Odri Karlan

CALENDAR

GIRL
maj/jun
 POSVETE

Maj
Kris Vord
Ti podržavaš, ti navijaš, ti voliš.
Sve u vezi sa tobom je anđeosko.
Svi oko tebe žude za tim predivnim osedajem samosvesti.
Podsedaš me na moju preminulu majku.
Zato, mama Kris, Mijino putovanje na Havaje je za tebe.
Neka iznad tebe uvek sija sunce.
Neka te uvek prati dar iskrenog prijateljstva.
Neka ti se radost koju pružaš vrati desetostruko.
Neka te ljubav okruži i upotpuni ti dušu.
S ljubavlju, zauvek.

Jun
Lisa Kolgrouv Rot
Jun je posveden tebi, anđele,
jer je on koristan deo Mijinog putovanja,
kao što si i ti mog.
Kad si se pridružila mom timu,
nisam ni slutila da du dobiti takav blagoslov.
Tvoje neumorno podsticanje, podrška i prijateljstvo
pomogli su mi milion puta.
S ljubavlju i zahvalnošdu za sve što jesi.
Maj
DEVOJKA NA MESEC DANA
 PRVO POGLAVLJE

Presedanje iz pakla! Doletela sam iz Bostona, zaustavila se u Čikagu, zatim u

Denveru, gde sam zahvaljivala bogu što sam obula stare bajkerske čizme, pošto
sam trčala što sam brže mogla kroz denverski aerodrom i jedva stigla na let. Kao
da sam zalutali putnik za kog svi znaju da je negde na aerodromu i prilično sam
nestrpljivo čekala da se ukrcam.
Više od sto pedeset pari očiju me je streljalo dok sam vukla ručni prtljag kroz
gomilu mrzovoljnih putnika do sedišta. A postajalo je još gore. Sedela sam između
veoma debelog muškarca i znatiželjne osmogodišnje devojčice koja je letela sama.
Roditelji su joj bili razvedeni, i sad je imala dve porodice. Mrzela je ženu o kojoj je
govorila kao o madehi-monstrumu i ženinu stariju derku, koja je, prema njenom
mišljenju, bila zloča.
Išla je kod mame koja je radila kao igračica na Stripu. Nisam se iznenadila.
Kad neko živi u Vegasu, zapravo u srcu Vegasa, ili radi u kazinu, poslužuje hranu,
nastupa u nekoj predstavi, ili je na drugi način na usluzi turistima. Ako živi van
grada, na raspolaganju su i drugačije mogudnosti zaposlenja. Znala sam sve ovo o
maloj Česiti jer se potrudila da mi ispriča baš sve o sebi. I ozbiljno mislim sve.
Omiljena boja joj je bila ljubičasta, ali ne tamna, ved svetla, što sam ja zamislila
kao boju lavande. Zanimale su je životinje, naročito konji. Najbolji deo boravka
kod tate u Denveru bio je taj što je on izgleda imao zemlju koja je uključivala i
životinje. Veliki izazov za osmogodišnjakinju. Ali morala je da podnosi i madehu, i
to joj je kvarilo posetu tati. A onda je tu bio i osedaj krivice. Česitina mama je
imala vrlo malo prijatelja i nije imala porodicu. To malo dete je smatralo da je
njena uloga da pravi mami društvo. Jer, niko ne želi da bude sam. Ljudima su
potrebni drugi ljudi. Barem prema neposrednoj, dobronamernoj Česiti.
Kad je pilot objavio da smo na dvadeset minuta od sletanja, u sebi sam se
pomolila onom gore da Česiti i njena majka pronađu svoju sredu. Takođe sam se
zahvalila medicinskim stručnjacima na divoti koja se zove pilule za kontracepciju.
Druženje s osmogodišnjim detetom određeno vreme učvrstilo me je u uverenju
da nisam ni spremna da se razmnožavam i možda nikad nedu ni pokušavati. Mora
žena biti posebna vrsta ličnosti da bi rodila dete, a ja sam imala osedaj da sam to
ved obavila s mojom mlađom sestrom Medi. Sledede dete koje bih podizala
verovatno bi bilo nevaljalo ili pravi đavolji nakot. Tako nešto je najbolje ne
prepuštati sredi. Kao što sam ved zaključila… ta dama je bezdušna kučka i nema
potrebe nepotrebno je uznemiravati.

5
 Sa trake za prtljag sam podigla svoj dodatni kofer s neverovatnom opremom
bostonskih Red soksa, farmericama i ostatkom plena iz Čikaga, razmišljajudi da to
sve ostavim kod tate i Medi. Tako bi Medi imala priliku da izabere šta hode i oseda
se kao princeza u odedi koju mi je Hektor izabrao zajedno s modernim, ležernim
krpicama od Rejčel.
Čitav niz zvučnih signala odjeknuo mi je iz mobilnog istog časa kad sam ga
uključila.

Za: Miju Sonders

Od: Mejsona Marfija
Pismo ti je bilo super, draga, ali bilo bi bolje da smo se pozdravili uživo.
Rejč i ja smo hteli da te odvezemo do aerodroma. Povređena je. Ja sam
ljut. Nađi način da nam to nadoknadiš.;)

Nije bilo prvi put da je klijenta, ili možda da kažem prijatelja, uzrujao moj
način odlaska. Ves kao da je predvideo moj odlazak u stilu nindže. Alek je
prihvatio, a Hektor plakao. Taj latino gej mi je poslao žalosnu poruku o tome kako
sam upropastila savršen rastanak. Spominjao je nešto što je video u nekom filmu,
i sve je isplanirao, uz puštanje golubica i sličnih sranja. Ne znam; sigurno je Toni
tog trenutka dohvatio telefon i prekinuo poruku. Dodao je i sopstvene zamerke
što sam ga ostavila da se bakde sa slinavim verenikom i zbog toga sam mu ostala
dužna.
Naredna poruka je bila moj prevoz.

Za: Miju Sonders

Od: Smrdljive Drolje
Ej. Prevoz ti je napolju. Kruži. Nemoj da stanem i zaradim kaznu za
parkiranje na tvoj račun.

Smejudi se, podigla sam torbu i primetila Džinelinu hondu. Mahnula sam, i
ona uz škripu zaustavi u zoni utovara, smešno se parkirajudi.
„Tako je, kučko!“, rekla je kad sam ubacila džinovski kofer i manju ručnu
torbu na zadnje sedište. Kad sam uskočila na suvozačevo mesto, plavi uvojci su joj
poskakivali na vratu i jarkozelena žvakada guma bila joj je zalepljena preko belih
zuba.
Podigla sam bradu. „Zdravo, dušo, hvala što si došla po mene“, gugutala sam
samozadovoljno.

6
 Uz trzaj zgloba i okretanje volana, brzo se izvezla s parking-mesta i ubacila u
živ aerodromski saobradaj. Džinel niko nije mogao smatrati dobrim vozačem. Da li
bi mogla da vozi za NASKAR? Verovatno.
Manevrisala je izvanredno i imala je sposobnost da odlučuje u mili-sekundi
kad je bila za volanom. Međutim, mnogo je rizikovala. Dosad je sve bilo u redu.
Držala sam se za taj grumenčid kao što sam stezala držač iznad glave sve dok
nismo izašle na auto-put.
Polako sam udahnula, spustila glavu nazad i samo uživala u tišini pored
najbolje drugarice. Nismo morale da razgovaramo, i zato i jesmo bile najbolje
drugarice. Bilo nam je prijatno dok smo zajedno dutale. Zvuči auto-puta i
pucketanje njene žvake, kao i miris njenog šampona od limuna, gotovo su me
slomili. Dom. Ovo mi je bilo blisko. Ovo je bilo dobro. To sam poznavala čitavog
života. Nije značilo da de mi to zauvek ostati krajnje odredište, samo sam svim
srcem volela da budem tu.
Džinel me je odvezla do Medi i tatice. Videla je da sam zamišljena i nisam se
upuštala u dokono daskanje, ali bacala je poglede na mene, uhvatila me za ruku i
držala je na postolju između nas. Sestrinska solidarnost. Možda nije bila moja krv,
ali bila mi je daleko najbolja u čitavom svemiru.
„Volim te“, šapnula sam, ne shvatajudi da izbacujem emocionalno sranje.
Uhvatila mi je pogled, a lice joj je bilo tako ljupko i drago. Ružičaste usne su
joj se pudile kao da de mi uzvratiti istim rečima. Umesto toga je rekla: „Znam.“
A onda sam se nasmejala. Jako. Mogla sam očekivati da de Džin tačno znati
šta mi treba posle jebeno dugog celodnevnog putovanja, mučnog bekstva od
poslednjeg klijenta, kog sam sad smatrala svojim bratom od druge majke, i
saznanja da me samo tri kratka dana dele od ukrcavanja u avion i odlaska kod
novog klijenta. Prešla sam granicu svog boravka u Bostonu za dva dana. Obično se
od mene traži da ostanem otprilike dvadeset četiri dana, tako da mi ostane oko
šest dana da se pozabavim ličnim poslovima i dva dana za putovanje tamo i nazad.
Nisam dolazila u Kaliforniju od januara, i sad sam bila tu, tri dana pre početka
maja. Još jedan mesec, i još sto hiljada dolara otpladenih Blejnu.
Predala sam Džinel kovertu sa čekom u njoj. „Hodeš odneti ovo menadžeru
hotela? Uštediš mi markicu?“
„Svakako, dušo“, dohvatila je kovertu sa ratom za Blejna i ugurala je u torbicu
kad je zaustavila auto uz ivičnjak ispred moje kude. „Mora da si gladna. Medi pravi
domadu večeru. Faširanu šniclu, krompir-pire, kukuruz i tatinu omiljenu pitu sa
čokoladom i višnjama za desert.“ Zatim je otvorila vrata, otišla do prtljažnika i
izvadila pakovanje piva.

7
 „Zaista te volim.“ Pogledala sam u pivo, zatim u moju oronulu kudu s
malenom verandom i golom sijalicom. Iza čipkastih zavesa videla sam svoju mladu
sestru kako postavlja sto. Za mene. Jer se vradam kudi. Ne može bolje od toga.
Džin me je obgrlila rukom oko ramena i povukla me prema kudi. „Ved znam
to sranje, ozbiljno. Zar me nisi čula prvi put?“ Zakolutala je očima i dunula da
pojača utisak. Zavrtela sam glavom i čvrsto je zagrlila.
Otvorila sam vrata i primamljivi miris kuvanog mesa, povrda i belog luka
smesta mi je zagolicao nos. „Medi, stigla sam!“, viknula sam, spuštajudi torbu na
izgrebanu komodu, a zatim sam čekala vrisak. Medi je uvek odlično išlo to žensko
vrištanje kad je bila uzbuđena. Ni ovog puta nije bilo drugačije.
Posle vriska, moja visoka sestra se zaletela na mene. Održala sam se na
nogama, ali jedva. Prošlo je gotovo dva meseca otkako smo se videle i izgledala je
popunjenije, gubila onu tinejdžersku koščatost i dobijala ženske obline na mamu.
Sise su joj definitivno porasle i bokovi postali malo mesnatiji. Kad sam joj se
izvukla iz zagrljaja i njenog mirisa na trešnju i badem, zagledala sam joj se duboko
u oči. Onaj ogroman osmeh koji sam obožavala raširio joj se preko usana.
„Najlepša devojka na celom svetu. Ali samo kad se smeši“, rekla sam,
ponavljajudi rečenicu koju sam joj govorila skoro čitavu deceniju. Ljupko rumenilo
joj se popelo u obraze i privukla me je u novi zagrljaj. Ovog puta mnogo čvršdi, kao
da nije želela da me pusti. „Šta je bilo?“, uhvatila sam je za obraze i pogledala je u
oči.
Odmahnula je glavom i duge šiške pale su joj na oči. „Ništa. Samo mi je
stvarno drago što si tu. Napravila sam ti omiljenu klopu.“
„Namirisala sam je.“ Upravo tada moj stomak je objavio da sam gladna,
krčedi neobično glasno.
„Prvo supa“, rekla je Medi, vukudi me za ruku ka kuhinji. Džinel nas je pratila.
Da, ovo je bilo dobro. Ovaj dolazak kudi mi je bio preko potreban.

„Idemo na Havaje!“, odzvanjalo je kroz sobu tako glasno da je staklo umalo

popucalo.
„Gospode bože! O'ladite malo, važi?“, rukama sam zaklopila uši.
„Da li ti to mene zajebavaš? Idem na Havaje? Nisam nikad bila van Nevade
osim da tebe posetim u Kaliforniji, a sad prelazim jebeni okean sa kitovima i
ribama i svim tim sranjem! Jebote!“, vrištala je Džinel, ubacujudi novu žvaku u
usta, a za njom i ogroman gutljaj piva. Odvratno. Rešila sam da ne iznosim
mišljenje o tome kako se to dvoje slaže, zato što nije pušila, a to je iznad svega,
bio ozbiljan napredak.

8
 Pošto sam otpila malo piva, spustila sam ga na kuhinjski pult. „Smirite se. Da.
Pladam vam obema da dođete na Havaje ovog meseca. Morate da se dogovorite
kad vam najviše odgovara. Dođite recimo na nedelju dana i odsešdete u mom
bungalovu“, podigla sam ruke da me ne bi prekidale. „Sad, ne znam kakav de nam
smeštaj biti, pa demo možda spavati i sve tri u istom krevetu, ali, mislim, hej…
besplatno putovanje, je li tako?“
„Da, jebote! Spavadu na jebenom podu!“
Zaječala sam. „Džin, smanji psovke u Medinom prisustvu. Gospode.“
„O, molim te, nisam više mala. Zapravo… I zvanično sam žena od prošlog
vikenda.“ Medin ton je bio ohol i izveštačen, i iz usta joj je izašlo nešto što nikako
nisam htela da čujem.
Zažmurila sam i zakačila rukom pivo na pultu. Džin ga je uhvatila pre nego što
se prosulo svuda. „Medi…“ šapnula sam.
Stegla je usne i stidljivo se osmehnula dok je prstom prelazila duž ruba pulta.
„Možemo li o tome kasnije da razgovaramo?“ Bacila je pogled na Džinel. Iako mi
je Džinel bila sestra od drugog oca, ona i Medi nisu bile tako bliske. Volele su se,
ali nije to bilo prijateljstvo u kom su se potpuno poveravale jedna drugoj, ili
sestrinski odnos kakav smo delile Medi i ja.
Džinel je napadno pogledala na sat. „Pa, vidi ti to. Vreme je da pođem!“,
rekla je glasno. „Čini mi se da moram da kupim kupadi kostim. O, i sutra u jedan
imamo tretmane u spa-centru da te vratimo u prvoklasnu formu. Nas tri, ponovo.
Važi?“
„Džin… hvala ti. Za sve. Znaš da…“, zaustila sam, ali Džinel se, kao i obično,
nije uvredila što je Medi želela da razgovara sa mnom nasamo. Prebacila je ruku
oko mene, grledi me, zatim je poljubila Medi u glavu i razbarušila joj kosu. „Kučke,
vidimo se sutra!“
„Zdravo!“, odgovorile smo Medi i ja istovremeno. Napetost se u sobi
pojačala, ali ne na zlokoban način. Pre de biti one vrste: ako imaš nešto da kažeš,
kaži to odmah.
„Nisam nameravala da se to dogodi…“ počela je Medi i oči joj se ispuniše
suzama. „Želela sam prvo da pričam s tobom, ali tako smo se lepo zabavljali, i
stvarno me voli, i ja volim njega, i…“
Spustila sam ruku na njenu i zagledala joj se u lepe oči. „I… kako je bilo?“
Oblizala je usne i nakrivila glavu. „Bolelo je. Malo sam krvarila, ali išao je tako
polako. Toliko da se tresao od napora. Plašio se da de me povrediti, i stvarno,
bolelo je samo malo.“

9
 Nasmešila sam se, suze su mi ispunjavale oči i slivale mi se niz obraze. Moja
mlađa sestra je odrasla. „Jesi li uživala?“
Smesta je klimnula glavom. „Uradili smo to još dva puta od tada“, zakikotala
se. „I tad je bilo milion puta bolje!“ Nasmejala sam se i klimnula glavom jer sam
vrlo dobro znala kako je.
„I kakva vam je sad veza? Kako se sad ponaša? I dalje je fino?“
Oči su joj zasijale kao rođendanska torta načičkana svedicama. „O, tako je
divan! Svaki dan mi govori kako sam najlepša devojka, i koliko me voli, i kako
demo se jednog dana venčati.“ Sklopila je ruke na grudima i čežnjivo se zagledala
u golu tačku na kuhinjskom zidu. „On je sve, Mija. Sve što sam želela. Sve što si mi
rekla da nađem pre nego što napravim taj korak. Ne mogu biti srednija.“
Pojurila sam preko stolice i privukla je u naručje, što bliže. „Tako mi je drago
što si imala lepo iskustvo i što te muškarac s kojim si voli takvu kakva jesi. Voli te,
je li tako? Voli te zbog tvoje unutrašnje lepote, a ne samo lepog izgleda?“
Mahnito je klimala glavom uz moju dok sam je milovala po kosi. „Mislim.
Govori mi to sve vreme. Zapravo želi da priča s tobom. Rekla sam mu da ne može
večeras, ali možda deš sutra biti raspoložena da odemo kod njegovih na večeru.
Žele da upoznaju moju porodicu i tako… ti si sve što imam.“
Talas kajanja mi je potekao kroz vene, ljutnja na majku što nas je napustila i
tuga što otac nije mogao ostati pribran i biti uz nas u važnim trenucima naših
života. Barem zbog Medi. Ona je to zaslužila.
Uhvatila sam sestru za obraze i nežno joj poljubila usne. „Volela bih da
upoznam roditelje tvog dečka i popričam s njim.“
I opet je to lice koje je moglo osvetliti stotine gradova zasijalo od uzbuđenja i
radosti. Skočila je i otišla do lončida za kafu. Videla sam da je ubacila nekoliko
kašičica kafe bez kofeina, dok je vrckala uz pesmu koju je samo ona mogla da čuje.
„Ovo je razlog za proslavu… čokoladnu proslavu.“
„Zvuči dobro, devojčice. Sanjam pitu sa čokoladom i višnjama otkako si mi je
napravila za prošli rođendan.“
Te nodi smo razgovarale kao sestra sa sestrom, prepričavajudi sve novosti.
Ispričala sam joj za svakog klijenta i koliko su mi svi postali dragi. Pošto je bila
navijačica Red soksa, najviše joj se svideo Mejson. Zato de joj potpisani dres,
kačket i fotografija izgledati još bolje kad joj ih konačno predam. Naravno, obedala
sam joj da du je jednog dana upoznati s Mejsonom i svim ostalim momcima,
ukoliko se ukaže prilika.
Kad je razgovor skrenuo na Vesa, sve sam joj ispričala. Gotovo kao da sam
morala.

10
 „To đubre!“, opsovala je kad sam joj rekla da mi se zvezda njegovog filma
javila na telefon i on mi priznao da je kreše.
Odmahnula sam glavom. „Lepo od tebe što tako misliš, i veruj mi, i ja sam na
prvu loptu. Ali, zaista, razmisli. Treba li Ves da me čeka dok ne raščistim svoja
sranja, zabavljam se sa svim frajerima koje poželim, dok on sedi u Kaliforniji i tiho
pati?“
Zamislila se. „To stvarno nije pošteno“, priznala je.
„Ne, nije. Ne kažem da me nije zabolelo i čitavu nedelju sam se jela zbog
toga, ali na kraju sam shvatila. I na kraju, kasnije tog meseca, ponovo sam se našla
sa Alekom, i znaš, jedno je vodilo drugom.“
Skupila je obrve. „Kako to misliš, našli ste se i jedno je vodilo drugom? Kako
je uopšte znao da si u gradu?“
Skrenula sam pogled u daljinu i otpila gutljaj kafe. „Uh… pojedinosti su mi
mutne.“ Pokušala sam, ali nije nasela.
„Kenjaš! Lično si ga pozvala da se spetljate, je li tako?“ Iza optužbe se krio
smeh.
„Spetljamo? Šta to uopšte znači? Mislim da je zvaničan naziv poziv na
neobavezan seks i redi du ti, draga sestro, taj frajer ima najlepše dupe poznato
čovečanstvu!“ Zavalila sam se, sva važna i zadovoljna, uživajudi u svakom trenu, a
onda sam progutala drugo parče pite.
Zakikotala sam se na Medin ljupki smeh. Bila je tako mlada i naivna kad je reč
o životu. Samo sam se nadala da joj je taj dečko pristojan, i da je nede iskoristiti.
Pretpostavljala sam da du to saznati sutra kad upoznam roditelje. Nelagodni
drhtaj mi je prešao preko grudi. Da li to misle očevi i majke kad prvi put upoznaju
te druge roditelje? Mislim, nije da je tip prosi. To je samo večera. Normalne
porodice to rade, zar ne? Nisam imala blage veze.
Kasnije te nodi, kad smo konačno legle, izvadila sam telefon da se javim
Endži, Tonijevoj sestri. Zbližile smo se u Čikagu, i ako je iko znao nešto o vezama i
upoznavanju roditelja, onda je to bila ona.

Za: Anđelinu Fazano

Od: Mije Sonders
Hej, Endži, Mija je. Izvini, znam da je kasno. Pitanje za tebe. Kad dečkovi
roditelji pozovu devojčine roditelje na večeru, je li to nešto važno?

Začudo, telefon je smesta zvrcnuo. Bacila sam pogled na sat. Ovde je bilo tri
ujutru. Pet kod nje.

11
 Za: Miju Sonders
Od: Anđeline Fazano
Zdravo, devojko. Čudno pitanje, ali – da, obično je nešto zvanično. Žele da
se uvere da je devojka dovoljno dobra za njihovog sina tako što de proveriti
porodicu. Zašto?

Jebiga. Sutra du pozvati Hektora i pitati šta da obučem. On de znati. Prva

odbrana: izgledaj kao normalna, odgovorna, starija sestra. Ne spominji posao. Ne
spominji činjenicu da je dragi, stari pijani tatica na oporavku u bolnici o trošku
države zato što ga je tvoj bivši dečko, zelenaš, prebio gotovo nasmrt. Bože,
zvučalo je tako sjebano čak i u mojoj glavi.
Zaječala sam u previše tihoj sobi i otkucala odgovor Endži.

Za: Anđelinu Fazano

Od: Mije Sonders
Sestrin prvi pravi dečko. Uhhh.

Za: Miju Sonders

Od: Anđeline Fazano
Jadna ti! Haha…

12
 DRUGO POGLAVLJE

Posle celodnevnog lickanja kao da smo prave holivudske zvezde, kakve smo se
Džin i ja pretvarale da jesmo, nikako mi se nije provodilo veče sa strancima. I više
od toga, nisam želela da ti stranci budu nezadovoljni mnome ili mojim porodičnim
genima. Prilično sam sigurna da sam više puta uzdahnula dok sam se spremala za
veliku večeru kod porodice Medinog dečka. Medije, međutim, lepršala po kudi,
zastajkivala da se odmeri u ogledalu, nameštala lepršavu letnju haljinu i sklanjala
nepostojede pramenove kose nazad u gladak konjski rep bez ijedne brige na
svetu.
Izgledala je mlado, bezbrižno i prelepo. Vegas je pred kraj aprila bio dovoljno
topao za letnju odedu, koja je na njoj delovala prirodno. Odmerila sam je. Bila je
oličenje devojke iz komšiluka. Zlatnoplava kosa. Lepe zelene oči, jedino što smo
imale zajedničko. Jednog dana de biti savršena supruga iz predgrađa nekom
dobrom čoveku. Otkad je znam, oduvek je želela da se uda, ima belu drvenu
ogradu i buljuk dece. Potpuna suprotnost mojim snovima.
„Dakle, šta Met studira?“, pitala sam uvijajudi poslednje pramenove duge
crne kose.
„Nauku o biljkama, sedaš se?“ Uzdahnula je i sela na krevet, sklapajudi ruke u
krilu.
Klimnula sam glavom i uhvatila joj pogled u ogledalu. „Jesi li ti izabrala glavni
predmet? Znam da si brbljala o raznim naukama pre par meseci?“ U sebi sam
ponavljala… molim te neforenzika, molim te neforenzika. Mogla sam samo
zamisliti pitanje. Čime ti se bavi sestra? „O, da, seče mrtvace.“ Iskrivila sam lice, ali
sam to brzo sakrila, jer nisam želela da je uznemirim. Koliko god da sam želela da
odlučujem o svemu važnom u njeno ime, zapravo sam znala da joj moram dati
izvesnu slobodu. Moja draga sestrica je odrasla i došlo je vreme da se tako prema
njoj i ponašam.
Uzdahnula je, savila nogu i sela na stopalo. „Zapravo jesam. Biohemiju.“
Dok sam se okretala, vrtela sam tu reč po mozgu. Biohemija sigurno ima
neke veze sa biologijom, ali nije forenzika. „U redu, šta je tačno to i šta deš raditi s
tom diplomom?“
Medi je oblizala usne i udobno se namestila. Kad je progovorila, živnula je,
široko se osmehivala, obrazi su joj porumeneli i oči zasijale. Isključila sam vedinu
onoga što je rekla jer iskreno, počela je da priča štreberski i uključio mi se filter.
„Dakle, u osnovi, biohemičari proučavaju vidove imunološkog sistema, izražavanje

13
gena, izoluju, analiziraju i sintetizuju razne proizvode. Mogla bih da radim na
mutacijama raka, radim u laboratoriji ili predvodim istraživački tim.“
Kad sam čula koliko mogudnosti joj se pruža, obrazi su mi se ugrejali od
širokog osmeha. „Tako sam ponosna na tebe, Medi. Biohemija zvuči teško, ali baš
po tvojoj meri. Koliko traje školovanje? Ipak ideš i na master, je li tako?“ Ugrizla se
za ružičastu usnu i skrenula pogled. „Medi, znam da brineš zbog školarine, ali ne
moraš. Ved sam ti platila za ovu godinu i sve što je zaostalo iz prethodnih.“ Oči su
joj se raširile i vilica se obesila. Nasmešila sam se, zadovoljna tim malim
iznenađenjem. „Do kraja godine du spasti tatu, i imadu dovoljno novca da te
proguram kroz još nekoliko godina škole. Ne želim da odustaneš. Nipošto!“ Ne
kao ja, poželela sam da dodam, ali nisam.
Moja sudbina je bila nesigurna. Zasad sam se prepustila struji i zarađivala
potreban novac da bih pomogla porodici da opstane.
Skočila je, pritrčala mi i zagrlila me, dok su joj suze ispunjavale te oči boje
dragog kamena. „Volim te. Kad postanem bogata naučnica, kupicu ti kudu odmah
pored moje tako da, gde god da si, uvek deš znati gde ti je dom. Blizu mene.“
Potapšala sam je po glavi i poljubila me je u slepoočnicu. „A sad, ne brini; podnedu
zahteve i za neke stipendije jer za ono šta želim da radim trebade mi doktorat.“
Doktorat. Ta reč mi je izazvala navalu adrenalina u grudima, koji mi se raširio
u udove. Dlake na rukama su mi se naježile dok sam se prepuštala oduševljenju.
„Doktor!“, rekla sam s divljenjem i majčinskim ponosom u glasu.
Zakolutala je očima i klimnula glavom, pa razvukla one svoje napudene usne
u osmeh. „Da, seko, doktorka… filozofije“ zasmejala se.
„Jebote, baš me briga kakva vrsta doktora. Moja mala seka de biti doktorka i
naučnica. Sad si mi ulepšala godinu, draga devojčice.“ Zavrtela sam glavom i
razmislila o bududnosti. Medi izlazi na binu da primi diplomu, zapošljava se u
nekoj kompaniji gde radi u belom laboratorijskom mantilu koji odiše autoritetom.
Da, moja devojčica de uspeti i ja du učiniti sve što je u mojoj modi da ostvari sve
svoje snove. Sa čežnjom sam se zagledala u daljinu, a onda sam se trgla kad me je
zagolicala po ruci.
„Izgleda da ti se sviđa moj plan. Možemo li sad da krenemo? Umirem od želje
da vidim Meta.“
Met. Dečko. Onaj zbog kog se odrekla nevinosti. Bolje bi mu bilo da je zlatan,
ili du ga tako premlatiti da nede znati šta ga je snašlo. Ništa nede sprečiti Medi da
uspe. Ništa.

14
Metovi roditelji su bili kao roditelji s televizije koje su svi želeli, ali niko nije imao.
Met Rejns, s druge strane, imao je savršene roditelje. Majka Tifani je bila visoka,
crne kose i crnih očiju. Otac je bio tridesetak centimetara viši, smeđe kose i
zapanjujude bistrih plavih očiju. Met, mladid kog je moja sestra zaljubljeno
gledala, bio je vrlo zgodan na neki neobičan štreberski način. Imao je na sebi
košulju zakopčanu do grla, skrojenu tako da mu lepo ističe mišidava ramena. Crna
kosa mu je bila talasasta, ali ipak uredno sklonjena s lica. Na ravnom nosu imao je
debele naočare sa crnim okvirom. Štreberski privlačan. Kao i tata, imao je te
kristalnoplave oči. Koje nije skidao s moje sestre tokom čitave večere.
„Mija, koliko sam shvatio, otac vam je u bolnici?“, pitao je Trent Rejns kad
nam je poslužen desert.
Klimnula sam glavom. „Da, imao je nesredan slučaj. U komi je ved nekoliko
meseci, ali molimo se svakog dana da se probudi.“
Tifanino lice je smekšalo i spustila mi je ruku na rame. „Žao mi je što to
čujem. Mora da je teško dvema mladim ženama da se snalaze same.“ Zavrtela je
glavom, ne od sažaljenja, ved uglavnom od tuge. Grub odgovor mi je bio navrh
jezika. S mukom sam ga progutala. Samo su bili ljubazni. Ono što sam želela da im
kažem, što me je peklo kao kiselina i bušilo mi rupu na vrhu jezika, bilo je to da se
snalazim sama od svoje desete i sasvim mi dobro ide, hvala na pitanju. Nažalost,
imala sam dovoljno pameti da ne budem kučka. Umesto toga, osmehnula sam se i
otpila gutljaj kafe bez kofeina. Prokletstvo, čak je i kafa ovde imala bolji ukus nego
u našoj kudi. Verovatno neka otmena, skupa vrsta koju su morali svakodnevno da
melju.
„U redu, društvo“, ustao je Met i uhvatio moju sestru za ruku. Pogledala ga je
s dijamantima u očima. „Imam nešto da objavim.“
Svaki put kad neko poželi nešto da objavi, to je obično najavljivalo neko
sranje, i to veliko. Užasnuto sam gledala kako Met povlači Medi za ruku i privlači
je sebi, držedi je čvrsto – preblizu za moj ukus.
Sagnuo je glavu ka njenoj. Potpuno i krajnje obožavanje ispunilo je vazduh.
„Pitao sam Medison da se uda za mene i ona je pristala!“ izjavio je odvažno i
široko se osmehnuo. Majka mu je uzbuđeno ciknula, a otac glasno zapljeskao kao
Deda Mrazovo gromoglasno ho-ho-ho. A ja? Umalo da se pomokrim. Šta. Jebote.
Medi je, smeškajudi se kao nikad pre, bila lepša nego ikad, i okrenula se da
me pogleda. A onda joj je osmeh nestao, brada se zatresla i ta usna koju sam tako
dobro poznavala zadrhtala je. Suze su joj se skupile u očima, ali zadržale se na
trepavicama.

15
 „Molim te, Mija…“ Čula sam je kako šapude i zavrtela sam glavom. Ustala
sam, izašla iz prostorije, zatim kroz ulazna vrata iz kude, ka hladnijem pustinjskom
pejzažu koji se jasno video sa trema porodične kude Rejnsovih. Da sam ostala za
tim stolom, pukla bih. Istrgla bih sestru iz kandži predgrađa i ne bih se zaustavila
dok joj ne izbacim te smešne misli o udaji… u devetnaestoj. Jebiga.
Koračala sam tamo-amo, čitavo telo mi je gorelo, znoj mi je izbijao ispod kose
i iznad gornje usne. Dok sam se pušila i pokušavala da smislim neki razuman način
da ne izgledam kao zla sestra u ovom scenariju dok izvlačim Medi odatle, čula sam
kako se mrežasta vrata otvaraju i zatvaraju iza mene.
Okrenuvši se, našla sam se licem u lice sa Metom. Na licu mu se videlo
kajanje, ali ne baš dovoljno da poverujem kako de sve povudi. „Žao mi je što nisam
prvo pitao tebe, ali posle prošlog vikenda…“
„Misliš kad si mojoj sestri ukrao nevinost!“, zagrmela sam, ne prepoznajudi
sopstveni glas. Zvučao je kao veštičje zavijanje.
Glava mu se trgla unazad kao pogođena. „To se tebe ne tiče; Medison je
odrasla žena i ja je neizmerno volim. Dala mi je poklon koji du uvek smatrati
dragocenim. I ne želim nikad da je prepustim drugom muškarcu u životu.“ Izjavio
je to sa ubeđenjem i gotovo kao da je porastao kad je izgovorio reči smišljene da
me privuku na njegovu stranu. Nede modi.
Povukla sam kosu i naslonila se na ogradu. „Zašto misliš da moraš da se
oženiš njom? Odmah?“
Prišao je i stao ispred mene. „Ne odmah. Prvo demo diplomirati. To je još
pune dve godine.“ Tom rečenicom mi je polako ublažio strah, a ljutnja se smanjila
do prihvatljive mere. „Samo sam želeo da se obavežemo. Da zna da sam njen i da
je ona moja. I želim da ima nešto postojano jer nameravamo zajedno da živimo…
uskoro.“
Tad je preko mene ponovo prešlo nezadovoljstvo kao oklagija koja razvija
testo. „Ozbiljno?“, zarežala sam.
Klimnuo je glavom. „Ne sviđa mi se mesto gde živi, naročito što je sama. Kad
nije imala auto, gotovo sam izludeo što je išla kroz taj kraj sama nodu. Onda si joj
kupila auto, i to je bilo odlično, ali otac vam nije tamo, Mija. I ti nisi tamo.“ Ta
poslednja rečenica me je pogodila kao tiganj u lice. Metovo lice je otvrdnulo,
postalo gotovo hladno, a ton ozbiljan. „Sama je, nezaštidena.“ Zavrteo je glavom.
„Neprihvatljivo.“ Nezadovoljno je dunuo kao odrastao muškarac, a ne
dvadesetogodišnjak koji pokušava da se takvim predstavi.
Ramena su mi klonula, i poraz je počeo da poprima oblike stvarnosti. Bio je u
pravu. Totalno u pravu. Nisam volela što je Medi sama isto kao ni on. Mrzela sam

16
to. To mi je bio neprekidan izvor stresa u poslednjih nekoliko meseci. Upravo zato
sam molila Džinel da se proveze pored kude kad se vrada s posla svake nodi i
proveri izgleda li sve u redu.
Polako sam udahnula kroz nos i još sporije ispustila vazduh. „U pravu si. Nije
bezbedno.“ Klimnuo je glavom, dutke. Poštovala sam to što me je pustio da kažem
šta imam, dajudi mi vremena da izrazim zabrinutost. Ovo je Vegas. Mogli su samo
da pobegnu i odu u jednu od milion kapela ako su tako rešili. Hvatajudi se za
ogradu, zarila sam nokte u belo drvo i zagledala se u pustinju. „Samo ne želim da
pogreši. Tako ste mladi.“
„I idi demo polako. Prvo demo živeti zajedno, videti kako to ide.
Podržavademo jedno drugo kroz školu i zajedno demo diplomirati. Oboje imamo
još dve godine posle ove.“
Na to sam skočila jer to više nije bilo sasvim tačno. Medi de doktorirati. Prva
u našoj porodici. „Ali Medi hode na master i doktorske studije. Šta u tom slučaju?
Podržadeš je u tome kao muž?“
Živahno je zaklimao glavom. „Apsolutno. To sam joj ja predložio! Najbolja je
u grupi, mnogo bolja čak i od mene, a ja se razbijam od učenja. Njen prirodni
talenat i pamet su bez premca na programu. Bide neverovatna naučnica, a ja du
biti tip koji de joj staviti ruku na leđa kad bude primala te diplome i kad bude
držala govore koje de nesumnjivo morati da održi u bududnosti. Bidu uz nju i
podržavati je, kao i ona mene.“ Spustio je ruku na moju i primorao me da ga
pogledam u oči. „Ne shvatamo ovo olako, i nismo glupi. Ali volimo se i nipošto ne
želim da rizikujem da je izgubim.“ U plavim očima mu se videla tako snažna
ubeđenost da više nisam mogla biti ljuta. Sve je iščilelo kao kad se voda uskovitla i
slije niz odvod pri tuširanju. Osedala sam se isceđeno i poraženo.
„Možemo li sad da izađemo?“, začuli smo slabašan Medin glas kroz mrežasta
vrata.
„Da, devojčice, izađi. Daj da vidim prsten.“ Metu sam uputila šaljivo-oštar
pogled da malo popravim raspoloženje. „Bolje bi ti bilo da si kupio prsten!“
Mrštenje mi je preletelo preko lica, ali nisam ga mogla zadržati kad je Medi
istrčala iz kude s ispruženom levom rukom.
Prsten nije bio ogroman, ali nije bio ni mali. Izgledao je starinski. „Bio je
bakin. Mama mi ga je dala kad sam prvi put doveo Medison na večeru.“ Nasmejao
se.
„Divan je.“ Pogledala sam u mlađu sestru, koj a j e izgledala neverovatno
usplahirena i nesigurna u sebe. Čoveče, nadala sam se da de je Met naučiti da
bude malo samouverenija. Ako je mogao da se suprotstavi ludoj sestri koja je

17
preterivala s pažnjom i nadzorom, mogao je naučiti i moju sestricu kako da bude
sigurnija u sebe.
Suze potekoše niz Medine obraze. „Tako sam sredna, Mija. Molim te, budi
sredna zbog mene. Ne podnosim da budeš razočarana.“
Još otkako je bila mala, i naročito pošto nas je mama napustila, bila sam joj
jedini ženski uzor. Svih tih godina nije mogla podneti da me izneveri ili povredi na
bilo koji način. Ta devojka bi radije hodala po užarenom uglju nego čula da sam
razočarana njenim odlukama.
„O, ti, draga, šašava devojko. Dođi ovamo“, privukla sam je u zagrljaj. Tiho mi
je plakala u vrat, jecala, oslobađala se napetosti i straha dok sam je milovala po
kosi i pevušila njenu pesmu. Three Little Birds Boba Marlija bila je pesma koju sam
naučila sa CD-a koji je tata slušao kad je mama otišla. On je uglavnom slušao No
Woman No Cry, iznova i iznova u izmaglici pijanstva, dok sam ja brinula o Medi i
sebi. Ali ta jedna pesma navela me je da poverujem kako de sve biti u redu… na
kraju.
Podigla je lice i obrisala sam joj suze palčevima. „Žao mi je što sam se tako
ponela.“ Krišom sam pogledala u Meta. „Tvoji roditelji verovatno misle da sam
ludača.“
Zakikotao se. „Ne, mislim da im je verovatno poznata naglost i takav odgovor
porodice. Oni su se venčali tri meseca nakon što su se upoznali. Po njima, ja samo
sledim njihovu spontanost. Ali kunem ti se, Mija, ovo nije ishitreno. Prvo demo
završiti školu, samo želim da joj stavim prsten na ruku i smestim na sigurno u moj
stan neposredno preko puta fakulteta.“
„Živiš preko puta fakulteta?“ Ta moja majčinska strana, koja se javljala samo
kad se radilo o mojoj mlađoj sestri, jarko je sevnula kao zrak svetionika brodu
izgubljenom na mračnom okeanu.
Široko se osmehnuo i klimnuo glavom, privlačedi Medi u zagrljaj. „Jesi li
dobro, sunašce?“ šapnuo joj je u uvo, ali dovoljno glasno da i ja čujem.
Fokusirala sam se na brigu i pažnju s kojom ju je dodirivao. Bio je dobar
momak. Verovatno pravi anđeo u moru grešnika ovde u Vegasu.
„Ako se Mija slaže s ovim, onda sam i ja dobro.“ Pogledala me je.
Zaječala sam. „Dobro, dajem vam blagoslov.“ To je izazvalo reakciju.
Skakanje, cičanje – tinejdžersku reakciju, da budem precizna.
Posle još nekoliko mojih uputstava, vratili smo se u kudu. Tifani i Trent Rejns
strpljivo su nas čekali u dnevnoj sobi.
„Moj dečko de se odlično brinuti o tvojoj sestri, obedavam ti“, gospodin Rejns
je blistao od ponosa. „Veoma je razborit, ali zaljubljenog čoveka ne možeš odbiti.

18
Kad se Rejnsovi zaljube, to je jako i doživotno.“ Obgrlio je ženu oko ramena. „I to
je činjenica“, rekao je to s uživanjem.
Sela sam i pogledala u sredan par. „Medi i ja nismo imale lako detinjstvo.
Mogle smo samo da računamo jedna na drugu. Zato, kad sam čula da de mi se
mlada sestra udati za vašeg sina, sa tek devetnaest, nešto u meni je prosto puklo.
Nisam to dobro podnela i izvinjavam se.“
Tifani je ustala i sela pored mene na dvosed. „Ne brini. I mi smo se iznenadili
kad je Met spomenuo svoje namere početkom nedelje. Mislim, znala sam da je
voli. Nerazdvojni su ved dva meseca.“
Dva meseca. Zajedno su bili dva meseca i vereni su. Nisam to mogla da
shvatim.
„Čini mi se neverovatno brzo…“
„Tako mi to radimo u porodici Rejns“, nasmešila se Tifani dok je gledala u
muža. Ljubav, obožavanje i odanost ispunjavali su joj smeđe oči. Želela sam da i
moja sestra to ima, a možda i hode udajom u tu porodicu. Molim te, bože, samo
neka se to zaista desi posle sticanja diplome.
Tifani mi je prelazila gore-dole preko leđa, umirujudim, majčinskim
pokretima, kakve nikad nisam doživela. „Bide u redu. Diplomirade i onda demo
isplanirati venčanje! Imamo vremena.“
Vreme.
Činilo mi se da ovih dana toga imam napretek.

Ostatak boravka u Vegasu protekao je u kovitlacu. Džin je, naravno, mislila da je

Medina veridba apsolutno urnebesna. Ta smrdljiva kurva je tačno znala na šta
sam osetljiva i zavitlavala me je do kraja posete. Govorila je da de Met i Medi
pobedi i venčati se u Vegasu, ili da de ona ostati trudna za nekoliko meseci. Ta šala
me je navela da postavim Medi ispred sebe i objasnim joj značaj redovnog
korišdenja pilule za kontracepciju. Klela mi se da nikad nije propustila ni dan i
uzimala ju je pred spavanje svake nodi. Posle tog neprijatnog razgovora – za nju,
ne mene – naterala sam je da mi obeda, spajanjem malih prstiju, da se nede udati
bez mene. Jedino tako sam mogla osigurati da sve ostane kao što je planirano. Za
njenih devetnaest godina života nismo nikad prekršile obedanje dato spajanjem
prstiju. To nam je bilo sveto i verovala sam joj kad mi je poljubila mali prst, a ja
poljubila njen, da me nede izneveriti.
Dok sam sedela u avionu, razmišljala sam o tome kako sam se razljutila i
uznemirila kad sam čula objavu da su se tinejdžeri verili. Hode li mi se sestra udati
i živeti sredno do kraja života pre nego što se ja uvalim u tu bedu? Tako se Džin

19
šalila. Ali ne, nije bilo to. Nikad nisam želela isto što i ona. Kad bih zagrebala
dublje, odgovor je bio jednostavan.
Nisam htela da je izgubim.
Bila sam odgovorna za Medi otkad znam za sebe. Njeno preseljenje kod
muškarca, oslanjanje na njega bilo bi mi samo prvi gubitak. Njegovi roditelji su me
obavestili da su platili sinu stan i Medi može slobodno da troši novac. Sa
zadovoljstvom su bili spremni da im daju dodatno za hranu, jer su njegovu
verenicu ved smatrali članom porodice. Vrlo prosto. Moja sestra im je sad bila deo
porodice i podržavali su je.
Krov nad glavom, hrana, sve je to bio moj posao, i to ved skoro petnaest
godina. Nisam znala kako to da prihvatim. Prvo, znala sam da du i dalje pladati
kiriju za tatin stan i sladu joj nekoliko stotina dolara mesečno za nepredviđene
troškove i pribor za fakultet, kao i džeparac. Zaslužila je to. Vredno je radila i
nisam želela da se to promeni pokušajem da nađe posao. Želela sam da ne skrede
sa puta ka svom bududem uspehu. Sad sam jednostavno morala prihvatiti da de je
Met Rejns držati za drugu ruku na tom putovanju.
Pa, barem se ništa nije promenilo u vezi sa putovanjem na Havaje. Met je
delovao snuždeno kad mu je rekla, zbog čega sam potajno likovala. Da, bila sam
prava kučka, i nije mi bilo žao. Prema Medi, razumeo je potrebu za devojačkim
vremenom, a i vest koju su nam saopštili bila je pomalo zapanjujuda. Na kraju
razgovora, taj slatkorečivi gad mi je čestitao na zamisli i dao mi svoj blagoslov. Kao
da mi je bio potreban. Smešan dečko, naučide brzo ko je gazda. Samo sam se
nadala da du to ipak biti ja.

20
 TREĆE POGLAVLJE

Crne plemenske tetovaže. Zapanjujudi, snažni, žilavi mišidi složeno su se preplitali

svuda ispod preplanule, zategnute muške kože. Od vrha levog ramena, niz
nabrekli biceps, preko grudi, struka, pa sve do saronga koji mu je prekrivao
muškost i ostalo. Crni tragovi mastila spuštali su mu se zatim s mišidave butine,
duž čvrstog, lepo oblikovanog lista na nozi, da bi se zaustavili kod članka. Jedva
sam osedala pesak koji mi pecka tabane dok sam stajala divedi se veličanstvenom
stvorenju ispred sebe. Okrenuo se postrance, i pružio mi primamljivi pogled na
snažna, izvajana leđa, koja bi lako podigla i mene i još dve prijateljice i bacila nas u
okean odmah iza mesta gde je stajao. Fotoaparat je neprekidno škljocao, a onda
je pogledao u mene. Ne, nije gledao u mene. Pogledom je tražio moj preko
razdaljine od devet metara između nas. Smeđe oči, boje najdubljeg, najtamnijeg
zrna kakaoa vatreno su sijale dok mi je proučavao svaki milimetar tela.
Pogled tog stranca klizio je preko mene kao žarko milovanje, tako vrelo da
sam hladila lice lepezom, pokušavajudi da se oslobodim vreline koja mi je obuzela
telo. Glas s italijanskim naglaskom izvikivao je neke naredbe, i konačno je
gospodin tetovirani skrenuo pogled, oslobađajudi me svoje čarolije. Bila sam
slobodna, ali umesto toga, osedala sam neki neobičan, uznemirujudi gubitak.
Pogled koji mi je taj muškarac uputio bio je poziv, svetionik želje što mi je
zagolicao maštu. Sve mi je to bilo dobro poznato, jer mi je mesto između butina
nabreklo i omekšalo. Ustala sam i posmatrala dok je muškarac iza foto-aparata
pravio na desetine fotografija, a onda naglo zamahnuo rukom.
„Finito“, uzviknuo je, a zatim i: „Perfetto.“
Otrgnuvši pogled s izrazito privlačnog mužjaka, videla sam da se fotograf
okrenuo ka meni. Na sebi je imao pleteni smeđi šešir, bermude i belu platnenu
košulju zakopčanu jednim jedinim dugmetom, koja mu nije nimalo sakrivala vitko
telo. Široko se osmehnuo i krenuo ka meni, odbacujudi pesak svakim korakom.
Stajala sam na mestu koje mi je predložio vozač limuzine kad je parkirao i pokazao
mi na šator na plaži. Rekao je da mi je šef iza kamere. Nisam očekivala da de mi
klijent istovremeno biti i fotograf kampanje. Kako god, meni to nije bilo naročito
važno. Posao je posao, i dok god uz njega ide i ček od stotinu hiljada dolara,
prihvatala sam u potpunosti.
Kad mi se približio, videla sam mu blag osmeh, bele zube i boride oko
ljubaznih plavih očiju i usta. Na lepom licu mu se videlo da i lepo stari, i proseda
kosa mu je štrcala ispod šešira.

21
 „Bella donna“,1 izjavio je hvatajudi me za ramena u topao zagrljaj, a zatim se
nagnuo i ovlaš poljubio u oba obraza. „Ja sam Anđelo D’Amiko, a ti si još lepša
nego što sam očekivao kad mi je žena rekla da te moramo uzeti za našu
kampanju.“
Na spomen njegove žene, stasita latinka je izašla iz belog šatora, a smeđa
koža joj se presijavala na suncu. Vatrenocrvena letnja haljina bila joj je obavijena
oko bujnog stasa i lepršala je na povetarcu. Crna kosa joj je bila duga i vijorila se
kao da joj je ventilator duvao pravo u lice i naglašavao joj crte. Kakva lepota. Ova
žena ju je imala napretek. Anđelo je zapljeskao rukama kad se žena uputila ka
nama. „A, moja žena. Oduzima dah, zar ne?“ Italijanski naglasak mu je bio još jači.
Klimnula sam glavom jer mi je zaista oduzela dah; bila je tako lepa.
Širok osmeh joj je krasio usne. „Mija, tako mi je drago što si deo našeg
projekta.“ I ona se nagnula i ovlaš me poljubila u oba obraza. Sad kad mi je bila
blizu, videla sam da je i na njoj vreme ostavilo traga, ali to joj nije oduzelo lepotu.
Tetka Mili mi je rekla da su kreator i njegova žena imali pedesetak godina. Mogli
su lako prodi kao da su u ranim četrdesetim. „Ja sam Rosa, Anđelova žena.
Uzbuđeni smo što si nam došla.“
Podigla sam torbu na rame i sklonila kosu sa čela. „I ja sam sredna što sam
ovde. Dakle, ostrvo je, koliko sam videla u vožnji od aerodroma, prelepo.“
„Jeste. Možeš uzeti narednih nekoliko dana da se upoznaš s njim. Upravo
smo slikali Taja i isplanirademo tvoje zasebne snimke.“ Anđelo je bacio pogled
preko ramena na gospodina tetoviranog, koji je ispijao bocu vode i dohvatio je
košulju od nekoga ko je ličio na asistenta. „Taj, dođi, upoznaj se sa svojom
partnerkom za ovaj mesec.“
Partner? Mili nije spominjala partnera. Baš kad sam se spremila da to
ispitam, muškarac po imenu Taj se pokrenuo da se upoznamo. Kad sam rekla
pokrenuo, kao da se zaista čitava zemlja rascepila i razdvojila, probijajudi mu
stazu. Kao da je nestao svaki zvuk i čitava okolina se fokusirala samo na kretanje
tog čoveka preko peska. Oduzimao je dah. Mišidi u njegovim džinovskim butinama
pulsirali su i zatezali se sa svakim korakom. Fin sloj stomačnih kvadratida se
talasao, koža se udubljivala oko svakog oblika kako je pravio pokrete. Glatke grudi
su mu se sijale kao opal, u kovitlacu boja. Ali opet, to je moglo biti i od vrudine
koja mi je pomutila vid.
Kad je stigao do naše tročlane grupice, gotovo sam ustuknula pred njegovim
džinovskim stasom, jer mi se prostor sad činio premalim. Dođavola, plaža je
premala kad se na njoj nalazi takav životinjski magnetizam i muško savršenstvo.

1
Ital.: Lepa žena. (Prim, prev.)

22
Okean je verovatno ronio slane suze, žudedi da on počasti njegove svilene dubine
svojim prisustvom.
Anđelo je pružio ruku ispred mene. „Taj Niko, upoznaj Miju Sonders. Ona de
odsesti u bungalovu pored tvog i ovog meseca de ti biti partnerka na
fotografijama. Predstavidemo vas kao tropski par za kampanju Lepota dolazi u
svim veličinama“
Taj me je pogledao pravo u oči. Zavodljivo je oblizao punu donju usnu, a
zatim je napravio zvuk kao da ljubi sopstvene zube pre nego što je skupio to
raskošno ružičasto meso. Dala sam sve od sebe da se ne obeznanim, ali vrelina
kojom je zračio taj čovek kao da je stvarala vatreni zid. Polako je udahnuo i
nozdrve su mu zatreperile dok mi je pogledom prelazio preko čitavog tela. Nisam
ništa rekla. Nisam mogla čak ni da se pomerim ili dišem pod tim ispitivačkim
pogledom. „Ti zračiš. Uživadu radedi na tebi“, izjavio je, ali oči su mu govorile
mnogo više od rada sa mnom. Čekaj… šta?
„Misliš, radedi sa mnom?“ razjasnila sam, vrtedi glavom.
Ponovo je spustio glavu i zagledao mi se u stopala. Tog trenutka sam shvatila
da mu nedostaje kose, gotovo sva kosa. Video mu se goli potiljak, kao kod Stene.
Kad sam ga pažljivije pogledala, veoma je ličio na glumca Dvejna Džonsona.2
Ogroman, čokoladnog tena, potamneo još više od tropskih sunčevih zraka,
tetoviran, samo što je Taj izgledao daleko tradicionalnije sa svojim samoanskim
crtama i nasledem nego glumac.
Taj je napudio seksi usne i podrugljivo se osmehnuo. „Ne, uopšte nisam to
mislio.“
Prokletstvo. Ovaj mesec de biti jedno đavolsko putovanje. Nadala sam se da
de u njega biti uključen i boravak na visokom božanstvenom Samoancu po imenu
Taj.

Zrak svetla je prosekao kroz sobu i spustio mi se na lice, budedi me iz

najveličanstvenijeg sna o golom tvisteru sa seksi Samoancem. Ustala sam i obavila
svoju jutarnju rutinu, napravila kafu, grickala malo svežeg ananasa i drugo razno
ostrvsko vode iz punog frižidera. O bungalovu u koji su me smestili D'Amikovi, ljudi
sanjaju kad idu na odmor. Južno od Honolulua, nalazili smo se neposredno na
plaži Dijamantska glava. Gotovo sam mogla da otvorim klizeda vrata i dodirnem
pesak nožnim prstima na tri metra. Nesmetan pogled na okean bio mi je

2
Američki glumac i profesionalni rvač Dvejn Džonson ima nadimak Rok ili u prevodu sa engleskog Stena.
(Prim, prev.)

23
pozadina. Otvorila sam vrata i pustila unutra jutarnji povetarac s okeana i zvuke
talasa.
Nisam mogla više da čekam, ved sam obukla beli bikini, dohvatila peškir, i
krenula ka okeanu. Prošlo je previše vremena otkako sam bila na plaži. Poslednji
put sam bila sa Vesom.
Ves. Nedu se vradati na njega. Kad sam stigla na aerodrom u Vegasu, videla
sam sliku Dine Deluke na naslovnoj strani jednog tabloida s naslovom Đinina nova
ljubav, a na slici ispod se videla lepa glumica na ručku, ni manje ni više, nego s
mojim Vesom. Pa, ne mojim Vesom, ali imala sam ga prva, pa bi po pravu
vlasništva bio moj, je li tako? A opet, sad je bio njen, a posedovanje je devet
desetina zakona. Šta sam, dođavola, mislila? Nisam posedovala Vesa baš kao ni on
mene. Možda je dobio deo mog srca, ali ne i celo. To smo razjasnili, iako su tinjala
još neka osedanja; oboje smo se složili da to potisnemo dok živimo svoje živote. I
tako sam i nameravala da uradim.
Da živim svoj život.
Bacivši peškir na pesak na desetak metara od ruba okeana, zagledala sam se
u tirkiznu vodu. Bila je tako bistra da se videlo ravno do dna najmanje trideset
metara pre nego što je voda postala dublja. Jedan usamljeni surfer u crnom šortsu
hvatao je ozbiljne talase u daljini. Definitivno je bio luđački vest. Neko vreme sam
ga posmatrala, opčinjena pokretima. Uhvatio je nekoliko manjih talasa, a ondaje
napravio zaokret od trista šezdeset stepeni, spuštajudi krupno telo na dasku i
veslajudi rukama ka obali. U roku od nekoliko trenutaka, uspravio se na dasci i
uhvatio čarobni visoki talas, proledudi kroz njega kao profesionalac.
Nedugo zatim, krenuo je ka meni jašudi talas. Kao da se sve dešavalo
usporeno. Prvo su mi pažnju privukle crne šare od ramena do članka. Zatim mi je
pogled lutao po mokroj, klizavoj površini najširih grudi koje sam imala
zadovoljstvo da vidim. Toni iz Čikaga imao je daleko najmišidavije i najzategnutije.
Ipak, ni on nije bio ni blizu ovog džina. Uz muškarca kao što je Taj Niko i žena kao
ja, od sto sedamdeset pet i sa oblinama veličine trideset šest – na granici sa
trideset osam kad se uzmu u obzir ogromne sise i pozadina – oseti se minijaturne
Volela sam da se osedam sitno.
Daska je stigla do obale i savršeno je skočio s nje na pesak, kao da je to radio
svaki dan pre nego što se sagnuo i povukao je. Poneo ju je ispod ogromne mišice
kao da je pero.
„Hej, haole“, rekao je i skupio oči. Napomenula sam sebi… da potražim reč
„haole“ na „Vikipediji“.

