Gijom Muso Ako Sutra Ne Postoji PDF

GIJOM MUSO
Ako sutra ne postoji

Anna ~1 ~ MalenaMrvica
Ljubav puzi kada ne može da hoda.
Vilijam Šekspir
PRVI DEO
Neostvareni susreti
PRVI DAN
1
Među fAntomima
Nismo ono što vidimo u ogledalu.

Ono smo kako nas drugi vide.
Tarun Dž. Tedžpal
Univerzitet Harvard
Kembridž
19. decembar 2011,
Amfiteatar je bio prepun, ali je u njemu vladala tišina.
Kazaljke bronzanog brojčanika starog zidnog sata pokazivale su 14.55. Čas
filozofije koji je držao Metju Šapiro bližio se kraju.
Dok je sedela u prvom redu, Erika Stjuart, dvadeset dve godine, uporno je
posmatrala svog profesora. Već čitav sat bezuspešno je pokušavala da privuče
njegovu pažnju, upijajući svaku njegovu reč, klimajući glavom na svaku njegovu
primedbu. Uprkos ravnodušnosti na koju su nailazili podsticaji mlade žene, profesor
ju je svakim danom sve više opčinjavao.
Njegovo mladoliko lice, kratka kosa i brada koju je tek počeo da pušta davali su
mu neodoljiv šarm, koji je izazivao mnogo uzbuđenja među studentkinjama. Sa
svojim izbledelim farmerkama, starim čizmama od pohabane kože i džemperom sa
okruglim izrezom Metju je više ličio na postdiplomca nego na neke od svojih kolega
strogog i ozbiljnog izgleda, kakvi su se mogli sresti u univerzitetskom kampusu.
Međutim, njegova elokvencija bila je još zavodljivija od njegovog lepog lica.
Metju Šapiro bio je jedan od najpopularnijih profesora na univerzitetu. Već pet
godina predavao je na Kembridžu, a njegova predavanja svake godine sve više su
oduševljavala nove studente. Zahvaljujući dobrom glasu kojim se pročuo, više od
osamsto studenata upisalo se u tom tromesečju da prati njegova predavanja, pa su se
njegovi časovi sada odvijali u najvećem amfiteatru Sever hola.
FILOZOFIJA JE BESKORISNA AKO NE MOŽE

DA ODAGNA DUŠEVNE PATNJE.
Ispisana lepim rukopisom, ova Epikurova izreka činila je kičmeni stub

Metjuovih predavanja.
Njegovi časovi filozofije pokazali su se prijemčivim i nisu obilovali
nerazumljivim koncepcijama. Sva njegova rasuđivanja bila su vezana za stvarnost.
Šapiro je svako predavanje počinjao svakodnevnim životom studenata, konkretnim
problemima sa kojima su se suočavali: strahom da će pasti na ispitu, da će doći do
raskida neke ljubavne veze, nasilništvom, kakav je smisao njihovog studiranja...
Kada bi se takva problematika iznela, profesor se pozivao na Platona, Seneku, Ničea
ili Šopenhauera. I, zahvaljujući životnosti njegovih izlaganja, ti grandiozni umovi
ostavljali su takav utisak da su studenti za trenutak mogli da ostave po strani
univerzitetske priručnike, postanu njegovi bliski prijatelji, spremni da prihvate
korisne i pristupačne savete.
Metju je svojom inteligencijom i duhovitošću u predavanja uključio i širok
spektar narodne kulture. Filmovi, pesme, crtani filmovi: sve to je moglo biti predmet
filozofiranja. Čak su i televizijske serije pronašle svoje mesto u njegovim
predavanjima. U Doktoru Hausu prikazano je eksperimentalno rasuđivanje,
brodolomi u seriji Izgubljeni navodili su na razmišljanja o stanju u društvu, dok je
propaganda mačizma Ljudi s Menhetna otvarala vrata za proučavanje razvoja odnosa
između muškaraca i žena.
Ako je ova pragmatična filozofija s jedne strane doprinela da on postane zvezda
u kampusu, isto tako je izazivala mnogo ljubomore i ljutnje kod kolega koji su svoja
predavanja sprovodili sasvim površno. Srećom, dotadašnji uspesi njegovih studenata
na ispitima i takmičenjima išli su Metju u u prilog.
Jedna grupa studenata čak je snimila njegova predavanja i stavila ih na Jutjub. Ta
njihova inicijativa privukla je radoznalost jednog novinara Boston glouba, koji je
napisao članak o tome. Nakon objavljivanja članka u Njujork tajmsu, Šapiro je bio
podstaknut da napiše neku vrstu antipriručnika filozofije. Iako se knjiga odlično
prodavala, mladi profesor se nije prepustio zanosu zbog popularnosti koja se rodila,
već je stalno bio na raspolaganju svojim studentima i vodio brigu o njihovom uspeh
u. Ipak, ta lepa priča doživela je tragičan obrt. Prošle zime Metju Šapiro izgubio je
suprugu u saobraćajnoj nesreći. Njen iznenadni i surovi nestanak učinio ga je
potpuno bespomoćnim. Mada je nastavio da drži strastvena i uzbudljiva predavanja,
izgubio je ono oduševljenje koje ga je činilo tako posebnim.
Erika zažmiri da bi bolje proučila svog profesora. Otkako je doživeo porodičnu
dramu, nešto se slomilo u Metjuu. Crte lica su mu očvrsle, a pogled izgubio sjaj.
Međutim, bol i tuga davale su mu setnu i melanholičnu auru koja ga je u očima ove
mlade žene činila još neodoijivijim.
Studentkinja zatvori oči i prepusti se ozbiljnom i smirenom glasu koji se širio
amfiteatrom. Bio je to glas koji je izgubio nešto od svoje harizme, ali je ostao nekako
smirujući. Sunčevi zraci probijali su se kroz prozorska stakla, grejali veliku prostoriju
i bleštavom svetlošću obasjavali centralnu galeriju. Erika se osećala dobro, uljuljkana
njegovim sigurnim glasom.
Ali taj čarobni trenutak ne potraja dugo. Trgnula se kada se začulo zvono koje je
označavalo kraj časa. Bez žurbe je složila svoje stvari, zatim sačekala da se sala
isprazni, pa onda stidljivo prišla Šapiru.
„Šta vi radite ovde, Erika?” začudi se Metju kada je primeti. „Već ste položili
ovaj predmet prošle godine. Ne morate više da prisustvujete mojim časovima.”
„Došla sam zbog rečenice Helen Rouland, one koju često navodite.”
Metju se namršti u znak nerazumevanja.
„Ludosti zbog kojih najviše žalimo jesu one koje nismo počinili kada smo imali priliku za
to.”
Zatim skupi hrabrost da objasni.
„Da ne bih žalila, želela bih da počinim jednu ludost. Evo, sledeće subote mi je
rođendan i htela bih... htela bih da vas pozovem na večeru.”
Metju širom otvori oči i odmah pokuša da urazumi svoju studentkinju: „Vi ste
inteligentna mlada žena, Erika, i vrlo dobro znate da postoji najmanje dvesta pedeset
razloga zbog kojih moram da odbijem vaš poziv.”
„Ali vi biste to želeli, zar ne?”
„Ne navaljujte, molim vas”, prekide je on.
Erika oseti kako joj sramota izbija na lice. Promrmlja još nekoliko reči u znak
izvinjenja, pa onda izađe iz sale.
Metju uz uzdah obuče kaput, veza šal, pa i on izađe u dvorište kampusa.
Sa svojim prostranim livadama, impozantnim zgradama od tamne opeke i
latinskim izrekama, istaknutim iznad mnogih vrata, Harvard je imao otmenost i
bezvremenost britanskih koledža.
Našavši se napolju, Metju savi cigaretu, zapali je, pa onda brzo napusti Sever
hol. Sa otrcanim rancem preko ramena pređe preko Jarda, velikog travnatog
dvorišta, odakle je polazio čitav lavirint staza koje su vijugale u dužini od nekoliko
kilometara, na prostoru gde su se nalazile sale za predavanja, biblioteke i spavaonice.
Park se kupao u prijatnoj jesenjoj svetlosti. Već deset dana temperatura je bila
neobično blaga za ovo doba godine i sunce je stanovnicima Nove Engleske obilato
nudilo prijatno i zakasnelo miholjsko leto.
„Gospodine Šapiro! Pazite!”
Metju okrenu glavu u pravcu odakle je dolazio glas koji ga je upozoravao. Lopta
za američki fudbal dolazila je ka njemu. On je uhvati u poslednjem trenutku i odmah
je vrati kvorterbeku koji ga je upozorio.
Studenti sa otvorenim laptopovima na kolenima zaposeli su sve klupe Jarda.
Smeh je odzvanjao po livadi i vodili su se prijatni razgovori. Ovde su se više nego na
drugim mestima harmonično mešali pripadnici raznih naroda, i ta mešavina kultura
predstavljala je pravo bogatstvo. Pored toga, bordo i siva, dve fetiš boje slavnog
univerziteta, ponosno su se isticale na bluzama, majicama i sportskim torbama. Duh
pripadništva zajednici na Harvardu prevazilazio je sve različitosti.
Metju opet posegnu za cigaretom dok je prolazio ispred Masačusets hola,
monumentalne zgrade džordžijanske arhitekture, u kojoj su bile smeštene kancelarije
uprave i spavaonice za studente prve godine.
Pomoćnica rektora gospođica Mur stajala je na stepeništu i uputila mu besan
pogled, praćen opomenom („Gospodine Šapiro, koliko puta moram da vam ponovim
da je zabranjeno pušenje u kampusu...”) i besedom o štetnosti duvana.
Metju ne obrati pažnju na nju i zadrža čvrst pogled i smiren izgled. Za trenutak
dođe u iskušenje da joj odgovori da je umiranje stvarno samo njegova briga, ali se
predomisli i napusti krug univerziteta kroz džinovsku kapiju koja je izlazila na
Harvard skver.
Skver na kojem je vrvelo kao u košnici bio je u stvari veliki trg okružen
trgovinama, knjižarama, malim restoranima i kafićima sa terasama, na kojima su
studenti i profesori popravljali svet ili nastavljali sa svojim predavanjima. Metju
zavuče ruku u džep i izvuče kartu za metro. Baš kad je zakoračio na pešački prelaz
koji je vodio na stanicu T - crvenom linijom kojom se stizalo do centra Bostona za
manje od četvrt sata - stari ševrolet kamaro uz gromoglasnu buku izlete na ugao
Masačusetske avenije i Pibodijeve ulice. Mladi profesor odskoči i napravi korak
unazad, da ga ne bi zakačio jarkocrveni kupe koji uz škripu guma stade pored njega.
Prednje prozorsko staklo se spusti i pojavi se riđa kosa Ejpril Ferguson, koja mu
je postala cimerka nakon smrti njegove žene.
„Zdravo, crnokosi lepotane, da te povezem?”
Drndanje V8 odjekivalo je ovom ekološkom enklavom u koju su dolazili samo
biciklisti i polovna vozila.
„Radije ću se vratiti javnim prevozom”, odbi je on. „Voziš kao da si u nekoj
video-igrici!”
„Hajde, ne izigravaj kukavicu. Vozim odlično i ti to znaš!”
„Ne navaljuj. Moja kćerka je već izgubila majku. Hteo bih da izbegnem da ostane
siroče sa četiri i po godine.”
„Ma ajde molim te! Ne preteruj! Hajde, kukavice, požuri! Blokiram saobraćaj
ovde!”
Začuše se sirene automobila i požuriše Metjua, koji uzdahnu, pomiri se sa
sudbinom i uvuče se u ševrolet.
Samo što je vezao pojas, uprkos svim propisima o bezbednosti, kamaro napravi
smeo polukrug i kao vihor krenu u pravcu severa.
„Boston je s druge strane!” pobuni se on i uhvati se za vrata.
„Samo da nakratko svratim u Belmont. Na deset minuta. Zamolila sam
bebisiterku da ostane sat duže.”
„A da mi nisi ništa rekla? Upozoravam te, ja...”
„Zamisli, možda sam pronašla kupca za Utamarov 1 “ bakrorez”, reče ona.
Ejpril je držala umetničku galeriju na Saut Endu: izložbeni prostor specijalizovan
za erotsku umetnost. Stvarno je imala talenta da otkrije nepoznata dela i da ih
preproda, izvlačeći dobru cenu.
Metju skide gumice s platnene košuljice u kojoj je bio zaštićen japanski bakrorez.
Šunga 2 iz XVIII veka, na kojoj su prikazani kurtizana i njen klijent u seksualnom
činu, koliko senzualnom toliko i akrobatskom. Previše izražena sloboda scene bila je
ublažena prefinjenošću linija i bogatim izborom motiva i tkanina. Gejšino lice odisalo
je finoćom i fascinantnom otmenošću. Nije čudno što je taj tip rezbarije kasnije uživao
ugled jednak Klimtu ili Pikasu.
1 Utamaro Kitagava (1/53-1806), japanski slikar i grafičar. (Prim, prev.)

