam."
"Dobro. Nego, ti Nađa ljepotice, ako dete i danas idi negdje
zajedno, mogla bi da ga ispitaš što mu je? Pre de tebi redi, no meni?
Zabrinuta sam. Sa Mlađom koji je veseo, pjevuši i zajebava mogu da
se nosim, al sa ovim dutljivim i namrgođenim ne mogu."
"Ovaj...pa dobro...pitadu ga."

31
Book as passion
 Profesorka28

"Zlatna si, ajde imaš društvo, izvinite na smetnji, moram nazad u

kuhinju."
"Uh..."
"Zašto uzdišeš?"
"Eto tako, nego kad demo kod tetka Mile? Obedala sam joj."
"Ne znam, još dan ,dva..."
"Slušaj Boki, idemo za Petrovac pretposlednjeg dana. Onda
poslednjeg dana možeš da budeš sa Markom non stop. Ok?"
"Ok, može. Nađa, srce, vratidu se u sobu."
"Uživaj Boki i opusti se. Ne brini za mene."
Jer sam ja dovoljno brinula... Čim smo doručkovale, brzinski smo
se spremile i krenule preko puta. I bam, naletele na Mlađana.
"Namještam vam suncobran da ne izgorite jadne."
"Nađa, ja odoh odmah u vodu, hodeš ti?"
"Nedu još. Idi ti. A ti kretenu skini taj mučenički izraz lica jer me
Andrea molila da saznam šta ti je jer se brine! A šta da joj kažem?
Ovamo me zgotivila kao sestru, a ovamo joj se ja ljubakam sa bratom,
ja koja sam zauzeta. Mrzede i mene i tebe."
"Ta mala luda oduvjek zabada nos u moje stvari."
"Mlađane, možda je bolje da ja ne idem sa vama danas."
"I da propustiš krstarenje? Nema jebene šanse, đevojko! Sabradu
se ja, još večeras du nadi neku žensku da me sredi."
"A jesi gad."
Čim sam progovorila, zažalila sam. Prišao mi je tako blizu a
proklet bio, bio je samo u kupadem šortsu. Jebeni pakao, kad izgleda
ko spasioc iz "Baywatcha".

32
Book as passion
 Profesorka28

"Što je bilo ljepotice? Ne želiš me, a ne daš da me druga pogleda!

Ja sam prije svega muškarac koji je naviko da bude po njegovom! Ako
si rekla da zaboravim, evo ja sam sad zaboravio. Tvoje me igre dalje
ne zanimaju."
"Ja...se...ne igram..."
"Duš! Ti otkad si stigla jadna, samo koketiraš i razbacuješ se tim
oblinama da svi gledaju kad de ti spast bikini! I ako se sad brineš, ja
sam te ved ukaljao."
Nismo se dodirivali ali dahovi su nam se mešali. Gledala sam ga i
nisam skretala pogled.
"Mrzim te."
"O jadna ne bila, za srce si me ujela."
I otišao je. Prokletnik. Kreten. Idiot. Nadobudnik.
Mrzela sam ga zaista...jer je bio u pravu...on me je ved ukaljao...a
ja sam želela još...

MLAĐAN

Ne znam kako uspjevam danima da je izbjegavam. Ved sam

pomislio da de neko primjetit ali niko ništa. Svi dute ili se prave. A ja je
gledam. Iz daljine. Sve što sam rekao vezano za nju bila je laž.
Dopadala mi se vještica, opasno. No, ja živim na relaciji Beograd-
Podgorica-Đenovidi i nijesam materijal za vezu. Ma kakvu vezu,
Mlađane, jadniče, kad je ona zauzeta i kuka za dečkom stalno.

33
Book as passion
 Profesorka28

Jednom sam prolazio ispod njihovog prozora i čuo sam je kako

priča sa njim i poručuje mu da joj nedostaje i da jedva čeka da ga vidi.
Prokletnica... Koji ju je đavo doveo na moj put?!
Izbjegavao sam je jer sam vodio Anđelu svuda sa sobom. Jeste,
da, ipak sam vodio drugu đevojku sa sobom i jeste da, spavao sam sa
njom. Jesam, jer sam jarko željeo da izbacim opasnu plavušu iz
sistema... A nikako mi nije uspjevalo. No trebala mi je tampon zona i
Anđela je to bila.
"Mlađooo, hajde namaži mi leđa!"
A malko se prenemagala...
"Hajde ne moraš po najvedem Suncu bit napolje."
"Hodu da pocrnim kao ona. Vidi kakva joj je boja."
E jebi ga, baš pokaza na Nađu. Sedeli smo na malenoj jahti koju
sam pozajmio od Pavla. Željeo sam im pokazat Boku sa mora i željeo
sam da im stvorim uspomene za pamdenje.
"Njoj je koža drugačija od tvoje. Ti deš brzo izgorit."
Ja je ne gledam, ova mi pokazuje na nju. Ja je ignorišem a Milan
je stalno nešto zapitkuje i dira. Ja ne želim da mislim, a đavo je
odneo, mislim na nju. Grozan sam, al svršio sam jako u Anđelu misledi
na vješticu. Davno nisam bio tako omađijan. Davno me neka đevojka
nije tako privukla. Vodio sam borbu u sebi al sam odlučio da nedu
popustit. Imam privremenu zabavu a ona može raditi što hode.
O jadna, kako sam se samo zavaravao.
Kad smo se skupa vratili sa krstarenja, svako je otišao u svoju
sobu da se okupa i pripremi za večeru. Ja sam otpratio Anđelu al još
nisam bio siguran da li želim ponovo večeras da je vidim.

34
Book as passion
 Profesorka28

Brzo sam se istuširao i sjurio se u kuhinju.

"Andrea mala, jel sve u redu?"
"Od tebe dragi brate nema nikakve vajde! Sva sreda što naši to
znaju pa i ne računaju na tebe."
"Na koga si ljuta?"
"A na koga si ti ljut sokole?"
"Gledaj svoja posla."
"Da znaš da hodu! Jao Nađa, preljepo izgledaš, ka morska sirena!
Ajde, jadna, reci neku ljepu reč đevojci, šta stojiš tu ka drvo!!!"
Jesam stajao sam, al sam bio zatečen. Ona se pojavila u bjelom
šortsu i providnoj čipkanoj majici, a na noge je imala samo japanke,
izgledala je zaista ka sirena.
"Stvarno izgledaš preljepo, ne mogu da griješim dušu."
"U redu je."
Da, da, ostao sam bez teksta. Sad mi je žao što Anđela nije tu.
Više bi gledao u nju, nego u plavušu, nesrednu. I šta je ovo obukla, pa
ne idemo nigdje večeras?!
Andrea je poslužila večeru i mi smo je u tišini pojeli. Bili smo i
umorni, osunčani, ošamudeni... Onda je Marku pogledao u Bojanu i
pitao je:
"Hodemo li da prošetamo malo?"
"Hodemo."
"Hajde. Društvo mi vas napuštamo!"
"A jadna, dosta ste i bili danas sa nama! Neka, neka, mi demo
paziti Nađu."
"Vidimo se."

35
Book as passion
 Profesorka28

"Nemaš me ti šta paziti! Prošetadu malo i vradam se u krevet. Ne

treba mi dadilja."
Ustala je i otišla.
"Šta joj je?"
"Ne znam, jadan. Možda oni dani u mesecu?"
"Ali samo prema tebi je takva? Mlađane, treba li nešto da
znam?"
I Milan je ženskar, nema sile da du sa njim pričati o tome.
"Ništa brate. Ako nisu dani, mora da je ustala na krivu nogu
jutros."
A na koju sam nogu ja ustao?

................................

Nisam je vidjeo dva dana. Dobro nam je išlo zajedničko

izbjegavanje. Juče su obje otišle u Petrovac i dan sam iskoristio da
konačno budem sa Milanom i Markom nasamo. Zavoljeo sam te
momke ka bradu.
A danas...danas im je posljednji dan i sutra odlaze. Više je nedu
vidjet. Na momente sam jarko željeo da je pitam za broj telefona, a
onda sam se prekorevao jer sam znao da mi ne bi dala. Na momente
sam jedva čekao da ode, a onda bi mi bilo žao. Nekako sam se naviko
da je tu, da je gledam, makar i tajno.

36
Book as passion
 Profesorka28

I ja sam nju mrzeo jer me toliko dotakla. Od Tare moje su ženske

bile za zadovoljstvo, za izlaske, za zezanje... Al ova...imala je nešto
posebno u sebi, no nisam željeo da ispitujem šta.
Uveče sam organizovao sedeljku. Želeo sam da se odvalim od
pida i prespavam njen odlazak. Onda je Milan predložio da igramo
karte u skidanje i pristao sam. Ne znam koje me čudo nateralo na to.
Bilo nas je desetak kod mene u sobu.
"Mlađo sutra radim, moram idi."
"Idi jadna, vidjedemo se. Ispratio bi te no pjan sam ka letva."
Anđela me sočno poljubila i otišla. Vještica je sedjela na drugom
kraju sobe i samo odmahivala glavom. Pitao sam se kako du izdržat
ako se ona krene skidati. Al ona je bila najbolja. Prokleta, i karte su joj
išle na ruku, no ipak je stigla do gadica i brushaltera i ja sam se
momentalno otreznio. Gutao sam knedle kad sam vidjeo kako je
ostali pogledavaju, pa čak i Milan.
"Mislim da je dosta za nodas."
"Brate, u pravu si. Nađa, svaka čast, ti si pobednica."
"Izgleda da jesam."
"Idem i ja, onesvestidu se čim vidim krevet."
"Sad du i ja Milane. Samo da se pozdravim sa Mlađom."
Kad smo ostali sami pogledao sam je prvi put, cjelu, onako lijepo.
Ma nije bilo mjesta na tom tjelu koji mi se nije dopadao. Kažem ja,
vještica.
"Želiš li da nastavimo ti i ja?"
"Želiš da nastaviš igru?"

37
Book as passion
 Profesorka28

"Pa... Celo veče pričaš o tom pitonu u gadama pa želim da vidim

jel stvaran ili pusta priča..."
"A sigurna si da deš opet pobjedit, jadna?!"
"Aha."
"E pa onda da vidimo... Igrademo po mojim pravilima... Ako
ostaneš gola preda mnom, nedeš pobjedi."
"Molim?"
"Ako demo se igrat' , onda demo se igrat do kraja! Uzmi ili
ostavi!"
Sjutra du kriviti alkohol.
Sjutra du opet kriviti nju.
Sjutra de ona otidi a ja nastavit tamo gdje sam stao i pre nje.
"Uzimam."
I počeli smo. Ono naše ne, nikako brzo se pretvorilo u da,
svakako.
Jebeš karte i sve, za pola sata, grlio sam je i ljubio kao da je
posljednji put. Željeo sam sve da joj pružim, da pamti, da osjeda.
Kad nam se koža o kožu dodirnula, izgubio sam glavu.
Predao sam joj se.
Prvi put posle duže vremena povezao sam se sa nekim. Osjetio
sam to u cjelom svom bidu. Svaki poljubac, svaki dodir, svaki drhtaj.
Doživeo sam...nešto...a onda sam se onesvestio.
Kad sam ujutru otvorio oči, ona više nije bila tu. Otišla je.

38
Book as passion
 Profesorka28

"Progone me tvoje oči"

MLAĐAN
Godinu dana kasnije...

Bestidnica.
Prokletnica.
Vještica.
Raspomamljenica.
Uspaljenica.
Pa ponovo vještica.
Tako sam s'vremena na vreme nazivao plavušu kad bi mi dolazila
u glavu.
Mrzeo sam je, a zašto? Ne zato što smo se seksali ved zato što je
pobjegla! Iskrala se ujutro, dok sam spavao i pobjegla. O da, mrzeo
sam je i jer je ostavila pismo! Nije se željela oprostit ved mi nažvrljala
par redova pa da se osjedam još jadnije i bjednije no što jesam.
Sjedao sam je se, prokleta bila...i čuvao to pismo da se podsjetim
šta se desi kad diraš tuđe... Čim sam pobjego i sam iz Đenovida vratio
sam se u staru formu, žurke, izlasci, ženske, seks...pa kojim god
redom.

39
Book as passion
 Profesorka28

I sad, sjedim u stanu, pijem kafu i gledam u Andreu. Sestra uči

kod mene, dobra je i ne smeta mi. Zna da kad mi zasmjeta, du je
šutnem u guzicu.
"Moram napravit pauzu. Što je junače? Opet ti nisu sve koze na
broju, jadan? Znaš, mogao bi završiti taj fakultet, obradovat malo
roditelje... A?"
"Hodu Andrea. No sad nemam inspiraciju za učenje, nije mi dan."
"Bogo mi, ne znam kad je tebi dan! Majke mi, Jovanke! Jadna
žena, osjede pored tebe! I daj se malo smiri, nađi neku đevojku za
stalno, dobideš neku polnu bolest, jadan ne bio!!!"
"Pu, pu, pomjeri se sa mjesta, nesretnice! Čuvam se ja i ovako mi
je baš sjelo sad! Ne treba mi đevojka, to je sestro, nevolja."
"Nego, ja da te pitam onako sestrinski..."
"Pitaj."
"Nije li ti ljetos kod nas u Đenovidima zapala Nađa za oko?"
"Molim?"
"A šta moliš, odgovori lepo na pitanje?"
"Što te to sad interesuje?"
"Onako... Ti si mrzovoljan cjele godine, ona je otišla, odnosno
pobjegla a obedala je da demo razmeniti telefone i ništa. Pa sam
nešto povezala da ste se možda spanđali... Krišom..."
"Andrea, batali to, jadna..."
"Znači jeste. Viđi jadan, dopala mi se ona, to znaš al brate jel u
redu da naskačeš na nju kad ima dečka?"
"A joj Bože! Nijesam samo ja naskakao na nju, nijesam sve sam
radio i ona je pobogu učestvovala!"

40
Book as passion
 Profesorka28

"Aha! Bravo ja!"

"Teraj se, Andrea. Idem na bazen. Imaš ključ. Moram da se
smirim."
"To bazen nede da smiri, jadan!!!"
O da...iritirala me je jer je bila u pravu. Ali što bih mogao sa
njom? Da se nismo odvalili od alkohola ne znam da li bi baš imali
seks...a da sam hteo da je poljubim ponovo, jesam. Čim sam je okusio
hteo sam ponovo. Čim sam je probao hteo sam reprizu...
A ona je sve to videla kao grešku! Da mogu, nalupao bi je po
onom njenom ljepom dupetu! Pa da vidi jadna koga ona naziva
greškom!!!

Mlađo,
Čim se otrezniš znadeš da je sve ovo nodas bilo greška.
I onaj poljubac, isto bio je greška.
Otišla sam rano jer je tako bolje. Mrzim pozdravljanja a u
našem slučaju ne znam ni na šta bi to ličilo.
Drago mi je što smo se upoznali.
Vidimo se (možda nekad),
Nađa.

I to, drago mi je što smo se upoznali! Bolje da jadna nije ništa

pisala. Nesretnica! O kako je mrzim! Sto puta mi je dolazilo u glavu da
se pokupim i da idem pravo da je pronađem, đe god treba, ali
odustajao sam. Ona je stvarno imala dečka i tu nod jesmo prederali.
Zajedno smo bili krivi.

41
Book as passion
 Profesorka28

Pokupio sam Marka i Milana pa pravac Taš. Ali onaj baksuz od

sestre je bio u pravu, bazen ne može to da reši, ali jedna dobra pička
može.
"Brado hodemo li kod Mila u kafanu! Raspoložen sam za pijanku."
"Može, ja sam slobodan. Mare?"
"Ne znam."
"A jadna, idemo red alkohola, red ženski, znate da kod Mila
dolaze samo dobri komadi."
"Pa može. Večeras?"
"Ne, jadan, sjutra. Moram da ga okrenem da nam ostavi onaj naš
sto brate Milane."
"Ma meni paše, šta god. Vreme mi je za kres...radio sam kao konj
ovih dana."
"Onda jadan, mi demo juriti ženskinje a Marko nek sjedi ko neka
baba!"
"Mlađo, idi du sa vama."
"U redu."
Sat vremena kasnije ništa pametniji, ništa smireniji nisam bio.
Samo sam molio Boga da je Andrea otišla i da du biti sam u stanu.
Kad sam stigao nijesam sam je našao. Okupao sam se, naručio
pizzu i pozvao Mila. Naručio sam dobru muziku i da mi obezbedi
ženske čim kroče u kafanu! E nede meni propast ona stvar zbog
jedne, jedne, jedne ljetnje kres šeme!
U osam sati naredne večeri ved sam sjedio u došku, pio i merkao.
Milo je sjedio pored mene dok sam čekao bradu da stignu.
"A ona? Što joj fali?"

42
Book as passion
 Profesorka28

"Ne, ne, plavuše ne dolaze u obzir!"

"Što to bi? Postao si gadljiv na plavuše!! E sokole, sokole, ovdje ti
je svaka druga farbana u plavo!"
"E zabole me kurac! Onda može i neka sa crvenom kosom.""
"Muzika idemo. Čeda Markovid za mog rođu koji ne voli
plavuše!"
Evo ved je rujna zora,
Iz kafane sad se mora,
A ja nemam, nemam, nemam nikoga,
Kafana mi kuda jedina,
Nemam ništa od života,
Ubila me tvoja lepota.
I bacio sam se u trans. Kad su došli Marko i Milan, posjeo sam ih i
otišo za susedni sto. Ved sam tako omamljen pikirao jednu đevojku a i
ona mi se dva, tri put nasmijala. Upotrebio sam sav svoj šarm i sredio
da pođe sa mnom u stan. No prvo du se odvalit pošteno.
"Mlađiceee, možemo da krenemo."
"Đe žuriš, ne brini, cjelu nod sam samo tvoj! Ajde jadna uživaj!"

U tvoju ljubav ne mogu draga,

Više da vjerujem,
Jer tvoja ruka, negde daleko,
Drugoga miluje...
Ti meni lažeš sve
I sve zaboravljaš,

43
Book as passion
 Profesorka28

Drugome daješ sve

I mene ostavljaš!

Kad sam uvideo da me vještica i u kafanu progoni, potego sam za

ženskom i poveo je u stan. Tu sam je izjebo da se polovinu i ne
sjedam. Zaspao sam pred zoru sa tim očima i rečima Progone me
tvoje oči, progone me tvoje oči...
Poželeo sam da je više nikad ne vidim, ne čujem, ništa.
Kad ono... Ved tog dana ona je vaskrsla ispred mene!

NAĐA

Vratila sam se u svoj život, u svoj stan i svoju rutinu. Bojana i ja

krenule smo na fakultet i obe počele punom parom da učimo. Sve je
bilo dobro i ništa nije bilo dobro.
Ono jutro, iskrala sam se iz Mlađine sobe i pobegla u moju.
Nisam htela iko da me vidi a pogotovu ne Bojana. Usput sam odlučila
da de ovo biti samo moja tajna...čak ni njoj nisam rekla. Nisam htela
jer nisam želela osuđivanje, nisam htela jer je i sama bila tužna zbog
Marka. Patila je i nisam htela da je uznemiravam.
A ja...prvi put sam tako nešto učinila...i našla se u nebranom
grožđu.
Goran mi je nedostajao, jeste... Ali šta se sa mnom desilo tih par
sati kad je on bio kao izbrisan iz moje glave, iz mog mozga... Kakva me
to mračna sila povukla pravo u đavoljev zagrljaj? Jer, tako sam ga

44
Book as passion
 Profesorka28

zvala, đavo... Namerno me je provocirao, namerno me je poljubio...ali

te nodi dobrovoljno sam se napila i dobrovoljno ostala. Glumila sam
ludilo, glumila sam da sam jaka, misledi da mogu da se izvučem. O
kako sam bila u zabludi?! Naša igra u skidanje nije trajala ni jebenih
pola sata pre nego što smo naskočili jedno na drugo! Uh i sad me
neka jeza prolazi...i sad...a prošlo je skoro godinu dana.
Skrivala sam se i od sebe, pred Goranom glumila...ali on je bio
stariji i iskusniji od mene i primetio je znake.
"Šta je sa tobom? Nisi sva svoja!"
"Ma ništa... Puno obaveza, kolokvijuma a i u selu moram da
pomažem."
"Samo to? Znaš dušo, čini mi se kao da me ne voliš više?"
"Zašto tako misliš?"
"Zato što uopšte nismo zajedno! Živiš sa Bojanom i ne odvajaš se
od nje. Kad deš dodi kod mene?"
"Učimo Gorane, ne zezamo se."
"Znam srce, ali nedostaješ mi. Jedva čekam da idemo zajedno na
letovanje."
"Opet planiraš bez mene?"
"Ne planiram nego ti kažem! Prošle godine si išla sa Bojanom,
ove godine ideš sa mnom, i to je to."
"Gorane, sto puta sam ti rekla, ne naređuj mi! Sve može ako se
lepo dogovorimo, a ovako da mi ti određuješ ne može!!!"
"Slušaj mala, pretolerantan sam prema tebi zato što ti verujem!
Da nije tako odavde ne bi mrdnula! Ali ako zamišljaš da deš opet sama
pajati, nema jebene šanse! Ili idemo zajedno ili nikako pa ti biraj!"

45
Book as passion
 Profesorka28

"Izlazi iz moje sobe!"

Da, to je bila još jedna u nizu naših svađa i nesuglasica. Ja sam
znala da sam kriva ali nije bilo šanse da mu to i priznam pa sam se
zato ponašala ko kreten i tražila svađu non stop.
Nakon što je Goran besno napustio naš stan, Boki je ušla u moju
sobu.
"Šta to bi, dušice?"
"Ma ništa..."
"Jel sve u redu?"
"Bide sve u redu. Jedva čekam da odemo u selo. Nedostaju mi
moji."
"I meni moji, ali i Boki."
Poslednji dan letnjeg semestra Goran me je pozvao na kafu.
"Srce, izvini za moje ponašanje. Takav sam kad si ti u pitanju. Ako
te neko pogleda mogao bih ga ubiti..."
Auhhh....
"Znaš idem u Nemačku na nedelju dana. Idem da nabavim novu
opremu za radnju a ti za to vreme razmisli."
"O čemu?"
"Pa o svemu, o nama, o sebi, o tome da li imaš nešto da mi
kažeš?"
"Molim?"
"Eto...dajem ti malo prostora i vremena, ok?"
"Ok."
Da li je mogude da je nešto slutio? Ako jeste, zašto je dutao skoro
godinu dana?

46
Book as passion
 Profesorka28

Tog dana, popodne Boki i ja smo otputovale kudi. To mi je

trebalo, moj mir, moja soba, moja tišina.
Ali nije bilo baš tako.
"Sine pomagaj tetki!"
"Kaži tetka? Znaš da du za tebe sve da učinim?"
"Hajde sa mnom u Požarevac. Imam veliku isporuku sira ali ne
znam da li du stidi. Trebalo bi da obiđem još par sela ali ovo mi je jako
važno."
"Hodu naravno. Kad se ide?"
"Ujutru. Sve demo se dogovoriti usput jer još ne znam ko de dodi
po sir."
"Ma, tetka, ne brini, pozvadu Sanelu i otidi du do nje. Ako treba
da se čeka, ja du čekati. Nije problem stvarno."
"Ti si srce. Budi spremna u 8h, dodi du po tebe."
Šta bih bolje, em sam imala prevoz, em du otidi kod drugarice
koju nisam dugo videla...
A taj put...bio je sve... Samo ne ono što sam očekivala...

...........................

"Srce, jesi li sigurna da je ovo u redu?"

Upitala me je tetka ved peti put, nakon što me smestila u Hotel
Feniks u centru Požarevca. Nešto se izjalovilo i momak koji je trebao
da dođe još se nije pojavio. Ona je žurila a ja sam trebala da ostanem
i ovo je bilo najbolje rešenje koje smo smislile.

47
Book as passion
 Profesorka28

"U redu je. Odmaradu, gledadu tv i on de se pojaviti."

"Dobro, dobro. Ljubim te i čujemo se."
Dva sata kasnije...
Grickala sam semenke i gledala tv. Zadigla sam haljinu i podigla
noge...a onda sam čula kucanje.
Htedoh da zaustim, taman na vreme ali kad sam otvorila,
zamznula sam se.
Ostala sam nema na priliku koja je stajala na vratima.
"Nađa!"
Stajali smo nepomično par sekundi i gledali se oči u oči.
"Mlađo, otkud ti?"
Aj, aj, majko moja, kakav je! Jebote jel nije mogao da poružni! Da
odelavi il nešto? Ovako sav preplanuo...sa onim mišidavim
telom...bam meni ispred nosa.
"Ja, pa, došo sam po sir. Jesi li ti ta mala rođaka? Samo što
moram priznat, nisi mala. Porasla si."
"Ne seri i uđi, nedemo stajati na hodniku!"
Pistila sam ga unutra, stala i prekrstila ruke.
"Kako si Mlađane? Što činiš?"
"Pobjegla si onda od mene?"
"Molim?"
"Prošle godine! Pobjegla si iz mog kreveta! Ostavila si mi pismo!
Pismo, jebote!"
O jebem ti, prvo pa muško. Sad hode o tome da priča? Jel on
poludeo?

48
Book as passion
 Profesorka28

"Bili smo pijani! Igrali smo karte u skidanje i zaneli smo se! A
zašto sam ti ostavila pismo, nemam pojma!"
"Pobjegla si."
"Jesam. Bojana je htela da ide dok Marko ne ustane. Nije mogla
da podnese rastanak sa njim."
"A Bojana je jadna bila zaljubljena u Marka! A mi, ti i ja, mi smo
imali seks, fizičko pražnjenje."
"Mlađane, nemoj. To je bila greška. I ja.. Imam dečka. Bože!"
"E Bog ti jadna ne može pomodi! Nađa, ja jesam bio pjan, al sam
se tad mnogo lepo proveo. Ja imam ženske, menjam ih, izlazim i
dalje. Al ti si..."
"Ne govori dalje. Evo ti ovaj sir i odlazi."
Majko moja! Đavo lično! Bila sam ubeđena da sam na korak da
ga sto posto zaboravim...a on...još lepši i privlačniji đavo ga odneo
crnogorski!!!
"Imaš li momka i dalje?"
"Imam, nemam, komplikovano je to."
"Lepo smo se igrali."
"Zaboravila sam."
"Lažeš jadna, lažeš."
Lažem...
"Ne lažem."
Lažem...
E bila sam gotova. Znala sam onog momenta kad mi je prišao na
samo korak. Bila sam malo niža od njega ali gledala sam ga u oči.

49
Book as passion
 Profesorka28

Te su me oči nodima progonile. Tvoje oči, tvoje oči, progone me

tvoje oči...
"Ako te sad poljubim..."
Omg.
"Ne."
"Dokle ostaješ ovde? "
"Do večeras. Mlađane, ne muči me. Uzimaj sir i kraj."
"A jok. Jadna ne bila, duguješ mi."
"Ništa ti ne dugujem. Kresnuli smo se jednom i to je to!"
"Nije. Viđi, život kako nas je opet spojio!"
Odmahnula sam glavom, nisam želela da mislim o tome. Ali on
jeste. Gledao me je i fiksirao tim očima. Kao da me je omađijao.
Stresao se i videla sam da je sav uzbuđen. Majko moja, jel mogude da
tako utičem na njega? Pogledala sam u njegov šorts i videla erekciju
kako se napinje. Blaga je drhtavica počinjala i mene da hvata jer sam
znala šta mi sve ovaj čovek može učiniti.
"Ma kakav život, ti si lud!"
"Jesam! Verovatno sam još luđi nego prošle godine, pošto du ti
sad redi ovo."
"Molim te."
"Nađa, hajde ponovo da se igramo."
"Nedu."
"Ne sviđam ti se jadna?"
"O Bože, sviđaš, ali..."
"Previše razmišljaš. Ti i ja. Danas. Od sutra ponovo svako na svoju
stranu."