24
 „Nisam shvatila da si to ti tamo. Dobar si“, pokazala sam bradom na okean
pokušavajudi da pronađem razlog da ne buljim i ne balavim pred njegovim
veličanstvenim stasom.
Izvajana vilica mu se iskrivila kad se osmehnuo. „Trebalo bi. Podučavam
surfovanje kad ne radim kao model ili dajem predstave sa porodicom.“
„Podučavaš?“
„Zašto? Hodeš čas?“ Glas mu je bio privlačan i zavodljiv.
Ovo mi je definitivno bio poziv na flertovanje. „Naučideš me kako da jašem?“
Visoko sam izvila obrvu.
Ponovo je zavodljivo napudio usta dok mi je pogledom prelazio preko oblina
u bikiniju. „Naučidu te kako da jašeš ceo dan i celu nod, curo.“ Kad je izgovorio reč
curo, to nije zvučalo onako kako bi žena to rekla svojoj najboljoj drugarici. Ne,
zvučalo je više kao rezanje, jer je naglasio rrrr. To mi je izazvalo požudne iskre u
telu tako da su mi se prsti na nogama nagonski skupili, a međunožje prijatno
steglo.
„Je li tako? Još pričamo o surfovanju?“, prihvatila sam poziv.
Namerno sam zvučala nevaljalo. Mada sam pretpostavljala da bi drugačija
vrsta igre s njim bila mnogo zabavnija. Ja i moja vagina smo definitivno bile
spremne za tu vožnju.
„Šta misliš?“ Crne oči su mu još više pocrnele. Požuda se kovitlala u tim
mastiljavim dubinama i moja ženska strana je poskakivala od radosti i plesala pačji
ples.
Sve ili ništa je izraz koji ljudi koriste u ovakvim trenucima. Pa, nameravala
sam da mi to postane geslo, jer sam definitivno nameravala da uzmem sve da ne
bih ostala bez ičega. „Dušo, prihvatidu svaku vožnju koju mi ponudiš.“ Odgovorila
sam odvažno, znajudi da čačkam mečku. Ovog puta nisam marila za posledice.
Toliko sam to želela da su mi kolena zaklecala.
Nozdrve su mu zalepršale kad je bučno udahnuo. Uz glasan udarac daska mu
je pala na pesak, velikom šakom mi je obuhvatio struk i privukao me na grudi,
spuštajudi usne na moje. Poljubac je bio divljački, surov, ispunjen nezasitom gladi.
Jeli smo jedno drugom sa usta. Oštri ugrizi usana i štipanje jezika. Lepršavo
lizanje s namerom da isproba, potroši i pohara dok smo uzimali jedno od drugog.
Podigao me je bez pitanja, primedbi ili rasprave, prešao mi rukama preko zadnjice
koju je stezao, i povukao me na svoje telo. Obavila sam mu noge oko struka i
uhvatila se, nesposobna da se odvojim od njegovog primamljivog ukusa ni na
trenutak da vidim kuda idemo. Sve dok mi nije skinuo gornji deo bikinija, spustio
me leđima na vazdušastu površinu i usnama mi obuhvatio bradavicu, nisam

25
shvatila da više nismo na plaži. Tog trenutka me nije bilo briga. Želela sam ga više
od vazduha.
Njegova gotovo delava glava na mojoj dojci pružala mi je krajnje
zadovoljstvo. Ali ne toliko kao zarivanje noktiju u njegov potiljak i ostavljanje
srpastih udubljenja na toj bodljikavoj lopti. Nije mu smetala moja agresivnost;
njegovi pokreti su bili daleko agresivniji. Zube mi je zario u očvrsli pupoljak i ja
uzviknuh. Pustio mi je oteklu dojku, mahnito se nacerio i obuhvatio njenu sestru
bliznakinju, isto tako je predivno mučedi vrelim ustima. Ruke su mu bile svuda po
meni. Masirao mi je drugu dojku, stezao mi zaobljenu kožu zadnjice i konačno me
uhvatio pozadi za glavu kad mi je ponovo poklopio usta. S Tajem je sve bilo
uzimanje.
„Prvo du te uzeti jako, a onda nežno, a završidu s nečim između. A onda demo
sve iznova“, promumlao je odgurujudi mi telo. Ispružio je dugu mišidavu ruku ka
nodnom stočidu da uzme celofanski paketid. Hvala bogu, neko je mislio jasno. Moj
um je pomutila tako snažna požuda da sam samo želela da zarije svoju veliku
erekciju duboko u mene da zaboravim i kako se zovem.
Šorts mu je pao na pločice, a ja sam se naslonila na podlaktice. Taj prizor bi
ispunio budude decenijsko maštanje. Tetovaža mu se nije prekidala kod
međunožja. Ne, ta lepota mu je prekrivala čitavu levu stranu tela. Crne šare su
oblikovale toliko simbola i slika da ih nisam mogla sve razumeti. Taj se nevaljalo
nasmešio, obavio ruku oko svog mesa i lenjo pomazio svoj ogromni kurac. Kad
kažem ogromni, mislim jedan od onih za koje sigurno znate da de vas zaboleti kad
počne da ulazi, ali prihvatidete bol kao počast i nedete kukati. I uzedete ga ponovo
i ponovo jer se nikad nedete osedati ispunjenije.
„Gospode, kako si ti veliki dečko… svuda.“ Zinula sam na njegovo isklesano
savršenstvo.
Nastavio je da me posmatra kako se meškoljim, uzaludno vrtedi kukovima.
Telo mi je postajalo sve vrelije, a pička sve vlažnija svakim potezom njegovog
predivnog uda. Voda mi je pošla na usta i nisam više mogla odoleti njegovom
golom telu, niti sam želela.
Bludno. Bolno. Oteklo.
Uglavnom su mi ta osedanja prolazila kroz pregrejanu kožu dok sam ga
gledala. „Skini kupadi.“ Gotovo je zarežao. Ne, nije to bila molba… zahtev. Trebalo
je da ustuknem na takvu nadmodnost, ali bila sam tako uzbuđena da sam
jednostavno povukla dve tračice i pustila ga da se otvori istovremeno širedi
butine. „Šire. Želim da ti vidim cvet otvoren i vlažan.“ Oštro je udahnuo kad sam
ga dutke poslušala. Ugrizla sam se za usnu da ne zastenjem kad sam mu se

26
razotkrila na način koji bi se mogao smatrati ponižavajudim, ali s njim je nekako
bilo zabranjeno, seksi i pojačalo mi je želju za njim do usijanja.
Nastavio je da gleda u mene dok je drkao. Kap tečnosti se pojavila na vrhu, i
oblizala sam usne. „Hodeš da okusiš, curo“, ponudio mi je tim ozbiljnim glasom od
kog mi se jeza spuštala niz kičmu i preosetljivu kožu. Nisam mogla da odgovorim.
Soba je izbledela i ostao je samo on i moja potreba da pritisnem svaki centimetar
tela uz njegovo. Klimnula sam glavom i prestao je da se zadovoljava. „Lizni me.
Oseti šta mi radiš.“
Krenula sam napred i postavila se na šake i kolena, nagnula se i, baš kad su
mi usne bile dovoljno blizu da oseti moj dah na sebi, podigla sam pogled. Oči su
mu bile tamne kao nod, a donja usna uhvadena između ravnih belih zuba. Ne
skidajudi pogled s njega, isplazila sam jezik i olizala mu tečnost. Pikantan slani
ukus izazvao mi je talas sveže tečnosti među nogama. Glasno je udahnuo.
„Osedam ti miris cveta, curo. Miriše na tečno sunce.“ Dugo je izdahnuo. „Uživadu
u tvom telu dok se ne onesvestiš. Želiš li to?“
Umesto odgovora, obuhvatila sam mu ud i uvukla ga u grlo. Zavukao mi je
ruku u kosu, ali nije me zapravo povukao, ved mi je pre masirao glavu dok sam ga
zadovoljavala. Prsti koji su me držali za glavu bez pritiska bili su mi potpuno nov,
prijatan osedaj. Održavajudi ravnotežu na kolenima i jednoj ruci, podigla sam
slobodnu ruku da ga obuhvatim oko osnove muškosti. Bio je preveliki da bih ga
uzela dublje od polovine, a ponosila sam se sposobnošdu da uvučem muškarca u
grlo. Za razliku od brojnih žena, bila sam vešta u tome. Što se njegove veličine tiče,
uspela sam da progutam samo polovinu. Pomisao da de me taj kurac uskoro
rastvoriti udvostručila mi je napore.
„Uspori, curo.“ Odgurnuo me je s kurca uz jedno vlažno bud. Zatim se
namestio na krevet, ispruživši dugačko telo kao švedski sto. Nisam znala šta
sledede da probam, još njegovog sočnog kurca ili udubljenje između svakog
četvrtastog mišida. „Zajaši me. Želim da te jedem dok mi pušiš. I progutadeš svaku
kap.“ Glas mu je bio žestok, u stilu ja sam gazda u spavadoj sobi. I moram priznati
– uspevalo mu je. Zajahala sam mu široka ramena i uhvatio me je za kukove. I pre
nego što sam pomerila kukove prema njegovim ustima, ved je zabacio glavu i
zavukao mi jezik duboko u prevoje.
„O, jebote, Taj“, divlje sam viknula, koprcajudi mu se na licu dok me je on
pritiskao sa zadnje strane butina, jače ih razdvajujudi, širedi me tako da sam
sigurno izgledala kao žaba spremna da skoči s lokvanja. Definitivno sam se
spremala da skočim… u raspamedujudi orgazam. Naveo me je da mu jašem lice,
pri čemu sam potpuno zaboravila da ga zadovoljavam dok sam trljala međunožje

27
o njega. Bio je prvoklasan žderač pičke. Prvoklasan. Nesumnjivo, među trojicom
najboljih koje sam imala, odmah uz Aleka i Vesa. Samo Taj je gutao kao da je bio
zatočen čitavu deceniju samo s jednom mišlju – da mi jede picu.
Samo nekoliko minuta kasnije, svršavala sam mu svuda po jeziku. To kao da
ga je podstaklo. Kroz buku koju je pravio dok me je gutao, čula sam sitno
mumlanje, ili reči.
„Šeder.“
„Natopljena.“
„Mmm.“
„Ceo dan.“
„Ješdu te ceo dan.“ Bilo je poslednje što sam čula pre nego što sam se
spustila sa prvog vrhunca, padajudi mu na telo i spuštajudi se na kao kamen tvrd
kurac koji mi je gotovo izbio oko. Slabašno sam se izdigla, obavila usne oko
masivnog uda i svršila po drugi put kad sam mu osetila ukus. Lizala sam, usisavala,
grickala i povlačila, dajudi sve od sebe dok nije počeo da podiže zategnute bokove
u susret mojim pokretima.
Ud mu je potamneo, razgoropadio se, nagoveštavajudi da de se isprazniti.
Uživala sam u svojoj sposobnosti da pružim tako ogromno zadovoljstvo, povedem
ga putem kojim je odveo i on mene. Kad mi je zavukao dva debela prsta u vlažnu
sredinu, telo mi se zateglo kao bubanj. Još jedan prodor i izgubila sam se. To je bio
uraganski orgazam kakav nisam osetila još od mog Francuščida. Ti debeli Tajevi
prsti tačno su znali šta da rade i usmerili su se na skriveni živac u meni, koji su
golicali. Dražio ga je jastučidima prstiju, dok mi nije preostalo ništa drugo ved da
mu usnama obuhvatim glavid i sisam kao da mi život od toga zavisi. Tog trenutka
sam nadmašila čak i Huverove usisivače.
Gurao je ruku duboko, a donju polovinu tela izdizao sa dušeka da bi mi
prodro dublje u usta. Imala sam osedaj kao da jašem talas. Preplavili su me
kotrljajudi topli naleti kad sam svršila na njegovim prstima i ustima baš kad mi se
njegova tečnost izlila u grlo u dugim snažnim mlazevima. Kad sam ga isušila i kad
je on konačno izvukao ruku između mojih butina i spustio glavu na dušek, oboje
smo uzdahnuli. Krajnje iscrpljujude oslobađanje suzbijane seksualne napetosti.
Kao da sam vazduh, okrenuo mi je telo, namestio me na svoju netetoviranu stranu
i čvrsto zagrlio.
„Slededi put demo upotrebiti ovo“, glas mu je bio veseo dok je držao
neiskorišdeni kondom između dva prsta.
„Važi“, nasmejala sam se, privijajudi se uz njega. Mirisao je na okean, seks i
mene. Predivna kombinacija.

28
 Postojao je još jedan muškarac koji je uvek mirisao na okean i zažmurila sam
pokušavajudi da ga ne uvlačim u taj trenutak. Upravo sam imala neverovatan seks
i planirala sam da ga doživim još mnogo, i to uskoro.
Ne sad. Podsetila sam se. Uživaj u seksi Samoancu dok možeš.
Taj mi je milovao leđa gore-dole, a zatim mi je zavukao ruke u kosu, gde mi je
protrljao lobanju. Prilično sam sigurna da sam prela kao mače pod njegovim
veštim rukama.
„Sviđa ti se to, haole?“
Spustila sam bradu na njegove grudi i prešla prstima preko tetovaže na srcu.
„Šta znači haole?'
Nasmešio se, nagnuo napred, i pritisnuo mi usne na čelo. Neverovatno nežan
postupak nekoga ko me je upravo obradio kao dominator u sado-mazo klubu. Pa,
verovatno ne. Nisam baš ništa znala o tom životnom stilu, ali on je svakako imao
tu dominantnu crtu. „Haole znači strankinja.“
„Više mi se sviđa cura“, progunđala sam i liznula mu bradavicu. Njegov
zvonki smeh na tu moju zajedljivu primedbu odjeknuo mi je kraj uva i protresao
me do srži. Ved sam osedala novo buđenje želje. Samo od njegovog smeha. Bože,
kako sam se uvalila u nevolju.
„Zapamtio, curo“, rekao je tom glaščinom koja je počela da mi se sviđa.
Podigao me je i uzeo mi usne. Zaista mislim uzeo. Taj Niko nije radio ništa
polovično u spavadoj sobi. Postalo je izrazito jasno za ovo kratko vreme što smo
proveli zajedno da se daje ceo u pružanju zadovoljstva. Ljubio je kao da se takmiči
za nagradu, koju bi osvojio.

29
 ČETVRTO POGLAVLJE

Čudno, ali na kraju nismo upotrebili onaj kondom kao što smo planirali, jer baš
kad nam se poslednji poljubac razbuktao, Taj je primio poziv. A onda još jedan, pa
još jedan, i još jedan. Očigledno, nedeljna večera je bila važan događaj u porodici
Niko. I tako, posle samo jednog dana poznanstva, koji se prvenstveno sastojao od
toga što smo se tucali, spremala sam se da upoznam njegovu porodicu. Čitavu
porodicu.
„Mija, moja porodica je izvanredna. Najbolja. Međutim, ti si belkinja, s
kopna. Zato, ako budu spominjali to što si haole, ne ljuti se. Naši ljudi se veoma
ponose našom kulturom, nasleđem i porodičnom lozom. Ponašade se lepo prema
tebi i dočekade te raširenih ruku… dok god ne pomisle da smo u ozbiljnoj vezi.“
„To treba da bude lako. Nismo. Ostajem manje od mesec dana zbog posla.
Kraj. Sa zadovoljstvom du to potvrditi. Ako se poigramo malo sa strane“, razigrano
sam ga gurnula rukom o mišicu, „tim bolje. Je li tako?“
Usne mu se iskriviše u zavodljivi osmeh tako da sam poželela da ga ugušim
ustima i progutam. „Sve si dobro shvatila, curo. Sad hajde, u mom domu deš prvo
upoznati mog oca pre svih ostalih. Zatim deš upoznati moju bradu, a onda moju
majku.“
Spontano sam skupila obrve. „Zašto je mama na poslednjem mestu?“
Zavrteo je glavom. „Najbolje čuvamo za kraj“, odgovorio je, ali pomislila sam
da je to samo izgovor da ga ne bih šutnula u jaja.
Kad smo stigli na odredište, malo je redi da sam bila iznenađena. Iz nekog
razloga očekivala sam nešto mnogo sličnije plemenskom i ostrvskom. Ta kuda je
bila obojena u plavo kao nebo, imala je belu coklu i verandu celom širinom.
Prostrani zeleni travnjaci s palminim drvedem prostirali su se svuda oko imanja.
Bio je tu dugačak kružni kolski prilaz s najmanje dvadeset automobila. Dvadeset.
Na porodičnoj večeri. Kad bih ja pozvala čitavu porodicu na večeru, svi bismo stali
u isti auto.
Čim smo prišli, čula sam jednolični žamor. Glasovi svuda unaokolo. Unutra i
negde van, jer su bili i negde iza kude. Sve u svemu, zbunio me je najbolji zvuk na
svetu – smeh je dopirao iz svih pravaca. Radost. Osetila sam je čim sam prošla
kroz veoma savremen dom u plantažnom stilu, smešten duboko u srcu Oahua.
Taj me je bez reči uhvatio za ruku i poveo me iz sobe u sobu. Ljudi je bilo u
svakom uglu. Svi su podigli pogled, posmatrajudi naš prolazak kroz kudu s

30
osmesima na licima boje smeđeg šedera. Nije bilo osude; ničeg osim radoznalosti
koja je ispunjavala vlažan vazduh dok smo prolazili.
Konačno smo stigli do zadnje strane, gde se zabava zapravo održavala.
„Je li ovo porodična večera ili okupljanje?“
Taj je zabacio glavu i glasno se nasmejao. Nekoliko glava se okrenulo u
našem pravcu na zvuk njegovog gromoglasnog baritona. „Mija, ovako je svake
nedelje uveče. Porodica mi je veoma bliska. Svi učestvuju, donesu jelo dovoljno
veliko da nahrani četrdeset do pedeset ljudi. Ponesu kudi sve što mogu u istoj
posudi u kojoj su doneli svoje. Nema nereda.“
Stegla sam mu ruku. „Ali mi nismo ništa doneli“, izgovorila sam grickajudi
usnu, odjednom zabrinuta da nismo ispoštovali samoanski protokol za dobru
zabavu.
„Naravno da jesmo. Šta misliš šta si ti?“
„Ja?“ Tako sam čvrsto skupila obrve da me je bol prosekao kroz nosnu
šupljinu.
Privukao me je na toplo telo. Labavo sam obavila ruke oko njega, spojivši
šake na njegovoj tvrdoj guzici. Gospode, poželela sam da odgrižem komad tog
dupeta. I ponovo sam zažalila zbog činjenice što su nas prekinuli i nismo završili
našu igru onako kako bih volela. Što bi značilo da bih se sutra teško kretala.
Taj je oblizao grešne usne, naslonio čelo na moje i snizio glas tako tiho da
sam ga osetila u međunožju. „Ne gledaj me kao da bi me poševila, curo, ili du te
zakucati za najbliži zid i jebade mi se ko nas čuje. A čuli bi te. Nema ničeg boljeg
nego naterati ženu da vrišti od zadovoljstva kad joj zavučeš jaja duboko u cvetid.“
Da. To me je zapanjilo i udutkalo, sve dok Taj nije stao pred jednog drugog
mamuta od čoveka. Ovaj na sebi nije imao košulju, ved samo bermude. Osvrnula
sam se i primetila da svi na sebi imaju sličnu odedu za plažu. Međutim, Taj je imao
šorts sa džepovima i polo majicu. Takav izgled je Hektor, moj najbolji prijatelj iz
Čikaga, krstio kao golfski šik. Taj je mogao obudi bilo šta, ili još bolje, apsolutno
ništa, i izgledao bi tako dobro da ga čovek pojede.
„Tama.“ Taj je objavio naš dolazak samoanskom reči koja mora da je značila
tata ili otac čoveku koji je stajao pored roštilja. Spustio je pogled i ja učinih isto, ne
znajudi šta je prikladno.
„Sine, koga si to doveo u naš dom?“ Glas mu je bio srdačan i ljubazan. Taj je
podigao pogled i nasmešio se.
„Tama, ovo je Mija Sonders. Mija, ovo je moj otac, Afano Niko.“ Pružila sam
ruku i rukovali smo se. „Radi sa mnom na modnoj kampanji.“

31
 Očeve obrve poskočiše visoko. „Još jedan model? Mislio sam da si naučio
nešto iz prošle greške“, progunđao je, sad zabrinutim i prekornim glasom. Nešto
se očigledno desilo u prošlosti što otac nije želeo da se ponovi.
„Mija mi nije devojka, tama. Samo bliska prijateljica. Ostaje na ostrvu samo
mesec dana. A onda odlazi.“
To kao da je odmah odagnalo mrzovolju. Potapšao je Taja po ramenu i
stegao ga. „U tom slučaju dobro, dobro. Onda treba da jede i razgovara s
porodicom. Neka nauči nešto o samoanskoj kulturi dok može.“ Taj se široko i
ponosno osmehnuo.
„Tako sam i ja mislio.“
Upoznala sam Tajevu bradu, sve krupne, zgodne i sa različitim varijantama
delova tetovaža koje sam videla na njemu. Sunce sa Tajevog ramena bilo je isto
kao i očevo, sa zracima svetla što su se spuštali niz ruku i na grudi. Na Tau,
Tajevom starijem bratu, primetila sam istu kornjaču. Još jedan par brade delio je
slične crne krugove mastila oko podlaktice i noge. Bilo je tu raznih šara koje nisam
ni uspela da procenim u žurbi da se obučemo i izađemo iz kude.
Pošto su me zavitlavali i nabacivali mi se sva trojica Tajeve brade, poveo me
je kroz kudu prema kuhinji. Pila sam ved drugi posebni napitak porodice Niko koji
su zvali lilikoi strast, što mi je Taj otprilike preveo kao strast prema vodu strasti ili
nešto podjednako blesavo. Samo sam znala da je ukusno i osetila sam toplinu u
stomaku i oslobađanje uma. Poslednji put kad sam pila završila sam u krevetu sa
klijentom Mejsonom Marfijem, u donjem vešu. Što se nije dobro završilo po
njegovu devojku, iako se ništa nije dogodilo. Mejs mi je bio kao brat. I kao i sva
dobra alkoholna pida, nasumične misli o svim ljudima kojima je trebalo da se
javim, iskakale su mi u glavi, prijatelji kao što su Hektor i Toni, Mejs i Rejčel, i
Dženifer, rediteljeva žena u Malibuu. Dosad bi trebalo da je nekoliko meseci
trudna. I naravno… Ves. Slali smo jedno drugom poruke i zasad je to bilo dovoljno.
To što sam na naslovnoj strani mog omiljenog časopisa videla sliku njega i Dine
kako su navodno zajedno nije mi pomoglo da saberem misli. Ne. Bila sam na
Havajima radi posla, a zabavni deo se ved dešavao. U toplim, izvajanim rukama
moje lične verzije Stene.
Taj je stao ispred sitne ženice. Crna kosa joj je bila dugačka i upletena u
složenu pletenicu. Podlaktice su joj delovale snažno dok je mešala nešto u loncu.
„Tina“, pozvao ju je dovoljno glasno da ga čuje. I ponovo je spustio pogled,
pa sam shvatila da je to izraz poštovanja. Primetila sam, dok sam razgovarala s
bradom, da se prema svakom starijem odnose s istim poštovanjem. Nisam znala je
li to neki samoanski običaj ih se toga pridržavaju samo u porodici Niko, ali

32
svejedno, odavalo je krajnje poštovanje prema starijima, što je verovatno značilo
da su zaslužili takav dar.
Ženica se okrenula na bosim nogama. Na sebi je imala jarkonarandžastu
ostrvsku suknju na vezivanje koja joj je padala do članaka, odgovarajudu majicu, i
čistobeli ogrtač, koji joj je verovatno davao izvesnu skromnost. Mlade žene u
porodici nisu zazirale od pokazivanja kože. Sve su bile lepo građene i nosile su
bikini dok su stajale i daskale s rođacima. Među njima sam verovatno izgledala
preterano odevena u belom šortsu i zelenoj majici. Barem mi je kosa bila prirodno
talasasta od vlage, dobijajudi na volumenu i sjaju. Definitivno sam bila stvorena za
tropske klime. Kosa mi je bila predivna i nisam ništa morala da radim povodom
toga.
„Dečko moj, drago moje čisto srce“, pomilovala ga je preko srca, povukla ga
za vrat tako da se sagne njoj u susret i poljubila ga u oba obraza, a zatim i u čelo.
Smeđe oči su joj bile iste kao u Taja i ispunjene majčinskom ljubavlju. Nisam
se sedala kad sam poslednji put videla takav pogled kod moje majke… ako ikad i
jesam. „Tina, ovo je Mija Sonders, prijateljica s posla. Pokazujem joj ostrvo i
upoznajem je s našom kulturom dok je tu. Mija, ovo je moja majka, Masina.“
„Uh, mislila sam da se zove Tina?“
Oboje su se nasmejali, Taj svojim grlenim smehom što mi je vijugao kroz telo
i od kog su mi se prsti na nogama zadovoljno grčili, a majka ljupkim kikotom. „Tina
je majka na samoanskom. Moja deca koriste naš jezik kad se obradaju nekom iz
naše kulture.“
Odmahnula sam rukom i osetila kako mi obrazi gore kad sam odgovorila: „O,
oprostite. Nisam nikad upoznala nekoga ko govori samoanski pre Taja. Drago mi je
što sam vas upoznala gospođo Niko.“ Ispružila sam ruku i ona ju je lako uhvatila, a
zatim me povukla u zagrljaj. Potom me je nežno poljubila u oba obraza, pa u čelo.
Rukama mi je obuhvatila obraze, palčevima mi pritisnuvši slepoočnice. „Veoma si
izgubljena i na velikom si putovanju. Ne boj se. Pronadi deš veliku radost u tom
iskustvu pre nego što se obavežeš zauvek.“
U tom trenutku, i mali povetarac je mogao da me obori. Stajala sam ukočeno,
nesposobna da se pomerim ili odgovorim. Uspela sam samo da izustim: „Uh.“
„Tina…“ Prekorio je majku i povukao me sebi. „Majka je pomalo vidovita.
Blagoslovena je tim darom.“
„Vidovita?“ Čvršde sam se privila uz njega i postrance pogledala u ljupku
ženicu.
Smrknuto je klimnuo glavom, a ona me je potapšala po ramenu. „Sve de biti
kako treba, Mija. Ne dozvoli mom dečku da pomeša tvoje zauvek sa svojim.

33
Nažalost, nisu povezani.“ Tad se namrštila, pudedi tanke usne. „Imate vrlo malo
vremena, neka vam potraje.“ A onda se veselo nasmešila; sa širokim nosem i
visokim zaobljenim jagodicama izgledala je vazdušasto.
Taj je uzdahnuo. „Mija mi nije devojka. Prijatelji smo koji de raditi i provesti
mesec dana zajedno.“
Masina je klimnula glavom. „Znam, čisto srce. Ne očekuj više, jer nije
namenjeno tebi.“ Glas joj je bio smrtno ozbiljan. Majčinsko upozorenje, koje smo
jednostavno morali poslušati. „Idite sad“, mahnula je prstima, otpuštajudi nas.
„Imam mnogo posla oko deserta.“
Taj mi je prebacio ruku preko ramena i ponovo me izveo napolje. Dotad sam
ved iskapila pide broj dva i neizdrživo mi je bilo potrebno trede. Protresla sam čašu
i krenuli smo ka otvorenom baru, gde su se nalazili visoki providni bokali ispunjeni
tečnošdu boje jagode.

* * *

Nazad kod bungalova, posle previše lilikoi strasti, seli smo na plažu, s nožnim
prstima i zadnjicama u pesku, a tamni okean je stvarao jedini zvuk u okolini. Talasi
su se snažno razbijali o obalu, a na beloj peni i svilenkastom okeanu odražavao se
savršeno sjajan mesec. Okean je izgledao beskrajan s mesta gde smo sedeli,
mračne dubine spremne da nas svakog trenutka cele progutaju. Okean sam
podjednako volela i plašila ga se. Imala sam veliko poštovanje prema njemu.
Takođe ga nikad nisam potcenjivala.
Naslonila sam se na podlaktice i prekrstila nožne članke posmatrajudi
polugolog muškarca pored sebe. „Šta sve te tetovaže znače?“, pitala sam.
„Sve one nešto znače, curo. Koje mesto ti je naročito privuklo pažnju?“ Oči su
mu bile tamne kao okean iza njega, ali ne tako strašne. Mogla bih biti dobrovoljna
zarobljenica u tim prelepim crnim ponorima.
Ispravila sam se u sededi položaj i prešla prstima preko sunca na njegovom
ramenu, milujudi vrhom prsta svaki zrak svetla. Koža mu se ježila na mestima gde
sam je dodirnula.
„Ta mi je bila prva. Bila je to neverovatna čast. U mojoj kulturi, sunce tipično
stoji za bogatstvo, svetlost, veličanstvenost i vodstvo. Za mene, način kako mi se
zraci pružaju preko srca pokazuju moju želju da uvek slušam svoje srce. Da budem
bogat ljubavlju kao moj tama. I jednog dana se nadam da du biti veliki čovek na
čelu svoje kompanije i porodice. Opet, kao moj tama. Zato sam i zamolio oca da je
podeli sa mnom.“

34
 „To je stvarno posebno.“
Tajeve grudi se podigoše i naduvaše još više kad je udahnuo. „Kod
Samoanaca, ako želiš da uradiš tatau ili tetovažu, to moraš da zaradiš. I moraš
imati spremnog člana porodice koji de je podeliti s tobom tako da vam životi
zauvek budu povezani. Ustao je i skinuo sorts tako da je ostao potpuno nag.
Okrenuo se na stranu, s poludignutim kurcem i ni blizu nivoa kad je bio zaista
napaljen. Zamahom ruke, prešao je preko rebara do srpastog oblika sa crtežom
kružne vetrenjače u sredini.
„Ove crteže sam primio za mog brata, Taoa. Imao je želju da pronađe sklad u
životu. Mnogo se borio. Sa našim roditeljima, sa mnom, sestrama, bradom, decom
u školi. Kad je pronašao svoj put, želeo je da podeli to putovanje svog života sa
mnom.“
Privukla sam kolena do grudi i obgrlila ih. „A kornjača?“
Osmehnuo se i spustio ruku do trbušnih mišida. Ne trbušnih mišida. Do
primamljivih kvadratida. Svaki taj kvadratid na njegovom telu izazivao je žudnju u
meni. Želela sam da ližem i grizem svaki centimetar tog torza i struka, tetovaže i
sve… dođavola, naročito zbog tetovaža.
„Još jedan moj zahtev koji delim s najmlađim bratom. Kornjača označava
dugovečnost, blagostanje i mir. To je nešto što želim za svoju porodicu i sebe.“
„Šta je sa talasima i kovitlacima? Znače li oni nešto ili samo popunjavaju
prazan prostor?“ pitala sam iskreno i on se nasmejao.
Vrtedi glavom, prstom je prešao preko kovitlaca po čitavom telu. Dotad mu
se ud ved ukrutio i spremila sam se za kraj priče, ali zanimalo me je zašto bi
istetovirao čitavu polovinu tela i ostavio ostatak čistim… bez tetovaža.
„Okean je veoma značajan u našoj kulturi, ne samo zato što smo okruženi
njime, doslovno prepušteni njemu na milost i nemilost, ved zato što Samoanci
tradicionalno veruju da odlaziš u okean kad umreš. Pošto surfujem, a kultura mi
nalaže da uvek budem blizu vode, dao sam mu prostora u priči o mom životu i
životu moje porodice.“ Nastavio je i pokazao mi pojedine delove koji su bili
namenjeni nekim rođacima, drugom bratu i tako dalje. Čak je prekršio i pravilo i
uzeo isti cvet koji je svaka žena u njegovoj porodici imala na stopalu.
Primetila sam tu tetovažu na zabavi, ali nisam ništa spominjala. Tog trenutka
mi je zaista bilo čudno što svaka žena u toj kudi ima istu tetovažu na stopalu.
Ispostavilo se da im je to rodoslov. Bila je to ženska varijanta izražavanja
poštovanja porodici tako što se trajno obeleži telo.
„Poslednje pitanje, obedavam!“

35
 Zakolutao je očima i seo golom stražnjicom na peškir koji smo poneli. Snažno
sam se ugrizla za usnu dok sam uživala u pogledu na njegov nabrekli kurac. Želela
sam taj masivni dodatak u sebi, kao i milion dolara da isplatim tatin dug.
„Napred, curo. Pitaj. Ali dok to radiš, skini odedu. Polako.“
Pogledala sam oko nas da vidim hode li se neko nekim čudom pojaviti na
privatnoj plaži. Hej, ipak sam ja iz Vegasa. Nikad se ne zna kad se neki manijak
sakriva iza žbunja. Naravno, ovde nije bilo mnogo žbunja. Samo kilometri palmi i
peska. Ustajudi, povukla sam majicu, otkopčala šorts, i pustila i jedno i drugo da
padnu na pesak.
„Nastavi.“
„Sa čim, s pitanjima ili skidanjem odede?“ dodala sam zavodljivo.
Podigao je obrve. „I s jednim i s drugim.“
Otkopčala sam kučide na leđima, grudnjak mi se oslobodio tako da sam ga
držala ispred sebe. „Zašto na celoj desnoj strani tela nemaš tatau? Upotrebila sam
samoansku reč za tetovažu. Na to se nasmešio, pa mora da sam je upotrebila
pravilno. Bravo za mene!
„Dinje.“
„Ha?“
„Želim da ti vidim dinje. Spusti ruke.“ Skinula sam grudnjak i pustila devojčice
da se slobodno njišu. Lepa veličina korpi i prilično prokleto živahne po mom
mišljenju. Smesta sam drsko pomilovala obe velike lopte. Zastenjao je i naslonio
se unazad, širedi noge. „Vidiš li ovo, curo?“ Zavrteo je glavom, glumedi
ogorčenost.
„I te kako. Sad mi reci, pa da možemo ovo veče privesti srednom kraju.“
Zamahao je prstom i ja odmahnuh glavom. Ponovio je taj pokret dolazi
ovamo i, pošto nisam mogla zanemariti vlažnost između butina niti želju koja mi je
kolala telom, prišla sam. Privukao me je na krilo. Bez reči, dva prsta su mu kliznula
između mojih prevoja i zaronila duboko, a palac mu je čvrsto pritisnuo splet živaca
koji je žudeo za pažnjom. Glava mi je poletela unazad i izvila sam se na njegovom
krilu, pružajudi mu savršen pristup mojim grudima, koje je gladno prihvatio.
Podizao me je na krilu, silovito gurajudi debele prste unutra i predivno me
tucajudi njima. Kad mi je zagrizao nežnu bradavicu dok je istovremeno vrteo
palcem po mojoj G tački, izgubila sam se. Utonula u đavolski orgazam.
Kad sam se spustila, obuhvatio mi je usta, ljubedi me snažno, dugo…
očaravajude. Kad se odmakao, opet sam se osetila pijanom, samo ovog puta
pijanom od njega. Spremna da mu budem dobrovoljna robinja kad bi mi samo dao
još jedan gutljaj svog slatkog zadovoljstva.

36
 „Polovinu tela sam ostavio čistom za sebe. Ta polovina mog života je samo
moja i podelidu je samo sa bududom ženom i decom. Kad dođe pravi trenutak,
podelidu obeležja života mog sina i, ako bog da, njegovih sinova.“
Kosa mi je pala preko njegovog lica kad sam nam spojila čela, dok su nam se
usne jedva dodirivale. Tek toliko da osetimo blagu vlažnost dok delimo vazduh.
„Nemogude da si stvaran“, šapnula sam mu uz vlažne usne. „Muškarci nisu nikad
tako nesebični.“
„O, dušo, daleko sam ja od nesebičnosti, i nameravam da ti to pokažem kad
uzmem ono što želim od tvog nevaljalog tela.“
„Da, molim.“
Na to me je uhvatio za dupe i odneo me do mog bungalova.

37
 PETO POGLAVLJE

Kurac. Tačnije, Tajev kurac, ostavio je utisak. Veliki. Prostor među butinama mi je
natekao i bio dobro iskorišden posle sinodnih seksualnih vratolomija. Glad za
mnom mu je bila nezasita. Uzeo me je toliko puta da sam se osedala kao da mi je
pica prazna, tako lišena punode kojom ju je ispunjavao. Sinod je bilo za priču. Nod
čistog, nepatvorenog, prljavog seksa. Onog koji svaka žena želi, ali retko dobija.
Osmeh mi se razvukao preko lica tako široko da ga nisam mogla izbrisati dok
sam se pela stepenicama do prelepe kude na plaži, koja je bila mesto mog prvog
snimanja za D'Amiko dizajns i kampanju Lepotaje u svim veličinama. Kad sam
podigla ruku da pokucam na vrata, otvorila su se i pozdravio me je suvonjav,
preterano mršav hipster.
„Hvala bogu, tu si. Mija, je li tako?“, pitao je i pokazao mi rukom da pođem za
njim. Proučavala sam ga. Sav u crnom – tesne farmerice što kao da su mu se
zalepile za žgoljave noge i majica nemarno upasana u pantalone otkrivali su da mu
je struk bio veličine moje butine. Žurno sam ga pratila, a japanke su mu glasno
šljapkale po pločicama poda. „Došla je“, izgovorio je u sobu kad smo ušli u dnevni
boravak. Nekoliko glava se podiglo i klimnulo, ali to je bilo sve. Ta dnevna soba
nije izgledala kao običan udoban dnevni prostor s trosedima i televizorom. Bila je
pretvorena u radni prostor za šminku, kosu i garderober. Rafovi s kupadim
kostimima i tunikama bili su poredani uz jedan zid. Drugi je bio prekriven
ogledalima sa stolicama koje su bile iste kao u nekom frizerskom salonu. Radilo se
na nekoliko glava dok je vesela muzika svirala u pozadini.
Muškarac koji se još nije predstavio potapšao je rukama po naslonu kožne
stolice. „Sedi.“ Uradila sam kako mi je rečeno, uglavnom zato što nisam znala šta
drugo da radim. Videla sam kroz otvorena dvostruka vrata i prozore što su vodili
do ogromnog bazena i bašte gde je Anđelo, kreator, i fotograf, postavljao opremu
i izdavao naredbe pomodnicima. Kad sam pozirala Aleku, uglavnom sam bila samo
ja, i nije bilo mnogo posla oko kose i šminke. Njegova umetnost se nije bavila
time. To me je podsetilo na jedno vrhunsko snimanje koje sam odradila za
nekoliko reklama za vreme mog kratkog izleta u glumu pre nego što sam postala
pratilja.
„Ja sam Raul, tvoj stilista, šminker i frizer, sve u jednom. Ja sam sve to i kesica
smokija.“ Namignuo mi je. Procenila sam njegov gotski izgled i pomislila kako bi
mu dobro došla kesica ili čak dvadeset kesica smokija odmah. Jedina boja na
njegovom telu bila je svetlo-smeđa koža i ljubičasta kosa obrijana sa strane i

38
zaglađena u pompadur stilu. Po dužini kose koja mu je padala preko leđa, zapitala
sam se da li ju je podigao u indijanku. Sklonio mi je kosu s vrata i pokupio je u rep,
brzo mi nanosedi šminku. Dokono smo daskali dok mi je radio na kosi, predivno
uplidudi živahne uvojke u dugačke pletenice.
Raul je doviknuo nekoliko naredbi ljudima koji su stajali unaokolo sve dok
jedna krupnooka, izrazito visoka i neverovatno žgoljava žena nije donela kupadi
kostim, i pružila mu ga. Polako ju je odmerio od glave do pete, oblizao usne i
zahvalio joj. Kočoperila se pred njim i okrenula se da pomogne drugom stilisti.
„Tvoja devojka?“ pitala sam dok je izvodio poslednje poteze na mojoj kosi.
„Ne još“, rekao je u poverenju. „Radim na tome. Stidljiva je. Ne želim da je
uplašim, ali izlazimo zajedno ovog vikenda.“
„Svaka čast!“ Nasmešila sam se i on mi je uzvratio, raščešljavajudi i prskajudi
lakom svoje remek-delo, pazedi da ni dlačica ne štrči.
Uz poslednje tapiranje kose i prskanje laka objavio je da je završio. Pogledala
sam se u ogledalo i jedva se prepoznala. Izgledala sam prokleto izvanredno! Kosa
mi je bila sjajna, dobila je na volumenu i imala je labave uvojke koji su se otmeno
njihali dok sam pomerala glavu s jedne na drugu stranu. Šminka je bila isto pravo
remek-delo, mikelanđelovskog kvaliteta. Zelene oči su bile tako izražajne i sjajne
da sam se čudila kako su lepe, i znala sam da mi je to najlepša crta. Ostatak tela
izgledao je osunčano i bronzano, naizgled prirodno, samo sa čitavim licem
prekrivenim šminkom da bi se postigla takozvana prirodna lepota.
„Ti si genije.“
„Znam“, rekao je i pružio mi je svetlucavi crni kupadi kostim. Gornji deo je bio
nalik na majičicu, a donji je imao dve bele trakice na oba kuka. Više je pokrivao
nego moji uobičajeni kupadi kostimi, što je bilo lepo za prvo slikanje. „Idi tamo da
se presvučeš gde idu i ostale devojke.“
Ušla sam u prostoriju gde sam videla razne žene raznih oblika i veličina u
raznim fazama razodevanja. Pomodnici su se kretali od žene do žene, prskajudi ih
nečim po koži i pričvršdujudi im kupade kostime na određene delove.
Prišla mi je zaobljena crnkinja. Na sebi je imala složeni beli kupadi koji se
ukrštao na grudima i u širim trakama se spuštao preko stomaka, a zatim je bio
skupljen na kuku gde se dizajner opredelio za dečački. Na njenom stasu i sa
kafenom kožom kao podlogom izgledalo je lepo, i definitivno je bila zadovoljna
svojim oblinama. „Hej, devojko, ja sam Mišel“, izgovorila je naglašeno i pružila
ruku. Rukovala sam se uz osmeh.
„Mija.“ Pogledala sam po prostoriji i ostale devojke mi mahnuše.

39
 Mišel mi je obavila ruku oko ramena. „Dobro, ona seksi plava kučka je
Tejlor“, pokazala je na ženu kojoj su prevelike grudi lepili u kupadi kostim. Plava
kosa joj je bila predivna i padala joj je do raskošnog dupeta. Po mojoj proceni,
devojka je bila solidna četrdeset četvorka, možda i četrdeset šestica i izgledala je
zapaljivo zgodno u crnom kupadem. Mahnula je. „Ono tamo…“ pokazala je na
brinetu s kratkom kosom zalizanom kao u spotu Roberta Palmera i jarkocrvenim
usnama, „ono je moja devojka Lindsi.“ Verovatno je bila malo manja, sa četrdeset
dva ili četiri.
Povela me je dalje u prostoriju gde su sedele identične bliznakinje, s kosom
zakačenom u složene frizure, a obe su imale isti kupadi kostim, samo u različitim
bojama. Kosa im je bila boje tamnog mahagonija s upadljivim pramenovima
karamelplave. Obe su imale jedan plavi pramen pušten da im se uvija oko lica.
„Zdravo“, rekle su istovremeno i zakikotale se kao tinejdžerke. Zapravo, što sam
više gledala, to mi je bilo jasnije da i jesu tinejdžerke, samo sa mnogo šminke.
„Misti i Marsija, naše male bliznakinje. Svi ih čuvamo. Pazimo da ne upadnu u
nevolju… ne želimo da se pretvore u neke ostrvske fufe. Je li tako, devojke?“
Ponovo su se zakikotale i podsetile me na Medi. Jedva sam čekala da mi
sestra i Džinel dođu krajem meseca. Smatralo se i da su bliznakinje punije, kao i svi
ostali, ali nisu mogle biti krupnije od veličine četrdeset. Ja sam bila jedva nešto
mršavija i to ne mnogo.
Mišel me je odvela do mesta i pridržala mi kupadi dok sam skidala odedu.
Nastavila je da mi predstavlja modele. „Bliznakinje imaju samo šesnaest. Ovde su
bez porodice iako im je njihova modeling agencija dodelila pratnju. Taj kreten što
svetli u mraku nije nikad tu. Tata im je samac i radi da bi izdržavao derke, ali kao
što vidiš, prelepe su i izabrane su bez po muke. Ovo im je ogroman posao i
obezbedide im koledž. Tata im je samo zbog toga dozvolio da dođu.“
Čim sam se obukla, pomodnica mi je nečim poprskala zadnjicu da mi se
kupadi ne bi podigao na slikama i zalepila mi je gornji deo za grudi, zadržavajudi ga
tamo gde je trebalo da stoji za vreme slikanja. Zatim je sipala neko ulje na ruke i
počela da mi ga utrljava da dobijem lep sjaj. Mišel je stajala raširenih ruku boje
abonosa i raširenih nogu dok su joj radili to isto.
Žustro kucanje na vratima nas je sve udutkalo. „Mija i Mišel, na redu ste!“
Zagrmeo je glas kroz vrata.
„Vreme je za predstavu“, rekla je Mišel.
Anđelo je bio neverovatan fotograf i ljudsko bide. Rad s njim i Mišel na prvom
snimanju ulepšao mi je dan. Ova reklama de biti označena sa jin i jang zbog
suprotnih boja kože i namestio nas je tako da legnemo glavama uz noge, krivedi

40
nam tela u polukružni oblik. Slikao nas je odozgo. U jednom trenutku morale smo
da uhvatimo jedna drugu za ruku i nožni članak, ispružene u komplikovan položaj,
ali krajnji ishod je bio filozofski i izazivao je na razmišljanje.
Kad smo završile, Mišel i ja smo se družile s ostalim devojkama i žderale smo
picu. Modeli to verovatno ne bi trebalo da rade, ali Mišel je naglasila da su na pici
spanad, artičoke, paradajz, zelena paprika, masline i piletina. Sve zdrava hrana.
Meni je to objašnjenje bilo sasvim prihvatljivo, kao i svim ostalim devojkama.
Osim toga, tešile smo se da smo puniji modeli i dobile smo posao na osnovu
takvog stasa, a ne veličine koju je društvo nametalo.

Tokom narednih nekoliko dana, uradila sam pojedinačne i grupne snimke s

devojkama. Taj je bio slobodan; nažalost, radila sam od ranog jutra do trenutka
kad više nisam mogla stajati na nogama. Posao modela nije bio šala. Te žene su se
ubijale od rada. Mislim, bilo je zaista zanimljivih delova i svako je slikanje tako
počinjalo, dok ne bih morala da držim nožni prst ispružen duže od sat vremena,
grudi isturene, guzu upakovanu tako da ne izgledam kao devojka iz kluba, uz sitne
ispravke položaja, kose, šminke i okruženja. Prilično sam sigurna da sam zaradila
trajan grč u desnom stopalu od pokušaja da ga držim kao barbika ceo dan uz moje
pravo meso i kosti, umesto plastike.
Danas je trebalo da se ponovo nađem s Tajem. Nasmešila sam se
razmišljajudi o svoj toj muškoj, toploj, ukusnoj koži i kako de je obaviti oko mene.
Nadala sam se da de to biti još jedna nod ispunjavanja naših telesnih želja.
Međutim, on je čvrsto rešio da mi pokaže ostrvo. Koliko god da sam želela da
ležim s njim u krevetu po čitav dan, nameravala sam i da istražim okolinu i doživim
puno ostrvsko iskustvo.
Prvo mesto na koje smo otišli bilo je nedaleko od Honolulua i nalazilo se
usred donje polovine ostrva po imenu Palijeva osmatračnica. Sa vrha planine
pružao se panoramski pogled na vetrovitu obalu Oahua. Pasati su bili tako snažni
tamo da mi je kosa šibala lice dok mi Taj nije dao svoju bejzbol kapu.
„Neverovatno, zar ne?“, rekao je dok smo upijali taj čaroban pogled.
„Nešto što nedu nikad zaboraviti.“
Dok smo bili na osmatračnici, saznala sam da je to bilo poprište najkrvavijih
bitaka u havajskoj istoriji. Za vreme Nuuanu bitke, gotovo četiri stotine vojnika
koji su branili Oahu da ih ne osvoji Kamehameha Prvi bili su zarobljeni u dolini i
kasnije gurnuti sa litice u smrt.
„Tužno“, rekla sam pomišljajudi na sve te ljude što su poginuli u bici, dok smo
se vradali do automobila.

41
 Taj je ponovo uzeo svoju kapu i pustio da mi kosa padne oko ramena i po
leđima. „Bolje.“ Nasmešio se i stavio je opet sebi na glavu. „Ako te je ovo
rastužilo, onda demo preskočiti Perl Harbur.“
„Pametno.“
„Jesi li gladna?“
„Apsolutno.“
„Sviđa ti se havajsko pivo?“
„Kome se ne sviđa?“, uzvratila sam, skupljajudi obrve da budem ubedljivija.
Odveo me je do mesta na dalekoj južnoj strani ostrva koje se zvalo Pivara
Kona. Nalazilo se u nečemu što je ličilo na tržni centar, pa se nisam preterano
nadala da de biti čarobno kao što je nagovestio. Bila sam presredna što sam
smrtno pogrešila.
Konobarica nas je provela kroz restoran do zadnjeg dela, koji kao da je
lebdeo iznad zaliva. Dole su bili usidreni brodovi; vlasnici su mogli da privežu
brodide, dođu peške i obeduju. Pogled je bio prosto neverovatan kao i Palijeva
osmatračnica, samo drugačiji. Restoran je bio zaglavljen u planini s obe strane
vode. Jarke eksplozije zelene, žute, smeđe, ljubičaste, plave i svih drugih boja
duge ispunjavale su pejzaž kao da ih je umetnik naslikao. Sad sam znala zašto je
toliko ljudi slikalo ove planinske vence. Bili su neverovatno lepi i budili su mir u
onima koji su bili dovoljno sredni da ih gledaju.
Naručili smo mnogo piva dok smo sedeli, razgovarajudi o svemu iz ostrvskog
života, o samoanskoj kulturi, mom životu kod kude, surfovanju i bududnosti. Taj je
pio pivo označeno sa big vejv,3 zlatno pivo, a ja sam se držala vodkastijeg ukusa
kastaveja4. Nazivi obe vrste piva kao da su odgovarali našim životima. Ja sam se
osedala kao izgnanik, plovedi kroz ovu godinu mog života, skačudi s mesta na
mesto, dok je Taj uvekbio u potrazi za velikim talasom. Delom života koji de ga
upotpuniti. Potajno sam verovala da de se to desiti kad izabere saputnicu i skrasi
se, ali bila sam prilično zadovoljna i time što sam mu broj jedan za ovaj mesec.
„U redu, videli smo osmatračnicu, isprobala si domadu hranu i pide, šta kažeš
sad na neko uživanje za dušu?“
„Moju dušu? Misliš da mi možeš pružiti nešto što de poslužiti mojoj duši?“
Nasmešio se i izašao na put. Vozili smo se malo više od pola sata, ali činilo se
kao da su u pitanju samo minuti, a oči su mi bile fokusirane na predele koji su
oduzimali dah. Sa svakim kilometrom pogled kao da je bledeo i lebdeo,

3
Engl.: big wave – veliki talas. (Prim, prev.)
4
Engl.: castaway – izgnanik, prognanik. (Prim, prev.)

42
prilagođavajudi se raskošnim pejzažima, a svaka plaža koju smo prošli razlikovala
se od prethodne.
Konačno smo skrenuli ka mestu zvanom Memorijalni park Dolina hramova.
Taj nas je vozio kroz nešto što je ličilo na groblje, samo ne onakvo kakvo viđamo
kod kude, sa betonskim ili bronzanim pločama u zemlji. Ne, ovo se razlikovalo od
svih memorijalnih parkova koje sam u životu videla. Na mnogim mestima, veliki
četvrtasti crni mermerni spomenici s urezanim zlatnim slovima stajali su kao
stražari koji čuvaju počivalište čoveka ispod. Bilo je očigledno po izgledu i
obeležjima kako se na Havajima mrtvi duboko poštuju. Na prostoru što je trebalo
da bude ispunjen smrdu i tugom bila sam obuzeta saosedanjem i ljubavlju prema
ljudima koji su mi dopustili da s njima podelim mesto njihovog počinka.
Zaustavio se na parkingu i izašli smo. Poveo me je za ruku kroz dugačku stazu
dok nismo došli do stenovite površine usečene u planini. Tamo se nalazio crveni
hram u japanskom stilu.
„Hram Bjodo-in.“ Rekao je tiho, gotovo šapatom. „To je neobavezan
budistički hram. Vernici svih veroispovesti su dobrodošli da meditiraju, obožavaju
ili prosto uživaju u okolini. Hajde da pogledamo izbliza.“
Morao je da me odvuče; bila sam tako zadivljena građevinom ispred. Stajala
je savršeno ispred džinovskog planinskog lanca iza sebe. Bambusova šuma se
nalazila s jedne, a groblje s druge strane. Redi da je to jedno od najlepših mesta
koje sam u životu videla bilo bi umanjenje zanosa koje ono pruža telu, umu i duši.
Osedaj mira i humanosti ispunio mi je sve pore, ovlažio mi oči i zagrlio mi srce.
„Nikad nisam videla ovako nešto“, okrenula sam se Taju i on se sagnuo da me
nežno poljubi.
„Drago mi je. Tek deš da vidiš najbolje.“
Hodali smo preko pošljunčanih staza, zastajudi da pogledamo koi jezerca
svuda unaokolo. Stazice su bile pokrivene savijenim drvedem, koje je doprinosilo
utisku tajne bašte. Na ulazu u hram nalazilo se džinovsko zvono. Pored njega se
nalazio balvan. Kad kažem balvan, zaista mislim na stablo drveta isečeno i
okrenuto na stranu, gde je bilo vezano u nivou zvona. Posetioci hrama mogli su da
povuku unazad težak pričvršdeni konopac i udare ogromno zvono tim drvetom.
Naravno da sam morala da probam.
Pri prvom pokušaju, povukla sam unazad i drvo se jedva pomerilo, tek
dodirnuvši zvono. Krajnje nezadovoljavajude!
„Drži se, curo“, rekao je Taj, dodajudi telefon japanskom paru koji je čekao
red da priđe zvonu. Čovek je podigao Tajev telefon, pripremajudi se. Taj me je
obgrlio oko struka, drugom rukom je uhvatio konopac i povukao ga zajedno sa

43
mnom, upotrebljavajudi nadljudsku snagu. Cepanica se zanjihala unazad i udarila
o zvono, stvarajudi zvučno GONG, a onda se vratila i udarila ponovo. GONG. Malo
tiše i još jednom: GONG.
Skakala sam gore-dole, pljeskala rukama i obavila mu ruke oko vrata,
zahvalno i vlažno ga ljubedi. Privukao me je bliže i prebacio nam poljubac na
sasvim drugi nivo. Usisavao mi je i grizao usta kao da pokušava da pojede
uzbuđenje pravo s mojih usana. Neko se nakašljao i opet sam zaboravila gde smo.
Sitna Japanka koja je stajala pored muža nasmešila se i podigla palčeve iza
muževih leđa. Pokrila sam usta i pokušala da prikrijem groktavi smeh.
Taj se zahvalio čoveku i stavio telefon u džep. Zatim me je uhvatio za ruku i
krenuli smo drvenim stepenicama preko platforme do ulaza u hram. Taj je odmah
izuo cipele, a isto i ja, zbacivši japanke i držedi mu se za majicu u mračnom
prostoru. Unutra nije bilo nikog drugog koliko sam čula dok smo hodali do
najdivnijeg kipa Bude. Bio je ogroman, dizao se tri metra u visinu na izdignutom
postolju. U sredini se nalazio mladi, zamišljeni Buda, odmarajudi se u položaju
razmišljanja.
„To je prikaz samog Bude i poznat je kao najvedi kip takve vrste izvan Japana.
Dizajnirao ga je čuveni vajar Masuzo Inui. Sviđa mi se kako sedi na cvetu lotosa.“
Glas mu je bio ispunjen poštovanjem i divljenjem.
„Zašto je zlatan?“ pitala sam Taja, a oči su mi letele od mesta do mesta, dok
sam pokušavala da urezem taj predivni kip u doživotno pamdenje.
„Da naglasi njegovu lepotu. Premazan je sa tri sloja zlatnog laka, a zatim i
zlatnim lišdem. Vidiš sve figure koje ga okružuju?“ Pokazao je na nekoliko.
Klimnula sam glavom škiljedi, pokušavajudi da se približim što sam više mogla
a da ne prekoračim konopac.
„Tu su pedeset dve bodisatve ili prosvetljena bida oko njega, lebde na
oblacima, sviraju muziku, plešu. Predstavljaju kulturu Fudživara aristokratije.“
Posle predavanja iz istorije, oboje smo zapalili po grančicu mirisa i postavili
smo ih ispred kipa. „Sad izgovori molitvu, ili želju, ili pošalji ljubav i svetlo kome
god smatraš da treba.“
Seo je ispred izdignutog postolja i prekrstio noge ispred sebe. Sledila sam
njegov primer. Spojio je dlanove i prineo ih grudima, kao u molitvi. Zatim je
sklopio oči i pognuo glavu.
I ja sam zažmurila i sagnula glavu, ali umesto da izaberem jednu molitvu,
želju, ili da pošaljem ljubav, uradila sam to sve.