2 Japanski erotski bakrorez. (Prim, prev.)
„Jesi li sigurna da ćeš se odvojiti od nje?”
„Dobila sam ponudu koja se ne odbija”, dobaci ona, imitirajući glas Marlona
Branda u Kumu. „Od koga?”
„Od jednog velikog azijskog kolekcionara koji je došao u Boston da poseti
kćerku. Očigledno je da je spreman da napravimo posao, ali ostaje u gradu samo
jedan dan. Možda mi se neće skoro ukazati takva prilika...”
Ševrolet je napustio univerzitetsku četvrt. Ona izađe na auto-put duž Freš
Ponda, velikog jezera Kembridža, na nekoliko kilometara od Belmonta, malog
vikend-naselja na zapadu Bostona. Ejpril ubaci adresu u GPS i prepusti mu da ih
odvede do ove otmene porodične četvrti. Tu se nalazila škola okružena drvećem i
prostorom za igru, parkom sa sportskim terenima. Bio je tu čak i ulični prodavač
sladoleda, kao da je izašao direktno iz pedesetih godina prošlog veka. Uprkos
formalnoj zabrani, kamaro zaobiđe školski autobus i parkira se u mirnoj ulici s
porodičnim kućama.
„Ideš li sa mnom?” upita ona i uze blok s crtežima.
Metju odmahnu glavom, „Radije ću te sačekati u kolima.”
„Završiću što pre mogu” obeća mu ona, na brzinu popravi frizuru u retrovizoru
i ostavi uvojak preko desnog oka u stilu Veronike Lejk.
Zatim izvadi iz torbice ruž za usne, brzo se namaza, pa dovrši svoju
transformaciju u fatalnu ženu tako što je obukla jaknu od crvene kože, koja joj se
priljubi uz telo preko majice s dekolteom.
„Ne plašiš se da si malo preterala?” pecnu je on.
„Nisam ružna, samo sam tako nafrakana”, odglumi ona, izvodeći repliku i
oponašajući glas Džesike Rabit 3
Onda zavuče u helanke svoje neodoljive, kao nacrtane noge, i izađe iz kola.
Metju je isprati pogledom i vide kako zvoni na vratima najveće kuće u ulici. Na skali
senzualnosti, Ejpril nije bila daleko od samog vrha - savršene mere, građa gazele,
grudi o kojima može samo da se sanja, međutim, ovo oličenje muških fantazija volelo
je isključivo žene i javno i snažno isticalo svoju homoseksualnost.
Bio je to, uostalom, jedan od razloga zbog kojeg ju je Metju prihvatio kao
cimerku, znajući da među njima nikada neće doći ni do najmanje biseksualnosti.
Ejpril je, osim toga, bila zabavna, inteligentna i vragolasta. Naravno, imala je
nezgodan karakter, jezik joj je bio kitnjast i bila je spremna na homerovske besove, ali
je kao niko umela da se nasmeši njegovoj kćerki, a za Metjua to nije imalo cenu,
Kada je ostao sam, bacio je pogled na drugu stranu ulice. Neka majka je s dvoje
dece ukrašavala vrt prazničnim dekoracijama. Tada shvati da za manje od jedne
nedelje stiže Božić i ta činjenica izazva kod njega mešavinu tuge i panike. Sa užasom
pomisli kako se približava prva godišnjica od Kejtine smrti. Taj zlokobni 24.
decembar 2010. godine gurnuo je njegov život u stanje patnje i bespomoćnosti.
Prva tri meseca nakon nesreće njegov bol nije prestajao, uništavajući ga svake
sekunde: poput žive rane ili ujeda vampira, isisavao je sav život iz njega. Da bi stavio
3 Animirani lik iz filma Ko je smesito Zeki Rodžeru. (Prim, prev.)
tačku na tu golgotu, nekoliko puta je razmišljao o radikalnom rešenju: da se baci kroz
prozor, da se obesi užetom, proguta pojačan koktel lekova, da ispali metak u glavu...
Ali svaki put ga je loša perspektiva koju bi priredio Emili zadržala da pribegne tom
činu. Jednostavno nije imao pravo da svojoj kćerki oduzme oca i uništi joj život.
Revolt koji je osećao prvih nekoliko nedelja najzad je ustupio mesto dugom
tunelu tuge. Život je stao, zaglibio se u zlovolji, zaledio se u dugotrajnoj nesreći.
Metju nije bio u ratu, on je jednostavno bio slomljen, skrhan bolom, čovek koji je
završio sa životom. Gubitak je bio neprihvatljiv. Budućnost više nije postojala.
Po Ejprilinom savetu, ipak se potrudio i priključio jednoj od grupa za podršku.
Prisustvovao je jednoj seansi, pokušavajući da rečima iskaže svoju patnju i da je
podeli s drugima, ali više nikada nije kročio tamo. Bežeći od lažnog sažaljenja,
izolovao se, lutajući kroz život poput fantoma i prepuštajući se višemesečnom
udaljavanju od svega, bez planova, uništen.
Ipak, iako se ne može reći da je oživeo, poslednjih nekoliko nedelja činilo mu se
da njegov bol polako jenjava. Snovi su i dalje bili teški, ali je na Harvardu stvarao
sebi iluziju držanjem časova i učestvovanjem na radnim sastancima s kolegama.
Naravno, s manje poleta nego ranije, ali polako je počeo da staje na noge.
Ne bi se moglo reći da se oporavio, više se radilo o tome da je malo-pomalo
počeo da prihvata svoje stanje, pomažući se upravo konceptima iz svojih predavanja.
Između stoičkog fatalizma i budističke nepostojanosti, sada je prihvatao život kakav
jeste: kao nešto veoma privremeno i nestabilno, poput procesa u neprekidnoj
evoluciji. Ništa nije bilo nepromenljivo, naročito ne sreća. Život je lomljiv kao čaša, i
zbog toga se nije smeo smatrati nečim sigurnim: moglo bi da se desi da traje samo
jedan tren.
Počela je da mu se vraća volja za životom preko beznačajnih stvari: šetnja s Emili
po sunčanom vremenu, fudbalska utakmica sa studentima, neka šala koju je Ejpril
umela tako dobro da smisli. Bili su to prijatni znaci koji su ga podstakli da svoju
patnju drži na odstojanju i da izgradi branu koja će obuzdati njegovu tugu.
Ali to izlečenje bilo je krhko. Bol je vrebao, spreman da ga ščepa za gušu. Bilo je
dovoljno da ga iznenadi najmanja sitnica pa da se razdraži i da mu se probude
neugodna sećanja: ako bi sreo na ulici ženu koja je imala parfem koji je nosila Kejt,
ako bi čuo na radiju neku pesmu koja ga je podsećala na srećne dane, ili ako bi video
neku fotografiju koju bi pronašao u knjizi...
Ti poslednji dani bili su mučni, najavljivali su ponovni pad. Približavanje
godišnjice Kejtine smrti, svi ti ukrasi i užurbanost u pripremi za praznike krajem
godine - sve to podsećalo ga je na njegovu ženu.
Već čitavu nedelju svake noći trzao se iz sna, dok mu je srce lupalo i oblivao ga
znoj, obuzet istim sećanjem: košmarni film o poslednjim trenucima njegove supruge.
Metju je već bio na licu mesta kada je Kejt prebačena u bolnicu, gde njene kolege -
ona je bila lekar - nisu više mogle da je ožive. Video je kako mu smrt brutalno odnosi
ženu koju je voleo. Imao je pravo na samo četiri godine savršene sreće. Četiri godine
dubokog razumevanja, jedva dovoljno vremena da napravi prve korake u priči
iznenada prekinutoj. Susret kao što je bio njihov događao se samo jednom, bio je
siguran u to. I sama ta pomisao bila mu je nepodnošljiva.
Anna ~ 10 ~ MalenaMrvica
Metju sa suzama u očima primeti kako upravo steže burinu. Duboko uzdahnu i
srce poče da mu jače lupa u grudima. Spusti staklo na vratima kamara, potraži
tabletu za smirenje u džepu farmerki i stavi je ispod jezika. Lek poče polako da se
topi i da mu donosi osećaj hemijske ugodnosti koja mu kroz nekoliko minuta ublaži
grozničavost. Zatvori oči, protrlja kapke i duboko uzdahnu. Osećao je potrebu da
puši, kako bi se potpuno smirio. Izađe iz auta, zaključa vrata i napravi nekoliko
koraka po trotoaru, pa onda zapali cigaretu i povuče dugačak dim.
Grlo mu zahvati opori ukus nikotina. Povrati normalan srčani ritam i već se oseti
bolje. Zatvori oči, izloži lice jesenjem povetarcu i poče da uživa u cigareti. Bilo je lepo
vreme. Sunce se probijalo kroz grane drveća. U vazduhu se osećao nekakav mir,
skoro nestvaran. Ostade tako nepomičan nekoliko trenutaka, pa onda otvori oči. Na
kraju ulice formirao se red ljudi ispred jedne od kuća. Radoznalo priđe vikendici,
tipičnoj za Novu Englesku. Bila je to prostrana kuća, obložena lamperijom, ukrašena
strmim krovom i sa mnogobrojnim prozorima. Ispred nje, na travnjaku je
organizovana neka vrsta rasprodaje na otvorenom prostoru. Garažna rasprodaja,
karakteristična za ovu zemlju čiji se stanovnici sele više od petnaest puta tokom
života.
Metju se umeša među brojne radoznalce koji su kupovali polovnu robu na tih sto
kvadratnih metara ledine. Prodajom je rukovodio čovek njegovih godina, ćelavog
temena i s malim četvrtastim naočarima koje su isticale namrgođeno lice i unezveren
pogled. Obučen u crno od glave do pete, odavao je strogu ozbiljnost kvekera. Pored
njega se vrzmao Šar-pej i zabavljao se glodanjem gumene koske.
Vreme kada ljudi izlaze s posla bilo je pogodno da se privuče što više
radoznalaca koji bi se bacili u potragu za nečim korisnim. Police su bile prepune
neobičnih predmeta: drvena vesla, torba za golf, palica i rukavice za bejzbol, stara
gitara marke Gibson... Prislonjen uz ogradu, stajao je BMX, nezaobilazni božićni
poklon s početka osamdesetih godina prošlog veka, zatim nešto dalje roleri i
skejtbord. Metju se nekoliko minuta muvao između štandova i naišao na mnoštvo
igračaka koje su ga podsetile na njegovo detinjstvo: jo-jo od svetlog drveta, Rubikova
kocka, mastermajnd, frizbi, džinovski plišani vanzemaljac E, T., figurice likova iz
Ratova zvezda... Cene su bile niske. Očigledno da je prodavač želeo da se brzo otarasi
što je moguće većeg broja predmeta.
Metju se baš spremao da napusti mesto rasprodaje kada mu pažnju privuče
jedan kompjuter. Bio je to model laptopa Makbuk pro, sa ekranom od petnaest inča.
Ne baš posiednja verzija tog modela, već prethodna ili ona pre nje. Metju priđe i
stade da pregleda mašinu uzduž i popreko. Aluminijumsko kućište je na poleđini
ekrana imalo samolepljivu plastičnu nalepnicu. Na njoj je bio prikazan neki lik u stilu
Tima Bartona: oblikovana i seksepilna Eva, koja u rukama drži logo slavne
informatičke marke u obliku jabuke. Na dnu slike mogao se pročitati potpis „Ema L”,
što je moglo da znači ime umetnika koji je nacrtao tog lika ili starog vlasnika
kompjutera.
Zašto da ne? - pomisli dok je posmatrao etiketu, Njegov stari pauerbuk pokvario
se krajem leta. Naravno da je imao kućni PC, ali mu je bio potreban i novi laptop. Ali
već tri meseca je neprekidno odlagao taj trošak.
Predmet je bio procenjen na 400 dolara. Suma mu se učini razumnom. To mu je
odgovaralo. U tom trenutku nije baš ležao na zlatu. Njegova profesorska plata na
Harvardu bila je pristojna, ali je posle Kejtine smrti želeo da po svaku cenu sačuva
kuću na Bikon Hilu, iako stvarno više nije imao sredstava za to. Zato je i odlučio da
uzme cimerku, ali čak i sa stanarinom koju mu je plaćala Ejpril, isplata kredita gutala
je tri četvrtine njegove plate, pa mu je preostajalo malo prostora za manevrisanje. Čak
je bio prinuđen da proda svoj kolekcionarski motor: trijumf iz 1957. godine, kojim se
nekada toliko ponosio.
Priđe vlasniku kompjutera i pokaza na mak.
„Ovaj kompjuter funkcioniše, zar ne?”
„Ne, služi za ukras... Vrlo je očigledno da funkcioniše, jer da nije tako, ne bih ga
prodavao po ovoj ceni! To je stari laptop moje sestre, ali sam formatirao hard-disk i
reinstalirao operativni sistem. Kao nov je.”
„U redu, uzimam ga”, odluči. Metju posle nekoliko sekundi oklevanja.
Zavuče ruku u novčanik. U njemu je bilo samo 310 dolara. Zbunjen, ipak pokuša
da se još pogađa, ali ga čovek vrlo odlučno odbi. Sav smeten, Metju slegnu
ramenima. Baš se spremao da krene nazad kada prepozna Ejprilin veseli glas iza
sebe.
„Dopusti da ti pomognem!”, reče ona i dade znak prodavcu da sačeka.
„Ne dolazi u obzir!”
„Da proslavimo prodaju mog bakroreza!”
„Jesi li dobila željenu cenu?”
„Jesam, mada ne bez teškoća. Momak je mislio da za tu cenu ima pravo i na neku
pozu iz Kamasutre!”
„Sve nesreće ljudi proističu iz toga što ne umeju da ostanu sami sa sobom!'
„Vudi Alen?”
„Ne. Blez Paskal.”
Prodavač mu pruži kompjuter, koji je u međuvremenu spakovao u originalnu
kutiju. Metju mu se zahvali klimanjem glave, dok je Ejpril isplatila dogovorenu
sumu. Zatim požuriše ka kolima.
Metju je insistirao da on vozi. Kada su stigli u Boston, zaglavljeni u saobraćajnoj
gužvi, nije mogao ni da pomisli da će mu kupovina koju je upravo izvršio zauvek
promeniti život.
2
Gospođica Lavenstajn
Psi me nisu nikada ujeli.

To čine samo ljudi.
Merilin Monro
Bar restorana Imperator rokfeler centar, njujork

18.45
Smešten na vrhu Rokfeler centra, bar Imperatora nadvisivao je grad i nudio
panoramski pogled na Menhetn. Njegov dekor bio je rezultat znalačke mešavine
tradicije i dizajna. Prilikom renoviranja objekta vodilo se računa da se sačuva
stolarija, slike iz epohe art dekoa i kožna klub-garnitura. Taj nameštaj je mestu
pružao cosy ambijent starih engleskih klubova, uklopljen u moderniji prostor,
zamišljen kao dugački osvetljeni bar u mutnom staklu koji se pruža kroz celu
prostoriju.
Vitke građe i laganog hoda, Ema Lavenstajn provlačila se od stola do stola i
nudila vina, pozivajući goste da ih probaju, i stručno objašnjavala poreldo i istorijat
ovog božanskog pića. Kao mladi somelije bila je talentovana da prenese svoje
oduševljenje. Graciozni pokreti ruku, pažljivo odmereni gestovi, iskren osmeh: sve u
njenoj pojavi odisalo je strastvenošću i željom da je podeli s drugima.
Grupa konobara donese pretposlednje jelo.
„Zapečena kriška hleba sa svinjskim papcima u parmezanu” najavi Ema dok se
postepeno širio žamor odobravanja gostiju koji su probali ponuđeno jelo.
Ona svakom posluži čašu crvenog vina, vodeći računa da prikrije etiketu, a
zatim u roku od nekoliko minuta odgovori na pitanja gostiju, nabrajajući razne
karakteristike, kako bi na osnovu toga otkrili o kojem je vinu reč.
„Reč je o morgonu, Kot di pi, poreklom iz vinograda Božole”, otkri ona najzad.
„Vino čiji se ukus dugo zadržava u ustima, probrano za sladokusce, prijatno, jako i s
blagim ukusom jagode i višnje i odlično ide sa svinjskim papcima, koji sadrže i
masnoću.”
Ona je dala ideju za te nedeljne enološke degustacije, za koje se brzo pročulo i