50
Book as passion
 Profesorka28

"Obedavaš?"
"Obedavam."
Ne znam šta se sa mnom dešava? Šta ima u tom đavolu kad ja ne
mogu da mu odolim?! Šta ja to radim? Dok sam pomislila, uhvatio me
je za glavu i povukao ka sebi. Kad su nam se tela sudarila zarobio me
je poljupcem. To...to nije bio poljubac... To je bila hrana...
Nešto....čisto iskonsko...nešto sirovo...nešto potrebno...
O igra je ponovo počela. Jesam se uvalila?
"Ti si...vještica!"
Zgrabio me je u naručje i bacio na krevet.
"A ti si đavo, jadan! Sad duti i baci se na posao!"
Tvoje oči kao zrele šljive padaju po meni,
Tvoje oči, vrlo dobro znam...
Napolju svide,
Otidi deš iz moje sobe brže,
Nego svetlost, što kroz prozor
Ulazi zrak po zrak...
Tvoje oči, tvoje oči...
Progone me, progone me tvoje oči...
Tvoje oči, tvoje oči...
Progone me , progone meeeee...

51
Book as passion
 Profesorka28

"Neka druga igra"

MLAĐAN

Gledam je, gledam u golo telo koje leži do mog i razmišljam što
smo sve do sad podelili. Ako sam prvi put bio pjan, sad sam sto posto
bio u ovome. Bio sam i uživao. Smišljao sam što je najpametnije redi
al sam jadna ostao bez reči. Ona je to meni činila. Ja, koji sam uvek
imao što red, pred ovom vješticom pao sam i ostao bez teksta.
"Mmmm...jesi li budna?"
Prelazio sam rukom po njenom boku, gore lagano sve do
nabujalih grudi.
"Naravno. Zar misliš da bi zaspala sad u sred bela dana?"
"Ne znam jadna, ja sam izmoren."
"Jesi izmoren a diraš me ponovo."
"Diram te jadna, jer ne mogu da držim ruke podalje od tebe. Eto
vidiš što si učinila od mene?"
"Nisam ja ništa učinila. Mlađane, šta je ovo? Šta mi to radimo?"
"Ja bi reko igramo se i lepo nam je."
"Jeste...ali znaš...posle ovoga se rastajemo. Obedao si."
"Jesam."

52
Book as passion
 Profesorka28

E koji sam kurac imao što da obedam?! Ne znam zašto sam

poludeo za tom ženskom, kad nit je bila moja tip a niti je bila
slobodna. Radio sam protiv sebe od samog početka.
"Eee zato šederu još nije gotovo."
"Ali moram da idem, Sanela me je ved zvala."
"Reci joj da buzdovan iz Beograda još nije došao. Hajde, ako ne
želiš više da se vidimo, moraš mi sad poklonit još malo vremena."
"Ne radi se o tome."
" Nađa, Nađa, vještice moja...ne govori više."
Nijesam željeo da prolazim ponovno kroz raspravu...Znao sam da
mi nijesmo jedno za drugo. Ona je imala momka ili je željela stalnog
momka a ja to nijesam bio. Nisam se još mogo zamislit sa jednom
đevojkom. Zašto bi? Uhvatio sam je i prebacio preko sebe.
Momentalno sam se ponovo uzbudio i samo razmišljao šta bi još
mogo da joj radim. Željeo sam da me upamti. Neka ima momka, ali
Mlađu mora da zapamti. Pocepao sam još jedan kondom i navuko ga
na spremni kurac.
"Hajde vještice...uzmi me."
Nasadio sam je na sebe i oboje smo vrisnuli. Još jednom zaigrali
smo igru. Još jednom smo bili jedno. Još jednom sam je osjedao kao
deo sebe. Još jednom i rastali smo se.

53
Book as passion
 Profesorka28

...............................

Mesec dana kasnije, Đenovidi

Došao sam kudi na more, ovaj put sam željeo da pomognem

roditeljima. Usput sam čekao Milana i Marka da ponovo dođu pa da
možemo u život da idemo. Andrea je ved bila ovde i ved je bila
dosadna kao stenica.
"Slušaj me sokole... Sa kojom si sad? Znaš ne mogu da pofatam
te ženskinje tvoje!"
"Nijesam ni sa jednom. Zezam se, provodim...."
"I seksaš!"
"Duš, ne pričaj to, da te čuju roditelji!!!"
"Alo dečko, porasla sam ako ne primeduješ."
Joj, kako nijesam primedivao. Bila je baš izrasla lepa đevojka, a ja
sam se ved plašio za nju. Beograd je opasan.
"Vidim, vidim jadna. I ne znam što mi je činiti."
"Što deš činiti! Ništa! Nemaš pravo glasa da se mješaš u moj
život."
"To demo još vidjeti. Jesi li vidjela Taru?"
"Nijesam. Od tvojih đevojki ne mogu da dišem! Jedva čekam da
te neka zaludi onako sto posto pa da cjeli dan i nod na nju misliš! I
zašto ne želiš vezu jadan? Bježiš od nje kao da je kuga!"
"Ne treba mi stalna đevojka!"
"Jao, jao, živi bili pa vidjeli! Osjedam da postoji neka ista taka kao
ti pa da se uparite brate!!!"

54
Book as passion
 Profesorka28

Jebem ti mene i moj život! Mjesec dana nisam pojebo žensku.

Nijesam ni željeo posle nje, plave vještice. Ved sam ozbiljno razmišljao
dal mi je jadna, bacila neku crnu magiju! One iz istočne Srbije se time
bave, viđeo sam ja.
Nijesam jebavao al sam zato učio. Čak sam uspeo i položit jedan
ispit i obradovat Jovanku i dala.
"Sine tako se radujem što te krenulo! A vidiš za ovih mjesec dana
onaj sir napravio je čudo. Čula sam se sa Irenom i moramo ozbiljno
razgovarati o nabavci."
I eto, Jovanka je opet navela u moje misli. Gdje god sam krenuo,
nju sam vidjeo. Pitao sam se gdje je i šta radi. Jer ja ništa o njoj
nijesam znao. Ništa mi nije rekla, prokletnica.
"Zašto je to važno? Hajde da ti dam sir i to je to. Slobodan si."
"Slobodan? Otpravljaš me?"
"Mlađane, zašto da komplikujemo kad znamo kakvi smo! Ja du se
možda ved sutra pomiriti sa dečkom, ti deš isto ved sutra možda jebati
drugu devojku."
"Tako kažeš?"
"Tako, dogovorili smo se i obedao si!"
"Jesam, to sam obedao ali možda bih željeo još!?"
"Želiš li vezu, devojku da te drži za ruku, zivka te svaki dan i šalje
ti poruke?"
"Ju jadna ne bila, ne!"
"Eto vidiš! Dobio si šta si hteo i to više puta. Ne ljuti se, ali ovako
je najbolje. Evo izvoli."

55
Book as passion
 Profesorka28

Tad mi je predala taj jebeni sir, poljubila u obraz i otišla. Prokleta

vještica.
I mesec dana kasnije ja sam isto ljut kao i tog dana kad je otišla.
Razmišljao sam da je ovaj put bolje ja prvi da odem i vratim joj za ono
jebeno pismo! Ali ne, ona je opet prva otišla! I ne zvao se ja Mlađan
Jokovid ako joj jednom ne vratim za sve!!!
Jedva sam čekao bradu da dođu! Bio sam do guše u govnima i
Milan mi je očajnički trebao.
"A đe ste momci? Baš mi je drago što ste došli! A čekam vas celo
ljeto! Jel da nam je bilo super prošle godine? A Marko?"
"Dao Mlađane! Evo vodi ovog mog negde! Samo kuka kako hode
ženske! Meni treba odmor!"
"A što jes, jes! Idi demo, ne brini, brate Milane! Ajde da vas
smjestim u sobu!"
Sačuvao sam im istu sobu kao prošle godine.
"Sve znate, ne moram da vas podsjedam. Hajde raskomotite se
pa na ručak."
Taman sam izlazio iz sobe kad sam čuo Milana da viče.
"Ako misliš da de ona mala i ovde godine da dođe, ti nisi
normalan!"
"Šta tebe briga? Možda sam se dogovorio sa njom?"
"Dogovorio moj kurac! Slušaj, znam da ti se mala dopala, al to je
bilo trenutno, leto, more, ovo, ono... Zar ti i sama to nije rekla?"
"Jeste, ali..."
"Marko, brat si mi i volim te al mnogo se zanosiš! Opusti se i
odmori koji dan...onda ideš sa mnom i Mlađom u život? Jel ok?"

56
Book as passion
 Profesorka28

Jao mene, ako Bojana dolazi, možda de i vještica sa njom?

Međutim, prerano smo se ponadali obojica. Ja sam rešio da
stavim tačku na Nađu. Previše sam mislio na nju. Kad su prošle dve
nedjelje sve je bilo gotovo. Nisu došle i tako je bilo bolje. No, mene je
Anđela i dalje jurila.
"Mlađoooo, zašto me izbjegavaš? Da se nisi sa Tarom pomirio?"
"Nijesam i nemam vremena. Pomažem mojima i slabo izlazim."
"Vjerujem ti da pomažeš al da ne izlaziš, to ne mogu da
povjerujem. Ti i sam znaš da i ja želim samo seks dok si tu. Ako se
predomisliš, znaš gdje sam."
"Dobro, jadna, odlazi sad."
Nijesam bio sa Anđelom ali sam u Herceg Novom, kad smo
izlazili, pojebo prvu nepoznatu žensku i to u wc-u.
I tako je prošlo ljeto. Isto kao svake godine a opet drugačije.
Čim smo se vratili za Beograd rešio sam da napravim žurku u
stanu. Bilo mi je potrebno da se osetim važan, bitan, da puno
đevojaka bude oko mene. Željeo sam i Marka da trgnem jer se baš
bio smorio zbog Bojane. U tim momentima, zakleo sam se da na
mene nede tako uticati nijedna ženska! I onu prokletinju...pustio
sam... Vjerovatno uživa sa svojim dečkom kao što ja uživam sa
đevojkama. U tome smo se razlikovali, ona je htela jednog, a ja sam
htjeo više njih. Ona je željela ozbiljno a ja sve samo ne ozbiljno.
"Alo Milane idemo li na bazen jadan?"
"Može ali šljakam pa možemo na nodno. Jesi zvao Mareta?"
"Nijesam, ali hodu. I da znaš da planiram veliku zabavu za sutra.
Sve sam sredio samo da se pojavite!"

57
Book as passion
 Profesorka28

"Ekstra, znaš da sam ja uvek za. Hajde vidimo se večeras u 8h,

može?"
"Može."

.........................

I bradu sam upoznao na bazenu. Otad je to naš ustaljeni ritual,

bazen, kafana, žurke, ženske... Bar smo Milan i ja tako... Ali čini mi se
da mu se dopada ova mala. Iako je manekenka pored nas, njemu se
dopala njena sestra. Jes čudan taj Milan. Gledao sam ja tu
manekenku ali nijesam ništa uradio. Obedao sam sebi ako dođu sutra
na žurku možda pokušam i da je zbarim. Ona je voljna, vidi se na
kilometar.
"Hajde, Jovana, jadna, sutra od 9 da dođete ti i tvoja sestra na
žurku. Može?"
"Može, Mlađane. Jeca nije izlazila od nesrede i prijade joj. Hode
biti tipova i za mene?"
"Nadi de se jadna, nadi de se."
Gledao sam je, ali moje tjelo nije reagovalo kako sam očekivao.
Dobro, sjutra je novi dan i nova šansa.
Morao sam da pozovem i Andreu. Mala mi to nikad ne bi
oprostila, da sam pravio žurku a da nju nisam pozvao. Tako da je i ona
povele neke svoje drugarice. Samo mi je još trebalo i da o njima
vodim računa.

58
Book as passion
 Profesorka28

"Nemoj, slučajno da preterate! Ja du se vjerovatno napit al

uzdam se u tebe Andrea."
"Ne brini, sokole, došle smo da se provedemo. Nedeš nas ni
primetit."
"Dobro, ja sam svoje reko."
"Jao, jao, jao! Zaboravila sam da ti kažem! Znaš li koga sam
pronašla jadan ne bio skroz!!!"
"Koga? I što ti je? Jesi normalna?"
"Uopšte ne mogu povjerovat! Nađu!"
N.A.Đ.U!!! Moju vješticu?!!!!
"Koju Nađu?"
"Aj brate moj, ne pravi se kreten, kad znam da je se sjedaš!"
"Kako si je pronašla? Gdje?"
"Pa keva je ljetos pominjala onaj sir, onda je svaki dan zivkala sto
brojeva kad sam odjednom čula da pominje neku Nađu. Onda ja
skočila na Jovanku i otjela joj telefon i pitala tu ženu ko joj je Nađa i
đe mogu da je nađem? Ona mi reče da joj je rođaka i dala mi njen
broj telefona! I odmah sam je nazvala! Sjeda me se!?"
"Što da te se ne sjeda?"
"Kaže sjeda se i tebe!"
Jao majko moja Jovanko! Naravno da me se sjeda, vještica jedna,
kad nije prošlo ni tri, četiri mjeseca od kad sam je dotako posljednji
put.
"Jel? I što još kaže? Što ste pričale?"
"Ništa i svašta! Pozvala sam je da dođe u Beograd za Novu
godinu. Al odbila je. Kaže bide sa dečkom."

59
Book as passion
 Profesorka28

"Ima dečka i dalje?"

"Ima jadan, to je onaj njen od prije sto godina! Mada mi se
učinilo da imaju problema."
"Ma, ne zanima me! Ajde budite dobro!"
Pobjego sam od Andree i njene radosti jer se čula sa Nađom! Ja
sam uporno bježao, a ona mi je iskakala na put kao kakva utvara! Ja
sam bježao a ona me progonila. U tim trenucima radio sam jedino u
što sam bio sto posto siguran. Ušao sam u masu i pronašao žensku.

..................................

Uspeo sam da položim i zadnji ispit i tako da završim uspješno

2012. godinu. Imam još diplomski, al to de morati malo da sačeka,
preforsirao sam se i krepao. Ostao je još doček i to sam dogovorio sa
Markom da idemo na splav. On de biti sa nekom đevojkom al meni ne
smeta, jer ide još neko društvo. A i da ne ide ja se mogu snad i sam.
Andrea de biti u mom stanu sa još dve, tri drugarice. Nijesam je
mnogo viđao jer je učila. Bila je dobra mala i zaslužila je i ona da
proslavi.
Splav i doček su bili pun pogodak. Nijesam kresnuo nijednu
žensku ali sam ih upoznavao. Do jutra bio sam odvaljen i jedva sam
našao taksi da me odveze u stan.
Đevojke su spavale a ja vođen alkoholom i nekom ludom željom
uzeo sam Andrein telefon i pronašao Nađin broj. Ubacio sam ga u
moj i otišo u svoju sobu.

60
Book as passion
 Profesorka28

Ni sam ne znam što sam željeo da dokažem, ne mogu da

objasnim svoju potrebu da učinim takvu ludost. Onda sam samo
otipkao:
Požarevac, soba 21.
I onesvestio sam se.

01.01.2013.godine

Ni sjutra nisam bio pametniji. Andrea je lječila moj mamurluk i

propitivala kako je bilo na dočeku.
"Nije loše."
"Jesi...znaš?"
"Nisam. Upoznao sam njih puno ali ništa više od toga."
"Ne mogu vjerovati. Samo to? Čini mi se jadan, da posustaješ!"
"Ne moram se jebavati baš svaki dan."
"Aaaaaaaa! Baš to nisam morala znati!"
"Sama si tražila! Idem još malo odmorit, pudi de mi glava."
"Aj, aj, zvadu te kad spremim večeru."
Uveče je samo stigao odgovor.
Ne mogu.
Nijesam mogao da odolim pa sam opalio.
Beograd, moj stan?
Opet ništa.

61
Book as passion
 Profesorka28

02.01.2013.godine

I ovaj dan sam prespavao. Bio sam ubjeđen da mi više nikad nede
odgovoriti nakon što sam je zvao u stan. No onda sam se šokirao:
Sutra, Novi Sad.
Izgubio sam se. Mogudnost da je vidim posle šest mjeseci otjerala
je svaku sumnju.
Važi, kad i gde?
Nijesam imao pojma što je ovo. Kakva je ovo igra? No, opet sam
bio spreman da rizikujem, opet sam je željeo isto kao pre, opet su me
samo njene oči proganjale.
Samo što sam ovaj put odlučio da du igrati neku drugu igru.
Željeo sam je previše i zbog toga du je kazniti.
Vještice jedna, ovaj put ja du prvi otidi!!!

62
Book as passion
 Profesorka28

"U šta sam se to uvalila?"

NAĐA

Toliko puta sam se pitala šta je to sa mnom? Šta me je vuklo

prema njemu da čim me pogleda, meni kolena zaklecaju, da čim me
poljubi moje usne se same otvaraju, uzvradaju i traže još. To nisam ja.
Ja nisam takva. A opet, pristala sam na sve što je od mene tražio.
Upala sam svesno u igru mačke i miša....i ozbiljno pokušala da bar
ovaj put ja budem mačka, ja da držim konce u rukama. Ali sve je bilo
drugačije, tlo mi je bilo pomereno pod nogama. On, đavo lično,
uradio mi je to a ja sam ga kao hipnotisana sledila. Opet sam mu se
prepustila, davala, uzimala i uživala. Čim sam pristala, znala sam da to
mora biti kraj. To nije moj život. Dala sam mu to popodne poslednji
put. I bilo je nestvarno.
Sada, mesec dana kasnije, Goran i ja smo stali na noge, a Bojana i
ja smo se vratile u selo. Sa faksom smo završile ali radovi u polju su
bili uveliko u toku. Kad god smo mogle Boki i ja bi se družile, pile kafu,
daskale... Tako sam želela da joj se otvorim ali nisam. Odlučila sam da
sve to zadržim za sebe. I nisam želela da joj stajem na žulj jer je i dalje
patila zbog Marka. Zato sam uradila jedino što je bilo ispravno, pitala
sam je da ponovo odemo tamo. Iako sam skrivala od nje, samo zbog
nje bih ponovo otišla u vučju jazbinu. Ali, ona je odbila i ja sam stavila
tačku.

63
Book as passion
 Profesorka28

Bar sam tako mislila.

"Dušo, kad deš da dođeš u Niš? Nedostaješ mi."
"Znam, ali imamo puno posla. Skoči ti za vikend."
"Sve znam, ali imam utisak da se udaljavamo umesto da budemo
zajedno. Hajde videdu da dođem."
"Nije istina da se udaljavamo, samo imamo obaveze. To nije
isto."
"Istina je, bežiš mi Nađa, a misliš da ja ne primedujem. Zašto ne
želiš da se preseliš kod mene?"
I evo ga, opet njegovo navaljivanje.
"Ne bežim. Živim sa Bojanom jer nam je lakše da učimo zajedno.
Šta hodeš, spavam kod tebe kad god mogu!"
"Da, da, to su prazne priče."
Puno sam razmišljala o nama, želela na momente da raskinem tu
vezu... Ali ona druga... Što se i nije moglo nazvati vezom, ta mi nije
mogla ništa dobro doneti. Čim sam dotakla samo delid onoga kako bi
prava veza trebala izgledati, on se povukao.
Odbacila sam sve to i vratila se u svoj svet. Celo leto sam provela
kod kude. Dva puta sam otišla kod Gorana a par puta je i on došao
kod mene. Obilazio je svoje i taman smo to koristili za viđanje. Leti na
selu ima puno posla, a ja nisam neko ko zabušava. Možda zato jer
sam jedinica i sve je na meni. Mada, moji roditelji, kao i Bojanini imali
su slična shvatanja, samo je bilo bitno što pre da se udamo i rodimo
decu. Ne znam u kom trenutku su prevideli da smo se mi odselile i
upisale faks. Moja me je majka posebno ljutila.
"Nađa, dete, Goran je dobar mladid, prava prilika i voli te."

64
Book as passion
 Profesorka28

"Ceco, kako ne razumeš! Nedu se još udavati! Goran i ja smo

zajedno, ali nedu se udati za njega da bi ti i Saška spojile imanja i
njive! Ne pada mi na pamet! Ne mogu da verujem da si se sa tetka
Darinkom uvatila pod ruku pa provodadžišeš! Ajd, da razumem tebe
jer smo Goran i ja zajedno, ali da ona bari Bojanu za Emila?! Mislim
stvarno!!!"
"Nađa, težak je naš život."
"Slušaj mama, ako me život nanese ja odo odavde. Iako sam
jedinica, valjda me poznaješ! Ne završavam ovaj fakultet da bi ceo
život čuvala stoku i plastila seno."
"Joj, Nađa, nemoj da te otac čuje!"
"Za razliku od tebe, on podržava moje planove. Pa čak i ako ne
bude Goran u pitanju."
"Duti crna Nađa, ne sluti."
I tako u krug... Boki i ja smo bile pod pritiskom sredine. Bile smo
jedine iz naše generacije da smo išle na dalje školovanje i da nismo
bile udate. A to je kod nas u selu, bio veliki trn u oku. Nije moju kevu
bolelo što se ne udajem, ved što selo priča...da du da ostanem baba
devojka... A imam tek 19 godina... Užas...
Krajem avgusta, taman sam se spremala da krenem kod Gorana,
zazvonio mi je telefon. Nepoznat broj.
"Halo?"
"Halo, jel to Nađa?"
"Jeste, ja sam. Ko je to?"
"Jao, ja sam, jadna, Andrea! Sjedaš li se? Kod mene si bila u
Đenovidima."

65
Book as passion
 Profesorka28

"Andrea! Aaaa, pa gde si ti srce?"

"Ljuta sam na tebe jer si pobjegla! I sad sam jedva našla tvoj
telefon."
"Pa, otišla sam zbog Bojane. Ona nije htela da se pozdravlja pa
tako ni ja..."
"Ali bila si mi obedala! Mnogo si mi se dopala i mislila sam da
demo bit drugarice!"
"I ti si se meni dopala. Kako si? Gde si sad?"
"Evo sad smo došli Mlađo i ja za Beograd. Sjedaš se mog brata?"
Uf...uf...uf...
"Naravno."
"Hehe, on se tebe sjeda, samo se pravi. Nađa, hajde dođi kod nas
za Novu godinu? Ja planiram da mi dođu drugarice. Mlađan izlazi i
stan de biti samo naš."
"O tako bih volela ali bidu sa Goranom kod njega. Celo smo leto
bili razdvojeni a i sad kad krene semestar opet demo se manje viđati."
"Aaa, još si sa onim istim dečkom?"
"Eee da."
"Znaš...na momente sam mislila..."
"Šta si mislila?"
"Vidjela sam kako te Mlađan gleda."
"Andrea, dobro znaš da on gleda svaku žensku."
"Znam jadna, no tu je nešto bilo drugačije."
"Ma, umislila si to. Hajde, čudemo se sad redovno kad imamo
brojeve."

66
Book as passion
 Profesorka28

"Važi ali stvarno bih voljela da te vidim."

"I ja tebe mala. Pozdravi brata. Čujemo se."
"Čuvaj se, Nađa."
Mnogo mi se sviđala Andrea. Smatrala sam je pametnom,
sposobnom, vrednom a sad mogu dodati i pronicljivom. Nadala sam
se, duboko u sebi da je samo ona videla kako me Mlađan gleda i kako
ja njega gledam.
Dani su prolazili a ja sam zaključala tu knjigu zvanu "đavo". Ja
smo mislila da jesam, trudila se, a onda bi on ničim izazvan vaskrsnuo
i upadao mi u život, mozak, snove. Ma u sve... I ponovo je moje
ponašanje prema Goranu počelo da se menja...ponovo sam bivala
razdražljiva...
"Nađa, šta se sa tobom dešava? I nedu da slušam sranja da učiš ili
da si pod pritiskom...jer nisi..."
"Ništa se ne dešava. Što?"
"Da li si možda svesna činjenice da se viđamo samo kad ja hodu,
ti kao da si digla ruke! Još jednom te pitam imaš li nešto da mi kažeš?
Muči li te nešto?"
"Ništa me ne muči. Sve je u redu."
"Dušo, stariji sam od tebe, prepoznajem znake. Šta je u pitanju?"
"Pa ne znam..."
"Nađa, ne laži me!"
"Hodu da raskinemo!"
"Molim? Zašto? Ne voliš me više? Ne trudim se sve da ti pružim?
Ne zadovoljavam te, nije ti dovoljno?"
"Ne, ne, nije tako."

67
Book as passion
 Profesorka28

"Nego kako je? Ako ved hodeš da me šutneš treba mi jasan

razlog. Ja tebe nisam nikad lagao!"
"Eto tako...mislim da ovo ne ide."
Cenila sam iskrenost ali nije bilo šanse da mu kažem za drugog
muškarca. Šta god bilo, on je moja tajna. Ni u najluđim snovima,
Goran ne sme da sazna.
"Voliš li me Nađa?"
"Volim, znaš to."
"A ipak hodeš da se rastanemo. Ne ide mi to u glavu. Ljut sam na
tebe jer olako dižeš ruke. Prva prepreka i dao. Slušaj me, za mesec
dana idem službeno u Beč. Ti si moj život i nedu te pustiti tek tako.
Evo, dadu ti i vremena i prostora ... Ako i posle toga budeš isto želela,
rastademo se."
I zaista. Kako je izašao iz mog stana, nije me više zvao. Niti jedan
jedini put! Kako sam dospela ovde? Kako sam dopustila da mi dve
nodi fizičkog pražnjenja, suvog seksa unište vezu sa dečkom koji je
želeo sve od mene? Kako sam pala na primitivne nagone i zaboravila
prave vrednosti?! Kako sam dozvolila đavolu da mi uđe u dušu i stvori
zbrku?! Kako?!
Bila sam na putu da uništim nešto lepo i to zbog koga?
Zbog jednog u nizu muškaraca kome je samo seks u glavi! Zbog
jednog u nizu kome su devojke samo igračke, sredstva za dolazak do
jednog te istog cilja...ličnog zadovoljstva.
U šta sam se to dođavola uvalila?!
E, pa, nede mene đavo pobediti! Ja sam jača od njega!

68
Book as passion
 Profesorka28

.....................................