Molim te, bože, ne dozvoli da mi otac umre.

44
Želim da Medi dobije sve što želi u životu.
Budo, želela bih da pošaljem svetlo i ljubav Vesu tako da se nikad ne oseti
usamljeno, čak ni u krcatoj prostoriji.

45
 ŠESTO POGLAVLJE

Taj je vozio po ostrvu ostatak večeri. Zaustavili smo se na Severnoj obali i večerali
meksičku hranu. Nije bila ni nalik meksičkoj hrani kakvu smo imali u Kaliforniji, ali
bila je začinjena i ljuta, prijala mi je i zasitila me, i baš mi je to trebalo nakon što
sam čitavo veče posmatrala plaže pored kojih smo prolazili. Izbacila sam ruku kroz
prozor i dugo se igrala s vetrom. Taj je bio zadovoljan što vozi i držao me je za
drugu ruku. Na radiju je svirala neka tiha havajska muzika. Nisam čula reči, ali
svejedno sam uživala u tihim zvucima.
„Kad misliš da deš se skrasiti?“ pitala sam ga iznenada.
Nakrivio je glavu i napudio pune usne. „Sanjam o tome nodu, ali nemam
odgovor.“ Mrštenje koje je usledilo posle toga kao da mu se urezalo duboko u
kost. Iskreno, to kao da je mučilo seksi Samoanca.
Bio je muškarac za kakvog bi se žena rado udala kad ga upozna. Naravno, mi
smo se zabavljali, ali tu se radilo o seksu i prijateljstvu, a ne o ljubavi i
posvedenosti. Ovo poslednje je on mnogo želeo.
Stegla sam mu ruku u znak podrške. „Šta ti je mama rekla? Kazao si mi da
može da vidi nešto, predvidi bududnost. I ono što je izjavila za mene, pa, samo se
nadam da je tako.“
Uzdahnuo je. „Tina kaže da du upoznati srodnu dušu neočekivano.“ Stidljivo
je sagnuo glavu i pogledao me ljupko tim očima crnim kao ugalj. „Mislio sam da si
to možda ti.“ Smesta sam odmahnula glavom. „Znam, znam. Suđeno nam je da
budemo prijatelji. Osim toga, tina bi te smesta spopala da si ti prava. Nesnosno mi
je to čekanje. Čini mi se kao da živim polovično, a moja druga polovina živi negde
bez mene.“
Bože, taj čovek je svetac. Bila sam ubeđena da dobija sve što poželi. Ljudi koji
su tako ljubazni, tako dobri i dolaze iz pristojnih porodica obično izađu kao
pobednici. Taj je to zaslužio. „Nadi deš je.“
„Pa… Tina mi je dala nekoliko nagoveštaja.“
Razrogačila sam oči i okrenula se na sedištu, privlačedi koleno tako da mu
vidim ceo profil. „Čekam“, udarila sam ga u ruku, a zatim protresla bolnu šaku.
„Prokletstvo, ostavi se tegova.“
Frknuo je kroz smeh. Da, Taj je zagroktao. „Ti si prva žena koja mi je to rekla.“
„Odugovlačiš. Šta ti je Masina kazala o tvojoj pravoj ljubavi?“
Prešao je rukom preko ježastog potiljka. Čula sam kako mu oštre, tek iznikle
dlačice grebu po žuljevitom dlanu. „Rekla je kako de joj oči imati boju sveže
pokošene trave i kosa de joj biti zlatnožuta kao sunce.“

46
 Otvorila sam usta i nasmejala se. „Tražimo plavušu sa zelenim očima!“ To je
divno.
Slegnuo je ramenima. „To znači da nede biti Samoanka.“ Namrštio se. „To de
teško pasti mojoj porodici.“ Glas mu je zvučao umorno i nesigurno.
Trljajudi mu rame, primakla sam se bliže i naslonila na njega. Obgrlio me je
rukom. „Uvek je tako s pravom ljubavi. Mislim da moraš prodi kroz neka iskušenja
i stradanja da bi stigao do srednog kraja, da pronađeš sredu do kraja života.“
„Misliš?“
„Znam.“ Nasmešila sam se, okrenula glavu i poljubila ga u rame.
Zastenjao je. „U međuvremenu, uživadu u raskošnoj brineti sa kopna.“
Pomerio se tako da je premestio ruku s mog kolena na unutrašnji deo butine, gde
me je silovito zgrabio za međunožje.
Glas mi je bio promukao i ispunjen željom kad sam odgovorila: „E to mi zvuči
kao odlična zamisao.“

Umesto da skrene prema Honoluluu i plaži Dijamantska glava, gde smo odseli,
skrenuo je levo i povezao džip uz dugački brdoviti put sve dok kroz prozor nije
moglo da se vidi samo gusto drvede. „Kuda idemo?“
Stegao me je za rame. „Videdeš. Veruj mi.“ Napudila sam usne, namrštila se i
tvrdoglavo zaječala. „Hej, hej, nemoj da se mrštiš, curo.“
„Ne bih kad bismo krenuli kudi i kad bi me odmah kresnuo“, uzvratila sam.
U očima mu sevnu vrelina na moj iskren odgovor. „Veruj mi: vredede.“
„Vredede da propustim orgazam s Tajem Nikom? Sumnjam.“ Nestašno sam
zagunđala, ali ne ozbiljno. Želela sam da me tuca. Prošli su dani i bila sam spremna
za dozu-dve ili tri njegove ljubavi. Pesma All Night Long5 Lajonela Ričija prolazila
mi je kroz glavu.
Automobil se na kraju zaustavio na vrhu čistine. Oko nas je bio mrkli mrak.
Mogla se videti samo mesečina i čitav Honolulu ispod. Pogled, kao što sam i
očekivala sa bilo kog mesta u Oahu, bio je neverovatan i vredan zaobilaznog
putovanja. Taj me je poveo do prednjeg dela džipa, raširio je veliki peškir i poseo
me na njega. Zatim se vratio do auta, spustio prozore i pojačao muziku. Havajska
muzika je lepršala iz kola nošena tropskim vetrovima. Nod je bila topla i pomalo
vlažna. Koža mi je bila pomalo mokra na dodir, ali nije mi bilo neprijatno. Ugasio je
motor i vratio se sa bocom šampanjca. Nisam imala pojma gde ju je krio.
„Gde si to nabavio?“ pitala sam.
„Pravi muškarci imaju tajne za koje njihove žene ne znaju.“

5
Engl.: Čitavu nod. (Prim, prev.)

47
 Nasmejala sam se i prihvatila malu plastičnu čašu ispunjenu slatkim,
penušavim šampanjcem. „Jesam li ja tvoja žena?“, postavila sam teško pitanje.
Kao što je njegova majka i rekla, nije se mogao zaljubiti u mene, niti ja u njega.
Morali smo biti načisto u vezi sa parametrima ovoga što smo imali. Zabava i
prijateljstvo.
„Jesi za narednih sedamnaest dana. A onda deš postati briga nekog drugog
klošara“, našalio se, a ja sam zinula i glasno se nasmejala.
„Bezbožniče!“
„Hvala lepo. Učio sam od najboljih“, rekao je i namignuo.
Dugo smo sedeli i pili šampanjac dok se nisam ošamutila. To pide mi je uvek
pomagalo da se opustim. Posmatrala sam Taja krajičkom oka. Sedeo je na peškiru
naslonjen na podlaktice i uživao u pogledu. Znala sam da nije pio onoliko koliko ja
jer je morao da vozi. Okrenula sam se na bok i prešla mu preko vilice prstom dok
nije okrenuo glavu. Mogao je rasplakati odrasle žene zbog svoje savršenosti. Tako
je dobro izgledao.
Olizala sam usne dok sam prelazila prstom preko njegovih. Izbacio je vrh
jezika i liznuo mi prst. Bučno sam udahnula i izdahnula kad ga je ugrizao. Ko bi
rekao da je prst tako osetljiv. Tog trenutka mi se činilo kao da mi je direktno
povezan s klitorisom. Dok mi je kružio jezikom po prstu, uvlačedi ga u vrela usta,
osedala sam kako mi gadice svakog trena sve više vlaže. Skupila sam noge i stegla
se, stenjudi od zadovoljstva pod pritiskom na osetljivo mesto između butina.
„Cvet ti je zreo“, izgovorio je prelazedi mi rukom između dojki. Podigao mi je
suknju i smesta se posvetio mom klitorisu kružedi prstom oko njega, pre nego što
mi je potpuno zaronio u rascep. Legla sam na leđa, a on je glatko pomerao ruku
unutra i napolje. Dodao je još jedan prst. „Mirišem nektar, curo. Mogu li da ga
probam? Ovde, na otvorenom?“
Žustro sam zaklimala glavom i uhvatila ga za snažna ramena. „Molim te“,
zacvilela sam kad je i tredi prst kliznuo u mene.
„Šta kažeš da ti skinem svu odedu i uzmem ti telo odmah. Jesi li ikad tucana
na haubi, Mija?“ Odmahnula sam glavom.
„Samo na motoru.“ Priznala sam drhtavo, zatim zabacila glavu kad mu je ruka
brže krenula, a prsti me tucali kao da im je to posao.
„Stvarno?“ Zastenjala sam na njegov iznenađeni ton. „Moradeš mi to kasnije
ispričati.“ Izvadio je prste i podigao me na noge ispred automobila. Skinuo mi je
gadice i gurnuo ih u džep. Zatim mi je podigao majicu preko glave. Povukla sam ga
za košulju, u želji da osetim tu smeđu kožu ispod svojih nabreklih bradavica. Kad
sam je skinula, zgrabila sam ga, pribijajudi usta na njegova u surovom poljupcu.

48
Žarko mi je uzvratio. Kao i u prethodnim seksualnim okršajima, vrlo brzo je
postalo usijano i bludno.
Odvojio mi se od usana, ponovo me podigao i postavio na toplu haubu.
Prošlo je dovoljno vremena, pa nije bilo ni blizu vrude kao kad smo stigli. „Lezi.
Želim da te vidim ispruženu i golu na haubi svog džipa.“ Uradila sam kako je rekao,
podižudi grudi, želedi da uradim nešto. Želja mi je strujala telom, potreba da me
on dodirne… svuda, dobijala je epske razmere. „Posveti se malo svojim sisama.
Bidu zauzet obrađivanjem cveta između tih mekih butina i slatkim nektarom koji ti
klizi niz pukotinu između dupeta.“
Gospode, sve te reči što je izgovarao osedala sam pravo kroz telo do klitorisa,
gde su padale, a on je pulsirao u odgovor na svaku prostotu. Moj Taj je bio
otvoren, a ipak divan i nepriličan u isto vreme.
Stavila sam ruke na grudi i stegla teške lopte. Čim sam uhvatila bradavice
između palca i kažiprsta, zavukao je duboko jezik. Zarežao je, a ja sam zastenjala.
Zvučali smo kao čopor divljih životinja koje se bore u šumi. Kad se Taj spusti dole
na mene, ponaša se kao da prvi put proba najdekadentniji desert. Liže, sisa, vuče,
grize i pritiska na svim pravim mestima. Kad mi je spustio pune usne oko klitorisa,
kružio jezikom preko čvora, rastvorio mi unutrašnjost butina dovoljno široko da
osetim ubod bola, podigao je crne oči i pogledi su nam se sreli. Čvrsto me je
stegao za butine, otvorio usta, spustio pljosnati deo jezika na moj okidač i
protrljao ga. Zacvilela sam, preklinjudi ga očima. Odupirudi se nogama, pokušala
sam da se podignem, ali bila sam mu potpuno prepuštena na milost i nemilost.
Podigao je usta samo na tren i došlo mi je da zaplačem. Suze su mi se zapravo i
pojavile u očima i telo mi je zadrhtalo od potrebe da svršim.
„Ne zatvaraj oči. Gledaj me kako te odvodim u blaženstvo.“ Zamumlao je pre
nego što je počeo da me liže od rascepa do klitorisa, opet mi postavljajudi usne
preko nežnog snopa živaca, podižudi pogled i usisavajudi snažno. Čitavo telo mi se
steglo u snažnom orgazmu koji me je prosekao kroz svako vlakno mog bida. Nisam
mogla da se pomerim, sputao mi je noge pravim muškim rukama. Kad više nisam
mogla da svršavam, uhvatila sam ga za glavu obema rukama i povukla. Moj sidušni
crveni klitoris mu je iskliznuo između usana poput male trešnje. Nisam više mogla
da ga odmaknem, ali ostavio mi je splet na miru i zavukao mi jezik duboko u
pukotinu, uživajudi u mojoj unutrašnjosti.
S divljom željom je polizao svaku kap i odveo me je do tačke gde sam gotovo
ponovo prešla granicu pre nego što se odmakao. Oči su mu bile užarene, a kurac
samo što mu nije probio šorts. Skinuo ga je i ud mu je izgledao bolno ukruden.
Počela sam da se spuštam s automobila da bih oko njega obavila usne i uzvratila

49
uslugu, ali zavrteo je glavom. Pružio mi je celofanski paketid. Pokidala sam ga
zubima, izvadila kondom i prevukla mu ga preko masivnog uda.
Povukao mi je kolena visoko na svoja rebra tako brzo da sam morala hitro
spustiti ruke iza sebe da se održim. Namestio je kurac i zario ga u mene. Vrisnula
sam ved od same njegove veličine i obima. Čovek je bio ogroman svuda, a njegova
muškost je odgovarala gromadi kakav je sam bio. U roku od nekoliko sekundi,
uhvatio me je za kolena i pritisnuo više, ulazedi nemogude duboko. Držala sam mu
se za ramena i vrat što sam bolje mogla. Mora da sam mu ostavila tragove noktiju
na leđima, vratu i glavi, ali nije prestao da me tuca. Zatim ga je izvadio i okrenuo
me tako da su mi kolena bila na haubi. Učvrstila sam se tako što sam se nagnula
napred i uhvatila za hladan metal haube blizu brisača. Povukao mi je zadnjicu
unazad i namestio se, raširio mi stidne usne i ponovo se zario u mene. Bio je tako
duboko kao da je tucao neobeleženu teritoriju.
„Jebadu te širom otvorenu, curo. Zapamti, nedostajade ti moj kurac kad odeš.
Čuješ me?“
„Da“, zastenjala sam dok je prelazio kurcem po svim mojim unutrašnjim
živcima. Drhtaji zadovoljstva su mi prolazili kroz vene. Zidovi vagine su mi se stegli
i pulsirali oko njegove krute muškosti.
„Nedostajade ti moj kurac jednog dana?“ praktično je zarežao, želedi da me
nekako obeleži.
„Jebote, to, Taj. Samo me jebi“, vrisnula sam kad mi je povukao kukove
unazad i pridržala sam se svom snagom.
Zadržao je mahniti ritam. Zatim je oslonio nogu o branik radi čvršdeg
uporišta, jednom rukom me povukao na dole, a onda mi drugu spustio na osetljivi
klitoris da ga blago masira. Nije mi trebalo mnogo da doživim i drugi orgazam.
Uzvišeno. Lepršavo. Lako. Tako sam se osedala, iako sam neodređeno
shvatala da me i dalje žestoko tuca, pomerajudi kukove, dok mu se znoj slivao niz
grudi sve dok nije svršio uz modan urlik.

Nisam se sedala vožnje nazad, niti kako sam se odvukla u krevet kad sam se
narednog dana probudila za posao. Kao što je Taj i očekivao, međunožje mi je bilo
bolno i osetljivo na dodir. Čak me je i donji veš grebao po, kako je to on nazivao,
nežnim laticama. Cerekajudi se, istuširala sam se, puštajudi vrudu vodu da mi smiri
i opusti tkivo. Kad sam pogledala dole, glasno sam opsovala. Napred na obe
butine imala sam modrice veličine novčida, a isto tako i pozadi.
„Jebeno odlično. Kako, dođavola, ovo sranje da objasnim kreatoru kupadih
kostima? Uh da, imala sam luđački seks na otvorenom na planini, na haubi

50
automobila. A znate onog džinovskog Samoanca kog ste zaposlili, da, on je
isključivi krivac što je podivljao i naneo mi modrice na butinama dok me je
zadovoljavao.“ Ječala sam i gunđala dok sam se spremala za posao.
Kad sam se pojavila na snimanju, na plaži nedaleko od naših bungalova, hvala
bogu, nisam nimalo popustila u stavu. Taj je podigao pogled i nasmešio se kad je
video da ulazim.
„Hej, curo, izgledaš…“ reči su mu zamrle kad je video da ga streljam
pogledom sa dobra tri metra. Spustila sam torbu i glupo nastavila da ga ne
primedujem. Bilo je klinački i glupo, znala sam, ali, ipak, uskoro nedu dobro prodi
sa sramotnim objašnjenjem zašto de izuzetni modni kreator Anđelo D’Amiko
morati da mi fotošopom uklanja modrice sa slika. Taj mi je spustio krupnu šaku na
rame, a ja sam je odgurnula i ljutito ga pogledala. „Šta se dogodilo između sinod
kad sam te otpratio na spavanje i tvog dolaska ovamo?“ pitao je zabrinuto.
„Dogodio si se ti sa svojim krupnim muškim šakama!“, rekla sam mrzovoljno,
podigla haljinu i pokazala mu modrice na butinama u obliku šake.
Kad sam podigla pogled, očekujudi iskreno kajanje i saosedanje, on mi to
nimalo nije pokazao. Zapravo, kikotao se, pokrivši rukom usta. Čitavo telo mi se
zapalilo i stavila sam mu ruke na kukove. „Jebeno me zajebavaš?“, ljutito sam
prošaptala. Bila sam ljuta, ali ipak profesionalna i nisam želela da budem model
koji stvara neprilike na snimanjima.
Tog trenutka mi je prišao Raul. Ovog puta je od glave do pete bio u belom.
Ispostavilo se da zapravo i nije bio gotičar. Kao što je objasnio, kad je birao boju za
određeni dan, potpuno se posvedivao. Dakle, od vrhova nožnih prstiju do vrata
oblačio bi se u istu boju. Danas je to bila bela. Čak je i na nogama imao bele
konversice. Ljubičasta kosa je ostala. To mu je bio hir, kazao je.
„O čemu se radi ovde?“
Skupila sam oči na Taja. „Ni o čemu“, procedila sam kroz zube.
„Ima modrice na butinama“, Taj je smesta priznao, i da sam negde u blizini
imala nož, zabola bih mu ga u oko; ovako, četkice za šminku su se činile kao
sasvim prikladno oružje. „Malo smo ludovali sinod; znaš kako je“, rekao je,
hvatajudi Raula za rame. „Misliš da to možeš popraviti?“
Raulove usne se jedva primetno izviše. „Daj da ih vidim.“
Zakolutala sam očima i podigla haljinu. Raul se spustio na kolena, uhvatio me
za noge i pogledao izbliza. „Treba odmah staviti deset kašika u frižider!“, dobacio
je iza sebe. Devojka s kojom se zabavljao prošle nedelje skočila je i doviknula:
„Odmah!“ preko ramena. „Sve je u redu, dušo. Posvetlidu modrice hladnim
kašikama, a onda du ih pokriti.“

51
 „O, hvala bogu. Ne bih nikako volela da Anđelo mora da ispravlja slike u
fotošopu.“
Raulov pogled je otvrdnuo. „Dušo, Anđelo D’Amiko ne bi prepravljao slike
žena u svojim kreacijama isto kao što ne bi nikad prevario svoju seksi ženu Rosu.
Pre svega je umetnik. Ne bi nikad obrađivao svoje fotografije. Važno mu je da
svaka slika bude sirova.“
„O. U redu, ali možeš da mi pomogneš, je li tako?“ pogledala sam ga
najboljim moledivim pogledom.
Poveo me je do stolice za frizuru i šminku. „Za tebe sve.“
„Hvala, Raule.“ Izdigla sam se i poljubila ga u obraz.
„A šta je sa mnom? Ja sam ga pitao.“ Dodao je Taj iza mene.
Narogušila sam se i sklonila kosu s ramena. „Ti si mi u svom muškom ludilu
napravio modrice na butinama!“, prkosila sam mu.
Konačno je namestio pokajnički izraz, ali samo na tren. „Znaš, ne žalim.
Uradio bih to ponovo. Kažeš da žališ zbog prošle nodi – širom raširene butine, ti
gola na haubi mog automobila, vazduh ti ljubi slatku, vlažnu…“
„Jebote…“ Raul se zaustavio, sa češljem iznad moje glave, oči su mu se
zamaglile, a obrazi se oblili rumenilom.
„Jebiga, zaboravio sam gde sam. Izvini, čoveče.“ Ovog puta se izgleda iskreno
izvinjavao.
Raul je zavrteo glavom. „Ne, u redu je. Hej, hodeš li mi redi gde si parkirao.
Može?“
Taj je ponovo potapšao Raula po leđima. „Naravno, brate. Pričademo kasnije.
Vidimo se u vodi. Danas snimamo seksi parove u kupadim kostimima koji se maze
na plaži. Zamrdao je obrvama na mene.
„Ozbiljno?“, pitala sam, ne verujudi mu. Moralo je da bude slučajnost.
„Da. Bacidu se na tebe.“
„Ne bi bilo prvi put.“ Nezadovoljno sam dunula. „Nede biti ni poslednji,
curo.“

52
 SEDMO POGLAVLJE

Anđelo D’Amiko je bio genije. Ne samo da je učinio da Taj i ja izgledamo ispred

kamere kao da smo par koji je zajedno ved godinama ved su i osvetljenje,
pozadina, kupadi kostimi dodavali snimanju neki nov, svež osedaj. Imao je
jedinstveno viđenje kako da postavi to ogromno pitanje žena i njihovih tela na
novi nivo. Kampanja je bila izuzetna. Samo se tako mogla opisati. Ja sam im bila
najmanji model, negde između trideset šest i trideset osam. Ostale su bile sve
između četrdeset dva i pedeset, možda čak i pedeset dva. Sve prelepe žene s
punačkim stasom na koji su bile ponosne, i to s pravom. Bile su to stvarne žene sa
stvarnim telima.
„Hajde, devojke, okupite se oko frajera, može?“, pitao je Anđelo svojim
teškim i gustim italijanskim naglaskom. „Sad, Taj, stavi ruku na Tejlorinu guzu, a
drugu na Mišelin kuk. Mija, ti deš stati ovde po strani i izgledati veoma… uh… kako
se to kaže… nadrkano?“
Rosa, njegova žena, namestila je Tejlor i Mišel tačno onako kako je Anđelo
želeo. „Mija, ljubavi, stadeš ovde, s rukama na kukovima ponosna, lepa, ali i
veoma ljuta. Ili kako se moj muž rečito izrazio… nadrkana.“ Zakikotala sam se i
zauzela položaj.
„Marsa i Misti, dođite ovamo, drage moje.“ Rosa je rukom dozvala
bliznakinje. Crna kosa je lepršala iza njih dok su veselo trčale, kao prave
šesnaestogodišnjakinje.
„O, si, si, shvatam, ljubavi, shvatam, ti, prelepa, pametna ženo. Obožavadu
te.“ Rekao je Anđelo svojoj ženi dok je zauzimao mesto iza foto-aparata.
„Kad me ti ne obožavaš, ljubavi?“ lukavo se osmehnula i namignula. Stavio je
ruku na srce i uputio joj dug pogled pun obožavanja. „Bacimo se na posao“, kazala
je dok je nameštala kosu jednoj bliznakinji.
„Si, si. Sad Taj, upala ti je kašika u med.“ Nasmejao se. „Ali ti gledaš i mlade
devojke i tvoja prava ljubav, gospođica Mija, uhvatila te je. U redu?“
Taj je klimnuo glavom i spustio ruke na žene. Osetila sam ubod ljubomore
kad sam videla kako mu se prsti sa zadovoljstvom zarivaju u njihovo meso. Sve
žene su se namestile kako im je rečeno i sledila sam njihov primer. Nije mi bilo
teško da izgledam ljutito. Oslonila sam se na nezadovoljstvo što mi je Taj napravio
deset lepih modrica, na osedaj beznađa što ne znam hode li mi se tata probuditi iz
kome, i srdžbu što sam videla još jedan časopis s naslovnom stranom Vesa i Dine.

53
Neobavezan odnos, dupe moje. Slikala sam taj časopis i zadržala ga tako da, svaki
put kad osetim makar i tračak krivice, pogledam u tu sliku.
„Dobro, Mija, isijavaš mnogo ljutnje i nezadovoljstva.“ Foto-aparat je škljocao
kao lud. A onda je Taj pokvario plan i odmakao se od žena. Izgledale su zapanjeno,
ali zatim je on pao na kolena ispred mene. Foto-aparat je nastavio da škljoca kao
lud. „Si. Taj. Perfettot' Viknuo je Anđelo.
Taj se sagnuo i poljubio mi butinu, uhvatio me za kukove i pogledao me kao
da mu je iskreno žao. Pomilovala sam ga prstima po glavi dok se on lukavo
osmehivao, naizgled veoma siguran u to da me je prevario. Baš kad je pomislio da
sam mu oprostila, gurnula sam mu ramena i izvrnuo se na zadnjicu. Zatim sam se
okrenula licem prema foto-aparatu, izbacila bok, podbočila se i namignula.
Anđelo se izvrnuo od smeha, mlatarajudi nogama u vazduhu. „Ovo je previše!
Ova de biti za video-reklamu!“
Grupa se nasmejala i, kad je kikot utihnuo, vratili smo se snimanju. Sve u
svemu, dan je bio divan; Taj i ja smo se, naravno, pomirili kroz šalu i timski rad na
poslu. Krenuli smo u nod plažom, držedi se za ruke, ka bungalovima. Sutra de mi
dodi Medi i najbolja drugarica Džinel. Jedva sam čekala.

Taksi se zaustavio ispred bungalova dok smo Taj i ja čekali ispred. Sedela sam na
pragu i skočila kad su stigle. Džinel je otvorila vrata i onako sitna poletela što je
brže mogla ka meni. Zatim je skočila i bacila se na mene tako da smo obe pale na
travu. „Glupa pičko! Ne mogu da verujem da živiš ovde u raju bez mene! Sad sam
tu, kučko.“ Obasula mi je celo lice poljupcima. Čula sam Medi kako se kikode na
naše vratolomije. Tad su dva veoma preplanula stopala i noga prekrivena
plemenskim tetovažama ušla u vidokrug.
Džinel je pogledala od mene do stopala i gore, gore, gore. „Sveta majko sveta
jebenog. Sa koje si ti božje planete došao, seksi životinjo. Gospode“, pogledala je
u mene. „Je li ti ovo klijent?“ Oči su joj se smračile i ja zavrteh glavom. Ponovo je
podigla pogled. „Bolje bi ti bilo da se tucaš s ovim frajerom.“ Pogledala je u mene
dok sam još ležala na zemlji. Veselo sam klimnula glavom. „Postoji li mogudnost
da Samoanac malo i mene provoza?“ Taj je na to zabacio glavu i nasmejao se tako
glasno da je gotovo oborio palme. Zavrtela sam glavom i namrštila se. „Kučko, ti
dobijaš sve frajere. Nije pošteno“, rekla je durljivo i ustala.
Taj je pružio ruku. „Aloha. Ti mora da si Džinel.“
Plava kosa joj je zalepršala iza glave. „Pričali ste o meni.“ Isprsila se. „Samo
dobro, nadam se.“

54
 „Na sve sam ga upozorila“, dodala sam i prihvatila Tajevu ruku da ustanem.
Zatim sam kukom odgurnula Džin s puta da dođem do drage sestre. „Ovo je
Medison. Naša Medi. Moja sestrica i ponos mog života. Ovo je Taj.“ Široko se
osmehnula na pohvale. „Vidiš“, pokazala sam joj na lice. „Šta sam ti rekla, Taj?“
„Najlepša devojka na svetu“, odgovorio je. „Aloha, Medison.“
„Prokleto tačno!“ Privukla sam je u zagrljaj. „Kako si, seko?“ Odmakla sam se
i zagledala joj se u svetlozelene oči, slične mojima. Delovale su sredno.
„Dobro sam, stvarno dobro. Zabrinuta zbog tate. Nema nikog dok smo ovde.
Ali Met i njegova porodica de ga posetiti.“ Naravno da hode, jer su izgleda najbolja
porodica u svemiru. Želela sam da ih mrzim zbog savršenstva, ali pošto de se moja
devojčica priključiti klanu Rejnsovih za nekoliko godina, morala sam da im malo
popustim. Bili su dobronamerni. Dođavola, vrlo dobronamerni, jer su zaista bili
dobri ljudi.
Coknula sam jezikom i obgrlila je oko struka. „Pa lepo od njih. Jesu li lekari
govorili nešto u skorije vreme?“
Odmahnula je glavom dok im je Taj uzimao torbe. Sve. Odjednom. Drhtaji
žudnje protresli su me na tu mušku snagu i srčanost. Oblizala sam usne, zuredi u
njegova prelepa leda dok je išao ispred nas ka mom bungalovu.
„Volela bih da se tata probudi“, priznala je Medi, sedajudi na barsku stolicu.
Muvala sam se po kuhinji, uzimajudi alkoholna pida i miksere. Odmor je
podrazumevao koktele.
„Znaju li zašto nije? Telo mu se oporavilo“, pitala sam.
Džin je razrogačila oči na raznovrsna pida koja sam iznela dok je Medi
odgovarala: „Lekari su nam rekli da de se probuditi kad to njegovo telo bude
želelo. Uz traumu kakvu mu je preživela glava, stalno nam govore da se ne
nadamo previše.“
Džinel je skupila usne. „Sranje. Znam da ved ludite.“
Medi je naglo ustala i prišla duplim vratima, a zatim ih širom otvorila. Tropski
povetarac s okeana uleteo je u sobu, ispunjavajudi je njegovim mirisom.
Nedostajade mi taj povetarac i miris kad odem sledede nedelje.
Proučila sam izbor pida i izvadila ono što sam želela. Zahvaljujudi danima koje
sam provela radedi kao konobarica i ispomod za šankom, znala sam ponešto o
koktelima, i još ponečem. Cerekajudi se za sebe, zgrabila sam votku s limunom,
rakiju od breskve, tripl sek, sok od narandže, sok od ananasa i slatko-kiselu
mešavinu. Brzo sam ubacila led u četiri čaše. Taj me je posmatrao, svojim krupnim
stasom naslonjen na pult, džinovskih ruku skrštenih na grudima, i sa zamišljenim
izrazom na prelepom licu. Džin ga je otvoreno gutala pogledom. Izgleda da mu

55
nije smetalo. S takvim telom i poslom koji je odabrao, pretpostavljala sam da mu
to nije bilo ništa neobično.
„Džin, stvarno, ne proždiri Taja pogledom.“ Napudila se, skrenula pogled, a
onda, kao privučene magnetom, oči su joj opet poletele ka njemu. Izbacila je jezik
i prešla njime preko donje usne. „Džin!“ Zavrtela sam glavom i ona čvrsto zažmuri
i pritisnu oči dlanovima.
„Izvini, izvini. Ali on je oličenje muške poslastice. Taj, stvarno, luđački si
zgodan.“
Podigao je bradu onako kako to samo pravi muškarci umeju. „Ni ti nisi loša,
malena“, rekao je tihim, promuklim glasom od kog su mi se vlažile gadice. Džin se,
međutim fizički istopila, stavila je ruku na grudi i dramatično skliznula s barske
stolice.
Gurnula sam Taja laktom u rebra. „Jao! Šta sam uradio?“ Protrljao je mesto
koje sam udarila.
„Ohrabruješ je.“ Sevnula sam očima na njega i on se nasmejao.
Konačno sam dodala sve sastojke u svaku čašu i razdelila ih. Svi smo ih
istovremeno podigli. „Za zabavu na suncu… u havajskom stilu!“ Objavila sam i
kucnuli smo se. Pide koje se zvalo paperjasto kliznulo mi je niz grlo i tri različite
vrste alkohola smesta su se izmešale, grejudi mi stomak.
„Jeste li spremne za plažu?“
„Kupadi kostimi za sve u sobi. Devojke, umredete kad vidite šta sam sve
pokupila sa snimanja!“
I Medi i Džin vrisnuše i otrčaše hodnikom do glavne spavade sobe.
„Stvarno deš im dati koji god kupadi požele? To su Armirane stvari. Vrede
verovatno nekoliko stotina dolara.“
Slegnula sam ramenima. „Pa šta. Njih dve volim više nego bilo šta, uključujudi
i novac i besplatnu Armiranu odedu. Bogatstvo se mora deliti, je li tako?“
Pouzdano sam znala da to i on radi sa porodicom.
U pozadini smo čuli oduševljene povike i viku kad su počele da se otimaju kao
prave sestre. „Previsoka si za taj streč!“ Čuo se Medin odgovor: „Zaveži, nadrkana
si zato što si niska.“ A onda novi vrisak. „Ti zaveži. Ljubomorna si jer sam ja slatka!
Svi vole da gricnu nešto malo!“
Taj me je privukao u naručje i spustio mi glavu na čelo. „Curo, porodica ti je
loco.“
„Ništa mi ne govori.“ Nasmejala sam se i zvučno ga poljubila. Potrajalo je
neko vreme, jezici su nam zaplesali i ruke su mu se spustile da me pomaže i
stegnu mi guzu. Pritisnuo mi je nabreklu muškost uz karlicu i zastenjala sam.

56
 „Nastavi s tim kasnije večeras kad se devojke ukomiraju od umora. U tvom
bungalovu?“
„Dođavola, da.“

Slededeg dana, Taj i ja smo imali još jedno snimanje, ali završili smo do sredine
popodneva. Džin i Medi su se čitav dan sunčale. Ali te večeri, Taj nas je sve vodio
na luau6, gde su on i njegova porodica nastupali. Bila sam tu ved gotovo tri
nedelje, a nisam ga videla kako nastupa. Surfovanje, modeling, da, ali ne i njegovu
tačku sa zapaljenim nožem. Jedva sam čekala. Nisam imala pojma kako se to pleše
sa zapaljenim nožem, ali zvučalo je egzotično i uzbudljivo. Dve moje omiljene
stvari.
Nas tri devojke smo se spremile u duge haljine različitih dužina i boja. Sve
smo pustile kosu i zakačile cvede koje nam je Taj ostavio na kuhinjskom radnom
delu. To mi je baš bilo slatko i gospodski. Sasvim suprotno od negospodskog
ponašanja sinod kad me je snažno tucao uza zid, a onda presavio preko kuhinjskog
stola. Očigledno sam mu nedostajala, i to se videlo.
Stigli smo u hotel s pet zvezdica gde su nastupali. Ostavio nam je karte za
predstavu. Predale smo ih čoveku na ulazu i iznenadile se kad smo shvatile da su
nam mesta odmah u prvom redu, ispred pozornice.
Poslužili su nam neverovatan izbor tradicionalne polinežanske hrane,
uključujudi terijaki piletinu i govedinu, lau lau, što je umotana svinjetina bez
kostiju, havajski poi, mešani zeleniš, taro kifle i svako vode koje se moglo zamisliti.
Ozbiljno, vode je na Havajima bilo najbolje, a ja sam živela u Kaliforniji, gde je ono
bilo najvežije mogude. Zapravo, dala bih levu sisu da svaki dan jedem svezi mango
sa Havaja.
„Ovo je predivno“, rekla je Medi, gutajudi ogroman zalogaj ananasa. „Ne
mogu da ga se najedem.“
„Znam, jelda?“
Džin, Medi i ja smo jele, daskale s ljudima do nas i posmatrale zalazak sunca.
Pozornica je bila postavljena tako da smo imale savršen pogled na otvorenu plažu,
da gosti uživaju u prizoru dok se ne smrači dovoljno da predstava počne. Čim je
sunce zašlo, teški bubnjevi su postajali sve glasniji, i osedala sam im ritam u
grudima.
Izašao je Tajev otac Afano. Na sebi je imao sarong koji mu je jedva pokrivao
muškost. Tetovaže su mu bile jasno vidljive i veličanstvene. Ukrasi od trave bili su

6
Havajska zabava. (Prim, prev.)

57
mu omotani oko listova i padali su mu preko stopala. Bile smo tako blizu da sam
čula šuštanje dugih vlati dok su se vukle po podu pozornice.
Afano je predstavio bubnjare što su stajali sa strane i koji su izveli brzu tačku
na koju je gomila veselo zapljeskala. Pozvao je publiku da uživa u samoanskoj
kulturi. Zatim je najavio prvu tačku. Zapanjila sam se kad sam videla sve žene iz
porodice, uključujudi i Tajevu majku Mašinu, da izlaze na pozornicu. Starija žena je
bila odevena u složenu sarong haljinu, a mlade su na sebi imale kokosove orahe
na grudima i kratke saronge ispod kojih su im se videla mlada zategnuta tela i
noge.
Muzika je zasvirala i žene su svojim nastupom očarale čitavu publiku. Bilo je
prelepo i bilo je to nešto što sam ranije viđala samo na filmovima. Uključivalo je
hulu i ostale havajske plesove, gde su žene elegantno podizale ruke iznad glava,
okretale se sa strane na stranu, njihale kukovima i pomerale stopala. Bilo je lepo i
sve oči su bile uprte u dame dok su plesale.
Pošto su završile dva različita plesa, zatražile su dobrovoljce. Džin i ja smo
podigle Medinu mršavu ruku iako se bunila, i odabrali su nju i šačicu drugih žena.
Masina je stala pored moje devojčice i namignula mi. Ruke sam sklopila kao u
molitvi i pognula glavu u znak zahvalnosti. Tome sam se i nadala – da de mi
devojčica stati uz Tajevu majku. Svaki profesionalac na pozornici naučio je člana
publike nekoj vežbici. Medi je izgleda ukapirala odmah, kao što sam i
pretpostavljala. Ta devojka je bila nadarena za sve, uključujudi i ples. Masina je
dala znak muzici i članovi publike su pratili svako svog učitelja. Vrlo brzo, Medi je
počela da se smeška, mašudi rukama u vazduhu kao da je tamo celog života.
Uživala sam da je gledam kako se zabavlja, znajudi da sam joj podarila ovu
uspomenu. Prvi put je napustila državu Nevadu, i to sa mnom na Havaje. Sedade
se ovoga zauvek, kao i ja. O ovome de modi pričati deci. Molim te, bože, neka to
ne bude skoro, tek nakon što doktorira.
Muzika je prestala i predstavnici publike su dobili glasan aplauz. Predstava se
nastavila i, što smo duže čekali Taja, postajala sam sve uznemirenija. Obično su
poslednje tačke bile i najopasnije.
Konačno je izašao Afano u drugačijoj odedi, ali i dalje otkrivajudi mnogo kože.
Tetovaže su mu izgledale oštre, crne i nauljene, i odražavale su plahovitost.
„A sad naša najiščekivanija tačka. Potrebno je ratničko srce za rukovanje
vatrenim noževima i moji sinovi…“, kad se zalupao pesnicom po grudima, čuo se
glasan udarac o meso „… moji sinovi imaju čisto srce i pročistili su svoje umove da
vam prenesu ovaj deo naše kulture. Muškarci!“ Zagrmeo je i tad su Taj i njegova
tri brata izašli na pozornicu. Afano i Taj su stajali napred, tri brata pozadi. Svaki je

58
držao dugačak štap. Masina je izašla u prelepoj beloj haljini, koja je lepršala na
vetru. Držala je baklju i upalila oba kraja štapa, potapšala jednog po jednog
momka po obrazu, i povukla se u stranu. Muškarci su stajali, široko raširenih nogu,
sa travnatim trakama oko listova i laktova. Svi su na sebi imali male kao krv crvene
saronge.
„O, blagi bože, kako da se obuzdam kad sve ovo stoji pravo ispred mene“,
prošaputala je Džin, i ja je gurnuh u rame.
„Lepo se ponašaj.“
„Ništa ne obedavam.“
Obe smo se nasmejale, ali nisam skidala pogled sa Taja. Srce kao da mi se
popelo u grlo kad je Afano povikao naredbe, a muškarci na to glasno napravili
zvuk hat i zadobovali nogama. Dva upaljena kraja bleštala su im pred licima, a
onda su počeli da okredu štapove. Vatrene štapove. Morala sam to u sebi da
ponavljam zato što nisam mogla da verujem.
Okretanje. Vatrenih. Štapova.
Baš kad sam mislila da du umreti od brige, očito verujudi da de se opeci, svi su
bacili štapove u vazduh i uhvatili ih, zatim ih okrenuli i provukli jedan kroz drugi,
sve vreme ih okredudi. Poklopila sam usta rukom, a drugu sam stegla u pesnicu u
krilu.
Momci su izveli nekoliko pokreta koji su prkosili gravitaciji i strah mi se
uvukao tako duboko u dušu da sam jedva disala.
A onda je postalo još strasnije.
Četvorica muškaraca su se povukla i stala sasvim pozadi, raširenih nogu,
držedi štapove iznad glava kao da osvetljavaju pozornicu. Bubnjevi su glasno tukli i
grudi bi mi se zatresle na svako bum. A onda je Taj ostao sam na sredini. Tad je tek
nastalo sranje.
Moj Taj je zavitlio štap tako visoko u vazduh, gde se on nekoliko puta
okrenuo, uhvatio ga je i zavrteo oko tela, provlačedi ga kroz noge i iza leđa.
Travnate ukrase je vatra mogla uhvatiti svakog trenutka. Vrteo je tom stvarčicom
iza vrata, okretao je kao palicu sa dva prsta, a onda je podigao ruku. Afano je
pozadi bacio svoj vatreni štap u vazduh. Taj se spustio na koleno, podigao ruku i
uhvatio drugi u vazduhu. Ostala sam bez daha i zažmurila. Kad sam otvorila oči,
vrteo je oba vatrena štapa. Publika je neobuzdano pljeskala, dok sam ja samo
zapanjeno sedela. Raspamadena od straha.
Posle naizgled čitave večnosti Tajevih komplikovanih uvrtanja, bacanja,
okretanja, zvuk bubnjeva je dostigao gromoglasan urlik, koji sam osetila duboko u
grudima i od kog su mi se prsti na nogama zgrčili u sandalama. Brada su ponovo

59
zahučala dok su se kretala prema Taju, a onda su bacila štapove u vazduh jedan za
drugim. Taj se izvrnuo, spustio na leđa, a onda ih pojedinačno odbacivao nogama
kako su padali iz vazduha i hvatao ih rukama jedan za drugim. Zatim se uspravio
držedi svih pet vatrenih štapova i napravio je savršeni znak H. Dva štapa u po
jednoj ruci, a poslednji je držao ravno između palčeva. Brada su ga zagrlila, ugasila
su plamenove i onda se poklonila.
Svih nekoliko stotina ljudi je ustalo i vrištalo od uzbuđenja, radosti i
zadovoljstva predstavom. Afano je pozvao čitavu porodicu da se popne na
pozornicu, gde su se svi poklonili. Tajeve oči bile su prikovane za moje. Nagrnule
su mi suze i slile mi se niz obraze dok sam pljeskala tako jako da su me dlanovi
pekli. Smeškao se onim svojim zavodljivim osmehom koji je topio srca i gadice
svake žene u prečniku od kilometra pre nego što su napustili pozornicu i voditelj
programa objavio da je luau završen.
„Tvoj majski dečko je ludo talentovan“, izjavila je Džinel dok me je grlila.
Moj majski dečko.
Kad sam malo bolje razmislila o tome, to je i bio. Alek mi je bio februarski
dečko, a Ves januarski. Nisam želela da razmišljam šta to znači. Vedina žena ne
menja momke na takav način, ali kako biste inače nazvali monogamnu vezu što
traje mesec dana, a u kojoj ste posvedeni tom jednom muškarcu, izlazite zajedno,
upoznate se s njegovom porodicom, zabavljate se zajedno, pričate jedno drugom
o svojim nadama i snovima, zajedno zaspite svake nodi i tako dalje. Ako to nije
definicija dečka, onda ne znam šta je.
„Da, jeste. Hajde da mu zahvalimo na kartama.“
Kad smo otišle iza pozornice, porodica je ved pokupila sve što im je trebalo, a
Taj je bio samo u šortsu. Grudi su mu još bile namazane uljem, koje mu je
naglašavalo svaki predivan centimetar mišidavog tela.
„Mogu li da dobijem nekog njegovog brata?“ pitala je Džin, upijajudi
pogledom trojicu momaka koji su je odmeravali. Tao, najstariji brat, gledao je u
nju kao da je sočan odrezak, a on umire od gladi. Sudedi po njenom pogledu,
osedanja su im bila apsolutno uzajamna.
„Samo napred, kurvo. Obori ga s nogu. Što da ne?“
„Jao, sad mi nedostaje Metju.“ Ljupko se napudila Medi.
„O, sad si upoznala radosti seksa.“ Nasmešila se Džin i nekoliko puta zavrtela
glavom. „Divno. Sve se puši. I to ne u dobrom smislu.“ Ukorila sam je pre nego što
je stigla da odgovori. Nisam morala da znam puši li moja sestra svom dečku. Neka
mi je bog u pomodi, samo neka mi ne traži savete.

60
 Taj nam je prišao kad nas je primetio. Imao je tako muževan stas, isklesane
mišide koji su i na dodir bili dobri, a ne samo izgledom, i napinjali su se svakim
njegovim korakom.
„Jeste li uživale u nastupu?“, pitao je.
Tupo sam klimnula glavom, ali više nisam mogla da se obuzdavam. Očajnički
sam želela da ga ugrizem. Požuda mi je ključala u venama, vlažila mi međunožje i
budila u meni bezobrazluk. Bacila sam se na njega i uhvatio me je u vazduhu baš
kad sam naletela usnama na njegove. Zadovoljno je zamumlao i snažno mi
uzvratio poljubac, navalivši jezikom na moj. Usisavala sam svaki milimetar tih
usana, trljajudi se o njegov sad ved ukrudeni ud kroz šorts.
„Curo“, glas mu je bio promukao uz moje usne. „Ovo nije mesto. Ali ne brini,
nastavidemo ovo kod kude kad devojke utonu u san.“ Prineo mi je usne uvu.
„Istrpedeš toliko zadovoljstva što si me navela da se ovako ukrutim i što sam
morao da čekam da te uzmem. Budi spremna. Budi spremna da zapalimo
posteljinu ovom vatrom koju si pokrenula.“ Zvučalo je više od obedanja. Zvučalo je
kao činjenica.

61
 OSMO POGLAVLJE

„O, bože, ne!“, vrisnula sam. „Ne više. Ne mogu… o, bože… jebi me!“ zavijala sam,
pritiskajudi kukove o Tajeva usta i hvatajudi ga za glavu. On me je držao za
zadnjicu i izvukao još jedan orgazam iz mene. Mislila sam da nije mogude. Jeo me
je živu. Izgubila sam računicu koliko sam mu puta svršila na jeziku. Samo sam
znala: da nije stavio taj ogroman kurac brzo u mene, onesvestila bih se od čiste
iscrpljenosti.
Taj je tiho stenjao u grlu kao divlja životinja. Sad sam to prepoznavala kao
znak da de me tucati dok me ne raspameti. Okrenuo me je na stomak, podigao mi
kukove i leđa tako da sam bila na šakama i kolenima. „Uhvati se za uzglavlje.
Otišao sam predaleko. Moram uzeti ovu ukusnu pičku.“
Zgrabio me je za struk, namestio kukove i vrh kurca na moj vlažan ulaz i
polako ga zavukao. Gvozdeni centimetar po centimetar. Zadržala sam dah,
očekujudi snažan udar, ali iznenadio me je pažljivošdu. Nije trajalo dugo. „Da, lepo
i polako, jebeno mi navlaži kurac tom sočnom picom.“ Polako je ulazio i izlazio, a
ja sam duboko disala, podižudi vrat da ga gledam kako ulazi i izlazi. Kondom je bio
obložen mojoj tečnošdu. Spustila sam ruku da opipam mesto gde je prodirao.
„Au, to, curo. Voliš da osetiš kako ti rastvaram cvet. Nema ništa bolje.“
Podigao je ruku do moje dojke i uvrnuo mi, povukao i izdužio bradavicu. Na to
sam počela da se pribijam uz njega dovoljno snažno da mu odbacim kukove. „Šta,
šta želiš? Moraš to da tražiš, haole.“
Mrzela sam kad me je nazivao strankinjom. Znao je da me to ljuti i zato je i
upotrebio tu reč na vrhuncu vođenja ljubavi. Mada, to između mene i Taja se i nije
baš moglo nazvati vođenjem ljubavi. Nijednom nismo to radili polako uz svede i
čokoladu, niti na bilo koji način romantično. Najbliže tome smo bili kad smo
pijuckali šampanjac pre nego što me je snažno pojebao na haubi automobila
prošle nedelje. Ne, Taj i ja smo se tucali, i to bez milosti. To sam i volela kod njega.
Bili smo prijatelji i ostadu prijatelj s njim i kad pređem na slededu pustolovinu, ali
zasad – uživadu dok me njegov mesnati kurac jebe dobro i jako.
„Jebi me svojim velikim. Samoanskim. Debelim. Kurcem!“ Viknula sam i
zamahnula kukovima nabijajudi se na njega.
„Jesi li spremna da sutra smešno hodaš, ha, curo?“ izazivao je.
„Je li mi dupe belo?“, pitala sam razuzdano, gledajudi ga preko ramena,
mrdajudi pomenutom guzom.

62
 Pogled mu je bio fokusiran na moje obraze. Prstima mi je stezao kukove. „O,
da“, rekao je prodirudi mi u rascep, dosežudi do visoke tačke koju sam lično
posvetila njegovom kurcu.
„Nemoj mi onda postavljati glupa pitanja.“ Za ime božje, ti muškarci s kojima
spavam uvek mi postavljaju glupa… „Jebote!“ pica mi se stegla kao mengele kad
mi je zabio kurac. Vrisnula sam bezvučno, iz usta mi nije izlazio vazduh dok se
nemilosrdno zarivao u mene. Jaja su mu udarala o moje nateklo meso dodajudi i
bol koji mi je tako prijao da sam se gibala, izdižudi telo i izvijajudi leđa. Grubo mi je
prešao rukom preko grudi i uhvatio mi je klitoris između dva prsta. Nije me
pritiskao niti trljao, ne, stiskao je, dodajudi još više pritiska svakim modnim
udarom. Zadovoljstvo je toliko naraslo da sam pukla, slomila se i raspala dok me je
on držao dovoljno dugo da i on svrši. Ovog puta je urliknuo kao lav dok se praznio.
Tako glasno da sam sigurna kako su se Džin i Medi probudile, jer mi se činilo da su
se i zidovi zatresli od tog zvuka.
To je poslednje što sam zapamtila pre nego što mi se smračilo.
Kad sam se probudila, brisao je mesto između mojih butina toplom krpom,
čistedi me. „Jesam li te povredio?“, oči su mu bile prazne, hladne i crne.
Odmahnula sam glavom. „Hodeš li da se vratiš u svoj krevet?“ Ponovo sam
odmahnula glavom, jer mi je i dalje bilo teško da govorim kroz zadovoljno zujanje
svakog nervnog završetka. „Jesi li sigurna?“, glas mu je bio malo napukao, šaljudi
mi upozoravajude treptaje.
Seo je pored mene, a ja sam ustala i sklupčala mu se u krilu, na šta me je
čvrsto zagrlio. „Nisi me povredio.“
„Onesvestila si se“, rekao je tako dirnuto da sam se odvojila od njegovog
toplog vrata, gde sam bila ušuškana, da ga pogledam duboko u oči.
Uhvatila sam ga za oba obraza, naterala ga da me pogleda i shvati da
govorim istinu. „Taj, ovo mi je bio najbolji seks u životu. Sedadu ga se dok sam
živa. Nisi me povredio. Kad sam poslednji put brojala, imala sam šest orgazama.
Šest. Nečuveno.“ Nisam mu rekla da sam imala i nekoliko drugih frajera koji su to
mogli, ali s Tajem je bilo jedinstveno. Drugačija jačina, drugačiji delovi tela, reči,
misli. Sve dobro, ali svojstveno njemu, onome što smo imali u ovom krevetu.
Zavukao mi je prste pozadi u kosu. „Mija, izgubio sam kontrolu nad sobom.“
Odmahnula sam glavom. „Zapalili smo se. Hej, ti si rekao da demo zapaliti
posteljinu. Ocenila bih taj okršaj – ili okršaje“, nasmešila sam se i on mi se
pridružio, „kao spaljivanje posteljine. A ti?“
Nakrivio je glavu i udahnuo. „Samo ako si zaista dobro.“

63
 „O, dušo, i više nego dobro i samo mi daj da se naspavam, pa du biti spremna
da te primim opet. Samo ovog puta… ja du biti odozgo!“
Nasmejao se, namestio me ispod hladnih čaršava i obavio me svojom
toplotom. Iscrpljeni, oboje smo se komirali.
Probudila sam se narednog dana, sa suncem u očima, zvucima plaže, svežim
okeanskim povetarcem koji mi je ljubio kožu i licem grešno seksepilnog Samoanca
među butinama.
Havaji.
Najbolji. Mesec. U istoriji.