koje su počele da postižu sve veći uspeh. Koncept je bio jednostavan: Ema predlaže
degustaciju četiri vina uz četiri jela koja je zamislio Džonatan Lamperer, šef
gastronomskog restorana. Svaki sastanak trajao je jedan sat i bio je organizovan oko
jedne specifične teme, recimo o kojoj se vrsti loze ili mestu porekla radi, i to je bio
izgovor za uvođenje u enologiju kroz zabavu.
Ema prođe iza šanka i dade znak konobarima da donesu poslednje jelo. Iskoristi
trenutak kada je posuđe počelo da zveči da neprimetno baci pogled na svoj mobilni
telefon koji je upravo počeo da trepti. Kada je pročitala SMS, za trenutak je uhvati
panika.
U prolazu sam kroz Njujork ove nedelje. Da večeramo zajedno danas?
Nedostaješ mi. Fransoa
„Ema?”
Glas njenog pomoćnika trgnu je iz posmatranja ekrana mobilnog telefona. Ona
se odmah pribra i saopšti gostima u sali:
„Za kraj ove degustacije, predlažemo vam ananas u laticama magnolije, uz
sladoled s komadićima belog sleza, proprženim na vatri od drveta.”
Otvori dve nove flaše vina i posluži auditorijum. Posle igre pogađanja, zaključi:
„Italijansko vino iz Pijemonta, muskat iz Astija, Probrana loza, aromatična i
blaga, pomalo reska i sladunjava. Vino koje miriše na ružu., sa sitnim mehurićima
koji odišu finoćom i svežinom ananasa.”
Veče se završi pitanjima publike. Deo pitanja odnosio se na Eminu profesionalnu
karijeru, na koja je ona rado odgovarala, ne odajući ni trunku nemira koji ju je
obuzeo.
Rođena je u skromnoj porodici iz zapadne Virdžinije. U leto kada je imala
četrnaest godina, njen otac, vozač kamiona, odveo je svoju porodicu da posete
vinograde Kalifornije. To je istinski oduševilo devojčicu, pobudilo njeno
interesovanje i strast za vinom i otkrilo njen prirodni talenat.
Upisala se u hotelijersku školu u Čarlstonu, koja je pružala solidno obrazovanje
u oblasti enologije. S diplomom u džepu, bez žaljenja je napustila skromnu
unutrašnjost. Pravac Njujork! Najpre je bila konobarica u jednoj skromnom lokalu,
zatim chef u modernom restoranu u Vest Vilidžu. Tada je radila po šesnaest sati
dnevno, poslužujući hranu, preporučujući vina i vodeći računa o baru. Jednog dana
naletela je na zanimljivu mušteriju. Nekog čije je lice odmah prepoznala: bio je to
njen idol Džonatan Lamperer. Isti onaj kojeg su gastronomski kritičari prozvali
Mocartom gastronomije. Rukovodio je uglednim restoranom na Menhetnu: čuvenim
Imperatorom, za koji su neki smatrali da ima najbolju hranu na svetu. Imperator je
zaista bio svetac nad svecima među restoranima, koji je svake godine primao hiljade
mušterija sa svih strana sveta i za čiju je rezervaciju često moralo da se čeka više od
godinu dana. Tog dana Lamperer je ručao sa svojom ženom. Tajno. U to vreme je već
posedovao restorane po celom svetu. Bio je to jedan neverovatno mlad tip na čelu
ogromne imperije.
Ema skupi svu hrabrost i usudi se da se obrati svom idolu. Džonatan ju je
saslušao sa interesovanjem i ručak se vrlo brzo pretvorio u razgovor o zaposlenju.
Uspeh nije zaludeo Lamperera. On je bio zahtevan, ali skroman, uvek u potrazi za
novim talentima. U trenutku kada je izmirivao račun, pruži joj svoju vizitkartu i reče:
„Počinjete sutra,”
Sutradan je potpisala ugovor za postavljenje na mesto zamenika šefa somelijea u
Imperatoru. U periodu od tri godine divno se slagala sa Džonatanom.
Lamperer je posedovao neizmernu kreativnost i u njegovoj kuhinji postojala je
stalna potraga za skladom između jela i vina. Ema je profesionalno ostvarila svoj san.
Prethodne godine francuski gazda je nakon bračnog brodoloma skinuo kecelju.
Restoran je nastavio sa radom, ali iako Džonatan Lamperer više nije bio tu, njegov
duh je nastavio da prožima to mesto, a jela koja je on kreirao i dalje su figurirala na
meniju.
„Zahvaljujem vam što ste došli i nadam se da ste proveli prijatno veče”, reče ona
i označi kraj seanse.
Ona pozdravi mušterije, kratko se dogovori sa svojim pomoćnikom, pokupi
svoje stvari i spremi se da se vrati kući.
Ema uđe u lift i kroz nekoliko sekundi se nađe ispred Rokfeler centra. Napolju je
već uveliko pala noć. Iz usta joj je izbijala para. Ledeni vetar na trgu nije obeshrabrio
brojne dangube da se motaju uz ogradu i snimaju ogromnu božićnu jelku koja se
izdizala iznad klizališta. Visoko tridesetak metara, drvo se savijalo pod teretom
električnih venčića i nakita. Prizor je bio impresivan, ali je oneraspoložio Emu. Bilo je
lepo što se sve to ponavlja, ali je teret samoće uvek bio jače izražen za vreme
praznika krajem godine. Ona priđe ivici trotoara, namesti kapu i zaveza šal oko
vrata, dok je sve vreme vrebala svetio iznad taksija, s nadom, a da nije bila previše
uverena da će uočiti neko slobodno vozilo. Nažalost, bilo je to vreme večernjeg
saobraćajnog špica i svi žuti taksiji koji bi prošli ispred nje bili su već krcati
putnicima. Pomirena sa sudbinom, probi se kroz gužvu i peške dođe do ugla
Leksingtonske avenije i 53. ulice. Ugura se u stanicu metroa i uđe na liniju E, pravac
centar. Kao što se moglo predvideti, vagon je bio prepun i putovala je stojeći, zbijena
među ostalim putnicima.
Uprkos truckanju, izvuče svoj mobilni telefon i ponovo pročita SMS koji je već
znala napamet.
U prolazu sam kroz Njujork ove nedelje. Da večeramo zajedno danas?
Nedostaješ mi. Fransoa
Idi dođavola, kretenu. Ja nisam na izvol'te! Eksplodirala je u sebi ne skidajući pogled
sa ekrana.
Fransoa je nasledio poznati vinograd u Bordou. Srela ga je pre dve godine
prilikom putovanja po francuskim vinogradima. On joj nije sakrio da je oženjen i da
je otac dvoje dece, ali je ona ipak uzvratila na njegova udvaranja. Ema je produžila
boravak u Francuskoj i proveli su zajedno nedelju iz snova, obilazeći celo to područje
putevima vina: slavna Medok tura, „trasa čuvenih sortnih vina i dvoraca”, „putevi
vinograda”, sa romanskim crkvama i arheološkim nalazištima, malim vilama i
manastirima u oblasti Antr Du Mer, srednjevekovno selo Sent Emilion... Zatim su se
vratili u Njujork, zbog Fransoinog profesionalnog preseljenja. Čak su proveli još
jednu nedelju odmora na Havajima. Dve godine epizodne, strasne i razorne veze.
Dve godine razočaravajućeg čekanja. Svaki put kada bi se našli, Fransoa se zaklinjao
da je na pragu razvoda. Ona mu nije baš verovala, razume se, ali joj je se bio uvukao
pod kožu, tada...
A onda jednog dana, kada je trebalo da krenu na vikend, Fransoa joj je poslao
poruku da još uvek voli svoju ženu i da želi da stavi tačku na njihovu vezu. Ema je
već nekoliko puta u životu naginjala kraju - bulimija, anoreksija, sečenje vena, a
najava ovog raskida otvorila je ponor.
Tada ju je obuzeo i uništio dubok osećaj praznine. Linije njenog sloma još jače su
se urezale, slabost joj je zatrovala celo biće. Odjednom, život više nije imao ništa da
joj ponudi i izgledalo je da joj samo pričinjava bol. Da bi ta patnja prestala, jedino
rešenje pronašla je u tome da legne u kadu i zaseče vene. Po dva duboka zareza
nožem na obe ruke. Nije to bio poziv u pomoć, niti bioskopska predstava. Ta
samoubilačka kriza bila je brutalna, izazvana ljubavnim razočaranjem, ali je zlo
dolazilo iz još veće dubine. Ema je želela da se njen život ugasi i u tome bi uspela da
njen glupi brat nije izabrao baš taj trenutak da se pojavi u njenom stanu i da je
prekori što tog meseca nije platila starački dom za oca. Dok je razmišljala o toj
epizodi, Ema oseti kako joj se hladan znoj sliva niz leđa. Kompozicija stiže na stanicu
u 42. ulici, u kojoj se nalazio i autobuski terminal. Tu se vagon isprazni i ona najzad
pronađe mesto da sedne. Samo što je sela, zavibrirao joj je mobilni. Fransoa je
navaljivao:
Preklinjem te, draga, odgovori mi. Pružimo jedno drugom još jednu šansu.
Daj mi neki znak. Molim te.
Toliko mi nedostaješ.
Tvoj Fransoa
Ema zatvori oči i lagano uzdahnu. Njen stari ljubavnik bio je sebičan i nestalan
manipulator. Umeo je da koristi šarm i da se predstavlja kao herojska ličnost velikog
srca, kao i da prenese svoj jak uticaj na nju. Bio je u stanju da je natera da izgubi
kontrolu. Umeo je da surovo iskoristi njene slabosti i nedostatak poverenja u sebe.
Uvukao joj se u svaku poru, zagrebao u njene ožiljke. Naročito je bio vešt da ulepša
stvarnost predstavljajući stvari u svoju korist, kako bi joj nametnuo osećaj da je
mitomanka.
Da ne bi došla u iskušenje da mu odgovori, isključila je mobilni. Uložila je
previše napora da se oslobodi njegovog uticaja. Odbijala je da ponovo upadne u
njegovu zamku samo zato što se osećala usamljeno pred Božić.
Jer njen najgori neprijatelj nije bio Fransoa. Bila je to ona sama. Nije mogla da se
odluči da živi bez strasti. Znala je da se iza njene uglađene i zabavne crte kriju i
impulsivnost i emocionalna nestabilnost, koje su umele da je ponekad obuzmu i
naizmenično uvuku u periode duboke depresije ili nekontrolisane euforije.
Čuvala se tog straha od napuštenosti, koji je svakog trenutka mogao da je
uzdrma i povuče u ponor samouništenja. Njen emotivni život bio je ispunjen bolnim
odnosima. U ljubavi se previše davala osobama koje to nisu zasluživale. Gadnim
tipovima kao što je Fransoa. Ali je u njoj bilo nečega što nije razumela, čime nije
vladala. Neka mračna sila, nagon koji ju je gurao u ruke muškaraca koji nisu
slobodni. Bez razmišljanja je težila nekoj vrsti sjedinjavanja, dobro znajući da joj te
veze, u suštini, neće doneti ni sigurnost ni stabilnost kojima je toliko težila. Međutim,
nastavljala je i sa osećajem gađenja postajala saučesnik njihovih neverstava i
uništenja brakova, iako je to bilo suprotno njenom shvatanju vrednosti i njenim
težnjama.
Srećom, psihoterapija, kojoj se podvrgavala već nekoliko meseci, pomogla joj je
da malo uzmakne i da bude oprezna sa svojim emocijama. Sada je znala da mora da
misli kako da se zaštiti i da se drži podalje od zlih osoba.
Stigla je na terminal svoje linije: stanica Svetskog trgovinskog centra. Ta četvrt u
južnom delu grada bila je potpuno uništena u napadu. Sada je sve još bilo u
izgradnji, ali će uskoro nekoliko kula od stakla i čelika dominirati njujorškom linijom
horizonta. Simbol sposobnosti Menhetna da izađe jači iz svih iskušenja, pomisli Ema,
dok se penjala stepenicama da stigne do Griničke ulice.
Ona ubrza korak do raskrsnice s Harisonovom i uputi se ka zaravni sa
stambenim kompleksom, visokim zgradama od braon opeke s početka sedamdesetih
godina prošlog veka, kada je Trajbeka bila samo industrijska zona, prekrivena
magacinima. Ukuca ulaznu šifru i obema rukama gurnu teška metalna vrata.
U jednom dužem periodu u kompleksu Nort plaža 50 bilo je smešteno na stotine
stanova za izdavanje, raspoređenih u tri kule sa po četrdeset spratova. Sada su cene u
toj četvrti naglo porasle i zgrada se renovirala. U očekivanju završetka radova, hol je
izgledao tužno i oronulo: ispucali zidovi, mutno osvetljenje, sumnjiva čistoća. Ema
uze poštu iz sandučeta i uputi se jednini od liftova ka pretposlednjem spratu, gde se
nalazio njen stan.
„Klovis!”
Čim je prešla prag, njen pas već iskoči pred nju i priredi joj slavlje.
„Pusti me da barem zatvorim vrata!”, požali se ona, milujući dugačku šar-pejevu
grivu koja se talasala u tvrdim i suvim naborima.
Odložila je torbu i provela nekoliko minuta u igri sa psom. Ema je volela njegovu
čvrstu i snažnu figuru, debelu njušku, bistre oči usađene u trouglastu glavu, mrgodni
izgled koji je delovao ljupko.
„Barem ćeš mi ti uvek biti veran!”
Kao da hoće da mu se zahvali, posluži ga velikom činijom kroketa.
Stan je bio mali - jedva 40 kvadratnih metara - ali je imao šarma: izglačani parket
od neobrađenog drveta, zidovi od svetle opeke, dugačka staklena vrata-prozor.
Otvorena kuhinja sastojala se od šanka od crne keramike i tri stolice od glatkog
metala, bez naslona. Što se tiče salona, bio je preplavljen knjigama poređanim po
policama. Američka i evropska beletristika, filmski eseji, knjige o vinu i gastronomiji.
Nameštaj je imao mnogo nedostataka: stara vodovodna instalacija, slab protok vode,
vešernica puna miševa, liftovi uvek u kvaru, neispravna klima, zidovi toliko tanki da
drhte prilikom svake oluje i ne dopuštaju komšijama nimalo privatnosti. Ali je
pogled bio očaravajući i pružao se nadaleko, iznad reke, ka Donjem Menhetnu od
kojeg zastaje dah. Video se niz osvetljenih višespratnica, hadsonski dokovi i brodovi
koji su se kretali rekom.
Ema skide kaput i šal, obesi kostim na lutku, navuče stare farmerke i previše
široku majicu s natpisom Yankees, pa onda ode u kupatilo da skine šminku.
U ogledalu vide mladu ženu od trideset tri godine, tamne, blago talasaste kose,
svetlozelenih očiju i prćastog nosa na kojem se naziralo nekoliko crvenih pega. U
njenim (vrlo) dobrim danima moglo se nazreti pomalo sličnosti sa Kejt Bekinsejl ili
Evandželinom Lili, ali danas nije bio njen dan. Uz poslednji napor da je ne zahvati
tuga, uputi ogledalu podrugljivu grimasu. Skide kontaktna sočiva koja su je štipala
za oči, stavi naočare za kratkovidost i ode do kuhinje da sebi pripremi čaj.
Brrr, ala je hladno ovde, uzdrhta ona, umota se u ćebe i pojača grejanje na
radijatoru. Dok je čekala da voda za čaj provri, sede na jednu od stolica u baru i
otvori laptop koji je ležao na šanku.
Umirala je od gladi. Poveza se sa sajtom japanskog restorana koji je isporučivao
na kućnu adresu, i naruči miso supu, kao i suši, maki i sašimi.
Primi potvrdni imejl, proveri narudžbinu i vreme isporuke, pa zatim iskoristi
priliku da u međuvremenu pregleda poruke, plašeći se da će naleteti na poštu starog
ljubavnika.
Srećom, nije bilo poruke od Fransoe.
Ali tu je bila druga poruka, zagonetna, koju je poslao izvesni Metju
3
Poruka
Kada je patnja ono što najbolje poznajemo,