Kao da su se uloge okrenule. Sada sam ja bila ta koja je jurila za

Goranom, zvala ga, slala mu poruke. On mi je davao vremena, a ja
sam shvatila da mi ne treba vreme. Treba mi on, jer on čini da ne
mislim na onog drugog. Možda sam bila grozna osoba, možda još
groznija devojka ali falio mi je. Falila mi je ta sigurnost, falila mi je
njegova posesivnost, sve mi je to falilo jer sam se tad osedala da
pripadam nekome. Sada sam hodala po ivici , nalazila sam se u
međuprostoru i to svakako nije bilo dobro po mene. Bojana me je
uporno pratila, zapitkivala, a ja nisam imala srca da joj sve priznam.
Tako sam još rekla samo polovinu. Međutim, ona me je znala u dušu i
sigurna sam da je znala da me mnogo toga muči samo nije
navaljivala. To je bila drugarica. Čak me je zvala da idem sa njom kod
Bokija za Novu godinu:
"Sredko idem kod Bokija za Novu godinu. Hajde sa mnom? Kakvo
je stanje? Jeste li se izmirili?"
"Nismo još. Videdemo za Ng."
Nekad vođen slepom potrebom nesvesno srljaš u propast. Tako
sam želela da se izmirim sa njim da nisam primetila da on nastavlja po
starom. Iako smo se tek par puta samo poljubili, smatrala sam da
napredujemo i da demo se konačno izmiriti za Novu godinu kad me je
pozvao kod sebe u stan. Sve je bilo dobro, ležali smo, mazili se, grlili:
"Dušo, sretna ti Nova godina."
"I tebi Gorane, isto."

69
Book as passion
 Profesorka28

"Znaš, ja znam da si ti dobra devojka i da si mlada pa ti zato treba

izduvni ventil. Ali , srce meni trebaš kompletna. Treba mi da te držim
na oku, to je prosto jače od mene."
"Gorane, pokazala sam da mi je žao. Dao si mi vreme i poštovala
sam to. "
"Znam srce. I vidim da se trudiš. Evo čim se vratim nastavidemo
tamo gde smo stali."
"Kako? Gde ideš? Kad?"
"Sutra moram ponovo da otputujem u Beč. Dok praznici još traju
radnja nede raditi."
"Čekaj, znao si da deš opet otidi?!"
"Pa...znao sam!"
"Jebi ga! Zašto mi nisi rekao? Dutao si a rekla sam ti da me
Bojana zvala da odem sa njom! Samo na sebe misliš! Ja ti se
približavam a ti ništa!"
"Nađa! Šta ti je? Ti nikad nisi bila ovakva! Čoveče, upravo smo
proslavili Novu godinu, ležali, ljubili se a sad si poludela! Možeš sa
mnom da pođeš!"
"Znaš šta! Zaboravi da sam se trudila! Ceo život mi se vrti oko
tvog posla, šta radiš, gde ideš i kako ti odlučiš! Nedu više tako!"
"Ja samo hodu da budeš sigurna u našu vezu! Zaboga, juče si
htela da me ostaviš, a ja nisam klinac da se natežem sa tobom
godinama! Nisam te planirao sa mnom upravo iz tog razloga jer
govoriš da te kontrolišem i naređujem ti! Sva si kontradiktorna! I
suzdržavam se da ne budem grub prema tebi!"
"Grub, moj kurac! E pa lepo se provedi na putu!"

70
Book as passion
 Profesorka28

Naš stan nije bio daleko od njegovog. Na brzinu sam se obukla,

uzela svoje stvari i krenula. Sada mi je trebao mir.
Ali bombardovanje sa porukama i čestitkama tek je počelo.
Poruke su samo pristizale, čestitke na sve strane, Bojanin izveštaj
kako se provodi na splavu, Goranovo izvinjenje i poslednja poruka sa
nepoznatog broja:
Požarevac, soba 21.
O Bože, đavo lično! Ko je njega prizvao?! Bacila sam telefon i
zagnjurila sam glavu u jastuk. Tako obučena, zaspala sam i prespavala
sve.
Samo što me je sutradan ta poruka progonila. Mislila sam da sam
je sanjala. Klinac moj... Zato sam odgovorila:
Ne mogu.
Nije prošlo ni dva minuta, stigao je odgovor koji me je
zaprepastio:
Beograd, moj stan.
Jebote! On me zove kod sebe u stan! Zove me da idem tamo gde
privodi i dovodi silne ženske! Znam da se ovim svojim ponašanjem ne
razlikujem od njih, ali neka sila me je vukla. Ali bide po mom. Otipkala
sam prvo što mi je palo na pamet.
Sutra, Novi Sad.
Važi, kad i gde?
E jebem ti sve! Nikad nisam bila u Novom sadu! Šta mi je? Uvalila
sam se do guše, ali adrenalin me je radio. U sekundi sam shvatila da
nikad nisam bila spontanija i sigurnija. Otvorila sam laptop i za pola
sata sve organizovala. U životu nisam ništa slično uradila. Našla sam

71
Book as passion
 Profesorka28

hotel iz tredeg pokušaja jer je zbog Nove godine sve bilo zauzeto i
rezervisala dve nodi. Zašto? Nisam imala pojma...
Pregledala sam redove vožnje autobusa, jer sam do Beograda
morala idi jednim pa do Novog sada, drugim autobusom. Iako de mi
do tamo trebati više od 4 sata, terala sam dalje.
Hotel Sajam, 20h.
Da, ja du stidi ranije...ali treba mi vreme za sebe.
Ok.
Sutradan, posle puta, lupanja glavom o zid i privhatanja istine da
želim da ga vidim, ušla sam u sobu 21. Ironija ili simbolika?!
Imala sam celo popodne za sebe i ako sam ved bila veštica onda
du sve uraditi da ga zaludim totalno. Želela sam da poludi za mnom,
da misli da mene kad nismo zajedno, želela sam da možda negde u
malom mozgu, poželi nešto više... Za početak, dve de nodi biti sasvim
dovoljno.
Ali bila sam u krivu...
Presvukla sam se u laganu pidžamicu. Ispod sam obukla fini seksi
veš. Želela sam da se iznenadi kad ga vidi. Do 20h telo mi je treperilo
od iščekivanja. Prošlo je više od šest meseci kako sam ga poslednji
put videla, dodirnula, poljubila. Satima sam ved cupkala i cupkala da
sam poletela čim sam začula kucanje.
Otvorila sam i našla se sa njim, licem u lice. Jebote, bio je isti,
prelep, taman kao i letos...
"Nađa..."
"Uđi."
Ništa, nikakav pozdrav, nikakav kontakt.

72
Book as passion
 Profesorka28

Zatvorila sam vrata i naslonila se na njih. Iz njegovog izraza lica

ništa nisam mogla pročitati. Bio je u komplet trenerci sa torbicom u
rukama. Verujem da je kolima došao.
"Zvala si me vještice. Evo došao sam."
"Koliko se sedam ti si mene prvi zvao."
Prekrstila sam ruke preko grudi i tako ukočeno ga gledala.
"Jes, jes, u pravu si. Izgledaš predivno. No, ti si tako uvek
izgledala."
"Hvala ti. I ti isto, ne menjaš se. Kako živiš? Andrea mi se javila."
"Zamisli, položio sam posljednji ispit. Reče mi ona, što misliš od
koga sam ukra broj?"
"Zašto si me zvao? Zašto si ovde?"
Vodili smo najbizarniji razgovor, ja naslonjena na vrata, on na
sredini sobe, kao da pregovaramo o recimo berbi kukuruza.
"Mislim da znaš. Ne mogu te izbacit iz glave."
Krenuo je i za sekund me nabio uz vrata. Moje su ruke same
krenule ka njemu kada sam mozgu rekla doviđenja.
"Vještice, nedostajala si mi."
Čim smo se dotakli, ne zna se ko je koga prvi zgrabio, ko je koga
prvi poljubio, ko je koga više proždirao. Celo telo me je odjednom
zabolelo i mislila sam da du pudi ako me ne dodirne. Više stida nisam
imala.
"I ti meni đavole! Sad me dodirni, jadan ne bio!"
Nisam više znala šta je ovo. Bojala sam se da je ova igra otišla
predaleko. Da ovo više nije bio samo seks. Mahnito smo skidali jedno

73
Book as passion
 Profesorka28

drugo, žuredi da se što pre spojimo. Nikad nisam osetila ovoliku

strast.
Popela sam se na krevet i ispružila se dok je on, onako nag kopao
po torbici vadedi kutiju kondoma. Sve me je bolelo, želja mi se
skupljala između nogu da čim me je poklopio svojom težinom osedala
sam kako ved vrištim od zadovoljstva.
"Mlađo!!!"
Čim me je ispunio poželela sam sve, želela sam da budem deo
njega, da budemo jedno što duže, da se osedamo. Zaigrali smo
ponovo i izgubili glavu. U toj igri prošla nam je nod. Nismo govorili,
nismo trebali. Tek pred zoru zaspali smo zajedno, ja preko njega,
njegova ruka u mojoj kosi.
Htela sam puno toga da mu kažem, da probam, da pokušam.
Želela sam nešto da mu ponudim pa šta bude. Htela sam da se
kockam, da rizikujem. Posle te nodi, znala sam, bila sam spremna.
Puno toga sam želela ali suočila sam se sa poslovicom "Ko visoko
leti, nisko pada".
Kada sam se probudila on je ved bio otišao.

74
Book as passion
 Profesorka28

"Šta ti je ona?"

2014.godina.
ANDREA

Ja volim mojeg brata. Volim ga više no išta. Al kad je tupan i

glupson, lepo mi dođe da ga opaučim po toj ludoj glavi. Mogla bi se
zakunut u sve svoje da su se on i Nađa spanđali i to opasno. Ne,
onako kako mi je rekao, ved pravo da su zaglibili. A kako to znam?!
Prvo, na pomen njenog imena Mlađo odmah plane i napusti
prostoriju. Drugo, kad god je zovem da dođe, ona odbija. Te ovo, te
ono, te ne mogu u Beograd, te ne mogu u Podgoricu, te ne mogu na
more! A mene nema razloga izbjegavat. Znači, njihova šema je
duboka i zato se tako ponašaju, oboje, nezrelo ka klinci. A majko moja
Jovanko, Nađa mi se baš dopada, đevojka je na mestu i voljela bi je za
snajku više neg ijednu drugu! Međutim ne pomažu mi. Čak sam i
majku aktivirala onako izokola pa sve zajedno radimo. I sad je pravi
momenat. Ljetos sam proslavila 18.rođendan a sad du napravit žurku
za društvo iz Beograda kod Mlađa u stanu. I pozvala sam i nju.
Međutim...
"Dobro jesi normalan? Sad ved brinem!"
"Zašto jadna?"

75
Book as passion
 Profesorka28

"Kako zašto? Znam da nisi đevojka, pa ne možeš da budeš u pms-

u! Stalno nešto gunđaš, mrzovoljan si i ved primjedujem da si grozan
prema đevojkama!"
"Andrea, batali, sve one dobro znaju na čemu su kod mene."
"A na čemu si ti sokole? Misliš li tako ceo svoj jebeni život?
Diplomiro si a ne želiš da radiš ka zubar, ustvari ti jadan ne želiš ništa
da radiš! E pa brate, samo da znaš, ničija nije do zore gorjela!"
"Što ti je odjutros?"
"Niš...samo kažem. Reci mi...ovaj... Znaš da du pozvat Nađu na
žurku?"
"Đe deš je pozvat? Zašto bi je pozvala? Kojeg de vraga ona ovde?
Dolazi li?"
"Slušaj vamo! Napunila sam 18.ljeta i samo da znaš da sam
prokljuvila vašu vezu ili šta ved imate... Glupa nijesam da zbrojim dva i
dva! I da znaš, ona mi se jako dopada a ti si verovatno ispa kreten, jer
je ja ved mjesecima zovem i ništa!"
"Mala..."
"Nemoj ti meni mala, nego jednom pljuni pa reci svojoj sestri,
svojoj krvi da si petljao sa njom."
"Jesam, priznajem."
"I?"
"Što i? Ništa. Upustili smo se u neku igru..."
"Kakvu igru Mlađane?"
"Sad ved nikaku. Gotovo je."
"Kako gotovo?"
"Andrea, što ne shvataš?"

76
Book as passion
 Profesorka28

"Vjeruj mi da ništa ne shvatam."

"Reko sam ti lijepo, bili smo zajedno, pristali smo oboje, igrali se i
završili."
"Uh, uh, jadan ti meni. Što ste se to igrali? Seksa?"
"Andrea! Prederala si!"
"Ako ste se samo seksali, zašto si onda nadrkan mesecima..."
"Nijesam."
"Jesi, jesi... Mlađane, što je ona tebi?"
"Ništa jadna, ništa. I molim te da odustaneš i da je ne zoveš na
žurku."
"Ne brini se. I ona isto razmišlja ka ti i nede dodi."
"Dobro. Odo da prošetam."
Duboko u sebi znam da mu se dopada i više no što želi da prizna.
Ne bi ovoliko bio uzrujan i otišo da prošeta. Ej moj brat de da
prošeta... Čudo prirode...
Ipak, jako bih voljela da dođe na tu žurku. Da mu pokaže... Uzela
sam telefon i pozvala je.
"Halo, Andrea?"
"Hej Nađa, jesi razmislila? Kaži da deš dodi jadna?"
"Ne verujem. Nešto je iskrslo."
"Molim te, ne laži me. I njemu sam rekla, a i tebi du. Znam da si
petljala sa Mlađom..."
"Pa..."
"Šta pa? Jeste, seksali ste se i sad ne možete očima da se vidite,
jel tako?"

77
Book as passion
 Profesorka28

"Srce, nije tako. Jeste, bili smo zajedno par puta... Ali bolje je
ovako, veruj mi. Možda sam na trenutak pomislila da nešto može da
se izrodi iz toga...ali ne može. On se nede promeniti Andrea.
Videdemo se ti i ja, nevezano za njega. Važi?"
"Važi Nađa. Ali..."
"Nema ali, srce. Bilo, prošlo, završilo se. Kraj."
Dugo sam razmišljala o njenim rečima. Gledala sam Mlađana
svaki dan i tražila bar mali nagovještaj onoga što sam mislila. No, on
se povukao i više o njoj nije željeo pričati.
A ni ona o njemu. I opet sam bila na početku.

....................

Nađa nije došla. Znala sam to ali sam se ipak nadala. I sad, malo
pred Novu godinu sjela sam sa kevom u auto i pošla kod nje, ustvari
ne kod nje ved kod njene tetke. Ona je imala kudu na pola puta, a
Nađa mi je objedala da de biti tamo. E pa ako nede brijeg
Muhamedu... Muhamed de brijegu... Mama želi pričati sa njenom
tetkom oko sira, žele da razmatraju i dogovaraju prodaju i transport
do nas. Ljetos smo završili gradnju još jedne vile i sad demo otvoriti
još jedan restoran. Kad sam kretala, rekla sam Mlađi:
"Da je pozdravim?"
"Kako hodeš..."
"Ajde, jadan, ne budi šupak! Inače du ozbiljno da pomislim da si
nesredno zaljubljen!"

78
Book as passion
 Profesorka28

"Dosta! Nisam zaljubljen nikako, ni sredno ni nesredno! Izlazim,

zezam se, uživam..."
"Da, da, kako da ne. Laži sam sebe budalo."
Vidjedu Nađu makar i nakratko. Za to vreme nadam se da du
izvudi dosta iz nje. Ne znam što je to sa njima, al ja ne odustajem.
"Koliko ima do tamo?"
"Sat i po najmanje. I kažeš, ta se đevojka dopada našem Mlađi?"
"Majko, nemoj da si zucnula. Ti radi svoje poslove a ja du da
pričam sa njom. Možda sam samo umislila u svoju glavu..."
"Andrea, više od svega bih voljela da se tvoj brat skrasi. On nam
je nekako umakao iz ruku i više nemamo kontrolu... Prvo sam mislila
da je Tara najbolja za njega, ali vidim da nije tako. Ipak, voljela bih da
nađe neku koja de isto voljeti naše kude i naš biznis. Nije u redu samo
ti da radiš."
"Znam majko. Mlađo je dobar ka lebac, ali nezreo. Osjedam se ko
da sam ja starija."
"Znam milice moja. Al zato kad njega bude strefilo nede jadan
znati gdje udara. Tako je isto i vaš otac... Jurio ženskinje po cjelom
svetu, al kad sam ga ja pritegla... Nije mogo ni u wc bez mene."
"O Jovanka... Samo želim vidjeti brata sretnog i zadovoljnog. I
ako treba da ga potjeram, učinidu sve."
"Zlato majkino, ti si prava sestra."
Malo sam spavala, malo gledala okolinu kad sam čula majku da
govori da smo stigli.
"Hajde Andrea. Ušli smo u selo, sad de izadi Irena po nas."

79
Book as passion
 Profesorka28

"Eno je Nađa, majko. Bokte, još je ljepša nego što je pamtim. Vidi
je. Kako je ti ne pamtiš?"
"Zaista je... Ne mogu zapamtit sve ljude koji dođu i prođu. A da
pitam ja..."
"Molim te još jednom da se ne mješaš. Ka Boga te molim!"
"Dobro."
Nađa nam je mahnula i mama nas je odvezla ka njoj.
"Dobar dan. Dao Andrea. Evo druga kuda sa leve strane."
"Nađa! A jadna, konačno da te vidim."
"Eto vidiš, uvek ima načina... Uđite, tetka vas čeka."
Odmah smo se nas dvije izdvojile. Nađa nam je skuvala kafu i
jedva sam čekala da sjedne pa da pričamo.
"Hajde pričaj. Još malo i kraj škole. Hodeš li Višu upisati?"
"Hodu, upisadu Višu turističku. Sve je dobro, ocjene i tako to."
"A momka? Imaš li nekog?"
"Imam jednog, viđamo se ponekad... No nijesam još Mlađanu
rekla. Znaš on još misli da piškim u pelene."
"Pa dobro, dosta si mlađa od njega i to je normalno. Ali
vremenom prihvatide... Kako je on?"
"Stvarno želiš da znaš?"
"Želim, ne želim... O Andrea... Trudim se da ne mislim na njega."
"Pa što je onda? Što ga ne pozoveš?"
"Nedu. Poslednji put kad smo se videli... On je otišao... Nije mi
dao priliku da mu kažem neke stvari. Ostavio me i svrstao u koš sa
svim devojkama koje je imao. Ne bi trebalo da mi bude krivo jer sam

80
Book as passion
 Profesorka28

svesno pristala na sve, ali jeste. Krivo mi je jer sam umislila da smo mi
nešto više."
"Ne ljuti se jadna, takav ti je Mlađo! A sigurno mogu da ti kažem
da je on izgubljen zbog tebe..."
"Jel izlazi? Jel ima ženske samo za jedno veče?"
"Pa da... Ali to nije poenta..."
"Slušaj me srce, poenta je da sam se pomirila sa Goranom. Da,
posle zadnjeg susreta sela sam sama sa sobom i shvatila da mi on
nudi sigurnost, ljubav, dom... Tvoj brat mi je dao strast i ne bežim od
toga... Ali drugo ništa... Zato te molim da završimo ovu temu i više je
ne pominjemo. Važi?"
"Važi, ali da mi objedaš da deš sljedede godine dodi kod mene na
more?"
"Hodu. Obedavam."
Ona se pomirila sa dečkom jer ovaj moj tupson nije hteo više. Ali
vidjela sam da je tužna kad god smo ga pomenule. Nijesam uradila
ništa mnogo ali i onim što sam postigla bila sam zadovoljna. Samo
Mlađanu nijesam smjela ništa redi. Nijesam jer bi on poludjeo. I
tako... Pustila sam ga da živi u neznanju.
Vratila sam se kudi, školi , životu i jedva čekala sljedede ljeto.

81
Book as passion
 Profesorka28

MLAĐAN
2014.godina

Nijesam više mislio o vještici. Ustvari potisnuo sam sva sjedanja

na nju, na njeno tjelo, na njenu kosu i lice. I mislio sam da mi dobro
ide, nakon one nodi kad sam otišao bez riječi. Bio sam dokazo sebi da
mogu da odem, da mogu da je ostavim tamo i ne osvrnem se. I išlo mi
je dobro, jadan, dok se moja mala drznica nije umješala. Morala je da
pita o njoj, morala je da čačka mečku i izaziva me. Ali nijesam mogao
da je lažem, to bi samo produžilo agoniju jer Andrea nije nikad
odustajala. Reko sam joj istinu, to je bio seks i gotovo. Al kad mi je
pomjenula da de je pozvat na rođendan dodatno sam poludjeo. I sve
mi se vratilo...
Posljednji susret, posljednji poljubac, dodir, ma sve... Jedva sam
odjebao Andreu ali protiv sebe nijesam mogao. Uzeo sam telefon i
kucao:
Andreina žurka, moj stan. Dolaziš?
Ne.
Zašto jadna? Možemo se ponovo zabavit.
Ne, hvala.
Ljepotice...
Ne zovi me više.
I da znaš da nedu.
Prokleta bila! Ništa drugo nijesam mogao ved sam pozvao
mojega brata Milana sa ciljem da odem u kafanu da se napijem i
zaboravim na vješticu. Ipak smo prvo otišli u Kst na žurku 90-ih... I

82
Book as passion
 Profesorka28

brat Marko je krenuo sa nama tako da sam bio odlično raspoložen. Ja

sam se ocijepio jer sam viđeo jednu đevojku sa kojom sam prije bio, a
njih dvojicu sam ostavio za šankom. Ni sam ne znam koliko je
vremena prošlo i koliko sam proveo u priči sa Sanjom kad me je
upitala:
"Mlađane, slobodna sam... Ako želiš, možemo do mene..."
"Ne mogu Sanja večeras, tu sam sa bradom."
"Ok, imaš moj broj. Javi se."
Istini za volju nije mi bilo do seksa. I to prilično često u posljednje
vreme... Postao sam ka prava baba, namršten i ogorčen i samo sam
gunđao. Zato sam riješio nešto da promjenim... Prvo bi mogao da se
zaposlim, a potom na proljede i ljeto više da se posvetim našem
turizmu. Jebeno Andrea vodi biznis, dok ja statiram. Kad sam se
odmako od Sanje našao sam bradu kako se prepiru:
"Đe ste momci?"
"Mi idemo kudi!"
"Marko, jesi li ti gluv! Hodu da se napijem! Ako ti nedeš sa nama
ne moraš! Mlađo, ajmo u kafanu!"
"A jadna, ajmo kod mog Mila u Zaborav".
"Zaborav" nije kafana, ved prava birtija koju drži Milo, moj rođak
po dalovoj liniji. Tamo se uvjek dobro provedem, muzika ti svira na
uvce i možeš da se olešiš bez problema. A to je baš ono za čim sam
čeznuo.
"Hodemo li? Javidu Milu da nam ubaci neki sto u došku. A šta je
tebi jadan ne bio?"
"Udala mu se ženska!"

83
Book as passion
 Profesorka28

"Marko!!!"
"Ti nemaš žensku! A jebate, ništa ne razumjem."
"I ne treba! Ajde idemo da zaboravimo!"
"Ajde jadan! Ko da si znao da i meni treba. Ti, Marko i ne moraš
sa nama."
"Jes, kako da ne! Ko de da pazi na vas dvojicu kad se odvalite!
Idem i ja."
Oko 2h ujutru...
"Zašto si to naručio jadan?"
"Zato što mi nedoftaje... Udava se Mvađooo!"
Ti si meni jedina, u životu ostala,
Srce bi da sakrije, ali ne zna, ne smije...
Tako mi nedostaješ, samo ruku da mi daš
Tako mi nedostaješ, da li znaš!
"Što da ti kažem jadan i sam sam sjeban... Tvoja se udava a moja
ima movka... Nikad i nije biva moja..."
"Mvađo, koja devojka? A?"
"Zabovavi to... Idemo opet na eks..."
"Alo vas dvojica, aman dosta je!"
"Lako je tebi."
"Jeste, baš mi je lako. Ne znam sta du od srede kad čuvam vas
dvojicu nesrednika!"

SVIRAJTE NODAS SAMO ZA NJUUU

JA DU DA PEVAM, TUGUJEM I PLADAM,

84
Book as passion
 Profesorka28

SVIRAJTE NODAS KAO DA JE TU

I AKO JE SAMO U MISLIMA VRADAM...

"Mavko..."
Sa tim riječima sam se onesvestio i to je bio posljednji put da sam
dopustio sebi da me ona dotakne. Stavio sam osjedaje pod kontrolu i
opet sam bio ja, nasmejan, zabavan dečko a ne papučar koji cmizdri i
pati za ženskom i njenom pičkom.
I sve je bilo dobro do ljeta.

2015.godina

Od maja mjeseca doša sam kod roditelja da pomognem. Sjeo

sam i sa Tarom i objasnio joj da se ne nada da demo bit zajedno i da
možemo bit prijatelji ako to želi. Nijesam željeo da imam probleme
dok radim a kako god bilo Tara je bila neophodna kao šef kuhinje.
Međutim, sa Anđelom sam nastavio da se viđam. Ona mi je bila
ispusni ventil. Jebao sam je kad god sam hteo i ona je pristajala.
Drugo nije ni mogla očekivat jer sam i njoj odmah na početku reko,
ljubavnica da, đevojka ne.
I sad sjedim sam u stanu u Podgoricu, čekam moju avetinju da
dođe pa da se zajedno sjurimo do mora. Gledam na sat i trebalo bi da
krenem po nju na aerodrom.
"Mlađooo brate, baš si mi nedostajao sokole!"

85
Book as passion
 Profesorka28

"I ti si meni aždajo mala. A sad da te poljubim, bravo upisala si

što si htjela!"
"Jesam, ali nije bilo lako. Morala sam mnogo učit, prvo za
maturski a poslije za prijemni. Moram se malo ohladiti. Hodemo li
odmah u Đenovide?"
"Hodemo jadna. Jovanka te se uželjela, ka da si preko svijeta, a
ne u Beograd!"
"Šta ima novo? Jesi li još sa Anđelom? Da ne rečem, je...š li je?"
"Duš! A jezik ti je narastao ka Pinokiu nos."
"Nijesi mi odgovorio na pitanje."
"Slušaj me sada, tebe ne treba interesuje da li i koga ja jebem! To
je moja stvar! Otkači se mene više!"
"Au...ja da se seksam koliko ti, vrištala bi od srede i radosti a
ti..ccc..."
"A tek o tvojem seksu ne želim da pričam! I šta ti imaš da se
seksaš, tamo si da učiš školu!"
"Jao molim te, aj ne seri!"
"Andrea! Jovanku de srčka da strefi kad te čuje kako govoriš."
Trebalo je više da pazim na moju sestru. Trebalo je da živi kod
mene a ne u domu. Ovako...ne smijem ni da pomislim.
Dva dana poslije Andreinog dolaska pregledavao sam papire i
spiskove gostiju. Uskoro ide smjena i moram vidjet ko, kad i gdje
dolazi. Gledao sam a onda mi se sve zacrnilo pred očima.
"ANDREA!!! DOLAZI OVAMO JADNA!!"
"Što ti je? Što plašiš narod?"
"Pričaj, nesretna bila! Što je ovo? Jel ovo neka tvoja zajebancija?"