Hod sramote nije bio predug pošto smo Taj i ja imali povezane bungalove.
Ušunjala sam se bosonoga, sa sandalama u ruci i na vrhovima prstiju, i zatekla sam
Medi kako sebi sipa šolju kafe i podozrivo me gleda. Prokletstvo.
„Dobra nod?“, pitala je i nasmešila sam joj se, ali lice mi je gorelo. „Moja Mija
crveni? Je li ti to možda jebi me svojim velikim debelim samoanskim kurcem
izmamilo osmeh na lice jutros?“
Zinula sam. Mogla sam uloviti stotinu muva količinom šoka koji je tresnuo o
mene.
„O, da, sestro, sve sam čula. Zar nisi znala da gostinska soba deli zid… sa
Tajevim krevetom!“, nasmejala se tako jako da joj se celo lice zacrvenelo kao
cvekla od napora.
Zavrtela sam glavom. „Uh… ja… hmm, nisam sigurna šta da kažem.“
„Morala sam predi da spavam u tvom krevetu. Gospode, jedva čekam da
imam i ja tako lud seks svake nodi. Ozbiljno, boli li te ono?“ Sela sam na barsku
stolicu, spustila sandale na kuhinjski pult i nasula sebi šolju kafe.
„Zaista vodimo ovaj razgovor?“, naježila sam se i klimnula mi je glavom. „Da,
boli malo, ali na dobar način.“ Pritisnula sam čelo rukom i masirala slepoočnice.
Medi je kružila prstom po obodu šolje. „Met i ja smo, znaš, imali seks desetak
puta i nikad nije bilo tako.“ Lice joj je bilo zajapureno dok je zurila u šolju. „Mislim,
nemoj pogrešno da me razumeš, uvek je stvarno, stvarno dobro, ali nikad ne
vrištim. Možda nešto pogrešno radim?“
Spustila sam ruku na njene. „O, dušo, ne.“
„Mislim, nisam čula ni Meta da vrišti od zadovoljstva. Obično mi samo kaže
da me voli i malo zaropde.“
Sagnula sam se i nekoliko puta udarila glavom o pult. Poslednje što sam u
životu želela bilo je da razgovaram o dobrom ili lošem seksu sa mlađom sestrom.

64
U ovakvim trenucima sam još više mrzela majku. Ona bi trebalo da razgovara o
ovome sa svojom derkom, ne ja.
Pribrala sam se, uspravila, isprsila, zabacila kosu na leđa i spremila se za taj
neprijatan, ali neophodan razgovor. Medi je želela da zna kako da zadovolji
muškarca. Ja sam joj jedini ženski uzor; usmeridu je u pravom smeru. Gospode,
pomozi mi u ovome.
„Hajde da sednemo na lanai.“
Skočila je, dohvatila tanjir s vodem koje je juče isekla i iznela ga na sto
napolju. Sredom, tamo su mi bile sunčane naočare, pa sam ih stavila i ispružila
noge na stolicu. Medi je sela preko puta mene, strpljivo čekajudi dok sam
razmišljala o tome šta želim da joj kažem.
Udahnula sam i ispustila vazduh. „U redu. Muškarci su aktivan partner. Zato,
nemoj samo da ležiš. Dodiruj, ljubi, radi ono što smatraš prirodnim.“ Klimnula je
glavom i dutala. „Jesi li isprobala i neki drugi položaj osim misionarskog?“
Zastenjala sam i podigla pogled ka nebu, puštajudi da mi sunčevi zraci ogreju lice.
„Ne.“ Namrštila se. „Ali želim. Kako im kažeš da želiš da isprobaš nešto
drugo?“
O, hvala bogu, lako pitanje. „Pričajte o tome kad budete sami, ali nemate
seks. Na primer, možda da posle večere sednete na kauč i kažeš mu za svoje
želje.“
„Ne znam koje su.“
Uvlačedi donju usnu u usta, ugrizla sam se za meso. Mogu ja to. „Reci mu ili
još bolje, kad budete na kauču, samo mu skoči u krilo i zajaši ga. A onda znaš…
provozaj ga tako.“ Zagrcnula sam se i progutala pljuvačku. Jebote, ovo je teško.
Znoj mi je izbio po čelu i samo sam želela da se bacim u hladan, umirujudi okean
ispred nas.
„Muškarci to vole? Ženu u krilu?“
Klimnula sam glavom. „Da, da, sedi dok on leži. I tebi de biti dobro, ali moraš
polako jer je tako dublje.“
„Dublje!“ Razrogačila je oči. „Ved mi se činilo da de me Met rascepiti napola!“
rekla je i ispreplela prste. Barem joj bududi muž ne oskudeva u predelu genitalija.
Čim se navikne na seks, to de mu idi u prilog. „Šta još?“
„Zar ne gledaš pornide?“ Zaječala sam, ne želedi da čujem taj odgovor.
Odmahnula je glavom.
„Dobro, šta kažeš na psedi stil. Ti na rukama i kolenima, a on te uzima
otpozadi. Probaj to.“

65
 Kunem se, da je imala notes, hvatala bi beleške. Moja seka, analitičarka.
Uvek hvata beleške, prilazi svemu analitički i naučenjački.
„Kakav je tu osedaj?“, pitala je.
Spustila sam ramena i uzdahnula. „Dobar, stvarno dobar. Tako me je Taj
uzimao sinod kad je postalo bučno“, priznala sam. Stidljivo se osmehnula i iznova
je pocrvenela.
„Znaš, vas dvoje samo treba da se međusobno istražujete. Radi ono što ti se
čini ispravnim i ne razmišljaj o tome šta drugi rade ili kako to rade, niti jesu li ili
nisu glasniji od vas u spavadoj sobi. To što ti i Met imate ostaje između vas i njemu
se očigledno sviđa jer je zapečatio prstenom!“ Nasmejala sam se.
Tako mi se vedro osmehnula da mi je bio potreban još jedan par sunčanih
naočara. „To je istina“, nasmešila se.
„Zbog toga ne brini za to. Ti i Met dete pronadi vaš način. Ne treba ja da ti
govorim kako da zadovoljiš muškarca. Samo deš ti znati šta Met voli, a šta ne, i na
kraju krajeva – ti deš mu to pružiti. Samo budi iskrena s njim. Pričaj s njim o
onome o čemu razmišljaš ili maštaš. I za ime božje, pročitaj neku knjigu sa
seksualnim sadržajem ili tako nešto. Umirem ovde!“ Priznala sam. Činilo mi se da
de mi po koži svakog trena izbiti osip.
Na to se Medi zakikotala kao prava devetnaestogodišnjakinja. Mada, ne
zadugo. Sranje, koji je dan bio? Havajčani imaju neki svoj ritam i dani kao da klize
u tropskoj izmaglici. „Koji je dan danas?“
Nakrivila je glavu i lukavo se osmehnula. „Devetnaesti maj.“ Okrenula je
glavu i pogledala prema okeanu.
Jebote. Sutra joj je dvadeseti rođendan. „Neko od sutra više nede biti
tinejdžer“, nasmešila sam se. „Morademo to bučno da proslavimo!“
Promeškoljila se na stolici, veselo zaplesavši. „Prilično sam uzbuđena što du
napuniti dvadeset. Iako je Met stvarno tužan što nije ovde da uživa sa mnom.“
„O, možeš misliti, provešde sve ostale rođendane s tobom. Dvadeseti je moj,
kao i svi oni prethodni.“ Za jedno sam se pobrinula dok je Medi odrastala, a to je
da joj naveliko slavimo rođendane. Mama je otišla kad joj je bilo pet. Čak i sa
jedanaest godina, dala sam sve od sebe da divno proslavi šesti rođendan kao što
je takav bio i svaki slededi u granicama mojih mogudnosti. Nismo imale mnogo
novca, ali snalazile smo se. Pa, ja jesam.
Moradu da popričam s Tajem o mogudnostima. Želela sam da joj taj prvi
rođendan u dvadesetim bude nešto što nikad nede zaboraviti.

66
 Čula sam kako se iza mene otvaraju vrata. Mislila sam da je Taj, okrenula sam
se i mahnula. Ne. Bila je to Džin, u istoj haljini koju je nosila i na luauu. Kučka je
koračala hodom sramote! O, dođavola, da. Ovo je bilo predobro.
„Hej, Džin, mislila sam da još spavaš.“ Zadirkivala sam je kad se skljokala na
stolicu pored mene, a plava kosa joj se presijavala na suncu. Preotela mi je šolju
kafe i popila je.
Proučavala sam joj lice i telo. Crvene tačke nalik na osip spuštale su joj se
duboko u izrez, imala je šljivu na vratu odmah ispod uva, kosa joj je bila raščupana
kao od tornada, a usne dvostruko vede.
„Dobra nod?“ Medi ju je pitala isto što i mene, i ja prasnuh u smeh.
„Šta?“ zaječala je Džin pokrivajudi uši. „Morate li da govorite tako glasno?“ O,
ovo je bilo odlično. I mamurluk? Divno!
Sela sam i privukla kolena na grudi. „Pretpostavljam da si celu nod jahala, a i
naroljala si se?“
Džin je promrdala obrvama, podigla je ruke iznad glave i ispružila nožne prste
istežudi se, dok je i dalje sedela za stolom. „O, da.“ Oči su joj sijale od seksualnog
blaženstva. „Ako je tvoj Taj iole nalik svom bratu Tau, juhu.“ Stavila je ruku na
grudi, a drugom je zamahala ispred lica. „Jebao me je na sve mogude načine, a
onda je počeo sve iz početka. Nikad u životu…“, reči su joj zamrle i izvrnula se na
leđa. „Ne želim nikad da odem. Jednostavno du ostati na Havajima i biti Taova
seks-robinja. Čistidu mu kudu, kuvati, a on de me pladati kurcem“, rekla je prosto.
Preotela sam joj kafu i napudila se. „Džin, bože. Kurvo jedna. Pazi šta pričaš.“
pokazala sam bradom na Medi.
„Stvarno, Mija? Nakon razgovora koji smo upravo vodile?“
„Kakvog razgovora?“, pitala je Džin i ja zaječah.
„Pa, Mija je provela nod slično kao ti. Samo što sam čula svaku reč i vrisak
dok se tucala sa Tajem.“
Džin me je prostrelila pogledom. „Licemerko!“
„Zaveži, jebote! Nisam znala!“ Skrstila sam ruke preko bujnih grudi. Bolne
bradavice su mi vrištale od nelagode. Taj je sinod bio prava mašina za usisavanje.
Medi se nije dala zaplašiti našim gunđanjem. Nije se uopšte uznemirila. „I
tako sam zatražila od Mije savete kako da zadovoljim muškarca. Znaš, Met i ja
smo imali samo, pa, misionarski seks, pa mi je ponešto objasnila.“
Džinel je to bilo histerično smešno, sudedi po tome kako je zavijala od smeha,
šutirala nogama i mlatarala rukama u vazduhu kao neplivač usred okeana. „I kako
si to izvela?“ Potražila mi je pogled. „Kladim se da bi više volela da su ti gurnuli

67
usijane žarače kroz oči nego što si morala o tome da razgovaraš.“ Pomilovala me
je po mišici i dalje se smejudi. Otresla sam je. „Mrzim te.“
„Jebeno me voliš!“ Podigla mi je ruku i grickala me po njoj ispuštajudi zvuke
njam-njam poput Pakmena sve dok se nisam zasmejala i veselo je odgurnula. Džin
je prosto bila takva. Ni za čitav svemir nisam mogla da se naljutim na nju i ne bih
nikog radije imala uz sebe dok bijem bitke koje mi život donosi.
„Možeš mene da pitaš, Medi. Sa zadovoljstvom du podeliti sva čuda seksa i
sve između. Mogu ti ispričati trik kako da pušiš muškarcu tako da moli za milost…“
Medi je razrogačila oči dok je klimala glavom i primicala stolicu bliže Džinel
kao da želi da čuje tajnu.
„E, jebiga, nedeš!“, zaurlala sam.
„Ma hajde. Ne budi davež. Medi mora naučiti kako da puši kurac ili nede
nikad zadržati muškarca.“ Džinel se okrenula ka Medi i zapljeskala rukama. „Da ti
odmah kažem, malena, muškarac voli kad ga gutaš. Ne smeta im ako bljuješ, ali
nešto u tome što te obeleže kad progutaš odvratnu sluz jebeno ih izludi.“
Ustala sam i poklopila joj usta. „Džinel ovog trenutka prekida da priča iz
guzice. Vreme je za tuširanje.“ Povukla sam je sa stolice i podigla njeno sitno telo
u naručje.
„Zapravo ne. Klekni i uvuci Metov kurac što dublje u grlo“, nastavila je da
govori dok sam je nosila preko peska prema okeanu. Medi nas je sigurno pratila
jer Džin nije zatvarala usta.
„Šta još?“, kikotala se Medi.
„Drži ga za kukove i pusti ga da te vuče za kosu i tuca te u lice i, za ime božje,
neka ti zubi obuhvate…“ bilo je poslednje što smo čule pre nego što sam je bacila
u okean.
Trtljala je i smejala se, bljuvala vodu, zatim se izvrnula na leđa i pustila da je
talas dogura do peska.
Uhvatila sam Medi podruku. „Hajde da doručkujemo.“
Medi je pogledala preko ramena. „Misliš da je dobro?“
„Neka se uspaljena kučka ohladi; bide dobro.“ Čuli smo Džinel kako se smeje
u pozadini i bacaka se u vodi, dok smo mi hodale preko peska do kude.

68
 DEVETO POGLAVLJE

Ništa osim zelenila, koliko god je pogled dopirao, nije okruživalo malu dolinu
kroz koju smo se vozile. Planine s obe strane bile su tako visoke da je čovek morao
izvijati vrat da vidi gde se planina sastaje s nebom. Magla i oblaci kovitlali su se
oko vlažnijih delova planine kao što se vata lepi za čičak. Taj i Tao su nas vodili
kroz dolinu dok se nismo našli u sredini, i tu su se zaustavili. Svako je isključio svoj
motor i sišao s njega da razgleda okolinu. Sve je na Havajima bilo predivno, ali
ovo, ovo je bilo kao skriveni dragulj što smo upravo otkrili. Prizor božje zemlje
koje ljudska ruka nije dotakla ukrade čoveku deo duše, ostavlja večni otisak
ispunjen ovim iskustvom.
Tao je seo na motor, izvadio mali ukulele iz ranca i zasvirao. Usput je pevušio
neko vreme dok mu bogat bariton nije zaplovio preko mojih čula poput svežeg
povetarca koji je treperio kroz dolinu. Pevao je pesmu Manao kompanija koju je
Taj svirao u svojoj sobi, što se zvala Drop, Baby, Drop.
Medi je sela na motor i njihala se sjedne na drugu stranu, očarana pesmom.
Zatim se zakikotala kad je otpevao najbolji stih. „Volim te kao mango.“ I meni je to
bio omiljeni stih.
Taj me je povukao za ruku i primakao sebi. „Odlaziš za dva dana.“ Prošaputao
je, držedi me blizu, pomerajudi bokove glatkim pokretima dok smo plesali uz
Taovu muziku.
„Tako je.“ Držao mi je ruku blizu lica i pritisnuo mi je usne vrhovima prstiju.
„Šta ako ne želim da ideš?“ Rekao je to s primesom emocije što mi je bila
poznata, nakon što sam provela s njim vedi deo meseca, a koju je čvrsto
obuzdavao.
„Ali znaš da ne mogu ostati.“ Protrljala sam mu nosom o vrat, udahnula
okean i njegov vatren, drvenast miris. Mora da je tog jutra vežbao svoju tačku s
vatrenim nožem, jer se miris vatre i drveta zalepio za kožu, uvlačedi mu se u pore.
Pritisnuo je čelo o moje. „Ali lepo je kad ti to neko kaže, je li tako?“
„Jeste.“ Ugrizla sam se za usne i priznala istinu. „Ni ja tebe ne želim da
ostavim, ali znaš, znaš Taj, da nismo stvoreni jedno za drugo zauvek.“
Uzdahnuo je i nežno me poljubio, prevlačedi usnama polako preko mojih. Bio
je to poljubac čežnje za bududnošdu koja nam nije bila suđena. Produbio je
poljubac, čvrsto me grledi. Priljubila sam se uz njega, trudedi se da ga utisnem u
dušu na isti način kao i ovu skrivenu dolinu. Nije nas ljubav držala zajedno. Bilo je

69
to prijateljstvo, žudnja, i lakoda. Taju i meni je jednostavno bilo dobro zajedno.
Bilo je lako. Nikad mi mesec s muškarcem nije protekao tako glatko kao s njim.
„Nateradeš čoveka da padne na kolena i zahvali nebesima kad te veže za
sebe zauvek.“
Nasmejala sam se. „Mogu samo da se nadam. Zar ne misliš da je tvoje zauvek
odmah iza ugla?“
Ponovo me je zagrlio i nastavio da pleše sa mnom. Kao da nikog nije bilo oko
nas, samo mi, zvonki zvuk ukulelea i pesma o tome kako neko predaje svu svoju
ljubav i voli voljeno bide kao da je mango. „Ponekad se pitam hodu li je pronadi u
ovom životu.“
Odmakla sam se, uhvatila ga za obraze i zagledala mu se duboko u crne oči.
„Hodeš, obedavam.“

Posle vožnje motorima, Taj nas je odveo kod nekih prijatelja koji su držali ranč
Kualoa. Nas petoro smo uzjahali konje, i njegov drugar Akila nas je poveo u
obilazak četiri kvadratna kilometra ranca.
Medi se malo mučila oko usmeravanja konja, ali brzo je ukapirala. Ponašala
sam se prema mom konju, prikladno nazvanom Baterkap zbog boje karamela i
crne grive, koji me je podsedao na Risov keks s puterom od kikirikija, baš kao što
sam se ponašala prema svom motoru Suzi kod kude. Tapšala sam ga, šaputala mu
u uvo, uplela mu divnu grivu kao i moju kosu, tako da smo imali iste frizure. Svaki
put kad bih pogledala Taja i on primetio kako sam nežna prema konju, sklapao je
oči i vrteo glavom. Kako god. Nisam imala kudne ljubimce kad sam bila mala. Bio
je predivan osedaj jahati nešto tako veličanstveno i stvarno.
„Miruj“, procedila sam, zatim potapšala Baterkap i rekla joj kako je Taj
naporan i razorno zgodan, ali da ga to nede izvaditi. Zatim sam je upozorila na
zgodne tetovirane tipove i da bude pažljiva jer vidim da je crni pastuv s očima boje
dilibara zaljubljeno gleda.
Džinel je dokaskala na svom konju kao da je čitavog života jahala. „Šta je?
Moj konj je frajer. Isto je kao kad jašeš muškarca. Sve je u kontroli u butinama. Zar
nije tako, dušo“, potapšala je konja, a Tao se zaustavio pored nje i odgovorio:
„Mogu to da potvrdim. Mogla bi razbijati kokosove orahe tim butinama,
plavušo.“
Nasmešila se i zatreptala. Zakolutala sam očima. „Odvratno.“
„Istina. Verovatno bih mogla razbijati orahe ovim butinama. Možda bismo
mogli to da isprobamo večeras, dečko“, rekla je Tau i zagugutala. „Šta je? Misliš da
je pošteno da samo ti dobiješ zgodno samoansko meso među noge. Dođavola, ne.

70
Jahadu ovog tipa večeras kao šampionka u jahanju bika!“, naglasila je poslednje
redi.
„Zadrži to za sebe, droljo droljasta.“
„Kaže žena koja se izvrnula na leđa posle koliko, jednog dana od upoznavanja
s Tajem?“ Uzvratila je i pogodila pravo u centar.
Prebacila sam pletenicu preko ramena i prostrelila je pogledom. „Kako si,
dođavola, to znala?“ Stavila sam ruku na kuk, dok sam se drugom i dalje čvrsto
držala za sedlo.
Gušila se od smeha. „Istina je!“, oči joj se raširiše od čistog veselja. „Nisi ništa
bolja od mene! Meni ne smeta da priznam kako sam skočila na njega“, pokazala je
prstom na Tajevog brata, „prve nodi kad sam uspela da ga ščepam pohlepnim
rukama. Jebote, pogledaj ga. Ne…“ Pogledala je u Taa. „Jebi me. Stvarno, želim da
me jebeš.“ Zakikotala se, uhvatila se za sise i stegla ih, a zatim se zakikotala na
njegovo zadovoljstvo.
Udarila sam je po ruci, gotovo je gurnuvši s konja. „Kučko, neka ti to ostane
iza zatvorenih vrata. Kunem se da si kao mačka u februaru.“
Otvorila je usta, i znala sam, jednostavno sam znala da de redi nešto o pički.
U neobuzdanom izlivu reči, rekla sam: „Nemoj da se usudiš da pričaš o svojoj
mački“, i ostala sam bez vazduha. Zadutala je i napudila se. „Smaračice.“
Zavrtela sam glavom i okrenula konja ka Medi koja je pažljivo slušala Akilu i
obaveštenja koja je iznosio o ranču, zemlji, drvedu i filmovima koji su snimljeni na
ostrvu, a posebno na ovom rancu. Ispostavilo se da je veliki bioskopski hit Park iz
doba Jure bio među njima. Bila je potpuno očarana, ispitivala je, iznosila primedbe
koje je naučila na predavanjima o biljkama. Kad mi je sestra pričala o školi ili
onome što je tamo naučila, prosto bih zračila ponosom. Obožavala sam da je
slušam kako iznosi činjenice i pojedinosti o nečemu o čemu verovatno više nikad
nedemo raspravljati niti demo to videti. Ali činjenice da je ona tačno znala kakve
su to biljke, kakva im je uloga, jesu li odomadene, mogu li da se koriste u medicini
ili u holističke svrhe raspamedivale su me.
„Sestra ti je veoma obaveštena za nekog tako mladog.“ Pohvalio ju je Taj.
„Da, jeste. Pobrinula sam se da postane redovan student kad je maturirala
među najboljima u generaciji. Ja sam jedva završila srednju školu jer sam sve
vreme radila dva posla.“
Klimnuo je glavom. „Znam na šta misliš. Moja porodica nastupa otkako sam
bio vrlo mali, ali tina se pobrinula da nam to nikako ne smeta u školovanju. Želela
je da joj deca imaju izbora iako nijedno nije otišlo sa ostrva u potrazi za poslom ili

71
pokušalo da pronađe nešto drugo. Izgleda da niko nije želeo da načini taj korak.
Živimo za to da budemo zajedno.“
To sam potpuno shvatila. Pokazala sam bradom na Medi. „Živim i radim za
nju, ali pokušavam da otkrijem i šta je to moje. Javidu ti kad saznam.“ Zakikotao
se. „Brineš li da nedeš pronadi svoju drugu polovinu jer ona možda ne živi na
ostrvu?“
Ramena mu se malo opustiše. „Stalno. Naročito sad kad mi je tina rekla da mi
je bududa srodna duša plavokosa i zelenookoa. To nije uobičajena ostrvska
kombinacija.“
Razmislila sam o tome. Bio je u pravu. Havajčani, Samoanci i vedina
Polinežana rođenih i odraslih na ostrvima tamni su. Koža, oči i kosa. Sasvim
suprotno od onoga što je Masina opisala. Nastavio je da objašnjava svoje
strahove.
„Mogla bi biti i turistkinja. Šta ako mi se desi da je ne upoznam?“
„Nede. Što je suđeno, to de se i desiti, Taj. Samo se prepusti.“
„Samo da se prepustim“, ponovio je.

Kasnije u toku dana, Akila nas je poveo do privatne plaže. Izvadio je ranac i
svakome pružio sendvič sa duretinom i sirom i bocu vode. Svi smo pronašli za sebe
lepo senovito mesto i seli da užinamo.
Medi je stajala zagledana u okean. Prišla sam joj, prebacila ruku preko
ramena i kucnula glavom o njenu. „Uživaš li u rođendanu, lepotice?“
„Najbolji rođendan“, nasmešila se i jele smo gledajudi u modru vodu. Ribe su
plivale unaokolo, ulazedi i izlazedi iz školjki i korala koje je voda nanela bliže obali.
Plaža oko nas je bila pusta koliko je pogled dopirao. „Mislim da demo možda Met i
ja dodi ovamo na medeni mesec. Volela bih da mu pokažem ova mesta.“
„Stvarno?“, trudila sam se da zvučim pozitivno, ali uzrujavala me je pomisao
na to da mi se dvadesetogodišnja sestra veže. Nije još dovoljno proživela da bi se
tako obavezala.
„O“, oči su joj zasijale i postale još zelenije. „Možda demo i venčanje tu
organizovati! Nemam veliku porodicu i samo nekoliko prijatelja. To bi možda bilo
kul. Šta ti misliš?“
Oduvek sam je zamišljala u velikoj beloj venčanici, kako hoda kroz crkveni
prolaz da se uda za svog princa. Medi je bila moja princeza. „Ne želiš belu
venčanicu i venčanje?“
Slegnula je ramenima. „Iskreno, uvek sam više želela beli mantil nego belu
venčanicu“, podigla je obrve i nasmejala se.

72
 Sad je ved imala dva cilja. I dalje je želela da radi u laboratoriji i veza s Metom
to nije promenila. Udaja joj je bila samo dodatna nagrada. Deliti život s nekim je
divno, ali i pored toga ostvaride svoj san, za koji se svojski trudila.
„Medi, iskreno, dušo, drago mi je što to čujem. Mislim da moj strah zbog
tvog prihvatanja Metove prosidbe nije imao veze s njim ili tvojim godinama. On je
divan i izgleda da te obožava.“
„Tako je.“
„Znam. Samo sam se uspaničila jer sam mislila da deš možda odbaciti sve za
šta si radila i da deš umesto toga odabrati da budeš supruga i majka, a ne doktor.
Dodi de vreme da budeš i žena i mama, ali to s doktoratom… to moraš odraditi dok
si mlada.“
Zagrlila me je. Ozbiljno me je gledala. „Nedu dozvoliti ničemu da me odvuče
od karijere koju priželjkujem. Met me podržava u svemu što želim. Samo sada
imam i nekog drugog osim tebe s kim to mogu da podelim.“
Nekog drugog osim tebe.
To me je pogodilo duboko, proseklo pravo kroz kost i tkivo, probolo me i
rasporilo mi srce. Znam da nije tako mislila i da treba pustiti onoga koga čovek
odgaji da ode, ali je li me zabolelo? Dođavola, jeste.
„Uvek smo bile samo nas dve.“ Progutala sam suze i prebacila joj zlatni
uvojak preko ramena.
Uzdahnula je kao da se sva težina moje ljubavi navalila na nju, pritiskajudi je
umesto da je podigne. „Volim ga. Želim da budem s njim, ali ne želim da izgubim
ni ovo što mi imamo. Uvek deš biti moja sestra. Dovraga, uvek si mi bila više majka
nego sestra, koliko se sedam. Vreme je da počnem sama da odlučujem. Da grešim
i rizikujem, a da to ne utiče na tebe.“
„Sve što radiš utiče na mene“, odgovorila sam bez razmišljanja.
„Ne treba tako da bude, Mija. Sad moraš živeti svoj život. Ja sam dobro. Da,
još mi treba pomod oko školarine, a jednog dana du modi sve to da ti vratim…“
„Đavola deš“, odbrusila sam, smesta ljuta. „To što mogu da te izdržavam i
obezbedim ti bududnost najvažnije mi je u životu. To što deš ti uspeti tamo gde ja
nisam jedini mi je uspeh u životu. Samo sam to tražila.“
„To me rastužuje. Želim da imaš više od toga.“
Snažno sam udahnula, nesposobna da zaustavim dah, a suze su pretile da me
uguše. Privukla sam je na grudi i zagrlila je. „Uvek si mi bila sve.“
„Znam. Ali sad du Metu biti sve i on de biti meni. I ti treba to da nađeš.“
Sestrine reči su me osvestile. Želela je da i ja nađem novi smisao života. Kako
da tako lako promenim suštinu svog bida? Nisam znala mogu li. Bez obzira na to

73
gde sam, šta radim, uvek du brinuti za nju, misliti na nju, nedostajade mi. Nisam
mogla ni zamisliti kakav bi mi život bio kad ne bih odlučivala na osnovu toga kako
de to uticati na njen život i bududnost.
Na kraju, znala sam da joj treba nešto. Brinula je zbog mene. „Pokušadu,
mala. Pokušadu.“
„To je sve što tražim.“
„Hajde, žurka još traje!“ Povukla sam je za kosu i uhvatila je za ruku, i krenule
smo plažom mašudi rukama kao kad smo bile male i kad sam je pratila kudi iz
škole. Svakog dana sam izlazila sat vremena ranije nego ona i čekala je ispred
učionice da je otpratim kudi.
Sestrica mi je odrasla. Studira, ima dvadeset godina i verila se. Nije joj više
trebalo, a nije ni želela da starija sestra sve vreme lebdi nad njom.
Šta, dođavola, sad da radim?

Ostatak obilaska je bio neverovatan. Odveli su nas na mesto sa kog se pružao

izvanredan pogled na ostrvo Mokolii, inače poznato kao Kinezov šešir. Saznale
smo da se Mokolii prevodi sa havajskog kao mali gušter. Prema mitologiji, ostrvo
je nastalo kao ostatak džinovskog gušterovog ili zmajevog repa koji je odsekla i
bacila u okean boginja Hi-ijaka. To mi je bilo neverovatno smešno pošto na
Havajima nije bilo guštera u prirodi. To sam naučila od moje đavolski pametne
sestre. Nadimak Kinezov šešir je očigledan svakome ko pogleda sidušno ostrvo
koje kao da pluta na vodi. Izgleda isto kao azijski kupasti šešir.
Posle obilazaka, Taj i Tao su nas odveli do Djuka na plaži Vaikiki. Jeli smo
napolju, i to najbolje hamburgere na svetu. Tiki baklje osvetljavale su okolinu, od
čega je čitavo mesto sijalo i naša sredna lica blistala pod nežnim svetlom. Jeli smo i
gledali kako sunce zalazi na horizontu okrenuti prema okeanu. Kad se smračilo i
mi završili s večerom, otišli smo gore gde je Djuk imao živu muziku.
Nas tri devojke smo plesale čitavu nod. Dvojica muškaraca su posmatrali,
očarani, dok smo zavodljivo njihale telima na podijumu. Prošlo je mnogo vremena
otkako smo nas tri izašle i opustile se.
Tog trenutka sam se svega oslobodila. Tuge zbog odlaska sa ostrva i to što
više nedu redovno viđati Taja. Nezadovoljstva koje sam potiskivala zbog Vesa i
Dine, bez obzira na to jesu li u neobaveznoj vezi ili ne, više nisam imala pojma.
Uznemirenosti zbog sestrine udaje i završavanja fakulteta. Shvatila sam da je to
sve van moje kontrole. Nisam tu mogla mnogo da uradim, ved da prihvatim
sopstveni savet. Isti koji sam dala Taju nešto ranije, a što mi je sad prolazio kroz
glavu.

74
 Samo se prepusti.
Odlučila sam da du tako raditi dok god sam ovde, i do kraja godine. Bila sam
rešena da spasem oca. Rešena da Medi završi studije, i rešena da otkrijem šta je
meni namenjeno. Tako sam malo vremena posvedivala svojim željama, snovima i
potrebama da više nisam ni znala šta je to. Pola godine sam mislila da je to možda
gluma i nisam se loše pokazala. Mislim da sam samo pokušavala da pobegnem iz
Nevade. Da pobegnem dođavola od svih muškaraca koji su me godinama
povređivali. Da pobegnem od oca što se trudio koliko je mogao, ali zapravo se
nikad istinski nije brinuo za nas, prerano mi prepuštajudi najvedi deo tereta.
Medi je bila u pravu. Trebalo je da otkrijem šta je zapravo moje sve. Kako to
izgleda? Šta želim da radim kad se ova godina završi? Kao da sam samoj sebi
postavljala isto pitanje koje odrasli postavljaju deci. Šta želiš da budeš kad
porasteš?
Napunidu dvadeset pet ove godine, a blage veze nisam imala šta želim od
ostatka svog života.
Došlo je vreme za ozbiljno preispitivanje duše.

75
 DESETO POGLAVLJE

Pre nego što je taksi pokupio Medi, sedela sam na njenom krevetu i pomogla joj
da spakuje stvari. „Izvoli“, pružila sam joj malu drvenu havajsku kutiju. Imala je
prelepi rajski cvet na sebi, koji je naslikao domadi umetnik.
„Šta je ovo? Još jedan poklon?“
„Pa, zapravo, nisam ti juče dala poklon za rođendan koji možeš uzeti u ruke.
To je to, da obeležimo vreme provedeno ovde.“
Otvorila je kutiju i unutra je bila morska školjka i parče ružičastog korala koje
sam pronašla dok sam juče šetala plažom. Takođe je tu bila umotana u maramicu i
narukvica-amajlija od belog zlata. Sa nje je visio privezak. Bilo je to srce na kom je
pisala jedna reč.
„Sestro?“, nasmešila se i podigla je, dok joj se svetlo odbijalo od sjajne
površine. Podigla sam svoj zglob sa potpuno istom narukvicom.
„Odsad, kad god ti budem nedostajala, ili kad pomisliš na svoju stariju sestru,
možeš nositi narukvicu i biti sigurna da uvek mislim na tebe. A možemo im i
dodavati ponešto, kao delide naše bududnosti. Pojedinačno, i kad smo zajedno.“
Privukla me je u zagrljaj, a suze su joj se slivale niz obraze. „Nosidu je svaki
dan zato što mi nedostaješ svaki dan. Volim te, Mija. Samo bez tebe ne mogu da
živim.“
„Ni ja bez tebe. Ne bih to nikad poželela.“
Razdvojile smo se kad smo čule sirenu automobila. Zajedno smo dohvatile
njene stvari i krenule napolje. Još jednom sam zagrlila Džin i Medi i gledala kako
ulaze u taksi i odvoze se.
Još jedan dan na ostrvu sa Tajem. Moradu se potruditi da bude dobar.

Dok sam se spremala za poslednji izlazak, zazvonio mi je mobilni. „Halo?“

„Zdravo, lutko!“ začuo se gladak, zavodljiv glas tetka Mili.
Teško sam disala u telefon, sa željom da čuje moje nezadovoljstvo. „Dugo ti
je trebalo. Zabrinula sam se da du morati nazad u Vegas ili Kaliforniju.“
„Izvini što te nisam zvala ranije, zapravo nisam te iznajmila za jun sve do
danas.“
Na to priznanje me je preplavio strah. Nisam mogla priuštiti slobodan mesec.
Morala sam da isplatim Blejna ili de mi on ubiti oca i krenuti na Medi. „To me
smrtno plaši, Mili. Kako to misliš? U poslednjem imejlu koji sam primila od tebe
napisala si da sam rezervisana za celu godinu.“

76
 „Da, samo ne za jun tog trenutka. Nisam se brinula, dušo. Mogla sam lako da
pozovem neke tvoje bivše klijente i oni bi te odmah preuzeli. Francuz Alek mi je
rekao da de te uzeti svakog meseca kad ti neko otkaže.“
„Stvarno?“ Morala sam da razgovaram s Alekom o tome.
„Iznenađena si? Nije bio jedini. Prvi zbog koga si izgubila glavu, Veston.
Rekao mi je da ga pozovem ako iskrsnu neke novčane poteškode ili ti u bilo kom
smislu zatreba pomod. Zanimljivo kako su ti prva dva klijenta zainteresovana za
tvoje blagostanje.“
Zanimljivo, da, ali trenutno nisam bila spremna da ulazim u to. Duboko sam
udahnula i završila sa nanošenjem maškare. „Dakle, kuda ovog puta?“
Mili je kratko dutala. „Pa, to je loša strana. Ništa ni nalik na Havaje i, nažalost,
ne mogu ti obedati pastuva. Ovo de ti možda izgledati malo bljak, ali ne moraš da
spavaš s njim, a zaista je pristojan tip.“
„Uhhh, je li ružan?“ Zamislila sam džinovskog muškarca s pivskim stomakom i
zadahom.
„Ne, nipošto. Mislim da je neverovatno zgodan. Kresnula bih se s njim tako
brzo da ti glava otpadne.“
„Čekaj malo. Ti bi ga kresnula? Nisi to nikad rekla za bilo kog mog klijenta.
Uvek si nagoveštavala da ja treba da se kresnem i odem, naročito da zaradim
dodatnu lovu, ali nikad nisi nagovestila da bi ti tako nešto uradila. Šta se dešava?“
Živci su mi se zategli kao strune. Sasvim sigurno mi je trebalo malo tečne podrške.
Otišla sam do kuhinje i izvadila rum malibu, nasula čašicu i istresla je, a za njim
sam progutala i ogroman zalogaj svežeg ananasa. Nimalo začuđujude, bilo je
prokleto ukusno. Olizala sam usne i sipala još jedno pide. „Redi deš mi ili šta?“
„Pa nije tako živahan kao tvoji uobičajeni klijenti.“
O, ne. Glasno sam zaječala, istresla još jednu čašicu i dokrajčila komad
ananasa. Rum je obavio posao, ublažio mi je napete živce. „Pevaj, tetka Mil.“
„Koliko puta moram da ti kažem da me zoveš gospoda Milan?“
„Izbegavaš…“
„Šta kažeš na to da ti odmah pošaljem imejl?“ ponudila je umiljatim tonom
koji apsolutno nije delovao na mene.
„Šta kažeš na to da mi samo kažeš ono što treba da znam pre nego što se
ukrcam na avion i dovučem ovu moju srednu guzicu u Los Anđeles tebi pred
vrata?“
Zacoktala je. „Dobro, stariji je.“
„Treba mi broj, Mili. Četrdeset? Pedeset?“

77
 Kroz slušalicu se začuo zvuk kao da udiše kroz stegnute zube. „Možda kasne
pedesete, mogude i šezdeset.“
„ODVRATNO! Ozbiljno? Bide odvratan, je li tako?“ Čoveče. Baš kad je ovaj
posao počeo da mi se dopada, dobijem matorog perverznjaka. „Verovatno ima
kompleks tatice. Grozno.“
„Znam, znam. Ali bio je vrlo prijatan preko telefona. Uglavnom, hteo je ženu
tvog kalibra da ide s njim na događaje. Očigledno, ako si stari vašingtonski
bogataš, moraš imati zgodnu devojku za ukras. Mora da prodaska s nekim
senatorima i investitorima i treba mu zgodna ženska kao pratnja. Kako mi je
zvučalo, lobira za neku vrstu vladine istorijske zgrade, za šta mu je potrebna velika
podrška. Bla-bla. Je li uopšte važno?“
„Ne, zapravo. Svejedno mi treba novac. Dok god ne pomišlja da mi se uvuče
u gade, bide sve u redu. To si mu jasno stavila do znanja, je li tako?“ Osetila sam
kiseo ukus u ustima i poželela da pljunem. „Stariji je od tate!“ Stresla sam se,
pokušavajudi da obrišem gađenje s kože.
„U stvari, on je meni to jasno stavio do znanja. Rekao je kako ne zna kakvu
vrstu usluga pružaš u celini, ali da on nede prihvatati bilo kakve seksualne
ponude.“
„Pa to je olakšanje.“ Izjavila sam bezizražajno, ali zapravo sam osetila
ogromno olakšanje. Spoznaja da mesec dana nedu imati seks, nije mi se baš
dopala, ali preživedu. Verovatno. Možda. Dođavola, moradu se pobrinuti da
ubacim nove baterije u vibrator.
„U redu, posladu ti pojedinosti. Zove se Voren Šipli.“
„To ime mi je poznato.“
„Trebalo bi da bude. Sin mu je senator iz Kalifornije.“
„Ne seri. E taj tip je zgodan. Najmlađi senator u istoriji sa trideset pet, je li
tako?“
„Tako je, lutko. A poslednji put kad sam proveravala… bio je slobodan.“
Sin je imao mogudnosti. Setila sam se da sam označila ime Aron Šipli,
glasajudi za njega na poslednjim izborima, i to ne samo zato što je zgodan. Mada, i
to je bio jedan od razloga. Visok, pepeljastoplave kose i ljubaznih smeđih očiju. A
odelo mu je stajalo tako da je žena kao ja samo smišljala način da mu ga svuče sa
tela za dve i po sekunde.
„Pošalji mi pojedinosti imejlom, idem na večeru s Tajem.“
„Taj? Ko je to?“ zvučala je naočigled zbunjeno.
„Ludo seksepilan Samoanac. Pa-pa, tetkice!“

78
Taj me je držao za ruku od trenutka kad je došao po mene, do automobila, od
automobila, do restorana, i sve dok nismo seli za sto. Bilo mu je teško da me pusti.
„Hej, veliki, možeš li mi vratiti ruku?“ Pustio ju je kao da se opekao. Nagnula
sam se i protrljala mu veliku, mišidavu butinu. „U redu je. Sve de biti u redu.“
Odmahnuo je glavom. „Kako možeš to da kažeš? Sutra odlaziš.“
Zažmurio je, tiho udahnuo, otvorio oči i usmerio svu pažnju na mene. „Mija,
samo… nisam nikad upoznao ženu kao što si ti. Nikad. Zabavna si. Pametna. Lepa.“
Nagnuo se bliže i prošaputao: „Planinski lav u džaku…“ Zavrteo je glavom i
zaustavio se. Krasne crne oči bile su mu tako lepe i čežnjive. „Ne znam kako da
izrazim ono što osedam.“
Držala sam ga za ruku na stolu. „I ti deš meni nedostajati. Više nego što želim
da priznam.“
„Da, tačno“, izgovorio je.
„I bidemo u vezi preko telefona, poruka i imejla. Pričadeš mi sve šta se dešava
s tvojom ludom porodicom, poslom i nastupima. Sladeš mi video-snimke svih
izvanrednih novih trikova koje naučiš u plesu s vatrenim nožem, pa… Ne znam šta
du ja tebi slati. Verovatno selfije gde izvodim gluposti na raznim mestima.“
Zabacio je glavu i nasmejao se, srčano i duboko. Tako da mi je ispunio srce
radošdu kad sam ga čula. Nagnula sam se napred i spustila mu poljubac na obraz.
„Ostademo prijatelji?“ pitao je oprezno.
„Najbolji“, složila sam se.
Na to je veseli džin zapljeskao i odgurao stolicu. „Donedu nam šampanjac!
Treba da proslavimo tvoje poslednje veče!“ Baš kad je ustao, stolica se nakrivila
na nogama pod pritiskom njegovog krupnog tela, prevrnula se i pala na pod.
Nažalost, upravo u tom trenutku prolazila je konobarica, nosedi poslužavnik sa
čašama punim vina iz obližnjeg bara. Nogom je zakačila stolicu i poslužavnik je
poleteo napred zajedno s njom. Taj je pružio ruke ka njoj i oboje su se preturili;
pala ja pravo na njega, zajahavši ga.
Videla sam samo slomljenu stolicu, dugonogu plavušu i Tajeve tamne ruke
oko njenog uskog struka. Izdigla se na kolena, i suknja joj se podigla. Ruke joj je
prebacio na butine da je pridrži. Spremala sam se da pomognem kad sam joj
ugledala lice. Bila je okrenuta meni i Taj je, ležedi na podu kraj mojih nogu, gledao
prema njoj. Čitavo lice joj je porumenelo. Konobarica je provukla ruku kroz kosu i
tad sam primetila par zapanjujude zelenih očiju. Usne su joj bile vlažne gde ih je
ugrizla. Na tom mestu joj je izbila kap krvi. Taj je seo i pritisnuo joj punu donju
usnu prstom da zaustavi krv.

79
 Dugo joj je zurio u lice. Devojka se nije ni pomerila, fokusirana isključivo na
njega. Čitava prostorija je mogla da nestane, a oni ne bi primetili. Kao da su bili u
zanosu. I sinulo mi je čim joj je Taj stavio krupnu šaku na lice i ona mu se
automatski naslonila na dlan. „Jesi li dobro, sunašce?“
Sunašce.
Grom i pakao. To je bila njegova devojka. Plava kosa, kao da ju je sunce
poljubilo. Zelene oči iste boje kao i sveže pokošena trava. I on ju je nazvao
sunašce.
Prinela sam ruke grudima i nisam ispustila ni zvuk, u želji da posmatram ovu
igru koja se odvijala ispred mene kao sopstvenu ljubavnu priču.
„Uh, izvini?“, postiđeno je izgovorila.
Pritisnuo joj je donju usnu palcem. „Krvariš.“ Izbacila je jezik da oliže usnu i
na kraju mu je olizala palac. Istovremeno su uzdahnuli, samo je on zvučao divlje i
muževno, baš kao što sam volela. Videla sam da mu se oči žare. Ona nije skidala
pogled s njega. Videla sam kako joj se prsti nagonski zarivaju u njegova ramena.
Ovo je bilo skoro bolje od gledanja filma jer je bilo uživo. Prokletstvo, poželela
sam da imam kokice.
Konačno, žena je zavrtela glavom i pokušala da ustane. Taj se podigao, držedi
je uz svoje džinovsko telo. Tako blizu da, kad se potpuno uspravio, skliznula mu je
niz telo sve dok joj stopala nisu ponovo dodirnula pod. Zastenjao je i prepoznala
sam taj zvuk. Bio je napaljen. Poželela sam da skočim i vrisnem od uzbuđenja.
Privlačnost se nije mogla poredi.
Pošto su još malo grlili jedno drugo, ona se odgurnula i spustila glavu.
„Sranje“, osvrnula se na veliki nered. „Trebalo je da gledam kuda idem. Dobidu
otkaz“, usna joj je zadrhtala i suze su se skupile u očima.
Ustala sam i pokrenula se. „O, mnogo vam hvala, gospođice. Nismo
nameravali da vam izvrnemo poslužavnik. Platidemo sva pida koja smo prosuli.“
Tog trenutka je prišao menadžer, ne uspevajudi da prikrije ozlojeđenost.
„Gospodine, hvala bogu što ste došli. Ova žena mi je spasila prijatelja da ne
prospe čitav poslužavnik s pidima po sebi. Ovaj krupni momak je ponekad tako
nespretan. Je li tako, Taj? Kako si skočio, u isto vreme prevrnuo stolicu kad je…“
pucnula sam prstima na konobaricu da mi kaže ime.
„Ejmi“, rekla je krotko.
„… kad je Ejmi prolazila. Zaista je mogla nekoga da povredi da nije bila tako
spretna, pokušavajudi da izbegne da ne naleti na mog prijatelja, pazedi da goste
unaokolo ne ispoliva. Preporučidemo vaš restoran svim našim prijateljima.“

80
 „A, dobro, da. Hvala. Zapošljavamo samo najbolje. Svaka čast, Ejmi. Pozvadu
dečka da ovo počisti dok ti poslužiš za stolovima.“
Ejmi mi je pružila ruku. „Hvala.“ Izvinjavala mi se pogledom, ali Taj je zaista
bio kriv.
„Nemaš zašto da se izvinjavaš. Ja sam Mija, a ovo je potpuno slobodan
zgodan frajer po imenu Taj Niko.“
„Misliš, niste par?“ Pokrila je usta kao da nije nameravala to da pita.
Nasmešila sam se, pogledala u Taja, ali on nije skidao pogled sa Ejmi. „Ne. Ali
stvarno smo dobri prijatelji, a i ja se vradam na kopno. Sigurna sam da bi mu
dobro došla nova prijateljica. Ved dugo živiš ovde?“
Odmahnula je glavom. „Doselila sam se ovamo ove nedelje s tatom. Nisam
želela da dolazi sam, a inače smo nas dvoje sami, i tako, eto me. Još nikoga ne
poznajem.“ Podigla je poslužavnik i nekoliko parčida razbijenog stakla sve dok
potrčko nije preuzeo.
„Pa, sad se poznajete. Imaš li telefon kod sebe?“ Skupila je oči kad je posegla
u zadnji džep i izvadila ajfon. Brzo sam joj ga uzela, ukucala Tajev broj i poslala mu
poruku. Telefon mu je zazujao i izvadio ga je.
„Sad i Taj ima tvoj broj. Pozvade te sutra.“ Taj je zaustio da nešto kaže, ali
uputila sam mu pogled koji uteruje strah u kosti svakog muškarca, i on je mudro
zadutao. Ejmi je gledala čas u mene čas u Taja. „Voliš li surfovanje?“ pitala sam,
znajudi da nam je vreme daskanja s gospođicom Ejmi ograničeno.
Slegnula je ramenima. „Nisam nikad probala.“
Blistala sam od zadovoljstva i prigrlila je. „Taj. Zar to nije grozno? Ejmi nije
nikad surfovala, a zamisli? Taj podučava surfovanje.“
„Stvarno? Zvuči zabavno.“ Očistila je suknju i namestila kecelju. Taj joj je
ispratio pogledom svaki pokret. „Moram da idem. Zaista bi bilo divno da steknem
novog prijatelja. I stvarno mi je žao što sam naletela na tebe.“
Stavio je ruke u džepove i zaljuljao se od peta do prstiju, pravedi se važan.
„Možeš mi nadoknaditi tako što deš izadi sa mnom sutra uveče nakon što
odvezem Miju na aerodrom.“
Naravno, Taj nije znao da moj plan bekstva isključuje lične rastanke. Oči su joj
sijale ludom svetlozelenom. „Jedva čekam tvoj poziv, Taj.“ Porumenela je i
okrenula se da pođe.
„O, hej, Ejmi?“, doviknula sam. Okrenula se. „Samo još nešto. Šta misliš o
tetovažama?“
Prišla mi je i šapnula mi u uvo. Zatim mi je zahvalila i odšetala do bara da
uzme nova pida. Hvala bogu, bili smo na Havajima, a ne na nekom snobovskom

81
mestu u Njujorku. Sve bi nas izbacili što se razvlačimo i raspredamo preko
prosutog vina i razbijenog stakla. Ovde na Havajima ljudi su samo gledali svoja
posla i zaobilazili nered.
Tai i ja smo ponovo seli.
„Dakle, onda šampanjac?“, podsetila sam ga.
Oči su mu se zacrnile i praktično je zarežao. „Šta ti je, jebote, rekla?“
„O tetovažama?“
„Ne, o papi. Da, o tetovažama.“ Delovao je neverovatno razdražljivo, što je
bilo odlično, pošto se on uvek osedao savršeno udobno u sopstvenoj koži otkako
sam ga upoznala – osim one lude nodi kad me je tucao dok se nisam onesvestila.
Zaverenički sam se nagnula napred i osvrnula oko sebe da nas niko ne čuje.
„Obožava ih. Kaže da je pale. I slušaj ovo…“, približio se tako da sam mu dotakla
usnama uvo, „… cela leva strana njenih leđa, sve do guze, prekrivena je
tetovažama. Mada, nisu plemenske.“ Sela sam i uživala u čistoj gladi u njegovim
očima. „Grane sa trešnjinim cvetom penju joj se zavodljivo uz leđa i spuštaju do
guze. Seksi, zar ne?“
Nozdrve su mu zatreperile i dugo i polako je disao. „Da. Apsolutno đavolski
seksi.“
Promrdala sam obrvama. „I mislila sam da de ti se svideti.“
„I ti mi je nameštaš. Zar to nije pomalo čudno?“
„Zašto?“
„Zato što se tucamo ved mesec dana.“ Odgovor mu je bio razuman, ali nije
me bilo briga i ako misli da sam luda. Bio mu je potreban neko i tačka. Osim toga,
bila sam ubeđena da je to žena o kojoj je govorila Masina.
„Da, i to prestaje posle večeras. Posladeš me kudi posle nodi koju nikad nedu
zaboraviti i obrnuto, a onda sutra počinješ novi život. Zar joj nisi video kosu, oči i
telo? Tvoja je zauvek!“
„Ne znaš to.“
„Reci mi da nisi osetio nešto kad je naletela na tebe i kad si je uhvatio za
butine, struk, obraze i usne?“
„Ne, ne mogu redi da nisam osetio nešto.“ Skupio je oči i nasmejao se dok
sam likovala.
„Tako sam sredna zbog tebe!“ Promeškoljila sam se na stolici. „Zajebi večeru,
hajde da naručimo desert i bocu obedanog šampanjca!“
„Ovo je tvoja nod, curo. A sutra počinje tvoje zauvek.“

82
Dobro je što sam imala dovoljno pameti da spakujem torbe pre sinodnje večere.
Taj je mislio da mi avion polede uveče. Rekla sam mu da letim u osam. Ali nije
znao da odlazim u osam ujutru. Rastanci i ja jednostavno nismo se slagali.
Izvadila sam paket koji sam napravila pored zlatare što je dizajnirala Medinu i
moju narukvicu. Spustila sam uramljenu sliku samoanskog simbola za prijateljstvo
na pult. Domada umetnica je slikala kad sam izašla iz zlatare. Raspitala sam se kod
nje. Znala je tačno šta želim. Naslikala je taj simbol, koji je mom neizvežbanom
oku bio vrlo sličan širokom iskošenom L sa vedim uvijanjima na svakom kraju.
Simbol je bio veličine desetak centimetara. Ispod njega sam crnom penkalom
nacrtala srce, a zatim se pored potpisala. Potom sam sve to uramila u mali ram od
dvanaest sa dvanaest centimetara.
Poslednje što sam izvadila iz torbice bio je moj pribor za pisanje. Sela sam na
barsku stolicu i napisala mom Taju:

Taj, moj smrtno seksepilni Samoanče,

Hvala ti što si mi pružio jedan od najboljih meseci u životu.
Ispunio si mi svet velikom radošdu, smehom i zadovoljstvom. Nikad nedu
modi da te zaboravim. Ne bih ni želela. Kad sam došla ovamo, bila sam
nesredna zbog mnogo čega. Porodice, veza i posla. Ti si to promenio.
Namignuo si mi i osmehnuo se, i odneo si mi svu tamu i doneo svetlost.
Sunčevu svetlost.
Dok sam bila ovde, naučila sam da uživam u onome što život donosi. Da
se „samo prepustim“. Pustim život da se događa i cenim trenutak. Mogu
iskreno da kažem da se ved dugo nisam tako dobro zabavljala kao s
tobom. Podsetio si me da sam mlada i da još imam mnogo vremena da
shvatim kako de izgledati moje zauvek. Znam da žudiš za tim da pronađeš
svoje zauvek i u dubini duše verujem da možda jesi. Nazovi to ženskom
intuicijom. Sve se dešava s razlogom, samo možda ne znamo šta je razlog.
Drago mi je što sam te upoznala baš tog prvog dana. Svaki trenutak s
tobom je bio novo iskustvo, pustolovina. Hvala što si mi to dao. Tužna sam
što odlazim i mnogo deš mi nedostajati. Molim te da ostanemo u kontaktu.
Tvoja cura,
Mija

Kao i obično, išunjala sam se iz Tajevog kreveta, napisala pismo, ostavila mu

poklon i otišla do taksija koji me je čekao kraj ivičnjaka, ne budedi mog zgodnog

83
frajera. Pitala sam se šta me čeka u Vašingtonu, sa gospodinom Vorenom Šiplijem,
starim bogatašem i političarem, s naglaskom na starosti. Ko zna? Možda du se
upoznati sa njegovim prezgodnim sinom, senatorom Aronom Šiplijem. Ako ne, pa
dobro. Dobidu sto hiljada zelembada da glumim žensku za ukras jednom starom
tipu koji ne želi seks. Oooo, možda je kao s Tonijem i Hektorom, i on je potajno
gej? To bi bila prevelika slučajnost. Ne, bilo je definitivno nečeg sumnjivog u tome
što je unajmio pratilju kad je bogat, zgodan matorac. Postoji gomila krvopija
spremnih da navale na starog frajera. Nije morao da plada stotinu hiljadarki za
pratnju kad je mogao pronadi žensku i za džabe.
Prihvativši sopstveni savet da se prepustim, zavalila sam se na sedištu u
avionu i odmah usnila bele kamene stepenice, falusne simbole na nebu i mrtvog
mermernog predsednika koji je nemo sedeo na stolici i posmatrao betonski grad.

84
Jun
DEVOJKA NA MESEC DANA
 PRVO POGLAVLJE

Jun je u Vašingtonu nesnosan. Odeda se lepi za čoveka kao drugi sloj kože. Sparno
i jadno. Brinula sam da du, ako povučem majicu sa grudi, povudi i sloj mesa s
njom.
Prvi korak van aerodroma izneo me je u tmurno nebo bez sunca. Nisam
uopšte bila navikla na tako nešto, pošto sam provela poslednji mesec na
Havajima.
Osmotrila sam redove automobila koji su čekali. Jedan visoki tip je stajao
ispred sjajne crne limuzine, držedi znak na kome je pisalo Sonders. Pretpostavila
sam da je to moj prevoz.
„Ja sam Mija Sonders.“ Pružila sam ruku i vozač ju je prihvatio.
„Ja sam Džejms, tvoj vozač. Vozidu te svuda kuda treba da ideš dok boraviš
kod Šiplijevih.“ Uzeo je moj kofer i ubacio ga u prtljažnik pre nego što mi je
otvorio vrata. Ušla sam u vozilo, trudedi se da vlažnim butinama ne uprljam glatku
kožu. Lepršava suknja koju sam nosila u avionu činila mi se kao dobar izbor tog
trenutka. Trebalo je da se opredelim za standardnu odedu za jogu. Prešla sam
dlanovima pozadi preko nogu, žaledi što nemam peškir.
„Je li uvek ovako vlažno?“, pitala sam dok sam vadila telefon iz torbice i
uključivala ga.
„U junu? E, zna biti toplo kao u paklu, može da pada kiša ili bude sasvim lepo.
Verovatno deš sve to doživeti ovog meseca. Priznajem da je neobično toplo ove
godine.“
Telefon je zagrmeo. Brza zvonjava najavila je poruke koje su mi stigle tokom
leta.