odustajanje od nje je iskušenje.
Mikela Marcano
Boston
Četvrt Bikon Hil 20.00
„Mama se neće vratiti, je li, tata?” upita Emili, dok je zakopčavala pidžamu.
„Ne, ona se nikada neće vratiti”, potvrdi Metju i uze kćerku u naručje.
„To nije tačno”, rastuži se devojčurak drhtavim glasom.
„Ne, to nije tačno. Život je takav, ponekad”, odgovori on i naglo je položi na
krevet.
Mala prostorija u potkrovlju bila je topla i prijatna, i nije obilovala sladunjavim ili
pastelnim tonovima koji su se vrlo često mogli videti u dečjim sobama.
Kada su Metju i Kejt vršili restauraciju kuće, pokušali su da svakoj prostoriji
vrate originalni pečat. Za ovu su srušili pregradni zid, očistili i prelakirali stari
parket, kako bi mu ponovo dali stari sjaj i meblirali starinski nameštaj: krevet od
grubog drveta, komodu olovnobele boje, fotelju presvučenu lanom, konjića za
ljuljanje, kovčeg za igračke od kože i mesinga.
Metju pomilova Emili po obrazu i uputi joj pogled za koji se nadao da će je
umiriti.
„Hoćeš li da ti čitam neku priču, dušo?”
Ne podižući pogled, ona tužno odmahnu glavom.
„Ne, u redu je.”
On se namršti. Već nekoliko nedelja osećao je da je njegova kćerka zabrinuta, kao
da joj je preneo sopstveni stres, i ta konstatacija ispunjavala ga je osećajem krivice.
Ipak se trudio da pred njom sakrije svoju muku i zebnju, ali to nije delovalo: deca
imaju šesto čulo da otkriju takve stvari. Metju je uzalud pokušavao da se urazumi,
celog ga je proždirala briga: iracionalni strah da će izgubiti kćerku nakon što je
izgubio ženu. Sada je bio ubeđen da opasnost vreba svuda i zbog tog straha je
preterano štitio Emili, uz rizik da je guši i doprinese da ona izgubi poverenje u sebe.
Istina, bio je otac zatečen situacijom. Prvih nedelja bio je potresen time što je
Emili pokazivala skoro ravnodušnost. U to vreme dete je izgledalo neprobojno za
bol, kao da nije shvatala da je njena majka stvarno mrtva. U bolnici je doktorka
psiholog, koja je pratila devojčicu, objasnila Metjuu da to ponašanje nije
neuobičajeno. Neka deca, da bi se zaštitila, radije drže na distanci neki traumatski
događaj, nesvesno očekujući da će se tako lakše suočiti s njim.
Pitanja o smrti uvek dolaze kasnije. U toku nekoliko meseci Metju je koristio
savete psihologa, slikovnice i metafore. Ali su Emilina propitivanja s vremenom
postajala sve konkretnija, i dovodila je svog oca u nepriliku i primoravala ga da se na
razne načine snalazi oko odgovora. Kakvu je predstavu o smrti imalo dete od četiri i
po godine? Nije znao koji rečnik da koristi, nije bio siguran koje će reči ona moći da
razume u tom dobu. Psiholog mu je savetovao da ne brine, objašnjavajući mu da će
Emili, kako bude rasla, sve više shvatati karakter nepovratnog nestanka njene majke.
Po njenom mišljenju, ta propitivanja bila su zdrava. Ona su joj omogućavala da izađe
iz tišine ćutanja, đa izbegne tabue i da se na kraju oslobodi straha.
Ali je Emili očigledno bila daleko od toga da je dostigla tu fazu oslobađanja.
Naprotiv, svako veče kada bi polazila na spavanje, proživljavala je iste strahove i
postavljala ista pitanja, na koja je dobijala bolne odgovore.
„Hajde, u krevet!”
Zamišljena, mala devojčica zavuče se ispod pokrivača. „Baka kaže da je mama na
nebu...” započe ona. „Mama nije na nebu, baka priča gluposti”, preseče je Metju,
proklinjući svoju majku.
Kejt nije imala porodicu. Vrlo rano se udaljila od svojih roditelja, dvoje egoista
koji su provodili mirne penzionerske dane u Majamiju i koji nisu mnogo marili za
njegovu tugu. Nisu nikada stvarno zavoleli Kejt, zamerajući da joj je karijera preča od
porodice. Previše za roditelje koji su uvek mislili samo na sebe! Prvih meseci nakon
Kejtine smrti oni su, naravno, došli u Boston da mu pomognu oko Emili, ali ta briga
nije potrajala. Sada su se zadovoljavali samo time da telefoniraju jednom nedeljno,
kako bi saznali šta ima novo i da svojoj unuci napričaju tu vrstu budalaština.
To ga je izbacivalo iz takta! Nije dolazilo u obzir da prihvati to versko licemerje.
Nije verovao u boga, nikada nije verovao, pa ni smrt njegove žene neće dovesti do
toga da se tu nešto promeni! Za njega, biti filozof podrazumevalo je jednu vrstu
ateizma, i to je bilo viđenje stvari u kojem se slagao s Kejt. Smrt je značila kraj svega.
Nije bilo ničeg drugog, nije bilo posle, već samo praznina, potpuno i apsolutno
ništavilo. Njemu je bilo nezamislivo, čak i da bi smirio svoju kćerku, da je uljuljkuje
iluzijom u koju ni sam nije verovao.
„Ako ona nije na nebu, gde je onda?” insistiralo je dete.
„Njeno telo je na groblju, znaš to dobro. Ali njena ljubav nije mrtva”, popusti on.
„Ona je uvek u našem srcu i u našem sećanju. Možemo da nastavimo da zadržavamo
uspomenu na nju pričajući o njoj, da se sećamo lepih trenutaka koje smo proživeli
zajedno, da gledamo fotografije i da idemo da se okupimo na njenom grobu.”
Emili klimnu glavom, daleko od toga da je ubeđena.
,,I ti ćeš umreti, zar ne?”
„Kao i svi”, prihvati on. „Ali...”
„Ali ako ti umreš, ko će se brinuti o meni?” uspaniči se ona. On je čvrsto steže u
naručje.
„Ja neću umreti sutra, dušo! Neću umreti pre nego što navršim sto godina. To ti
obećavam!”
To ti obećavam, ponovi on u sebi, ipak dobro znajući da to obećanje uopšte ne stoji
na čvrstim nogama.
Maženje se produži još nekoliko minuta. Metju onda ušuška Emili i ugasi svetio,
sa izuzetkom noćne lampe okačene iznad kreveta. Pre nego što će pritvoriti vrata, još
jednom poljubi kćerku i obeća joj da će i Ejpril doći da joj poželi laku noć.
Metju siđe niz stepenice koje su vodile u salon. Prizemlje kuće kupalo se u
prigušenoj svetlosti. Već tri godine živeo je u ovoj kući od crvene opeke na uglu
Mauntvernonske i Ulice vrba. Lepa porodična kuća sa masivnim belim vratima i
roletnama od tamnog drveta, koja je gledala na Luisburški trg.
On se nagnu kroz prozor i ugleda električne venčiće kako svetlucaju, obešene po
ogradi parka. Kejt je čitavog života sanjala da živi u istorijskom srcu Bostona. Bila je
to mala zaštićena enklava, s kućama u viktorijanskom stilu, trotoarima od kaldrme i
cvetnim uličicama, s drvećem na njihovom obodu i starinskim fenjerima na gas.
Čarobno mesto koje je stvaralo utisak da je vreme stalo, dajući kućama otmen i
starinski šarm. Slika života koji nije dostupan plati lekara sa univerzitetske bolnice i
profesora fakulteta koji tek što je uspeo da izmiri svoj studentski kredit! Ali trebalo je
pre svega ubediti Kejt. Mesecima je obilazila radnje u četvrti i svuda lepila oglase.
Baš kada se spremala da se preseli u neku stariju kuću, jedna stara gospođa naletela
je na njen oglas. Ta bogata Bostonka nije volela posredovanje agencija za nekretnine i
želela je da kuću u kojoj je provela čitav život proda lično kupcu. Verovatno joj se
Kejt svidela, jer je nekim čudom prihvatila da veoma snizi svoju cenu, ipak uslovlj
avajući svoju ponudu ultimatumom. Imali su dvadeset četiri sata da se odluče. Čak i
sa značajnim popustom, suma je bila velika. Bio je to životni poduhvat, ali nošeni
svojom ljubavlju i verom u budućnost, Metju i Kejt učinili su taj korak, zadužili se na
trideset godina i počeli, obnovu kuće provodeći vikende u malterisanju i krečenju.
Iako se nikada u životu nisu time bavili, postali su stručnjaci za vodovod, popravku
parketa i montažu i uključenje elektroinstalacija.
Kejt i on razvili su skoro čulni odnos sa starom kućom. Njihovo boravište bilo je
njihovo intimno skrovište, predvideli su da tu podižu decu i da čekaju starost. A
shelter from the storm 4, kako je pevao Bob Dilan.
Ali pošto je Kejt umrla, koji je smisao svega toga? To mesto bilo je prepuno još
živih sećanja. Nameštaj, ukrasi, čak i neki mirisi, koji su i dalje lebdeii u vazduhu
(mirišljave sveće, potpuri, štapići tamjana), bili su povezani s Kejtinom ličnosti. Sve
to je kod Metjua neprekidno stvaralo utisak da njegova žena boravi u kući. Uprkos
tome, nije imao ni volje ni hrabrosti da se seli. U tom periodu nestabilnosti porodična
kuća činila je jedan od poslednjih orijentira.
Ali samo jedan deo kuće ostao je zamrznut u sećanju. Poslednji sprat sada je
oživeo prisustvom Ejpril, koja je iznajmila lepu sobu, kupatilo, prostor za garderobu i
mali studio. Na spratu ispod nalazile su se Metjuova i Emilina soba, kao i soba
predviđena za drugo dete, koje su planirali uskoro da dobiju... Što se tiče prizemlja,
ono je bilo uređeno kao i potkrovlje, sa velikim salonom i otvorenom kuhinjom.
4 Sklonište od nevremena. (Prim, prev.)
Metju izađe iz obamrlosti i nekoliko puta zatrepta da odagna bolne misli. Pređe
u kuhinju, mesto gde su nekada toliko voleli da doručkuju i gde su se uveče nalazili
da ispričaju kako je protekao dan, sedeći jedno pored drugog iza šanka. Izvadi
pakovanje svetlog piva iz frižidera. Otvori jednu flašu i uze novu tabletu anksiolitika,
koju proguta uz gutljaj alkohola. Koktel koronamedoks. Nije poznavao bolji lek koji
bi ga otupeo i odmah mu naterao san na oči.
„Hej, lepotane, pazi s tom mešavinom, to može biti opasno!” obrati mu se Ejpril
dok je silazila niz stepenice.
Bila se obukla za izlazak i po običaju je izgledala sjajno.
U cipelama s visokim petama, sa zadivljujućom prirodnošću nosila je
ekscentričan ali otmen komplet koji je naginjao ka fetišizmu: izuzetno proziran, s
bordo obrubom, šorts od lakirane kože, tamne hulahopke i tamni pamučni džemper.
Vezala je kosu u punđu i stavila sedefasti sloj da pojača ruž za usne boje krvi.
„Zar nećeš sa mnom? Idem u Gan šot, novi pab pored keja. Njihova pečena
svinjska glava je pravo krvoproliće. A tek njihov mohito, da ti ne pričam. Na to mesto
sada izlaze najlepše devojke u gradu.”
„A Emili, da je ostavim samu u sobi?”
Ejpril odbaci primedbu.
„Možemo da zamolimo komšijinu kćerku. Nju ne treba nikada moliti da izigrava
bebisiterku.” Metju odmahnu glavom.
„Ne bih želeo da se moja devojčica od četiri i po godine probudi u neko doba
posle košmara i otkrije da ju je otac ostavio da bi išao da pije mohito u baru sa
satanskim lezbejkama.”
Ljuta, Ejpril namesti dugačku narukvicu ukrašenu tirkiznim arabeskama.
»Gan šot nije bar za lezbejke”, iznervira se ona. „Osim toga, ozbiljna sam, Mete,
prijalo bi ti da izađeš, da vidiš sveta, pokušaš da se opet svidiš ženama, da vodiš
ljubav...”
„Pa kako misliš da se zaljubim? Moja žena...”
„Ne pričam ti o osećanjima”, prekide ga ona. „Govorim ti o ljubljenju! Telu uz
telo, radosti i zadovoljstvu čula. Mogu da te upoznam s drugaricama. Otvorenim
devojkama koje samo žele da se malo provedu.”
On je pogleda kao nekog stranca.
„Vrlo dobro, ne insistiram”, reče ona dok je zakopčavala džemper. „Ali nisi se
nikada zapitao šta bi Kejt mislila o tome.”
„Ne razum em.”
„Kada bi mogla da te vidi odozgo, šta bi mislila o tvom ponašanju?”
„Ne postoji odozgo! Nemoj da i ti započinješ tu priču!” Ona opovrgnu njegovu
tvrdnju.
„Nije važno. Hoću da ti kažem šta bih ja pomislila da sam na njenom mestu.
Volela bi da te vidi kako se zabavljaš, da se trgneš, da pružiš sebi barem najmanju
šansu da ponovo stekneš volju za životom.”
On oseti kako u njemu raste bes.
„Kako ti možeš da govoriš u njeno ime? Nisi je poznavala! Nisi je čak nikada ni
srela!”
„To je istina”, priznađe Ejpril, „ali mislim da na neki način uživaš u bolu i da
želiš da tako ostane, jer tvoj bol je poslednja spona koja te povezuje s Kejt i...”
„Prestani sa svojom psihologijom iz ženskih časopisa!” planu on.
Zbunjena, ona se ne potrudi da mu odgovori i izađe zalupivši vratima za sobom.
Ostavši sam, Metju potraži sklonište na svom otomanu. Ispi naiskap flašu piva,
zatim se ispruži i protrlja kapke. Dođavola...
Nije osećao nikakvu želju da ponovo vodi ljubav, da miluje neko drugo telo ili
da ljubi neko drugo lice. Osećao je potrebu da bude sam. Nije tražio da ga niko
razume niti da ga teši. Želeo je samo da živi sa svojim bolom, samo s jedinim vernim
drugovima: dozom medoksa i njegovom draganom koronom.
Čim zatvori oči, kroz glavu počeše da mu se nižu slike kao u filmu koji je već
gledao stotinama puta. Noć između 24. i 25. decembra 2010. To veče Kejt je bila na
dežurstvu do 21.00 u Dečjem odeljenju MGH-a 5, specijalizovanom za pedijatriju. Kejt
ga je pozvala pri kraju svog dežurstva.
„Moj auto je još usidren na bolničkom parkingu, dragi. Ti si kao i uvek u pravu:
stvarno bi trebalo da se otarasim te krntije.”
„To sam ti rekao već hiljadu puta...”
„Ali toliko sam vezana za tu staru mazdu! Znaš da je to prvi auto koji sam mogla
da kupim kada sam bila student!”
„Bilo je to još u devedesetim godinama prošlog veka, a već u to doba bio je
polovnjak...”
„Pokušaću da uhvatim metro.”
„Šališ se? U ovo vreme na svakom ćošku vreba opasnost. Uzeću motor i dolazim
da te pokupim.”
„Ne, stvarno je vrlo hladno. Pada nešto između kiše i snega, nije pametno da
krećeš, Mete!”
Kako je navaljivao, na kraju je popustila.
„Dobro, ali pazi se, molim te!”
Bile su to njene poslednje reči pre nego što je prekinula vezu.
Metju je uzjahao svoj trijumf. Kada je izašao s Bikon Hila, Kejt je verovatno ipak
uspela da upali malu mazdu. Jer, u 21.07, kamion koji je prevozio brašno u pekare u
centru grada udario ju je direktno dok je izlazila s bolničkog parkinga.
Odbačen uz betonski zid bolničkog kruga, auto je napravio dvostruki zaokret i
onda se okrenuo na krov. Nažalost, kamion se prevrnuo na trotoar i svom snagom
zakačio automobil. Kada je Metju stigao u bolnicu, vatrogasci su pokušavali da
izvuku Kejtino telo, zarobljeno smrskanim limom. Hitnoj pomoći bilo je potrebno
5 Massachusetts General Hospital: Masačusetska opšta bolnica u Bostonu. (Prim, prev.)
više od jednog sata da je evakuišu na bolničko odeljenje, gde je podlegla povredama i
preminula u toku noći.
Vozač kamiona izvukao se neozleđen. Toksikološke analize, koje su mu urađene
posle nesreće, pokazale su se da je bio pozitivan na kanabis, ali je prilikom ispitivanja
u policiji tvrdio da je Kejt u trenutku sudara telefonirala i da nije poštovala pravo
prvenstva.
Tu verziju je potkrepila i bezbednosna kamera, postavljena na ulazu parkinga.
Met otvori oči i pridiže se. Nije smeo da se prepusti lošim mislima. Morao je da
se suoči s tim zbog Emili. Ustade da potraži neku zanimaciju. Da pregleda zadatke?
Da gleda košarku na televiziji? Zatim mu pogled pade na veliku torbu u kojoj se
nalazio polovni kompjuter koji je kupio pre nekoliko sati.
Sede za drveni šank u kuhinji, izvuče kompjuter iz njegovog originalnog
pakovanja i priključi ga na mrežu, razgledajući opet neobično aluminijumsko kućište,
na kojem se nalazila nalepnica sa ilustracijom „Eva i jabuka”.
Otvori mašinu i pronađe poruku zalepljenu na ekranu. Tip sa buv-Ijaka
pobrinuo se da mu ostavi lozinku.
Metju uključi kompjuter i ukuca lozinku za pristup desktop u. Na prvi pogled
sve je izgledalo normalno: radna površina, ekran, ikonice karakteristične za mak. On
unese svoje podatke, da se poveže na internet, i kroz nekoliko minuta poče da
pretražuje po programima, kako bi se uverio da je uspeo da otvori sve aplikacije:
obrada teksta, navigator, prenos poruka, program za slike. Pokrenu poslednji
program i iznenadi se naišavši na niz fotografija.
Čudno, prodavač se ipak potrudio da formatira hard-disk...
Pritisnu dirku na tastaturi i pokrenu slajd-šou desetine snimaka. Bio je to album
na kojem su bile predstavljene razglednice sa odmora. More tirkizne boje, daske za
surfovanje, poređane po sitnom pesku, jedan muškarac i jedna žena, zagrljeni, koji su
na slici ovekovečili taj magični trenutak zalaska sunca.
Havaji? Bahami? Maldivi? - zapita se on, zamišljajući šum talasa i osećaj vetra u
kosi.
Posle mora se pojaviše pejzaži brežuljaka obraslih zelenilom, dvorci, vinogradi,
mali seoski trg.
Francuska ili Toskana, razmišljao je.
Zaintrigiran tim otkrićem, zaustavi projekciju i kliknu na svaku fotografiju, kako
bi video što više detalja. Pored njihovih tehničkih karakteristika, svaka od njih je
nosila napomenu „snimila emma.lovenstein@imperatornys.com “.
Ema Lavenstajn...
Odmah uporedi to ime sa potpisom u dnu ilustracije koja je ukrašavala kućište
kompjutera. Ema L.
Očigledno, prethodna vlasnica kompjutera.
Tipkajući po dirkama tastature, izdvoji sve snimke i ubaci ih u inboks da ih tu
sačuva. U trenutku konačne potvrde operacije, obuze ga lagana sumnja, i da bi
umirio savest, sastavi kratku poruku:
Od: Metju Šapiro
Za: Ema Lavenstajn
Tema: Fotografije
Dobro veče, gospođice Lavenstajn, Ja sam novi vlasnik vašeg makbuka.