86
Book as passion
 Profesorka28

"Koje bre?"
"Ovo! Nađa Kneževid i Goran Jovanovid, ako je to ona..."
"Ona je."
"Dolazi ovdje sa dečkom?! Zašto? Kako može vještica jedna?"
"Kao prvo, dolazi kao što ne vidiš dalje jer nijesi čitao do kraja i
njena tetka Irena i teča Milan. Kao drugo, dolaze poslovno pitaj
Jovanku ako mi ne vjeruješ. Kao trede, zimus sam ja Nađu pozvala i
kao četvrto, pitala sam te šta ti je ona i ti si rekao ništa! Nije li tako?"
"Tako je!"
"E ako je tako, onda ti nede bit teško jer ti nije ništa.. Nemoj
pričati sa njom, nemoj je gledati jer je ona ništa... A pošto si i ti njoj
ništa, vidim da dete se odlično slagati! A sad me ostavi, imam posla!"
"Uf, kad te dovatim. Znaš li koliko sam bijesan sad?"
"Ako si bijesan idi izjebi taj bijes iz sebe. Imaš curu za to i samo to
znaš da radiš!"
Bio sam na rubu i samoj ivici da se zbog nje, moje vještice
posvađam sa sestrom. Progutao sam riječi i odaljio se od nje. Nije mi
trebala svađa... Ne sad, kad sam znao šta dolazi...
"Jovanka, dođi majko."
"Reci sine što ti je?"
"Jeli...opet petljaš sa onim sirom? Zar Tara nije tražila Talijanski?"
"Ona jeste tražila, al ne pita se samo ona. Pitaju se i gosti i da
znaš, taj homoljski sir, bilo star ili mlad de biti pun pogodak. Pogotovu
sad kad je "Ruža" otvorena. Imaš li problema sa tim?"
"Nemam, samo nijesam znao da dolazi cela svita..."

87
Book as passion
 Profesorka28

"Mlađane, to nije lijepo sine. Irenu znam još iz škole i dobra je

žena a i Nađa je dobro dijete. Šta ti smeta?"
"Ništa, ništa, aj idem ja."
Za dva dana dolazi. Ma baš me briga. Imam Anđelu, mogu ja to.

2 dana kasnije...

"Zdravo Nađa, kako ste putovali?"

Stigli su. Sišao sam da ih dočekam jer je Jovanka od sabajle
počela da gunđa ka Papa da dolazi.
"Ovaj... Dao Mlađo. Dobro, dobro. Ovo je moja tetka i teča, Irena
i Milan."
"Drago mi je, Mlađan Jokovid."
"I nama isto. Baš ličiš na Jovanku."
"A ovo je Goran."
Pogledao sam mrko u njega, u njenog momka...tog kog kad
ostavi doleti u moj krevet i onda se nakon svega brže bolje njemu
vrati.
"Mlađan. Izvolite u novu vilu. Andrea izađi jadna, stigla ti je
prijateljica!"
"Jao, jao mene! Stigla si Nađa zaista!"
"Obedala sam ti!"
"Jesi, jesi jadna, no ja nijesam vjerovala! Mlađane, vidi je kako je
lijepa! Pa ti više nijesi plava!"

88
Book as passion
 Profesorka28

"Nisam, promenila sam boju."

Prokletnica. Misli da de tako nešto postidi... Za mene de ona uvjek
biti plava vještica, ma koliko da se farbala!
"Idem po majku. Ona je u staroj kudi, Andrea de vam pokazati
sobe."
Krenuo sam ka dvorištu da razbistrim glavu. Počinju dvije paklene
nedjelje ignorisanja!
"Mlađo..."
Taman da izađem na put, kad evo je... Ide za mnom nesretna
bila!
"Reci."
"Ja ovaj...drago mi je da te vidim!"
"E pa meni nije drago. Otkačila si me posljednji put i shvatio sam!
Slobodno se vrati svojemu dečku i igrajte se velike ljubavi!"
"Nisam ja tebe otkačila! Ti si otišao! Ti si napustio Novi sad kao
progonjen! A ja sam htela... Htela sam..."
"Što si htjela vještice?"
"Prestani tako da me zoveš! Ja sam htela da te pitam da mi daš
šansu, meni, nama, da pređemo iz te igre u nešto više... Ali ne...
Morao si da odeš, da mi vratiš! E pa uspeo si Mlađane! Vratio si me
tad u Goranov zagrljaj!"
"Duti, ne govori više!"
"Ne brini se, nedeš me ni primetiti. Sve sam ved smislila i malo
demo biti ovde. Možeš slobodno da se praviš da ne postojim!"
Gledao sam je kako se bijesno okrenula i otišla nazad. Ona je
otišla, a ja sam ostao i dalje stojedi na istom mjestu.

89
Book as passion
 Profesorka28

Kako da se pravim da ne postoji? Kad je tako blizu mene..?

Kako da je ne primetim? Kad sam za ovih deset minuta sve
primjetio, od kose, lica, naočara, haljine, tjela, papuča pa sve do
nožnih prstiju...
Neka nam je Bog u pomodi.

90
Book as passion
 Profesorka28

"Jadna, bedna/jadan,
bijedan"

NAÐA

Koji mi je đavo bio... Koji moj sam umislila i zamislila da on kao

takav može da se promeni. Samu sam sebe korila i sažaljevala.
Sve mi se vratilo. Vratilo mi se to što sam se dvoumila, što sam
sto puta odlazila od Gorana pa mu se vradala, vratilo mi se što sam
poželela tog muškarca takvog kakav je bio. Jesam ali on nije mene.
Da, želeo me je dovoljno da mi pruži trenutno zadovoljstvo,
dovoljno da me nakon toga ostavi i napusti. Sve što sam poželela
ostalo je samo u mojoj glavi.
Samu sebe više ne poznajem. U ponovnom vrtlogu nemodi Goran
je znao da mi pogodi žicu. I ja sam se predala, tek tako... Postala sam
malodušna i nije mi bilo važno ni gde sam ni sa kim sam. Nikad se
nisam ovako osedala, jadno, bedno, nikakvo. I sama sam kriva za to.
A kriva sam i za to što sam se udaljila od Bojane. Ja sam se
prepustila učenju. Punila sam svoj mozak informacijama i nisam
videla kad je ona potonula. Gledale smo jedna drugu ali nismo se
videle. Ja sam upisala godinu a ona je otišla nazad u selo. Dok se još
pakovala Goran mi je predložio da se useli i ja sam pristala.

91
Book as passion
 Profesorka28

"Nađa, volim te ali mislim da on nije za tebe. Bili ste zajedno i

vidiš da on voli da te kontroliše i određuje šta deš da radiš i gde deš da
ideš."
"Dobar je on. Pobogu, Boki, svaki dečko ima neku manu!"
"Ja sam ti rekla... Ne želim da zvučim grozno i kao da ti nisam
drugarica ali ja ne želim da se petljam u vaš odnos. Ne želim da znam
kada te povredi, a pogotovu ne želim tome da prisustvujem."
"Boki..."
"Ti znaš šta je najbolje za tebe. Eto sad de da se useli umesto
mene pa dete se voleti bez problema!"
Bojana je bila moja desna ruka, moja drugarica, sestra koju nisam
imala. Ali ne želim da je opteredujem ljubavnim trouglom u kojem
sam se našla. Sama sam došla do ovde, svojom krivicom.
Jedina svetla tačka bila je Andrea. Ta divna, vedra devojka ušla
mi je neprimetno u srce. A bila je jako pronicljiva i začas je povezala
stvari. Iako nisam želela sve da joj kažem, priznala sam da sam se
petljala sa njenim bratom. Čule smo se redovno i dopisivale.
"Alo Nađa, ljepotinjo!"
"Dao dušice! Ma daj, daleko sam ja od lepotice, sto puta sam ti
rekla!"
"Jesi, jesi, lijepa si jadna! Duš! Nađa, rođendan mi je bio ljetos ali
želim napravit veliku žurku ovde u Beograd. To mi je 18-i i pozivam te
da dođeš."
"Ne znam Andrea."
"A nemoj ti meni ne znam. Znam te, znam vas, želiš da izbjegneš
mojega brata."

92
Book as passion
 Profesorka28

"Nije, nije to."

To je, to je, baš to.
"Razmisli, nedu navaljivat ali bih jarko željela da dođeš i da te
vidim."
"Ok, ali i ako ne dođem, nadi demo načina ti i ja da se vidimo.
Važi?"
"Važi."
Poenta je bila baš ta. Nisam htela da sretnem Mlađana, nisam
htela da ga vidim, nisam htela da ga gledam, nisam htela nikakav
kontakt sa njim.
Nisam jer sam bila slaba na njega i jer u njegovom prisustvu
nisam verovala sebi. Imala sam momka, a bežala sam od drugog.
Haos. Ja sam hodajudi haos. I jadna i bedna i sve...

.................

Nisam otišla. Znala sam da nedu ali sam isto znala da Andrea
nede odustati. Toliko sam je upoznala. Zato kad sam čula da želi dodi
sa mamom skakala sam od radosti. Iako je to značilo da demo se
sigurno dotadi teme zvane njen brat. Verovala sam joj pa sam rešila i
da budem otvorena.
"Hajde pričaj. Još malo i kraj škole. Hodeš li Višu upisati?"
"Hodu, upisadu Višu turističku. Sve je dobro, ocjene i tako to."
"A momka? Imaš li nekog?"

93
Book as passion
 Profesorka28

"Imam jednog, viđamo se ponekad... No nijesam još Mlađanu

rekla. Znaš on još misli da piškim u pelene."
"Pa dobro, dosta si mlađa od njega i to je normalno. Ali
vremenom prihvatide... Kako je on?"
"Stvarno želiš da znaš?"
"Želim, ne želim... O Andrea... Trudim se da ne mislim na njega."
"Pa što je onda? Što ga ne pozoveš?"
"Nedu. Poslednji put kad smo se videli... On je otišao... Nije mi
dao priliku da mu kažem neke stvari. Ostavio me i svrstao u koš sa
svim devojkama koje je imao. Ne bi trebalo da mi bude krivo jer sam
svesno pristala na sve, ali jeste. Krivo mi je jer sam umislila da smo mi
nešto više."
"Ne ljuti se jadna, takav ti je Mlađo! A sigurno mogu da ti kažem
da je on izgubljen zbog tebe..."
"Jel izlazi? Jel ima ženske samo za jedno veče?"
"Pa da... Ali to nije poenta..."
"To je upravo poenta, uopšte vas ne razumijem. Oboje. Ti kao
imaš dečka a on kao nema djevojku!"
"Slušaj me srce, poenta je da sam se pomirila sa Goranom. Da,
posle zadnjeg susreta sela sam sama sa sobom i shvatila da mi on
nudi sigurnost, ljubav, dom... Tvoj brat mi je dao strast i ne bežim od
toga... Ali drugo ništa... Zato te molim da završimo ovu temu i više je
ne pominjemo. Važi?"
"Važi, ali da mi objedaš da deš sljedede godine dodi kod mene na
more?"
"Hodu. Obedavam. Hode li i on biti tamo?"

94
Book as passion
 Profesorka28

"A znaš Mlađana, sve mu je nešto preče... Malo bude, malo ga

nema, ne znam... Možda i ne bude kad ti dođeš jadna."
Možda sam negde u malom mozgu ipak htela da ga vidim, nadala
se... A šta de mi to? Previše sam mislila na njega i to uopšte nije bilo
dobro.
"Nađa, odsutna si? Šta je sa tobom srce? Hajde kaži gde demo na
more? Grčka, Turska, Egipat?"
"Pa ja sam mislila u Crnu goru?"
"U Crnu goru? A gde molidu?"
"Tamo gde sam bila sa Bojanom, u Ðenovide. Ide mi se ponovo a i
tetka bi htela poslovno."
"Čekaj, čekaj, a ti i ja?"
"Hajde sa mnom? Ako ne želiš, možemo da idemo gde hodeš al
kad se vratim."
"Ma nemoj! Ti bi opet bez mene pajala!"
"Lepo ti kažem, hajde sa mnom. Videdeš kako je lepo dole, svi su
prijatni."
"Naravno da du idi sa tobom! Ved si dovoljno puta išla bez mene."
"Gorane..."
"Nađa, ti i ja smo celina ali ti nikako to da prihvatiš! Nedu
dozvoliti da mi opet isklizneš iz ruku. Zato, ako treba da idem sa
tobom, idi du sa tobom."
"Videdeš, bide nam super."

95
Book as passion
 Profesorka28

......................

Đenovidi

Nije me prevario osedaj da du ga videti. Čak je i izašao ispred nas

da nas pozdravi. Želudac se zavezao u čvor a srce uzdrhtalo. O Bože,
šta li sam mislila?! A opet bila sam besna kad sam se setila njegove
poruke koju mi poslao za Andreinu žurku. Da, ja sam mu samo za to i
služila.
Ipak... Glavi možeš, a srcu ne možeš da narediš.
Dok smo se svi ispozdravljali videla sam ga da odlazi.
"Mlađo..."
Taman je krenuo da izađe na put, a ne znam ni zašto sam pošla
za njim!
"Reci."
"Ja ovaj...drago mi je da te vidim!"
"E pa meni nije drago. Otkačila si me posljednji put i shvatio sam!
Slobodno se vrati svojemu dečku i igrajte se velike ljubavi!"
"Nisam ja tebe otkačila! Ti si otišao! Ti si napustio Novi Sad kao
progonjen! A ja sam htela... Htela sam..."
"Što si htjela vještice?"
"Prestani tako da me zoveš! Ja sam htela da te pitam da mi daš
šansu, meni, nama, da pređemo iz te igre u nešto više... Ali ne...
Morao si da odeš, da mi vratiš! E pa uspeo si Mlađane! Vratio si me
tad u Goranov zagrljaj!"
"Duti, ne govori više!"

96
Book as passion
 Profesorka28

"Ne brini se, nedeš me ni primetiti. Sve sam ved smislila i malo
demo biti ovde. Možeš slobodno da se praviš da ne postojim!"
Ljut je ali i ja sam ljuta. Okrenula sam se i vratila nazad svom
dečku.

..........................

Par dana se nismo videli. Izbegavao on mene, izbegavala ja njega.

Inače, Andrea je bila u poslu pošto je jek sezone tako da smo se
viđale samo uveče. Preko dana Goran i ja smo skitali.
"A jadna, uopšte te ne viđam."
"Kako da me viđaš kad imaš posla? Evo, sad sam ovde."
Sedele smo u Andreinoj sobi, na terasi i pile koktele.
"Znam. I ne mogu opisat koliko mi je drago što si došla... I što
nerviraš Mlađu."
"Kako ga nerviram?"
"A joj Nađa, jadna, nijesmo deca. Ja sam možda malo mlađa i
imam manje iskustva ali vidim neke stvari. Nadrndan je jer si ovde sa
Goranom. Hteo je da se pojede kad je saznao da dolaziš. Mislim da je
hteo i da pobjegne al onda bi ispao kukavica."
"Pa..."
"Slušaj me, ja ti nedu govorit što da radiš, ali čini mi se da ti ni
sama sa sobom nisi načisto."
"Andrea..."

97
Book as passion
 Profesorka28

"Duš... Nedu te osuđivat jer ne znam kako bi se ja ponašala... Ali

nekako mislim da nisi fer ni prema Goranu ni prema mojem bratu. Ja
znam da on ima mane ali kad bi ti malo povukla, on bi bio pečen."
"O dušo, tako je komplikovano."
"E baš nije..."
"Nedu da se prepirem sa tobom zbog njega. Molim te... Sutra
idemo u Petrovac, hajde da sad uživamo."
"Ok, ok..."
Znala sam svoje mane. Znala sam da izgledam kao jadnica koja ne
zna šta hode. Znala sam a ipak sam nastavljala po svom.
Ujutru, taman da izađem iz sobe kad me on zaustavi.
"A đe si vještice, uopšte te ne viđam jadna!?!"
"Zdravo Mlađane. Evo me, gde si ti?"
"Tu sam, radim, izlazim, zezam se."
"Da, da, standardno."
"Ideš neđe?"
"Idem kod tetke u Petrovac. I molim te, ne zovi me vještice...
Mogli bi ljudi svašta da pomisle?"
"Pa neka misle jadan. Što? Jel te strah od dečka? Možda bih ja
mogao da mu kažem koju riječ o tebi... Onako drugarski..."
"Mlađo! Zašto si takav? Zašto ovo radiš? Imaš Anđelu."
"Eto može mi se. I da, imam Anđelu i još sto njih pored nje.
Možda bi željela da budeš sto prva?"
"Aha."
"Možda bi željela da svi znaju kako sjediš na dve stolice kad ti se
hode?"

98
Book as passion
 Profesorka28

"Mlađo?"
"Što je? Boli jadna... E pa ja nijesam nikog varo, a ti..."
Bam, nisam više mogla. Ošamarila sam ga i otrčala niz stepenice.

MLAÐAN

Znao sam da iz ovog ništa dobro nede izadi. Otkad je stigla,

izbjegavam ih ko kugu, kad čujem da dolaze ja odem na drugu stranu
i tako čitavih deset dana. Za to vrijeme Andrea me samo gleda i
odmahuje glavom.
"Što ima sokole?"
"Ništa. Što pitaš jadna?"
"Onako. Čini mi se da si nervozan, da stalno pogledavaš u pravcu
njezine sobe."
"Duti aždajo, nije istina."
"Mlađo, brat si mi i volim te ali ne volim kad si buzdovan. Zašto
ne priznaš da ti je ona prirasla srcu? Zašto stalno odbacuješ?"
"Mala, ostavi me. Nijesam raspoložen."
"O tome ti pričam! Ja ne znam što je sa vama, ka dve ste mazge
bez mozga!"
"O čemu ti pričaš jadna?"
"O tome da ste jadni i patetični oboje! Da treba da izvadite glavu
iz guzice i priznate da ste izgubili glavu jedno za drugim. Prosto ka
pasulj!"

99
Book as passion
 Profesorka28

Mrzeo sam kad bi Andrea glumila da je starija od mene. Mrzeo

sam je kad bi me savjetovala ka da ja ne znam kako se osjedam. A
mrzeo sam što mi je vještica smetala, što nisam verovao sebi i svojim
rukama koje su jarko željele da je dotaknu.
Kad bi me ona iznervirala vatao sam se Anđele ko pjan plota.
"Alo mačko mala, đe si?"
"Kudi Mlađo, što ti činiš?"
"Završio sam sve obaveze za danas. Hodemo se gledat?"
"Samo ako si dobre volje."
"A ja sam ti uvjek dobre volje. Ne brini. Eto me kod tebe za sat."
"Važi. Čekam te."
Imao sam seks sa Anđelom. I opet, mrzeo vješticu jer mi nije
napuštala glavu. Ostao sam zato kod Anđele cjelu nod, čekajudi da se
desi nešto, ali jok. Jednom i više nijesam mogao.
Ujutru kad sam vratio, sreo sam je na izlasku iz sobe. Izgledala je
sveže i preljepo za razliku od mene. I tad, opet, mrzeo sam je...o kako
jesam...
"A đe si vještice, uopšte te ne viđam jadna!?!"
"Zdravo Mlađane. Evo me, gde si ti?"
"Tu sam, radim, izlazim, zezam se."
"Da, da, standardno."
"Ideš neđe?"
"Idem kod tetke u Petrovac. I molim te, ne zovi me vještice...
Mogli bi ljudi svašta da pomisle?"
"Pa neka misle jadan. Što? Jel te strah od dečka? Možda bih ja
mogao da mu kažem koju riječ o tebi... Onako drugarski..."

100
Book as passion
 Profesorka28

Onda je iz mene krenula lavina da izlazi, ka da me neki đavo

vodio. Kao da nijesam bio ja.
"Mlađo! Zašto si takav? Zašto ovo radiš? Imaš Anđelu."
"Eto može mi se. I da, imam Anđelu i još sto njih pored nje.
Možda bi željela da budeš sto prva?"
"Aha."
"Možda bi željela da svi znaju kako sjediš na dve stolice kad ti se
hode?"
"Mlađo?"
"Što je? Boli jadna... E pa ja nijesam nikog varo, a ti..."
BAM. Ošamarila me je.
Udarila me je i nestala.
A bol je ostala.
Što sam napravio?!
Otišao sam u sobu i odmah ušao pod tuš. Ona je izvlačila najgore
iz mene, uvjek je...ali i uvjek me je dirala i najdublje...tamo đe niko
nije.
I sad dok sjedim i pijem prvu kafu, razmišljam što sam to učinio.
A napast je došla da mi se napije krvi.
"Što si uradio Sunce ti kalajsano?"
"Što?"
"Čekala sam da se prvo središ, da popiješ kafu i dođeš sebi al više
ne mogu jadan!!! Što si joj učinio, kad je izletela plačudi? Pričaj
dabogda te đavo odneo!!!"
"Ništa. Ne mješaj se."

101
Book as passion
 Profesorka28

"Života mi, napravideš još vede zlo. Ako ne možeš a da je ne

dušneš odi u Podgoricu."
"Nedu. Još dan, dva izdržadu. Nedu više dolaziti ovdje. Ne znam ni
sad što mi bi."
"Ja znam, al moje se mišljenje ne sluša."
"Mala, molim te... Sve me boli, a obraz pogotovu..."
"Zašto? Ma nije valjda?! E ako je! E neka te je opaučila kad si
kreten!"
"Odlazi, ostavi me."
Još dva dana prođoše a meni je i dalje onaj šamar bio u glavi. Sad
nijesam željeo da ode a da joj ne kažem da mi je žao. E jesam bio
jadan i bijedan.
"Mlađo sine, kad možeš dodi vamo?"
"Jovanka ne mogu danas. Zašto?"
"Ništa, ništa, rešidu to sa Andreom."
"Dobro."
Posle par sati rešio sam da prošetam i vidim što me je majka
tražila. Ali odmah na prvu naleteo sam na nju. Vješticu, lično...i to ni
manje ni više nego za pultom.
"Nađa, što ti činiš tu?"
"Zdravo Mlađane. Vaša radnica se razbolela i tvoja majka nije
imala nikog pa sam ja uskočila. Nadam se da to nije problem? Valjda
sam toliko sposobna da se danas javljam na telefon i dajem
informacije?!"
"Da, da, ovaj dobro. Idem do Jovanke. Treba li ti pomod?"
"Ne. Od tebe mi ne treba ništa."

102
Book as passion
 Profesorka28

"Nađa...moramo..."
"Ništa ne moramo!"
Prošao sam pored nje a srce me je zaboljelo. Bravo Mlađo, care!
"Zdravo sine. Ne brini se, Nađa je duša, spasila nas je danas."
"Što je sa Anicom?"
"A visoka temperatura! Nijesam htela da izlazi na ovu vrudinu.
Zato sam te zvala..."
"Došao bi da si mi rekla. Mislio sam da je nešto drugo."
"Sve je ispalo dobro. A Nađa se divno snašla, kao da je rođena da
vodi hotel! Bolje je shvatila za pola sata nego sve moje radnice za ceo
dan. Divna đevojka, duša mila..."
"U redu je, shvatio sam. No, zašto si je deranžirala kad je tu sa
momkom?"
"O, on je otputovao."
"Kako molim?"
"Otišao je za Podgoricu poslovno. Nađa de ga pokupit sutra u
povratku."
"On je otišo a ona je ostala?!"
"Mlađo sine, imaš li i ti vatru? Da, to sam rekla."
"Da, da, ne, nemam."
"Hajde, idi radi nešto i nemoj zaboravit da večeras imamo
oproštajnu večeru i žurku. Želim lijepo ispratit naše goste."
"Dobro Jovanka."
E samo mi još to treba, večera, žurka, muzika i Nađa, sama.

103
Book as passion
 Profesorka28

"Oj, ko nas je počastio svojim prisustvom? Slušaj jadan, ako misliš

biti skot i kreten i budala, večeras nemaš što ovde tražiti. Ali, moj ti je
savjet da dođeš i lijepo se ka pravi džentlmen izviniš đevojci. Sama je i
možda dete saslušat."
"Dodi du i bidu dobar."
"Aj tako te volim sokole."
Prošao sam pored pulta i nije me pogledala. Zajebo sam svetski.
Jedva sam dočekao veče. Večeru sam preskočio jer nisam mogao
da sjedim mirno, pričam i ponašam se kao da je sve u redu. Kad nije.
Oluje su besnele u meni. Viđeo sam je đe sedi na kraju sa
Andreom, obučena ka vila u bjelom. Prišao sam muzici i naručio
pjesmu.
Kad je pjesma počela Andrea se nasmijala, aždaja mala a ja sam
prišao njoj, mojoj vještici, ne gledajudi nikog za tim stolom.
"Nađa. Pleši sa mnom."
"Ja...ovaj...ne znam..."
"Ajde jadna, vidiš kakav je ko kučence."
"U redu."
Čim sam je dotako, znao sam, ništa nije bilo u redu.
Pogledom me miluješ, ko da me dodiruješ,
I svaki put, kao da je prvi...
Ja stalno mislim prestat de, iz čista mira nestade,
Al požuda ne prestaje...
Ti si mi u krvi...
Toliko dugih godina, uzimanja, davanja,

104
Book as passion
 Profesorka28

Ostajem posljednji i prvi,

Zbog tebe sanjam Cigane i smišljam slatke prevare,
Al đavo se ne predaje,
Ti si mi u krvi...
"Izvini, prederao sam."

105
Book as passion
 Profesorka28

"Činim pravu stvar?"

MLAÐAN

Možda i dogodi se čudo

i onda uspijem prešutjeti,
teške riječi i sve grubo,
sve što ljudi govore,
kad se više ne vole...

Znao sam da de njena posjeta izazvati haos, ali da de se haosom

završiti, to nijesam. Dok sad sjedim sam na svojoj terasi, ispijam prvu
kafu i gledam u plavetnilo mora i mog Bokokotorskog zaliva, vradam
film i pitam se kad je sve otišlo dovraga.
Nijesam razmišljao o posljedicama, o mojima i njenima koji su
nas posmatrali, onda sam željeo samo da je osjetim uz sebe. Da joj
osjetim tjelo i da joj rečem da mi je žao i da se kajem. I uspjeo sam...
Dok smo plesali rekla mi je samo u redu je i sve vreme dutala. Ni
ja nijesam hteo da pokvarim tako lijepu pjesmu i uživao sam koliko u
njoj, toliko i u toplom tjelu koje je drhtalo u mojim rukama.
Osjedao sam se pun nekog slatkog naboja. Zbog naših suzdržo
sam se da je tu u sred pjesme ne poljubim jer čim sam čuo da joj

106
Book as passion
 Profesorka28

dečko nije tu znao sam, da du to učiniti. Da du je do kraja večeri

poljubiti pa makar letio u pakao.
"Vještice, dođi."
Andrea je ka prava provodadžija zabavljala našu rodbinu da bi ja
mogo Nađu izvjest u šetnju.
"Nije pametno."
"A jadna, samo demo prošetat. Molim te."
"Ok."
Tačno sam znao gde du odvjest. Na moju omiljenu ležaljku
odmah do mora. Tako sam željeo da joj kažem , a ne znam ni što bi.
"Idem po pide. Može li jedan koktel?"
"Može, teča vozi."
Ušao sam za šank i gledao je krajičkom oka, kako je nervozna i
kako grize usnicu. A i sam sam bio nervozan... I dok sam ja spravljao
koktele i živjeo u fantaziji da du konačno ispravit stvari, uljetela je
Anđela.
A nijesam vjerovao u onu, sve se desilo ka u usporenom filmu, al
ovdje je baš to bilo. Kad sam izašao na čistinu, od Nadje nije bilo ni
traga, dok je Andjela stajala ljuta i zajapurena.
"Ovako ti radiš? Naskačeš na zauzetu žensku? Jaki ste mi vi? A i
ona, ko zna kaka je kad čim je dečku vidjela leđa odmah skače u tvoj
zagrljaj! Znala sam da je ona neka namiguša... A tetka Jovanka sve
Nađa ovo, Nađa ono."
"Anđela, nijesam raspoložen za tvoje ispade. Nađa je moj gost.
Ðe je ona?"
"Otišla je. Rekla sam joj par stvari o nama."