Za: Miju Sonders

Od: Seksi Samoanca
Curo, moraš nešto da mi objasniš. Zbrisala si. Nije lepo.

Prelistala sam dalje da pročitam ostale poruke. Taj se očigledno nije smirio
posle prve poruke.

Za: Miju Sonders

Od: Seksi Samoanca
Poklon… nemam reči.

86
 Za: Miju Sonders
Od: Seksi Samoanca
Mnogo sam ljut što si mi ukrala poljubac na rastanku.

Tad su mi prsti poleteli preko slova.

Za: Seksi Samoanca

Od: Mije Sonders
Ljubim te zauvek. To de izlečiti sve što te muči.

Neženstveno roktanje mi je izletelo iz usta i vozač je bacio pogled na mene u

retrovizoru. Podigao je obrve, ali samo sam zavrtela glavom i ponovo spustila
pogled na ostale poruke.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Hodeš li ikad više progovoriti sa mnom? Prošlo je mesec dana. Nemoj da
dolazim za tobom.

I opet letedi prsti. Ne znam kako bih drugačije izrazila koliko sam brzo
otkucala najneozbiljniju mogudu poruku.

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Sigurna sam da si imao pune ruke posla sa Đinom. Videla sam ti sretnu
facu na naslovnoj strani časopisa „Hotdirt“.

Nakon što sam se dvadeset minuta kuvala u sopstvenom besu i svakog trena
bacala pogled na telefon, konačno je odgovorio. Ves, ne Taj, ali nisam pogledala,
trudedi se da ostanem smirena. Umesto toga, pomislila sam na seksi Samoanca.
Nadala sam se da se sprema za prvi izlazak sa Ejmi. Srce mi je zatreperilo na
pomisao o tome kako ju je univerzum bacio pravo njemu u krilo. Bukvalno. Pala
mu je u krilo te nodi na večeri. Svakako sam se nadala da je ona prava.
Napomenula sam sebi da se čujem s Tajem za nedelju dana i proverim kako
napreduju. Nešto mi je govorilo da je ona ta. Njegovo zauvek. Što se mene tiče,
nisam znala kad de se to desiti. Definitivno ne pre kraja godine. Razmišljanje o

87
Taju ili bududnosti nije mi pomagalo da zaboravim na žarku želju da pročitam
Vesovu poruku.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Ljubomorna?

Je li mogude da žena odseče muškarcu kitu s udaljenosti od pet hiljada

kilometara? Možda, kad bih unajmila pladenog ubicu. Imala sam nešto novca u
banci za hitne slučajeve. Na to sam se zacerekala. Naručim da mu odseku kurac s
dodatnom lovom koju sam dobila jer sam se ševila s njim. Zavrtela sam glavom.
Kakvu igru igra? Da odgovorim ili da ga samo pustim da se krčka? Očigledno,
nije mu se sviđao nasilni prekid od mesec dana. Tako mu i treba. Gužvao je
posteljinu sa savršenom Đinom, dok sam se ja kresala sa mojim seksi Samoancem.
Nije. Važno.
Mogla sam to ponavljati sebi iznova, ali na kraju bi me uvek tresnulo u glavu.
Nije nikako moglo prestati da mi bude važno. Ves de mi uvek biti važan. To što
nisam znala šta radi i s kim bilo šta radi jelo me je kao što pirana gricka presno
meso.
Taj mi je odlično skretao pažnju. Zabavio me je. Svaki dan mi je učinio
uzbudljivijim od prethodnog i svaku nod vrelijom nego što sam sanjala da je
mogude. Lako sam nevolje s Vesom potisnula u drugi plan jer mi je glava bila
ispunjena onim u čemu mlada, skoro dvadesetpetogodišnja žena treba da uživa.
Sad to više nije delovalo.
„Hode li još dugo?“, pitala sam Džejmsa.
Nakrivio je kapu. „Izvinite, gospođice, saobradaj je u ovo vreme grozan.“
Četrdeset pet minuta. Dovoljno vremena. Ako Ves želi da daska, dadu mu
vremena. Na kraju krajeva, prijatelji smo.
Izvadila sam telefon i ukucala njegov broj, nateravši se da budem mirna, iako
se nisam tako osedala.
„Živa je!“ Iz zvučnika se začuo kalifornijski zadihani glas i odmah u meni
pokrenuo neko ozbiljno treperenje.
„Ha-ha-ha. Šta kenjaš o tome da sam ljubomorna? Znaš da nisam.“ Laž.
Polako je udahnuo, mogude čak i uzdahnuo. U pozadini sam čula zvuke
okeana. Možda je bio i na plaži i upravo završio surfovanje. Čim sam čula te
utešne zvuke, iako samo preko telefona, srce me je zabolelo od želje za kudom.
„Mislio sam, ako te izazovem, pozvadeš me.“

88
 „Vese, o čemu se radi?“ Čak je i mojim ušima to zvučalo uvredljivo i pomalo
zlobno, a zapravo nisam to nameravala.
„Reci ti meni. Jesi li se zabavila na Havajima?“ Činilo se da je preuzeo moj
ton.
Setila sam se Taja i kako sam mu lizala one plemenske linije od vrha ramena,
pa preko grudi, rebara, kuka i butine. To mi je čitav mesec bila omiljena zabava.
Njam. Zavodljivo da mi je pobeglo s usana pre nego što sam uspela da se
saberem.
Zakikotao se. „Tako je bilo dobro, ha? Klijent ili meštanin?“ Napetost je
nakratko popustila.
Zažmurila sam. „Zar je važno?“
„Sve u vezi sa tobom mi je važno. Zar to ved nisi ukapirala?“ Glas mu je bio
iskren, ali obojen kajanjem. Nije uspevao da odglumi nehaj, i to smo oboje znali.
„Vese…“
Udahnuo je kroz zube. „Ne, nedu se pretvarati da nisam uzrujan što si se na
Havajima tucala s kim si htela, a ipak si nadrkana na mene što radim to isto sa
Đinom.“
Bio je u pravu. Odlično. Ali tako ti je to sa srcem i razumom. Retko su
izbalansirani ili realni. Mogao je biti razumniji od učenja Dipaka Čopre, ali to nije
menjalo činjenice. Bolelo me je to što je bio sa Đinom. Jako. Povredivali smo jedno
drugo i nismo uspevali to da izbegnemo.
Grlo mi je bilo bolno stegnuto kad sam odgovorila: „Slušaj, Vese. Žao mi je.
Shvatam šta mi govoriš. Zaista. I u pravu si.“
„Znači li to da deš dodi kudi?“ Pitanje mu je kipelo od nade.
Kudi. Gde je kuda? U Kaliforniji, u malom stanu gde nisam zakoračila
poslednjih pet meseci, ili u Vegasu, u stradari u kojoj sam odrasla, ili na obali
Malibua u naručju prelepog muškarca što je posedovao moje srce više nego što
sam bila spremna da priznam.
Olizala sam usne i glasno dunula. „Vese, znaš da to ne mogu.“
Tiho je zaječao i taj zvuk kao da mi je zario nož u stomak. „Nije istina. Možeš.
Nedeš.“ Naglasio je svaku reč.
Zavrtela sam glavom pokušavajudi da uklonim paukovu mrežu emocija koje
su mi trčale maraton kroz glavu. „Ne mogu ti dozvoliti da platiš dugove mog oca.“
„Opet“, uzdahnuo je. „Možeš. Nedeš“, ponovio je. Zvučao je umorno, kao da
ga je svaka reč pritiskala. I za sve sam bila kriva ja. Ja sam mu to radila, nama. Ovi
razgovori su svaki put postajali sve teži, a još mi je preostalo pola godine. Ko zna

89
kako demo završiti na kraju godine. Do sada se nismo baš najbolje pokazali kao
prijatelji. Neprestano smo povređivali jedno drugo bez po muke.
Preduga tišina je zavladala među nama dok sam pokušavala da smislim šta
sledede da kažem, ali ništa mi nije padalo na pamet.
„Kad du te videti ponovo?“, prekinuo je dutanje.
Još je želeo da me vidi? Nisam razumela tog čoveka. Dođavola, nisam
razumela vedinu muškaraca, naročito ovog.
„Uh, ne znam. Upravo sam sletela u Vašington. Devojka za ukras jednom
starijem gospodinu.“
Smeh mu je zazvonio kroz telefon. „Matorac? Barem znam da se nedeš
podati nekom starcu s receptom za vijagru.“
„To nije lepo!“, veselo sam ga prekorila. „Osim toga, ima zgodnog sina,
senatora. Znaš mene i modne muškarce…“
Smeh mu je smesta utihnuo, a kratak trenutak mira je propao. Ponovo je
zavladala napetost. „Šališ se?“, pitao je.
Progutao je. Udicu.
„Ne.“
„Jebi me“, zastenjao je.
„Rado“, uzvratila sam bez razmišljanja.
„Kada?“ Odmah je odgovorio.
„Kad se budemo videli slededi put, blesane.“
„A kad de to biti?“ Nastavio je, ali više nisam bila sigurna da se zeza. To među
nama je uvek bilo zapetljano; nije se bilo lako snadi.
„Ne znam. Valjda kad se vidimo.“ Predložila sam.
„Zašto ja?“ Zvučao je glasno i očajno, kao neko ko gleda u nebo, širi ruke i
viče na svog stvoritelja. „Zašto sam, dođavola, morao da odlepim za ludačom kao
što si ti?“ A onda se nasmejao onim grlenim, predivnim smehom što je bio
svojstven samo njemu. Onim od kog mi je srce tako tuklo da mi se činilo kako de
mi pudi u grudima ako ga ne pritisnem rukom.
Slegnula sam ramenima, ali on to nije mogao videti. „Ako ti univerzum dodeli
usrane karte, kladi se protiv delioca. Zdravo, Vese.“
Umesto da sačekam da mi otpozdravi, prekinula sam vezu i nekoliko puta
udahnula da se smirim. Vreme je da se usredsrediš na sadašnjost, Mija. Voren
Šipli. Tvoj slededi klijent.

Voren Šipli me nije pozdravio na ulazu u svoju vilu. Ne. Čovek koji je stajao na vrhu
kamenih stepenica kad sam izašla iz limuzine izgledao je kao da je izašao iz

90
časopisa GQ. Aron Šipli, demokratski senator za Kaliforniju naslanjao se na beli
stub. Sretala sam lepe muškarce. Upoznavala sam krupne alfa mužjake koji su
mogli cepati drva golim rukama, ali još nisam videla muškarca kom je ovako
stajalo odelo kao njemu. Čisto savršenstvo.
Crna tkanina mu je precizno prianjala uz široka ramena, uzak struk i duge
noge – kao da je sve bilo skrojeno tačno po njegovim merama. Verovatno i jeste.
Oči su mu bile sakrivene iza crnih rejbanki. Gusta plava kosa bila je prikladno
razbarušena, a ipak stilizovana na trenutno veoma popularan način. Njemu je
pristajalo, i to žestoko. Davalo mu je onu osmišljenu privlačnost s nagoveštajem
hirovitosti. Bila je to smrtna kombinacija za devojku kao što sam ja. Dođavola, za
svaku devojku.
Uglancan kao čelik sivi jaguar, silazio je stepenik po stepenik s vrha tog
kamenog stepeništa do pošljunčanog kolskog prilaza. Vedina bi se potrudila da mu
pode u susret, negde na polovini tih desetak stepenika. Ja nisam bila kao vedina
žena, a on definitivno nije bio kao vedina muškaraca. Uživala sam da ga gledam
kako se krede. Odisao je autoritetom koji mu je pristajao kao lepa, sveza kolonjska
voda. Gledala sam kako korača otmeno i spretno, zračedi takvom modi da sam se
skoro istopila na mestu. Ranije pritužbe na vlagu izbledele su u poređenju sa
znojem koji sam osetila na vratu, dok mi se jedna kap slivala niz kičmu, šaljudi
varnice želje do svakog nervnog završetka.
„Vi mora da ste gospođica Sonders.“ Bio je neposredan, a ipak prijatan, kad
je pružio ruku. Istog trena kad su nam se ruke dodirnule kao da mi je kroz dlan
prošla struja. Pokušala sam da povučem ruku. Čvršde me je stegao. „Neobično.
Retko osetim nečiju suštinu samo jednim dodirom.“
„Moju suštinu?“
Pritajeni osmeh mu se iskrao preko primamljivih usana. Nisu bile ni previše
tanke ni previše pune. Kao Zlatokosoj sa njena tri medveda – te usne bi sasvim
odgovarale mojima. I dalje mi nije puštao ruku. Umesto toga ju je okrenuo, a
dlanovi su nam se još dodirivali. Taj običan dodir kože o kožu bio je dovoljan da
zabalavim u želji za još. Podigao je naočare na kosu, i taj pokret je bio previše kul
za nekoga na takvom političkom položaju. Muškarci kao on bi trebalo da su
bezlični, dosadni, i da blebedu samo o vladi… misli mi je prekinula dubina njegovih
smeđih očiju koje su doslovno prodirale u moje. Bile su kao dve istovetne
čokoladne bombone, što su umesto da se istope topile mene. Uzdahnula sam kad
mi je palcem prešao preko ruke.
„Vaša suština je vaša životna snaga, vaš magnetizam. Kad smo se dodirnuli,
osetio sam napon. Jeste li ga vi osetili?“ Tupo sam klimnula glavom, zuredi u te

91
čokoladne loptice, fokusirajudi se na prav nos, visoke jagodice i isklesanu vilicu.
„Kad nam dlanove pritisnem jače“, spustio je drugu ruku preko one koju je držao,
spajajudi ih čvršde, „sad je mnogo jače.“ Podigao je obrvu u isto vreme kad sam
olizala usne. Spustio mi je pogled pravo na usne i kolena su mi zaklecala.
Bio mi je potreban svaki trun snage da ponovo ne oližem usne. „Dođi“, rekao
je i kunem se da je taj jedna reč bila dovoljna da pošalje munju pravo u središte
mog zadovoljstva koje mi je dobovalo i pulsiralo, kucajudi nekim svojim ritmom.
Izgovorio je još nešto, ali izgubila sam se posle redi dođi. Pustio mi je ruku i
uhvatio me za obraz. O, čoveče, to mi se sviđalo milion puta više, ali me je takođe
nateralo da se fokusiram na okruženje. „Mija, jesi li dobro?“ Pogledom mi je
proučavao lice. Na čelu mu se odražavala zabrinutost. „Rekao sam hajdemo, otac
nas čeka.“
Zatreptala sam nekoliko puta, a onda se fokusirala. „O, da. Oprostite.“
Zavrtela sam glavom pokušavajudi da rasteram preostalu maglu žudnje. „Zaista
sam dugo putovala. Bila sam na Havajima i došla pravo ovamo, sa par prekida
između. Bila sam budna celu nod.“ Ti prekidi putovanja bili su u stvari luđačka
jurnjava do izlaza, da ne propustim letove. Došlo mi je da ubijem tetku Mili što mi
je rezervisala letove s pedesetak minuta razmaka. Odlasci u toalet nisu uopšte
dolazili u obzir, a kapetan nije dozvoljavao da se ide pre poletanja, i definitivno ne
pre nego što se dostigne odgovarajuda visina. A onda bih bila nekoliko sati
sputana i ne bismo sleteli sve do narednog jutra. Nisam imala baš najbolje
putovanje.
Aron je zacoktao i zavrteo glavom. „Zvuči užasno. Hajde da te predstavim
ocu, a onda de ti Džejms pokazati tvoju sobu, pa da se malo opalimo.“
„Šta!“ Zastala sam na vrhu stepeništa i pritisnula rukom slepoočnicu.
Opalimo?
„Rekao sam da du te predstaviti ocu, smestiti te u tvoju sobu, pa da se malo
odmorimo. Promena vremenske zone može biti nezgodna.“
„O, odmorimo.“ Zažmurila sam i nasmejala se u sebi.
„Šta misliš da sam rekao?“ Osmehnuo se pokazujudi redove najlepših zuba
poznatih čovečanstvu. Mogao bi lako da ukrasi naslovnu stranu nekog časopisa. O
čekajte, pa ved jeste. Nema veze.
„Mislila sam da si izgovorio kako demo da se opalimo.“ Nasmejala sam se, a
on se ukopao u mestu, ovog puta na vrhu stepeništa odmah ispred ulaznih vrata.
Lukav osmejak mu je zaigrao na usnama. „Pa, i to može da se sredi, mada ne
znam da li bi otac zamerio što se častim pre nego što ti ponudim propisan obrok i

92
izlazak.“ Namignuo je i uhvatio me za ruku. Ista varnica uzbuđenja prostrujala
nam je kroz spojene dlanove, ponovo pokredudi magnetsku energiju.
Aron se pomerio, gledajudi me iskosa dok me je uvodio kroz vrata. „I ti to
osedaš?“
Gospode, volela bih da nisam. Umesto da lažem, zažmurila sam, zadržala dah
i klimnula glavom.

Prostrano imanje mi se još sa kolskog prilaza učinilo čarobnim. Nisam znala kako
je unutra. U predvorju se nalazilo dvostruko stepenište pokriveno žutim tepihom.
Podsetilo me je na žuti popločani put i kako je Doroti skakutala do svog odredišta.
Da nisam bila mrtva umorna, skakutala bih i ja. Ovo mesto je bilo više nego
raskošno. Vesov dom u Malibuu je bio divan, udoban i verovatno je koštao
bogatstvo. Alekovo skladište je bilo neverovatno i odlično opremljeno. Tonijev i
Hektorov penthaus je bio vrlo elegantan, ali ovo je bila sasvim druga vrsta
bogatstva. Kad je tetka Mili spomenula staro bogatstvo, iskreno, nisam znala kuda
sam krenula. Mislila sam na političare, vladu? To bi verovatno bilo lepo mesto, ali
ovde bi i britanskoj kraljici majci bilo udobno da živi. Zidovi su bili zaobljeni, imali
su gipsane ukrase, tu su bili i džinovski prozori sa debelim zastorima boje vina.
Stopala su mi tonula u tepih tako da sam poželela da izujem sandale i idem bosa
samo da zaronim prste u plišano paperje. „Ovo je prekrasno.“
Aron se nasmešio i ravnodušno osvrnuo oko sebe. „Majka je imala smisla za
uređivanje prostora.“
„O, stvarno? Mora da je ponosna na ovo. Prelepo je.“
„Davno je umrla, ali svakako joj je prijalo što su joj se mnogi divili i uživala je
u časopisima koji su slikali razne prostorije ovde. Nekoliko puta je izašla i na
naslovnoj strani. Ova kuda je bila njen ponos i radost – zapravo, kad sam ja otišao
na univerzitet.“ Osmehnuo se i namignuo.
Činilo se da je ego Arona Šiplija savršeno netaknut. Dutke sam ga pratila,
upijajudi okolinu sve dok se nismo našli ispred duplih vrata. Smeh je odzvanjao iza
vrata kao da se neko odlično zabavljao. Aron je oštro pokucao, ali nije sačekao
poziv, ved je otvorio vrata kao da na to ima pravo.
„Ah, Arone, sine moj! Dođi, dođi. Ketlin i ja smo upravo raspravljali o
prošlonedeljnoj propasti u kuhinji.“ Pokazao je na ženu u tamnoplavoj uzanoj
suknji sa belom keceljom s karneridima vezanom oko struka i bež svilenoj bluzi
uredno upasanoj i zakopčanoj do vrata. Morala je biti deo posluge. „Vidiš,
dobavljač hrane za prošlonedeljni događaj mislio je da sam želeo…“

93
 „Oče…“, Aron ga je naglo presekao, što mi se učinilo prilično nepristojnim i
neprivlačnim. I njegova privlačnost je za dlaku opala. „… Gospođica Sonders je
ovde.“ Povukao me je za ruku napred i našla sam se licem u lice sa starijom
kopijom mladog Šiplija.
„Dakle, još si lepša uživo nego što sam video na tvom profilu. Ta gospođa
Milan zna tačno kako da zadivi. Bide savršena, zar ne, Arone?“
Aron me je odmerio od glave do pete. „Da, definitivno savršena
kandidatkinja da privuče pažnju tvojih drugara.“
„Dođi ovamo, draga moja. Ja sam Voren Šipli“, rekao je veselo. Umesto
rukovanja, privukao me je u očinski zagrljaj. „Nimalo nisi onakva kakvu sam
očekivao.“ Odmakao se i nasmešio dok me je gledao pravo u oči. Prljavi matori
perverznjaci bi me gledali u grudi u ovom položaju. Izgleda da je moja tetka
govorila istinu. Nije bio zainteresovan za mene na taj način. „Hvala što si došla.
Ove okolnosti su jedinstvene, ali gospođa Milan me je uverila da deš biti
izvanredna kandidatkinja. Samo po tvom izgledu… ved mogu da kažem da de mi
jesti sa dlana.“

94
 DRUGO POGLAVLJE

„Kako to mislite, samo po mom izgledu?“ Obrve su mi se same od sebe skupile.

Aron je dunuo iza mene i spustio mi ruku na krsta… veoma nisko. Dovoljno
nisko da mi opipa oblinu stražnjice kroz suknju. Zatim me je potapšao po njoj i
stao ispred mene, skrstio ruke i seo na ivicu očevog stola.
Nameravala sam da ga napadnem zbog toga što me je potapšao po zadnjici
kao svoju ženicu, ali iskoristio je taj trenutak da objasni. „Otac te je unajmio zato
što si lepa, mlada, i izgledadeš smrtno seksi u koktel haljini. Čula si za devojku za
ukras, je li tako?“ Napudio je usne dok mi je očima lutao po telu. Poželela sam da
mi to zasmeta, ali nije. Možda zbog otvorenog divljenja koje je bilo zabranjeno
kod nekoga njegovog kalibra i statusa. To što je bogati političar odmeravao
pratilju bilo je jebeno seksi.
„Dakle, pretvaraču se da sam vam šta, gospodine Šipli?“ Pogledom sam
potražila objašnjenje od Šiplija starijeg.
Voren Šipli je pogledao u Ketlin, koja je spustila i skrenula pogled, dok joj je
bolni izraz preleteo preko lepih crta. „Mislim da je bolje da odem i pustim vas da
razgovarate o poslu.“ Glas joj je drhtao dok se žurno povlačila. Žena je izašla iz
sobe tako lakim koracima da ih nisam čak ni čula. Pretpostavljam da posluga nauči
kako da bude tiha i nenametljiva.
Otac je podigao ruku da kaže nešto ženi, ali Aron mu ju je zgrabio i spustio je
na radni sto. Voren je ispravio ramena i zabacio glavu. „Draga moja, muškarci s
kojima se družim svi pripadaju onom jednom procentu najbogatijih, kao i ja. Imaju
više novca nego što je potrebno za hiljadu ljudi tokom čitavog njihovog života i
koriste ga da upravljaju krupnim poslovima. Ja samo pratim njihovu igru.“ To me
je zbunilo, jer jedini Jedan procenat za koji sam znala bila je nezakonita
motociklistička banda iz okoline Vegasa.
Podbočila sam se i izbacila kuk. „I dalje mi nije jasno zašto sam ovde.“
Voren se nakašljao i protrljao rukom čekinjastu bradicu. Izgleda da mu je bilo
izuzetno neprijatno da nastavi taj razgovor.
„Bideš očeva kurva“, potvrdio je razmetljivo senator. Ni traga osedaja za
meru u tonu.
Zabacila sam glavu i smesta skrstila ruke na grudima. „Molim? Ne spavam s
klijentima osim ako to ne želim. S naglaskom na to želim.“

95
 „Ne, ne, ne, draga moja. Ne želim to…“ Vorenu je izgleda bilo neprijatno kao i
meni i potražio je od Arona, pretpostavila sam, pomod u objašnjavanju. Aron je
zakolutao očima i ustao.
„Mija, ti muškarci svi imaju ženu uz sebe. Obično su to gramzive kurve. Samo
se trude da izgledaju lepo, uzmu što više novca, i jebu se s muškarcima kad god i
gde god im padne na pamet.“
„Gospode, sine. Moraš li biti tako prost?“ Voren je ustao i prišao mi. Po
pogledu sam zaključila da se postideo. „Mija, nedu se loše ponašati prema tebi, ali
moram se pokazati pred tim muškarcima da bih napredovao sa svojim planovima
za izgradnju i novim programom. Svi imaju veoma mlade, prelepe žene uz sebe.
To je odvratni statusni simbol, ako baš hodeš. Meni do toga nije stalo, ali
prilagodidu se koliko god je potrebno da sprovedem svoj plan u delo. Da bih to
postigao, treba mi podrška nekoliko veoma istaknutih muškaraca u poslovnom
svetu i vladi. Bez toga, mogli bi da mi zaustave program i pokvare sve planove.“
„Izgleda da ste mnogo razmišljali o tome.“
„O tome, novcu i vremenu. Više nego što bih hteo da priznam“, potvrdio je.
Aron je ponovo zavrteo glavom. „Otac je savremeni borac za građansku
samozaštitu. Gradi centar koji de nuditi medicinske usluge zemljama Tredeg sveta.
Da bi to uradio, mora da trguje sa zemljama koje nude određene vakcine po
sniženoj ceni. U drugim zemljama treba mu veza sa vladom, kao i imunitet da bi
njegovi ljudi mogli da putuju na ta odredišta. Vlade de morati doneti zakonske
akte da bi organizaciji dozvolili da ulazi i izlazi iz Amerike, šalje lekare, medicinske
stručnjake itd., poput Crvenog krsta, Lajons internešenela i Lekara bez granica.“
„Želite da spašavate ljude u zemljama Tredeg sveta? Ne vidim gde je tu
poteškoda. Zar predstavnici vlasti ne bi trebalo oberučke da prihvataju priliku da
pomognu, naročito ako to nije na račun poreskih obveznika?“
Voren mi je obuhvatio obraze, gledajudi me pravo u oči. Smeđi krugovi su mu
bili topli i ljubazni. „Neki tako i rade, draga moja. Neki. Ali ima i puno birokratije.
Više nego što možeš i da zamisliš.“ Spustio je ruke i odmakao se da se nasloni na
radni sto. „Da bih to savladao, moram stedi nekoliko modnih ortaka. Ima takođe i
drugih koji žele posebne usluge od moje porodice, a koje ne možemo da
pružimo.“ Skrenuo je pogled ka Aronu. On je udahnuo i spustio glavu. Voren se ne
bi usudio da svojim planom dovede politički položaj svog sina u opasnost. I tad mi
je postalo jasno da je Voren Šipli dobar čovek. Porota je još vedala kad je u pitanju
njegov sin.
Slegnula sam ramenima. „I gde se tu ja uklapam?“

96
 Tad mi je prišao Aron i uhvatio me pozadi za vrat. Ruka mu je bila topla i
primenio je savršeno odmeren pritisak kad me je stegao. „Na događanjima i
skupovima. Izgledadeš neverovatno lepo, smeškadeš se, grliti oca kao da si
njegova igračka i posao de biti obavljen.“ Bilo mi je žao što nisam imala veliko
crveno dugme s natpisom to je bilo lako da ga pritisne.
„A šta je s vama?“ Oblizala sam usne. I opet, posmatrao me je sa žestinom
koja mi se prilično dopadala. Da mu tu nije bio otac, bila sam sigurna da bi me
pritisnuo uz najbliži zid i ljubio po celom telu.
Zamumlao je duboko u grlu. Osetila sam to sve do nožnih prstiju. Nagnuo mi
se blizu lica, tako da sam mu osetila dah na obrazu kad mi je prošaputao u uvo.
„Sa mnom. Pa ja du da jurim očevu seksi mladu igračku privatno.“ Brzo je
promrdao obrvama pre nego što se odmakao i namignuo.
Ispružila sam ruke i pljesnula se po butinama. „Kad počinjemo?“

Nekoliko dana kasnije, našla sam se na dobrotvornoj zabavi gospodina Šiplija,

osvrdudi se oko sebe kao divlja gazela na nišanu lovca. Kad sam bila sa Vesom, on
me je upoznao s okolinom, potrudio se da se osedam kao da se uklapam. Ali ovog
puta ovde to nije bio slučaj. Ulila sam sama sebi veliku dozu samopouzdanja,
jasno postavljajudi ciljeve i spremajudi se za bitku. Dok sam osmatrala prostoriju,
setila sam se jednog Vesovog otmenog događaja u Malibuu, samo je ovaj bio na
daleko višem nivou. Nisam na sebi imala šljaštede šljokice. Ne, nosila sam haljinu
koju su kreirali Dolce i Gabana kao ličnu uslugu gospodinu Šipliju. Imala je duboki
izrez od vrata do dupeta, ali napred je sve bilo pokriveno. Voren je pocrveneo i
nije ni spomenuo ormar pun Armirane odede. Slikala sam haljine i ostalo i poslala
to Hektoru, mom najboljem gej prijatelju u Čikagu. Od njega sam dobila slededu
poruku: „Chica, svemir je tvoj. Kako da ja nabavim kartu za raj?“
Pogledala sam po prostoriji i, iskreno, zapanjio me je broj muškaraca preko
pedesete u otmenim odelima sa devojkama dovoljno mladim da im budu derke –
možda čak i unuke – kraj sebe. Krišom sam izvadila telefon i slikala džinovsku
prostoriju, uključujudi i goste.
Prikupljali smo priloge za jednog Vorenovog prijatelja. Upotrebila sam taj
izraz nevoljno jer zapravo, kako je Voren priznao, veoma mali broj ljudi u jednom
procentu gajio je međusobno prijateljstvo. Ta prijateljstva su uglavnom trajala
koliko i naredni poslovni dogovor. Ako ih posao ne bi doveo do cilja, ili im ne bi
doneo brdo love, taj odnos više ne bi imao nikakvu vrednost. Više nisu bili ortaci.
Iskreno, to mi se gadilo, ali bila sam pladena da budem tu. I u mom poslu je bilo
licemerja.

97
 Za: Smrdljivu Drolju
Od: Mije Sonders
Opiši ovo?

Od: Smrdljive Drolje

Za: Miju Sonders
Lako! Povedi derku na posao na Kapitol hil!

Umalo da se onesvestim. Tako sam se brzo zasmejala da sam se skoro

udavila šampanjcem koji sam pijuckala i zanjihala sam se na visokim potpeticama.
Bože, obožavala sam tu ženu.
„Pažljivo“, stariji gospodin me je uhvatio za mišicu i pridržao. „To na čemu se
daviš je odlično pide. Rekao bih da ima i gorih načina da se otputuje nego da se
ugušiš od šampanjca vrednog petsto dolara.“ Kikotao se dok su mi oči suzile. Na
kraju sam ispljunula tečnost koju sam držala u ustima na biljku u saksiji. Grcala
sam i kašljala, pokušavajudi da se priberem. Tog trenutka je konobar prošao sa
čašama vode. Sedokosi starac je ukrao jednu i pružio mi je. Zahvalno sam je ispila,
čistedi šampanjac koji je otišao u pogrešnom pravcu.
„Tako mi je žao.“ Pročistila sam grlo i izbacila usnu, pudedi se najbolje što
sam umela.
Čovek, koji je morao imati barem šezdeset pet ili sedamdeset, zavrteo je
glavom i potapšao me po obrazu kao da sam mu omiljeni kudni ljubimac. „Nema
brige, devojčice. Ko ti je tatica?“ Jednog trenutka je bio dobri deka, a narednog –
pravi grabežljivac.
Nesvesno sam skupila obrve. „Nisam sigurna na šta mislite?“
„Ne budi glupa. Ko se brine za tebe?“ Oblizao je svoje suve, ispucale usne.
Disao je otvorenih usta i zapahnuo me je smrad cigara i alkohola. Naježila sam se,
potiskujudi nagon za povradanjem.
Neko iza njega je pročistio grlo. „Verujem da si našao nešto što pripada
meni.“ Lice Vorena Šiplija bilo je iskrivljeno od mrštenja, a oči tvrde kao kamenje
dok je gledao u čovekovu ruku koja je stezala moju.
„Vorene, nisam znao da si konačno pronašao jagnje.“ Čovek se osmehnuo, i
pogledom mi bezobrazno prešao preko oblina. „I kakva savršena mala ljubimica.
Deliš li je?“ Glas mu je bio ulizički. Svakim trenom mi je bilo sve teže da
potiskujem povradanje.

98
 Voren se glasno nasmejao. Smeh ravno iz trbuha koji se čuo nadaleko i
naširoko. „Bojim se da ne, prijatelju stari. Pomalo sam sebičan ovako mator,
Arture.“
Artur mi je pustio ruku. Bez razmišljanja sam protrljala to mesto. Voren je
primetio taj pokret i vilica mu se stegla. Prišao je i lako me obgrlio oko struka.
„Ovo je Mija, pod mojom je zaštitom. Mija, Artur Broton.“ Stegao me je oko
struka i ja pružih ruku.
„Drago mi je što sam vas upoznala, gospodine Brotone.“ Prikladno sam se
priljubila uz Vorena. Prigrlio me je uz svoje kao stub snažno telo, čvrsto i visoko.
Takva snaga nije bila u skladu s njegovim godinama.
Voren se sagnuo i poljubio me u slepoočnicu. „Mija, sigurno si žedna. Idi i
uzmi pide. Stižem za tren.“ Klimnula sam glavom i lako me je potapšao po guzici.
Ne bih rekla da je to bilo drugarski kao što je to radio Mejson, moj bivši klijent i
prijatelj sa svojim saigračima ili sa mnom, kad smo ved kod toga. Bilo je više nalik
na maženje deteta. Barem nije pipao kao što su to radili neki od ovih staraca.
Probijala sam se kroz pravo šarenilo staraca sa zategnutim, zgodnim, mladim
ženskim telima što su se privijala uz njih. Gotovo sam mogla zamisliti sidušne
okove kojima su ih držali uz sebe, tako da im se nikad ne udalje predaleko od
novčanika. Grozno.
Barmen mi je ponudio novu čašu šampanjca. Istresla sam je, spustila je i
zatražila još jednu.
„Lakše tigrice, ne želiš valjda da padneš pijana i uništiš ocu ugled“, rekao je
Aron pošto je seo na stolicu pored moje.
Odmahnula sam glavom i napudila usne. „Ne dobijam ono zbog čega sam
ovde.“
„Ved radiš. Lepo izgledaš, pokazuješ ovim matorcima da je otac jedan od njih.
Vidiš kako živahno razgovara sa Arturom Brotonom?“
Narogušila sam se na spomen tipa koji me je ščepao za ruku. „Da.“
Pokazao je glavom ka dvojcu. „Poseduje luke kroz koje otac želi da
transportuje lekove. Drži lučke vlasti u svakoj zemlji u zadnjem džepu. Ocu je
potreban taj tip da bi usidrio brodove.“
Izbacila sam grudi, izdišudi, i namestila ramena. „Ali zašto? Ono što on radi je
dobro, ljubazno i ljudski.“
Aron se zakikotao. „Jeste, ali to ne donosi novac i opasno je voditi
Amerikance u te zemlje i podizati zdravstvene ustanove. I koristim taj izraz
ustanove veoma slobodno. Više liče na bunkere ili šatore. To je samo jedan korak.
I to samo ako nagovori Artura da dozvoli brodovima da dolaze i odlaze i odrekne

99
se tog prihoda i ljudstva u ime višeg cilja. Nije lak poduhvat. Takođe mora da
pribavi špeditera, lekare, misionare, oružane snage za zaštitu i tako dalje. Mnogo
je više toga na kocki nego što misliš.“
Opa. Voren je zaista bio savremeni superheroj. Nosi lekove u zemlje Tredeg
sveta, prihvata opasne rizike za dobrobit čovečanstva. To je izuzetno modno, i
osetila sam zadovoljstvo što sam s ovim klijentom.
„Dakle, kako mogu da pomognem?“
Podigao je ruku i pomilovao me palcem po obrazu. „Opusti se. Time što si
ovde, svrstavaš ga među krupne face sa zgodnom igračkom.“ Sigurna sam da mi je
u očima sevnula vatra kad je to rekao jer se Aron nasmejao i brzo odgovorio:
„Doduše, mi te ne smatramo igračkom. Gospode. Što si osetljiva.“
Zakolutala sam očima i dunula. „Izvini. Možda sam malo zbunjena. Ovo je
drugačije od onoga na šta sam navikla.“
Nagnuo se malo bliže, dovoljno da mu osetim slatke note jabuka i skupe kože
iz njegove kolonjske vode. „A na šta si navikla?“ Ton mu je bio primamljiv i
obradao se neposredno ženi u meni.
Podigla sam golo rame i pogledala preko njega, a zatim zatreptala. „Svaki put
je drugačije.“
„Je li tako? A ako bih ja poželeo da ispitam to drugačije dok si ovde… da li bi
te zanimalo? Sa mnom, ne sa mojim ocem.“
Stegla sam usne i glasno udahnula. Zabacila sam glavu i zagledala mu se
pravo u čokoladne oči. Taj muškarac nije bio stidljiv. Želja, požuda, žudnja i
pohlepa nežno su mi prelazile preko svakog centimetra kože od njegovog pogleda.
Drhtaji uzbuđenja zatalasali su mi se od grudi i teško mi se spustili među noge.
Spustio mi je ruku na koleno, pravedi mi krugove po goloj koži. Ono uzbuđenje
koje sam osetila pre samo nekoliko trenutaka pretvaralo se u ključali lonac snažne
energije. Iščekivanje je bilo zabavna igra u kojoj je prijatni Aron Šipli izgleda
uživao. Bio je definitivno prava zvezda u umetnosti zavođenja. Mene je zaveo…
očas posla.
Pre nego što sam potpuno odlepila, nagnula se napred i zagrizla ono u šta
sam žarko žudela da zarijem zube, Voren se vratio. Ogroman osmeh mu je ozario
blago naborano lice.
Zapljeskao je rukama. „Šampanjac, dobri čoveče. Imamo razloga da
proslavimo!“ Objavio je. Barmen mu je pružio čašu penušavca.
„Je li tako, oče? Pričaj. Iščekivanje“, uputio mi je pogled koji je još goreo istim
žarom, „ugušide nas.“

100
 Voren je narednih pola sata obrazlagao dogovor koji je sklopio s Arturom
Brotonom o lukama. Ispostavilo se da je Arturu potreban pozamašan otpis poreza,
kao i pozitivna reklama za kompaniju. O njemu se loše pisalo u medijima zbog
poslovanja sa Azijom. Vest da de ponuditi svoje luke za uvoz medicinskih
potrepština, zaliha, i stručnjaka u zemlje kojima su bili potrebni zapadnjački lekovi
bila je dobra poslovna odluka i nije je mogao propustiti.
„Hvala, Mija. Ved mi pomažeš da stignem tamo gde želim sa ovim
programom.“
Okrenula sam glavu i namrštila se. „Kako to mislite? Nisam učinila ništa.“
„Naprotiv. Artur me je izbegavao jer je mislio da mi smeta drugi poslovni
dogovor koji je imao s jednom našom konkurentskom kompanijom, što je
potpuno apokrifno.“ Aron je klimnuo glavom. Pretvarala sam se da znam šta je
apokrifno, ali ukapirala sam da je moralo imati neke veze s lažnim ili netačnim.
„Obezbedila si mi savršen put do otvorenog razgovora s njim. Prvo smo pričali o
tebi, a onda smo odmah prešli na poslovna pitanja. Uspelo je kao čarolijom.“
Široko se osmehnuo i ispio ostatak šampanjca.
Zaista više ništa nisam mogla da kažem. Čitav ovaj scenario bio je izvan moje
zone udobnosti. Jedina mogudnost mi je bila da se prilagodim okolnostima.
Podigla sam čašu u šaljivoj zdravici. „Onda mi je drago što sam pomogla.“
Nasmejala sam se i popila pide pre nego što smo krenuli.
Nod je bila duga i razgovori dosadni. Nekoliko ovakvih nedelja bide mi
dosadno kao i istorijsko odeljenje u obližnjoj biblioteci. Bide ispunjene samo
starcima, poslovnim pogodbama i gramzivim droljama. Morala sam smisliti način
da budem korisnija.
Upravo o tom pitanju sam razmišljala dok sam hodala kroz široke, mračne
hodnike vile kasnije te nodi u potrazi za kuhinjom. Na kraju jednog hodnika sijalo
je prigušeno svetlo. Na svaka tri metra nalazila su se umetnička dela i skulpture iz
raznih vekova. Kuda je više ličila na muzej umetnosti nego na dom. Nije bilo slika
ili fotografija porodice na zidovima. Nije bilo uspomena koje bih povezala sa
Aronovom mladošdu. Videla sam samo kabaste antikvitete i skupocene artefakte
koji izgleda nisu imali nikakvu ličnu vrednost. To su očigledno bile uspomene na
vremena koja su stanari kude zaboravili ili su samo korišdeni kao raskošni ukrasi.
To me je rastuživalo jer su neki od tih komada bili pravi dragulji. Trebalo je da
budu negde izloženi i osvetljeni, a ne da popunjavaju prostor u prostranom i
gotovo praznom zdanju.
Hodnik je vodio do raskošne, veličanstvene kuhinje. Aparati od nerđajudeg
čelika, četvora providna staklena vrata. Iza jednih su se nalazili mleko, sir, vode i

101
povrde. Uobičajeni sumnjivci koji se viđaju u frižideru. Iza drugih se videlo sveže
cvede svih vrsta.
„O, nisam vas videla tamo“, začula sam pevljivi glas sa strane. Okrenula sam
se i ugledala domadicu kude Ketlin.
Osmehnula sam se i mahnula. „Nisam mogla da spavam. Još se nisam sasvim
prilagodila promeni vremena.“
Ušla je u prostoriju, prišla ormaridima i izvadila par tanjira. „Hodete li
sendvič?“
Voda mi je pošla na usta. „Bože, uvek. Poslednja dva dana sam samo jela
neke specijalitete. Obična duretina i sir bi bili savršeni.“
Blago se osmehnula, ali nije joj se poznavalo u očima. Malo-malo, pa bi joj
plave oči pogledale u mom pravcu. S uvežbanom lakodom obema nam je
napravila po sendvič. Iako nije rekla ni reč, znala sam da je nešto muči.
„Znate, možete da me pitate šta god hodete. Odgovoridu vam iskreno. Imam
osedaj da ne znate zašto sam ovde.“
Odmahnula je glavom, skrstila ruke na grudima i spustila pogled.
„Ja sam pratilja; Voren me je unajmio.“ Iskreno sam odgovorila.
Oči su joj se razrogačile kao beskrajno plavo nebo. Podigla je ruku na srce i
naslonila se na radnu ploču. „Razumem.“
Nisam se mogla suzdržati. Očigledno se nešto dešavalo s njom i starijim
Šiplijem. „Nije to što mislite…“ Počela sam, ali ona je krenula unazad sve dok
zadnjicom nije udarila o frižider.
„Nije važno šta ja mislim. Ja, uh… ja sam samo posluga.“ Skupila je obrve i
ponovo prošaputala: „Ja sam samo posluga.“
Naslonila sam se kukom na pult i sačekala da me pogleda. Suze su joj se
skupile u očima, a meni se srce kidalo. „Ne spavam s njim. Nije tako.“
Naglo je podigla glavu. „Ali pratilja si. Upravo si rekla…“
Presekla sam je. „Rekla sam da sam pratilja. Unajmljena da s njim odlazim na
događanja, kao njegova lična devojka za ukras. Ne ljubavnica; izgleda da je u tom
pogledu ved zbrinut.“ Nasmešila sam se i ona je porumenela.
„Ne znam na šta mislite.“ Uhvatila se za revere kudne haljine i pažljivije
pokrila grudi, iako se nije video ni delid kože.
„Naravno da znate.“ Meni je postajalo sve jasnije. Na stolu su se nalazila dva
sendviča koja je napravila. Jedan je bio duplo vedi od drugog. A-ha. „Za koga je
sendvič?“
I opet joj ljupki obrazi poprimiše lepu ružičastu boju. „Prilično sam gladna.“

102
 „Da, i ja sam gladna posle odličnog seksa. Hajde, odnesite svom čoveku
sendvič. Umem da čuvam tajnu.“ Dohvatila sam tanjir sa manjim sendvičem i
pošla u svoju sobu. Čekalo me je gledanje televizije do kasno u nod.
„Mija, on ne želi da iko sazna. To bi ga povredilo.“
To mi je privuklo pažnju i u mestu sam se okrenula. „Povredilo? Kako?“
Ramena su joj klonula. „Podigla sam Arona otkako mu je majka umrla. Ne bi
razumeo. Njegov otac i ja smo se dogovorili da mu ne kažemo.“ Vrtela je vratom,
ali ramena su joj i dalje bila spuštena. „Osim toga, ja nisam bogata žena. Svi
poslovni muškarci imaju zvanične supruge. Ja sam niko.“
Pružila sam ruku ka njoj, ali povukla se. „U redu je. To sam izabrala. Da nisam
ludo zaljubljena u njega, ved bih otišla. Bolje da ga imam pod okriljem nodi nego
da ga nemam uopšte.“ Naravno, nisam se nikako slagala s tim, ali kad sam zaustila
da odgovorim, uhvatila me je za ruku i primakla se. „Hvala ti na brizi, ali ne
poznaješ nas. Bili bismo ti zahvalni na diskreciji.“
Čekala je dok sam stajala nesigurna šta da kažem. „Ako tako želite“, konačno
sam izgovorila.
„Želimo. Hvala ti. Posetidu te ujutru. Gospodin Šipli me je obavestio da ima
spisak događaja na koja namerava da te vodi. Drago mi je što znam zašto si ovde.
Hvala ti na iskrenosti, Mija. Osvežavajuda osobina ovde.“ Usne su joj se oblikovale
u onaj osmejak koji sam videla u kancelariji kad sam je srela juče i dvaput večeras.
Morala sam priznati, uspevala je njime da me smiri. Ostavila me je da stojim tamo
sa sendvičem i mogudim usputnim zadatkom. Naravno, trebalo je da otkrijem
oseda li Voren isto prema dragoj domadici što i ona prema njemu. Takođe du
morati da ispitam Arona šta misli o Ketlin i njihovoj istoriji.
Pretpostavljala sam da de ispitivanje mladog Šiplija biti težak posao, ali neko
je i to morao da obavi. Zacerekala sam se sopstvenoj šali i krenula kroz lavirint
hodnika ka svojoj sobi. Sutra je bio novi dan.

103
 TREĆE POGLAVLJE

Napola usnula, prošla sam kroz vrata, pretpostavljala sam, trpezarije. Eureka!
Pronašla sam je. Čim sam ušla i proučila prostor, zastenjala sam. Ketlin mi je
prišla, potpuno obučena u uzanu suknju, svilenu bluzu i potpetice, sveže ispeglana
i besprekorno čista. Proseda kosa joj je bila skupljena u čvrstu punđu, ni dlaka nije
virila. Bilo je sedam ujutru i na licu joj se videla blaga šminka. Ukusno i u skladu s
njenim godinama i držanjem, ali u sedam ujutru. Ko još izgleda tako sređeno tako
rano?
Pokazala mi je na stolicu s Vorenove leve strane. Sela sam kao slonica i
dunula da sklonim razbarušenu kosu sa čela. Voren je spustio ugao novina i
nasmešio se.
„Dobro jutro, Mija. Verujem da si dobro spavala?“ Osmotrio mi je majicu i
pamučnu pidžamu. Naravno, na sebi sam imala ružičastu majicu i šareni prugasti
donji deo, u skladu sa svoje dvadeset četiri godine. Mogla sam mu biti unuka, a
evo, radila sam kao njegova pratnja.
Nezadovoljno sam dunula. „Znam da vi jeste“, izjavila sam lukavo. Spustio je
novine u krilo i laktove na čvrstu hrastovu površinu.
„Izgleda da si postala svesna nekih veoma ličnih detalja. Hodeš li da
razgovaramo o tome?“ Glas mu je bio otvoren i nimalo zabrinut.
Ketlin je skrenula pogled dok mi je sipala kafu i dopunila Vorenovu šolju.
„Ne naročito. Da li biste vi voleli da razgovaramo o tome zašto ste unajmili
pratnju dok nam vaša devojka služi doručak?“, odgovorila sam odvažno, svesna da
sam daleko prekoračila granicu koja bi bila prikladna za ženu mog položaja. Nikako
nisam smela izgubiti svoju lovu pre nego što je isporučim Blejnu, mom prljavom
pacovskom gadu od bivšeg.
Voren je iskrivio lice i stegao usne tako da su mu pobelele. „Bilo bi dobro da
se setiš gde ti je mesto. Ono što je lično tebe se ne tiče.“
Bio je ozbiljno u pravu. „Izvinjavam se; u pravu ste.“ Poželela sam da zatražim
od Ketlin parče pite za doručak umesto jaja i slanine koje je postavila pred mene.
Umesto toga sam spustila glavu i uzela viljušku. Bila je teška i čvrsta. Verovatno je
koštala više od nečije mesečne kirije.
Dok sam gutala hranu, sedela sam i pokušavala da gledam svoja posla. Čim je
Ketlin izašla iz prostorije, spustila sam viljušku i okrenula se Vorenu.

104
 „Slušajte, žao mi je.“ Presavio je Vašington post i spustio ga na sto. „Valjda
mi je teško da razumem zašto sam ovde kad imate savršeno lepu ženu spremnu
da radi kako joj vi kažete.“
Gledao me je pravo u oči dok je izgleda razmišljao o onome što sam rekla.
„Ketlin je u ovoj porodici otkako je Aron bio dečak. Pomogla mi je da ga odgojim
kad smo izgubili njegovu majku. Tek nedavno smo započeli nešto više.“ Udahnuo
je, zatim izdahnuo. „Iskreno, više i ne znam kako to da otkrijem. Veza sa poslugom
mi ne bi donela dobro – niti mom poslu. Nisam siguran da li bi Aron to prihvatio ili
ne. Duboko je voleo majku. Njena smrt je teško pogodila ovu porodicu.“
„Ali Ketlin vas je održala na okupu, je li tako?“
„Jeste, apsolutno. Sve bi bilo mnogo gore bez nje da nas sastavi.“
„Onda joj na neki način dugujete.“ Oči su mu se zažarile, ali nastavila sam:
„Sve sam shvatila sinod dok smo daskale; nije mi ništa rekla, samo da znate.“
„Sa Ketlin sam više od godinu dana i ništa nije otkrila ni živoj duši. Znam da je
poverljiva.“
„Pa zašto joj onda ne poverite i svoje srce? Obelodanite vezu s njom. Zar nije
zaslužila?“ Prešao je rukom preko brade, kad mu se vilica stegla. „Možda je ne
volite kao ona vas? Koristite li je samo da biste umočili kurac?“
Naglo je ustao i bacio salvetu na sto. „Nedu ti dozvoliti da mi se obradaš tako
prostačkim rečnikom ili me optužuješ za nešto tako gnusno. Moje vreme s Keti je
nešto posebno i… i čekaj… Jesi li ti to rekla da me ona voli?“ Klimnula sam glavom,
a on je stavio ruke u džepove i zaljuljao se napred-nazad na petama. „Stvarno? Je
li izgovorila baš te reči?“ Od ljutnje do razmišljanja u roku od dvadeset sekundi. To
bi bio rekord u mom provodadžisanju.
„Jeste, sinod. Rekla je da ne bi ostala s vama u tajnoj vezi da nije ludo
zaljubljena u vas.“
Ovog puta teško se spustio na stolicu. „Neka sam proklet.“
„Mislite, niste znali?“ Sigurna sam da sam zvučala zaprepašdeno, jer sam se
zaista tako osedala. Tu sam bila dva dana i ukapirala sam da je žena zaljubljena.
Kako je mogude da je on spavao s njom cele protekle godine i nije znao? Možda
zbog njegove političarske strane. Uvek misle da neko ima skrivene namere. Svet bi
bio mnogo bolji kad bi svi govorili ono što misle i verovali u primenu zlatnog
pravila.7
Voren je zavrteo glavom i poklopio usta rukom. „Sve ovo vreme…“
„Da. Mogli ste da uživate u tome mnogo duže.“

7
Pravilo koje zagovara da ljudima treba činiti ono što bismo mi želeli da oni nama čine ili se ponašati
prema njima kako bismo mi voleli da se oni prema nama ponašaju. (Prim, prev.)

105
 Na to se glasno zakikotao. „Mija dušo, ti si definitivno prava đavolica
umotana u lep paketid.“
„Đavolica?“, slegnula sam ramenima. „Zvali su me i gore.“ Nasmešila sam se i
spustio je ruku na moju.
„Hvala. Još nisam siguran šta da radim sa tim obaveštenjem, ali znam da
moram nastaviti sa svojim planom. Projekat de trpeti, a posle sinodne pobede,
moramo nastaviti dok je gvožđe još vrude. Razumeš? Treba da radiš ono za šta
sam te unajmio.“
„Razumem. Šta god vam treba.“
„Dobro. Prouči ovaj spisak i plan za događaje u narednih nekoliko sedmica.
Ostatak vremena de biti tvoj. Verujem da ti je Aron ponudio da ti propisno pokaže
Vašington ako te zanima.“
Žustro sam klimnula glavom. Ko zna kad du ponovo biti u glavnom gradu.
Želela sam da obiđem sve znamenitosti.
Ponovo me je potapšao po ruci. „Bidu zauzet do petka. Idi demo na večeru
koju organizuju ambasadori Ujedinjenih nacija za razne neprofitne organizacije. U
subotu deš idi na čajanku koju priređuje Arturova trenutna prijateljica. Bide barem
još deset drugih žena s kojima treba da se sprijateljiš. Ako se zbližiš s njima, zvade
me na događaje koje organizuju njihovi muškarci. Pristup tim muškarcima u okviru
njihovog unutrašnjeg kruga ključan je za slededu fazu. Jesi li spremna za taj
izazov?“
Prinela sam ruku čelu i vojnički ga pozdravila. „Jesam, gospodine!“
„Definitivno đavolica. U međuvremenu, uživaj u vremenu s mojim sinom.
Inače je retko ovde, ali čini mi se da sam ga, otkako si ti došla, video ved dvaput u
dva dana. Vrlo zanimljivo, najblaže rečeno.“
„Mmm, zanimljivo.“ Zaključila sam i popila kafu. „Vidimo se u petak,
Vorene.“
„Do tada, Mija.“

Za: Miju Sonders

Od: Seksi Samoanca
Da te se uvek sedam.