Na hard-disku vašeg starog kompjutera ostalo je nekoliko fotografija. Želite li da
vam ih pošaljem ili mogu da ih izbrišem? Obavestite me. Vama na usluzi,
Metju Šapiro
4
Strangers in the Night
Ne verujem u vrednost odvojenih života.

Niko od nas nije kompletan kada je sam.
Virdžinija Vulf
Od: Ema Lavenstajn

Za: Metju Šapiro
Tema: Povraćaj fotografija
Dragi gospodine,
Mislim da ste pogrešili adresu. Ako i imam neki makbuk, nisam ga nikada
prodala! Fotografije koje imate u vašem posedu nisu moje. Srdačno, Ema
Ema Lavenstajn
Pomoćnik glavnog somelijea
Imperator
30 Rokfeler plaza, Njujork, NY 10020
2 minuta kasnije
Primljeno. Žao mi je zbog ove greške. Prijatno veče. Metju
P. S. Vi radite u Imperatoru? Onda smo se možda već sreli. Moja žena i ja tamo
smo proslavili prvu godišnjicu našeg susreta!
45 sekundi kasnije Stvarno? Kada?
1 minut kasnije
Pre nešto više od četiri godine, 29. oktobra. 30 sekundi kasnije
Dakle, nekoliko nedelja pre mog dolaska tamo! Nadam se da vam je restoran
ostao u lepom sećanju.
1 minut kasnije
Da, u odličnom. Čak se sećam nekih jela: prženi žablji bataci, teleće žlezde sa
tartufima i makarone na pirinču s mlekom!
30 sekundi kasnije A vina? Sirevi?
1 minut kasnije
Nema sumnje da ću vas razočarati, Ema, ali da budem iskren, ne pijem vino i
nikada ne jedem sir...
1 minut kasnije
Kako je to tužno! Ne znate šta propuštate. Ako budete opet dolazili u restoran,
otkriću vam nekoliko dobrih flaša! Živite li u Njujorku, Metju?
30 sekundi kasnije
Ne, u Bostonu. Na Bikon Hilu.
20 sekundi kasnije
To je susedna luka! Onda pozovite vašu suprugu sledeće jeseni da proslavite
petogodišnjicu vašeg susreta!
3 minuta kasnije
To će biti teško izvodljivo: moja supruga je mrtva.
1 minut kasnije
Ja sam stvarno zbunjena. Primite moje izvinjenje.
1 minut kasnije
Niste mogli da znate, Ema.
Prijatno veče.
Metju skoči sa stolice i udalji se od kompjutera. Eto čemu se izlaže raspravljajući
s nepoznatima na internetu! Šta mu je bilo na pameti kada se upustio u ovaj
nadrealni dijalog? Bez trunke žaljenja izbrisa fotografije i otvori novu flašu korone.
Iako se opirao ovom razgovoru, on mu je otvorio apetit! Otvori frižider u kuhinji
i utvrdi da je prazan.
Logično, ne može sam da se napuni, šapnu mu neki glasić.
Čeprkajući po frižideru, ipak pronađe picu, koju ubaci u mikrotalasnu, Podesi
termostat i vrati se pred monitor kompjutera.
Stigla je još jedna poruka od Eme Lavenstajn...
Ah, kako sam nespretna! Ali kako sam mogla i da posumnjam da je njegova žena mrtva?
- prekori Ema sebe.
Ova prepiska izazvala je njenu radoznalost. Sasvim slučajno ukuca na Guglu
„Metju Šapiro + Boston”. Prvi rezultati koji su se pojavili upućivali su na službeni sajt
Univerziteta Harvard. Zaintrigirana, kliknu na prvu konekciju i naiđe na kratku
biografiju jednog od predavača na odseku filozofije. Očigledno, njen tajanstveni
sagovornik držao je časove na uglednom fakultetu. Profesorov CV bio je praćen
fotografijom. Ako se moglo verovati snimku, Šapiro je bio lep crnomanjast čovek,
reklo bi se u ranim četrdesetim godinama i sa prefinjenim šarmom Džona
Kasavetesa. Oklevala je nekoliko sekundi, pa onda pusti prste da prosto lete po
tastaturi:
Od: Ema Lavenstajn
Za: Metju Šapiro
Jeste li večerali, Metju?
***
Metju se namršti. Nije voleo ovako uvlačenje u njegov život. Ipak odgovori kao
iz topa:
Od: Metju Šapiro Za: Ema Lavenstajn
Ako baš hoćete sve da znate, jedna pica se upravo odmrzava u mikro-talasnoj
pećnici.
30 sekundi kasnije
Dobro, pustite sad smrznutu picu, Metju.
Evo šta vam predlažem umesto toga:
Jeste li čuli za Zelig fud, izvrsnu prodavnicu delikatesa u Čarlsovoj ulici?
Njihove police sa sirom i mesnim proizvodima su čarobne. Ako hoćete da provedete
pravo gurmansko veče, idite u tu radnju. Izaberite neki od njihovih ukusnih kozjih
sireva. Na primer, jedan od njihovih specijaliteta sa smokvama ili vasabijem. Da,
znam, ta mešavina vas može iznenaditi, ali uz jedan sovinjon, belo vino sa Loare -
recimo sanser ili penušavi puji - taj sklad može biti savršen. Takođe vam savetujem
da probate njihovu paštetu od guščije džigerice na krišci hleba, s pistaćima, što će se
savršeno slagati sa baršunastim taninima burgunca iz Kot de Nuija. Ako još
pronađete ževre-šamberten iz 2006, vi ste na konju!
Eto, to su moji predlozi. Videćete, to je bolje od smrznute pice... Ema
P. S. Upravo sam proverila na internetu: sa Bikon Hila možete ići u Zelig fud čak
i peške, ali požurite, radnja se zatvara u 22 h...
Metju odmahnu glavom ispred ekrana. Već odavno se niko nije toliko brinuo o
njegovom blagostanju... Onda se povrati i odmah pobuni u sebi. S kojim pravom ta
Ema Lavenstajn dozvoljava sebi da mu diktira kako da iskoristi svoje veče?
Ljut, prekide s elektronskim dopisivanjem i pređe na svoj pretraživač.
Popusti pred radoznalošću, otkuca „Ema Lavenstajn + somelije” i baci se na
pretraživanje. Kliknu na prvi rezultat: jedan onlajn-članak revije Vajn spektejtor.
Članak je bio od prošle godine. Naslovljen sa „Deset talenata koje treba pratiti”,
prikazivao je portret nove generacije somalijea. Začudo, većina tih „mladih talenata”
bile su žene. Pretposlednji portret bio je Emin. Bio je ilustrovan njenim snimkom,
napravljenim u haj-tek podrumu restorana Imperator. Metju zumira da uveća
fotografiju. Nije bilo nikakve sumnje: mlada konobarica iz članka svakako je bila ista
osoba koju je zapazio na snimcima sa odmora koje je pronašao na hard-disku
kompjutera. Lepa crnka nasmejanih očiju i vragolastog osmeha.
Čudno... Zašto je tvrdila da ovaj kompjuter nije pripadao njoj? Ustručavanje?
Stidljivost? To je bilo moguće, ali zašto je u tom slučaju nastavila konverzaciju?
Buka termostata najavi kraj pečenja pice.
Umesto da ustane, Metju uze telefon da pozove komšije. Upita da li je njihova
kćerka Elizabet spremna da pričuva Emili na pola sata. Trebalo je da skokne do Zelig
fuda i morao je da krene odmah. Radnja se zatvarala u 22 h...
Boston
Četvrt Bek Bej
1.00
Gan šot se tresao u ritmu basova elektronske muzike. Ejpril se laktala kako bi se
izvukla iz gužve u pabu, da popuši cigaretu.
Opa, malo sam se nacvrcala, ja... pomisli dok je posrtala uz ivicu trotoara. Svež
noćni vazduh joj je prijao. Popila je previše, previše je i igrala, previše flertovala.
Namesti bretele svog brusthaltera i pogleda na sat. Bilo je već kasno. Onda mobilnim
telefonom naruči taksi, zatim prinese cigaretu usnama, dok je istovremeno tražila
upaljač u torbi.
Gde li se deo taj odvratni upaljač?
„Tražiš ovo, zar ne?”, začu glas iza leđa.
Ejpril se okrenu i spazi mladu plavušu blistavog osmeha. Bila je to Džulija,
devojka koju nije prestajala da je proždire pogledom cele večeri, ali koja nije
odgovorila ni na jedno od njenih nabacivanja. Kratke kose u kalifornijskom stilu,
blistavog pogleda, graciozne figure vile koja stoji na svojim visokim stratosferičnim
lakim cipelama: u potpunosti Ejprilin tip.
„Zaboravila si ga na šanku”, objasni mlada žena i kresnu upaljač koji zasvetli
sedefastoružičastim sjajem.
Ejpril joj priđe da zapali cigaretu. Hipnotisana prozračnom kožom, senzualnim
usnama i finim crtama devojke koja je stajala ispred nje, oseti grozničavo treperenje
leptirića u stomaku.
„Ništa se ne čuje od galame unutra”, primeti Džulija.
„Tačno. Ta muzika više nije za moje godine”, našali se Ejpril.
Treptanje farova privuče pažnju devojaka.
„To je moj taksi”, objasni Ejpril, pokazujući na auto koji se zaustavi ispred paba.
„Ako hoćeš da iskoristiš...”
Džulija se nekoliko sekundi pretvarala da okleva. Ona je vodila igru i znala je to.
,,U redu, to je kul. Nećeš morati da praviš veliki krug. Stanujem baš tu pored, u
Pembručkoj.”
Dve žene sedoše na zadnje sedište kola. Dok je taksi polazio s keja reke Čarls,
Džulija nežno položi glavu Ejpril na rame, koja oseti strahovitu želju da je zagrli.
Ipak ne učini ništa, zbunjena zbog upornog pogleda njihovog vozača.
Ako misliš da ćeš moći da gledaš tako sa uživanjem... izazivala ga je ona, fiksirajući ga
u retrovizoru.
Vožnja je kratko trajala i automobil za manje od pet minuta stade u uličici
oivičenoj drvećem.
„Ako hoćeš da se popneš, da popijemo čašu...” predloži nehajno Džulija. „jedna
od mojih starih drugarica s fakulteta poslala mi je bocu pulpe od aloje. Čudesna
majstorija koju je sama pripremila! Uživaćeš.”
Ejpril se neprimetno osmehnu, oduševljena zbog poziva. Ipak, u odlučujućem
trenutku nešto je zadrža. Neka pritajena briga koja ju je gnjavila i njenu želju držala u
ravnoteži. Ta Džulija joj se stvarno sviđala, ali brinula se zbog Metjua. Kada je
početkom večeri krenula od kuće, izgledao joj je posebno deprimiran, možda čak u
fazi da počini neku glupost... Bilo je to bez sumnje apsurdno, ali nije mogla da izbije
iz glave tu misao. Plašila se da će ga, kada se vrati kući, pronaći obešenog o gredu ili
u komi izazvanoj medikamentima.
„Slušaj, stvarno bih volela, ali sada ne mogu”, promrmlja ona.
,,U redu, shvatila sam...”, zbuni se Džulija. „Ne, sačekaj! Daj mi tvoj broj. Mogle
bismo...” Suviše kasno. Lepa plavuša je već zatvorila vrata. Sranje...
Ejpril uzdahnu, pa onda zamoli vozača da je odveze do ugla Mauntvernonske i
Ulice vrba. Bila je uznemirena tokom čitave vožnje. Metjua je poznavala tek godinu
dana, ali se zaista vezala za njega i malu Emili. Iako je bila dirnuta zbog njegove
nesreće, nije znala kako da mu pomogne. Metju je bio toliko odan svojoj ženi da
Ejpril nije videla kako bi neka druga pretendentkinja u tako kratkom roku mogla da
zauzme mesto u njegovom životu. Kejt je bila briljantna, lepa, mlada, društvena.
Koja bi žena mogla da se takmiči s doktorkom kardiohirurgom sa građom
manekenke?
Auto stiže ispred kuće. Ejpril izmiri račun i otvori ulazna vrata, vodeći računa da
ne bude previše bučna. Mislila je da će zateći Metjua kako hrče, zavaljen na otomanu,
uspavan koktelom piva i anksiolitika. Umesto toga, nađe ga kako sedi za ekranom
svog novog kompjutera. Glava mu se njihala u ritmu neke džez melodije, a na licu
mu je blistao veseo osmeh.
„Već si sevratila?” začudi se on.
„Dobro, u redu je, sakrij radost što me ponovo vidiš!” odgovori mu ona s
olakšanjem.
Primeti u kuhinjskom prostoru otvorene vinske flaše, kao i ostatke finih sireva i
paštete namazane na hleb.
„Ne odričemo se ničega, koliko vidim! Izlazio si u nabavku? Ipak sam mislila da
nećeš napuštati svoju jazbinu.”
„Preko glave mi je da jedem smrznutu hranu”, pokuša nespretno da se opravda.
Ona ga pogleda sumnjičavo i krenu ka njemu.
„Dobro se zabavljaš novom igračkom”, pecnu ga ona dok mu se naginjala preko
ramena.
Metju zatvori ekran u deliću sekunde. Nađe se u neprilici i pokuša da sakrije
fotografije koje je sakupio u inboksu kompjutera i koje je upravo štampao. Ali je
Ejpril bila brža nego on.
„Slatka je”, proceni, dok je pregledala Emine snimke. „Ko je ona?”
„Somelije u jednom velikom njujorškom restoranu.”
„A ta muzika, šta je to? Mislila sam da ne voliš džez.”
„To je Kit Džaret, Kelnski koncert. Jesi li znala da muzika može imati uticaja na
degustaciju vina? Istraživači su dokazali da neka vrsta džez muzike stimuliše delove
mozga koji omogućuju da se bolje uoči kvalitet poznatih vina. To je luckasto, zar ne?”
„Baš strastveno. Je li ti to rekla tvoja nova drugarica?”
„Nije mi drugarica. Nemoj da si smešna, Ejpril.”
Mlada žena optužujući uperi prst ka Metjuu.
„A šta reći na to da sam propustila ribu veka zbog brige o tebi!”
„Zahvaljujem ti na brizi, ali nisam ništa tražio od tebe.”
Ona nastavi podignutim glasom:
„Zamišljala sam te depresivnog i kako hoćeš da se ubiješ, a ti si se gostio
degustirajući poznata vina s devojkom na koju si naišao na internetu.!!”
„Čekaj, ti se ljutiš na mene, je li? Kriza ljubomore?”
Lepa galeristkinja posluži se čašom vina, da povrati mirnoću.
„Dobro, ko je ta žena?”
Pošto se malo nećkao, Metju prihvati da joj ispriča svoje veče, od otkrića
fotografija na hard-disku do neobičnog toka razgovora u koji su se upustili Ema i on.
Tipkajući po tastaturi, za oko tri sata pretresli su širok spektar tema, razmenivši na
desetine mejlova. Utvrdili su da gaje istu strast prema Keriju Grantu, Merilin Monro,
Biliju Vajlderu, Gustavu Klimtu, Miloskoj Veneri, filmovima Doručak kod Tifanija i
Prodavnica iza ugla. Ponovo su razmotrili vekovne teme: Bitlsi ili Rolingstounsi, Odri
ili Ketrin Hepbern, Red soksi protiv Jenkija, Frenk Sinatra ili Din Martin. Sukobili su
se oko filma Izgubljeni u prevodu, koji je za Metjua bio „krajnje precenjen”, a za Emu
„nezaobilazno remek-delo”. Razmatrali su koji je roman Štefana Cvajga bio
najuspešniji, koje slike Edvarda Hopera su ostavile najjači utisak na njih, koja je
najbolja pesma s Nirvaninog albuma Unplugged.
Iznosili su argumente je li Džejn Ejr bolja od Gordosti i predrasude, da li je čitanje
romana na ajpedu isto tako prijatno kao okretanje stranica nekog štampanog dela, da
li je Off the Wall bolji od Thriller, da li su Ljudi s Menhetna trenutno najbolja serija, da li
je akustična verzija Layla bolja od originalne, da li je Get Yer Ya-Yas Out! najbolji živi
album svih vremena, da li...
„Dobro, u redu, shvatila sam”, prekide ga Ejpril. „Da li ste, osim toga, priuštili
sebi i malu seansu sajberseksa?”
„Ne, nije tako!” uzviknu on, sav razjaren. „Samo smo raspravljali, to je sve.”
„Naravno...”
Metju odmahnu glavom. Nije mu se dopadao smer u kojem je išao razgovor.
,,I ko ti kaže da je to stvarno ta lepa crnka koja se nalazi s druge strane ekrana?”,
upita ga Ejpril. „Krađa identiteta postala je nešto uobičajeno za internet. Možda, a da
to ne znaš, već tri sata raspravljaš sa nekim gojaznim čikicom od osamdeset godina.
„Ti si stvarno rešila da mi upropastiš veče...”
„Naprotiv, srećna sam što te vidim kako ponovo navlačiš dlaku zveri, ali ne bih
želela da se previše posvećuješ toj osobi i da se razočaraš ako shvatiš da to stvarno
nije ono što si mislio.”
„Šta predlažeš?”
„Da ne čekaš previše da je sretneš. Zašto je ne pozoveš u restoran?” On
odmahnu glavom.
„Ti si luda, previše je rano za to! Pomisliće da...”
„Ona neće pomisliti ama baš ništa! Gvožđe treba kovati dok je vruće. Tako to ide
danas. Jasno se vidi da već veoma dugo nisi igrao igru zavođenja.”
Zbunjen, Metju je neko vreme razmišljao. Oseti da ne vlada situacijom. Ne bi
voleo da prenagli, niti da popusti pred zanosom. Na kraju krajeva, stvarno nije
poznavao tu Emu Lavenstajn. Ali morao je da prizna da se među njima stvorila neka
veza, uzajamno zadovoljstvo koje su osetili, nekoliko sati spokojstva i udaljavanja od
svakodnevne tuge. Takođe mu se svidela romantična strana njihovog susreta, uloga
koju je odigrao slučaj ili čak možda... sudbina.
„Pozovi je što je pre moguće”, opet ga posavetova Ejpril. „Ako sam ti potrebna,
ja ću pripaziti Emili.”
Ona zevnu i pogleda na sat.
„Previše sam popila, idem da legnem”, reče ona i mahnu mu rukom. Metju joj
uzvrati pozdrav, posmatrajući je kako se penje uz stepenice. Kada ostade sam, otvori
kompjuter i požuri da klikne na ikonicu za poštu. Nije bilo novih poruka od Eme.
Možda se zasitila. Možda je Ejpril bila u pravu. Možda nije trebalo previše da
očekuje. On odluči da bude načisto sa tim.
Od: Metju Šapiro

Za: Ema Lavenstajn
Tema: Poziv
Jeste li još uvek ispred svog kompjutera, Ema? 1 minut kasnije

U krevetu sam, Metju, ali je moj laptop pored mene. Prebacila sam vaš Filozofski
antipriručnik na kompjuter i prosto ga gutam. Nisam znala da Ciceron na latinskom
znači grašak..,
Kao pod uticajem neke nevidljive sile, Metju se usudi na nešto nezamislivo.
45 sekundi kasnije
Imam za vas jedan predlog, Ema.
Poznajem mali italijanski restoran u Ist Vilidžu, zove se Broj 5, južno od
Tompkins skver parka. Drže ga Vitorio Bartoleti i njegova žena, koji su moji prijatelji
iz detinjstva. Večeram kod njih svaki put kada dolazim u Njujork, prevashodno kada
učestvujem na seminarima u Morganovoj biblioteci. Ne znam kakva im je vinska
karta, ali ako volite arančine na bolonjski način, lazanje iz peći na drva, taljatele u
raguu, sicilijanske kanelone, onda će vam se to mesto svideti. Da li prihvatate da
večerate sa mnom?
30 sekundi kasnije
Sa oduševljenjem, Metju. Kada dolazite u Njujork sledeći put? 30 sekundi kasnije
Sledeći sastanak predviđen je za 15. januar, ali možda bismo mogli da se vidimo
pre tog datuma. Zašto ne sutra uveče? U 20 h?
***
Sutra... Sutra! SUTRA!
Ema oseti želju da skače po krevetu. Bilo je to suviše lepo da bi bilo istina!
„Čuješ li to, Klovise? jedan uzoran i inteligentan tip hoće da me izvede na
večeru! Seksi profesor filozofije zakačio se za mene!”, puna zanosa, saopšti ona psu
koji je dremuckao ispod njenih nogu na krevetu.
Ako je šarpeju bilo potrebno nešto više da bi se uzbudio, on iz pristojnosti ipak
ispusti neku vrstu brundanja.
Ema je likovala. Sasvim neočekivano, imala je savršeno veče. Sa nekoliko
elektronskih poruka Metju Šapiro povratio joj je svetlost i veru u život. A sutra uveče
srešće ga glavom i bradom. Jedino što sutra uveče... radi.
Odjednom zabrinuta, Ema se pridiže na jastuku i zamalo da obori tacnu s
vrbenom. Njen posao imao je tu veoma nezgodnu stranu: nije raspolagala slobodnim
večerima. Preostalo joj je samo da uzme slobodan dan, ali nije mogla da to odloži od
danas za sutra. Procedura je bila složena, a restoran je bio vrlo opterećen poslom u
decembru.
Nakratko razmisli i odluči da se ne sekira. Zamoliće nekog od svojih kolega da je
zameni u večernjem terminu. To je bilo komplikovano, ali izvodljivo. U svakom
slučaju, nije dolazilo u obzir da propusti „prijatni randevu”, kako je nekada govorila
njena baka.
Onda razvuče usne u širok osmeh i sastavi posieđnji mejl za to veče:
Od: Ema Lavenstajn

Za: Metju Šapiro
Tema: Re: Poziv
Važi, Metju. Naći ću način da se izvučem sa posia, Hvala za ovo prijatno veče.
Onda, vidimo se sutra uveče! Lepo spavajte.
P. S. Obožavam iazanje i arančine... I tiramisu takođe!
DRUGI DAN
5
Između njih dvoje
Čak i kada glumiš samog sebe,