107
Book as passion
 Profesorka28

"Što si joj imala redi o nama? Što si se petljala? Što? Bio sam
iskren sa tobom od početka."
"Jesi, ali dok si ovdje moj si. Što činiš tamo u Beogradu baš me je
briga."
"E uskoro de te biti briga i za ovdje!"
"Želiš mi pred svima nabiti rogove? E pa ne može jadan. Vidjela
sam da si odsutan duhom..."
"Anđela... Bježi dok te nijesam zgazio."
"Za razliku od tebe ona zna đe joj je mjesto a to sigurno nije
pokraj tebe!"
"Duti prokletinjo. Odlazi. Ne izlazi mi više na oči."
Na znam zašto sam bio ljut. Da li zato jer je Anđela bila u pravu,
da li zato što sam sam stalno negirao da nešto osjedam prema njoj...
Ne znam... Jedino znam da sam ponovo sjebo, tj. Anđela se potrudila
da mi zabiberi čorbu.
Čim je otišla pronašao sam Andreu jer Nađu nisam mogao nadi.
"Života mi mojega, Mlađane, ubidu te. Ðe je nestala? Ðe sad da
je nađem jadan? Rekla sam ti da ce tvoje seks šeme da nam
presjednu jednog dana. Sve one jednom umisle da su nešto više!!! A
Anđela prva!!!"
"Kreni ti šetalištem a ja du odozgo. Javi mi ako je nađeš."
"Brate, vadidu te iz govana samo zato jer obožavam Nađu, ali ako
ne bude željela da te vidi nedu ti pomodi."
Kao lud sam je tražio, išao skoro do magistrale, mada sam znao
da nije ođe otišla. Andrea se javila da ju je pronašla i da de biti kod nje
u sobi.

108
Book as passion
 Profesorka28

A ja? Bio sam lud. Željeo sam da odem da joj ispričam... I otišao
sam...
"Andrea, pusti me jadna unutra."
"Slušaj me bjedo, iako ona ima momka, što ne odobravam, nije
zaslužila da joj neka koja ti kao nije ništa kaže sve one užasne stvari.
To niko nije zaslužio. I sad... Pusti je da se odmori, vidjedeš je ujutru
kad krenu."
"Mala, nemoj da te moram pomjerat sa vrata. Odi šetat malo...
Samo par reči i otidi du."
"Objedavaš li? Jer majke mi Jovanke..."
"Što si ti sad? Njen čuvar?"
"Jesam. Ajd' ulazi nesredo, eno je na krevetu."
...Nikad nisam znao kako da se ponašam. Za sve moje godine,
leteo sam ka muva bez glave, ništa ne misledi. A sad... U tom letu,
povređujem jednu osobu, nju, moju vješticu... Ne ide to tako...
"Nađa.."
"Odlazi. Ne želim da te vidim više nikad."
"Nemoj jadna. Ne brini se, Anđeli de ljeteti glava zbog svega što ti
je rekla."
Ustala je i sjela na ivicu kreveta a jebem ti život i sve moje,
plakala je.
Aj Anđela, Anđela...
"Mlađane, nije rekla ništa što nije istina."
"Kako nije jadna! Nazivala te raznim groznim imenima, dabogda
je voda odnjela."

109
Book as passion
 Profesorka28

"Ali ja sam sve to... Nažalost ... Otkad sam tebe upoznala... Takva
sam... I tačno je, sedim na dve stolice... I varam..."
"Ne varaš..."
"Ne? Kako ne? Šta bi se dogodilo da Anđela nije došla? Bi li me
poljubio?"
"Sigurno."
"Eto vidiš! I ja buh uzvratila! Tako utičeš na mene, jadan..."
"Nađa... Ljepotinjo moja."
"Mlađane, mnogo smo se zaigrali. Ovo je otišlo predaleko, nismo
više deca."
"Što želiš onda?"
"Ujutru odlazim. Ako ostavim Gorana, ovaj put zauvek, hodeš li ti
biti moj dečko?"
"Kako, ali ti si tamo a ja sam... Pa ja sam malo u Beograd malo
ovdje na more..."
"Možemo da probamo."
"Jadna, ja nijesam za vezu ni ovako, a zamisli tek na daljinu. Ne bi
uspjelo vještice."
"Onda, nemamo o čemu više da pričamo. Voleo si da se igraš i ja
sam volela... Ali ne mogu dalje. Treba mi više od igre Mlađo! Možeš li
mi to pružiti?"
"Ne mogu."
Sam sam sebe hteo da lupim po sred lica. Da se udarim jer sam
kukavica, jer ne želim da rizikujem, da probam.

110
Book as passion
 Profesorka28

A bojim se jadan, da du je onda još više povrediti. Da du poželjet

ili pogledat drugo žensko i time napravit još vede sranje, a ona to ne
zaslužuje. Moja vještica...
"Idi, ostadu ovde nodas. Sve sam ved spakovala."
Sjeo sam pokraj nje, uhvatio je za ladnu ruku i povuko do svojega
obraza.
"Nađa..."
"U redu je."
"Ja nijesam..."
"Mlađo.. Moraš nekad da pokušaš... Kad shvatiš da stalno misliš
na jednu osobu, da ne možeš bez nje ni dan, ni nod da zamisliš. Da
želiš svako jutro da se uz nju probudiš, znadeš... Dobar si ti."
Možda se jednom rodi nada,
i onda uspijem ti priznati da si najbolja do sada,
da sa tobom nijedna ne može se mjeriti, nema pravila,
tu nema pameti,
kad nastupi tišina,
mi smo dvoje ljudi što se ne mogu razumjeti...
Poljubila me je u ruku ka da me je opekla. Nisam više mogao i
izljeteo sam iz sobe. Otišao sam i pustio je.
Pustio sam vješticu od mene.
Ujutru, nijesam sišao da se pozdravim.

111
Book as passion
 Profesorka28

2016.godina

Uspjeo sam da se vratim na put. Nakon ljeta, vratio sam se u

Beograd i počeo da stažiram kod jednog privatnog stomatologa... Još
uvjek nisam znao želim li to raditi čitav život ali jadna, nešto se
moralo raditi. Život mi se sveo na poso, spavanje, seksanje i bančenje
sa bradom.
Ali, moja brada Marko i Milan iznenadili su me jer su obojica imali
đevojke, onako pravo. Dobro, za Marka sam nekako i očekivao, ali
moj brat Milan...
"Pa šta da ti kažem Mlađo, Jeca me je opčinila totalno. Želim
stalno da budem sa njom. Evo uskoro je vodim na Zlatibor."
"A jadan, pečen si."
"Ti bi brate isto mogao malo da se potrudiš! Nemogude da za
tebe nijedna nije dobra!"
"Marko, nijesam još spreman."
"Jao kako sereš, čoveče! Šta bre nisi spreman, koliko godina ti
imaš? Šta čekaš majke ti?"
"Pa ono, ne znam..."
"Kako deš nadi pravu ženu kad nijednoj ne daješ šansu? Kako deš
znati želiš li život da provedeš sa nekim ako ne probaš? Mlađo, nije
život samo zajebancija! Evo vidi Mikija, pajao je, jebavao, zezao se a
sad kao Lesi jedva čeka da se vrati kudi svojoj Jeci. Ne kažem da treba
da se ženiš odmah, ali razmisli... Nikad mlađi nedemo biti. "
"A Marko jadan ti si preozbiljan za mene."

112
Book as passion
 Profesorka28

I Marko je imao đevojku. Upoznao sam Mariju jednom i delovala

mi je baš fino. Ipak, sebe tako još nijesam mogao da zamislim.
U pojedinim trenucima Nađa mi je padala na pamet. Sjedao bi je
se ali bih je odmah odbacivao. Pretpostavljao sam da uživa sa svojim
dečkom.
Ja jesam bio sa nekim ženskama, opet samo radi seksa. Anđelu
sam otkačio čim je Nađa otišla. Možda jeste bila u pravu ali osjedao
sam kao da je mene uvredila.
Za to vrijeme, Andrea se uselila u moj stan. Kako je upisala Višu
školu nijesam željeo da ide u dom. I eto je je, ide na fakultet, uči,
sprema, kuva i duti.
Jako dugo se durila zbog Nađe.
"Bila sam ubjeđena da dete biti zajedno! Osjedala sam to, vidjela
sam kako se gledate! Kako sam mogla tako da pogriješim?"
"Mala, nijesi pogrešila ti, ja sam. Ja sam onaj koji je odustao od
nje, od nas. Ja sam taj koji je mislio da čini pravu stvar..."
"Hajde da je pozovemo onda, ja du pričati sa njom. Viđedu jeli još
sa onim..."
"Mala, prošle su godine... Nije bilo suđeno."
"Jao, ljutiš me jako. Nikad se sam nijesi potrudio. Ni ne znaš kako
se to radi. Daj Bože da doživim da te neka ženska izbaci iz te tvoje
uštogljene kože i umišljene glave."
Bila je ljuta mjesecima bogami, ali voljela me je mala aždaja te
smo se pomirili.

113
Book as passion
 Profesorka28

Brada i ja smo izlazili ali ne kao ranije. Pitao sam se kako je to?
Vrijedi li zbog nekog se odredi svoje slobode? Koliko jako osjedaš tu
drugu osobu kad želiš da si sa njom non stop.
Kad su izlaz, provod, pijanka bili u pitanju bio sam prvi ali da li je
to bilo dovoljno? Da li je dovoljno trenutno zadovoljstvo naspram
nečeg trajnijeg, snažnijeg, ljepšeg. Kad sam gledao u njih dvojicu,
poželjeo bih da saznam.
Ali život nije takav, divan, sjajan i bajan. Ta ista brada, ta ista
njihova ljubav srušila se kao kula od karata. I ja sam dobio ponovni
odgovor.
Seks da, veza ne.
"Mvađooo, bvate, očajan sam..."
"Brate Milane ništa te ne razumijem. Za Marka znam, šutnula ga
je Marija ali što se sa tobom dogodilo jadan?"
"Šta, šta se dogodilo? Voli Jelenu kao jedinku a ne voli Jelenu kao
trudnu! Opasno me živcira i brate ne znam koliko du ga još trpeti!"
"Štooo? Bideš dale! A grijeh je od Boga da se ne raduješ! Rodide ti
se junačina! Smiri se jadan i idemo popit u to ime!"
"Odobravaš?"
"Pa nijesi je našo na ulicu, to je tvoja đevojka. Kad ved moram da
kažem, sigurno je voliš?"
"Volim je... Ali prevarila me je..."
"A žensko ti je to. One se služe raznim trikovima."
"Mlađo..."
"A ti Marko ne izgledaš baš tužno. Vas dvojica kao da ste
pomješali uloge...ti se raduješ a ovaj tuguje."

114
Book as passion
 Profesorka28

"Ja sam shvatio da Marija nije ta. Za mene sigurno postoji druga,
prava žena. A mislim da i za tebe postoji... Samo da znaš kad se
ukokaš pominješ neku vešticu."
"A? Što pričaš to jadan ne bio?"
"Da, da, Miki i ti kad se obeznanite, on kuka za Jecom a ti za tom
nekom. A ja čekam da vidim imaš li muda pa da mi ispričaš ko je ona.
Sve ove godine nisam te čuo da pričaš o nekoj za ozbiljno. A sad
pominješ jednu te istu vešticu mesecima."
"A brate moj, ne znam što da ti rečem. Bio sam sa tom
djevojkom, ne mogu poredi da mi se dopadala ali... Mislim da je to
bio samo seks."
"Nisi ti kukao Mlađo, ti si patio. Zašto se ne pustiš? Zašto je ne
potražiš?"
"Ne mogu jadan, zauzeta je."
"Udata?"
"A jok, nego ima momka."
"Slušaj brate moj. Marija me je ostavila zbog drugog momka. Da,
priznala mi je da voli drugog, više od mene. Nije mi bilo prijatno ali
ako je to naša sudbina ja sam je prihvatio. Iako je ta tvoja zauzeta,
možda si ipak ti njena sudbina a ona tvoja. A to nedeš znati dok se ne
potrudiš, dok ne staneš pred nju i ponudiš joj celog sebe. Možda tad i
ona shvati da više voli tebe."
Marko je bio najbolji od nas trojice. Uvek je pamjetno govorio ali
nakon što mi je ispričao što mu se desilo opasno sam se zamislio.
Jesam li prerano odustao od Nađe, od nas?

115
Book as passion
 Profesorka28

Jesam li vodjen samo fizičkim potrebama odbacio nešto ljepše,

trajnije?
Jesam li bio kukavica što nijesam prihvatio ponuđeno?
Jesam li je ovih godina zavoljeo?
Ved na početku sljedede godine znao sam da je prekretnica blizu.
Dobili smo bebu ali ljepoticu, no to nije ono što me iznenadilo.
Moj drugi brat samo mi je rekao Ženim se, a ti deš biti kum.
I to vjenčanje promjenilo je moj život.

I činim pravu stvar,

ne spominjem te ja...
Jezik pregrizem da ne bih opsovao,
da ne bih opsovao,
ovaj zivot što ga dijelim na pola
i kada poželim te ja,
jezik pregrizem da ne bih opsovao,
da ne bih opsovao ovaj život što ga
dijelim na pola...

116
Book as passion
 Profesorka28

"Tačka."

NAÐA
2016.godina

Bilo je gotovo. Čak i pre nego što je počelo. Bila sam i tužna i
zadovoljna. Jesam jer sam smogla hrabrosti i pitala ga. Pitala sam ga
da bude moj dečko jer sam ga prepoznala kao svog. Toliko sam se
glupirala i odupirala da je bilo prosto neshvatljivo i glupo od mene.
Zavolela sam ga. Kako je to bilo mogude? Da, jesam. I ne znam kako
se na moru nisam raspala. Kako sam izdržala onaj jedan ples a da mu
se ne bacim u zagrljaj i počnem da ga ljubim... Ipak, sada sam mirna.
Neko kad je tužan, pati i ne može ništa da radi, da jede, da
spava... A ja, sva sam naopaka. Jela sam kao nikad i učila danonodno.
Čak je i mama primetila da sam se podgojila ali majka ko majka nikad
te time ne zeza, njoj si uvek lepa. A Goran... On mi je ved postao trn u
oku. Rešila sam prvo da diplomiram a onda sednem i suočim se sa
njim. Jedina svetla tačka bila je Bojana. Vratila se za Niš, upisala
godinu i našla lep stančid. Videle smo se par puta, pile kafu i popričale
ali falila mi je moja Boki, falilo mi je da budemo stare mi... Nas dve od
pre par godina. I kad to dođe na red, rešila sam da joj se izvinim i
molim za oproštaj.
Dugo sam mislila o Mlađi. O tome kako je život zaista čudan.
Kako sam želela da prihvatim i seks kombinaciju samo da bi bila sa

117
Book as passion
 Profesorka28

njim. Kako sam želela da pobijem teoriju da je veza na daljinu

moguda. Sve sam to htela, ali on nije.
Međutim, sa Andreom nisam prekinula kontakt. Zamolila sam je
da ne pričamo o njenom bratu i ona je za divno čudo pristala. Čule bi
se redovno, dopisivale, pričale o njenom momku jer ona mog nije
volela...kako je vreme prolazilo i ja ga više nisam volela. Sad smo bili
samo cimeri. A Goran mi nije olakšao.
Kad god je mogao kinjio bi me, govorio da sam ga zapustila, da
sam nesposobna, da sam frigidna i ko zna sta još. Polovinu ga nisam
ni slusala. Odlučila sam čim dobijem diplomu, raskinudu i zamoliti da
napusti stan.
"Gde sad ideš? Opet izlaziš?"
"Idem u biblioteku."
"Ne verujem ti."
"Ne interesuje me."
"Slušaj me vamo mala, promagupirala si se. Nede ti prodi."
"Učim Gorane, zar ne vidiš po ceo dan i nod."
"Da, da, učiš i odbijaš me. Nemamo seks mesecima? Šta treba da
radim, da nađem drugu?"
"Slobodno."
"Šta si rekla? Ma nemoj, to bi gospođica htela..."
Takvi su bili naši razgovori. Osim što sam se ohladila sad mi je
išao i na živce. Gde ideš, šta radis, koliko ostaješ, javi mi se obavezno?
Šta sam ja jebote bila? Mazohista...
Sreda zbog završenog fakulteta bila je kratkog veka. Nisam čak ni
napravila proslavu jer mi je Goran ponovo napracio scenu. Da,

118
Book as passion
 Profesorka28

trebalo je dodi dosta i kolega (muških) a on je izdramio i kao zabranio

mi. U toj svađi mislim da je hteo i da me udari ali kad je potegao
samo sam mu rekla ako to uradiš, odrobijadu te majke mi. Izvinio se a
ja sam presekla. Rekla sam mu da je gotovo, da ga ne volim više a da
ni on mene ne voli toliko koliko misli. Iznenadila sam se kad se samo
spakovao i izašao iz mog stana... I iz mog zivota.
Bila sam konačno sama i disala sam punim pludima.

2017. godina

Za Novu godinu bila sam u selu sa mojima. Želela sam i tu da se

povratim. Da sa mamom i tatom sednem i kažem da su moji planovi
da idem za Beograd a možda i dalje, van zemlje. Ništa me tu nije
zadržavalo.
"Dušo ... Idi...učila si, diplomirala, sve. Mislila sam da deš ostati sa
Goranom čak i udati se za njega... Ali dobro, ako nije išlo bolje sad da
se stavi tačka."
"Mama, nije išlo. Veruj mi."
"Verujem ti Nađa."
I moja majka se promenila. Videla je od Bokijeve Darinke da život
nije onakav kakav ga ti isplaniraš... I pustila me je... Upoznala sam i
Mariju. Dovela je Bojana kod mene na kafu. Slušala sam skradenu
verziju njene i Bojanove ljubavi...
"Vidiš Nađa, sve je mogude."

119
Book as passion
 Profesorka28

Još nisam sela sa Bojanom. Nisam želela da joj kvarim ove lepe
porodične trenutke. Nisam želela da kvarim Bokijevu sredu koju je
zaslužio nakon toliko godina tuge. Još joj nisam rekla za Gorana... A
tek za Mlađana... Uh...
Nekad je sve mogude i nemogude istovremeno.
Videla sam se sa Andreom. Da, otišla sam za Beograd i videla se
sa njom tajno.
"A moja ljepotice, što činiš?"
"Ništa. Trenutno sam u fazi odmaranja i lepo mi je. Hajde sa
mnom da vidim dva stana."
"Stvarno jadna želiš da preseliš ovamo?"
"Želim."
"Joj samo, znaš li da de me Mlađo razapet ako mu kažem. Ako
mu rečem da dolaziš sa dečkom ima da odlijepi a taman se malo
sredio."
"Andrea, dolazim sama. Raskinula sam sa Goranom. Solo sam."
"Molim? Kad? Kako? I nijesi mi dosad rekla? Nađa!!!"
"Pa eto, htela sam da ti kažem uživo. Ali molim te, Mlađanu ni
reči."
"Zašto jadna? Patio je za tobom."
"A zašto je tačno patio? Jesam li ga pitala da budemo zajedno?
Jesam li Andrea učinila prvi korak?!"
"Jesi, ali... On je bre, nezreo a uz to da dodam glupak i budala.
Misli da su đevojke samo pička!"
"Joj duti čoveče, kako se to izražavaš?"

120
Book as passion
 Profesorka28

"Kako, lijepo? Vas dvoje me na to terate! Bandoglavi ste da

nemam riječi!"
"Nemoj... Pusti to. Kad se doselim videdemo šta de biti."
"Jao očerupat de me ko kokošku, samo da znaš. Ume da bude
jako prijek..."
"Pa zaslužio je! Gotovo i tačka."
"Aj, aj, neka nas Bog pogleda kad ste vas dvoje u pitanju, ja
posustajem. A da vidiš kako mu beba lijepo stoji."
"Beba? Kakva beba?"
"A ne brini se jadna, nije njegova ved nekog njegovog druga. Sve
kao ne voli đecu, a ovamo aj da joj kupimo ovo, aj ono. Trebalo je da
ga ufatiš na bebu? Tad se ne bi glupiro!"
"Neee, ti bre nisi normalna. Kakva beba?"
"Što? Mi smo ti vaspitani tradicionalno, morao bi da te oženi, da
ti da naše prijezime. Majka bi skakala od srede jer joj se mnogo
dopadaš isto ka i meni. A Mlađo, a on bi đavo ga odnijeo, morao da
odraste i napokon bude glava porodice?! A što kažeš?"
"I dalje kažem da nisi normalna!"
"Pih, jado ne znaš da se zabavljaš! Nađa voliš li mojega brata
buzdovana? Sad iskreno, nemamo što kriti."
"Volim."
"Razmisli onda. Kad se sljededi put sretnete, a varnice frcaju na
sve strane, dovatite se, bum, tras i eto je beba."
"E luda li si, stvarno!"
Volela sam tu lujku i njene lude ideje. Ali sve sam morala da
odložim jer se tata razboleo i morala sam da odem u selo. Bojana je

121
Book as passion
 Profesorka28

otišla za Beograd jer je Boki njen ranjen i slabo je dolazila. Sve se

nekako razvuklo. Čak mi i diploma mesecima nije bila gotova. Kao da
sam bila baksuz?!
Onda sam otišla u Niš rešena da otkažem stan, spakujem stvari i
vratim se u selo Bojana me je pozvala.
"Nađa, mogu li da svratim? Moramo da razgovaramo."
"Naravno Boki. Jel sve u redu?"
"Jeste."
"Vradaš li se u Beograd?"
"Da."
"Onda ostani kod mene večeras."
"Važi. Vidimo se kasnije."
Osedala sam da je sad neki bitan trenutak, kao da je prekretnica
bila u pitanju. Na brzaka sam spremila kutije, naručila picu za nas dve
i željno je iščekivala. Odlučila sam večeras sve da joj priznam, pa nek
ide żivot.
Ali ne zna se ko je koga više iznenadio.
Čim smo sele jedna pored druge, osetila sam nanovo tu dobro
prepoznatljivu emociju između nas. Bilo mi je krivo što sam dopustila
da se odaljimo. Ona mi je bila kao sestra. A sad joj moram sve
ispričati. Počela sam sa Goranom.
"Izvini što ti nisam javila za Gorana. U svoj frci oko faksa i oko
njega zaboravila sam."
"Pa kad si raskinula sa njim?"
"Pre par meseci."
"Au, a ja nemama pojma o tome!!! Ubidu te."

122
Book as passion
 Profesorka28

"Eto... Nisam više mogla da ga trpim. Znaš mene, ja sam vetropir,

a on gušio me je, non stop proveravao, ljubomorisao..."
"Eh, ne bih da ti kažem, rekla sam ti... Ali?"
"Znam dušice, oprosti za sve. Nego šta se to dešava sa tobom?
Samo letiš tamo vamo?"
Svi smo se potresli zbog Bojana. Celo selo je bilo užasnuto i
zabrinuto.
"Ja se udajem, a ti deš biti kuma. Zato sam došla. Nedeš me
odbiti?"
Udaja? Kuma? Ček šta?
"Ne, nedu. Za koga se udaješ, majku mu? Nisi ni dečka imala?
Jebote! Mi nemamo pojma ništa jedna o drugoj! Idem da nađem neki
alkohol a ti se spremi sve od početka da mi ispričaš."
Ona je pričala a ja sam pila. Majko moja, kad se nisam patosirala.
Pa ona se udaje za Marka!
"Polako, napideš se u sred bela dana!"
"Marko jebote! Marko sa mora! Marko, onaj tvoj prvi!"
"Da, taj! Nađa, saberi se!"
Marko, Milan, Mlađan, kakvo sabiranje!!!
"Kako da se saberem kad si mi tako sve bacila u lice, Marko,
udaja, kuma, bam. Moram da drmnem još jednu. I kad je venčanje?"
"Za dve nedelje."
"ŠTA? ISUSE HRISTE! Pa vi niste, pa ti nisi normalna!"
"Zašto Nađa? Šta da čekamo? Našli smo se, ljubav je ponovo
buknula i to je to. A i ja ti ved živim sa njim."
"Ja sam u šoku. Aj duti malo dok svarim."

123
Book as passion
 Profesorka28

"Dutadu. Sva sreda da spavam kod tebe pa du imati vremena da ti

objasnim sve, šta, kako i kad. Neku se vradati više u Niš. Trajno se
selim za Beograd."
"Majku mu. A faks?"
"Videdu. Prvo ljubav, onda faks. Veruj mi, on je vredan toga."
"Vidim te i verujem ti."
"A nemaš pojma ko je kum? Mlađan, sedaš li se njega?"
Omg. .. Čuj sedam li se? Sad moram da drmnem još jednu i
krenem svoju priču.
"Boki... Sad ja tebi moram nešto da ispričam. Nešto što traje ved
godinama, nešto što sam krila skoro i od sebe..."
"Nađa srce, sve je ok... Šta god mi sad kažeš...meni je lepo i nema
šanse da se naljutim na tebe!"
"Ja.. Ovaj.. Znam Mlađana... I to dobro... Vrlo dobro..."
"Da?"
"Da. Pa počelo je još na moru."
I pričala sam, o svemu, o moru, o prvom susretu, o drugom, o
tredem i naposletku o susretu sa njim kad sam otišla sa Goranom.
"Auuu srce. Ti i Mlađo, pa ja nikad ne bih rekla! Nekako se sedam
da je Milan bio baš za te kombinacije... A sad, on je skoro oženjen,
ima preslatku bebicu..."
"Znači njegova je beba? Pričala mi je Mlađina sestra o njoj. Kako
joj je ovaj baš privržen."
"Jeste. On je zezator ali malu Lenu obožava... Ma tu nema šta da
se ne obožava, svi se otimamo oko nje. Nego, pričaj dalje. Kad ste se
poslesnji put videli?"

124
Book as passion
 Profesorka28

Do detalja ispričala sam joj taj deo. Sa sve grubim rečima, a

potom izvinjenjem pa pesmom i plesom i na kraju Anđelom.
"Kučka. Baš je morala da te napadne."
"Boki...bila je u pravu. Šta sam ja sa njim tražila svih ovih godina?
I tad smo seli i raspravili se. On je priznao da ne želi da pokušava vezu
na daljinu."
"Ma on nema pojma! A ovamo deli savete. Ubidu ga. Ček, ček,
ček... Sad mi nešto pada na pamet... Jebote, jesi li ti veštica?"
"Molim?"
"Primetili smo tj.moj dragi je primetio da kad se Mlađa uroka od
alkohola stalno spominje neku vešticu, njenu plavu kosu i bujno telo.
Čoveče pa on je patio za tobom, a duti ko kurva."
"Ma ne znam Boki. Sve mi je pomešano. Osedam da du pasti u
nesvest na venčanju."
"A jok.. Videde on... Ja du dutati a ti ima da blistaš. Bideš najlepša
kuma i plava veštica koja de ga baciti na kolena, jesi me razumela?
Zgrabideš svog čoveka, dovoljno ste vremena izgubili."
"Boki, nije tako jednostavno."
"E baš jeste. Moraš da rizikuješ, da se boriš, nede ti sreda pasti sa
neba. Sama je moraš iskrojiti."
"Jao srce moje, koliko sam strepela od ovog razgovora. Nisi ljuta
na mene?"
"Ljuta sam što to odavno nisi sasekla i uradila nešto za svoje srce,
za svoju ljubav. Ali znajudi Mlađana verovatno bi se godinama
natezali dok on ne shvati neke stvari. Ovako, na brzinu je najbolje..."
"Šta na brzinu? Ja nedu da se udajem tako brzo."