Tajeva poruka je bila zagonetna sve dok mi nije stigla i druga sa slikom.
Slikom njegovog desnog ramena. Sjajna potpuno nova crna tetovaža sijala je sa
slike. Bila je urađena na delu golog desnog ramena. Samoanski simbol
prijateljstva. Isti simbol koji sam mu ostavila na slici domadeg umetnika. Taj ga je

106
tetovirao na telo. Za mene. Na strani za koju je izjavio da je samo njegova. Bila je
velika, plemenska i nešto najlepše što sam u životu videla.
Otvorila sam kontakte i odabrala njegov broj. Zazvonilo je nekoliko puta pre
nego što se javio ženski glas.
„Halo, ovo je Tajev telefon“, ljupko se zakikotala devojka.
„Uh, zdravo. Ovde Mija. Je li Taj tu?“
„Mija!“, odgovorila je žena s velikim oduševljenjem. „Dušo, ovo je Mija!“
Dušo. Ova žena ga je zvala dušo na način koji se mogao protumačiti samo kao
posednički.
„Ko je to?“, pitala sam, nadajudi se da mi je nagađanje tačno.
„Ejmi. Sedaš se, povezala si Taja i mene u restoranu prošle nedelje?“
Nisam mogla obuzdati želju da zamahnem pesnicom kroz vazduh. Tiho sam
skočila u vazduh i zaplesala, uključujudi i zamahivanje pesnicom u vazduhu. Kad
sam se dovoljno iskakala, fokusirala sam se na telefon. „Da, naravno. Kako vam
ide?“ pitala sam zaverenički. Nikad nisam tvrdila da nisam tipična devojka. Barem
u nekom smislu, kao na primer kad želim da saznam neki trač.
„O, Mija, neverovatno je.“ Utišala je glas. „Potpuno sam…“ udahnula je.
„Samo… znaš… on je tako…“, ponovo je oklevala.
„Savršen?“ predložila sam toj sluđenoj, zaljubljenoj devojci.
„Da. Mija… ova prošla sedmica… bila je nestvarna. Hvala ti.“ Glas joj je
promukao, kao da se guši.
Osmehnula sam se, zamahala rukom i pogledala kroz prozor u prostrano
okruženje imanja. „Ne zahvaljuj mi. Bila je to sudbina. Drago mi je što ste se
pronašli.“
„Taj želi da priča. Zdravo“, rekla je, ali zvučala je kao da viče kroz tunel, i glas
joj je bledeo dok nisam čula najprijatnije mumlanje.
„Curo, vidim da si dobila moju poruku.“
„Tetovaža… Taj, prelepa je.“
„Kao i ti i ono što smo imali.“ To me je snažno pogodilo, pravo u grudi gde
sam praktično osedala njegove ruke kako me grle i teše me. „Ne znači da du
zaboraviti tebe i ono što smo imali samo zato što nam se odnos promenio. Uvek
deš biti dobrodošla ovde u Oahu kao deo moje porodice. Mija, mi smo prijatelji.
Prijatelji do kraja. To je samoanski način. Moj način. Razumeš?“
Zavrtela sam glavom široko se osmehujudi, iako to nije mogao da vidi. „Da,
Taj. Razumem, i volim to kod tebe, tvoju samoansku kulturu i tradicionalne
vrednosti. Reci mi sad, kako je sa Ejmi?“

107
 „Nema te tek nedelju dana, a ved kopaš u potrazi za prljavštinom, ha, curo?“
Volela sam kako mi je izgovarao nadimak; uvek bi promumlao to curo sa
produženim ooo.
„Nešto se nikad ne menja.“ Nasmejala sam se i on se zacerekao.
„Zasad je dobro. Mislim da si bila u pravu; možda sam je pronašao.“
Naježila sam se od uzbuđenja i nekog čudnog predosedaja kao kad čovek zna
da de neko redi nešto važno. „Da?“
„Da. Pronašao sam svoje zauvek. I Mija, mnogo je više nego što sam mogao i
da sanjam.“
Steglo me je u grudima i srce mi je zalupalo. „O, Taj, tako sam sredna zbog
tebe. Zaslužio si.“
„I ti, curo. Kad deš ti pokušati da ga nađeš?“
„Ne znam, Taj. Ja nemam vidovitu majku da mi prorekne bududnost, zar ne?“
Oboje smo se nasmejali. „Taj, zna li Ejmi?“ Povukla sam uvojak kose i zagrizla
ga. Odvratna nervozna navika i nešto što sam obično obuzdavala. Ali ne i sad.
Oboje smo znali da demo modi ostati prijatelji samo ako Ejmi bude znala kako smo
proveli tih mesec dana dok sam bila tamo i ukoliko joj to ne bude smetalo.
„Opusti se, curo, zna. Posle tredeg sastanka, pre nego što se sve, znaš… uh…
zahuktalo.“ Zakikotala sam se, ali zadržala dah u želji da čujem sve. „Pre toga sam
joj sve rekao. Sve.“
„Sve? Za džip, okean, zid?“ Poniženje mi je zamaglilo vid i osetila sam kako mi
se peckanje stida penje uz vrat i preplavljuje mi kožu.
„Ne. Bože. Nisam glup. Bio sam iskren. Rekao sam joj da smo imali nešto
žestoko, nešto što čak može da promeni život, ali završilo se i sad demo biti
prijatelji do kraja života. Ejmi to shvata. Nije ljubomorna. Ono što smo ona i ja ved
doživeli za nedelju dana tako je ispravno. Mija… oženidu se ovom devojkom.
Uskoro. Verovatno deš se vratiti na ostrva sledede godine.“
„Dodi du. Taj, ne mogu biti srednija. Sve si zaslužio.“
„Hvala, curo. Sviđa li ti se tetovaža?“ Glas mu je bio zavodljivo promukao,
mamedi komplimente. Setila sam se kako me je zavodio zbog nečeg drugog pre
samo nedelju dana, ali tad je hteo da mi se zavuče u gadice, i to često.
„Veoma.“ Toliko da mi je nešto palo na pamet, ludo i neverovatno. Nešto što
nikad pre nisam radila, a što de ostati sa mnom do kraja života.
„Hvala, Taj. Prenesi Ejmi moje čestitke i javi mi kad je zaprosiš. Ali daj joj
barem mesec dana, u redu, ubico žena?“
Nasmejao se onim krupnim samoanskim smehom, koji mi je veoma
nedostajao ved posle nedelju dana.

108
 „Hodu. Čuvaj se i hodu redovne izveštaje. Na svakih nedelju-dve. Obedaj mi.“
„Dobro, dobro. Obedavam.“
„Ako ti se bilo šta desi, Mija, uskačem u prvi avion da nekog ozbiljno
razbijem. Zaštitidu te, curo. Ako sam ti potreban, tu sam. Ejmi zna i slaže se. Tvoj
posao može biti opasan, ali shvatam. Porodica je na prvom mestu.“
„Da, Taj. Mislim da to niko ne shvata tako kao ti. Porodica na prvom mestu.“
„Pazi na svog tama, curo.“ Upotrebio je samoansku reč za oca. „Ali dok ne
pronađeš svog muškarca za zauvek, bidu tu. Stariji samoanski brat kog nikad nisi
imala.“
„Od ljubavnika do brata?“
Zacerekao se. „Ukapirala si. Obedaj mi da deš se čuvati.“
„Čuvadu se. Volim te, Taj.“
„Volim i ja tebe, curo. Prijatelji zauvek.“
„Prijatelji zauvek.“
Prekinula sam vezu i dugo izdahnula. Svi oko mene su napredovali, svi osim
mene. Meni je ostalo još šest meseci da završim to s Blejnom tako da tata bude
slobodan. Iako takav život ne bih nikad izabrala, biti pratilja bogatim muškarcima i
nije tako loše. Kad se setim samog početka, zapravo sam imala prilično mnogo
srede.
Veston Čarls Čening III. Nasmejala sam se kad sam se setila koliko sam
zavitlavala Vesa zbog broja na kraju njegovog imena. Ves je dobro igrao ulogu
poslušnog sina. Bio je razorno privlačan, opušten, vredan i pronalazio je vremena
da uživa u sitnicama. Vreme koje sam provela s njim bilo je mnogo bolje nego što
sam mislila da de biti. Od prilično zastrašujudih okolnosti napravio je pesmu.
Naučila sam da surfujem i shvatila da nisu svi muškarci skrojeni od istog
materijala.
Muškarci s kojima sam bila pre njega, oni kojima sam se posvetila, potpuno
su me povredili, slomili i doveli do toga da se razočaram u ljubav. On mi je
povratio veru u muškarce, veru da bih i ja mogla imati nešto što svaka žena u
svemiru sanja da ima. Pravu ljubav. Samo što je sad nisam mogla imati. Ali s
Vesom, iskusila sam vođenje ljubavi po prvi put i to nedu nikad zaboraviti niti se
toga odredi. Ta nod mi je bila najlepši trenutak u životu. Konačno sam se osedala
cela… voljena. Šta god mi bududnost donese, uvek du imati to.
Alek Diboa, moj vulgarni Francuz bio je drugi. Bože, kako je bio drag. Od duge
kose do jedinstvene muške punđe, u kombinaciji sa bradom i brkovima, bio je
presladak. Sedanje na tu gustu bogatu kosu izazvalo mi je mehuride želje duž
kičme. Prisetila sam se kako sam provela vedi deo meseca isključivo s njim, i nije

109
mi smetalo. Njegov rad, umetnost što ju je stvorio, prikazade svetu deo mene koji
nikad nisam uspela da pokažem. Ranjiva, nesavršena, usamljena, razuzdana i
izgubljena žena kakva sam postala tokom poslednje dvadeset četiri godine bila je
jasno vidljiva u njegovom delu. Čitava ta kampanja Ljubav na platnu bila sam ja i
prvi put sam se osedala prelepom. Naveo me je da vidim sebe u novom svetlu, i to
mi se dopalo. Previše. Još bolje, nije mi smetalo što je svet to video i sad sam svaki
dan nastojala da živim u skladu sa tim.
Toni Fazano i Hektor Čavez, moji čikaški momci. Čudno, pri samoj pomisli na
njihova imena osetila sam se usamljeno. S njima sam upoznala drugarstvo.
Naučila sam da, kako god ljubav izgleda, ili koliko god čovek mora da se izloži
opasnosti, ne treba joj se opirati. Ako su mi ono što želim od života i ljubav
suđeni, na kraju de se isplatiti. Toga sam se tako čvrsto držala; mogla sam samo
sanjati da de mi se jednog dana ostvariti.
Mejson Marfi, nadmeni, slavni igrač bejzbola, što je imao zlatno srce, samo
ako se dovoljno duboko zagrebe, na kraju mi je postao brat kog nikad nisam
imala. Voleo je da se pretvara da je neko drugi, isto kao i ja, ali stvarno, kad mu
čovek dopre do srca, želi sve isto što i svi ostali. Prijateljstvo, druženje, i mesto i
osobu koje bi zvao svojima. I sad je to imao… sa Rejčel. Ona de mu biti to, i mnogo
više. Vreme provedeno s Mejsom pomoglo mi je da shvatim da de pokušaji da
budem neko drugi samo povrediti i mene i ostale oko mene.
A onda je tu bio i moj dragi, divni, seksi Samoanac. Bože, prostor između
butina me je zaboleo kad sam se setila kako je dugačak, debeo i tvrd bio. Bio je
daleko najvedi kog sam imala, a Ves i Alek nisu bili za zanemarivanje. S Tajem je
sve bilo zabava, prijateljstvo i tucanje. Imala sam više seksa s njim za mesec dana
nego vedina neudatih žena – ili parova što se toga tiče – verovatno za godinu
dana. Nismo se mogli zasititi jedno drugog. Kao da smo oboje imali nešto da
dokažemo. Nakon svega izrečenog i urađenog, zajedničko vreme je zacementiralo
naše prijateljstvo kao što nikad ne bi moglo bez te fizičke povezanosti. Znala sam
da de do kraja života biti uz mene. Njegova kultura i ljubav koju je pružao
prijateljima bila je sveobuhvatna i beskonačna.
Prisedanje na svaki mesec i iskustva koja sam doživela samo mi je učvrstilo
zamisao. Ako to sad ne uradim, nedu nikad.
Izašla sam iz sobe, sjurila se niz stepenište i naglo se zaustavila. Džejms je
podigao pogled s radnog stola u dnevnoj sobi. „Gospođice Sonders, treba li vam
prevoz?“
„Treba! Imaš li sad vremena?“

110
 Podigao je bradu. „Naravno.“ Pružio je ruku pokazujudi mi da krenem ispred
njega.
Čim smo seli u limuzinu, izvadila sam telefon, obavila pretraživanje na Guglu,
i pronašla upravo ono što sam tražila.
„Kuda?“ pitao je dok smo se vozili dugim zavojitim putem imanja.
„Do mesta koje se zove Pins end nidls.“8
„Salon za tetovažu?“, pitao je iznenađeno.
„Da. I požuri pre nego što se predomislim.“

8
Engl.: Pins and needles – čiode i igle. (Prim, prev.)

111
 ČETVRTO POGLAVLJE

Zujanje igle za tetovažu probijalo se kroz tihi žamor salona. Na nekoliko stolica
sedele su mušterije na crnim kožnim sedištima nalik na moje. Jednom tipu su
tetovirali munje sa strane na glavi gde je obrijao svu kosu. Samo mu se tanka traka
kose spuštala po sredini glave. U ušima je imao krugove veličine novčida i više
metala na licu od mašine na kojoj se dovezao. Motor je bio lep. Nedostajala mi je
moja Suzi. Ponovo sam pogledala u frajera koji je smatrao da je tetoviranje glave
baš dobra zamisao.
Dok mi se igla zarivala u meso, pitala sam se šta tip namerava da radi s tim
usnim resicama kad bude imao sedamdeset. Meso de mu se svakako do tada
rastegliti, naročito ako ih bude još širio. Pretpostavila sam da dvadesetogodišnji
skinhed o tome ne razmišlja. Verovatno nije ni očekivao da de doživeti
sedamdesetu, i sudedi po izgledu, kako se trzao kao da baš tog trenutka mora da
bude negde drugde, srljao je u preranu smrt.
Malo dalje sedela je riba nalik na barbiku i tetovirala verovatno ime svog
frajera na krstima. Prigušeno sam se zacerekala, znajudi da je istog trenutka kad
osoba uradi tetovažu sa imenom svog dečka, ili devojke, toj vezi ved došao kraj.
Osoba koja je naručila tetovažu nije verovala da se to odnosi na nju i mislila je da
može da se poigrava sa sudbinom. Stopalo mi je od smeha zaigralo i trgla sam se
kad me je umetnica jače stegla za levi članak. Crni krivudavi tekst je bio gotovo
završen, a onda je počela s maslačkom.
Koža stopala mi je ved utrnula; prvih dvadeset minuta bol je bio prodoran,
peckavi osedaj koji je smetao koliko i prijao. Ona izreka da su bol i zadovoljstvo
samo dve strane istog novčida bila je veoma istinita. Tog trenutka sam se navikla
na oboje. Svaki put kad bi umetnica punila pištolj novim mastilom, zatim mi
ponovo pritiskala vreli vrh na kožu, mali trzaj uzbuđenja mi je palio nervne
završetke poput prskalica za Dan nezavisnosti.
„Dakle, Maska je neobično ime, naročito za žensku.“ Rekla sam jednostavno,
pokušavajudi da započnem razgovor sa sitnom Azijkom koja me je tetovirala.
Osmeh joj se preneo na oči. Kao da sam gledala u crnu galaksiju sa sitnim
tačkicama belog svetla gde se zvezdani gasovi razbukte u plamenove. Imala je
jarkocrveni ruž i malu srebrnu kariku u uglu donje usne. Azijsko poreklo joj se
snažno primedivalo u lepoj nijansi glatke kože i kao abonos crnoj kosi koju je
očešljala u glatku punđu nisko na vratu. Da nije imala pirsing na usni i dve

112
tetovirane podlaktice, savršeno bi se uklopila u neku vašingtonsku kancelariju u
centru grada.
Maska je nakrivila glavu i fokusirala se na slova od mastila koja mi je
utiskivala u kožu. „To je skradeno od Maskatan. Amerikancima je lakše Maska.“ U
glasu joj nije bilo ni traga azijskog dijalekta.
„Nisi Amerikanka?“
„Ne, jesam. Porodica i prijatelji lakše izgovaraju moje ime od turista i
sugrađana koji dolaze da se tetoviraju.“ Blago se osmehnula.
„Pa, mislim da ti je puno ime prelepo, ali Maska je baš žestoko, pa mislim da
du se opredeliti za to.“
„Porodica mi je poreklom iz Bruneja, središta jugoistočne Azije, ali
Amerikanka sam.“
„To je baš kul.“
„Hvala“, odgovorila je, zatim se uspravila i proučila svoj rad, okredudi mi
stopalo na sve strane pod jarkim svetlom. Čitavom stranom stopala, od oko dva
centimetra iznad pete ka prstima pružao se tekst koji sam odabrala. Samo na dva
centimetra od tabana kojim hodam. Kad me je Maska pitala šta želim, odmah sam
znala. Izabrale smo tip slova po mom ukusu i sad je taj deo bio gotov. „Proveri pre
nego što počnem da crtam maslačak.“
Pružala sam stopalo tamo-amo, krivedi lice kad mi se koža zategla kod bolnog
mesta. Bilo je prelepo, baš kao što sam zamislila. „Mnogo mi se sviđa.“
„U redu, znači maslačak ide ovde“, prešla je prstom preko golog mesta
odmah iznad pete i sa unutrašnje strane mog članka, desetak centimetara iznad.
Klimnula sam glavom. „Onda de svaka latica koja leti na vetru imati svako slovo
koje izabereš kao peteljku. Inkognito, je li tako?“ Pogledi su nam se sreli i
nasmešila se.
„Tako je.“
Ovog puta sam se zavalila i pustila Masku da radi. Peckavi osedaj je počeo
iznova istog trenutka kad mi je pištolj dodirnuo članak. Bocnulo me je, šaljudi mi
oštar ugriz bola kroz nogu. Zaškrgutala sam zubima i čekala da se bol opet pretvori
u zadovoljstvo. Desetak minuta kasnije, letela sam na istom andorfinu.
„Uradila sam V i A.“ Maska mi je pokazala na stopalo gde su dve male latice
letele preko teksta pored nekoliko drugih. Samo ove dve su bile jedinstvene.
Jedna je imala slovo V da predstavi moje vreme sa Vesom, a druga A za Aleka.
„Reci mi još jednom kako si želela da uradiš T i H.“
„Ako je mogude, želim da budu nekako isprepleteni na istoj latici.“

113
 Osmotrila mi je stopalo, ponovo ga okrenula tamo-amo na svetlu, zatim je
kratko klimnula glavom i vratila se poslu.
„Završila sam sa M i još jednim T. Stavila sam još par praznih tu i tamo“,
pokazala je na prazne rasute latice između onih posebnih. „Ali spomenula si da
deš možda poželeti da i na njih dodaš nešto kasnije u toku godine, zato sam
ostavila mesta dole na stopalu?“
Klimnula sam glavom. „Da, ako se godina bude odvijala po planu, možda du
imati još nekoliko latica s novim slovima da ih dodamo.“
„Mislim da ovo izgleda dobro i ne deluje nedovršeno, ali svaki umetnik ti lako
može dodati nešto, mada bih više volela da to budem ja. Nekako volim da moje
tetovaže ostanu moje, razumeš?“
Pomirljivo sam podigla ruke. „Apsolutno. Vratidu se pred kraj godine ako
budem nešto dodavala. Obedavam.“ Pružila sam ruku i rukovale smo se.
„Pa dobro. Hodeš li pogledati?“
Maslačak je bio neverovatan i stvaran. Tako je divno uokvirivao tekst,
prikazujudi tačno onoliko izreke koliko sam želela, a ipak se uklapao sa značenjem
iza zamišljenih želja. U naletu vetra, videla se svaka latica maslačka. Pet od
petnaest rasutih imale su slova upletena s peteljkom oduvane latice. Ves, Alek,
Mejson i Taj imali su svaki svoje slovo urezano u peteljku. Toni i Hektor su bili
kombinacija T i H na istoj sidušnoj latici.
Bilo mi je važno da imam deo svakog muškarca iz svog života, i da se sedam
svog puta svakog dana. Znala sam u srcu da mi je to trebalo da me vodi kroz
ostatak godine. Posedovanje tih muškaraca, prva slova njihovih imena koja lebde
oko teksta koji je postao moja lična tema, bilo je potpuno savršeno. Pogledala
sam u tekst, divedi mu se jer je postao deo mog života i istina, zauvek odštampana
na mom telu.
Veruj u putovanje…

Stopalo me je bolelo dok sam se vradala kudi i hramala sam uz stepenice do sobe.
„Blagi bože, šta se desilo? Jesi li se povredila?“ Ketlin je požurila stepenicama
i uhvatila me za rame, privlačedi me na grudi dok sam vukla nogu. Pomogla mi je
da uđem u sobu, za šta nam je trebalo neobično mnogo vremena. Svaki slededi
korak boleo je više od prethodnog i više od čitavog procesa izrade tetovaže.
Odskakutala sam na jednoj nozi čim smo ušle u sobu i sručila sam se na
krevet.

114
 „Šta je bilo?“ pitala je, proučavajudi mi svaki centimetar tela dok konačno
nije ugledala sjajnu površinu stopala gde mi je Maska namazala vazelin. „O, bože.
Izgleda da si sama kriva.“ Nagnula se bliže i proučila mi nogu.
„Veoma je lepo i rekla bih da ti je značenje te poruke veoma važno.“
Osmehnula sam se uprkos bolnom krivljenju lica. „Jeste. Hvala. Ne znam.
Probudila sam se danas i jednostavno sam znala šta moram da radim. Pošto ne
moram da idem na skupove još nekoliko dana, sad je bio najbolji trenutak“,
objasnila sam joj.
Ljupko je klimnula glavom. „Donedu ti čaj i kolače. Hajde da te smestimo.“
Podigla je jastuk i pažljivo mi ga je namestila ispod stopala, naročito pazedi na
sveže mastilo. Zatim je potapšala jastuk i s dva prsta me pogurala napred da mi
jedan smesti i iza leđa. „Je li tako bolje?“
Zabacila sam glavu smejudi se i odmerila tu dragu ženu. Svaki muškarac sa
imalo mozga u glavi bi je ščepao i čuvao za sebe, a ne bi unajmio pratnju da
sačuva obraz pred krupnim zverkama. Smesta mi se mišljenje o Vorenu pokvarilo,
ali zaista nije bilo na meni da sudim.
„Znaš, nisam bolesna. Samo sam se tetovirala.“ Obe smo se zakikotale dok mi
je poravnavala prekrivače oko nogu.
„Istina, ali boli te. Dopusti da se pobrinem za tebe. To de mi biti lepa
promena, da se malo brinem o ženi umesto o dvojici narogušenih muškaraca koji
misle da sve mogu sami.“ Namignula mi je i počastila me onim svojim blagim
osmejkom koji sam prepoznala kao samo njoj svojstven način komunikacije. Ketlin
je bila ljubazna žena jake volje i blage naravi. Sviđao mi se njen tihi način
obavljanja poslova. Izgledala mi je kao oličenje otmenosti. Možda bih ponešto
mogla i da naučim od nje.
Kad se vratila, nije bila praznih ruku. U rukama je držala vino umesto čaja,
grickalice, časopise i čokolade. „Šta je to sve?“, pitala sam kad je spustila
poslužavnik.
„Retko imam priliku za devojačko veče i, ako nemaš ništa protiv, volela bih da
te bolje upoznam.“
Nasmešila sam se i promeškoljila u mestu. „E, to. Dodaj mi čašu tog dobrog
pida.“
Oči su joj se razvedrile i zasijale kao desetokaratni dijamanti. „I jeste dobro
pide. Uzela sam ga pravo iz ličnih zaliha gospodina Šiplija.“
Razrogačila sam oči. „Jesi li sigurna da treba to da pijemo? Nede se naljutiti
kad vidi da mu nedostaje par boca?“

115
 Naglašeno je zavrtela glavom. „Spavam sa šefom. Imam načina da ga
podmažem. Osim toga, rekao je da mogu uzeti šta god želim, a slučajno znam da
ovo ved neko vreme stoji. On ne voli zinfandel kao ja.“
„Aaa, shvatam. Kako to uostalom ide?“ Upitno je podigla obrve. „Taj deo sa
tucanjem šefa?“ Zakikotala sam se, a ona mi se pridružila. Mada sam prokleto
dobro znala kako to izgleda kad gužvaš posteljinu s muškarcem koji ti daje platu.
Međutim, ja nisam ostala ni sa jednim duže od mesec dana, dok je ona tu ved
decenijama.
Polako je udahnula i sela na krevet pored mene, naslonivši se na plišane
jastuke. Pijuckala je vino i kao da je razmišljala o pitanju. „Nije tako loše kao što
zvuči. Voren i ja smo bili prijatelji trideset godina. Bila sam zaljubljena u njega još
dok je bio sa ženom. A onda, kad je ona umrla, pa, bila sam mu potrebna. Tek
nekoliko godina kasnije započeli smo tajnu vezu. Sad skoro svake nodi delimo
krevet.“ Iako je ovo što je rekla zvučalo kao da im je veza u punom zamahu, nešto
je sakrivala.
„Pa zašto onda imam osedaj da sve nije onako kako izgleda.“
Slegnula je ramenima i uzdahnula. „Valjda sam mislila da demo dosad ved
izadi u javnost. Da se nede stideti da bude sa mnom.“ Oči su joj se zacaklile i tiho je
šmrknula.
Odmahnula sam glavom. „Nemam utisak da se stidi da bude sa tobom. Ali,
redi du ti, išla sam na te događaje, i tamo bi ti svakako izgledala kao crna ovca.“
Pogledala sam joj lepo ispeglanu bluzu, kecelju s karneridima i uzanu suknju.
Definitivno. Bila je nekoliko klasa iznad tih mladih fufa s kojima su muškarci iz
Vorenovog okruženja paradirali. Žene kao ja. S mukom sam se suzdržala da ne
izvalim neku šalu.
„Razumem“, izgovorila je tu reč, ali kao da me je opsovala, samo što je za to
bila previše pristojna.
Spustila sam joj ruku na podlakticu i čvrsto je stegla dok me nije pogledala u
oči. „Ne razumeš, ali pokazadu ti.“ Uzvrpoljila sam se kao da imam mrave u
gadama, posegnula sam ispod sebe i izvadila telefon iz zadnjeg džepa. Zatim sam
potražila sliku koju sam prošle nedelje poslala Džinel. „Ovo bi ti bila konkurencija.“
Pružila sam joj telefon. Dugo je proučavala sliku.
„Ove žene su dovoljno mlade da im budu derke.“ Ustima je prinela pomalo
drhtavu ruku. „Neke možda čak i unuke.“
Klimnula sam glavom. „Tako je. Zato sam ja ovde.“
Užasnut izraz joj je preleteo preko lica. „Ne, ne, ne, ne tako kako misliš.
Razlozi su mu krajnje nesebični.“

116
 Lice joj je izražavalo nevericu i zakolutala je očima.
„U redu, čudno je, shvatam. Ali i on mora da ima svoju ribu“, prešla sam
rukama preko svog stasa. „Da bi izgledao kao jedan od njih. Sve u dobre svrhe.
Radi na projektu i treba mu podrška tih bogataša i grupe dosadnih političara da
odnese lekove i vakcine u zemlje Tredeg sveta.“
Mora da joj je sinulo jer je zaklimala glavom i nagnula se bliže. „Znaš,
spominjao mi je taj projekat. Radi na njemu ved godinama. Iskreno, mislila sam da
je odustao.“ Zatim je dunula. „Opet nešto što radi u znak sedanja na nju.“ Glas joj
je, kad je rekla sedanje na nju, zvučao uvređeno i na ivici ružno zajedljivog.
Skupila sam oči. „Kako to misliš u znak sedanja na nju?.“
I upravo tada, Ketlin je odgovorila onako kako to ne bih nikad očekivala.
Prinela je čašu s vinom ustima i progutala grimiznu tečnost do kraja.
„Keti Šipli.“
„Ko je Keti Šipli?“, pitala sam potpuno izgubljena.
„Vorenova pokojna žena.“
„O, ta Keti Šipli.“ Na to sam iskapila vino i sačekala trenutak. „Ali čemu takva
odbojnost?“
Protrljala je čelo i izvadila skrivenu šnalu. Na moje krajnje iznenađenje, divlja
griva duge kose pala joj je preko ramena u prelepim, krupnim, skakutavim
talasima.
Vrtedi glavom, provukla je rukama kroz nju nekoliko puta i zastenjala. „Nije
da je nisam volela. Neko vreme mi je bila najbolja prijateljica. Samo ne volim što
je mrtva ved dvadeset pet godina, a Voren je i dalje zaljubljen u nju. Ne možeš
osvojiti srce muškarca kad i dalje pripada pokojnoj ženi.“
Ramena su joj klonula, a ja sam je zagrlila i naslonila na sebe. „Ma ne može
biti tako loše.“
„O, ne“, rekla je podrugljivo. „Znači, misliš da sam puna gneva i
zajedljivosti?“ Odjednom je energično ustala i izašla. Sedela sam potpuno
zbunjena. Kakve sad veze imaju gnev i zajedljivost? Kunem se, ti stariji ljudi umeju
tako uvrnuto da lupetaju.
Prošlo je nekoliko minuta i zabrinula sam se da sam je uvredila. Ponavljala
sam u sebi naš razgovor, i iako je bio u najmanju ruku neprijatan, nisam rekla ništa
neprilično što bi je navelo da izjuri iz sobe. Pre nego što sam stigla ponovo da se
prisetim, vrata se otvoriše i ona ugura kolica za hranu. Ista onakva kakva se
dobijaju kad se odsedne u stvarno skupom hotelu gde posluga donosi večeru.
„Šta je ovo?“ pitala sam još zbunjenija.

117
 U trenu se stvorila kod kreveta. „Dođi. Skakudi uz njih.“ Potapšala je kolica.
„Moram nešto da ti pokažem što de ti dokazati moju tvrdnju.“
„Kakvu tvrdnju?“ Doskakutala sam i pomogla mi je da sednem na kolica.
Zatim me je izgurala iz sobe i niz hodnik. „Tvrdnju da još nije preboleo Keti!“
Stegla sam kolica i nakostrešila se. „Ako kažem da ti verujem, nedeš me
nasmrt uplašiti tako što deš odvudi ovo moje dopavo dupe kroz imanje u neku
smrtonosnu zamku? Ako me slučajno prejako gurneš, mogla bih da poletim niz
stepenice.“
Stala je i potapšala me po leđima. „Nekad sam stalno vozala Arona po kudi u
ovome. Obožavao je to. Savršeno je bezbedno. Ništa ne brini. Osim toga, dobro
smo osigurani. Obezbedila bi se za čitav život ako se istinski povrediš dok radiš za
ovu porodicu.“
Nisam se zbog toga bolje osedala. „Ne ako poginem!“, pobunila sam se.
„Opusti se, stigli smo.“ Stala je ispred duplih vrata na kraju veoma dugog
hodnika i izvadila svežanj ključeva iz kecelje. Kad kažem svežanj ključeva, mislim
na prsten sa toliko ključeva da bi neki bravar od toga mogao napuniti džepove za
narednih nekoliko decenija.
Brzim trzajem zgloba otključala je i otvorila oboja vrata. Odmakla sam se od
kolica i oslonila na zdravu nogu, a zatim na vrhovima prstiju ušetala u prostoriju.
Zategnuta koža je još bolela, ali vino je pomoglo.
Kad sam došla do sredine prostorije, zaustavila sam se i osvrnula oko sebe.
Soba je bila ogromna. Činilo se da zauzima čitavu tu stranu kude. Mora da je samo
ona imala oko dvesta kvadratnih metara. Cela dva zida bila su prekrivena slikama
crnokose, plavooke mlade žene, u rasponu od njenih tinejdžerskih godina, pa sve
do otprilike tridesetih. Polako sam prišla jednom zidu i opipala par uramljenih
slika. Žena je neverovatno ličila na Arona. Na nekim slikama, mlada dama je držala
Arona, koji nije izgledao stariji od tri ili četiri godine.
Dok sam proučavala ostatak prostora, ugledala sam komplet za ulepšavanje.
Četka, češalj, šminka, losioni i parfemi stajali su tu, kao da čekaju da njihova
vlasnica sedne i pripremi se za izlazak. Nešto dalje naišla sam na široku staklenu
kutiju. Bila je najmanje dva metra dugačka i pola metra široka. U njoj su se nalazile
neverovatne minduše, ogrlice, narukvice, prstenje, sve što bi moglo da se nađe
samo u nekoj skupocenoj zlatari. Sve je bilo vrhunsko – očigledno veoma skupi
komadi koji bi se prodali za desetine hiljada dolara, a verovatno i više.
Dalje u prostoriji, nalazili su se rafovi sa ženskom odedom. Nigde nije bilo ni
trunke prašine iako je sve bilo decenij ama staro, a ipak je sve bilo okačeno kao da
je spremno za nošenje.

118
 Bilo je i drugih stvari na zidovima, knjiga, drangulija, slika Arona kad je bio
mali – sve stvarčice koje čine jedan dom nalazile su se u ovoj sobi.
„Kakvo je ovo mesto?“, pitala sam Ketlin, jedva progovorivši od šoka. Toliko
mi se grlo steglo da sam te reči zadihano prošaputala.
Ketlin se naslonila na toaletni stočid i prešla je rukom preko četke sa zlatnom
drškom. „Baš takvo kako izgleda.“
Zajedljivo sam odgovorila: „Gospode bože! Liči na svetilište pokojnoj ženi.“
„Keti Šipli i dalje živi, iako je mrtva ved dvadeset pet godina.“

119
 PETO POGLAVLJE

„Šta, dođavola, vas dve radite ovde?“ Ljutiti glas Vorena Šiplija lično zagrmeo je
iza mene i okrenula sam se.
„Uh, oprostite, gospodine Šipli“, zaustila je Ketlin da objasni, ali ja sam se
ubacila.
Slegnula sam ramenima i doskakutala do njega. „Oprosti, Vorene. Bila sam
radoznala. Samo su ova vrata u čitavoj kudi bila zaključana. Sad znam zašto. Ketlin
mi je upravo govorila koliko je neprikladno bilo to što zalazim u tvoj privatan
prostor.“ Uz namešten pokajnički osmeh pogledala sam u Ketlin, a zatim
potapšala Vorena po grudima kao da to što sam videla i nije ništa posebno. A bilo
je. Štaviše – izuzetno. „Tvoja tajna je sigurna sa mnom.“ Dodala sam i krenula
hodnikom. „Uh, boli me stopalo, idem zato da legnem.“
Voren mora da se prenuo iz zaprepašdenosti što je otkriveno njegovo
svetilište pokojnoj ženi i zaustavio me je, hvatajudi me za ruku. „Šta ti se
dogodilo?“
„Ništa.“ Podigla sam nogu. Svetlo iz hodnika mi je osvetlilo crnu tetovažu.
„Tetovirala sam se danas.“
Tog čoveka je očigledno bilo lako zapanjiti, jer je zinuo i uhvatio me za
stopalo da mi pogleda tetovažu. Ved sam se umorila od držanja noge u vazduhu
kad me je podigao u naručje i spustio nazad na kolica. „Baš dobro što su ova kolica
za hranu ovde, zar ne?“ Spustio je guste obrve, mrštedi se.
„Uh, da. Htela sam da odem do kuhinje i napravim sebi nešto za jelo, ali bilo
bi strašno da sam pokušala da skakudem na jednoj nozi i nosim tanjir.“ Udarila
sam po metalnim kolicima i bila zadovoljna što su zazvečala. „Pronašla sam ovu
bebicu i eto! Pomislila sam da de mi odlično poslužiti. Osim toga, mogu i da se
naslonim na njih i guram ih zdravom nogom.“ Uputila sam mu ljupko pudenje i
osmeh.
„Aha“, promumlao je neubeđeno. Sudedi po njegovom glasu, videla sam da
nije naseo na moje laži, ali dosad me nije ni zaustavljao.
Međutim, Ketlin nije bila raspoložena za igrice. „Izvinite, gospodine Šipli.
Odvešdu Miju do njene sobe da se odmori.“
„Očekujem te u svojoj sobi da razgovaramo o ovome, mače.“
Čim smo se dovoljno odmakle, zabacila sam glavu i pogledala je naopačke
dok me je gurala hodnikom. „Mače?“

120
 Usne su joj se izvile u onaj ljupki, blagi osmeh. „Ništa od tebe. Samo me
uvaljuješ u nevolju.“
To mi je privuklo pažnju. „Ja!“ Nezadovoljno sam dunula. „Ti si morala da mi
pokažeš kako on nije preboleo pokojnu ženu. Ti si kriva što nas je uhvatio!
Pokušala sam da ti izvučem guzicu.“
Tiho se zakikotala i zazvučalo mi je kao zvuk zvončida. „O, dušo, da sam htela
da mi neko izvuče guzicu, ne bih bila ovde i posle trideset godina, zar ne? Mojoj
guzici savršeno odgovara ovo mesto.“ U pozadini sam prepoznala nezadovoljstvo.
To svetilište je dokazalo da on, zapravo, nije preboleo Aronovu majku. Neki ljudi
možda nikad ne prebole prvu ljubav. Sranje, nadala sam se da to nije slučaj. Moja
prva ljubav je bila prilično usrana. Imala sam prilično ludih skokova u toj usranoj
bari od mog ljubavnog života. Nadala sam se samo da de se bog sažaliti na mene i
poslati mi onog pravog. Muškarca što de sve odneti i s kojim de sve biti
jednostavno… lako.
Telefon mi je zazujao u zadnjem džepu, nesnosno glasno o metal kolica.
Ketlin i ja skočismo kao oparene, a onda smo se nasmejale zbog glupih okolnosti u
kojima smo se našle. Bile smo uhvadene u nedozvoljenom ulasku u uvrnuto, tajno
mesto; gurala me je po toj čudnoj kudi na kolicima za hranu nakon što sam trajno
obeležila svoje telo, a sad smo se plašile predmeta koji je zvrjao nodu. Prizor je bio
smešan. Bez sumnje bismo debelo zaradile na Brodveju sa tom tačkom.
Kad smo stigle do vrata, zahvalila sam joj se na vožnji, odskakutala u sobu, i
srušila se na krevet s telefonom u ruci.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Sanjao sam te sinod. Opet smo bili u mom bazenu. Nebo je bilo crno, a
zvezde sjajne. Ležala si široko razmaknutih nogu i radio sam ti ustima ono
što voliš. Sedaš se toga? Sedaš li se kako sam lako uspevao da te rastopim.
Ustima te navedem da svršiš. Bože, nedostaje mi to. Tvoj ukus na jeziku.
Kao čist med. Reci mi, misliš li na mene, sad?

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Da.

121
 Za: Miju Sonders
Od: Vesa Čeninga
Dokaži. Pokaži mi.

Sveta majko seksepilnih muškaraca. Pročitala sam Vesove reči najmanje pet
puta. Dovoljno da se uzvrpoljim, kao da mi je telo gorelo iznutra. Želeo je da mu
pokažem. Nikad pre nisam imala seks preko poruka. Ta zamisao je bila vrlo
ozbiljna. Bila sam veoma napaljena, a očigledno i on. Ne može naškoditi. Onaj
glasid u mojoj glavi koji mi je govorio da de to samo sve zapetljati kljuckao mi je
podsvest kao detlid deblo.
Kljuc-kljuc… kljuc-kljuc… kljuc-kljuc.
Budala, kakva sam ved bila, izvadila sam zamišljeni pištolj i upucala tog
detlida, izmigoljila se iz odede dok nisam ostala samo u grudnjaku i gadicama. U
seksi ružičastom kompletu oivičenom čipkom. Odlepide na njega. Držedi telefon
bradom, prekrstila sam noge, pazedi da izgledaju opušteno a ipak zavodljivo pod
blagim svetlom, i slikala sam ih.

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Šta kažeš na ovo?

Poslala sam sliku i počela da se mazim po butinama samo vrhovima prstiju,

povlačedi ih gore-dole po nogama i više. Kad sam stigla do grudi, poklopila sam ih i
stegla grublje nego što bih inače, ali zamišljala sam kako bi Ves to uradio. Nije se
mogao zasititi mog tela i često, kad bi poludeo od požude, stezao bi me kao da
sam poslednja žena na planeti. Grubo i muški snažno. Volela sam te trenutke. Tad
sam se osedala željeno, kao da ništa na svetu nije moglo da se ispreči između nas.
Telefon je zvrcnuo i pridigla sam se da ga podignem.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Sad sam se ukrutio.

Slika koju je poslao ličila je na moju samo što je on bio u šortsu, divno
zategnutim. Stomačni mišidi su mu se lepo videli i tog trenutka bih dala sve da
sam mu mogla predi jezikom preko njih, naročito onog velikog dodatka koji mu se
izdizao ispod šortsa.

122
 Mesto između butina mi je ovlažilo. Talasi vreline i požude krenuli su mi kroz
udove. Trljala sam butine jednu o drugu, pokušavajudi da ublažim napetost, ali
trenje je samo uvedalo potrebu.

Za: Vesa Čeninga

Od: Mije Sonders
Volela bih da si tu. Pobrinudu se za tu veliku nepriliku koju imaš.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Hodeš li odmah? Izgleda da demo morati upotrebiti maštu. Počedemo s
tvojim rukama. Spusti korpe grudnjaka i dodiruj dojke. Gospode, tako su
seksi i meke. Sedaš li se kako si se osedala kad bih ti ja spustio tkaninu i
podigao ih jednu po jednu do usta. Kako bih ih zagrizao dovoljno da se
izmigoljiš. Uštini te slatke ružičaste vrhove umesto mene. Ovlaži vrhove
prstiju i počni prvo nežno, a zatim snažno baš kao što bih ja.

Bože blagi. Bio je pet hiljada kilometara daleko, a mogao je da me natera da

svršim običnom porukom. Ošamudena od požude koju je samo Ves mogao da
probudi sa te udaljenosti, spustila sam tkaninu grudnjaka. Dojke su mi bile pune,
teške, spremne za milovanje. Olizala sam vrhove prstiju, zažmurila i kružila njima
po nabreklim vrhovima. A onda, kao što je rekao, uhvatila sam ih između palca i
kažiprsta i povukla, izdužujudi ih pre nego što sam uštinula meso. Uzviknula sam
od burnog osedaja koji mi se zatalasao kroz grudi i snažno se spustio među butine.
Gadice su mi se natopile, pica stegla ni oko čega, osedajudi prazninu i žudedi da
bude ispunjena.
Stigla mi je i druga poruka.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Jesi li vlažna, dušo? Napeta, spremna da te jako tucam?

Petljala sam prstima i teško sam disala dok sam kucala odgovor.

Za: Vesa Čeninga

123
 Od: Mije Sonders
Ovo je mučenje.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Znam dušo, ali ostani sa mnom. Prevuci rukama preko tankog struka.
Napravi krug prstom oko pupka i zagolicaj kožu kao što ja to radim. Sedaš
se? Naravno da se sedaš. Spusti ruku dole do mesta gde ti najviše
nedostajem, ali još nemoj udi u to parče raja. Igraj se s svojim vrelim malim
klitorisom. Kladim se da je tvrd kao stena zbog mene. Malo, čvrsto, oblo
meso. Da sam tu, lizao bih ga dok ne svršiš. Kružio bih jezikom oko tog
vrelog dugmenceta živaca i uvlačio ga tako jako da bi mi stegla noge oko
glave, zarobila me i držala tamo. Igraj se sad sa sobom.

Otputovala sam. Potpuno izgubljena u mašti, uradila sam upravo ono što je
rekao. Golicala sam se po stomaku, kružedi vlažnim prstom oko pupka kao što bi
me lizao on na putu do mesta koje je nazvao rajem. Disanje mi je bilo otežano i
tiho sam dahtala. Osedala sam pramenove kose na golicavim bradavicama, koje su
štrcale i zatezale se od potrebe da budu dodirnute, usisane i grickane. Polako sam
zavukla ruku ispod čipke koja mi je pokrivala međunožje. Vlažno. Samo je Ves to
mogao da mi uradi. Bile su dovoljne reči iz poruke da me pretvore u ključali lonac
čiste potrebe. Potrebe da me on dodirne. Da me okusi. Vodi ljubav sa mnom.
Radedi kako mi je rekao, igrala sam se klitorisom. Trljajudi dugmence kao što
mi je to Ves radio pre nego što bi se bacio na pravi posao.
Stigla je slededa poruka.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Zamišljam tvoj ukus i mazim kurac misledi na tebe, tvoju picu. Pička bi ti
bila topla, slatka i sočna kao sveza breskva. Sedaš li se kako sam pokrivao
ustima tu ukusnu pičku koliko god sam mogao i usisavao sam je…

O jebote. Te reči su tako jako zapalile vatru koja je gorela kroz prostor od pet
hiljada kilometara. Nastavila sam da čitam dok sam stezala klitoris, vukla ga,
pomerajudi kukove napred-nazad.

124
 Za: Miju Sonders
Od: Vesa Čeninga
Usisavao tako jako da bi vrisnula. A kad bi svršila, počeo bih sve ispočetka.
Dok ne bih završio s tobom, pička bi ti vapila za tim da bude ispunjena. Je li
tako i sada? Spremna za moj kurac? Kladim se da jeste. Poznajem tu
pohlepnu picu. Želi da je napuni tvrd kurac. Ne stidi se. Gurni dva prsta u
sebe, dušo. Pretvaraj se da to ja ulazim u tebe kao onog prvog puta.

Nisam se mogla zaustaviti. Kao da sam lutka na koncu, a on lutkar. Gurnula

sam jako dva prsta, baš kao što je tražio i uzviknula kad sam se tim brzim
prodiranjem malo bocnula. Bol je trajao samo tren. To je bilo dovoljno da
navedem svoj um da pomisli kako je on ušao u mene, samo što su ta dva prsta bila
veoma mala u poređenju s Vesovim paketom. Trenutno su morali poslužiti.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Prijaju li ti tvoji prsti, dušo? Nije tako dobro kao kad bih ja bio tu. Sad ih
uvlači i izvlači. Drugom rukom diraj taj mali klitoris koji sam voleo da
grickam. Tucaj se dok ne svršiš. Svrši za mene, dušo.

Nisam se mogla odupreti. Prsti su mi se automatski pomerali, kroz glavu su

mi proletale slike koje je prizvao. Koža me je golicala dok mi je prijatna izmaglica
znoja izbijala na površinu. Svaka pora mi je odisala snažnim zadovoljstvom koje mi
je paralo telo. Vrelina se pojačavala dok se zadovoljstvo skupljalo, širedi se iz
središta napolje sve dok mi iskre raznobojnog svetla nisu buknule preko
sklopljenih kapaka. Kad se orgazam pokrenuo, kandže su mu grebale i prosecale
moje živce sve dok euforija nije dostigla vrhunac i preplavilo me olakšanje.
Još nekoliko trzaja, kukovi su mi se izdigli od kreveta i sveže tetovirana koža
je vrištala od bola dok su mi poslednji trenuci blaženstva prolazili kroz noge.
Konačno sam klonula u beživotnu gomilu.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Spavaš?

Nasmejala sam se na poslednju poruku.

125
 Za: Vesa Čeninga
Od: Mije Sonders
Izvini. Odveo si me na solo vožnju.

Za: Miju Sonders

Od: Vesa Čeninga
Bio sam tu sa tobom, dušo. Nisi bila sama. Svršio sam jače nego ikad posle
Čikaga dok sam zamišljao kako se diraš misledi na mene.

I to je bilo dovoljno da probuši taj balončid srede koji je stvorio za mene.

Čikago.
Tad smo poslednji put bili zajedno fizički. Pre tri duga meseca. Od tada sam
imala seks za jednu nod s Alekom i mesec dana s Tajem. Sve to vreme on je bio sa
zavodljivom glumicom, istom onom koju svi tračerski časopisi nazivaju
ovogodišnjom najlepšom ženom na svetu. A moj Ves ju je tucao. Redovno. Bilo je
samo pitanje vremena kad de me zaboraviti. Možda bi trebalo da mu olakšam. Da
prvo ja njega ostavim.
Kad bih bila iskrena prema sebi, nisam znala mogu li napustiti Vesa zauvek.
Bilo je tu mnogo toga neizrečenog i neobavljenog, opteredenog težinom obedanja
da može biti nečega više. Obedanja za koje nisam sigurna da bi bilo koje od nas
moglo održati još šest meseci. Za tako kratko vreme s njim, činilo mi se kao da su
godine istorije sedele između nas.
Nisam to mogla preko poruke. Uz dubok uzdah, pritisnula sam dugme za
pozivanje na telefonu.
Ves se javio, pospanim glasom. „Hej, lepotice, mislio sam da deš izbegavati
ovo što se dogodilo između nas najmanje nedelju ili dve?“ Zakikotao se, i taj seksi
zvuk mi je prešao pravo preko prenapetog libida. Bože blagi, bilo je dovoljno da
diše i želela sam ga s takvom žestinom, kao nijednog drugog.
„Vese, treba da porazgovaramo o ovome. Ovome što radimo jedno
drugom…“ Ostavila sam rečenicu nezavršenu da teško visi između nas.
Glasno je uzdahnuo, duboko i promuklo. Setila sam se kako sam mu ležala na
golim grudima i slušala mu kucanje srca i disanje. Najlepše utočište na celom
svetu bio je njegov zagrljaj. Kad bi ostatak života mogao biti tako utešan.
„Hajde da ne preuveličavamo. Dvoje ljudi koji gaje osedanja jedno prema
drugom daju sebi oduška.“
Nezadovoljno sam dunula. „Znači, tako hodeš da igraš?“

126
 „Ništa ja ne igram. Ništa se nije promenilo. Znaš kako stojim i ja znam kako ti
stojiš. To ne znači da se ne možemo nadi na sredini tu i tamo i prisetiti se kako
nam dobro može biti.“
Imao je pravo. „Tako sam umorna.“
„Šta nije u redu, dušo?“
Ves je umeo da me uljuljka i umiri. Da me uveri kako ovo među nama može
biti. Zasad sam mu morala verovati. „Vašington je prepun pohlepnih kurvi i
prepariranih matorih tipova sa previše love i previše modi.“
Glasno se nasmejao. „Govoriš istinu. Pa šta te muči? Tip s kojim si sad želi da
budeš nešto više od pratnje?“
Odmahnula sam glavom i ispustila zvuk sličan nagonu za povradanjem, što je
kod njega izazvalo neobuzdan smeh. Mnogo sam ga volela. Kao od šale je umeo
da mi popravi raspoloženje. „Voren je dobar čovek. Nimalo nije zainteresovan za
mene na taj način.“
Frknuo je. „Teško mi je u to da poverujem.“
„Nisam njegov tip.“
„Mija, dušo, ti si svačiji tip.“
Zakolutala sam očima i vrtela uvojak kose, proučavajudi tetovažu dok sam
razmišljala o onome što je rekao. „Kako god. Samo mi je tako čudno ovde. Nisam
sigurna kakva mi je uloga.“
„Kako to?“
„Pa unajmio me je da budem zgodna riba kraj njega tako da se uklopi sa
drugim bogatim matorcima. Svi imaju mlade žene uz sebe. Ali on kod kude ima
ženu s kojom je godinama, a ipak je krije.“
„Ha. Čudno. Šta misliš, zašto?“
Slegnula sam ramenima. „Ne znam.“ Kroz glavu mi je sevnula slika svetilišta.
„Nisam sigurna da je preboleo pokojnu ženu. Ali umrla je pre dvadeset pet godina.
Uvrnuto je. A ima tu domadicu kude i s njom ved godinama skriva vezu, potiskuje
je. Ne znam, mislim da mi se ta činjenica da tu ženu drži kao svoju prljavu malu
tajnu uopšte ne sviđa.“
„Ni meni. Misliš li da ga možeš navesti da shvati gde greši? Tebi to prilično
dobro ide.“
„Verovatno bi mi bilo zabavnije nego da sedim u toj uvrnutoj kudi
besposlena, pa onda izađem i spontano uradim tetovažu.“ Tako je dugo dutao da
sam proverila ekran da vidim je li se poziv prekinuo ili se baterija ispraznila.
„Vese?“

127
 „Izvini, dušo, samo sam te zamišljao sa tetovažom. Sranje, opet sam se
ukrutio.“
Osmehnula sam se. „Možda možemo uraditi nešto tim povodom.“
„Stvarno?“
„Da. Zažmuri i zamisli me kako te ljubim po grudima…“

128
 ŠESTO POGLAVLJE

„Dušo, budi tu malo sa drugim damama dok muškarci i ja pričamo o poslu“, rekao
je Voren kad me je dopratio do stola sa sedam drugih žena. Sve su bile slično
odevene. Uzane haljinice, duga i raskošna kosa, i ozbiljne šljokice svuda po ušima,
vratu, ručnim zglobovima i prstima. Te žene su bile izdržavane i bez imalo srama
su paradirale tom činjenicom.
Nezgrapno sam mahnula. „Zdravo, ja sam Mija.“
Sve su me prostrelile pogledima, osim jedne. „Zdravo, ja sam Kristin Benoa, i
jedina sam udata za svog muškarca. Ostale devojke su pomalo zlobne. Ne žele da
im bilo ko preotima pažnju, je li tako dame?“ Napudila je usne i podsmehnula se,
zatim mi pružila ruku i skoro me zaslepila veličinom dijamantskog venčanog
prstena.
„To je ozbiljan kamen!“ Uzviknula sam, zgrabivši je za ruku bez imalo
suzdržanosti i pristojnosti. Zaista nikad nisam videla tako veliki dijamant.
Celo lice joj se ozarilo i pokazivala mi je ruku. „Znam, zar ne? Tatica se dobro
brine za mene. Pet karata na još pet koji okružuju moju princezu.“ Pokazala je na
četvrtasto isečeni dijamant koji me je zaslepeo. Trebale su mi sunčane naočare da
pogledam taj prsten; zraci svetla što su se odbijali od njega kao da su imali
sopstveni poštanski broj.
„Zaveži, Kristin. To što ti je matori Benoa konačno stavio prsten ne znači da
treba to da nam trljaš na nos.“
Pogledala sam u namrštenu brinetu. Na njenom prstu, nisam se iznenadila,
nije bilo džinovskog dragog kamenja. Pretpostavljala sam da to nije imalo nikakve
veze s njenom naravi. Krišom sam zakolutala očima, pretvarajudi se da se još malo
divim prstenu.
„Prelep je, Kristin. Kažeš da si se udala za gospodina Benoa? Dolaziš iz
Kanade, je li tako?“
U glavi mi je glasno zazvonilo.
Ding. Ding. Ding.
Benoa je bilo ime koje je Voren spominjao. Čovek je očigledno imao brodove
duž cele istočne obale Kanade. Jarmutska luka se nalazila u zalivu Mejn u
jugozapadnoj Novoj Škotskoj. Bilo je to savršeno mesto za prevoz zaliha od
Kanade do Velike Britanije, gde bi bile utovarene u prevozna sredstva koja su
mogla voziti sve do Malija, jednu od najsiromašnijih zemalja u Africi. Znala sam da

129
taj trenutak nije bio puka slučajnost. Mogudnost da pomognem me je udarila
pravo u glavu u vidu desetokaratnog dijamantskog prstena na sitnoj plavuši.
Kristin je hirurški uvedala usne. „Da! Mi smo iz Kanade. Moj Franses je ovde
poslom. Videla sam da si ti s gospodinom Šiplijem.“ Blago me je gurnula po
ramenu. „On je verovatno među najzgodnijima ovde… osim mog muža.“ Zabacila
je glavu, pokazujudi na muškarca koji nije mogao biti viši od metar sedamdeset.
Hvala bogu što je i ona bila sitna. Pored mene u štiklama, tip bi izgledao kao
patuljak. Imao je sede brkove i gustu sedu kosu. Barem je imao kosu. Odnos kose i
muškaraca u ovoj gomili bio je pola-pola. Nakrivila sam glavu u stranu i pogledala
u gospodina Benoa, zatim nazad u ženu koja je morala biti barem trideset pet
godina mlađa od njega.
„Ako ti ne smeta što pitam, koliko godina ima tvoj muž?“
Oči su joj zasijale kao i njen dijamant. Moje pitanje je izgleda nije zabrinulo.
„Napunide šezdeset šest ove godine.“
„A ti?“
„Dvadeset pet.“
Razmišljala sam o tome i pijuckala punu čašu šampanjca koju sam uzela pre
nego što me je Voren predao vučicama. „I razlika od četrdeset jednu godinu ti ne
smeta?“
Odmahnula je rukom. „Bože, ne. Dobar je prema meni. Izvukao me je sa
ulice, obezbedio mi stan, pomogao mi da završim srednju školu, a onda me upisao
i na koledž. Sad imam fakultetsku diplomu i radim u sedištu Benoa šiping
inkorporejted.“ Klimnula sam glavom, ponovo nimalo iznenađena njenom pričom.
„Vodim sve nove reklamne kampanje. Delimo kancelariju, malo se poigramo
skrivanja krastavčida kad smo napeti, pa onda opet radimo.“
Skrivanje krastavaca.
„Jesi li ti to rekla skrivanje krastavčida?“
Klimnula je glavom uopšte ne maredi ko čuje naš razgovor. Izraz otvorena
knjiga savršeno joj je odgovarao. „Da, kad se umorimo, kad nam je dosadno, ili
znaš, samo želimo da se kresnemo, presavije me preko mog ili njegovog stola, i
tuca me do ludila. Ludo je dobar i s njim svršavam jače nego s bilo kojim
prethodnim partnerom. Mislim da je to zato što uzima te male plave pilule. Od
njih je stalno krut kao stena. Sa zadovoljstvom mu se predajem. I hodeš li da znaš
tajnu?“ Ljupka ženica je prštala od energije i uzbuđenja.
Tajna. Od žene koja se tuca s muškarcem što bi joj mogao biti deda, koja
koristi izraz sakriti krastavčid i ima neobično aktivan seksualni život sa matorcem…

130
Da, da, zaista sam želela da znam njene tajne. Bila sam sigurna da de me to
zabavljati čitave nedelje.
Sagnula mi se do uva. „Očekujemo prvu bebu.“
Znate onaj trenutak u crtanom filmu kad Josemiti Semu eksplodira teme i
dim mu izlazi iz ušiju? Imala sam osedaj kao da se to desilo meni kad sam čula da
je trudna sa tipom tri puta starijim od nje. Počelo je sa zujanjem i potrebom da
sednem. Čim sam se spustila, opipala mi je glavu.
„Malo si topla, Mija.“ Delovala je apsolutno zabrinuta za moje zdravlje.
„Možda me možeš povesti do toaleta, pa demo tamo popričati.“ Morala sam
izvudi ovu zgodnu cicu nasamo. Muž joj je posedovao brodsku kompaniju koja je
potrebna Vorenu za prevoz robe do Velike Britanije. Preuzela sam na sebe
obavezu da mu to omogudim. Ako de prijateljstvo sa trudnom suprugom pomodi,
žrtvovadu se. Osim toga, bila je stvarno fina – iako možda malo u zabludi.