potrebno je da se našminkaš.
Stanislav Ježi Lec
Sutradan
Boston
12.15
Metju zatvori vrata za sobom i u letu siđe niz stepenište koje je odvajalo kuću od
ulice.
Ako je prethodne noći padala kiša, sada je sunce svom snagom obasjavalo uličice
Bikon Hila. Miris rastinja lebdeo je nad Luisburškim trgom, a narandžasti sunčevi
zraci pojačavali su jesenje boje parka. S otrcanim rancem preko ramena, stavi na
glavu kacigu, uzjaha bicikl, poče da zvižduće i pokrenu pedale, kako bi stigao do
ulice Pinkni. Otkad mu srce nije bilo tako rasterećeno? Godinu dana živeo je kao
nekakva avet, ali se tog jutra probudio čista srca. Održao je tri časa na univerzitetu,
šalio se sa studentima, pošto je ponovo imao zadovoljstvo da predaje dobro
raspoložen.
Nestao je onaj osećaj da ga neka gvozdena ruka steže u stomaku. Osećao je kako
se život odvija oko njega i ponovo je imao utisak da uzima udela u toj živosti. Obuzet
tim ponovo pronađenim osećanjem, ubrza okretanje pedala i spretno uđe u krivinu
ka Brimerovoj ulici. Vetar ga je milovao po licu. Primetivši Gradski vrt, još više ubrza
i prosto se stopi s biciklom, parajući vazduh, nošen tim opojnim osećajem slobode.
Dok je uživao u tom trenutku, vozio je duž parka bez kočenja, a onda skrenu desno,
kako bi stigao do Njuberijske ulice.
Ta ulica, prepuna otmenih kafića i modnih butika, jedno je od najpomodnijih
mesta Bek Beja. Po lepom danu u vreme ručka, terase su prepune. Metju priveza
bicikl ispred kuće od peščara, čije je prizemlje bilo preuređeno u restoran. Bistro 66
bilo je mesto gde je ponekad ručavao s Ejpril. Ostalo je jedno prazno mesto napolju i
on požuri da ga zauzme, mahnuvši u prolazu konobaru. Kada je konačno seo, izvuče
laptop iz torbe i poveza se na vaj-faj mrežu restorana. S nekoliko klikova rezervisa
avionske karte za Njujork na sajtu Delta erlajnsa. Let u 17.15 omogućavao mu je da
bude na Aerodromu Kenedi u 19 h. Baš onoliko koliko je bilo potrebno da stigne tačno
na vreme za večeru s Emom. Odmah zatim pozva Broj 5 i nalete na svoju prijateljicu
Koni. Nisu se videli već dugo i ona je bila oduševljena što ga čuje. Imala je mnogo
toga da mu ispriča, ali je to bilo vreme kada je vladala gužva za ručak, a pored toga,
jedan od njihovih konobara bio je bolestan. Ona zabeleži njegovu rezervaciju i
obradova se što će moći na miru da popriča s njim to veče.
„Je li to mesto zauzeto, mladi čoveče?”
Metju završi razgovor i uputi pogled ka Ejpril.
„Slobodno je i samo čeka na vas.”
Ona se smesti uz grejnu ploču i mahnu konobaru da naruči čašu pino grija i
tanjir krab-kejksa. „Šta ćeš ti da jedeš?”
„Malu cezar salatu i običnu vodu.”
„Držiš dijetu?”
„Čuvam se za večeras. Večeram u restoranu.”
„Ozbiljno? Pozvao si svoju lepu podrumarku? Čestitam, Mete, ponosim se
tobom!”
Donesoše im piće. Ejpril podiže čašu i srdačno se kucnuše. „Čekaj, jesi li smislio
šta ćeš obući?”, upita ga ona zabrinutim glasom. Metju slegnu ramenima.
„Pa dobro, ništa posebno. Mislio sam da tamo idem ovako.” Ona se namršti i
odmeri ga od glave do pete.
„U previše širokim vrećastim pantalonama, staroj trenerci s kapuljačom,
konversicama i vojničkoj jakni? Nadam se da se šališ! Da ne pričamo o tvojoj čupavoj
kosi i bradi neandertalca.”
„Nemoj da preteruješ, molim te.”
„Ali ja ne preterujem, Mete! Razmisli jedno pet minuta: ta mlada žena radi u
najčuvenijem restoranu Menhetna. Njeni gosti su poslovni ljudi, ličnosti iz sveta
umetnosti i mode, elegantni i prefinjeni ljudi, obučeni kao iz butika. Pomisliće da si
neka seljačina ili večiti student.”
„Ali ja neću da izigravam nekog drugog!”
Ona odbaci takvo rezonovanje.
„Za prvi randevu čovek se jednostavno spremi, to je sve. Gleda se na pojavu:
prvi utisak uvek ostaje urezan u svesti ljudi.” Metju se razdraži.
„Voleti nekoga zbog njegove spoljašnosti isto je što i voleti knjigu zbog njenih
korica!” 6
„To je to: uživaš u svojim citatima. Ne bi marilo da večeras budeš manje
ponosan...”
On duboko uzdahnu i lice mu se smrači. Zavi sebi cigaretu, odoli želji da je
zapali, ali posle nekoliko sekundi razmišljanja bio je primoran da kapitulira:
„Dobro, možda bi mogla da mi daš neki savet...”
Njujork 13-oo
„Lavenstajnova, vi ste izgubili kočnice!”, dreknu Piter Benedikt i gurnu prozirna
vrata vinskog podruma Imperatora.
6 Citat koji se pripisuje Lori Konan, kanadsko-francuskoj romansijerki. (Prim, prev.)
Šef podruma uputi se hitrim korakom ka svojoj podređenoj koja je slagala flaše u
metalni ormar.
,,S kojim pravom se usuđujete da kupujete ova vina?” povika on, mašući
požutelim listom papira.
Ema baci pogled na dokument. Bila je to faktura u čijem je zaglavlju označen
naziv nekog sajta za onlajn-prodaju, specijalizovanog za izuzetna vina. Ona je
sadržala narudžbinu za tri flaše:
Domen de la Romane Kontu 1991.
Ermitaž Kive Ketlin, J. L. Šav, 1991.
Graher Himelrajh, Auslez, Domen j. J. Prim, 1982.
To su bili: legendarni i raskošni burgundac; prefinjeni i plemeniti širaz i rizling s
autentičnom mešavinom slatkastog ukusa. Tri veličanstvena vina savršenih godišta.
Tri najbolja vina koja je probala u životu. Ipak, nije ona bila osoba koja je naručila te
flaše.
„Uveravam vas da ja ni u kom slučaju nisam u toj priči, Pitere.”
„Ne zavitlavajte se sa mnom, Lavenstajnova. Narudžbenica nosi vaš potpis, a
faktura je plaćena s bankarskog računa Imperatora.”
„To je nemoguće!”
Pobeleo od besa, Benedikt nastavi litaniju prekora. „Upravo sam pozvao
pošiljaoca koji mi je jasno potvrdio isporuku flaša restoranu. Dakle, hteo bih da znam
gde su, i to brzo!”
„Slušajte, očigledno je u pitanju greška. To nije ozbiljno. Treba samo...”
„Nije ozbiljno? Koštaju više od deset hiljada dolara!”
„To je zaista velika suma, ali...”
„Snađite se kako vam se sviđa, Lavenstajnova, ali hoću da ovaj dug bude
izmiren do kraja dana!” zalaja on, pa onda uperi prstom u nju i zapreti joj. „Inače,
pravac vrata!”
Ne čekajući njen odgovor, naglo se okrenu i izađe iz podruma.
Ema ostade nepomična nekoliko sekundi, zaprepašćena žestinom prepirke.
Benedikt je bio podrumar starog kova, koji je smatrao da žene nemaju šta da traže u
vinskom podrumu. On je imao razloga da se oseća ugroženim od svoje pomoćnice.
Pre svog iznenadnog odlaska, Džonatan Lamperer je mesto šefa podruma namenio
Emi. Mlada žena trebalo je da zameni Benedikta početkom ove godine, ali je ovaj
uspeo da kod nove uprave poništi tu promociju. Otada je Benedikt je imao samo
jednu misao u glavi: gurnuti svoju koleginicu u grešku, kako bi onda mogao da je se
zauvek otarasi.
Ema je gledala fakturu češkajući se po glavi. Piter Benedikt je bio ljutit i
osvetoljubiv čovek, ali nije bio toliko lud da joj namesti takvu mahinaciju.
Ko onda?
Tri vina nisu bila naručena slučajno. Bila su to tri uzorka koja je ona navela
prethodne nedelje prilikom susreta s novinarom iz revije Vajn spektejtor, koja pravi
portrete nove generacije podrumara. Ona pokuša da se priseti: razgovor se odvijao u
prostorijama službe za štampu i odnose sa javnošću restorana u prisustvu...
Romijal Leblan!
Veoma uzbuđena, Ema izađe iz podruma hitrim koracima i uđe u lift da dođe do
prijemnog odeljenja. Bez najave prođe u kancelariju službe za štampu i zamoli da
razgovara s mladim pripravnikom koga je Imperator zaposlio da obavlja održavanje
kompjuterskih uređaja. Ona jurnu ka kancelariji koju su joj naznačili i zatvori vrata
za sobom.
„Da nešto raščistimo, cvikerašu!”
Iznenađen zbog ovog upada, Romijal Leblan poskoči iza monitora svog
kompjutera. Bio je to dečak u dobu adolescencije, pomalo povučen, kratko podšišane
kose i bledog lica, uokvirenog parom krupnih četvrtastih naočara s debelim
okvirima. Bosih nogu u sandalama, imao je na sebi farmerke isečene na kolenima i
duks s kapuljačom, sumnjive čistoće, ispod kojeg se nazirala Marvelova majica.
„Dobar dan, gospođice, oh... Lavenstajn”, dočeka je s preterano izraženim
francuskim naglaskom.
„Vidim da si me prepoznao, to je dobro za početak”, reče ona i preteći krenu
prema njemu.
Zatim baci pogled na ekran kompjutera.
„Da li te restoran plaća da bleneš u fotografije golih žena?”
„Oh, ne, gospođo, ali ovde... to je... sada mi je pauza.”
Mladi Francuz se oseti neprijatno, svali se u stolicu i pokuša da zadrži prisustvo
duha tako što zagrize tablu već načete čokolade, koja je ležala na radnom stolu.
„Prestani da ždereš, praznoglavi!” naredi mu ona.
Onda izvuče iz džepa fakturu i poče da mu maše njome ispred nosa.
„Jesi li ti izvršio ovu narudžbu?”
Dečakova ramena se skupiše i on sagnu glavu. Ema je bila uporna: „Čuo si me
kada sam razgovarala sa novinarom, zar ne?” Kako je Romijal ćutao, Ema podiže
glas:
„Slušaj me dobro, kretenu, nemam nameru da izgubim posao. Dakle, možeš
slobodno da mi ne odgovoriš, ali ću u tom slučaju zamoliti upravu da obavesti
policiju, pa da to onda objasniš njima.”
Ta pretnja delovala je na dečaka kao strujni udar.
„Ne, molim vas! To je... to je istina, bio sam očaran načinom na koji pričate o
vinima i poželeo sam da ih probam.”
„Hteo si da probaš flaše koje koštaju više od tri hiljade dolara po komadu, luda
glavo? Imaš jogurt u glavi umesto mozga ili šta već? Kako si uspeo da ih naručiš?”
Romijal pokretom glave pokaza na ekran.
„Ništa lakše: vaši računari i sistem nisu osigurani. Bilo mi je potrebno manje od
dvadeset sekundi da izvršim upad u računovodstvo restorana.”
Ema oseti kako srce poče ubrzano da joj kuca.
,,A te flaše, jesi li ih otvorio?”
„Ne, one su tu”, odgovori on i ustade sa stolice.
Nekako se odvuče do metalnog ormara, odakle izvuče drveno sanduče u kojem
su se nalazile tri boce dragocenih i retkih vina.
Hvala bogu!
Ema pažljivo pregleda svaku od flaša: bile su netaknute.
Bez oklevanja pozva dobavljača i objasni mu da je račun Imperatora bio hakovan.
Predloži da o njihovom trošku vrati celokupnu narudžbu i da se faktura poništi.
Oseti ogromno olakšanje kada su joj saopštili da to nije nikakav problem.
Ostade nepomična nekoliko sekundi, sa osećajem olakšanja što je sačuvala
posao. Onda se usredsredi na razmišljanje o svom večerašnjem randevuu i obuze je
zebnja. Da bi se smirila, pogledom potraži svoj lik u svetlucavoj površini prozorskog
stakla, ali slika koju je ugledala stvarala je suprotan efekat: bila je odvratna.
Kosa joj je bila neuredna, njena boja bez sjaja, frizura bezoblična. S takvom
glavom neće uspeti da se svidi Metjuu Šapiru. Uzdahnu i odjednom postade svesna
prisustva mladog pripravnika.
„Slušaj, biću primorana da prijavim tvoju grešku šefu personala. To što si uradio
veoma je ozbiljno.”
„Ne! Molim vas!”
Dečak se odjednom rasplaka, navreše mu suze na oči.
„Plači, tako ćeš manje piškiti”, uzdahnu ona.
Ipak mu pruži maramicu i strpljivo sačeka da prestane sa jecajima.
„Koliko imaš godina, Romijale?”
„Šesnaest i po.”
„Odakle si?”
„Iz Bonea, južno od Dižona, to je...”
„Znam gde je Bone. Neka od najboljih francuskih vina potiču iz tvoje oblasti. Od
kada radiš u Imperatoru ?”
„Petnaest dana”, reče on i skide naočari da protrlja kapke. „I taj posao te
zanima?”
On odmahnu glavom i pokaza bradom na ekran svog PC-ja. „To je jedino što me
stvarno interesuje.”
„Kompjuteri? Šta onda radiš u restoranu?”
On joj onda poveri da je došao u Njujork zajedno sa svojom prijateljicom, koja je
nakon završene mature krenula preko okeana da radi kao dadilja.
,,I ta devojka te je ostavila?”, naslućivala je Ema. Pomalo posramljen, potvrdi
ćuteći. „Znaju li barem tvoji roditelji da si u Americi?”
„Da, ali oni u ovom trenutku imaju preča posla”, potvrdi on neodređeno.
„Pa kako si uspeo da se zaposliš ovde, u Njujorku? Nemaš papire za rad, nisi
punoletan...”
„Poslužio sam se lukavstvom i došao do privremene radne vize, prikazujući da
sam malo stariji.”
Doći do vize lukavstvom. Nije bilo čudno što se plašio policije i što nije želeo da
privuče na sebe pažnju.
Ema pogleda dečaka sa mešavinom divljenja i sažaljenja.
„Gde si naučio to da radiš, Romijale?”
On slegnu ramenima.
„Može se učiniti mnogo toga kada znaš da koristiš kompjuter.”
Kako je ona insistirala, on joj ispriča nekoliko anegdota. Kada je imao trinaest i
po godina, Romijal je proveo nekoliko sati u pritvoru zato što je na internetu rasturao
piratski prevod poslednjeg toma Harija Potera. Nešto kasnije hakovao je sajt svoje
škole, zabavljajući se menjanjem svojih ocena i slanjem luckastih poruka na mejlove
roditelja učenika. Prošlog juna je s nekoliko kiikova otkrio teme maturskog ispita,
kako bi obezbedio dobre ocene za svoju prijateljicu. Najzad, početkom jula je
nakratko blokirao Fejsbuk stranicu francuskog predsednika Nikole Sarkozija. Bile su
to dotad đačke šale, koje nisu bile po volji upravi škole, ali tada su do njega doprle
službe bezbednosti. S obzirom na njegov dosije, podvrgnut je ispitivanju i zaprećeno
mu je kaznom, uz vrlo strog savet da se od sada drži podalje od kompjutera.
Dok ga je slušala kako priča, Emi sinu jedna munjevita ideja.
„Sedi ispred ekrana”, naredi mu ona.
On posluša i lupi nekoliko puta po dirkama tastature da podigne sistem
napajanja.
Ona privuče stolicu i sede pored njega. „Gledaj me pravo u oči, Romijale.”
Nervozan, dečak stavi naočare, ali ne izdrža njen pogled duže od dve sekunde.
„Vi ste... vi ste vrlo lepi”, promuca on.
„Ne, ja sam u stvari grozna, ali ćeš mi ti pomoći da to sredim”, reče ona i pokaza
na monitor.
Onda ukuca veb-adresu sajta jednog frizerskog salona.
Na ekranu počeše da trepere slova na jasnoj i ogoljenoj površini ekrana:
Akahiko Imamura frizure
„Akahiko Imamura je Japanac koji je izvršio revoluciju u oblasti frizerskog
zanata”, objasni ona. „To je frizer čije se ime na Menhetnu visoko ceni, majstor
makaza i farbanja kose. Andželina Džoli, En Hatavej, Kejt Blančet... najveće zvezde se
friziraju kod njega. A za vreme nedelje mode svi kreatori pokušavaju da ga angažuju
za svoj nastup. Kažu da je pravi čarobnjak i meni je baš to potrebno da se pokažem
večeras. Problem je u tome što postoji lista čekanja od dva meseca da bi moglo da se
dođe na red kod njega.”
Romijal je shvatio šta Ema očekuje od njega, tako da je odmah krenuo s
hakovanjem sistema za rezervacije.
„Imamura ima tri salona u Njujorku”, nastavi ona, dok je kompjuterski genije
lupkao po tastaturi neverovatnom brzinom. „Jedan u Sohou, drugi u Midtaunu i treći
na Aper Ist Sajdu.”
„Tu radi danas po podne”, saopšti Romijal i pokaza na spisak zakazanih za
friziranje.
Impresionirana, ona se nagnu nad ekran.
„Isti je princip kao kada se vrše onlajn-rezervacije kod vas u restoranu”, objasni
mladi Francuz.
„Možeš li da menjaš imena?”
„Razume se, čemu služim ako ne bih mogao? U koje vreme želite da idete
tamo?”
,,U pet po podne, je li to moguće?”
„To je za mene dečja igra...”
On upisa Emino ime umesto mušterije koja je bila prvobitno predviđena, ne
propuštajući da joj pošalje poruku da se njen termin odlaže.
Mlada podrumarka nije mogla da veruje svojim očima.
„Sjajno obavljeno!” oduševi se ona i poljubi ga u obraz. „Ti si pravi čarobnjak!”
Romijalovo okruglasto lice se zarumene.
„Bilo je lako”, reče on skromno.
„Ne izgledaš tako, ali si neverovatno lukav”, reče ona i otvori vrata da se vrati na
svoje radno mesto. „Razume se, sve ovo drži za sebe, capito?”
Boston
Butik Braća Bruks 15.30
„Stvarno si vrlo elegantan”, potvrdi Ejpril. „Najbolje ti stoji klasičan kroj: jako
istaknuta ramena, uzak struk, ali prsa komotna. To je otmeno i uvek aktuelno.”
Metju pogleda u ogledalo luksuznog butika. Glatko obrijan, skraćene kose,
utegnut u sako skrojen po meri, bio je prosto neprepoznatljiv. Otkad nisam obukao
odelo?
Odgovor sam odjeknu u glavi. Neprijatan i uznemirujući. Od venčanja.
„Zamalo da se naježim!”, navaljivala je Ejpril dok mu je zakopčavala dugme.
On se s naporom nasmeši u znak zahvalnosti za trud koji je ulagala u njega.
„Kompletiraćemo odeću vunenim dugačkim kaputom i brišemo na aerodrom”,
potvrdi ona, gledajući na sat. „Uvek je zastoj u saobraćaju u ovo vreme, a ne dolazi u
obzir da zakasniš na avion!”
Pošto su platili kupljene stvari, odoše do kamara i Ejpril krenu ka Aerodromu
Logan. Metju je ćutao sve vreme vožnje. Kako je dan postepeno odmicao, počeo je da
gubi polet i osećao je kako mu se oduševljenje polako topi. Sada mu se susret s
Emom Lavenstajn više nije činio toliko dobrom idejom kao sinoć. Kad bolje razmisli,
taj sastanak čak nije imao nikakvog smisla: bio je rezultat odluke koju je doneo
lakoumno, pošto je popio dosta alkohola i uzeo medikamente. Nije poznavao tu
ženu. Oboje su se prepustili zanosu nakon kratke razmene poruka i fizički susret
mogao je samo da dovede do obostranog razočaranja.
Ševrolet se uputi ka parkingu s kratkim zadržavanjem. Ejpril se nakratko
zaustavi ispred terminala, toliko da njen prijatelj izađe iz kola. Dok su se grlili u znak
pozdrava, galeristkinja pokuša da pronađe reči ohrabrenja.
„Vrlo dobro znam na šta misliš, Mete. Vrlo dobro znam da se plašiš i da ti je sada
žao zbog toga što si se u to upustio, ali te preklinjem, idi na taj sastanak.”
On potvrdi klimanjem glavom, zalupi vrata za sobom i uze torbu iz prtljažnika.
Još jednom mahnu prijateljici u znak pozdrava pa onda uđe u aerodromsku zgradu.
Brzo prođe kroz hol. Kako se čekirao onlajn, prođe sigurnosnu kontrolu i
strpljivo sačeka u sali za ukrcavanje. U trenutku kada je krenuo u avion, obuze ga
sumnja, a zatim i strah. Znojio se, bezbrojne kontradiktorne misli motale su mu se po
glavi. Načas mu se pojavi Kejtino lice, začuđujuće jasno, ali on odbi da svaljuje
krivicu na sebe, nekoliko puta zatrepta da odagna tu sliku i pokaza kartu stjuardesi.
Robna kuća Bergdorf Gudman
Peta avenija
16.15
Pomalo izgubljena, Ema je tumarala između štandova velike njujorške robne
kuće. Ovde je sve delovalo impozantno, od velike zgrade u belom mermeru do
sofisticiranih pojava prodavačica, lepih kao manekenke, pored kojih je svako
izgledao jadno. Ema je mislila da takva radnja - u kojoj se ne pita za cenu, u kojoj
treba biti lep, bogat i siguran u sebe samo da bi probao odeću - nije za nju, ali danas
je osećala da je u stanju da nadvlada svoje kočnice. Bilo je to iracionalno, ali je mnogo
verovala u taj sastanak. Skoro da nije spavala prethodne noći, jutros je ustala
rano, nestrpljiva, i provela više od jednog sata u pregledanju garderobe, da pronađe
nešto u čemu bi mogla da dođe do izražaja. Posle mnogobrojnih pokušaja i
sumnjičavosti, na kraju se odlučila za komplet koji joj je stajao prilično dobro: bluza
boje čokolade, izvezena bakarnim nitima i veoma strukirana suknja od crne svile,
koja je delovala efektno. Da bi kompletirala garderobu, bio joj je potreban kaput
dostojan svog imena. A njen je bio samo stara i grozna bezoblična tkanina. Otkako je
ušla u radnju, neprekidno ju je privlačio divni trofrtaljac od brokata. Ona opipa
svilenu tkaninu ukrašenu prošivenim zlatnim i srebrnim dezenom. Bio je toliko lep
da se čak nije usuđivala ni da ga proba.
„Mogu li da vam pomognem, gospođo?” upita je prodavačica koja je uočila
njeno ponašanje.
Ema zamoli da proba kaput. Predivno joj je stajao, ali je koštao 2.700 dolara. Bila
je to ludost koju nikako nije mogla da priušti. Njena plata je na prvi pogled izgledala
korektno, osim što je živela na Menhetnu, gde je sve bilo preskupo. Pored toga,
dobar deo njenih sredstava odlazio je na psihoanalizu. Bio je to značajan trošak.
Njena psihoterapeutkinja Margaret Vud spasla ju je kada joj je bilo najteže. Naučila ju
je kako da se zaštiti, da podigne sve brane i da ne dopusti da je proguta strah ili
ludilo.
I sada je opet dovodila sebe u opasnost.
Ema se urazumi i izađe iz kabine za probu.
„Neću ga uzeti”, reče ona.
Zadovoljna što nije popustila svojim nagonima, uputi se ka izlazu iz radnje. Baci
još jedan pogled na odeljenje obuće i sa divljenjem osmotri par lakih kožnih cipela
prljavoroze boje, kreatora Brajana Etvuda. Izloženi model bio je njen broj. Obu jednu
cipelu i pretvori se u Pepeljugu. Pošto su bile od kože starog pitona, blistale su
ljubičastim odsjajima, a lakirane pete izazivale su vrtoglavicu. Bio je to tip cipela koje
su mogle da oplemene bilo koju odeću. Zaboravi na svoju čvrstu odluku i izvadi
kreditnu karticu da izmiri račun iz snova: 1.500 dolara. Pre polaska na kasu, naglo se
okrenu i ode da kupi i kaput od brokata. Bilans ovog šoping nestašluka: plata za
mesec i po isparila je za nekoliko minuta.
Izašavši na Petu aveniju, Ema oseti da joj je hladno. Telo joj se ukoči od hladnoće
pa sveza šal i spusti glavu da se zaštiti od vetra, ali je vetar ujedao vrlo jako. Ledeni
dah sledi je na licu mesta, lice joj učini neoset-Ijivim, ukočiše joj se udovi. Išle su joj
suze na oči, obrazi su joj brideli.
Nije više imala hrabrosti da ide peške. Uputi se ka ivici trotoara da pozove taksi,
reče vozaču adresu frizerskog salona i zamoli ga da najpre svrate do Rokfeler centra,
gde kod portira Imperatora ostavi torbu u kojoj su bili stari kaput i cipele.
Frizerski salon Akahika Imamure bio je prostrana i svetla prostorija u samom
srcu Aper Ist Sajda: zidovi bež boje, police od svetlog drveta, veliki kožni otoman,
niski stakleni stočići ukrašeni orhidejama.
Ema saopšti svoje ime hostesi koja je vršila prijem mušterija. Ova na kompjuteru
proven da li je friziranje zakazano. Sve je bilo u redu, Romijalovo kompjutersko
lukavstvo je funkcionisalo. U očekivanju gazde, jedan od asistenata joj opra kosu, a
zatim joj nežno izmasira glavu. Ema se opusti pod dejstvom veštih prstiju, zaboravi
na svoje troškove, grozničavost i brige i sa uživanjem se prepusti prijatnoj i
prefinjenoj ugodnosti koju je pružalo to mesto. Zatim uđe Imamura, uspravnog
držanja i spuštenog pogleda, i pozdravi je. Ema izvadi iz torbice fotografiju Kejt
Bekinsejl koju je isekla iz nekog časopisa.
„Možete li da mi napravite nešto ovako?”
Imamuru fotografija nije interesovala. Umesto toga, on poče da dugo razgleda
lice svoje mušterije i promrmlja nekoliko reči na japanskom svom saradniku,
specijalisti za farbanje kose. Onda uze makaze u ruke i poče da seče dugačke
pramenove. Radio je dvadesetak minuta, a onda je prepusti kolegi, koji joj celom
dužinom od korena do vrha stavi smelu boju mahagonija. Kada je farbanje bilo
završeno, Imamura sam ispra Eminu kosu i ponovo nastavi s podrezivanjem.
Pramen po pramen, poče da ih uvija u velike kovrdže i sve zajedno osuši, pa ih onda
ponovo rasplete i formira joj frizuru prstima.
Rezultat je bio zadivljujući. Kosa joj je bila podignuta u elegantnu uvijenu
punđu. Bila je to fina i sofisticirana frizura koja je lice činila blistavim, isticala sjaj
očiju i ženstvenost. Ema priđe ogledalu, očarana svojom novom slikom. Nekoliko
neposlušnih i talasastih pramenova ispadalo je iz punđe i to je njenu frizuru činilo
prirodnijom. Što se tiče boje, bila je jednostavno savršena. To je izgledalo bolje nego
kod Kejt Bekinsejl! Ema nije nikada bila tako lepa.
Zadovoljna, uze taksi da se vrati u Ist Vilidž. U kolima izvadi pribor za
šminkanje i kompletira izgled s malo rumenila, senkom za oči boje zlata i ružem za
usne boje korala.
Bilo je 20.01 h kada je ušla u Broj 5, taj mali italijanski restoran južno od
Tompkins skver parka...
Avion na letu Delta 1816 sleteo je na Aerodrom Kenedi s nekoliko minuta
zakašnjenja. Metju je sedeo u zadnjem delu aviona i nervozno pogledao na sat. Čim
se iskrcao, uputio se ka taksi stanici i strpljivo sačekao desetak minuta da uđe u jedno
od vozila. Dade adresu restorana vozaču i, kao na filmu, obeća da će mu dati bakšiš
ako stigne na vreme. I u Njujorku je bilo neuobičajeno prijatno vreme za decembar.
Bilo je saobraćaja, ali ne toliko koliko je on zamišljao. Žuti taksi je dosta brzo uspeo
da se izvuče iz Kvinsa i stigne do Vilijamsburškog mosta, pa se zavuče u male uličice
Ist Vilidža. Bilo je 20.03 kada se auto zaustavi ispred Broja 5.
Metju duboko uzdahnu. Stigao je na vreme. Izmiri račun i izađe na trotoar.
Osećao je nervozu i uzbuđenje u isto vreme. Ponovo uzdahnu da se smiri i uđe na
vrata italijanskog restorana.
6
Slučajni susreti
Vreme je apsolutni gospodar ljudi; ono je u isto