125
Book as passion
 Profesorka28

"A ne, nešto drugo. Jel piješ pilule?"

"Bojana! Ja ne znam šta je sa vama i bebama! I njegova sestra mi
je to predložila, sedaš je se? Andrea."
"Sedam se, vidiš pametna cura."
"Kakva pamet, nedu da hvatam Mlađana na bebu! Nedu i tačka."
"Ma nedeš... On de sam da se uhvati, mi demo mu samo pomodi."
"Svi ste ludi! Svi, daj sipaj još jednu rakiju."
Htela sam da se ubijem od alkohola... Da zamrznem u glavi da du
ga videti za dve nedelje... Da du stati ispred njega prvi put, kao
slobodna. Da li može nešto da se promeni? Da li de dodi sam ili sa
nekim? Ništa nisam pitala Bojanu. Pile smo do duboko u nod i
nazdravljale novim/starim ljubavima.

......................

"Boki, srce, volim te ali nema šanse da nosim ovu haljinu?"

"Zašto? Šta joj fali? Mislila sam da voliš te čipkane lepote?"
"Volim ali iz ove vrišti seks? Ti se jebote udaješ, a u mene ima da
gledaju!"
"Priznaj da si se usrala! Da nije Mlađo u pitanju obukla bi tu
haljinu..."
"Pa dobro, pomislide da sam se zbog njega tako utegla."
"Nađa, diši jebote, više tebe drma trema nego mene."

126
Book as passion
 Profesorka28

"Ja nisam normalna. U pravu si. E ima da je obučem i nabijem mu

sise na izvolte. Pa nek gleda."
"Tako je. BRAVO. Cenim dok se potpišemo, on je gotov."
"Bojana, misliš li da de sve biti u redu?"
"Mislim dušo."
"Kako si posle svega i dalje pozitivna? A Bojan?"
"Eh, ima još malo vremena da se opameti. Žao mi je ali ja nedu
odustati. Imam pravo na svoju sredu."
"Imaš slatka moja, ti više nego iko. Evo, idem ponovo da probam
haljinu. Bide na meni, obedavam."
"Volim te dušice. Jedva čekam da dođeš."
"I ja isto. Jedva čekam da te udamo."
I sve ostalo što ide uz to. Kum i kuma? Majko moja, hodu li
izdržati.

17.06.2017.

Juče sam stigla. Kod Bojane i Marka sam, pomažem Bojani oko
haljine i frizure. Puna je kuda iako je malo venčanje. Milan je potpuno
isti a opet nekako ozbiljniji, valjda sazreo. Njegova Jelena je preslatka
a tek Lena... Sad vidim zašto su svi zaljubljeni u nju. Od sinod nosila
sam je deset puta.
"Nađa, vidi kako ti lepo stoji. Imaš li dečka?"
"Nemam. I nemoj molim te da mi kažeš kako mi treba beba..."

127
Book as passion
 Profesorka28

"Pa sad, ako nemaš dečka onda ok. Inače beba je najvedi
blagoslov. Milan i ja, mi smo se totalno promenili otkad smo dobili
Lenu. Ona je naša princeza."
"Jeste, divna je . Jeco, jel mi nije ova haljina malo previše?"
"Nađa, imaš savršeno telo. I to treba naglasiti. Jasna, reci joj."
"Tako je. Predivno svi izgledate. Ja sam nešto načula, pa se
nadam da de ta haljina da uradi svoje."
Dobro je da je Jelena odvela bebu, umrla bi od sramote.
"Jao Jasna, ja nisam..."
"Dušo, ne osuđujem samo odobravam. Upoznala sam dotičnog i
jeste zajebant ali volela bih da ga vidim kao emotivno nedostupnog za
sve druge žene. I samo da znaš i ja sam čula... Drago mi je vještice."
"O jebote jel svi znaju?"
"Mislim da znaju za vešticu, a za tebe... Ne verujem... Duti taj,
samo tako. Hajde, daj mi jedan osmeh, pobogu ideš na venčanje,
kuma si i treba da zavedeš kuma! Hajde ženo pokret!"
"Jao hvala, ti si duša od žene."
"Ako ti trebam, tu sam... I poslovno i privatno. Držim ti fige."
Čula sam vrisku i ciku. Boki se pojavio sa Marijom. A onda sam
čula dobro poznat glas.
"Jao, đe je moja ljepotinja?"
"Zdravo Mlađo, kako si lep!"
"A doktorice nemoj me zajebavat jadna. Đe si Lenice kumova!"
E nazdravlje, prvo du se onesvestiti a tek onda idi na venčanje.
Ajde Nadja saberi se... Nekad si zavodila redom, flertovala...
"Hajde, zakasnidete. Mlađo, povedi ti kumu."

128
Book as passion
 Profesorka28

"A đe je ona?"
"Zdravo Mlađane."
Jebem ti život. Odelo sivo, a ona tamnoput, ponovo opaljen od
Sunca.. Ma jebem ti, što nije poružneo.. Jao...
"Nađa! Vještice!"
Fiksirali smo se pogledima, a onda je prešao očima po mom telu.
Kratka crna haljina, čipka, bratelice tanke i crvene štikle. Ubidu
Bojanu. E da, imam i crvenu ružu u kosi.
"Dođi vamo jadna."
"Nedu."
"Idemo vjenčati naše drage ljude a onda demo ti i ja razgovarati,
pa makar te nosio jadna!"
A jel? E pa nede modi. Pošla sam pored njega kad začujem
režanje.
"Ðe su ti ledja jadna?"
"Molim?"
Bacila sam pogled preko ramena kad sam videla njegovo
zgranuto lice gledajudi u moja leđa. Nigde tkanine, samo gola ledja...
Ubidu Bojanu.
"Mlađane, zakasnidemo jadan!"
"Bogo mi, ti si došla da me mučiš! Da mi se osvijetiš?"
"Ja? Ne. Ja sam kuma i sutra idem kudi."
"Malo sjutra deš idi kudi sjutra! Ne zvao se ja Mlađan Jokovid..."
"Kasnimo kume... I da, nisam više sa Goranom."
Brzo sam izletela iz sobe i krenula ka kolima. Bože igram li se
vatrom opet?

129
Book as passion
 Profesorka28

"Nedeš mi pobjedi vještice. Nakon haljine i tih štikli bide dobro

ako uspijem vjenčati Marka a da se ne obrukam."
Cerekala sam se ko luda..
Dođe mi da izljubim Bojanu. Svaka čast i tačka.

130
Book as passion
 Profesorka28

"Ti si moja vještica"

MLAÐAN

Otvorio sam oči i gledo đe se nalazim. Glava mi je bubnjela a usta

bila suva...
"Oj sokole, ajde ustajanje. Ne mogu više da paradiram na prstima
ovdje. Mora biti da je bilo opako kad nijesi stigao do sobe jadan!"
"Joj što me boli glavudža i da znaš, stigao sam ali izbačen sam iz
nje."
"Kako to? Govori, koja je unutra? Ja da joj rečem..."
"Kako koja je? Pa Nađa, vještica! Ona je Bojanina kuma!! Opet je
vaskrsla ispred mene!"
"Nađa! Nađa, kao tvoja Nađa!"
"Jeste ta, aj jao ne deri se. Idi skuvaj tvojem bratu kafu da se
povrati. I da, spremi joj neku tvoju haljinu da obuče. Ono od juče
nema šanse da nosi više!"
"Jao crni Mlađo jedva čekam da čujem sve. A baš sam šdela da ti
kažem ..."
"Sad duti jado, samo duti. Još ne znam s'njom što da činim. Mislio
sam da demo se seksati, oboje smo bili zagrejani ali ne, ona me
prokleta izbacila iz sobe, moje sobe u mojemu stanu."

131
Book as passion
 Profesorka28

"A fala Bogu, da tebi jedna dođe glave. Idem da joj nađem stvari.
Odemo je budit!?"
"Pušti je jadna. Moram da razmislim."
"Što ima da razmisljaš, tu je u tvojoj sobi. Vataj je... Vidiš da ona
nije kao druge... Mislio si da deš samo da joj zadigneš haljinu i to je
to... E pa brate moj, zbog nje deš se morat potrudit. Pogotovu sad kad
je slobodna."
"Otkud ti jadna znaš da je slobodna?"
"Ja ovaj, idem da stavim kafu."
"Andrea, dodi dete mi glave obje."
"Ajde, ajde, sokole moj, vrijeme je da odrasteš!"
Ne mogu da griješim dušu i rečem da nisam očekivao seks, kad
jesam. Čim sam je vidjeo u onoj kudi sa onom nazovi haljinom
odlijepio sam. Zapalila me je kao vulkan, te sam celu ceremoniju
gorjeo. Prokletinja.
"Evo izvoli. Kafa i haljina. Slušaj brate, ja du se sad izgubit.
S'obzirom da te izbacila iz sobe ima da pričate i pričate. I sokole,
nemoj da uprskaš. Ovo ti je idealna prilika. Em ti je Bog poslao, em je
slobodna, nemoj zajebat ljubi te sestra."
"Dobro mala, pokušadu."
Udahnuo sam miris svježe kafe. Trebalo je da se pripremim za
sudar sa mojom vješticom.
Koliko sam je samo željeo al eto nije mi dala da je imam. Još se
čudim kako sam preživjeo.

132
Book as passion
 Profesorka28

Dva dana ranije...

Od rođenja male Lene koja i nije bila moja prava kumica, brada
mi pošla tim putem, obojica. Milan je prvi potego a onda i Marko
niotkuda za njim. Ni manje ni više nego sa Bojanom. Nije li život
čudo?! Eto, njemu je Bojana ponovo ušla u život i on je više ne
ispusta. Čak de i da je oženi. A ja? Ja nijesam znao što du.
Gledao sam njih... Bili su to oni, ali sad su imali druge prioritete i
obaveze u životu. A ja? Nisam više imao želju sa budem zubar, željeo
sam promenu. Odlučio sam posle vjenčanja du se posvetit mojem
životu. Očekivao sam Marka i Bojanu da dođu da probaju burme, ja
kao kum sam ih kupio.
"Mlađane, izlazim."
"Ðe deš?"
"Napolje. U grad."
"Dobro."
"Nedu dugo, ne brini se."
"Ok."
Bio sam siguran da ima momka. Inače bi uvjek odmah rekla gdje
ide i koliko de ostat a u zadnje vrijeme sva je neodređena. Htjeo sam
je pitati, al znam da de ona meni red kad bude spremna.
"Hajde kumovi bududi, upadajte."
"Hej Mlađo dao. Jel sve spremno? Imaš prstenje i to... Muzika..."
"A kumo nema da brineš. Sve de biti potaman."
"Brate, ako dolaziš sam, moradeš biti par našoj kumi i ona je
sama."

133
Book as passion
 Profesorka28

"A s'kim bi jadan došao? Kakva vam je to kuma, a? Jel dobra

đevojka za vašeg Mlađana?"
"Pa, sad, onako... Možda je onako obična..."
"Što znači to obična?"
"Pa možda nije baš lepa."
"Kuku mene, e baš si morala izabrat neku takvu..."
"Mlađo, ja ne biram po lepoti ved po dobroti kumstvo. I
s'obzirom da je prosečna devojka, znaš ono haljina do poda,
zatvorena skroz znam da je nedeš dirati."
"Svašta, nema šanse da je pipnem. Bogo mi i majke Jovanke."
"Dobro, daj te burme da ih vidim. Jao, Marko predivne su. Vidi."
Nijesam mogo ni da zamislim da mi svi rade o glavi i smišljaju
zvrčke. Svi odreda.

Jedan dan prije vjenčanja

"Moraš obudi sivo odjelo. Nisam ga džabe nosila na hemijsko."

"Andrea, obudi du bilo koje jadna. Uopšte mi nije važno. Otkad
sam saznao da vodim neku ružnu kumicu, nemam želju da se
sređujem."
"Aj ne budali. Ti si kum. Skoro pa si najbitniji tamo. Šta te briga za
kumu. Uostalom da si bio malo više pametan sad bi imao žensku i nju
bi vodio. Ali ne... Ti izigravaj budalu još koju godinu, malo godina
imaš..."
"Joj đe me nađe sa njom jadna."

134
Book as passion
 Profesorka28

"Eto ne mogu da je prežalim. Hodu je za snajku i kraj. Hodu da

prestaneš da se duriš na ceo svijet jer si sam kriv. Preseci, pozovi je.
Pozovi Nađu i reci joj da ti nedostaje. Nede ti jezik otpasti..."
"Hajde pozvadu je, al posle vjenčanja. Samo da to preživim."
"Hodeš, hodeš..."
Ceo dan sam bio ka na iglama. Osjedao sam se ko da se sam
ženim. Ko da sam nešto predosedao.
Ona, moja vještica, mi je nedostajala. Mislio sam svaki dan na
nju, dje je i šta radi. Mislio sam jeli još sa onim buzdovanom... Mislio
sam da li i ona misli na mene.. Da li se sjeda svih naših susreta, kao ja.
I... Kao da sam je prizvao...
Dan vjenčanja
"Jao blago meni, kako si lijep. A jadan ne bio, da se ta kuma ne
zaljubi u tebe. Pazi se."
"Što pričaš nesredo. Idem da se napijem."
"Pazi i to, kad se napiješ samo Nađu zoveš?"
"A?"
"A jesam te...zoveš i kuneš neku vješticu...a mislim da je ona ta."
"Joj Andrea dosadna si sa njom više. Nađa ovo, Nađa ono. Nije
ona jedina na svijetu jebote!!"
"A mogla ti je biti! Sprco si tolike godine u guzicu a mozga nemaš.
Ugledaj se na bradu, oni rađaju i gaje đecu a što deš ti da činiš? Da im
ih čuvaš? Da si samo željeo mogao si da zgrabiš Nađu, oduvaš onog
njenog kretena i napraviš joj dijete!"
"Bogo mi, što bulazniš, dabogda ti usta otpala!"

135
Book as passion
 Profesorka28

"Tad bi je vezao uz sebe za cjeli život, ne bi imala kuda. Voliš ti

nju, voli ona tebe, ali kod vas sve ide naopako, pa bi mogli prvo od
djeteta da krenete. Možda se usput i raspravite. Daj da ti stavim tu
kravatu i odlazi da te ne gledam više."
Jebem ti, nijesam o djetetu razmišljao ali kad bi zamislio Nađu
nešto mi toplo oko srca bilo. Nju, baš nju sam mogao sa zamislim na
tom mjestu. Mogo sam da zamislim naša dva različita svijeta zajedno.
Uprskao sam i popravidu, ali želim moju đevojku, moju vješticu.
Bio sam spreman da uletim, povedem tu kumicu, jer što du, ona
je moj par. Kad sam ušao odmah sam počeo da tražim moje malo
čudo. Malecka princeza još prvih dana me je očarala. Voljeo sam da
joj pričam i da je nosim. I sad sam je našao u doktoricinim rukama.
"Jao, đe je moja ljepotinja?"
"Zdravo Mlađo, kako si lep!"
"A doktorice nemoj me zajebavat jadna. Đe si Lenice kumova!"
"Hajde, zakasnidete. Mlađo, povedi ti kumu."
"A đe je ona?"
Gledao sam u bebicu a onda mi se učinilo da sanjam.
"Zdravo Mlađane."
Jebem ti život. Evo je ispred mene. Predmet mojih želja, snova i
fantazija. Ðevojka koja me dotakla više no iko... Lepotinja...
"Nađa! Vještice!"
Fiksirao sam je cjelu da se uvjerim da je stvarna i da je tu ispred
mene. Kratka crna haljina, čipka, bratelice tanke i crvene štikle. Još i
crvena ruža u kosi i crveni ruž na usnama. Bogo moj koliko je zanosna.
"Dođi vamo jadna."

136
Book as passion
 Profesorka28

"Nedu."
"Idemo vjenčati naše drage ljude a onda demo ti i ja razgovarati,
pa makar te nosio jadna!"
Moramo sesti, moramo... A onda je prošla pored mene i vid mi se
zamaglio...
"Ðe su ti leđa jadna?"
"Molim?"
Nidje tkanine, samo gola leđa... Što je mislila, gdje ide? Jao majko
moja, pogledaj me!
"Mlađane, zakasnidemo jadan!"
"Bogo mi, ti si došla da me mučiš! Da mi se osvijetiš?"
"Ja? Ne. Ja sam kuma i sutra idem kudi."
"Malo sjutra deš idi kudi sjutra! Ne zvao se ja Mlađan Jokovid..."
Ona misli da de tek tako otidi. U ovom momjentu... Ma da je do
mene, ja je više ne bi puštio... Al ne ide to tako jadan...
"Kasnimo kume... I da, nisam više sa Goranom."
Što? Što je rekla? Ona de me ubit danas... Gotov sam...
"Nedeš mi pobjedi vještice. Nakon haljine i tih štikli bide dobro
ako uspijem vjenčati Marka a da se ne obrukam."
Pogledao sam dolje u svoje pantalone i viđeo golemu erekciju. E
Mlađane, Mlađane... Misli o nečem drugom, broji ovce, pčelice...
"Kume, ti i Nađa dete sa nama a Milan i Jeca sa Marijom i
Bojanom. Hajde pokreni se! Šta ti je?"
"Izvini brate Marko, odlutao sam."
"Šta ti je, ko duha da si video? Možeš li da voziš jadan?"

137
Book as passion
 Profesorka28

"Marko, ne bi da ti kvarim dan... Al ono, ono tamo polugolo, to je

moja vještica.
"Ko? Veštica? Nađa??"
"Da. Ona, glavom, bradom, golim leđima i nogama. Cela ona."
"Da se sad ne ženim, opalio bi te nesredo! I da mi ne kažeš za nju!
Meni, tvom bratu, kumu..."
"Izvini, oprošti mi jadan. Kad je ona u pitanju, skroz sam
poludjeo."
"E ček da se prekrstim. Bože hvala ti kad dočekah ovo. Slušaj me
sad... Kad se vratim sa medenog meseca ima da mi ispričaš sve do
poslednjih, sitnih crevaca. Aj sad idemo i vodi računa. Ako nešto
sjebeš, Bojana de te pojesti."
"Joj jadan a imam ved jednu aspidu na glavi. Sestra mi je
zaljubljena u Nađu."
"Ok, ja ti samo kažem. A baš mi je drago Mlađo. Vreme ti je da se
skrasiš. Lepo je to. Pogledaj mene i Bojanu, ne mogu više ni da dišem
bez nje."
"A idi u kurac, bre. Još du se rasplakati ka pičkica. Evo je... Bojana
ljepotice moja. Preljepa si, ljubi te tvoj kum."
"Hvala ti Mlađo i pamet u glavu."
"Dobro, dobro."
Ja ne znam kako sam vozio kad su duge gole noge bile naprijed
do mojih... Iako sam se skoncetrisao na put osjedao sam je cjelim
bidem. Ona je gledala kroz prozor i nije govorila. I bolje.
Sva je sreda da je i u opštini trajalo kratko i da je ona stajala do
Bojane a ne do mene.

138
Book as passion
 Profesorka28

"Hajde kume moramo se slikati."

"Hajde sad jednu ti i kuma sami."
A nijesam željeo da je dotaknem.
"Nađa..."
Obuhvatio sam je oko struka i stao iza nje. Glavu sam naslonio na
njenu i osjetio miris, njen slatki miris... Sve sam dublje tonuo...
"Vještice... Moramo razgovarati."
"Ne sad."
Završili smo i pošli na ručak. Sve me boljelo jer sam željeo da je
ponovo osjetim uz sebe. Zato sam je i uzeo za ruku. Morao sam znati
da mi je tu blizu.
"Što je? Ti si svakako moj par."
Mrzim kad vrijeme sporo prolazi. Bio sam kum na vjenčanju a u
glavi sam nizao slike i slike o kumi, kako du je odvjesti u stan... Prvo du
je skinuti, jebati i utoliti svoju glad za njom a potom du je posjest i
otvorit dušu.
Da bi preživjeo dan, trebat de mi alkohol, velike količine
alkohola... Jer mi ona nije olakšavala...
"Mlađo, sipaj mi još. Osedam se tako vrelo..."
A jadan, došla je da me muči... Kad smo ved u kafanu, svi su
plesali, pjevali a ja sam samo u nju gledo.
"Opasna si. Prava si vještica. Očarala si me."
"Ko, ja tebe? Ne verujem ti."
"Zašto mi ne vjeruješ?"
"Eto tako. Pusti me sad, hodu da igram."

139
Book as passion
 Profesorka28

"E pa igradeš, al samo sa mnom. Dođi, možda ne umijem sa

rečima ali evo pjesmom du da ti rečem..."
Otišao sam do Marka koji je igrao sa Milanom...
"Brate, mogu li da pozajmim onu tvoju pjesmu? Želim je posvjetit
Nađi."
"Kume moj, sve za tebe. Trebamo li Milan i ja pomodi?"
"Jok, ovo moram sam."
Vratio sam se do nje, uzeo je za ruku i zagrlio.
"Dragi moji, za posebnu đevojku kao i drage kumove od
Mlađana, uživajte."

Ne znam šta je vrednije u tebi,

dal si bolja il lepša žena,
živedu i voleti tebe,
kunem ti se da si božanstvena!
Božanstvena ženo sve du da ti dam,
vezala nas ljubav kao nod i dan,
moja sreda to su ta dva oka tvoja
božanstvena ženo, ti boginjo moja!
Ne znam čime više me privlačiš,
dal lepotom il dobrotom,
i kiša mi pored tebe prija,
kunem ti se da si najmilija!
Ne znam šta du učiniti za te,
al znam drugu ljubav nedu,

140
Book as passion
 Profesorka28

delidemo i dane i sate

Kunem ti se donedu ti sredu...

Plesali smo a ja sam joj svaku riječ pjevao na uvo.

"Mlađane, jesi li pijan?"
"A malo vještice, malo sam pijan od alkohola a više od tebe.
Poslije idemo u moj stan. Nemoj da planiraš nidje drugo."
Čim se pjesma završila, posjeo sam je u krilo. Sve vrijeme nijesam
je puštao, bila je tik do mene. Osjedao sam njen dah, na mojoj koži i
znao sam da me osjeda ispod guze.
"Iii šta de onda biti?"
"Ne pitaj me sad... Ne mogu više mislit.."
"A šta možeš?"
Nijesam mogao više. Jebem ti i poštovanje i tuđe vjenčanje i sve.
Morao sam da je poljubim.
"Ovo."
O da mi je da se napijem njenih usana i njenog nektara.
Obuhvatio sam je čvrsto oko struka da slučajno ne počne da se
pomjera jer du ekspodirati. Drugo rukom sam je uhvatio za kosu i
ljubio po vratu, bradi a potom i usnama.
"Ah..."
"Rođena si da mi dođeš glave. Osjedaš li što mi činiš?"
"Mmmm..."
"I ti tvoji slatki zvukovi još više me pale. Ajmo kod mene."
"Ne možemo, mi smo kumovi."

141
Book as passion
 Profesorka28

"A što ne možemo, obavili smo svoje. Hajde vještice, nede oni
imati ništa protiv."
Onda sam je poljubio jako. Čekao sam da vidim hode li otvoriti
usta i pustit me unutra, a kad jeste totalno sam se zaboravio gdje
smo. Mogao sam je tu skinut.
"ODMAH IDEMO."
Mahnuo sam samo Marku dok sam zvao taksi. Morao sam ostavit
kola ispred, jer nisam željeo vozit pjan. Sjutra du ved dodi po njih. A do
sjutra... Uživadu u vještici i njenom tjelu...
Ali ona nije imala takav plan.
Čim smo ušli u stan nabio sam je na vrata. Počeo sam je ljubit al
sam izvuko iz malog mozga da je mala aždaja u svojoj sobi. Morao
sam je pomjerit do svoje.
"Ne mogu više Nađa, moram te imat."
Gledao sam je rumjenu, bez karmina koji sam joj ja skinuo. Kosa
joj je bila puštena jer sam joj ja skinuo cvet i gumicu. Cipele je skinula,
još je ono parče od haljine ostalo.
"Dođi ovamo. Ti si moja vještica! Samo moja!"
"Mlađane... Nedemo imati seks..."
"Molim jadna? Što pričaš to?"
"To pričam. Nedemo imati seks pijani. Nedu da se sutra probudiš i
odbaciš me."
"Nedu te odbaciti više nikada. Časti mi."
"Hodu da mi sve to kažeš trezan. Hodu ujutru da sednemo i
ozbiljno popričamo."

142
Book as passion
 Profesorka28

"Kako možeš to da mi učiniš? Napaljen sam i cjeli dan hodam

dignutog kurca!"
"I ja sam napaljena ali du izdržati. Idi tuširaj se ladnom vodom, il
se posluži rukom... Izlazi."
"Ðe da izađem, ovo je moja soba."
"Nedeš valjda pustiti gosta da spava na kauču?"
"Spavadu sa tobom u svom krevetu!"
"Bogami nedeš. Ako nedeš tako, evo ja odlazim."
"Hajde, spavaj tu, samo da ti bude jasno da du ti sjutra sve
naplatit. Nedeš me ovako paliti pa onda gurati od sebe."
"Ma evo sva sam se usrala od straha."
"Vještice, ovo nije igra više."
"Znam ja to odavno."
I onda mi je zatvorila vrata ispred nosa. Nisam se ni tuširao, ma
nijesam se ni skinuo. Namjestio sam kurac u gadama i objedao da du
ga sjutra usredit. Bacio sam se na kauč i onesvestio.

Sadašnjost

Popio sam kafu i otišao pod tuš. Nakon toga ušunjao sam se u
sobu i vidjeo Nađu đe u gadicama i brusu spava u mojem krevetu. Bila
je komirana.
Sjeo sam na ivicu kreveta i prešao prstima po njenom boku,
rukama i glavi.

143
Book as passion
 Profesorka28

"Nađa...budi se.."
"Mmm..."
"Ajde jadna, uspavala si se. Prošlo je podne."
"Ima li kafe?"
"Idem ti skuvati, Andrea ti je ostavila haljinu. Dolje niz hodnik ti
je kupatilo."
"Šta fali mojoj haljini?"
"To nije haljina ved krpa i bogo mi, al nedeš je više nosit."
"Mlađane, nisam još oči otvorila, ne nerviraj me. Idi kuvaj tu
kafu, tek kad se nadrogiram kofeinom možemo da pričamo."
"Dobro, dobro."
Čuo sam je kako pjeva u kupatilu. Ona pjeva dok se ja pjenim od
muke. Prvi put morat du joj otvorit dušu, morat du joj redi da samo na
nju mislim i da je želim pored sebe.
"Izvini, morala sam da se istuširam. Zahvali se Andrei za haljinu."
"Sama deš joj se zahvalit, kako ne shvataš? Ti ne ideš više od
mene!"
"Sedaš li se ičeg od sinod?"
"Naravno da se sjedam? Baš misliš da sam kreten. I da smo
spavali, sedo bi se svakog trenutka jer se tebe vještice moja uvjek
sjedam."
"Mlađo..."
"Nedemo tako. Nisi mi dala da te imam pre nego što popričamo.
Evo sad du ja pričati a posle te želim, tamo gdje i pripadaš, u mojem
krevetu, pokraj mene."
"Moram do Bojane."