„Dakle shvataš, te vakcine i lekovi de spasiti bezbroj života.“

Kristin je zinula i stavila ruku na još ravan stomak. „Bože moj. Moramo
pomodi!“, rekla je ubeđeno. Klimnula sam glavom.
„Dakle, mogla bi Fransesu šapnuti poneku lepu reč za Vorena?“ predložila
sam, misledi da je tako najbolje.
Odmahnula je glavom. „O ne, uradidu nešto još bolje. Izvadila je mobilni iz
torbice, pritisnula nekoliko dugmadi zatim ga prinela uvu. „Frani, slatkišu…“,
zakikotala se. „Naravno, uvek sam spremna za tvoj veliki kurac, dušo, znaš to.“ Od
pomisli da de je tucati taj matorac osetila sam gađenje u ustima, kao pred
povradanje. „O, znam, slatkišu, i ja to jako želim. Baš jako. Tako jako da mi zubi
cvokodu, ali moram o nečemu da razgovaram s tobom.“
Čekala sam dok mu nije iznela uglavnom sve ono što je čula od mene o
Vorenovom projektu i kako bi oni mogli da pomognu. „Da, slatkišu, to de biti naš
ovogodišnji humanitarni doprinos, a ja mogu povesti i kampanju o dobrim delima
koja demo odraditi sa Šipli inkorporejtedom.“Još nekoliko puta je ponovila a-ha i
mmm hmm, zatim se okrenula na stranu. Prešla je rukom od vrata do dojke i
odvažno ju je obuhvatila. „Da, treba ih stegnuti. Od pomisli na to da me tucaš
ovde, baš sad, osedam veliku želju. Možeš li dodi i polizati me? Zbog bebe sam
tako napaljena. Znam da si me danas jebao ved dva puta…“ uzdahnula je, a zatim
zastenjala, „… ali ovog puta mi trebaju tvoja usta…“ praktično je skakutala gore-
dole i pljeskala. „U redu, Frani, bidu u ženskom toaletu, vlažna i spremna. Nemoj
da te čekam ili du početi da se igram bez tebe.“

131
 Zatim je isključila telefon. Grudi su joj se nadimale. „Naravno da demo
obavljati prevoz za Šiplijeve.“ Poželela sam i ja da skočim i proslavim, ali počela je
da se drsko hvata za sise. „Jesi li za trojku?“, pitala je odsutno. „Frani voli kad nam
se pridruži neka od mojih drugarica. Obe nas dobro pojebe, a meni ne smeta sve
dok se to ne dešava u mom bračnom krevetu. On je samo za nas.“
Otvorila sam i zatvorila usta, kao da ne mogu dodi do daha. Zaista nisam
mogla da dišem. Slike su iskakale jedna preko druge dok sam pokušavala da
obradim ovo što je rekla. Upravo mi je predložila trojku s njenim mužem. Njenim
starim dedom od muža u ženskom WC-u. „Uh, ne, ali zaista sam uzbuđena što du
redi mom, uh, tatici, o Benoovom učešdu.“
„Divno.“ I tada je stavila po prst na obe bretele svoje ved minijaturne haljine i
pustila je da joj padne na pod tako da je ostala samo u sidušnim crvenim tangama.
Apsolutno ništa drugo, samo tange. Šta, jebote? Okrenula sam se da joj pružim
malo privatnosti baš u trenutku kad je ušao matori Frensis Benoa.
„Počela si bez mene, bundevice?“ pitao je, odmeravajudi svoju skoro nagu
ženu i mene.
„Ne mogu da čekam. Daj mi tvoj kurac, tatice, želim da ga pušim dok me
sisaš.“
„Devojko, šta sam ti rekao o skidanju na javnim mestima“, prekorio ju je, iako
nije zvučao naročito uzrujano. „Smanjidu ti džeparac zbog ovog prestupa.“
Zaječala je. „Ali ne mogu da se suzdržim. Trebaš mi.“
Ovo mi je definitivno bio znak. „Uh, idem da vidim mog uh… Vorena“, rekla
sam jer ga nisam mogla ponovo nazvati taticom. Prosto mi se gadilo.
Kad sam stigla do praga ženskog toaleta, čula sam Kristin kako uzdiše i stenje.
„Tako du te jako jahati, volim te Frani, volim te. Volim da se tucamo.“
„Baci se na posao, bundevice. Tako je; jebi me dok ne svršiš dovoljno jako da
potraje do večeras. Gospode, ova trudnoda de me ubiti.“ Čula sam joj muža kako
govori, teškim i jakim kanadskim naglaskom. Da sam bila na njegovom mestu,
sigurno bih bila zabrinuta za svoje zdravlje. Srčani udar ga je definitivno čekao u
narednim godinama, a ako te plave pilule guta s alkoholom i tonom grubog seksa
sa dvadesetpetogodišnjakinjom, definitivno je imao zašto da se brine.
Kad sam izašla iz kupatila, Voren me je čekao. U očima mu se videla briga kad
sam ga uhvatila za ručni zglob. „Hajdemo što dalje odavde.“
„Zašto? Franses mi je rekao da želi sa mnom da priča o brodovima za prevoz
zaliha koje treba da prebacim u Mali.“

132
 „Znam, sve sam sredila s njegovom ženom. Ali nisu raspoloženi i ako uđeš
tamo, pozvade te da im se pridružiš u njihovom seksu u javnosti.“ Upozorila sam
ga.
Narogušio se. „Razumem. Treba onda da ih sačekamo kod bara. Ispričadeš mi
sve što su rekli. Hodemo?“ Pružio je ruku kao savršeni džentlmen. Baš kao što bi
deka svojoj unuci, a ne zgodnoj mladoj ribi. Otmen tip. Barem sam dobila dobrog.
Mada Franses nije bio tako loš kad se zanemari činjenica da se oženio tri puta
mladom ženom i napumpao je. Zadrhtala sam i Voren je stao, skinuo sako i
prebacio mi ga preko ramena.
„Hvala.“
„Nema na čemu. Reci mi sad šta se dogodilo.“ Dogovor oko kanadskih
brodova je očigledno bio ogroman deo ostvarivanja Vorenovog projekta. Zajedno
smo sedeli za šankom na tom učmalom događaju i ispijali jedan za drugim
neverovatno skupe vrhunske viskije. Čak je i Kristin sedela s nama i veselo
pijuckala bezalkoholna pida, uživajudi. Kad joj je napaljenost splasnula, zaista je
bila vrlo zabavna.
U gotovo dva sata ujutru, vozač Džejms je morao da pridržava i Vorena i
mene dok smo se peli kamenim stepenicama, pevajudi smešnu verziju I'm Henry
the Eighth I Am tako glasno da smo se oboje zapanjili kad su se upalila svetla u
predvorju. Ketlin se naslanjala na ogradu stepeništa, ruku skrštenih na grudima,
čvrsto stegnutih usana.
„Lepo ste se proveli?“ pitala je nedokučivim tonom.
Voren joj je prišao brzinom upola mlađeg muškarca. Privukao ju je u zagrljaj,
zatim ispružio ruke i zaplesao s njom. Okretao ju je na jednu, pa na drugu stranu,
savijajudi je nisko. Pljeskala sam rukama i njihala se, a zatim uhvatila Džejmsa, koji
se sažalio i zavrteo me predvorjem pored Vorena i Ketlin. Sve četvoro smo plesali
neko vreme dok nas naši plesni partneri nisu poveli stepeništem.
„O, čoveče, čekaj. Vorene, druže… ne zaboravi da ispričaš Ketlin za posao!“
Nasmejao se dok sam se ja naslonila na Džejmsa, koji me je bez reči podigao
u naručje kao vatrogasac i telo mi se oklembesilo. Udarila sam ga po neobično
tvrdom dupetu. „Lepo!“, rekla sam i setila se da želim još nešto da kažem.
„Čekaj…“ ponovo sam ga pljesnula po guzici, a on je prestao da se smeje i pokušao
da me uhvati za ruke. „… i ispričaj joj kako su se odvratno tucali u kupatilu!“
Voren se tako jako zasmejao da je seo nasred poda. Poželela sam da mu
pomognem da ustane, ali ved sam i sama bila okrenuta naopačke.
„Keti, dušo, nedeš nikad pogoditi šta su stari Benoa i njegova sočna ženica
uradili!“ rekao je.

133
 Potapšala ga je po ramenu. „Sigurna sam da deš mi sve ispričati, ali prvo
moramo da te smestimo u krevet.“
„Znaš da te nikad ne bih delio, je li tako?“, ozbiljno joj se obratio i Džejms je
ponovo krenuo. Opet sam ga snažno udarila po guzici i ovog puta mi se osvetio na
isti način.
„Hodeš li biti mirna? Ved si mi i ovako dovoljno teška.“
Pridigla sam se u pokušaju da mu vidim lice. „Kažeš li ti to da sam debela?“
„Teško. Ali ovako pijana, nisi baš ni laka kao perce!“ uzvratio je.
Poput deteta, sa usana mi je sišlo nešto između jecanja i cviljenja. „Ali stizali
su do onog najboljeg dela. Govorio joj je da je voli.“
Džejms je zavrteo glavom i čvrsto me stegao. Vreme kao da je letelo jer me je
odneo do sobe brže nego što sam mislila da je mogude. Procena protoka vremena
mi nije bila najjača strana u pijanom stanju. „Svi znaju da voli gospođicu Ketlin.
Voli je ved godinama.“
„Ali svetilište“, pobunila sam se, pošto mi se jezik odvezao od alkohola.
„Nije znao šta da radi sa Ketinim stvarima. Mislio je da de možda Aron imati
ženu i decu, i da de želeti nešto od toga. Osim toga, nije želeo da povredi sina.
Osetljiviji je nego što pokazuje.“ Džejms je dunuo, naizgled gotovo klonuo. Bez
obzira na to, ta vest je definitivno sve promenila. Spustio me je na krevet. Prišao
je toaletnom stočidu, izvadio majicu i donji deo pidžame i bacio mi ih na krevet.
„Evo ti pidžame. Molim te, reci mi da ti ne treba pomod.“
Zavodljivo sam mu se osmehnula. „Ne nudiš mi se?“ Ponovo sam izvila usne,
glupirajudi se zbog viskija.
„Dođavola, ne. Zena bi mi isekla guzicu na komade i nahranila time naše pse.
Nakon što bi mi njena brada polomili svaku koščicu u telu“, nasmejao se.
„Aaaa, imaš ženu?“, pitala sam i zagnjurila se u jastuk.
„Da, imam ženu, veoma opasnu, koja mi upravlja životom. Ne bih nikad bio
neveran.“ Otkopčao mi je i skinuo cipele. „Lepa tetovaža, inače. Dobro što je
cipele nisu povredile. Čini se da de ubrzo zaceliti.“
„To je dobro.“ To sam rekla za njegovu ženu, ne za tetovažu. A onda, baš kao
i svaka pijana riba kojoj pide pomuti pamet, otkrila sam mu nešto lično što inače
nikad ne bih u drugačijim okolnostima. „Znaš, ja imam Vesa.“ Setila sam se naših
seksi poruka s početka nedelje i ponovo sam se napalila.
„Imaš Vesa“, ponovio je šaljivim tonom. „Pretpostavljam da je to muškarac.“
Rekao je kroz smeh, pružajudi mi pidžame koje je izvadio. Pre de biti da me je
tresnuo po licu njima.
„Nije zapravo moj, ali više je moj nego bilo čiji drugi.“

134
 „Razumem. Zvuči zamršeno.“ Bože, nije znao ni polovinu istine.
Na kraju mi je pomogao da se uspravim. „Mislim da du povratiti.“
Zagunđao je i pomogao mi da odem do toaleta, gde sam provela ostatak nodi
žestoko povradajudi. Džejms je jednog trenutka otišao i došla je Ketlin. Kao melem
na ranu, stavila mi je hladni oblog na vrat i tešila me smirenim rečima i blagim
milovanjem po kosi i kičmi. Kolena su me bolela od višesatnog klečanja na
pločicama. Izgubila sam osedaj za vreme i prostor. Samo sam znala da sam se
osedala smladeno.
Ujutru sam imala nepodnošljiv mamurluk. Kudni ogrtač mi je nepouzdano
visio s ramena, ali nije me bilo briga. Svakim korakom mi se činilo kao da mi neki
zidar udara čekidem o lobanju. Stigla sam do trpezarijskog stola i otkrila da ni
Voren ne izgleda bolje. Prvi put je na sebi imao mušku satensku pidžamu, a ne
odelo. Da sam bila pri zdravoj pameti, našalila bih se, ali sva duhovitost me je
napustila s poslednjim napinjanjem ved ispražnjenog stomaka.
„Izgledaš usrano“, rekla sam dok sam ga proučavala jednim okom. U drugo
oko mi se zarivao ekser pravo kroz rožnjaču svaki put kad bi ga dodirnulo svetlo.
Najbolje mi je bilo kad žmurim.
Voren me je odmerio zakrvavljenim očima od zgužvane pidžame do vrha
pacovskog gnezda koje je nekad bila predivna kosa. Ali ne i sad. Sad nisam mogla
provudi ni češalj kroz nju. Kad sam pokušala, imala sam osedaj kao da mi mali
patuljci vuku svaku vlas pojedinačno pokušavajudi da ih iščupaju iz korena. Nisam
je smela pipnuti dok ne istresem pozamašnu količinu regeneratora na nju.
„S kim si takav si“, procedio je kroz zube dok je rukama pritiskao slepoočnice.
„Gospode, koliko smo popili?“
„Uh, recimo, više nego što to obično radimo.“
Ketlin je ušla sa tanjirima natrpanim slaninom, kobasicom, i pitom i sosom.
Prava hrana za mamurluk za bilo kog pravog ispičuturu. Poželela sam da se
sagnem i poljubim joj stopala.
„Jao, što te volim.“ Pogledala sam je kao da je sam bog sišao na zemlju.
Potapšala me je po glavi kao da sam verno kuče. „Znam, draga. Rekla si mi
nekoliko puta sinod dok si mi se klela da nisi imala trojku sa Vorenom,
Kanađanima, i… ko je ono bio poslednji… o, da, trudnjačom.“
Voren se zagrcnuo na kafu, a ja sam zaječala. „Izvini zbog toga. Preterala
sam. Kao što sam uostalom popila i jedno pet čašica više nego što je trebalo.“
„Takođe si pričala o Džejmsu.“
„Našem vozaču?“, pitao je Voren.

135
 „Da, dušo. Rekla si da je zgodan, dobar, i ima opaku ženu koja mu upravlja
životom.“ Usne su joj se izvile u onaj osmejak što je počeo da mi se dopada.
Ubacila sam ogroman zalogaj pite premazane sosom, a onda sam uperila
viljušku u nju. „Taj deo je tačan. Priznao je!“
Oboje su se nasmejali i počeli smo da jedemo. Voren i ja smo otezali kao
dvoje beskorisnih pijandura kakve smo bili sinod. Ovo mi je svakako bio jedan od
najčudnijih doručaka u poslednje vreme. Posle toga sam se istuširala i vratila u
krevet da se potpuno otreznim od viskija.

136
 SEDMO POGLAVLJE

Golicavi osedaj mi se širio člankom, a zatim preko lista kao da mi neko prelazi
vrhovima prstiju preko gole kože. Okrenula sam se i ugledala njega u svoj
preplanuloj veličanstvenosti. Svetlo mu je padalo na tršavu plavu kosu. A oči, o
blagi bože, oči su mu sijale kao savršeni bazenčidi ažurne boje. Sve što nije
izgovorio glasno, videlo se jasno u tim bezdanima. Želela sam večno u njih da
gledam. „Tu si“, šapnula sam.
„Uvek sam tu“, prelazio mi je žuljevitim prstom preko grudi tamo gde mi je
kucalo srce. Dodir mu je bio kao šibica, palio je i pokretao eksplozije u meni koje
su gorele tako snažno da ih nisam mogla obuzdati.
Udovi su nam se isprepleli i namestio me je da mu zajašem vitak struk, dok je
spuštao usne na moje. Imao je ukus zemlje, okeana i svega lepog. Grickala sam ga,
usisavala i lizala mu kožu kao da više nikad nedu okusiti ništa drugo.
„Vese“, rekla sam mu iznad usana.
„Mija.“ Usne su mu se polako pomerale uz moje dok je govorio.
Ništa više nismo morali redi. Tela su nam se nagonski kretala jedno iznad
drugog. Ruke su prelazile preko zagrejanih tela. Uz šuštanje tkanine, spavadica mi
se prevukla preko glave, i ostala sam samo u natopljenim gadicama. Mišidave ruke
su me podigle dok se nisam nadvijala iznad njega na kolenima, a njegova glava mi
je bila tako blizu mesta gde sam ga želela najviše. Nisam dugo čekala. Podigao je
glavu i prekrio mi međunožje, gadice i sve ostalo, uposlivši ta spretna usta. Kao da
je imao radar na mom klitorisu jer je žmurio, a kad je malo pomerio tkaninu u
stranu, jezik mu je bio svuda preko klitorisa, dražedi otekli, željni čvor želje dok
nisam počela da tucam vazduh. Hvatala sam se za uzglavlje, prsti su mi kopali po
mekom drvetu dok sam mu se izvijala ka ustima, trljajudi vlažno meso o njegovo
lice. To mu je samo izazvalo još vedu glad. Voleo je kad bih izgubila vlast nad
sobom. „Još“, viknula sam.
„Dobideš ono što ti dajem… a bide toga mnogo. Raširi te noge, dušo, želim da
te osetim duboko.“ Zamumlao je i zaronio zube u meso iznad moje butine dok mi
je povlačio tanke trake gadica sve dok se tkanina nije pocepala. Zavijala sam, i
gurala kukove napred dok sam pratila njegova uputstva. Nekoliko trenutaka
kasnije, usta su mu bila svuda po meni.
Pustošila su me.
Proždirala.
Zahtevala.

137
 S Vesom se svaki put razlikovao od prethodnog. Kad smo bili zajedno, toliko
bismo se izgubili jedno u drugom da smo bili jedno telo i dve duše.
Golicavi osedaj mi je prelazio preko boka, kružedi.
Trgla sam se i udahnula, i pokušala da se dozovem svesti.
Snažna ruka mi je prešla preko rebara, preko dojke, i uhvatila me pozadi za
vrat. „Vrati mi se, dušo. Tu sam“, povlačio me je dole dok je on pritiskao gore,
prelazedi mišidavim grudima preko mojih dok me bradavice nisu zabolele i počele
da pulsiraju. Ustima mi je prekrio ružičastu kapicu. Zadovoljstvo mi je buknulo iz
svakog živca. Svež talas uzbuđenja natopio mi je samo središte međunožja,
spremajudi se za vožnju života. Želela sam ga. Bio mi je nužan da mi ispuni telo i
dušu svojom suštinom.
Položio me je nazad na krevet, ližudi me od jedne dojke do druge. Palacao je
samo vrhom jezika preko zategnutog pupoljka. Ukrutio se i potamneo, od blede,
mutne ružičaste do tamnije nijanse. Uvukao mi je dojku koliko je mogao, gnječedi
puno meso da upotpuni utisak. Definitivno ih je voleo, obožavao je te moje
bliznakinje kao dve boginje kojima se klanjao, i to često.
Vreme je prolazilo i pogledala sam okolo, ali soba mi više nije bila poznata.
Sve oko mene je bilo zamudeno i maglovito.
„Hej… tu sam. Ostani sa mnom. Pusti me da te volim.“
Zavrtela sam glavom. Golicavi osedaj mi je puzao uz kičmu i igrao mi se na
rubu svesti.
„Ne znam kako“, prošaputala sam, priznajudi svoj najvedi strah, dok su mi se
suze skupljale u očima.
„Pokazadu ti“, namestio je kurac na moje međunožje i ušao u mene,
centimetar po centimetar sve dok se nisam izvila, spustila mu ruke na grudi i
pustila da se spojimo. „To je to, samo se prepusti.“
Njišudi bokovima, postavila sam se na kolena i uzela ga ponovo u sebe. Opet i
opet. Gledala sam kako zatvara oči, iako sam poželela da nije. Te oči su me vezale
za njega, držale me, ali kad nisu bile tu, sve se menjalo.
Ubrzala sam ritam, grubo se bacakajudi gore i naglo se spuštajudi. Mumlao je
i stenjao. Soba se zavrtela kad se zadovoljstvo pojačalo i ostala sam bez daha,
teško dahdudi, divlje ga jašudi. Uzviknula sam i otvorila oči. Sve je bilo mutno kad
se vrhunac spustio i potekao, širedi mi se telom na tako velikom talasu da sam
znala da de me to uništiti. Uništiti strast, zadovoljstvo… san.
Golicavi osedaj se pretvorio u toplu ruku koja mi je klizila gore-dole niz leđa,
ali nije bila Vesova. Zadovoljstvo me je snažno preseklo između nogu i Vesovo telo

138
se savilo, rukama mi je držao kukove dok se zarivao u mene. Svršila sam, jako,
skačudi mu na kurcu dok mi je ispunjavao matericu semenom.
„Nedostaješ mi.“ Šapnula sam mu na usne, uvlačedi ih jednu po jednu.
Otvorio je oči. „Ne idi. Trebaš mi.“ Rekao je to istovremeno kad sam čula još
jedan glas.
„Probudi se, Mija.“ Tad sam osetila kako mi se ruka obavija oko gole dojke. I
opet, nije bila Vesova.
Ves je zavrteo glavom. „Zapamti me.“
Tad sam otvorila oči i više nisam bila naga i na Vesu. Ne, i dalje sam bila vrlo
naga, ali ovog puta mi je hladna ruka pokrivala dojku, ritmički je stezala dok je
druga klizila niz moje telo sve do malog dlakavog trougla između mojih nogu.
„Mmm, sviđa mi se ovo. Veoma seksi“, tihi glas mi je dopirao do ušiju. Teško
telo me je pritisnulo. Miris jabuka i kože ispunjavao je vazduh. Priljubila sam se
snažno o zid najfinije tkanine.
Aron se podigao, a oči su mu bile tamna jezerca požude. „Budna si.“ Široko
se osmehnuo i ustao. Zgrabila sam čaršav i povukla ga na grudi.
„Šta radiš ovde i zašto me, jebote, pipaš?“
Aron je zavrteo ramenima, puštajudi da mu sako sklizne s ramena. Zatim ga
je presavio i uredno spustio na klupu u podnožju kreveta. Racionalna strana mog
uma nije radila ispravno posle sinodnjeg opijanja i sna koji je uključivao vođenje
ljubavi s Vesom.
„Ne pretvaraj se da nisi uživala.“ Ton mu je bio podsmešljiv. „Čuo sam te da
stenješ, uzdišeš, oblizuješ te slatke usne“, povukao je čvor kravate i olabavio ga,
„drsko si trljala noge jednu o drugu kao da si spremna da te uzmem. Moram
priznati da mi je bilo vraški primamljivo.“ Kad je skinuo kravatu, stavio ju je na
sako i počeo da otkopčava košulju.
Nekoliko puta sam zatreptala, pokušavajudi da raščistim paučinu. „Šta radiš?“
Košulja mu je bila raskopčana, prikazujudi široke grudi, isklesane trbušnjake, i
razbarušene dlake. Da nisam bila tako zbunjena oko ovoga što se dešava, i u
polusnu – da ne spominjem duplu dozu mamurluka – reagovala bih mnogo brže.
Sa tako raskopčanom košuljom, spustio je koleno na krevet i ja sam
razrogačila oči. „Trebalo je da idem na sastanak sa ocem, ali bio je zauzet.“
Nastavio je da se pomera po krevetu. „Pomislio sam da budem dobar sin i
proverim gošdu.“ Zarobio me je rukama sa obe strane kukova. „Na moje
oduševljenje, bacakala si se po krevetu, gola, i vidno ti je trebalo nešto da ublaži
tu napetost koju sam ti jasno video na telu.“ Prešao mi je prstom preko ruke, od

139
ramena do zgloba, gde sam još stezala čaršav, i zadrhtala sam, ali ne od
uzbuđenja.
„Arone“, glas mi je zadrhtao i oči se skupile, „ne osedam se dobro. Tvoj otac i
ja smo sinod previše popili. Treba mi da se naspavam. Nije trebalo da ulaziš u
moju sobu bez kucanja.“
Nagnuo se blizu i prešao mi nosom preko kose, udišudi moj miris. Naježila mi
se svaka pora i zvona na uzbunu su glasno zazvonila. „Kucao sam. Nisi
odgovarala.“
„Zato što sam spavala.“
„Znam, ali sad ne spavaš. Sad si sasvim budna i vrlo gola. Mislim da treba da
uradimo nešto po tom pitanju.“ Spustio je usne i pritisnuo mi ih o kožu vrata.
„Mmm, što si slatka. Kao čist med.“
Čist med.
S mukom sam progutala kad mi se mučnina popela iz stomaka u grlo. Da se
nije pomerio, povratila bih na njega, što je i zaslužio zbog ovoga što je izveo.
Snažno sam ga odgurnula, skotrljala se s kreveta gde sam jedva dohvatila kantu za
smede pored radnog stola i povratila sam doručak.
„Gospode, stvarno ti je muka.“ U glasu mu se čulo gađenje.
Nije ni pokušao da mi pomogne dok sam se praznila u kantu, grcajudi i
kašljudi. Čula sam šuškanje odede i mogla sam samo da se nadam da ju je oblačio.
„Ketlin!“ Povikao je. „Ketlin, dođi ovamo. Mija povrada.“ Nastavio je da viče,
a buka mi je probijala ved osetljiv mozak.
Kloparanje se začulo u daljini, a onda se približilo kad je Ketlin, u cipelama s
potpeticama, uletela u sobu. „O, dragi bože. Mija, sirotice draga.“
Njene hladne ruke na mojim leđima bile su mi prijatne i utešne. Sasvim
suprotno od načina na koji me je dodirivao Aron, nepozvan.
„Pomozi joj. Bidu sa ocem. Do viđenja, Mija.“ Rekao je hladno na izlasku.
Ponovo sam se zagrcnula. Posle nekoliko minuta praznog napinjanja, Ketlin mi je
pomogla da se pridignem i odem pod tuš.
„Draga devojko. Bojim se da si se otrovala alkoholom. Možda bi trebalo da te
odvedem u hitnu pomod.“
Odmahnula sam glavom. „Nemam zdravstveno osiguranje.“ Zapravo, možda
sam ga sad ved i imala otkad sam počela da radim za tetku Mili. Morala bih da
proverim. Kako god, nisam htela da idem u bolnicu zbog previše pida. „U redu je.
Spavanje, voda i hrana de mi pomodi da se oporavim. To, i činjenica što nedu piti
narednih deset godina.“
Stidljivo se osmehnula. „Dobro, dušo. Hajde da te namestimo.“

140
 Pomogla mi je da obučem helanke. Tražila sam sportski grudnjak ovog puta i
majicu. Nikad više nedu spavati gola u ovoj kudi.
„Šta je Aron radio u tvojoj sobi dok si bila gola i povradala u kantu?“ tiho me
je pitala. Bez trunke osude u glasu.
Progutala sam pljuvačku i uzdahnula. „Ne znam. Mislim da mu se sviđam ili
tako nešto. Ali iskreno, bio je vrlo neprimeren. Dodirivao me je dok sam spavala;
jezivo.“ Zadrhtala sam na sedanje.
Oči joj se raširiše i odmah sam znala da je trebalo da dutim. Rumenilo joj se
podiglo od grudi, prešlo na vrat i razlilo se po licu. Čelo joj se namrštilo, a oči
skupile u dva proreza. Koža oko usana joj je pobelela kad je zarežala. „Dodirivao te
je dok si spavala?“
„Uh, ne onako kako ti misliš.“ Pa, tehnički da, ispravno je razmišljala, ali to mi
nije bilo dovoljno da nešto preduzmem.
„To je seksualni napad. Otac de mu poludeti!“ Glas joj je bio tako oštar,
kunem se, mogao je šedi staklo.
Zavrtela sam glavom i spustila joj ruke na ramena. „U redu je. Dobro sam. Bio
je malo neumestan, da, ali flertovali smo poslednjih par puta kad smo se sreli.
Rešila sam to. Sve je u redu. Ne treba dizati galamu oko toga. Nede se ponoviti.“
Oči su joj bile ledene. „Mija…“ počela je, ali prekinula sam je.
„Ne, Ketlin. Sve je u redu. Nije trebalo ništa da kažem. Pobrinula sam se za
to, nema razloga za brigu.“ Samo, i to je bila laž, ali ispravidu je čim mi bude bolje i
ugrabim trenutak sa mlađim Šiplijem.
Duboko je udahnula i ramena su joj klonula. „Jesi li sigurna? Voren nikad ne
bi branio muškarca koji dodiruje ženu bez izričitog odobrenja.“
Brzo sam klimnula glavom. „Znam i shvatam. Mislim da je bilo ranijih
nagoveštaja i možda je on na to reagovao u pogrešnom trenutku. To je sve. Nema
štete. Dobro sam i razgovaradu s njim.“ Primakla sam joj se licu, da mi vidi
iskrenost u očima. „Rešidu to, u redu?“
Nakrivila je glavu i polako udahnula, a zatim me privukla u zagrljaj. „U redu.
Samo mi javi ako ti nešto treba. Bilo šta.“ Potapšala me je po leđima kao da sam
joj dete. Pitala sam se ima li svoje dece, ali rešila sam da je ispitam kasnije kad
raspoloženje bude bolje.
„Hodu.“ Čvrsto sam stegla njeno sitno telo, uživajudi u njenom majčinskom
zagrljaju.
Kad me je ostavila samu, i pošto sam počistila nered koji sam napravila, sela
sam na krevet i spustila glavu na šake. Koliko daleko bi to otišlo? Da li bi me
stvarno iskoristio? Čitav scenario mi se odvijao u glavi kao da sam imala dugme za

141
premotavanje i ubrzavanje. Da mi nije bilo muka, da li bi se zaustavio? Odbacila
sam takve misli. Samo bi mi donele bol i sumnju. Kad mi se ukaže prilika,
razgovaradu s Aronom. Redi du mu koliko je bio neumestan i jasno mu staviti do
znanja da, ako je možda i bilo nečega između nas, neke privlačnosti, to je sad
potpuno nestalo, i nema nade da de se više vratiti.
Ali šta da uradim povodom sna o Vesu? Mora da se dogodilo zbog seksi
poruka prošle nedelje, i uz pide, to mi je izazvalo zbrku u podsvesti. Je li tako? San
je bio tako stvaran. Još sam osedala treperenje uzbuđenja kad bih se setila šta
smo radili.
Zastenjala sam, izvadila telefon i pozvala drugaricu.
„Uh, je li ovo telepatija ili tako nešto?“, zaječala je u telefon.
„Šta je bilo?“ pitala sam, još uznemirenija nego što sam bila čitav dan. Džin
nije jadikovala kao drugi. Ako je bila nesredna, odmah bi to priznala i definitivno
ne bi dutke patila.
Zastala je i zacoktala jezikom. „Samo sam sedela ovde i vrtela neupaljenu
cigaretu, govoredi sebi da je ne upalim.“ Znala sam taj ton. Kajanje.
Zažmurila sam. „Džin, dušo, koliko je prošlo?“
„Tri meseca, dve nedelje i dva dana.“ Izbrbljala je brojeve kao da je bila
fokusirana na svaki dan otkako ne puši, isto kao što alkoholičari broje koliko su
dana trezni.
„I tako ti dobro ide. Nemoj to da radiš. Bila si tako sredna što ne pušiš i sedaš
se onog keksa s puterom od kikirikija o kom si mi pisala? Onog koji si pojela i činilo
ti se kao da ga jedeš prvi put jer ti čulo ukusa nije bilo uništeno tim kancerogenim
štapidima?“
Težak uzdah je ispunio slušalicu. „Da, to je bilo stvarno ukusno. Još ne mogu
da verujem kako je bilo dobro. Mislim, ko ne voli Risov keks sa puterom od
kikirikija? To je najsavršenija poslastica na celom svetu…“
„Istina.“
„… i kao da nikad nisam probala nešto tako dobro. Pušenje ubija čulo ukusa“,
rekla je odlučno.
„I seti se, zgodni momci nede da tucaju ribe koje puše.“ To mi je bio kec u
rukavu. Džin je bila slaba na zgodne frajere i ne bi se usudila da to sebi pokvari.
Dugo, razvučeno jecanje doprlo mi je do bubnih opni. Tada sam čula krckanje
u daljini.
„Šta je to bilo?“ pitala sam.
„Uništila sam cigaretu. Ne mogu da verujem da sam umalo sjebala poljupce
sa zgodnim frajerima. Stvarno si mi najbolja drugarica.“

142
 Nakrivila sam glavu i nasmešila se. „Hej, neko mora da te štiti i pobrine se da
ne ostaneš bez seksa sa zgodnijim polom.“
„Valjda mi samo nedostaješ, nedostaje mi Medi.“
Zabrinula sam se. „Šta se dešava?“
„Sad kad Medi ima Meta, ne želi više da se druži. Tebe nema, a devojke iz
predstave su samo prepredene kučke. Ne znam…“ Zvučala je stvarno tužno i
poraženo. „Predivno sam se provela na Havajima s vama. A onda si ti otišla u
Vašington da se družiš s tim matorcem, Medi se vratila svom tipu, a ja sam ostala
sa kretenima koji balave nad mojom tačkom.“
„Usamljena si?“
Posle dužeg dutanja je popustila. „Jesam, valjda. Odužila se godina. Kad si
otišla u Kaliforniju, mislila sam da du se snadi jer sam nameravala da i ja dođem za
tobom, ali ne znam, nekad se pitam hodu li ikad otidi iz Vegasa.“
„Hodeš, dušo, ako želiš. Šta kažeš na ovo? Kad se završi ova godina, kuda god
da idem, povešdu i tebe sa sobom.“
„Čak i ako izabereš da ideš s nekim frajerom?“
Naglas sam se nasmejala. „Da, čak i tada. Ne moramo da živimo u istoj kudi,
zar ne?“
„Ne želim da delim kupatilo s tvojom prljavom guzicom. Prava si prokleta
aljkavuša. Ne mogu zamisliti da bi neko želeo da živi s tobom.“
Zato de muškarcu s kojim sam trebati služavka. Gejl de to rešiti.
„Jebote…“ Opsovala sam, shvativši kuda su mi misli pobegle.
„Šta je?“ Ovog puta se ona zabrinula.
Zažmurila sam, premišljajudi se želim li da joj priznam šta mi je prolazilo kroz
glavu. Sranje. Džinel mi je bila najbolja drugarica. Jedino njoj sam mogla da kažem
i samo ona bi mi iskreno rekla šta misli. „Kad si pomenula ono za kupatilo…“
„Nije mi žao. To sranje je potpuno tačno.“
„Znam. Kad si to rekla, pomislila sam kako Ves ima Gejl i ona čisti kudu, pa ne
bih morala da brinem hode li kupatilo biti čisto.“
Glasno je uzdahnula. „Nemoj mi redi da si to pomislila. Kako deš, jebote,
prebroditi ostatak godine, ako tako razmišljaš?“
Zastenjala sam i prošla rukom kroz kosu. „Znam, a postaje još gore.“
„Štaaaa?“ izgovorila je otegnuto. „Istresi sve. Hajde.“
„Imali smo seks preko poruka prošle nedelje i doživela sam lud seks s njim u
snu.“ Sve sam izgovorila veoma brzo kao da me tako te reči nede opeci.
„Stvarno? Seks preko poruka? Ha. Možeš li da mi ih pošalješ?“

143
 Stvarno? Ja ovde ogoljavam dušu, a ona želi da vidi poruke? „Zajebavaš me?
Halo… najbolja drugarice, budi mi najbolja drugarica!“
„O, dobro, dobro. Izvini, malo sam odlutala. To je stvarno ludo. U svakom
slučaju, sad ozbiljno. Da li ti se dopalo?“
„Jeste, ali ne radi se o tome.“
„Ne, ali je li bilo zabavno?“, nastavila je.
„Jeste, mislim da smo se oboje zabavili.“
„A san?“
Nasmejala sam se i iskreno odgovorila. „Jeste.“ Naravno da jeste, dok se
nisam probudila. Ali to nisam htela da ispričam Džin. Odlepila bi, uzela bi svoju
kreditnu karticu i doletela ovamo da razbije izvesnog političara.
„Misliš li da mu nešto duguješ? Na primer vernost?“ Razmišljala sam o tome
dok nije dodala: „Hode li prestati da se viđa sa glumicom?“
„Ne, nede. Ne, koliko ja znam.“ Na sam spomen glumice kao da mi je kolac
probio srce. Od srdžbe mi se kosa digla na glavi, i krv proključala.
„Ali na kraju priče, lepo si se provela s njim?“
„Jesam.“ Priznala sam, iako nisam bila sigurna šta je naumila.
„Zašto onda to ne bi bilo samo to? Samo malo zabave. Zar mi nisi rekla da si
to naučila na Havajima od Taja?“
Najbolja drugarica mi je bila u pravu. Odlično je razmišljala. Čak je i Ves rekao
da ostavimo sve ovako kako jeste. Da uživamo u ovome što imamo. Setimo se
kako je bilo dobro. I stvarno je bilo dobro.
„Ne, imaš pravo. Samo mi je teško da sve to razdvojim. Kad sam s tipom,
onda sam s njim sto posto, a kad nisam, onda nisam. Ali s Vesom… tu stalno ima
nečega, proganja me.“
„Voliš ga“, jednostavno je izjavila, kao da je to za nju činjenica.
Odmah mi je kroz telo i podsvest sevnula panika. Čak mi se učinilo kao da je i
vazduh oko mene nabijen nervoznim strahom. Nesposobna da odgovorim,
kukavički sam se izvukla. „Džin, dušo, moram da idem. Zove me gazda. Volim te,
droljo. Zvadu te uskoro. Zdravo!“
Prsti su mi zadrhtali kad sam pritisnula dugme za kraj.

144
 OSMO POGLAVLJE

Razmišljala sam dugo i teško o onome što mi je Džinel rekla danas preko telefona.
Jesam li volela Vesa? Naravno, gajila sam veoma snažna osedanja prema njemu.
Jača nego što bih mu ikad priznala, ali ne bih se usudila da to nazovem ljubavlju.
Sa Alekom, Mejsonom, Tonijem, Hektorom, pa čak i sa Tajem, te dve reči volim te
tako su mi lako izlazile iz usta, ali ne i sa Vesom. Zašto? Šta me je sprečavalo?
Mislim da sam negde duboko u sebi znala da, ako izgovorim te reči, stvorila bi se
nada i osedaj odanosti. Ne bih mogla da pređem na nova iskustva, svakog meseca
budem s drugim frajerom i isplatim tatin dug.
Čak i ako je bilo nečega između Vesa i mene, ne bih ni za živu glavu to
priznala. Kad bismo to što imamo izrazili rečima, to bi nas uništilo ili bi nas, sasvim
suprotno, zbližilo. U svakom slučaju, sudbina bi mi bila zapečadena, i pošto sam
morala da radim još šest meseci da otplatim dug, nisam imala tu slobodu da tako
nešto odlučim osim ako nisam želela da me Ves izvuče.
Koliko god Ves želeo da otplati dug mog oca, znala sam da bih zbog toga
žalila do kraja života. Bila bih mu dužna. I šta ako ne bismo uspeli? Tad bi platio
milion dolara – pa, sad ved petsto hiljada – da oslobodi mene i moju porodicu, a ja
bih samo otišla? Dugovala bih mu, a ne bih nikako mogla toliko da vratim. Tetka
Mili mi je pružila ovu priliku da ispravim tatine greške i moju što sam uopšte
upoznala tatu i Blejna. Morala sam iskoristiti tu priliku i ponovo se posvetiti svojoj
odluci.
Mija Sonders je pratilja. Bidu pratilja još šest meseci, isplatidu očev dug tom
kretenu od mog bivšeg, pobrinudu se da mi mlada sestra bude sredna sa
Metjuom, a onda du odlučiti šta meni preostaje.
Čvrsto rešena, prišla sam ormaru i proučila mu sadržaj. Svilenkasta zlatna
haljina mi je privukla pažnju. Bila bi savršena za veliki dobrotvorni događaj
večeras. Voren i ja smo leteli za Njujork na nekoliko dana da se on sretne s
krupnim zverkama i razgovara o svom projektu. Šipli inkorporejted je takođe imao
kancelarije i u Njujorku, što nam je olakšavalo put. Bila sam u Njujorku s
Mejsonom, takođe poslom, ali ipak sam bila prilično oduševljena. Ostalo mi je još
nešto malo više od nedelju dana sa Šiplijevima i predi du na sledede odredište. Što
me je podsetilo da se nisam čula sa tetkom Mili.
Umesto da čekam njen poziv, odlučila sam da ovog puta pozovem ja nju.
Ukucala sam joj broj dok sam izvlačila odedu iz ormara i redala je po krevetu.
Ketlin mi je rekla da raširim sve što mislim da ponesem i ona de se pobrinuti da

145
sve bude spakovano. Kako je pričala, zvučalo je kao da ne ide sa nama. Nisam bila
sigurna zašto. Moradu da pitam Vorena. Malo mi se više otvarao od one večeri
kad smo se napili, slavedi jer smo obezbedili Benoovu pomod u Kanadi.
„Izvrsna pratnja, kancelarija gospođe Milan, Stefani na telefonu. Kako vam
mogu pomodi?“, javio se živahan glas. Zakolutala sam očima. Svaki put kad bih
čula lažno ime moje tetke, bilo bi mi jasno koliko je lažan i čitav taj posao.
Nemojte me pogrešno razumeti. Bila sam veoma zahvalna na prilici što mogu da
zaradim i otplatim tatin dug, ali ne bih to nikad izabrala da mi nije bila potrebna
velika količina novca za tako kratko vreme.
„Zdravo, Stefani. Mija je, Milina nedaka. Je li ona tu?“
„Mili? Ko je to?“
Uzdahnula sam i lupila se dlanom po čelu. „Izvinjavam se, Mili je nadimak
kojim zovem svoju tetku, gospođu Milan.“ Slagala sam.
„O! U redu, baš zabavno. Sačekaj da je pozovem.“ Njen cvrkutavi glas mi je
parao premorene živce. Da mogu, iščupala bih joj tu pticu pevačicu iz grla i
oslobodila je. „Gospođa Milan de razgovarati s tobom.“ Rekla je kad se ponovo
javila.
Poželela sam da kažem: „Da, ja sam joj porodica“, ali sam se suzdržala i
odgovorila: „Hvala ti, Stefani.“
„Nema na čemu!“, zakikotala se, i veza je zazujala pre nego što se oglasio
zavodljivi glas moje tetke.
„Mija, lutko, kako mi je omiljena sestričina i pratilja?“
Obrve su mi same skočile uvis. „Sad sam ti omiljena klijentkinja?“
„Jesi, dušo. Naravno da jesi. Zarađujemo gomilu love od tvojih mesečnih
izleta. Žao mi je što ne ostaješ po dve nedelje, pa da to naplatimo sedamdeset pet
hiljada.“
Kladila bih se da su mi oči iskočile iz glave kao na onim lopticama protiv
stresa. Stisnete je i oči joj drečedi izlete. „Stvarno?“
„Da. Ne samo da si rezervisana do kraja godine ved imam i listu čekanja sa
šestoricom gospode koji bi voleli da preuzmu bilo koji tvoj mesec u slučaju
otkazivanja.“
Nekoliko puta sam lagano trepnula pre nego što mi je do mozga doprlo šta
mi je to rekla. „To je ludo. Ne mogu zamisliti da neko želi moje društvo za sto
hiljadarki, a kamoli da ih je šestorica na listi čekanja. Ludo.“
„Hmm. Dokaz da je dobro društvo teško nadi. Naročito ono koje je sposobno
ne samo da pomogne u poslu ved i zna svoje mesto i usput izvanredno izgleda.
Kako ti je u prestonici?“

146
 Sela sam pored odede koju sam sakupila i opipala sam neke tkanine. Zaista je
sve bilo izuzetno, od najkvalitetnije tkanine i skrojeno da mi savršeno pristaje.
Svaki komad je izgledao neverovatno i davao mi je osedaj samouverenosti kakvu
nisam osedala u trenerkama i majicama. Postojala je neka izreka o oblačenju za
posao koji čovek želi, a ne posao koji ima…
„Dobro. Voren je zadovoljan, mislim.“
„O, jeste. I te kako. Stigao je tvoj honorar nedelju dana unapred i još
dvadeset pet hiljada. Ima li nešto što treba da znam?“
„Šta dođavola?“ To me je zbunilo. Nije bilo razloga da šalje tih dodatnih
dvadeset pet hiljada. „Nismo spavali zajedno. Nemam pojma zašto je to poslao.
Možda greškom?“
Čulo se kuckanje u pozadini dok sam stezala mobilni tako jako da me je ruka
zabolela tu gde mi se zarivao u dlan. „Nije. A, evo ga. To je nagrada.“
„Nagrada? Ne shvatam.“
„Sitnim slovima piše da, ako je klijent izuzetno sredan i želi da uplati dodatni
novac za pružene usluge, može to da učini.“ Nasmejala se. „Obično tako pratimo
novac koji primaš kad imaš odnose s njima, ali on jasno navodi u svom imejlu da ti
to plada jer si mu obezbedila neki posao.“
„Benoovi“, prošaputala sam.
„Šta je to, dušo?“
„O, ja… uh… sprijateljila sam se s jednom mladom ženom. Nagovorila je muža
da pristane na nešto što je mom klijentu stvarno potrebno da uspešno sprovede
projekat. Nisam znala da je tako važno da bi mi poslao nagradu od dvadeset pet
hiljada.“
Odmah sam tačno znala za šta de ta ogromna svota biti upotrebljena. Za
venčanje moje mlađe sestre za njenog čoveka iz snova. Sačuvadu barem deset ili
petnaest hiljada i priredidu joj venčanje života, i to de platiti naša porodica, a ne
njegova. Rejnovi su bili divni ljudi i očigledno su se radovali što de ona postati deo
njihove porodice, ali ona je bila moja sestra. Moja odgovornost dok joj se na ruci
ne nađe burma. Jedva sam čekala da joj kažem!
„Uostalom, lutko, oduševideš se novim klijentom.“
Ukrstila sam prste. „Molim te, reci mi da je seksi i da živi negde gde je
toplo?“
„O, dušo, samo slika ti može dočarati. Odmah šaljem imejl.“ Opet sam čula
kuckanje noktiju po tastaturi. „Zove se Anton Santjago, ali vidi ovo… predstavlja se
kao latino ljubavnik.“ Zacerekala se i mora da je pokušala da pokrije usta zato što
je zvuk bio prigušen.

147
 „Latino ljubavnik? Zašto bi se, dođavola, predstavljao tim imenom?“
„Jesi li skinula sliku?“
Gledajudi u ekran, uključila sam spikerfon. „U redu, sad si na spikerfonu;
sačekaj da proverim imejl.“ Pritisnula sam nekoliko dugmadi i otvorila poštu. Slika
je ispunila ekran. Znate kako kažu da slika vredi hiljadu reči? Tog trenutka nije bilo
vede istine. „O, moj primamljivi latino. To mi je klijent? Zar on nije…“
„Čuveni hip-hop pevač, da“, rekla je otvoreno, ali nisam odmah shvatila. U
mislima sam lizala ekran mobilnog.
Slika je prikazivala vitkog muškarca u vredastim crnim farmericama ispod
kojih se videlo dva-tri centimetra široke tkanine donjeg veša. Crvena traka sa
crnim slovima M&S za koje sam sad znala da je marka marks i spenser iz Velike
Britanije. Hektor, moj najbolji prijatelj – najbolji muški prijatelj zauvek, kako je on
govorio – naučio me je dovoljno o modi i modnim markama. Lep pamuk je
obavijao Antonov privlačan vitak struk. Putovala sam pogledom po đavolski
isklesanom stomaku koji je bio gladak od znoja sve do četvrtastih obrisa ozbiljno
zategnutih grudnih mišida. Vrat mu je bio žilav dok se podizao o, činilo se, šipku za
vežbanje. Zglobovi su mu bili omotani onom belom trakom kojom bokseri štite
ruke.
Sve je bilo apsolutno privlačno, ali ništa me nije pripremilo za lice. Anđeli su
mogli zaplakati na takvo lice. Preplanula koža sa crnom kosom i svetlosmeđe oči
koje su zurile u mene. Boja očiju mu je bila između zelene i smeđe, ali dovoljno
svetla da odudara od tamne kože, i bude jedinstvena, baš kao i moja. I nisam bila
uobražena.
Slušala sam kako su mi oči neverovatne još od rođenja. Kad idem negde,
svaki dan mi stranci govore kako im je neverovatna, ili divna, ili prelepa moja
svetlozelena boja očiju. Ovaj tip, moj naredni klijent, gospodin latino ljubavnik
lično, imao je očaravajude oči.
Upijala sam sliku. Zlatna masivna ogrlica visila mu je oko vrata sa ogromnim
srcem ukrašenim dijamantima koje mu je padalo na grudnu kost. Na bilo kom
drugom to bi izgledalo kitnjasto i neukusno. Njemu je to davalo osobenost i
odgovaralo je ličnosti zavodljivog latino ljubavnika kakvim se predstavljao. Pune,
anđeoske usne oblikovane u zavodljivi osmejak – i znala sam samo po ovoj slici da
du se potruditi da ih uzmem.
„Bog te mazo“, izgovorila sam što sam mogla boljim latinoameričkim
naglaskom.

148
 Mili se zakikotala. „I mislila sam da de ti se dopasti. Je li mi oprošteno za
matorog dobricu?“, pitala je, misledi na Vorena, mog šezdesetpetogodišnjeg
klijenta.
„O da, ne moraš ni da pitaš.“
„Dobro, posladu ti podatke i sve isplanirati. Ideš u Majami, na Floridu, za ovu
tezgu.“ Majami? Suzdržala sam se da ne povičem. „Ima li još nešto?“ pitala je Mili.
„O da, još samo ovo. Zašto me unajmljuje?“
Odjednom se udutala. Spustila sam se na krevet. „Tetka…“
„Želi da glumiš glavnu ulogu u njegovom novom spotu. Neki singl koji
izbacuje kasnije ove godine.“
„Spot? Muzički spot? Moradu da plešem i glumim?“ Glumački deo i nije bio
tako loš. Barem je bio bliži onome što sam prvobitno želela da radim u životu.
„Da, dušo. Radices sve što budu hteli. Ne znam. Izgledaj seksi, pretvaraj se da
voliš gospodina ljubavnika, pleši, znaš, sve što mladi danas vole da vide.“
Iz pluda mi je izletelo zavijanje nalik na umirudu mačku. „Tetka, ja ne
plešem.“
Cmoknula je usnama. „Pa, pretpostavljam da de te naučiti, zar ne. Želi tebe.
Video je tvoju kampanju Ljubav na platnu, očigledno je i kupio jednu sliku. Kad je
video kampanju sa Havaja i tvoje slike sa Vestonom Čeningom i Mejsonom
Marfijem u žutoj štampi, rekao je da si savršena riba za snimanje. Šta god to
značilo.“
Zavrtela sam glavom i glasno dunula, a od siline su mi se naduvali obrazi.
„Dobro, onda du videti šta de biti. Majami mi zvuči zabavno.“
„Drago mi je što tako misliš, lutko. Moram da idem, čeka me klijent.“
„U redu, ali sranje! Još nešto: Medi se verila.“
„Molim? Upravo sam joj poslala poklon za dvadeseti rođendan. Poklon-bon
za Starbaks koji de joj obezbediti kafu narednih godinu dana. Kako to misliš, verila
se?“ Ton joj je bio pomalo neprijateljski i razumela sam zašto. Tetka Mili nije
verovala u svetost braka. Dođavola, nisam bila sigurna ni da ja verujem u to, posle
mojih roditelja i onoga kroz šta je prošla tetka Mili.
„Kaže da je zaljubljena u momka. Počeli su da žive zajedno. Upoznala sam i
njega i njegovu porodicu. Zaista su pristojni ljudi… čak, normalni. Prava savršena
porodica sa televizije.“
„Takvi su najzajebaniji.“ Opsovala je, što nije često činila.
„Znam, ali imam stvarno dobar predosedaj. Osim toga, diplomirade, a onda
se venčati za nekoliko godina.“

149
 Glasno je dunula, veoma nezadovoljna vestima. „Osim ako prvo ne zatrudni.
Onda de njen san da postane naučnica i sav trud koji si uložila u pladanje njene
školarine nestati. Puf. Iščeznude u treptaju oka i zamenide ga balava, usrana,
kmezava loptica mesa koja te veže do kraja života.“
„Au, reci mi kako se zaista osedaš.“ Ubacila sam se u pokušaju da unesem
malo vedrine u taj težak razgovor.
„Mislim da je premlada da bi se vezala za nekog fakultetskog majmuna sa
punim kurcem.“
Napudila sam usne i razmislila kako najbolje na ovo da odgovorim.
„Pobrinudu se da ne zatrudni i da ta vrata drži čvrsto zaključana. Zaista de čekati
još nekoliko godina. Ali to što žive zajedno mi je donelo veliko olakšanje.“
„Ako se radi o novcu, posladu joj sve što joj treba da pregura godinu.“
„Ne radi se o novcu, tetka. Zaljubljena je i oseda se bezbedno. Okolina nije
najbolja i potpuno je sama u tatinoj kudi. Džinel se vozi pored kude, ali kao što si
rekla – mlada je i, naravno, lepa i naivna. Ne želim da bude povređena. Ako de joj
zajednički život sa verenikom doneti sigurnost, onda to podržavam.“
Zvučno je udahnula, a dah joj je zvučao još isprekidanije nego pre. „Dobro.
Samo brinem za nju.“
„I ja, ali sve je u redu. Obaveštavadu te.“
„Molim te.“
„Volim te, tetka Mili.“
„Volim i ja tebe, draga moja devojko.“ I veza je utihnula.
Pa neka sam prokleta; tako neprijatan razgovor nisam očekivala. Naravno,
svetla tačka je bio seksi latino ljubavnik. Napomenula sam sebi da skinem neke
njegove pesme na ajpod da ih slušam u avionu i upoznam se s njegovim
melodijama pre nego što postanem zvezda njegovog novog muzičkog video-spota.
Jedina nevolja je u tome što ova belkinja ne ume da igra. Nisam čak znala ni šta
dođavola ljudi misle kad kažu viči do krova ili spuštaj se do poda. Jedna pesma uz
koju sam đuskala išla je nekako ovako: Izašla je da igra… i očas posla… vrtela je
guzom kao čigra, čigra, čigra. Zašto je bilo seksi spuštati guzu do poda? Je li žena
sedela ili klečala? Mislim da bi klečanje bilo seksi ako bi devojka oponašala
pušenje, ali nisam mogla ni zamisliti da bi to bio omiljeni plesni pokret.
O, dobro. Možda du pogledati neke njegove spotove na Jutjubu, pa da i ja
zaigram i zavrtim guzom a da se ne izblamiram.