vreme i njihov stvaralac i njihov grob, ono im pruža
ono što mu se sviđa, a ne ono što oni traže.
Vilijam Šekspir
Restoran Broj 5
Njujork
20.01
Dok joj je srce jako lupalo, Ema se pojavi na recepciji restorana. Dočeka je lepa
mlada žena umiljatog osmeha.
„Dobro veče, imam sastanak s Metjuom Šapirom. On je rezervisao sto za dvoje.”
„Stvarno, Metju je u Njujorku?” uzviknu žena. „To je odlična vest!” Ona pogleda
u spisak rezervacija. Očigledno, na njemu nije bilo Metjuovog imena.
„Mora da je pozvao mog muža Vitorija direktno na mobilni. Taj smetenjak je
zaboravio da mi to kaže, ali nije ništa strašno, naći ću vam lepo mesto na
međuspratu”, obeća ona i izađe iz recepcije.
Ema primeti da je žena trudna. Čak u stanju poodmakle trudnoće.
„Hoćete li da vas oslobodim vašeg kaputa?”
„Zadržaću ga na sebi.”
„Divan je.”
,,S obzirom na to koliko me je koštao, zadovoljna sam što ostavlja utisak!”
Dve žene razmeniše osmehe. ,Ja sam Koni.”
„Drago mi je, ja sam Ema.”
„Pratite me.”
Popeše se drvenim stepenicama koje su vodile do međusprata sa zasvođenim
plafonom.
Vlasnica restorana pokaza gošći sto koji se nalazio na ivici galerije koja se
nadnosila iznad glavne sale.
„Da vas ponudim nekim aperitivom? Pošto je ovako hladno, prijala bi vam čaša
toplog vina?”
„Sačekaću Metjua.”
„Vrlo dobro”, reče Koni, pruži joj jelovnik, pa onda šmugnu.
Ema pogleda oko sebe. Restoran je bio prijatan, delovao je cosy i prisno, šireći
dobre talase. Na jelovniku je bio ispisan mali tekst koji je objašnjavao da se to mesto
zove Broj 5 u čast Džoa Dimađa. Kada je igrao za Jenkije, legendarni igrač bejzbola
stvarno je nosio dres s brojem 5. Na zidu od opeke visila je fotografija ovog šampiona
i Merilin Monro, kako bi se moglo pomisliti da je par nekada večerao u ovom
restoranu. Bilo je teško u to poverovati, ali je ideja bila lepa.
Ema pogleda na sat: bilo je 20.04.
Restoran Broj 5
Njujork
20.04
„Metju! Kakvo iznenađenje!” povika Vitorio, videvši kako njegov stari prijatelj
prelazi preko praga restorana.
„Vitorio, veliko mi je zadovoljstvo!”
Dva čoveka se zagrliše.
„Zašto me nisi obavestio da dolaziš?”
„Zvao sam Koni jutros. Ona nije tu?”
„Ne, ostala je kod kuće. Sada nam Pol neprestano probija uši.”
„Koliko mu je sada?”
„Sledećeg meseca napuniće godinu dana.”
„Imaš li neku fotografiju?”
„Da, gledaj kako je porastao!”
Vitorio izvadi novčanik iz džepa i izvuče iz njega fotografiju lepe bucmaste bebe.
„To je već velika ljudina”, nasmeja se Metju.
„Da, to je zahvaljujući tome što mu stavljam picu u bočicu s mlekom “, našali se
vlasnik restorana i baci pogled na spisak sa rezervacijama.
„Ah, vidim da si tražio od Koni da ti rezerviše naš sto za zaljubljene! Tako dakle,
nadam se da je tvoja gošća lepa!”
„Ne zanosi se”, umiri ga on, zbunjen. „Ona još nije stigla?”
„Ne, sto je prazan. Dođi, smestiću te. Da te ponudim nekim aperitivom?
„Ne, hvala, sačekaću Emu.”
Restoran Broj 5
Njujork
20.16
Metju Šapiro, vaši roditelji vas očigledno nisu naučili da je tačnost bila pristojnost
kraljeva... - prekori ga u sebi Ema, gledajući na sat.
Sa međusprata je mogla da posmatra vrata restorana. Svaki put kada bi se
otvorila, očekivala je da će videti kako ulazi Metju i svaki put je bila razočarana.
Okrenu glavu i baci pogled kroz prozor. Upravo je počeo da pada sneg. Nekoliko
srebrnastih pahulja, koje su izgledale kao da su od pamuka, kovitlalo se oko uličnih
kandelabara. Ona ispusti blag uzdah i izvuče mobilni telefon iz tašne, da vidi da li je
stigla neka poruka.
Ništa.
Posle kraćeg oklevanja, odluči da pošalje poruku sa svog smart telefona.
Nekoliko blagih rečenica koje su prikrivale njeno nestrpljenje:
Dragi Metju, Stigla sam u Broj 5. Čekam vas unutra,
Pica sa artičokama, parmezanom i gorušicom izgleda božanstveno!
Dođite brzo, umirem od gladi!
Ema
***
Restoran Broj 5
Njujork
20.29
„Pa dobro, tvoja princeza je naučila da je čekaju!” primeti Vitorio koji se pridruži
svom prijatelju na međuspratu.
„To je tačno” složi se Metju.
„Nećeš da je pozoveš?”
„Nismo razmenili brojeve.”
„Hajde, ne brini: nalazimo se na Menhetnu. Dobro znaš da mi ostali Njujorčani
imamo elastičnu koncepciju povodom tačnosti...”
Metju se nervozno nasmeši. U nemogućnosti da telefonira Emi, sastavi poruku
da joj javi da je došao:
Draga Ema,
Mom prijatelju Vitoriju je izuzetno stalo da probate vino iz Toskane. Sanđoveze,
proizvedeno u jednoj maloj vinariji u okolini Sijene. On je neumoran u hvaljenju
italijanskih vina, za koja smatra da su najbolja na svetu. Dođite brzo da ga ućutkate!
Met.
Restoran Broj 5
Njujork
20.46
Ema se osećala uvređeno. Taj tip je prostak! Četrdeset pet minuta zakašnjenja, a
ni mejla ni poziva u restoran da se izvini!
„Želite li da pokušam da pozovem Metjua na njegov mobilni?” predloži Koni.
Vlasnica restorana primetila je njen nemir. Snebivajući se, Ema promrmlja:
„Ja... pristajem, da.”
Koni ukuca Metjuov broj, ali nalete na njegovu telefonsku sekretaricu. „Nemojte
da se ljutite, doći će on. To je bez sumnje zbog snega.” Jedno lagano hip najavi
dolazak elektronske pošte.
Ema spusti pogled na ekran. Bila je to pogrešna poruka tipa „korisnik nepoznat”
koja ju je obaveštavala da mejl koji je poslala Metjuu nije mogao da bude isporučen.
Čudno...
Ona proveri adresu i pokuša sa još jednim slanjem koje se završi novim
neuspehom.
Restoran Broj 5
Njujork
21.13
„Mislim da neće doći”, izusti Metju, prihvatajući flašu piva koju mu je pružio
Vitorio.
„Ne znam šta da ti kažem”, požali se njegov prijatelj. La donna e mobile, qual
piuma al vento... 7
„Može se tako reći”, uzdahnu on.
Poslao je još dva mejla Emi i nije dobio nikakav odgovor. Pogleda na sat i ustade.
„Možeš li da mi pozoveš taksi za aerodrom?”
„Jesi li siguran da nećeš spavati kod nas?”
„Ne, zahvaljujem ti. Žao mi je što sam ti bez veze blokirao sto. Poljubi Koni za
mene.”
Metju izađe iz restorana u 21.30 i stiže na aerodrom u 22.10. Iskoristi da u toku
vožnje potvrdi svoj povratni let. Prijavi se za pretposlednji let toga dana.
Srednjolinijski avion krenu iz Njujorka u predviđeno vreme i slete u Boston u
00.23. U to vreme na Loganu nije bilo gužve. Metju uhvati taksi čim je izašao iz
aviona i vrati se kući nešto pre jedan sat posle ponoći.
Kada uđe u kuću na Bikon Hilu, Ejpril je već bila legla. Promoli glavu u sobu
svoje kćerke i uveri se da Emili spava čvrsto stisnutih pesnica, pa ode do kuhinje.
Popi veliku čašu vode i mahinaino upali laptop koji je ostao na šanku u baru. Proveri
prijemno sanduče i primeti poruku Eme Lavenstajn. Bila je to pošta koja je, začudo,
bila prikazana na kompjuteru, ali ne i na njegovom mobilnom telefonu.
Restoran Broj 5
Njujork
21.29
Ema zatvori vrata restorana i uđe u taksi koji joj je pozvala Koni. Vetar se smirio,
ali sneg koji je padao u pravilnom ritmu počeo je da se zadržava po tlu. Ona u kolima
pokuša da odbaci negativne misli koje su je opsedale, ali je bes bio jači. Osećala se
poniženom i izdanom. Ljutila se na sebe zato što se još jednom uhvatila u zamku
nekog muškarca, što je verovala u njegove lepe reči, zato što je bila tako naivna. Kada
7 Žena je nestalna, kao perce na vetru... (Prim, prev.)
dođe u hol stambenog bloka Nort plaža 50, uđe u lift da siđe u suteren svoje zgrade.
Zajednička vešernica bila je pusta, tužna i jadna. Prođe kroz sivkaste hodnike
izbledelih zidova i dođe u prostoriju s kantama za smeće, u najmračniji i najprljaviji
deo zgrade. Iz besa razbi obe pete svojih cipela i zavrljači ih u jedan od metalnih
kontejnera. Pošto ga je pocepala golim rukama, kaput kupljen po basnoslovnoj ceni
dožive istu sudbinu.
Sva u suzama, uđe u lift i stiže do svog stana. Otvori vrata, ne obrati pažnju na
kevtanje svoga psa, skide odeću sa sebe, pa jurnu pod ledeni tuš. Ponovo oseti kako
se u njoj javlja ona neodoljiva želja da sebi nanese neko zlo, da okrene protiv sebe svu
onu žestinu koja je obuzela celo njeno biće.
Toliko je patila što ne može da vlada svojim emocijama. Bilo je to iscrpljujuće i
strašno iskustvo. Kako je mogla da u roku od nekoliko minuta pređe iz stanja
ushićenja u depresiju? Da za tako kratko vreme najjaču radost zameni najcrnjim
idejama?
Dok je cvokotala, izađe iz staklene kabine, umota se u penjoar, uze sredstvo za
spavanje iz ormarića s lekovima i uvuče se u krevet. Uprkos piluli, Ema nije mogla
da se domogne sna. Bacakala se u svim pravcima, tražeći zadovoljavajući položaj da
zaspi, zatim, pomirena sa sudbinom, poče očajnički da gleda u jednu tačku na
plafonu. Bilo je jasno da je previše nervozna da bi mogla da zaspi. Pošto više nije
mogla da izdrži, oko 1 sat ustade i uključi laptop da pošalje još jednu poruku čoveku
koji joj je pokvario veče. Besna, podiže kućište, ukrašeno nalepnicom na kojoj je bila
prikazana lepa stilizovana Eva.
***
Poražen, Metju ugleda mejl koji je poslala Ema.