144
Book as passion
 Profesorka28

"Sredio sam. Andrea de svratit po tvoje stvari."

"Ok. Slušam te."
"Nađa, puno sam griješio kad si ti u pitanju. Trebale su godine da
prođu pre nego što priznam sebi da nisi samo igra..."
"A šta sam ja? Poslednji put rekao si..."
"Tad još nijesam bio spreman. Čim smo se rastali počele su
kockice da se sastavljaju. Stalno sam mislio na tebe jadna. Ðe si, sa
kim si, misliš li na mene bar malo... Toliko sam te puta željeo pozvati a
bio sam kukavica. A sad znam da sa tobom želim bilo gdje."
"Kako to misliš?"
"Lijepo. Volim te i samo želim biti sa tobom. Gdje god ti odlučiš,
pratit du te. Godinama ti si moja, samo moja vještica!"
"Mlađo... Ja, volim i ja tebe. Al ako me jadan zajebeš, nahuškadu
celu familiju i kumove na tebe!"
Došao sam do nje i uhvatio je za ruku.
"Ne brini, imaš pravog telohranitelja u Andrei. Nedu te zajebat,
nedu te ostavit više nikada."
"Obedavaš?"
"Obedavam. A mi crnogorci što obedamo, to i ispunimo. Reči mi
da si moja, da deš biti moja?"
"Tvoja sam. Ja sam samo tvoja vještica, a sad da ispuniš one
pretnje od nodas."
"Konačno. Idemo ti ispunit sve želje."
Uzeo sam je u naručje i poveo ka sobi. Osjedao sam se divno,
ispunjeno, a najvažnije voljeno.
Moja me vještica voli. A i ja nju.

145
Book as passion
 Profesorka28

"Apsolutno tvoj"

NAÐA

Tri dana trajala je naša sreda. Tri dana nismo bukvalno izlazili iz
sobe dok je Andrea izigravala domadicu. Toliko joj je bilo drago da
nam nije dala za mrdati.
"A jadna, opušti se. Imate toliko toga za nadoknadit. Meni nije
problem da skuvam još i za tebe. Samo kad sam te dočekala."
"Hajde, pomodi du ti. Ne želim da ispadne da sam se samo
uvalila."
"Bogo mi, ako je pamjetan, Mlađo bi trebao odmah ovde da te
uvali."
"Uh, pa nismo pričali još o tome..."
"Naravno, imali ste preča posla. Ako, ako."
"Još ne mogu da poverujem da sam ovde sa njim."
"Nađa, znamo se. Po meni ved ste mogli biti dugo zajedno al
oboje ste gurali svoju tvrdoglavost u prvi plan. Ali, neka, tako je
moralo biti. Sad ste tu."
"Izvini Andrea. Znam koliko si bila uključena u sve i koliko si se
nervirala zbog nas."
"A jadna ne bila, samo kad si došla."
"Ðe ste dvije moje ljepotinje?"

146
Book as passion
 Profesorka28

"E blago meni, više nijesam aždaja i aspida. Ako brate, samo kad
si ti raspoložen. Hodemo pravit palačinke, a Nađa?"
"Može, pusti mene. Ti uživaj. Mlađane... Izlazi iz kuhinje, samo
smetaš."
"Znaš đe me možeš nadi. Tvoj te čovjek čeka."
Uživala sam sa njima dvoma. Iako je Andrea bila dobra i
zanimljiva, jedva sam čekala trenutke nasamo sa Mlađanom.
"Evo... Donela sam pa ti biraj sa čime deš.."
"Kako sa čim? Pa sa tobom jadna."
"Mlađane..."
"Želim te uz sebe non stop. Ne mogu te se nagledat, ne mogu ti
se naudisat mirisa... Ti si moja droga."
"I ja se osedam isto. Još ne mogu da dođem sebi da sam ovde
pored tebe, da si stvaran."
"A viđi me vještice, stvaran sam ti i volim te. Ako sam ti
prouzrokovao bol i jad, žao mi je."
"To više nije važno. Važni smo mi. Zajedno."
"Dođi vamo, moram te opjet poljubit."
"Moramo da jedemo."
"Ti si moje sve i droga i hrana i sve. Ništa mi više ne treba."
Pustila sam se. Konačno sam se osedala kompletno. Kao da je
moje srce našlo svoj drugi deo.
Skinuo me je za tren oka sve vreme gledajudi me u oči. Ova tri
dana pokazivao mi je koliko me voli, moje telo, mene celu. Nikad, ali
nikad se nisam osedala tako poželjno, tako seksi, tako uzbuđeno da
sam non stop htela još. A on je jedva dočekao sve to da mi da.

147
Book as passion
 Profesorka28

"Načisto si me omađijala. Godinama te sanjam. Tvoje tjelo koga

se ne mogu zasitit."
Prstima me je dražio dok je posipao sitne poljupce po mom licu.
"Ne muči me jadan!"
"Moram, još uvjek ti vradam za vjenčanje. Što si mi tad učinila..."
Ležala sam gola ispod njega i napaljena. Dugo ali dugo moje telo
nije tražilo toliko zadovoljenje. Bilo je gladno. Njega, njegovog tela,
usana, ruku...
"Ah...molim te."
"Sve za tebe vještice."
Navukao je kondom i ispunio me celu.
"Nađa, Nađa moja. Volim te."
I tako je počeo naš ples. Sa istim rečima kada smo došli do
vrhunca nakon divlje vožnje sručio se preko mene isrpljen i zadihan.
"I ja tebe, sokole moj."

........................

Tredi dan našeg vakuuma primili smo tužnu vest. Mlađanov i

Andrein otac je preminuo od srčanog udara. Samo je ušao u banku i
sručio se. Tu na mestu, nije mu bilo pomodi.
Bože...njih dvoje su se odmah spremili ali meni nisu dali da
krenem.

148
Book as passion
 Profesorka28

"Nađa, molim te. Ostani, idi u svoje selo dok sve ne sredim.
Vratidu se po tebe jadna. Eto, taman možeš spakovati stvari."
"Ali Mlađane, želim da pođem."
"Sredo moja, nije sad vrijeme. Hteo sam te odvjest i prestavit kao
snajku, a sad..."
"Pusti me da budem uz tebe."
"Uz mene si i kad nijesi pored mene. Podi de i Marko i taman de ti
Bojana pravit društvo. Čim prije, eto mene. Dodi du ti."
"Volim te, zapamti to."
"I ja tebe."
"Nađa, nemoj se ljuti na njega. Bolje je ovako. Moramo to obavit
a nedemo imat vrijeme za tebe, moramo utješit majku i cijelu
rodbinu. Ne brini, dodi de ti on. Čudemo se."
Nismo tako planirali.
Dok smo bili u zanosu, isplanirali smo da odemo u Đenovide i
upoznam kako dolikuje njegove roditelje. Sa mojima smo mislili da
pričekamo jer ipak sam ja jedinica, pa bi možda moglo biti problema.
Ali, eto, život ne možeš da planiraš...
Sad sedim sama kod Mlađana u stanu i čekam Bojanu. Oni su
trebali da otputuju na medeni mesec, ali naravno da su otkazali. Nas
dve smo se dogovorile da odemo zajedno u selo i tamo čekamo.
"Hej srce, stigla sam. Kako si?"
"Onako, kao da su otišli pre par dana a ne tek pre par sati! Nije
fer! Ovaj život nije fer!"
"Ne kuni život! Sve se događa sa nekim razlogom za koji mi
nemamo objašnjenje. Jesi li spremna? Boki de nas baciti do stanice."

149
Book as passion
 Profesorka28

"Spremna sam."

Nedelju dana kasnije...

Mlađan mi je toliko nedostajao. Više nisam mogla da zamislim

život bez njega.
"Dete moraš jesti."
"Mama, tek me je dva pout pozvao."
"Znam, ali šta bi ti rekao...da je dobro, kad nije... Pusti ga, ako je
obedao dodi de. Irena je javila da je bila velika sahrana i da je tamo još
uvek puna kuda ljudi."
Moji tetka i teča su takođe otišli da pomognu.
"Znam, ali nedostaje mi. Jel to čudno? Bili smo zajedno tek tri
dana a ved ne mogu bez njega."
"Nije zlato. Vidiš dok sam ja mislila da deš se udati za Gorana, ti si
pronašla Mlađana, isto tako je Darinka mislila za Bojanu i Emila, kad
ono Marko... Sudbina je to."
"Mama, jesi li sigurna?"
"Sigurna sam. Treba da ideš sa njim. Tamo je tvoj novi dom,
Beograd, Podgorica, Đenovidi, gde god."
"Znam, ali slabo demo modi da pomažemo, tamo rano počinje
sezona, pogotovu preko leta."
"Nađa sine, smanjidemo životinje i posao tek da imamo za nas
dvoje. Ne brini. Uostalom ja du sa Irenom da se uortačim i pravim sir i
eto mene non stop dole. A tek kad dođu unuci!"

150
Book as passion
 Profesorka28

"Mama!"
"Izvini, ali tako je. Sad lepo uteši svog Crnogorca i rodi mu jednu
bebu."
"O moj Bože. Idem do Bojane."
Stalno sam buljila u telefon.
Vještice moja, nedostaješ mi.
I ti meni. Kako se držite?
Dobro smo.
Volim te Mlađane.
I ja tebe, sredo moja i jedva te čekam zagrlit.
Nisam bila spremna na ovu ozbiljnu situaciju. Otkad sam
upoznala Mlađana sve se svodilo na sprdju, na zezanciju, na
prepucavanje. Sad, nisam znala kako da se ponašam. A nisam mogla
ni da pomislim kako de jedan zajebant i zafrkant sad izgledati. Duša
me je bolela.
"Uđi srce, jel se javio? Marko me je zvao malopre..."
"Jeste, pustio mi je poruku. Ne zove me."
"Teško mu je. Verovatno bi ga tvoj glas dotukao."
"Znam. Boki, jesmo li sve spakovale?"
"Jesmo srce, još pre dva dana. Požurila si."
"Osedam se glupo i prazno."
"Kako to? Da ti nedostaje dečko koga voliš, uopšte nije glupo!! To
je samo dokaz da ga puno i jako voliš! A to je lepo...i sad dete kad se
vrati po tebe nastaviti tj.tek dete početi vaš zajednički život."
"Da, u pravu si. Šta ima novo?"

151
Book as passion
 Profesorka28

"Ništa. Tako mi Lena nedostaje. Jedva čekam da ostanem

trudna."
"Ma je li? A faks Bojana?"
"Završidu ga naravno. A ti, šta deš da radiš? Želiš li da budeš
novinarka?"
"Boki, završila sam taj fakultet pre tebe i sa dobrim ocenama a
uopšte me više ne privlači. Sad ne znam, videdu sa Mlađanom, ako
bude posla pomagadu na moru."
"Ko bi rekao Nađa?"
"Da, da, život je baš nekad čudan."
Zaista, sledede jutro, moje čudo me je probudilo.
"Vještice..."
"Da..."
"Hej ljepotinjo..."
"Mlađane! Dušo! Otkud ti?"
Otvorila sam oči i skočila na njega.
"Došao sam sa Markom. Jesam li ti lijepo rekao da du dod po
tebe?"
"Jesi, jesi, jao, tako si mi nedostajao. Kako si? Kako je Andrea,
majka ti?"
Sela sam mu u krilo i zaglila ga jako.
"Dobro su. Prošlo je sve. Poljubi me jadna... Moja... Vještica..."
Poljubila sam ga lagano želedi da mu pokažem koliko mi je falio.
Da vidi moju želju, moju strast, moju ljubav prema njemu. Ali nas
dvoje, mi ne umemo lagano...

152
Book as passion
 Profesorka28

"Mmmm, Mlađo ne možemo sad... Mama i tata su tu... Večeras

dragi..."
"Ne mogu ti odoliti. Vidim spakovala si se. Idemo sjesti sa tvojim
roditeljima i sve se dogovorit. Sad ideš sa mnom, jel tako?"
"Tako je ljubavi. Više se ne razdvajamo."
Nismo žurili. Mlađanu je baš dobro došlo da bude među novim
ljudima. Moji su ga prihvatili i ved smo sve dogovorili. Ja du idi sa njim
na more. Tamo demo ostati celo leto jer sad njegova majka treba
našu pomod. Bojana i Marko ved su otišli i spremaju se za put na
Majorku.
"Nađa, prodadu stan u Beogradu."
"Zašto?"
"Zato što za tebe želim nov stan i zato što želim i Andrei kupiti
jedan manji. Ved du preko ljeta to sredit, tako da se na jesen možemo
useliti."
"Misliš da se vratimo u Beograd? Hode li tvoja majka modi
sama?"
"Modi de a i zatvoridemo preko zime."
Ležali smo uveče na mom krevetu. Pričao mi je o svemu, o ocu, o
tome kako su svi teško podneli, čak i o Anđeli koja se bacala da ga
uteši.
"Ako te je samo takla, iščupadu joj ruke! Onda nisam imala prava
ali sada imam. Očerupadu joj onu kosu."
"Ne brini se, vještice moja jedina. Reko sam joj da sam zauzet,
sad i zauvjek."
"Mlađo, srce moje."

153
Book as passion
 Profesorka28

"Voli me jadna..."
"Uvek."
Legla sam preko njega i ovog puta ja vodila našu igru. Znam da
mu je to bilo potrebno. A znam da kad do tog dođe, da du mu se
prepustiti i pustiti njega da završi i oseti se modno. Ved smo se
poznavali, ved sam znala šta voli i želi od mene.
Nizala sam poljupce a onda se podigla i skinula spavadicu preko
glave, odmah za njom svukla sam i gadice i ponovo legla preko njega.
"Vještice moja, kako si topla. Divna si."
"I ti si. I divan i vreo i ukusan."
Lagano sam klizila poljupcima niz lice, ramena, mišidave grudi pa
sve do pupka.
"Nedeš valjda jadna..?"
"Hodu."
Spustila sam se i cimnula njegove bokserice. Čim mu je ud
iskočio, oblizala sam usnice i uzela ga duboko.
"A jebote, prava si..."
Koliko god želela da ga tako dovedem do kraja, više sam izgarala
od želje da ga osetim u sebi. Posle par puta i njegovih molbi, ustala
sam i polako krenula da se spuštam na njega. Dodir kože na kožu,
vrelog tela na telo, ruka na ruku bio je neopisiv.
"Ah... To..."
Počela sam da ga jašem ali sam čekala onaj deo kad de pudi, odidi
se, uhvatiti me oko struka i sam krenuti u nabijanje i osvajanje. Taj
sirovi oblik naše strsti dovodio bi nas do razarajudeg vrhunca.
"Nađa!"

154
Book as passion
 Profesorka28

"Volim te Mlađane! Gde ideš ti, tu idem i ja. Zapamti to."

"Uvjek ljepa vještice moja. Ti si drugi deo moje duše, moga srca."

......................

Došao je dan polaska, ali ni on nije mogao da prođe glatko. Nije

jer je Goran svratio. Došao je kao da se pozdravi jer mu je mama rekla
da odlazim. I ko zna šta još....
"Nađa, došao sam samo da vidim i da se uverim..."
"Šta da se uveriš Gorane?"
Stajali smo ispred vrata jer nisam želela da se sretne sa
Mlađanom.
"Čujem po selu da si me šutnula zbog Crnogorca..."
"Nisam te šutnula. Lepo smo se razišli... Znaš par momenta
nakon što si hteo da me udariš!"
"Nikad te ne bi udario!"
"Gorane, nije ni važno."
"Pa jeli istina?"
"Jeste jado! Da je imala snage da te još ranije ostavi! A sad odlazi
od moje žene!"
"Znači ti si taj. Znao sam."
"Ja sam glavom i bradom. I ovo je moja žena i majka moje đece.
Odlazi dok ti nijesam sve kosti polomio sad kad sam čuo da si šdeo da

155
Book as passion
 Profesorka28

je udariš. Nejako žensko. Odlazi. Iz poštovanja prema njenoj familiji

ostadu ovđe iza vrata."
"Gorane molim te. Ja odlazim, nemoj sad da se svađamo."
"E pa sretan ti put Nađa. Možda se nekad sretnemo."
"Ti nemaš zašto sretat moju ženu nesredo."
"Mlađane..."
Okrenula sam se i ušla u hodnik.
"Mogao bi ga samlijeti. Nije te udario?"
"Nije. Pusti ga, to je gotova priča. Hajde da se pozdravimo sa
mojima. Vreme je da krenemo."
"Mama, čujemo se."
"Jao Nađa, ne mogu da verujem da se seliš. Čuvaj se. Čuvajte se."
"Hodemo. Tata?"
"Evo sine neki dinar. Mlađane, čuvaj moje dete."
"Čuvadu je kao nešto moje najsvetije. Na jesen da dođete u
Ðenovide da odmorite. Hvala vam na svemu. Nedu vam nikad
zaboravit."
"Ma svašta, ti si sad naš zet, naš sin. Čuvajte se. Pozdravi majku i
Andreu."
"Hodu. Doviđenja."
"Dao mama, dao tata. Volim vas."
Gledala sam u obrise svoga sela, svog kraja i svojih planina. Iako
sam bila tužna jer napuštam rodni kraj, zbog Mlađana i života udvoje
radovala sam se.
"Jesi li ti rekao da sam ja tvoja žena?"

156
Book as passion
 Profesorka28

"Jesam. Zar nijesi jadna?"

"Jesam. A ono, majka tvoje đece?"
"Što ti je? Pa i to deš bit, rodideš mi junačine!"
"Junačine?"
"Jašta."
Nisam baš bila oduševljena sa tim "junačine", ali o tom potom.

3 meseca kasnije....

Tri meseca srede i ljubavi. Ali i tri meseca rada i tuge za Mlađinim
ocem. Njegova me je Jovanka prihvatila kao svoju.
"Vidjela sam odmah. Andrea mi je još na početku rekla, al puštili
smo vas... Sad, Nađa dijete, tako mi je drago. Samo moj Sreto da je
doživjeo..."
"Nemojte, teta Jovanka. Tako mi je žao. Samo recite šta treba da
se radi..."
"Ma nedeš valjda radit!"
"Hodu. Nisam došla da se izležavam. Imademo vremena za sve."
"Sješdemo svi zajedno pa demo dogovorit za dalje. Nađa, ti se
brini o mojem sinu. To je sve što treba da radiš."
"Naravno, ali želim i da radim. Ovo je sad moja kuda."
Uživala sam. Učila sam o poslovanju, pomagala. Ved sam shvatila
kako du iskoristiti svoje novinarske sposobnosti a da bi bolje radila

157
Book as passion
 Profesorka28

ved sam i sama htela da upišem Višu turističku. Imala sam toliko
planova... A sad de svi morati da pričekaju do daljnjeg.
Mlađan je ipak kupio kudu i time iznenadio i mene i Andreu.
Posle svega nije hteo od nje da se odvoji. Jedan sprat je bio njen. Čak
i kad se uda i ode, kod nas de je uvek čekati soba. Za ovih tri meseca
odrastao je i preuzeo ulogu glave porodice. Ipak, najviše me je
iznenadila lokacija.
"Osedam se kao da smo u getu."
"Zašto jadna? Šdeo sam da budeš blizu svojih prijatelja."
Milan i Marko, pa Jasna i Vladan a mi u sredini. Na sve je mislio i
obožavala sam ga zbog toga.
Uselili smo se ali još je puno toga trebalo uraditi.
Jednog dana pozvala sam Andreu. Mlađan je bio izašao i sad je
bio pravi trenutak.
"Andrea, hajde sa mnom."
"Ðe demo?"
"Kod Jasne?"
"Što du ti ja? Samo pređi ulicu..."
"Ma... U bolnicu, na pregled."
"A tamo? A zašto? A kod Jasne? A što se dešava? Jesi li...?"
"Ne znam, to idemo da proverimo."
"Dobro, ali zar ne treba on da ide sa tobom?"
"Ne, plašim se. Molim te."
"Joj sestro moja, čega se plašiš? Pa to, ako je istina, to je divno,
ma predivno!"
"A šta ako nije muško?"

158
Book as passion
 Profesorka28

"Molim? Ništa te ne razumijem."

"On samo govori da du mu roditi junačine, sinove, muškarce,
znaš! I šta sad, ako je devojčica?!"
"Jao, jao mene! Ja sam mislila da je drama sa vama završena, ali
jok! Ma on to tako priča, ka pravi crnogorac, junačina! A što meni
fali?"
"Pa ti si drugo. On je prvo pa muško."
"Gotova sam. Ostarjela sam prerano zbog vas. Polazi jadna a sa
njim du se poslije obračunat. Idemo da nas Jasna prosvijetli."
Sat vremena kasnije...
Plakala sam. Sedela sam sa Jasnom i gledala u monitor.
"Evo kumo kumina sve je u redu. Vidiš.... Džabe si paničila."
"Kako džabe Jasna? Sad sam duplo uplašena."
"Ajde bre kao da ne znaš Mlađu. Skakade od radosti i srede. Ja
uskoro i sama odlazim za bolovanje. Rade de te preuzeti, njemu
verujem kao sebi. Jel to u redu?"
"U redu je."
"Ako me budeš trebala za porođaj, dodi du od kude, ne brini."
"Hvala ti, srce si. Izvini, još sam u šoku."
"Ma nema problema. Evo da ti isprintam slikicu. Izvoli dušice."
Ne znam ni kako sam izašla iz ordinacije, ni kako sam i šta sam
ispričala Andrei a tek puta do kude. Prazan prostor...
"Idi lezi malo, dosta je uzbuđenja za danas."
"Hodu. Hvala ti što si išla sa mnom."
"Nema na šta."

159
Book as passion
 Profesorka28

Otišla sam prvo do kupatila da se osvežim i istuširam. U povratku,

na putu ka sobi, čula sam Andreu kako urla:
"Hodu da mi rečeš kakve su to gluposti! Kakvim junačinama se
stalno hvališ! Valjda bi voljeo i željeo đecu bez obzira na pol? Kakve si
joj to komplekse nabio nesredo, pozdravila te cijela familija? Šta,
kakva đeca? Dolazi kudi da te ubijem, udavim, ustrijelim! Ja sam
mislila da si malo sazrijeo sad ovih zadnjih mjeseci a ono jok! Kur moj!
Čekamo te obje!"
Auuu. Samo sam išla i legla na naš krevet. Slikica mi je bila u ruci
kad sam zaspala...
"Nađa..."
"Nađa..."
"Nađa..."
Mora biti da sam baš zadremala. Jedva sam oči otvorila, kad sam
videla Mlađana na krevetu pored sebe.
"Hej..."
"Hej ljepotinjo moja. Hajde reči mi... Hajde ti lijepo natenane.
Andrea me ubi."
"Pa...ovaj..."
"Nađa, ne plašiš se valjda mene? Nismo pričali o tome, ali ja vrlo
dobro znam kad smo se seksali bez zaštite i nije mi smetalo. Dakle,
jesi li?"
"Jesam. Trebalo je da te zovem. Ali uplašila sam se. Izvini."
"Sredo moja, vještice moja malena. Sretan sam. Jebote, postadu
dada. Nađa! Ljubavi!"
Zagrlio me je a ja sam ved plakala.

160
Book as passion
 Profesorka28

"Nemoj jadna. Bio sam budala, ved me je mala aždaja naribala.

Voledu svu đecu koju mi rodiš."
"Hodeš da vidiš?"
"Što? Ništa tu ne vidim."
"Mlađane, diši duboko sad dušo. Evo, ovde, to su tvoja đeca."
"Ðe? A kako đeca?"
"Lepo, jedno muško, jedno žensko i svi sredni i zadovoljni."
"Ma! Što pričaš jadna? Dvoje đece? Blizanci? Ne vjerujem,
dvojke? Iz prve sam ubo duplo! E Mlađane delijo svaka ti čast!"
"Svaka ti čast delijo. Hodeš li sad poljubiti prestrašenu bududu
majku te tvoje đece?"
"Nađa. Ljubavi. Živote. Sredo. Sve moje. Uzbuđen sam i van sebe.
Volim te."
"I ja tebe Mlađo i ja tebe."
Ljubio me je i grlio, uspit mislim i da je plakao, a i ja sam sa njim.
Plašila sam se jer je sve došlo brzo ali uz njega znala sam da du sve
izdržati.
"Sredo moja, samo još nešto da obavim. Lezi tu i ne mrdaj."
Nisam razumela ali nije ni važno. Zavalila sam se na jastuke, ved
je sumrak bio i slabo se videlo po sobi. Posle par minuta Mlađo je
ušao nosedi laptop u jednoj a lampice u drugoj ruci.
"Uživaj dok sve ne namjestim."
"Hodu."
"Nijesam baš danas planirao, ali moradu da improvizujem. Ti me
vještice teraš na to. Zažmuri."
Jao, ved sam uživala.

161
Book as passion
 Profesorka28

"Sad otvori."
On je stajao na sred sobe a pored njega stolica. Nije valjda ono
što mislim?!
"Nađa, ne umijem baš sa rečima, zato du ponovo probati
pjesmom da ti rečem što osjedam prema tebi."
"Važi."
Apsolutno tvoj, apsolutno moj,
samo mi smo taj genijalan spoj,
apsolutno tvoj život je moj...
Pustio je pesmu i ja sam se naježila. Odjednom i lampice su
počele da sijaju a on da peva. Iii...da se skida.
"Mlađo, šta to radiš jadan?"
"Pjevam ti."
Permanentno moj, permanentno tvoj,
samo ti si taj specijalan broj,
permanentno tvoj život je moj!
"Ali skidaš se?"
"Ne gledaj u moje tijelo, ved slušaj pjesmu!"
O moj Bože! On nije normalan.
Apsolutno moj si broj!
apsolutno ja sam tvoj!
genijalan mi smo spoj!
permanentno bidu tvoj!
"Jao! Ubideš me!"
"Nikad! Slušaj dalje!"

162
Book as passion
 Profesorka28

Apsolutno moj si broj!

apsolutno ja sam tvoj!
specijalan mi smo spoj!
permanentno bidu tvoj!
I bam, bam, on peva odeda ode... Kad je ostao skroz go i moram
redi uzbuđen, primetila sam mu nešto u zubima.
"Šta ti je to? Em strptiz...em..."
"Prsten jadna! Sad šdela ne šdela moraš bit moja! Nađa, vještice
moja jedina, neizmjerno sam sredan u ovom trenutku i samo bi još
željeo da postaneš moja Jokovidka? Hodeš li? Volim te i tebe i našu
đecu koju ved nosiš u sebi! Tvoj sam, apsolutno tvoj!"
"Hodu naravno! Kako ne bi pored ovakve prosidbe! Volim i ja
tebe Mlađane dušom, srcem i telom."
"Daj ruku. Evo i zvanično je! A sad dođi da nastavimo našu igru."
Legao je preko mene i poljubio me.
Bila sam kraljica sveta.
U njegovom naručju našla sam sebe.
U njegovoj ljubavi otkrila sam svoju.
Rođena sam da budem njegova vještica!
Sad, uvek i zauvek.