***

150
Čim sam sve stvari složila na krevet, krenula sam kroz ogromnu kudu da potražim
Ketlin ili Vorena. Prvo sam pronašla Vorena u kancelariji. Lagano sam pokucala na
vrata, ne želedi da ga ometam.
„Uđi.“ Kroz teška drvena vrata, čulo se njegovo mumlanje.
Ušla sam, podigao je pogled i prestao da piše. „Jesi li spremna za let
večeras?“
„Jesam. Hej, imam pitanje ako ti ne smeta.“
Podigao je čupave obrve. Pokazao mi je rukom da sednem na stolicu
nasuprot njegovom stolu. „Ide li i Ketlin s nama na put?“
Odmahnuo je glavom. „Ne, zašto?“
Ovog puta sam ja podigla obrve. „Ništa, samo mi je čudno što ne vodiš svoju
devojku sa sobom.“
Spustio je olovku i sklopio ruke, spustivši bradu na njih. „Iskreno, nikad mi
nije palo na pamet da bi je to zanimalo.“
„Kad je poslednji put išla na odmor?“
Pogled mu je odlutao do prozora kao da razmišlja o tome. „Zaista se ne
sedam.“
„A kad si je poslednji put izveo na večeru.“
Zabacio je glavu unazad. „Večeru? Ona meni priprema večeru. To je deo
njenog posla. Zašto bih je izvodio na večere?“
Zažmurila sam, polako izdahnula i odbrojala do deset. „Vorene, ovo de
zvučati grubo, ali za tvoje je dobro i mislim da to možeš da podneseš.“ Kad je
skupio oči, pojavila mu se bora iznad nosa. Očigledno je bio uzrujan. „Ne ponašaš
se prema njoj lepo.“
Njegov zapanjeni izraz me je iznenadio. Nemogude da mu je to novost.
„Dozvoli da se ne složim. Ketlin mi vodi kudu, spava pored mene svake nodi,
kupuje najlepše cvede, hranu…“
„To je sve za tebe!“ Glas mi je zvučao oštro i zaustio je da nešto kaže, a onda
se predomislio. „Žao mi je.“ Nagnula sam se napred i stavila ruku preko njegove.
„Vorene, držiš je zaključanu u ovoj kudi kao služavku, a ne kao svoju devojku. Ne
izvodiš je, ne kupuješ joj cvede.“ Otvorio je usta da nešto kaže, ali presekla sam ga.
„Puštaš je da kupuje cvede za kudu. To nije isto kao kad ti muškarac koji te voli
donese ili ti pošalje buket koji je sam izabrao.“
Naslonio se na naslon stolice. „Nastavi. Očigledno imaš još nešto da kažeš.
Kaži.“
Olizala sam usne. „Ta žena te voli. Učinila bi sve za tebe, a ti je držiš ovde kao
tajnu koje se stidiš.“

151
 Čitavo lice mu je pocrvenelo. „Je li to ona rekla?“
Odmahnula sam glavom. „Ne sa toliko reči, ali to bi bila suština. Svakog dana
joj dolaziš kudi; puštaš joj da ti poslužuje hranu, ne jedeš sa njom i očekuješ da
legne s tobom svake nodi i da joj to ne smeta?“
„Ja… ja… ha, verujem da si me uhvatila nespremnog, draga moja. Nisam
siguran ni kako da ti odgovorim.“ Prošao je rukom kroz prosede uvojke.
„Samo vidim kako je gledaš. Zaljubljen si u nju, zar ne?“
Odgovorio je bez oklevanja. „Naravno, volim je. Godinama; ne bih joj nikad
bio neveran.“
„Pa zašto se onda šepuriš mnome kao nekom malom drocom, kad imaš divnu
ženu koja bi volela da se dotera i bude pored tebe makar samo kao podrška. I
osim toga, izvedi je negde. Kupi joj poklon. Pokloni joj neko cvede, čak i ako ga
ubereš iz bašte.“ Pokazala sam kroz prozor na zeleni prostor. „Reci sinu za nju.
Prestani da je kriješ u mraku. Samo želi da bude sa tobom, zaista bude sa tobom
na sve načine koji su važni.“
Klimnuo je glavom i pogledao kroz prozor, a misli su mu očito bile negde
drugde. Preostalo mi je da se nadam da de razmisliti o ovome što sam rekla i
nešto preduzeti. Mogla sam samo da verujem, a verovala sam da de odlučiti
ispravno.
Ustala sam i krenula. „Mija?“ Dlake na vratu su mi se naježile i nadala sam se
da me nede grditi što mu se tako bezočno mešam u ljubavni život.
Okrenula sam se i pogledala ga. Preko lepog lica mu se razvukao blag osmeh.
„Hvala što si dovoljno hrabra da postaviš ovog matorca na njegovo mesto.“
To mi je izmamilo ogroman osmeh. „Naravno.“
„Kad vidiš Ketlin, zamoli je da dođe ovamo.“
„Prilično sam sigurna da se nede protiviti.“ Namignula sam i odskakutala iz
kancelarije da pronađem njegovu devojku. Nešto de se promeniti u domadinstvu
Šiplijevih, i to sasvim sigurno nabolje.

152
 DEVETO POGLAVLJE

Njujork je bio upravo onakav kako sam ga zamišljala, i više od toga. Grad je ključao
od ljudi, svetala, visokih zgrada i, što je najbolje, raznolikosti. Svaka nacionalnost,
boja, vera, etnička pripadnost bili su zastupljeni u ovom ogromnom kotlu
čovečanstva. Mnogo mi se dopalo. Svaki blagosloveni trenutak buke, škripe,
pritiskanja i guranja tela, krivudanja poput miševa u lavirintu što pokušavaju da
stignu kuda god da su išli bio je pravi doživljaj. Deo mog života koji ne bih mogla
da zaboravim ni da hodu. Bilo je previše života na ovako živopisnom mestu.
„Mija, dušo, ideš li?“, pitala je Ketlin, pridržavajudi vrata otmenog hotela. For
sizons je bio poznat po razmetljivim cenama koje su mogle da plate samo slavne
ličnosti i onaj jedan procenat najbogatijih. Gledajudi ovaj neverovatan grad, videdi
ga sasvim novim očima, zaljubila sam se. Nije me bilo briga što sam samo pratila
klijente, služila im kao pratnja, što me je ta grupa gledala kao pohlepnu kurvu.
Ništa me nije zanimalo. Tog trenutka nisam osedala ništa, ved sam bila zahvalna
što mi se pružila prilika da doživim nešto što inače možda nikad ne bih bila u prilici
da doživim.
„Da“, prošaputala sam i dalje opčinjena prizorom četvrtastih oblika koji su se
izdizali ka nebu ravnim i šiljastim vrhovima. Jedinstvena, isklesana arhitektura
davala je svakoj zgradi poseban izgled, činedi ih upadljivim u dugim nizovima
zbijenih građevina.
Jedna ruka me je uhvatila za mišicu i povukla. „Hajde, gradska devojko,
pogled iz našeg apartmana na pedesetom spratu oboride te s nogu.“
Razrogačila sam oči. „Odseli smo na pedesetom spratu?“ Zakikotala se. „Da.“
„Koliko spratova ima?“ pitala sam, izvijajudi vrat da osmotrim vrh zgrade.
Nije to bila najšira zgrada, imala je samo četiri prozora u nizu, ali lepo je izgledala.
Arhitekta je očigledno dugo radio na dizajnu, u želji da izgleda posebno. Linije nisu
bile čvrste, imala je zaobljene ivice s izgledom stepenica od prizemlja do vrha.
„Pedeset dva. Voren nije bio sredan što nismo rezervisali penthaus, tako da
to ne spominji.“ Kao da bi mi to palo na pamet. „Nekoliko drugih muškaraca koji
idu na taj događaj obezbedili su dva poslednja sprata za svoje društvo“, nastavila
je da objašnjava dok me je vukla u raskošno predvorje.
Potpetice su glasno kuckale o mermerni pod. Tamni mermer je bio isečen u
obliku paukove mreže sa širokim linijama koje su bile iznenađujude bele. Čovek bi
pomislio da de se tako nešto uprljati, naročito u gradu gde ljudi dolaze i odlaze i
vreme može da bude nepredvidljivo. Beli kameni stubovi nizali su se u prostoru

153
dok nas je portir vodio do lifta. Voren se ved pobrinuo za prijavu i čekao nas je kod
kolica za prtljag kad me je Ketlin dovukla.
Kad smo ušli u apartman, umalo da progutam jezik. Nikad nisam videla tako
lepu sobu.
„Verujem da je smeštaj po vašem ukusu, gospođice Sonders?“, pitao je
Voren očigledno šaljivim tonom.
Ostala sam bez reči. Od zaprepašdenja sam zanemela. Umesto odgovora,
samo sam klimnula glavom i upijala okruženje. Bela, bež i zlatna bile su
preovlađujude boje, dajudi prostoru prozračan, a ipak prijatan izgled. Čovek bi
mogao da sedne i ostane tu… možda zauvek.
Prozori su pokrivali vedi deo zidova, pružajudi otvoren pogled na grad u svoj
njegovoj veličanstvenosti.
Soba je bila čisto savršenstvo. Blistavi crni klavir nalazio se u uglu kao da čeka
raspoloženu osoba da mu dodirne slonovaču. Poželela sam da sam muzikalna. Ali
nisam bila. Tehnički, umela sam da pogodim melodiju. Vedina glumaca to ume, i
nisam tu bila izuzetak, ali nisam imala muzičkog dara. To me je uglavnom ukratko
opisivalo. Sposobna za sve i svašta, zlatna sredina, ni za šta posebno nadarena.
Ketlin je šetala po prostoriji, divedi se svemu, držedi Vorena ispod ruke. Kakav
god odnos da su imali poslednjih nekoliko godina, konačno su ga razotkrili. Ketlin
je doslovno blistala od srede. Radost joj je izbijala kroz sve pore.
Kako se to odražavalo na mene, nisam znala i nije me bilo briga. Dok god su
njih dvoje sredni i napreduju, a ja i dalje dobijam honorar, sve je divno što se
mene tiče. Iako je to definitivno narušavalo moj položaj na sutrašnjem
humanitarnom događaju i bududim večerama. Hodu li se i dalje pretvarati da sam
mu devojka za ukras ili prijateljica? Hode li povesti Ketlin sa sobom?
Sva ta pitanja su smesta bila zaboravljena kad sam ušla u kupatilo. Kakva
raskoš. Po ulasku sam odmah prešla prstom preko belog mermernog toaletnog
stočida i sela na rub četvrtaste kade. Da, četvrtaste kade, veličine bračnog kreveta.
Dvoje je lako moglo da sedne u nju i upusti se u ozbiljnu podvodnu akciju. U
ogledalu preko puta primetila sam kako u mene zuri namrštena devojka. Nede biti
vodenih sportova za tu žensku u ovoj veličanstvenoj, neviđenoj kadi. Uzdišudi,
pogledala sam kroz prozor od poda do tavanice… u kupatilu. Pretpostavila sam da
su prozori neprozirni na neki način, i da se vidi sve šta je napolju, ali ne i unutra.
Inače bi neko sa objektivom ganjao gole slavne ličnosti.
Dok sam tako stajala, shvatila sam koliko sam umorna. Ne samo da sam bila
iscrpljena od putovanja. Iscrpljena od toga što ne znam šta da radim. Iscrpljena od

154
života sa strancima, iako su bili ljubazni i krajnje velikodušni, i uglavnom,
primamljivi kao preliv preko sladoleda od vanile.
A onda me je kao kad se beton stvrdnjava u pločnik, pogodila stvarnost. Moj
život nije bio moj. Mlađa sestra mi živi sa muškarcem kog sam videla samo
jednom. Jednom! Čak ni tata to ne bi dozvolio. I tata. Ostavila sam ga u komi u
bolnici. Šta je meni, dođavola? Istina, iako je ova čitava godina bila njegova
krivica, i trebalo bi da budem ljuta na njega, poznavala sam svog oca. On mi ovo
nikad ne bi poželeo. Da uništim sopstveni život, Medin, zbog čega? Da isplatim
siledžiju s kojim sam nekad spavala i mislila da ga volim? Ne, pustio bi Blejna da ga
ubije ne bi li me zaštitio od toga da živim ovako. Životom pratilje.
Zavrtela sam glavom i ušla u sobu za koju je Voren rekao da je moja. Kad sam
spustila lice na bele oblake, setila sam se druge prilike kad sam uradila to isto u
sobi udaljenoj pet hiljada kilometara. Ta soba je pripadala muškarcu za kog nisam
bila uverena da me može iskreno voleti i koji bi me ostavio. Povredio bi me kao i
ostali, uništio zauvek moj poslednji tračak vere u suprotni pol. Da budem iskrena,
mislim da sam se više plašila da nede modi da se uporedi s muškarcem kakvim sam
ga zamišljala u najdubljim, najmračnijim fantazijama, muškarcem koji bi mogao
biti sve u jednom. Odani, zaljubljeni muškarac o kakvom sam oduvek sanjala i
kakvog sam tražila kao tinejdžerka i u ranim dvadesetim, ali neuspešno. Sad više
nisam znala šta smo jedno drugom izvan zone prijateljstva s povlasticama. Takođe
sam znala da du na sve načine izbegavati da to saznam. Barem dok ne prođe ova
godina.
Cilj je bio postavljen i na vidiku. Blejna sam ispladivala svakog meseca, krvavi
novac mu je legao na bankovni račun i osiguravao ocu, Medi i meni bezbednost.
Zasad.

Kad bi teroristička grupa želela da uništi američku ekonomiju, trebalo bi samo da

te večeri zauzme Brajant park. Došle su sve velike humanitarne organizacije. Sve
su imale tezge na šljunkovitoj površini oko glavnog travnjaka u sredini. Nizovi i
nizovi svetiljki prostirali su se vodoravno visoko iznad trave. Visoki stolovi sa
srebrnim stolnjacima i ukrasnim fenjerima nalazili su se na svakih tri do pet
metara na tom ogromnom prostoru. Došli su ljudi iz svih mogudih velikih
korporacija. Bila sam prilično sigurna da sam primetila Trampa i Gejtsa kako šetaju
unaokolo sa slavnim ličnostima, kao i gomilu vladinih zvaničnika. Tu i tamo bi
zablistala poneka slavna filmska zvezda i morala sam da se obuzdavam da ne
potrčim za nekom od njih. Bila je to prava parada najbogatijih.

155
 Dok sam upijala svetla, ljude i muziku što je dopirala kroz skrivene zvučnike,
neko me je podigao u vazduh. Okrenuta sam, privučena uz čvrsto telo, i stegnuta
u snažan zagrljaj. Miris kolonjske vode pomešan s poznatim muškim mirisom
zagolicao mi je čula i nasmešila sam se.
„Puštaj me, balvane jedan!“, bacakala sam se i vikala dok mi je telo klizilo niz
čvrste mišidave grudi koje sam tako dobro, ali ne i prisno, poznavala. Rukama mi
je obuhvatio obraze, a smaragdnozelene oči koje sam obožavala su mu sijale.
Bakarna kosa mu se presijavala pod svetlom i spustila sam mu ruke sa vrata
na ramena. „Jesam li ti nedostajao, slatkišu?“ Poljubio me je u čelo kao brat sestru
koju nije dugo video.
„Mejse“, nasmešila sam se i privukla ga u zagrljaj, čvrsto ga držedi. Bio je
neko poznat u moru stranaca. Držala sam se za njegovo izduženo čvrsto telo kao
pijavica, bez ikakve namere da ga pustim.
Čvrsto me je zgrabio za obe ruke i povukao me u stranu. Pogledom mi je
proučavao lice, a zatim je skupio oči. „Deluješ umorno.“ Dunula sam, izdahnuvši
vazduh. Čovek s kojim sam provela mesec dana, što mi je postao jedan od
najboljih prijatelja na svetu, primetio je ono što niko drugi nije.
Oni te ne poznaju. Prekorevao me je glas u glavi.
„Hodeš da kažeš da izgledam kao govno?“, nadurila sam se.
Osmotrio mi je telo, upijajudi tesnu zlatnu haljinicu koja mi je isticala svaku
oblinu, i to doslovno svaku. Toliko je bila pripijena da nisam mogla obudi ništa
ispod. Preko lica mu je prešao nimalo bratski izraz. „Nisam govorio o tvojoj haljini,
slatkišu. Telo ti je i dalje stopostotno jebozovno.“
Udarila sam ga po grudima i pobunila se. „Gde je Rejčel?“, pitala sam, i tad
nam je prišla ona sa svojim manekenskim stasom. Mejson ju je posmatrao kako
nam se približava od bara sa dve čaše šampanjca. Na sebi je imala prelep beli
komadid haljine. Izgledala je čarobno.
„Uvek blizu mene, odmah da ti kažem.“ Bostonski naglasak mu je došao do
izražaja kad je prešao jezikom preko usana, a onaj seksi osmeh mu se lukavo
razvukao preko lica.
„Pravi si srednik“, našalila sam se.
Namignuo je i kucnuo me po ramenu. „Misliš da ne znam?“
Kad nam se Rejčel približila, celo lice joj se ozarilo. Plava kosa joj je sijala na
svetlu, a obrazi se ljupko rumeneli. Pružila je Mejsu čaše i zagrlila me. „Mija, bože
moj. Šta ti radiš ovde?“
Odmakla sam se ne puštajudi je. „Ja? Šta vas dvoje ovde radite?“ Pokazala
sam na Rejčel, a zatim i Mejsona.

156
 Slegnuo je ramenima. „Sve je deo imidža. Najvedi humanitarni događaj ove
godine.“ Prebacio je ruku preko njenog ramena. „Moj predstavnik za medije misli
da de mi prisustvo ovakvim događajima samo učvrstiti ono što gradim sa svojim
investitorima.“
Rejčel mi je pružila čašu koju je verovatno donela Mejsonu, ali njemu izgleda
nije smetalo. Samo se smeškao gledajudi od mene ka njoj. „U pravu je.“ Uzela sam
čašu i otpila. „Hvala.“
Malo smo prodaskali. Nisam imala pojma gde su Voren i Ketlin. Verovatno je
svima predstavljao svoju pravu devojku. Ja sam samo bila tu, uglavnom zato što
nismo želeli da Vorenu neko prigovara. Ako sam tu, ne bi ispalo da se ljutim ili da
on izlazi s nekoliko žena odjednom, pa da tako naljuti Benoove. Pretpostavljam da
sam tako izgledala kao potrošna roba, ali zapravo, sve sponzoruše su takve i to
nije bilo ništa novo muškarcima koje sam ranije upoznala, s izuzetkom
šezdesetšestogodišnjeg gospodina Benoa i njegove dvadesetpetogodišnje trudne
supruge.
Dok sam razmišljala o njoj, kao da sam je prizvala. Kristin Benoa mi je mahala
preko travnjaka. „Društvo, možemo li da se ponovo nađemo za jedno sat
vremena? Moram da se družim u ime mog klijenta.“
Rejčel me je ponovo zagrlila. „Mija, nisam imala priliku da ti zahvalim. Da ti
kažem koliko mi je ono što si učinila značilo, i meni i Mejsu. Mi… pa, volimo te kao
da si nam član porodice, znaš?“
Volimo te kao člana porodice.
I Mejs me je zagrlio dok je Rejčel ružičastim prstima brisala uglove očiju. „U
pravu je, znaš“, šapnuo mi je u uvo. „Zaista te volimo kao člana porodice. Kad god
poželiš malo da pobegneš, dođi nam u posetu, uvek de te čekati karta na tvoje
ime. Važi?“ Koraknuo je nazad i sagnuo se tako da su nam se zelene oči našle u
istoj ravni. Klimnula sam glavom i steglo me je u grlu. „Ozbiljno tako mislim.
Pošalji poruku da želiš da dođeš u Boston i obezbedidu ti kartu. Razumeš?“
Široko sam se osmehnula i poljubila ga u obraz. „Razumem, brate.“
Namignula sam i odmakla se. Obgrlio je Rejčel oko struka, i privukao je sebi.
Prelepa slika. Tako lepa da sam izvadila telefon iz torbice i ovekovečila ih. Jednog
dana kad budem imala svoj dom, izradidu je i staviti na zid ili policu iznad kamina.
Ta slika je uhvatila trenutak kad su mi njih dvoje rekli da sam im porodica i da me
vole.
Dok sam se okretala, mahnula sam im. „Vidimo se kasnije, važi?“
Oboje su mahnuli i ja sam se okrenula da se uputim preko prostranog
travnjaka ka Kristin.

157
 Dok sam se provlačila između muškaraca u smokinzima i ženama u haljinama
po poslednjoj modi, razmišljala sam o onome što su rekli. Vole me i deo sam
njihove porodice. Dvoje ljudi s kojima sam provela samo mesec dana prisvajaju
me kao svoju. Kao porodicu.
Očigledno mi nisu bili porodica u kojoj sam se rodila; to bi bilo nemogude,
ved po izboru.
Prijatelji su porodica koju biraš.
Kao Taj, Toni i Hektor, svi su me oni na neki način smatrali porodicom. Ves i
Alek su mi bili nešto sasvim drugo. Uz sve ostale, to mi je iznad svega rešavalo
umor i brigu koji su me mučili na ovom jednogodišnjem putovanju. Ti ljudi koje
sam primila u svoje srce, u dušu. Muškarci i žene što de ostati sa mnom… i postati
deo sada moje porodice. Oni su bili razlog za ovo putovanje, isto kao i dug koji sam
morala da isplatim, ako ne i više. Ranije sam bila ja, tata, Medi i Džinel. Tetka Mili,
naravno, na neki način. Ali sad sam mogla da računam i na ove ljude. Mogli smo
jedni drugima da pričamo smešne priče preko telefona. Šaljemo imejlove. Da
mislim na njih kad bih se našla na nekom mestu ili videla nešto što me je podsetilo
na njih. Isto kao sa sopstvenom krvi i mesom, samo još bolje, zato što su me oni
izabrali.
Ponovo mirna, ušetala sam pravo u Kristinin zagrljaj. Sitna, trudna, seksom
opsednuta žena bila je sva nasmešena, a kosa joj se talasala. Tesna haljina što je
nosila naglašavala joj je trudnički stomačid na koji je spustila ruku. Sklonila sam joj
ruku i okrenula je na stranu.
„Blagi bože. Vidi ti se stomačid!“, rekla sam, a ona je žustro klimnula glavom.
Uzbuđeno je izgovorila: „Znam! Zar nije divno! Samo mi je iskočio pre par
dana i odjednom se video dokaz moje i Franijeve ljubavi. Saznademo šta demo
imati za nedelju dana!“
Na spomen njegovog imena, Franses Benoa je prišao ženi iza leđa i stavio joj
ruku na stomak. „Kako je moja bundevica i naše maleno?“ Kristinine oči zasijaše
kao stotinu sveda na rođendanskoj torti. Bilo je jasno po njenom jeziku tela koliko
iskreno voli muža, jer ga je čvršde privlačila sebi, milujudi mu ruku na svom
stomaku. Bilo je čudno, neuobičajeno i uvrnuto videti nekoga više od četrdeset
godina starijeg od nje kako je ljubi u vrat, ali hej, ko sam ja da sudim?
U redu, možda ih jesam pomalo osuđivala. U moju odbranu, svako pri zdravoj
pameti bi tako postupio.
„Upravo sam govorila Miji kako demo saznati za bebu.“ Klimnuo je glavom i
poljubio je u slepoočnicu. „Osim toga, Mija, sve je spremno za projekat s naše
strane.“

158
 Razrogačila sam oči. „Ved?“
„Da, Frani i ja znamo koliko je taj cilj važan. Radili smo do kasno prošle
nedelje i platili prekovremeno nekim radnicima, ali sa naše strane je sve na svom
mestu. Kad roba i ljudi stignu, isplanirademo raspored isporuke za Veliku
Britaniju:“
Prošla sam rukom kroz kosu i zadržala je tako. „Ne mogu da verujem da ste
to uradili. Zna li Voren?“
„Upravo sam mu ispričao. Uostalom, traži te. Je li sve u redu među vama?“,
pitao je Franses, neobično radoznalo za čoveka kao što je on.
„Savršeno. Hvala na pitanju.“ Još sam im nekoliko puta čestitala na bebi i
poslu, i pogledom potražila Vorena. Umesto toga, pogled mi je pao na savršenstvo
u smokingu. Senator Aron Šipli me je gutao pogledom. Na trenutak mi se dopalo
to očito divljenje dok se probijao između drugih gostiju i postojano mi se
približavao. Sa sobom je nosio i punu čašu dilibarske tečnosti. Na oko tri metra od
mene, prineo je čašu usnama i iskapio je. Oči su mu bile zacakljene, pogled tvrd i
nije bilo ni traga od onog seksi muškarca kog sam upoznala pre mesec dana. Na
njegovom mestu je bio grabljivac koji me je dodirivao u snu.
Sranje.
„Lepa, lepa Mija. Izgleda da ti je pratilac izabrao drugu za ples.“ Napudio je
usne kad se približio i stavio mi ruku na kuk, stežudi ga prstima.
Pokušala sam da ga odgurnem, ali obgrlio me je oko struka. Nisam mogla
dizati galamu tako što bih se otimala. On je bio senator Kalifornije, a ja niko. Bila
sam bezimeno lice koje se vezivalo za njegovog oca poslednjih nekoliko sedmica.
„Možeš li da me pustiš?“, priljubila sam mu se uz grudi, pokušavajudi da mu
se izmigoljim iz stiska. Nije bilo šanse. Čvrsto me je držao.
„Hajde, Mija. Upravo sam primio vest da mi otac tuca dadilju još otkako mi je
majka umrla. Dođavola, možda i odranije. Nisam raspoložen za tvoje gluposti.“
Zavrtela sam glavom. „To nije istina. Ta veza se stvarala decenijama.
Razgovaraj s njim, Arone. Dozvoli mu da ti objasni.“
Stegao je usne u dve bele crte. Sprovodio nas je kroz gomilu, a njegov stisak
mi je stvarao modricu na nežnoj koži boka. Pogledala sam preko ramena i uhvatila
Rejčelin pogled u daljini. Izgledala je zabrinuto i stavila je ruku na Mejsonovo rame
dok me je pratila pogledom. Nažalost, on je bio zauzet razgovorom sa grupom
muškaraca koji su mu možda bili navijači. Razgovor sa slavnim bacačem Red soksa
bio je veliki događaj čak i kad je neko izuzetno bogat navijač. Da se i ne spominje
kako bi mu to moglo otvoriti vrata za nove mogude reklame i sponzorstva.

159
 Pre nego što sam se snašla, poveo me je preko zelenog travnjaka, između
dobrotvornih tezgi poredanih okolo i uz kamene stepenice. Na kraju me je poveo
pored stubova njujorške biblioteke. Biblioteka je bila zatvorena i mračna. Bilo je
dosta mračnih uglova, a tamo me je Aron i vodio.
Na kraju sam u svom šampanjcem ošamudenom mozgu shvatila da ne idemo
samo u šetnju. Vodio me je nekuda, odlučan da sprovede ono što je naumio.
Okrenula sam se na peti i istrgla mu se iz ruke. „Šta ti je, dođavola, Arone?“
Raširila sam ruke i pogledala oko sebe. Nije bilo apsolutno nikoga na vidiku. Bili
smo najmanje stotinak metara udaljeni od zabave i svedoka.
„Misliš da si nešto posebno, zar ne?“ Reči su mu bile ispunjene jedva
suzdržanim otrovom.
Odmahnula sam glavom i pokušala da zvučim smireno. „Nipošto, zapravo.
Upravo suprotno bi bilo tačnije“, priznala sam.
Namrštio se i krenuo napred dok nisam podigla ruke ispred sebe. Nastavio je
dok nisam naišla na betonski zid mračne prostorije. Još nekoliko koraka i naslonio
bi se grudima na mene. Razmišljala sam kako to najbolje da rešim, ali šampanjac
mi je usporio reflekse. „Arone, ne želiš to da radiš.“
Prešao mi je nosom preko slepoočnice i kičmom mi je prošla jeza od straha, a
naježile su mi se i dlačice na vratu. „Naravno da želim.“ Uzalud sam mu gurala
grudi. On nije bio sitan i nisam ga mogla ni pomeriti. Zacerekao se. „Pokušavaš da
pobegneš, kurvo mala“, pijano je procedio.
„Nisam kurva, Arone. Znaš to.“
Ugrizao me je za mesto gde mi se spajaju rame i vrat. „Znam da te je otac
unajmio da mu budeš kurva pred njegovim sjebanim bogatim prijateljima. Znam
da radiš za agenciju za pratnju i primaš mesečne uplate za to. Vreme je da se tatin
novac isplati“, govorio je mahnito. Tad sam počela da se otimam, ali nisam imala
mnogo snage. Udarila sam ga pesnicom u usta, rascepila mu usnu pre nego što mi
je jednom rukom obuzdao obe moje, a onda drugom počeo da me pipa po telu.
Pritisnuo mi je telo o betonski zid tako čvrsto da sam osetila kako mi ovaj grebe
nežnu kožu leđa dok me je on ispipavao.
Počela sam da vrištim, ali poklopio je moja usta svojim. Čulo se samo kao da
neko viče pod vodom. Zatim mučni zvuk otkopčavanja pantalona i spuštanja
rajsferšlusa kao moje posmrtno zvono. Vrisnula sam glasnije, ali ugrizao me je za
usne i udario mi glavom o beton. Sve mi se zamaglilo i osetila sam kako mi podiže
haljinu do struka. Hladan vazduh me je presekao preko golog mesa. Zvezde su mi
zaigrale pred očima od snažnog udarca. Udarac mekog tkiva o zid nije doprineo
mojoj psihičkoj pribranosti. Osetila sam kako mi njegovi prsti klize po stomaku, a

160
zatim me je grubio ščepao za međunožje. Žuč mi se podigla u grlu, i zagrcnula sam
se.
„Tako du te jako jebati, kao pravu kurvu. Jebeno belo smede.“ Urliknuo je i
pljuvačka me je poprskala po licu. Nije to bio čovek kog sam upoznala na dolasku.
Nije bio isti čovek s kojim sam uživala u razgovoru i s kojim sam nekoliko puta
flertovala. Ne, ovo je bio muškarac što me je dodirivao dok sam spavala, i to bez
imalo kajanja. Tad sam prvi put pomislila da nešto duboko nije u redu s mladim
senatorom.
Osetila sam kako mi naslanja glavič na noge dok mi se trljao o butinu.
Prošaputala sam: „Ne“, i odmahnula glavom, ali dobila sam samo odvratno
cerenje kao odgovor. Stavio mi je ruku preko usta kad sam vrisnula, prigušivši
zvuk. Ugrizla sam ga, a on je opsovao i ponovo mi udario glavom o zid. Ovog puta
sam klonula i telo mi je gotovo sasvim omlitavelo. Izgubidu svest i tad de me uzeti.
Možda je tako i bolje. Da ne znam šta mi radi umesto da budem budna i osetim
svaki njegov odvratni pokret. Tog trenutka sam prizivala crnilo.

161
 DESETO POGLAVLJE

„Jesi li spremna da te opalim?“ Bilo je poslednje što sam čula, i to izgovoreno s

krajnjim prezirom. Nisam mogla zamisliti da bi tako nešto izgovorio mladi senator
koga je svet obožavao. Čovek koji je vrlo lako mogao postati predsednik Amerike
jednog dana.
Čekala sam da napadne; umesto toga, nalet hladnog vazduha mi je preleteo
preko kože. Telo mi je bilo oslobođeno težine koja me je pritiskala uza zid. Od
dobovanja u glavi i srcu, jedva sam čula metež, a za njim roptanje i žuljanje nogu o
beton. Kolenima sam udarila o betonski pod kad sam se srušila, nesposobna da
stojim.
„Pokazadu ti kako to izgleda kad te neko opali, govno jedno!“, urlao je
Mejson. Podigla sam pogled, zbunjenost mi je obavijala glavu kao roj ljutitih pčela,
kad sam ugledala Mejsona u žestokoj tuči sa Aronom. Aron je u nekom trenutku
sigurno uspeo da navuče pantalone, jer nije bio polugo, ved su udarce razmenjivali
dva zapanjujude privlačna muškarca u smokinzima. Zatreptala sam kad sam videla
Rejčel kako pritrčava kroz gomilu ljudi u daljini, dok su joj potpetice prvo škripale
na šljunku, a zatim kuckale glasno po kamenim stepenicama.
„O, bože! Mejsone, gde je Mija?“, vrisnula je, a ja sam pokušala da se javim,
ali glas me je izdao. Udarci u glavu su mi privremeno oduzeli mod govora.
Mejson je snažno udario Arona u lice. Krv mu je pokuljala iz usta preko sivog
betona, bojedi ga u crveno. Zakolutala sam očima i znala sam da de mi pozliti.
Zagrcnula sam se i čula Mejsona kako nešto govori, ali nisam razabrala šta.
Spustila sam se na vlažan, hladan beton, spuštajudi lice i slepoočnicu na njega, u
potrazi za olakšanjem od bola koji me je potpuno obuzimao. Uzburkana vulkanska
kiselina mahnito mi je stegla utrobu kad mi se povradanje podiglo u grlu. Napela
sam se, jedva sposobna da pomerim ili podignem glavu.
„Mija, o ne. Gospode, dušo.“ Rejčelin glas je probio mrežu dezorijentisanosti,
i osetila sam kako mi podiže telo u krilo pošto je klekla. „Dušo, gola je od pojasa
nadole i povređena.“ Spustila mi je haljinu, pokrivajudi mi nagu donju polovinu.
Prstima mi je lagano opipala rane na leđima i lepljivu tvar na glavi. Izgleda da mi je
zid biblioteke uzeo više od delida leđa. „Mora u bolnicu“, povikala je Rejčel,
drhtavim glasom. U daljini su se čuli snažni povici i žestoki udarci mesa o kosti.
Krupne, vlažne kapi nečega pale su mi na lice, a jedna mi je skliznula do usana.
Liznula sam slani ukus i shvatila da su to Rejčeline suze. Nagnula se bliže i poljubila
me u čelo. „Sve de biti u redu. Pobrinudemo se za tebe.“

162
 Odjednom me je tama konačno obavila.

Oštar miris bolničkog anestetika probio mi se do čula. Olizala sam suve usne i
osetila ukus sličan vati. I pre nego što sam otvorila oči, na usta su mi naslonili
slamku, i pohlepno sam povukla vodu. Bolela me je posekotina na rasečenoj usni,
tamo gde me je Aron ugrizao. Otvorila sam oči i ugledala Rejčel kraj sebe. Ruka mi
je bila topla i kao da ju je nešto pritiskalo. Pogledala sam u debe i ugledala
bakarnu kosu i krupnu šaku koja je držala moju. Zglobovi su mu bili ožuljani i
prošarani krvlju. Pomerila sam ruku i zavukla prste u Mejsonovu lepu svilenkastu
kosu.
Polako je podigao glavu i zelene oči su mu bile tamne i tužne. Uspela sam da
se osmehnem koliko mi je otečena usna dozvoljavala. Uhvatio me je za ruku i
poljubio u dlan. „Kako se osedaš, slatkišu?“
Nekoliko puta sam trepnula i u sebi procenila povrede. Kolena su mi bila
povređena, leđa su me bolela kao sam đavo, ali najgore mi je bilo bubnjanje u
glavi. „Je li me…?“, zaustavila sam se, ne mogavši da izgovorim reči.
Rejčel me je pomilovala po glavi, neprestano mi sklanjajudi šiške sa čela, dok
su joj se suze slivale niz lice. Mejson je stegao vilicu i odmahnuo glavom. „Ne, nije.
Hvala bogu. Je li…“ Lice mu je poprimilo zao izraz, kakav nikad pre kod njega
nisam videla. Nešto između zlobe i čiste mržnje. „Ubio bih ga golim rukama. Kako
stvari stoje, u prilično je lošem stanju. Policija ga je uhapsila zbog napada. Može
jebeno da se oprosti s karijerom.“
Zažmurila sam i pustila suze da teku. „Bože, barem da sam preduzela nešto
više kad sam se probudila i zatekla ga kako me pipa u snu…“
„ŠTA!“ Mejson je povikao tako glasno da je i bubnjar u mojoj glavi tako jako
zalupao, pa sam se uhvatila za slepoočnice. Oba dlana su me bolela.
„Mejse…“ Rejčel je uhvatila Mejsona za ruku i utišala ga. „Njena glava, dušo“,
podsetila ga je. „Ima potres mozga i boli je; vidim joj na licu.“
Mejson se nagnuo napred i poljubio me u čelo. Morala sam priznati da mi je
prijalo posle onako usrane večeri. Ali suze nisam mogla zaustaviti. Tekle su mi u
potocima niz obraze. Koža na licu me je svrbela. Šaputao mi je utešne reči i kako
de se brinuti o meni. Članovi porodice brinu jedni o drugima.
Dok me je Mejson tešio, čula sam Rejčel kako govori: „Jeste, dobro je. Imala
je tešku nod. Ko je to? O da, bila je s tobom na Havajima. Da, neki senator ju je
napao, ali sad je dobro. Molim? Šta deš ti? Halo?“
„O, ne. Ko je to bio na telefonu?“ doviknula sam Rejčel.
Odmakla je telefon i pogledala u ekran. „Piše Seksi Samoanac.“

163
 Zažmurila sam i zaječala. „Jesi li to upravo rekla Taju kako sam u bolnici jer
me je senator povredio?“, pitala sam, a grlo me je stezalo poput farmerica veličine
trideset četiri na mom dupetu veličine trideset šest.
„Jesam li pogrešila?“, nasmešila se na sebi svojstven način. Nije bila ni svesna
kakvu je oluju pokrenula. Pružila sam ruku da uzmem telefon. Čim mi ga je stavila
na dlan, razmišljajudi kako da opozove tog opasnog krupnog Samoanca, zvrjanje
se pojačalo, od čega mi se ponovo zavrtelo u glavi, i izazvalo mučninu. Isključila
sam telefon, s tim da Taja pozovem kasnije.
„Nemojte se više javljati na moj telefon. Iz toga nede izadi ništa dobro.“
Skupila je obrve. „Zašto?“
„Nema veze, ja du to rešiti.“ Zažmurila sam jer više nisam mogla držati oči
otvorene.
Silom su me budili još četiri puta tokom nodi da me provere zbog potresa
mozga koji sam pretrpela. Konačno sam se probudila kad sam osetila mnogo
krupniju ruku na svojoj. Jednu mi je stavio na vrat, sa palcem čvrsto pritisnutim na
moj puis, a drugom je držao moju. Namirisala sam ga pre nego što sam ga
ugledala. Mešavina vatre, drveta i okeana pružala mi je neverovatan osedaj mira.
Nisam ni morala da otvorim oči jer sam znala šta bih videla.
„Osedam te, curo.“ Palcem mi je prelazio preko pulsa na vratu. „Otvori te
lepe oči“, Tajev promukli glas mi je umirivao svaki napeti živac. Suze su mi potekle
kad sam ugledala svog seksi Samoanca posle tri nedelje. Crne oči su mu bile ljutite
i u njima je sevao jedva potisnuti bes. „Niko nede da mi kaže kako mu je ime. Ko je
nepozvan spustio ruke na tebe?“ Govorio je sadistički tihim glasom. Nisam na to
navikla od Taja Nika. Kad je govorio, svi su ga čuli. Bio je krupan i glas mu se
daleko čuo.
Polako sam udahnula i trgla se kad me je bol presekao kroz leda i glavu. Ako
je mogude, pogled mu je postao još mračniji. Stegla sam mu ruku i pokušala time
da izrazim ono što nisam mogla rečima. Zažmurio je, nagnuo se napred i nežno
me poljubio. „Niko ne sme da povredi moju aiga. Moju porodicu.“ Udario se po
grudima kao gorila. I opet ta reč. „Porodica.“
„Taj, koliko ima sati? Jesi li se ukrcao na avion odmah posle telefonskog
razgovora?“
Kratko je klimnuo glavom i pognula sam glavu od stida. Svi ti divni muškarci
brinu za mene. To me je dirnulo. Uprkos paklu koji sam doživela sinod.
„Hodu da pođeš sa mnom na Havaje. Ejmi i ja demo brinuti o tebi. Tina de biti
oduševljena da te neguje.“ Tina je bila samoanska reč za majku.

164
 „Znaš da ne mogu, Taj. Moram da radim.“ Uhvatila sam se za slepoočnice i
stegla ih. „Ovo de biti glavni trač za štampu. Jebiga, šta da radim? Šiplijevi su
izuzetno važni, a Voren… o, bože, njegov sin.“ Suze su mi krenule niz lice, pa sam
pokrila oči.
„Voren de se pobrinuti da mu sin bude propisno kažnjen za svoja dela“,
zagrmeo je Voren Šipli lično. „Draga devojko…“ rekao je, a glas mu je bio ispunjen
osedanjima dok je prilazio krevetu, sa Ketlin za petama, mada je ona rukom
prekrila usta kad je tiho uzviknula. „Žao mi je zbog ovoga što je Aron uradio. Došli
bismo ranije, ali zadržala nas je policija i proganjaju nas mediji. Za sve sam ja kriv.“
Pokušala sam da pročistim grlo, stegnuto od osedanja, ali nije mi uspelo. „Ne,
Vorene, za sve je kriv on.“
„Znao sam da je neuravnotežen kad popije. Zato to retko i radi. U prošlosti je
imao poteškoda sa pidem i postajao je nasilan u pijanom stanju, ali mislio sam da
je to prevazišao. Sve dok mu, naravno, nisam rekao za Ketlin i mene. Tad kao da je
nešto puklo u njemu.“
„Nešto de definitivno pudi u njemu“, zarežao je Taj pored mene.
Voren ga je pogledao, i odmerio ga dok je ustajao. Zapanjenost mu je
preletela preko lica. To se mnogima dešavalo pred Tajem. Bio je neobično krupan i
upečatljiv, baš kao što je bio dobar jebač. „Tvoj prijatelj, pretpostavljam?“
Taj se lupio po grudima kao pravi alfa mužjak. „Porodica.“
Nasmešila sam se i potapšala ga po ruci, vukudi ga za podlakticu,
primoravajudi ga da ponovo sedne. Seo je tiho, fokusiran isključivo na mene kao
da su ostali u sobi nebitne mušice, dosadne samo zato što postoje. Bože, što sam
volela Taja.
„Dakle, pošto mi je veoma žao, spremni smo da platimo sve medicinske
troškove, obezbedimo ti najbolju mogudu kasniju negu i bilo koju svotu u dolarima
koju smatraš prikladnom za svoje vreme i patnju. Koliko god mrzeo što se ovo
dogodilo, a zaista je tako, Mija, i više nego što možeš da pretpostaviš“, procedio
je, duboko se mrštedi, dok su mu bore na licu bile izraženije nego ikad pre,
„moram da mislim i na živote svih ljudi koje se trudim da spasem. Ako se sazna za
ovo, to de biti ne samo političko samoubistvo za mog sina, moj projekat, ved i za
živote koje smo planirali da spašavamo…“ Zavrteo je glavom i spustio je
postiđeno, nesposoban da nastavi.
„Gospode bože. Žele da ovo gurneš pod tepih. Zbog političara?“, Tajev glas je
drhtao dok je govorio. „Curo, to nije u redu. Pravda mora biti zadovoljena…“
počeo je, ali presekla sam ga.

165
 „Taj, mnogo je toga na kocki. Objasnidu ti. Kasnije. Kad budemo sami,
obedavam.“ Pogledom sam uhvatila njegov i nemo sam ga molila da me posluša i
smiri se. Stegao je usne i podigao obrve, ali dutao je i malo mi jače stegao ruku. A
onda, pošto sam duboko udahnula i izdahnula, izgovorila sam reči koje ni za
milion godina nisam mogla zamisliti da du izgovoriti.
Puštala sam mogudeg silovatelja da se izvuče iz zatvora. Trebalo mi je da
skupim svu snagu da pomislim na sve ljude, žene i decu u zemljama širom sveta
koji nikad nede dobiti moderne lekove kakve mi imamo u Americi. Bez pomodi
Vorenovog projekta nikad nede primiti tu pomod. Izgubio bi sve investitore,
naročito gospodina Benoa, ako se istina obelodani. S druge strane, mediji ne bi
morali da kopaju preduboko da saznaju ko me je unajmio i zašto. To bi negativno
uticalo i na druge živote, ne samo na Šiplijeve i mene ved i tetke Mili, Vesa, Aleka,
Tonija, Hektora, Mejsona, D’Amikove, koji su me prošlog meseca unajmili za
reklamiranje kupadih kostima, Taja i sve ostale povezane s njima.
Tako rešena, izložila sam sve Vorenu na jedini način koji je imao neke veze s
razumom a da sam mogla pogledati sebe u oči sutra. „Vorene, nedu ništa redi i
nedu podneti tužbu, ali imam neke zahteve.“ Voren me je uhvatio i za drugu ruku i
klimnuo glavom. Ketlin je nastavila da plače.
Polako sam iznela ono što sam smatrala da je pošteno. „Idi de na
rehabilitaciju zbog pida. Ne zanima me hode li to biti privatno, neko bezimeno
mesto, i uzede odsustvo zbog hitnog slučaja u porodici. Nešto dete ved izmisliti.
Šta god da je, potrebna mu je pomod. Takođe de mu trebati lečenje kod
stručnjaka zbog nesposobnosti da obuzdava bes.“
„Dogovoreno“, odgovorio je bez oklevanja.
„I želim rukom pisano pismo u kome de izjaviti da de potražiti pomod, s
njegovim potpisom, i original de ostati kod mene. U pismu de biti navedeno da de
to sve odraditi ili du ga ja predati medijima bez obzira na to da li postoji neko
zakonsko ograničenje za podnošenje krivične prijave ili ne. Predadu im to pismo u
kom de jasno pisati o njegovoj obavezi da potraži pomod. Razumeš li?“
Voren je nakrivio glavu i poljubio me u ruku. „Mija… oprosti. Draga devojko,
tako mi je žao. Hvala ti, hvala što si tako ljubazna.“
„I još nešto… novac.“
„Sve što želiš, tvoje je. Milioni, koliko god.“
Zagrcnula sam se. Bio je spreman da mi da milione dolara da mu ne uvalim
sina u nevolju i spasem mu projekat. Uostalom, kad neko ima toliko novca koliko
Voren Šipli, milioni su verovatno kap u moru.

166
 Gadila mi se pomisao da bi pokušao da me potkupi, ali znala sam ga u dušu.
Jedini cilj mu je bio da mi pomogne, ublaži mi bol kako god zna i ume. Novac je bio
uobičajeno sredstvo za nekoga ko je odrastao sa srebrnom kašičicom u ustima.
„Ni dolara. Neču uzeti ni novčid. Nede biti nikakve nagodbe niti bilo kakve
razmene novca za dutanje. Nisam kurva; ja sam žena koju je on oskrnavio. Trebalo
bi da ide u zatvor zbog onoga što mi je učinio, Vorene, ali zbog tebe i zato što
pokušavaš da pomogneš svetu, onima manje srednim, povlačim se. Postupidu
suprotno svemu što verujem da ne bi ništa zaustavilo napredak ovog programa.
Nemoj da zažalim zbog toga.“
Dve suze su mu se skotrljale s lica i žurno ih je obrisao. Pomilovala sam ga po
obrazu i pogledom mi je poručio da je razumeo. Da je tačno znao odakle dolazim,
šta žrtvujem, i on de poštovati svu ozbiljnost toga. Spremio se da pođe. Ketlin me
je zagrlila na svoj majčinski način, koji sam obožavala, i plakala mi je svuda po
majici, dok me je čvrsto stezala. Leđa su me bolela na povređenim mestima.
Trpeljivo sam stegla zube, kao ratnik tek stigao iz bitke, i uzvratila joj zagrljaj
uprkos bolu. I njoj je bio potreban koliko i meni.

Nekoliko dana nakon što sam otpuštena, ostala sam u Njujorku, gde su se za
mene brinuli Mejson, Taj, Rejčel i Ketlin. Voren se držao na odstojanju iako mi je
dvaput dnevno slao cvede. Mejson i Taj su tih dana jedva savladali bes. Zanimljivo,
ali njih dvojica su se odmah dopali jedan drugom, šalili se kao stari drugari,
zavitlavali jedan drugog zbog sporta i razlika između kopna i ostrva.
Na kraju sam nagovorila Taja da ode kudi porodici i devojci. Ejmi mi je pružala
neverovatnu podršku i slala mi je šaljive poruke da me oraspoloži. Bila je dobra
duša i radovalo me je što baš ona čeka Taja kod kude.
Poslednjeg dana s njim sedeli smo na balkonu hotela For sizons i uživali u
pogledu.
„Čarobno, ha?“, pokazala sam stopalom na obrise grada.
Slegnuo je ramenima. „Više volim prostranstvo okeana i palme od ogromnih
građevina i svetala, ali razumem da je i to nekome privlačno. Previše užurbano,
previše ludo, previše svega ako mene pitaš.“ Razmislila sam o tome. Previše
svega. Dakle, bio je u pravu.
Namestila sam stopalo, prebacivši jedan nožni članak preko drugog.
Osmotrio mi je potpuno zalečenu tetovažu. Ovog puta se tako široko osmehnuo, i
to ne onim svojim uobičajenim zavodljivim osmehom, ved srdačnim i širokim.
Uhvatio mi je članak džinovskom rukom i povukao ga na krilo. Namestila sam se
na stolici da može da ga pogleda.

167
 „Veruj u putovanje, ha?“, podigao je pogled sa tetovaže da me pogleda u oči.
„Da.“
Prstima je prešao preko slova, a zatim i maslačka, preko svake latice s malim
ispisanim slovom. Palac mu se zaustavio na malom T. Vrelina iz njegovog prsta
žarila mi je kožu i popela mi se uz nogu do mesta koje je tako dobro poznavalo
Taja. Zapravo, prilično sam sigurna da mi je pica napisala pesmu Oda Taju i
ljubavna pisma sa željom da mi se vrati otkako sam ga ostavila. S druge strane, Taj
nije imao istu strast u pogledu kao nekad. Pretpostavljala sam da taj pogled sad
pripada lepoj plavuši što ga je čekala na Havajima.
„Šta ova slova znače?“, pitao je.
Pomislila sam da se napravim luda i kažem koja slova, ali Taj mi nikad nije
lagao, pa sam i ja morala uzvratiti s istim poštovanjem.
Privukla sam stopalo bliže i pokazala na svako slovo. „Odnose se na muškarce
što su mi uticali na život na način koji želim da zapamtim. Podseda me na to da mi
je svako iskustvo bilo suđeno i da sam se tog trenutka osedala iskreno voljenom.“
Suze su me zapekle u očima, ali udahnula sam, zadržala ih i glasno progutala
knedlu.
Taj je prešao prstima preko slova T. „Ovo predstavlja mene?“
Nisam mogla da odgovorim jer me je taj trenutak ispunio takvim emocijama
da sam samo klimnula glavom. Nagnuo se i poljubio slovo. „Sviđa mi se, curo; deo
mene je uvek sa tobom.“
Na to sam se nagnula na levu stranu i poljubila mu tetovažu na desnom
ramenu, onu koja je predstavljala prijateljstvo na samoanskom. Onu koju je uradio
da predstavlja mene i naše zajedničko vreme. Pomilovao me je po glavi kad sam
se naslonila na njega. „Moraš kudi“, podsetila sam ga.
„Tamo me mnogo toga čeka“, odgovorio je čvrsto.
„Znam. Volim te, Taj. Hvala što si došao.“
„Nemoj nikad sumnjati u to da si voljena, curo. Porodica je ono što stvoriš, a
ja du uvek biti uz tebe.“
Otišao je te nodi. Otputovao prvim letom za Oahu. Sa sobom je odneo još
jedan deo mog srca i učvrstio mi uverenje da de mi pomodi ako mi zatreba.

Narednih nekoliko dana sam provela u Bostonu sa Mejsonom i Rejčel. Mejson se

ponašao kao da sam preživela kugu i treba me obasipati pažnjom kao da sam
potpuno slomljena. Nisam bila, ali sam svejedno iskoristila priliku. Uživala sam u
društvu Mejsona, njegove brade i saigrača. I ponovo se pokazalo koliko su mi ti

168
muškarci važni u životu. Imala sam ljude oko sebe. Mnogo ljudi na koje sam mogla
računati. Da me podignu, zaštite, bore se za mene i, najviše od svega, da me vole.
Kad sam spakovala torbu, pronašla sam pribor za pisanje i notes. Nisam bila
sa Vorenom i Ketlin, ali zaključila sam da zaslužuju nešto da pamte vreme koje
smo proveli zajedno. Pronašla sam kovertu u fioci radnog stola i nažvrljala adresu
njihove vile. Nisam imala povratnu adresu, jer nisam bila u svom stančidu u
Kaliforniji, pa sam samo napisala Mija Sonders na poleđini.

Vorene i Ketlin,
Žao mi je kako se sve završilo. Znam da nikad nikom ne biste poželeli ovo
što se dogodilo meni, i ne krivim vas. Hvala vam što ste mi poslali
obaveštenje o Aronovoj rehabilitaciji. Kad sam čula da je potražio pomod
zbog onoga što se desilo, malo mi je bilo lakše da sve podnesem. Veoma
bih volela da pronađe preko potreban mir.
Kristin Benoa mi je rekla da je prva isporuka robe za Veliku Britaniju
planirana za slededi mesec. Malo je redi da sam bila oduševljena tom
vešdu. Sve de se isplatiti ako svi ti ljudi dobiju potrebnu pomod da žive dugo
i sredno.
Želim da oboje znate da mi je sa vama bilo istinski lepo. Napredak vaše
veze u nešto dugotrajno me je zaista nadahnulo.
Hvala što ste mi dozvolili da budem deo vaših života.
Mija

Presavila sam pismo i stavila ga u kovertu, a zatim zamolila Rejčel da mi ga

pošalje. Ovog puta nisam pobegla dok su spavali i dozvolila sam im da me odvezu
na aerodrom. To je bilo najmanje što sam mogla nakon što su mi priskočili u
pomod i brinuli se o meni proteklih nedelju i po.
Pozdravili smo se i dogovorili se da demo se čuti kao i obično. Dosad mi je
bilo vrlo lako da održavam novosklopljena prijateljstva. Možda zato što nisam
imala drugih prijatelja osim Medi i Džinel kod kude.
Kad sam podesila sedište u avionu, razmislila sam o prošlom mesecu. Od
provodadžisanja, seksa preko poruka, vrelih snova, do tajnih poslovnih dogovora i
pomodi zemljama Tredeg sveta, kanadskih nimfomana i napada – bio je to
đavolski mesec. Ali utvrdila sam tri činjenice koje nikad nedu zaboraviti.
Prvo, Ves je bio moj prokleti kriptonit i morala sam paziti da se zaštitim ako
sam želela da izdržim još šest meseci. Drugo, nikad ne treba suditi knjigu po
koricama, čak i kad se pojavljuje u smrtno privlačnom odelu, sa političkim

169
položajem i neograničenim finansijama. I trede, prijatelji su porodica koju čovek
bira, a ja sam imala najbolje prijatelje i porodicu na planeti.
Da, život je čudan, ali ja ga živim iz sve snage. Prihvatam svaki dan i trudim se
da doživim što je više mogude. Prihvatam i dobro i loše, pa čak i ono ružno jer je
to sve deo procesa. Baš kao što moja tetovaža kaže: morala sam da verujem u
putovanje.
A putovanje me je vodilo ka čokoladnom hip-hop umetniku po imenu Anton
Santjago, da snimim muzički spot. Kažu da belci ne umeju da skaču; pa, ova bela
riba ne ume da pleše. Jul bi trebalo da bude zanimljiv.

170