163
Book as passion
 Profesorka28

"Epilog"

Mlađin vodič kroz trudnoću

Septembar 2017.godine

Čim sam saznao počeo sam da skačem od srede. Prvo sam bio
sredan, onda zapanjen jer sam stvorio dva života a onda i uplašen.
Željeo sam i znao sam da du sa svojom vješticom sve prodi. Toliko sam
bio van sebe da sam na sestru skroz zaboravio.
"A jadan, jesi ved otkačio? Dođi da te sestra poljubi, čestitam
brate od srca! Eto, vrijedela je sva drama sa vama. Osim ovog zadnjeg
sa junačinama..."
"Pušti me... Nijesam razmišljao..."
"Slušaj, sestra sad nešto da ti reče, od sad stalno razmisli prije
nego što nešto kažeš. Žena de ti biti puna hormona i gadna je to stvar,
najebadeš... A kod nje još duplo!"
"Ne plaši me jer sam ved uplašen. Da zovnem Jovanku?"
"A nemoj preko telefona. Sad de zatvorit i eto je u oktobru kod
nas. A kad de vjenčanje?"
"Nijesam je pitao za to. Žao mi je što nede biti proslave. Ona je
zaslužila to."
"Brate, ona samo želi da bude sa tobom. Ima vremena za
proslave, godine su pred nama."

164
Book as passion
 Profesorka28

"Hvala ti mala, ne znam što bi bez tebe!"

"Vjeruj, ni ja ne znam."
Oktobar
Nijesam znao što du od sebe pa sam počeo dvije sobe da
sređujem. Trebalo je da se oženim ali Nađa nikako da se odluči kad
demo.
"Mlađane, šta radiš to?"
"Kako što? Ovdje du da pregradim i onda du da okrečim, jednu u
plavo a drugu u roze. Sredo, zašto plačeš? Što ne valja?"
"Ma ništa... Ali još je rano... Ne daj bože da se nešto desi."
"Ju, ne govori to, nesretna bila! Što može da se desi? Kod kude si,
pazimo te i mazimo, idemo redovno kod doktora, ja zovem non stop
doktora. Znači opušti se. I spremi se da se vjenčamo sad kad dođe
Jovanka! Ne mogu više čekat."
"Ma nemoj! A kumovi?"
"Ja idem na duplo, a ti?"
"I ja du. Kad su dupla deca, neka budu i kumovi. Hajde, idem da
se presvučem pa idemo da ih pitamo."
"Eto vidiš kako si odmah sretna. Ne volim da razmišljaš o lošim
stvarima."
"Hvala ti, izvini, sva sam tamo-vamo. I da, nede biti plava i roze
soba ved zelena i crvena. Ježim se na roze boju."
"Ma što god budeš željela, to deš i dobiti."
Spremili smo se i otišli kod Marka i Bojane. Marko je iznenadio
Bojanu i sad je vodio na Kipar.

165
Book as passion
 Profesorka28

"Alo kumovi đe ste? Evo je Lenica. Bogo mi, jel ona stalno kod
vas?"
"Dao Mlađo. A šta demo kad nas voli... Upadajte. Nađa, kako si?"
"Dobro sam. Gde ti je Marko?"
"Mislim da je u radnoj sobi, sad du ga pozvati. Može kafa?"
"Ma može. Za Nađu čaj. Pozovi ga, hodemo nešto da vas pitamo."
Nađa je uzela bebu i osjetio sam milinu u stomaku. Za par
mjeseci na grudima de nosit našu đecu. A ja ne mogu da dočekam.
"Hej kume, gde ste, šta ima? Vidim žena ti vežba..."
"Vežba, neg šta... Marko, Nađa i ja se mislimo vjenčati čim majka
stigne. Biste li sad ti i Bojana bili naši kumovi? Da učvrstimo
kumstvo?"
"Brate! Naravno! Bila bi nam čast! Bojana!"
"Čula sam, čula sam! Naravno! Jao, divno. Jedva čekam...
Obožavam i venčanja i rađanja dece. Uskoro, bide ih tako puno. Skoro
pa svaki mesec poneko..."
"Kumo, Marko i ti, vi ste najbolji ljudi, Bog de pogledati i vas. Ne
može biti drugačije."
"Hvala ti Mlađo."
Srce mi se cjepalo zbog njih dvoje. Jeste da se ne paze tek par
mjeseci ali još uvjek ništa. A Nađa i ja... Iz prve.
Zadnjeg vikenda u oktobru moja vještica i ja vjenčali smo se u
opštini. Bili smo samo mi, kumovi, majka i Andrea i Nađini roditelji.
Poslije smo svi otišli u restoran na ručak i to je to... Još uvjek smo
patili zbog Sreta.

166
Book as passion
 Profesorka28

"Vještice moja, preljepa si. Ta haljina...ma dušu mi vadi... Tako mi

je žao što ti nijesam upriličio vjenčanje kako treba."
Njena bjela-krem haljina bila je dugačka do poda, ali rukavi i leđa
su opet bili od čipke. Moja vještica obožava čipku, a tek ja...
"Mlađane, pogledaj! To je burma koja kaže da sam ja sad Nađa
Jokovid. Znači, više mi ništa nije potrebno."
"Hvala ti. Ti si moja sreda. Prava si gospodja Mlađana Jokovida...
A on jedva čeka da ti skine tu čipkastu haljinu."
"Volim te. I ja jedva čekam."
Novembar
Nijesam govorio Nađi, ali išao sam i sam kupovao stvari za đecu.
Jesam. Sve sam najbolje željeo za moju kraljicu. A nahuškao sam i
Andreu da ide sa mnom.
"Ubide nas. Ako sazna, da ti nijesam u koži. Jel rekla da nema
kupovanja ranije? A ti baš ne razumiješ?"
"Odbijam da mislim negativno. Želim biti spreman. Stavidemo sve
u podrum, ona tamo nede silazit."
"Jao, jao, igraš se vatrom sokole."
"Viđi Andrea! Pa kako da se ne zaljubiš u ove stvari?"
"Joj kakve su! Donesite nam u teget i crvenoj boji. Trebaju nam
dva kompleta. Ubidu te što si me navadio. A kako ja tetka, da im ne
kupim."
"Duti i trpaj. Ne rađaju se Jokovidi stalno."
"A i ovi se još ne rađaju nesredo. Sjedaš se? Tek u martu!"
"Taman. Dotad demo sve obavit."
"E nek nam je Bog u pomodi."

167
Book as passion
 Profesorka28

Nađa se sa majkom bacila na posao. Na sve je mislila i kako demo

ovdje u Beogradu popravit i proširit agenciju. Moja sposobna žena.
"Nemoj se zamarat. Pušti Jovanku, ona bi sad sve."
"I ja bi. Kad dođu bebe nedu modi ništa. Na leto nedu baš biti od
koristi."
"A donešdeš joj unuke na svijet! To je nešto najljepše što je
mogla da poželi nakon dadine smrti. Ti si naše blago, Nađa."
Uveče dugo nijesam mogao spavati, taman da zadrijemam kad se
Nađa probudi.
"Hodu sladoled."
"Što?"
"Idi, kupi mi sladoled!"
"Jadna ne bila, jedan je sat po ponodi! Đe da ti nađem sad
sladoled?"
"Hajde dragi, skoči do Mc drive-a, šta je to za tebe?"
"Moram li sad u sred nodi?"
"Moraš jer mi se sad jede! Molim te, jagoda i karamela, dupli
preliv!"
"E Bogo mi, ja tebe nedu preživjet!"
"Volim te puno, ali tvoja đeca traže sladoled!"
"Moja đeca? O kako du ja sa njima razgovarat! Čim prije!"
Obukao sam trenerku i krenuo iz sobe, kad sam ugledo sestru u
kuhinji.
"Otkud ti? Đe deš sad?"
"Ma ne pitaj. A ti što činiš ovdje?"

168
Book as passion
 Profesorka28

"Pa..."
"Andrea, duš, držiš dvije čaše! "
"Ovaj, da..."
"Dovjela si nekog u kudu? A nijesi me upoznala sa njim?"
"Mislila sam da spavate! Otkud sam znala da deš da vampirišeš!
Obično čim uđete u sobu više ne izlazite!"
"Ko je on?"
"Moj dečko."
"Dečko? Joj mala, što da činim sa tobom?"
"Imam 22 godine! Nijesam mala. I ovo nije ništa ozbiljno da bih
te upoznavala. Molim te nemoj mi praviti problem."
"Nedu jer žurim kupiti trudnoj ženi sladoled. Ali pamet u glavu.
Nije mi baš pravo."
"Nijesi ni trebao da saznaš."
"Ti deš uvjek biti moja mala sestra, brinut du bez obzira na sve. A
taj, ako te povrijedi samo, uh..."
"Nede Mlađane. Dobro nam je ovako. On de možda otidi."
"Đe de otidi?"
"Na brod. Došao je samo zbog sestre. Ajde idi sad."
"Mala, uvjek mi sve možeš redi. Ako ja nijesam podoban, tu ti je
Nađa."
"Hvala ti. Dobar si ti čovjek, brate."
"I ti si dobra, sestro."
Čudan razgovor, ali ostavio sam ga po strani kad sam vidjeo
koliko je sati a ja još nijesam krenuo. Eh, ta trudnoda i ti hormoni..

169
Book as passion
 Profesorka28

Decembar

Sumorno vrijeme nikako snijeg da padne. Nađa je bila dobro, sve

je bilo dobro. Očekivali smo da nam se doktorica porodi i zato je
Nađa prešla kod drugog, muškog doktora.
"Mlađane, to je Rade, Jasnin najbolji prijatelj."
"Jeste, al je muškarac i gledat de te dolje."
"Joj Bože. Misliš li da je moja pička prva koju de da vidi?"
"Duti, ti i tvoj pogani jezik!"
"Dragi, želim da idem kod nekog kome verujem. Ne misliš valjda
da sad Jasnu sa malom bebicom cimam?"
"A da idemo neđe privatno?"
"Nedu. Verujem njima dvoma! Rade je priznati ginekolog,
načelnik. Ti ne moraš da ideš sa mnom."
"Bogo mi, sama nedeš idi. Stisnudu zube. Što du!"
Smišljao sam kako iznenadit svoju ženu! Kako du okitit cjelu kudu
i prvi put sa njom provjest Novu godinu. Prvu od mnogih. Ved
sljedede bide nas više. Bidemo bogatiji za još dvoje. Eto, na početku
ove, nijesam ni mogo da slutim kako de se sve rešiti. Kako du se budit
ujutru i uveče ležati pored moje žene. Žene, a ne đevojke. Prvi put bio
sam ponosan što sam izabrao pravi put. Jedan i jedini, pored moje
vještice.
"Halo kume!"
"Đe si Bojana, anđele?"
"Mlađane, Jasna se porodila!"
"Kako? Kako sad? Što je bilo sa januarom?"

170
Book as passion
 Profesorka28

"Pa ne možeš baš da biraš kad se mora! Da vidiš curicu, kakva

je!"
"Cura! E nek joj je sa sredom! Samo polako da rečeš Nađi,
plakade ko kišna godina!"
"Znam. Hajde spremite se. Idemo da slavimo. Vladan nas čeka!"
"Važi. Idemo se napiti!"
I tako je počelo. Bebe su krenule da se rađaju a mi smo imali na
svaki mjesec po jednu pijanku. Ved sam znao da de se Violeta poroditi
januaru ili februaru, moja Nađa u martu a Bojanina snajka Marija u
maju. Bide ovo pravi bejbi bum.
"Nađa..."
Nova godina je a nas smo dvoje sami. Andrea se izgubila, mislim
da je i dalje sa istim momkom ali mudro duti.
"Hej, izvini, zadremala sam. Baš sam ti ja društvo za Novu
godinu."
"Sredo, ti si moje najbolje društvo. Ti i ovo dvoje... Samo ti
spavaj, ja du te čuvati."
"Hej, jesi osetio? Daj ruku."
"A jao pa oni nijesu normalni! Boli li te to jadna?"
"Ma ne, nekako je samo neprijatno. Ništa strašno. Mlađo, vidi
me kolika sam ved sad."
"O vještice jedina, kolika god da budeš, ti deš biti uvjek nešto
najljepše što su moje oči ikad vidjele."
"O ti si divan. Volim te tako puno. Hodemo li zaista dobiti dvoje
dece? Jesmo li zaista u braku? Molim te, uštini me."

171
Book as passion
 Profesorka28

"Hej... Nemoj plakati, mene ubiše ti tvoji hormoni. Evo da ti

dokažem da je sve ovo stvarno, dok ne zaspiš ponovo."
"Hm..."
"Izvoli dušo moje duše."
"Jao, šta je to? Ja tebi nisam ništa kupila. Trudna sam i
zaboravna! Evo sutra odmah idem..."
"Nađa, sredo moja, ti i đeca ste moj najljepši poklon. Otvori. Dao
sam da se izradi za tebe."
Jesam. Išao sam sa kumom Markom u zlataru i naručio joj
medaljon od bijelog zlata. Željeo sam da ima naše inicijale ugravirano
unutra kao i datum kad sam je prvi put viđeo. Za to mi je trebao
Marko. On pamti sve te stvari, bio je zaluđen Bojanom godinama.
Pamtio je sve ka kornjača.
"Jao...jao...pa ti si divan. Šta je ovo? M&N 20.07.2011."
"Naša početna slova i datum kad smo se sreli. Prvi put."
"Kako prvi put?"
"Lijepo, tad su te moje oči prvi put vidjele, bila si sa Bojanom na
večeri... Andrea vam je prišla, a potom i ja za njom."
"Sedaš se toga?"
"Sjedam se svega u vezi tebe.. Jedino ti moram priznat da mi je
kum pomogo oko datuma."
"Ma, divan je. Hajde stavi mi ga."
"Nađa, stvarni smo, sve je stvarno, sretna ti Nova godina i hvala
ti što si mi ovu tako ispunila a i svaku sljededu deš."
"Mlađane, ja ne znam da li si ti postao tako romantičan ili sam ja
toliko plačna... Hvala ti i tebi sretna Nova. Ti si tako divan čovek."

172
Book as passion
 Profesorka28

"Sve može, samo nemoj plakati. Hajde bolje spavaj jadna."

"Uh, sad ne želim da spavam."
"A što želiš? Samo da ne moram napolje..."
"Želim... Tebe... Golog..."
"Oj sokolice moja, pa to du ti rado ispunit."
Gledajudi moju trudnu ženu, golu, samo sa tim medaljonom na
grudima, znao sam da je ona moj najljepši poklon. Nešto dragoceno,
nešto što du čuvati i voljeti ceo svoj život.

Januar 2018.godine

"Sve je u najboljem redu. Oboje dobro napreduju. Kako se ti

osedaš draga?"
"Dobro. Ved osedam pritisak."
"Sve je to normalno. Ovako slededa kontrola neka bude
početkom februara, da vidimo 5.ili 6., ispratidemo ulazak u deveti
mesec i dogovoriti se za dalje."
"Doktore, hode li je nešto boljet?"
"Mlađane, zadnjih mesec dana bebe se najviše razvijaju i tad je
najvedi pritisak na bešiku, karlica i kosti se šire, krsta i kičma bole. Nju
de možda i više jer su dve bebe..."
"Kuku mene. Treba li nešto da pije za bolove? Nedu da je nešto
boli."

173
Book as passion
 Profesorka28

"To je sve izdržljiv bol. Bilo bi dobro da joj svako jutro izmeriš
pritisak. Sad demo još krv da izvadimo i to je to. Za porođaj se
dogovaramo slededi put. I dalje pij vitamine Nađa i dobro jedi."
"Ne brinite se doktore majka mi je došla, sad šdela ne šdela mora
da jede. I pijemo sve redovno ne brini. Imam ja šemu."
"Odlično. Daj ruku Nađa, samo Tamara da te bocne."
"Što da bocne jadan? Igla? Krv? Mogu li ja napolje? Ne podnosim
krv."
"Toliki čovek a plaši se krvi i igle? Kako deš onda porođaj
preživeti?"
"A ne staj mi na muku, doktore..."

.......................

Vreme leti kao ludo. Ubrzo sam pokazao sobe Nađi i stvari koje
sam kupio.
"Sve si sam to uradio?"
"Nijesam. Uposlio sam malo Andreu, malo majku. Ti deš samo
kupiti ona odelca u kojim deš ih iznjet iz bolnice."
"Oh... Dobro. A kolica?"
"Kupio."
"Auto sedišta?"
"Kupio."

174
Book as passion
 Profesorka28

"Krevece je kupila majka. Nijesam joj mogao odbiti. Sve imaš

sredo. Viđi ormara, komode, pultove za presvlačenje, ako nešto zafali
samo kaži."
"Ma šta da kažem kad si sve ved kupio i uredio. Ostale su samo
sitnice."
"Jesi li umorna? Hodeš da se istuširaš pa da te izmasiram?"
"Hodeš?"
"Naravno. Hajde, čekam te."
Gledao sam u Nađu i jebeš mi sve bila mi je ista. Malo su joj se
kukovi pomjerili ali ovako nije uopšte bila debela. Sve joj je otišlo u
stomak. A jela je, jer nismo joj dali da zabušava. Uzeo sam Šaljidevu
mast za strije jer sam je morao mazat svako veče. Koža se zateže i
isteže i strije same izlaze. A meni ne smetaju.
"Evo me."
"Lijepo. Sad lezi na leđa."
"Joj, ved me pritiskaju."
"Samo da ti namažem stomak i možeš se pomaknut u stranu."
"Važi."
Gledao sam je u gadicama i majici kratkoj koju je podigla preko
stomaka. A nijesam se mogo načudit da su unutra dvije bebe. Iako mi
je doktor stalno nešto pokazivao ja ništa viđeo nijesam.
"Prija li ti to?"
"Mmmm. Prija."
"Opet se šutiraju? Alo đetidi, još malko se strpite. I mi jedva
čekamo da vas vidimo ali još nije vrijeme."
"Mlađane, nismo pričali o imenima..."

175
Book as passion
 Profesorka28

"Nijesmo."
"Imaš li ti neko posebno?"
"Nemam. A ti?"
"Nemam ni ja. Samo da bude sve dobro."
"Sredo moja, bide. Ostavimo imena za kasnije. Možda nam nešto
sine što de nam se dopasti."
"Važi. Mogu li sad na bok?"
"Možeš. Sad du ti malo kičmu i krsta masirat."
"Dragi, ruke ti se pozlatile. Mmm..."
"Uživaj. Kad je tebi dobro, meni je još bolje."
Još smo krajem januara proslavili Lenin prvi rođendan. Išli smo u
crkvu đe je Marko krstio. Nijesam mogo zamislit boljeg kuma od
mojeg kuma. Taj je čovjek bio primjer za sve. A onda smo otišli u
restoran i uveče se ponovo svi napili.

Februar

Evo nas opet u bolnici. Sve mislim kako du se od danas preselit

ovđe. Nađa je prikačena na neki aparat što ga zovu ctg. Čujem
lupanje i znam da to kucaju naša srca, srca naše đece.
"Nemoj da se brineš, ako se ne čuju ili se izgube možda su samo
zaspali. Doktor Stevanovid de posle pročitati izveštaj."
"Hvala ti Tamara."
"A koliko traje ovo?"

176
Book as passion
 Profesorka28

"Videdemo, 15-20 minuta. Čekamo doktora."

"Šta misliš o Jani?"
"Kojoj Jani? Ja ne znam nijednu."
"E bre, za devojčicu? Jana Jokovid. Sviđa li ti se?"
Momentalno sam se zaljubio.
"Sviđa. Kad ti je to palo na pamjet?"
"Evo sad. Ti daj muško ime, važi?"
"Važi ali još uvjek ne znam."
"Dobar dan Nađa. Da vidimo.... Mlađane... Kako ide?"
"Odlično doktore. Spreman sam."
"E baš mi je drago. Sad da vidimo kako deca napreduju. U redu,
Tamara skinite kaiševe. Prelazimo na ultrazvuk."
"Hodete nam sad redi termin tačno? Znamo da je neđe
5,6.mart?"
"Sve zavisi od razvijenosti plodova, od stanja plodove vode i ovih
izveštaja sa ctg-a. Ja bih najviše voleo pošto su blizanci u pitanju, da
dočekamo pun termin. Pošto ih je dvoje bide sitniji od druge dece."
"Onda, ima da dostignemo pun termin. Jel tako Nađa?"
"Tako je."
"Evo ih. Evo je devojčica, sitnija je, vidiš li Mlađane, evo su ručice,
kao da nam maše, a evo i bate pozadi, on je nešto krupniji... Sve je u
redu. Za nedelju dana novi ctg, pratimo otkucaje, pratimo kontrakcije
i guramo dalje. Po ovome ja bih rekao 8.ili 9.mart."
"Uf, još mjesec dana. Približilo se to doktore."
"Jeste, a tek zadnji mesec proleti."

177
Book as passion
 Profesorka28

"Hvala vam. Vidimo se."

"Vidimo se i čujemo se po potrebi."
"A ne brini se doktore, za potrebu dosađujem doktorici Jasni."
"Da, možete misliti, uznemirava Jasnu sa malom bebom."
"A ona mi je rekla da mogu!"

...........................

I tako svake nedjelje. Sad je ved Nađa bila ogromna al nijesam joj
smeo redi ništa. Uz sve to, bila je i jako nervozna pa sam po kudi išao
na prstima.
"Što je bilo sokole? Opet te izbacila?"
"Sam sam izašao. Kaže hrčem, a ona hrče još jače od mene! A
samo sam hteo da legnem pored nje!"
"Rekoh ti ja, sad se ne kači sa njom. Ona je sad teška kategorija."
"Đe je Jovanka?"
"Otišla u opštinu, juri neke upotrebne dozvole. Tvoja žena joj je
dala zadatak."
"A pa lijepo. Zapao joj za oko onaj prostor pa ne pušta."
"Ne brini, nede ništa više raditi. Podviknula sam ja Jovanki."
"Ved me hvata strah Andrea."
"Hej, brate, nema zašto! Sve de biti u redu! Za manje od mjesec
eto nama naše dječice! Ne smiješ sad posustati."
"Da sam žensko, ne bih željeo nikad da budem trudan!"

178
Book as passion
 Profesorka28

"E da jesi, ali nijesi!"

.........................

Malo pred kraj februara rodila se Dunja. Violetu i Nenada

upoznali smo kod Jasne i Vladana kad smo išli da vidimo malu
Danijelu. Moram priznat gotivio sam Nenada još dok je igrao fudbal.
Bio sam mu malo zamjerio što je sve tek tako napuštio, ali to je bila
njegova odluka. I ja bih...sad da mi neko traži...odreko bih se svega
zbog Nađe.
"Hajde lepo se provedi."
"Mogu ostati."
"Bidu ja dobro, tu mi je Andrea a i Jovanka. Treba da ideš da
ispoštuješ Nenada. I ti deš častiti kad se naši rode."
"Hodu naravno. Razbidu cijelu Milovu kafanu. Ved smo sve
spremili."
"Idi i pozdravi Nenada. Mala je slatka kao šeder."
"Ljubim te vještice moja. Ako ti zatrebam, zovi."
"Pozdravi društvo."
Ako sam mislio da moja brada i ja znamo napraviti atmosferu
debelo sam se zajebao. Ovi fudbaleri su van svake lige. Ovamo
sportisti, a mogu da popiju Boga oca. I ja sam nazdravljao ali mi je
jedan deo mozga bio kod Nađe. Na kraju i Marko i Milan i Vladan a
tek Nenad bili su pijani ko guzice a među njima ja jedini trijezan.

179
Book as passion
 Profesorka28

Mart

"Mlađane odmah da si prestao! Zavrtede mi se u glavi zbog tebe!

Sve je spremno. Treba da krenemo!"
"Zašto baš danas? Zašto ne sjutra? Kako da objasnim sinu da se
rodio na dan žena? A?"
"Života mi, ubidu te. Sve me boli! I baš me briga koji je dan i
datum! Smesta idi po auto!"
"Aman čujete se kroz cijelu kudu! Opet je nerviraš? Još niste
krenuli? Mlađane jesi li sposoban da voziš? Mogu ja ako treba."
"Ja du vozit moju ženu! 8.mart! Samo ja mogu tako da ga
natempiram!"
"Odlazi jado dok ti glava nije odljetela."
Kad smo se smestili u bolnicu, doktor je došao i ponovo
pregledao Nađu.
"Jesmo li spremni? To je to. Danas pratimo i večeras, pa ujutru
idemo na carski."
"Ujutru? Sjutra?"
"Da. Ima li nekih problema? Nađa i ja smo se tako dogovorili."
"Ma nema nikakvih problema."
"Dobro. Možeš da ostaneš malo sa njom."
Čim je doktor izašao, okrenuo sam se ka vještici.
"Znala si da nede biti 8."
"Jesam."
"Željela si malko da me mučiš?"

180
Book as passion
 Profesorka28

"A malko... Ja se mučim ved devet meseci..."

"Oprošteno ti je. Za sad."
"Volim te Mlađane."
"I ja tebe vještice moja jedina. Jedva čekam sjutra da ih
ugledam."
"I ja isto."

09.03.2018.godine
08.30h

"Hajde delijo sad možeš udi."

"Doktorice, ovo ti nikad nedu zaboraviti!"
"Mlađane, tolike sam žene, prijateljice porodila, morala sam i
tvoju. Uostalom, dvoje dece, dva doktora. Dođi."
Moj se svijet promjenio u sekundi. Pored Nađe ležala su dva mala
umotana čuda.
"Jako su mali ali bide pored majke i sve de biti dobro. Evo je
Jana."
Prišao sam Nađi i pogledao je. Bila je dobro, malo ošamudena ali
divna.
"Nađa, čovječe... Gotov sam..."
Čim sam uzeo malu zaplakao sam. A onda je doktorica donijela i
brata joj.
"A evo ga i iiii?"

181
Book as passion
 Profesorka28

"Jakša... Jakša Jokovid."

"Divno. Ostavidu vas na minut."
"Mlađo... Ljubavi..."
"Ovo je neopisivo. Preslatki su."
"Jesu. Hvala ti."
"Hvala tebi. Hvala tebi Nađa Jokovid, što postojiš, što si tako
furiozno ušla u moj život, što si pristala da se igramo i nastavimo
svoju igru, što si me nakon svega prihvatila ovakvog nezrelog, što si
me istresla iz gada, hvala ti što si moja žena i što si mi podarila ovako
divnu đecu. Hvala ti. "
Moja vještica i ja.
Dobitna kombinacija.

*KRAJ*

182
Book as passion
 Profesorka28

" O meni "

Autor sam serijala "Ponovno" na wattpadu. Tamo i dalje možete

pratiti moje priče. Trenutno pišem osmu po redu, a u planu su bar još

dve. Hvala svima koji pratite moj rad i curama sa stranice „Book as

passion „ koje me redovno prate i omogudavaju da sve moje priče

imaju i ovaj format.

Sva vas voli i ljubi vaša Profesorka28

183
Book as passion