Od: Ema Lavenstajn
Za: Metju Šapiro
Tema: Nepristojni momak
Suprotno od onoga u šta ste me uveravaii, vi nemate nikakve pristojnosti, nimalo

vaspitanja. Nemojte više da mi pišete, niti da mi šaljete poruke.
Od: Metju Šapiro
Za: Ema Lavenstajn
Tema: He: Nepristojni momak
Ali o čemu vi pričate, Ema? Ja sam vas čekao celo veče u restoranu! I poslao sam
vam dve poruke na koje mi niste odgovorili!
Tako dakle, vi se zafrkavate sa mnom! Čega se to igrate? Potrudite se barem da
izmislite neku laž uz izvinjenje: hladnoća, sneg. Imate širok izbor...
Sneg? Ne razumem šta mi zamerate, Ema. Ipak ste me prevarili!
Bila sam na sastanku, Metju. Čekala sam vas čitavo veče. I nisam dobila nikakav
mejl od vas!
Onda ste verovatno pogrešili restoran.
Ne. Postoji samo jedan restoran Broj 5 u Ist Vilidžu. Čak sam razgovarala sa
vašom prijateljicom Koni, Vitorijevom ženom.
Lažete! Koni nije bila u restoranu večeras!
Naravno da je bila! Ona je lepa crnka kratke kose i trudna je barem osam meseci!
Vi pričate koješta. Koni se porodila pre skoro godinu dana!
Pre nego što će kliknuti na tastaturu da pošalje poruku, Metju podiže glavu s
monitora. Ova rasprava počela je da podseća na razgovor gluvih. Izgledalo je da je
Ema iskrena, ali njene tvrdnje nisu imale nikakvog smisla. Nije bilo ničega razumnog
u njenom nastupu.
Otpi gutljaj vode i protrlja kapke.
To spominjanje snega, Konine trudnoće...
On se namršti i pažljivo pregleda sve Emine poruke koje mu je poslala sinoć.
Odjednom ga nešto začudi - detalj koji nije verovatno bio jedini - i luđačka ideja mu
prođe kroz glavu. On upita:
Koji je danas datum, Ema? Znate vrlo dobro: 20. decembar.
Koje godine? Nastavljate da se zafrkavate sa mnom...
Recite mi koje godine, molim vas!
Ovaj momak je lud, pomisli ona, držeći ruku na dirki. Da bi umirila savest, ipak
proveri Metjuove mejlove. Svi su imali datum decembar... 2011. godine! Godinu dana
kasnije, u isti dan u odnosu na danas...
Obuze je užas i ona ugasi kompjuter.
Kroz nekoliko minuta usudi se da u glavi formuliše situaciju. Ona je živela u
2010. godini. Metju je živeo u 2011.
I iz nekog nepoznatog razloga, njihovi laptopovi su, izgleda, bili njihovo jedino
sredstvo komunikacije.
DRUGI DEO
Paralele
TREĆI DAN
7
Paralele
Strah ne može da se rodi iz nade,

niti nada iz straha.
Baruh Spinoza
Sutradan
21. decembar
Kada su ustali narednog dana, Ema i Metju napravili su isti potez: grozničavo su
pregledali svoje prijemno sanduče i osetili olakšanje kada tu nisu ništa pronašli.
„Tata, da pogledamo božićne poklone jutros?” zamoli Emili, naglo uletevši u
kuhinju kao topovsko đule i bacivši mu se u naručje.
On je podiže na stolicu pored sebe.
„Kaže se najpre dobro jutro”, ukori je Metju.
„Dobar dan, tata”, prošaputa ona i protrlja oči.
On se nagnu da je poljubi. Ona je navaljivala:
„Onda idemo, šta kažeš? Obećao si mi!”
„Važi, dušo. Odabraćemo poklone u radnjama, kako bi mogla da napišeš pismo
Božić Bati.”
Opet taj obred s Božić Batom... Da li je trebalo da drži Emili u iluziji i što se tiče
njega? On nije imao jasno određeno mišljenje po tom pitanju. Generalno, nije voleo
da laže kćerku, ali bi to onda značilo korak ka odraslom dobu i formiranju
racionalnog mišljenja. S druge strane, možda je bilo malo rano da se dete liši te
čarolije. Nakon traume zbog Kejtine smrti, Emili je preživela vrlo tešku godinu.
Produženje vere u čuda moglo je imati povoljan uticaj na moral male devojčice.
Metju je onda odlučio da u ovom periodu praznika produži tu čaroliju i da za
narednu godinu odloži otkriće „velike tajne”.
„Ko hoće jogurt sa žitaricama?”, upita veselo Ejpril dok je silazila niz stepenice.
„Ja! Ja!”, dobaci Emili, skoči sa stolice i zalete se da zagrli mladu ženu.
Ova je zgrabi u letu i poče da je mazi.
„Ideš li sa nama u prodavnicu igračaka?” upita je Emili.
„Ejpril danas radi”, dobaci Metju.
„Ali danas je nedelja!” primeti devojčica.
„Sada je poslednji vikend pred Božić”, objasni Ejpril. „Otvoreno je svaki dan,
kako bi i odrasli mogli da kupe poklone, ali ja idem u galeriju tek početkom
popodneva, što znači da mogu da vam pravim društvo ovog jutra.”
„Sjajno! Možeš li onda da mi pripremiš veliku šolju tople čokolade sa mini-
kolačićima?”
„Ako se tata slaže...”
Metju nije imao ništa protiv tog slatkiša. Ejpril mu pogledom dade znak i upali
radio dok je pripremala doručak. „Onda, sinoć?” upita ona.
„Propast”, prošaputa on i ubaci kapsulu kafe u aparat za espreso.
Pogleda u Emili. Dok je čekala svoj kakao, igrala se tabletom, obarajući zelene
prasiće ljutim pticama. Metju tihim glasom ispriča svojoj cimerki sinoćnu
neverovatnu avanturu.
„Ta priča zvuči loše”, priznade ona. „Šta misliš da uradiš?”
„Ništa pravo da ti kažem. Da zaboravim tu nevolju i nadam se da više neću
dobijati poruke od te žene.”
„Upozorila sam te: glupiranje preko interneta je veoma opasno.”
„Sada preteruješ! Ipak si me ti podsticala da je pozovem na večeru!”
„Da ne živiš u iluzijama, u stvari! Videla sam da je sve to previše lepo da bilo
istinito, da ta žena ima isti smisao za humor kao ti, potpuno isti ukus i da je tako brzo
uspela da ti spusti gard, uprkos svoj tvojoj opreznosti.”
„Morao sam da budem pažljiviji”, prihvati on.
Uz rizik da će mu to zariti nož u svežu ranu i pojačati brigu, Ejpril mu ispriča o
nizu raznih prevara na internetu. Tužne priče lakovernih osoba koje su poverovale
da će putem onlajn-veza sresti izabranika svoga srca, a koje malo kasnije shvate da su
upale u njegovu klopku, jer je cilj bio samo da se izmami novac.
„Ta devojka je ili luda ili ima nečasne namere”, nastavi ona. ,,U oba slučaja
obavezno se raspitala o tebi, kako bi te lako uhvatila u zamku. Ili se možda radi o
nekome ko te dobro poznaje i ko deluje pod lažnim imenom.”
Neko od mojih studenata? - pitao se Metju.
On se odjednom seti dramatične epizode koja se prošle godine desila na
Emanuelovom koledžu, katoličkom univerzitetu u Bostonu. Verujući da čatuje sa
svojim drugom, jedna studentkinja prihvatila je da se skine gola i da se miluje ispred
veb-kamere. Na nesreću, s druge strane nije bio njen dečko, već neko ko je uzurpirao
njegov profil. Gad je snimio scenu i počeo da ucenjuje mladu devojku. Tražio joj je
znatnu sumu novca da ne bi objavio video-snimak. Da bi svoju pretnju učinio
uverljivom, u toku noći je poslao delove filma nekim osobama s kojima se
studentkinja družila. Pošto je bila skrhana od sramote i prestrašena zbog posledica
svog čina, pronađena je u svojoj sobi sutradan ujutro, obešena...
Podsećanje na tu tragediju izazva kod Metjua užasnu drhtavicu. Niz kičmu mu
prođe mlaz znoja.
Nisam bio dovoljno pažljiv! - ponovo prekori samog sebe. Kad dobro razmisli,
voleo bi da je ta žena samo neka prevarantkinja, ali je više naginjao ka pomisli da je
mentalno bolesna. Neko ko misli da živi u 2010. godini svakako je mnogo poremećen.
Dakle, potencijalno opasna.
On napravi popis svega što joj je rekao: svoje ime, ulicu u kojoj stanuje,
univerzitet na kojem predaje. Takođe je saznala da on ima dete od četiri i po godine,
da džogira u parku svakog utorka i četvrtka ujutro, da njegova kćerka ide u
školu Montesori, u kakvim je okolnostima izgubio ženu...
Saznala je sve... U svakom slučaju, dovoljno ako želi da mu naškodi ili da ga
napadne. Ili da nanese zlo Emili. Zanesen tim mislima, odjednom je imao utisak da je
na neki način doveo život u opasnost.
Ne, paranoičan si, pokuša da se urazumi. Po svoj prilici neće više kontaktirati s
tom Emom Lavenstajn i ova lekcija će mu poslužiti za ubuduće. Stavi na poslužavnik
tanjir koji mu je pružila Ejpril i odluči da zaboravi na tu priču.
„Dođi, sedi, dušo, tvoja čokolada je spremna.”
„Ptičica!”
Sat kasnije Ejpril je fotografisala Emili i Metjua ispred ulaza u Bazar igračaka,
jednu od gradskih institucija.
Smešten na uglu Koplijevog trga i Klarendonske ulice, Bazar je bio hram
igračaka u Bostonu. U nekoliko dana Božića euforija je bila na vrhuncu: priredbe,
muzika, deljenje bombona... Emili je pružila jednu ruku svom ocu, a drugu Ejpril. S
dve strane pokretnih vrata stajali su portiri i delili slatkiše. Oni prođoše kroz prva
odeljenja puni divljenja. Ako su spratovi radnje bili rezervisani za haj-tek uređaje
(trapezi, figurice koje govore iz trbuha, elektronske igrice...), prizemlje je činilo
najlepši deo s tradicionalnim igračkama: bile su tu plišane igračke, razne stvari
izrađene od drveta, lego kocke, lutke...
Emili razrogači oči pred plišanim životinjama u prirodnoj veličini.
„Kako su slatke!” zadivi se ona i pomilova žirafu visoku šest metara.
Bilo je neosporno: mesto je bilo čarobno, spektakularno i ljude je brzo vraćalo u
detinjstvo. Ejpril se oduševi i poduže zastade ispred impozantne kolekcije barbika,
dok Metju ostade zabezeknut kada ugleda džinovski električni voz čije su šine
vijugale na razdaljini od nekoliko desetina metara. On pusti Emili da još nekoliko
minuta trči između odeljaka, pa onda čučnu i nađe se u njenoj visini.
„Dobro, ti znaš pravila: možeš da izabereš dva poklona, ali oni moraju da stanu
u tvoju sobu.”
„Dakle, bez žirafe”, nasluti Emili i ugrize se za usnu.
„Sve si razumela, dušo.”
Mala devojčica u Ejprilinoj pratnji provede vreme zabavljajući se, i između
stotinu izloženih modela izabra plišanog medu. Sav rasejan, Metju je tumarao
prostorom u kojem su izložene replike starih vozila, zatim popriča s mađioničarem
koji je izvodio svoje veštine ispred pokretnih stepenica.
Čak i izdaleka držao je kćerku na oku, srećan što je vidi tako oduševljenu. Ali ti
trenuci sreće oživeli su bol zbog gubitka Kejt. Oseti užasnu nepravdu što ne može da
podeli te trenutke s njom. Baš se spremao da se pridruži Ejpril kada mu zazvoni
telefon. Na ekranu se pojavi broj Vitorija Bartoletija. On se javi i pokuša da glasom
nadjača galamu koja se čula svuda okolo. „Zdravo, Vitorio,”
„Dobar dan, Mete. Gde si, u nekom dečjem vrtiću?”
„Usred božićne jurnjave, stari moj.”
„Da li bi želeo da me pozoveš kasnije?”
„Daj mi dva minuta.”
Izdaleka dade znak Ejpril da je obavesti da će izaći da popuši cigaretu, zatim
izađe iz radnje i pređe ulicu da dođe na Koplijev trg.
Sa zasađenim drvećem i fontanom u sredini, mesto je bilo poznato po svojim
arhitektonskim kontrastima. Svi turisti koristili su priliku da tu naprave neki
očaravajući snimak: bili su tu lukovi, portali i vitraži Crkve Svetog Trojstva koji su se
odslikavali na prozore Henkokove kule, najvišeg oblakodera u gradu. U taj nedeljni
dan obasjan suncem, mesto je odisalo živošću, ali je bilo mnogo mirnije nego u robnoj
kući. Metju sede na klupu i pozva svog prijatelja.
„Onda, Vitorio, kako je Pol? Kako njegova upala uva?”
„Bolje je, hvala. A ti, jesi li se povratio od sinoćne čudne situacije?”
„Ja sam to već zaboravio.”
,,U stvari, zbog toga te zovem. Jutros sam ispričao Koni za tvoju nezgodu i ona je
bila vrlo uznemirena.”
„Stvarno?”
„Ona se odjednom nečega setila. Pre otprilike godinu dana, jedno veče kada
nisam bio u restoranu, Koni je dočekala neku mladu ženu. Ta devojka tvrdila je da
ima sastanak s tobom. Čekala te je više od sat vremena, ali ti uopšte nisi došao.”
Metju oseti kako mu krv naglo navire u slepoočnice.
„Ali zašto mi nije ništa rekla o tome?”
„To se dogodilo nekoliko dana nakon Kejtine nesreće. Koni nije previdela da ti to
saopšti, ali je smrt tvoje žene doprinela da odloži to, a onda je zaboravila. Dakle,
potpuno je zaboravila na to, sve do jutros, kada sam to spomenuo.”
„Znaš li kako je izgledala ta žena?”
„Po Koninom mišljenju, bila je to Njujorčanka, tridesetak godina, prilično lepa i
elegantna. Koni je kod svoje majke zajedno s Polom, ali sam je zamolio da te pozove
po podne. Ona će ti reći više o tome.”
„Postoji li način da saznaš tačan datum kada je ta žena došla na večeru?”
„Slušaj, u kolima sam, na putu ka restoranu. Pokušaću da pronađem rezervaciju
u našoj bazi podataka. Koni se seća da je to bilo onda kada je njen rođak s Havaja bio
na večeri.”
„Hvala, Vitorio. Čekam da me pozoveš. Veoma je važno.”
Njujork
Restoran Imperator Podnevno posluženje
Emi ruka lagano zadrhta dok je sipala belo vino u kristalnu čašu u obliku romba.
„Gospođo, gospodine, uz žablje batake i restovani grašak u belom luku u kori
medenjaka, predlažem vam vino iz doline Rone: kondrije iz 2008. godine, sorta
vionje.
Mlada žena proguta pljuvačku kako bi razbistrila glas. Nije joj samo ruka
drhtala. Sve u njoj se treslo. Sinoćnje veče potpuno ju je uzdrmalo. Skoro da nije
spavala u toku noći, a nešto u stomaku peklo ju je i pelo se duž jednjaka.
„Možete da zapazite živahnost kondrijea, kako je uravnoteženo, uzbudljivo. To
je aromatično vino, bujno i cvetno.”
Ona završi s posluženjem za stolom, zatim dade znak svom pomoćniku da joj je
potrebna pauza.
Uz snažnu vrtoglavicu izađe iz sale i zatvori se u toaletu. Bila je sva u groznici,
znojila se, neprekidno i bolno bubnjanje prosto joj je probijalo mozak. Digestivni trakt
joj je prosto plamteo od naleta kiseline. Zašto joj je bilo tako loše? Zašto se osećala
tako slabom? Tako iscrpljenom? Osećala je potrebu za snom. Kada je bila umorna,
sve u glavi joj se vrtelo od negativnih misli koje su je neprekidno opsedale, izbacujući
je van realnosti u zastrašujući svet pun priviđenja.
Pošto su je obuzeli jaki grčevi, ona se nagnu iznad umivaonika, da povrati
doručak, i ostade duže od jednog minuta u tom položaju, pokušavajući da povrati
dah. Ova priča s elektronskom poštom iz budućeg vremena delovala je na nju
zastrašujuće. Mi smo u decembru 2010. Nije mogla da bude u vezi s čovekom koji je
živeo u decembru 2011. godine. Znači da je taj čovek ili bolestan, ili neko s lošim
namerama. Postojala je opasnost u oba slučaja. Po nju i po njeno mentalno zdravlje.
Dosta joj je bilo poremećenih. Sada je već bilo previše! Stanje joj se poslednjih meseci
stabilizovalo, ali je osećala da ponovo upada u anksioznost. Osećala je potrebu za
lekovima, kako bi povratila malo mira. Bilo joj je potrebno da razgovara sa svojim
psihijatrom, ali je čak i Margaret Vud bila odsutna, jer je otišla na božićni odmor u
Aspen. Sranje!
Uspravi se i pogleda se u ogledalu, dok je rukama pritiskala obe strane lavaboa.
Nekoliko kapi pljuvačke visilo joj je na usnama. Obrisa se papirnom maramicom i
poprska se s malo vode po licu. Morala je da se urazumi i povrati prisustvo duha. Taj
čovek nije mogao da ima ništa protiv nje. Ako bude pokušao da ponovo kontaktira s
njom, ignorisaće njegove poruke. Ako bude navaljivao, obavestiće policiju. A ako
pokuša da joj se približi, znaće kako da ga dočeka: uvek je u torbi nosila oružje. Njen
pištolj sa elektrošok strelicama imao je bombon-roze boju i više je ličio na neku seks-
igračku nego na oružje za samoodbranu, a bio je đavolski efikasan. Pomalo smirena,
Ema duboko uzdahnu, popravi frizuru i vrati se na posao.
Boston
„Mogu li da dobijem jedan lobster rol s pomfritom?” upita Emili. „Bolje sa
salatom”, predloži Metju. „ A zašto? Pomfrit je bolji!”
„Važi”, složi se on, „ali u tom slučaju nema deserta. Jesmo li se dogovorili?”
„Dogovorili smo se”, prihvati devojčica i pokuša da zatrepće okicama prema
svom ocu.
Metju potvrdi porudžbinu i vrati mu jelovnik. Sedeli su na terasi Bistroa 66 u
Njuberijskoj ulici. Posle šetnje po robnoj kući igračaka, Ejpril ih je napustila, jer je
morala da ode u galeriju. Metju je bio srećan što vidi kako Emili još uvek ima zvezde
u očima. On je upita koji su pokloni koje će navesti u pismu za Božić Batu. Emili
izvuče ajped iz svoje mini-torbice i upita da li može da umesto pisma Božić Bati
pošalje mejl, ali se Metju tome usprotivi. Ta sklonost ka uvođenju tehnologije u sve
dimenzije svakodnevnog života sve više ga je ljutila. Naročito danas!
Tek što su joj doneli sendvič s jastogom, kada mu zazvoni telefon. Bio je to
Vitorio. Koni se još uvek nije vratila, ali je on sam izvršio pretraživanje i pronašao
tačan datum kada je dolazila mlada žena koja je tvrdila da ima sastanak s njim.
„Juče je bilo tačno godinu dana: 20. decembar 2010. godine.”
Metju zatvori oči i uzdahnu. Košmar se nastavljao.
„Ali to nije sve”, nastavi vlasnik restorana. „Zamisli da imam snimak gde se vidi
i ona!”
„Ko?”
„Ta žena.
„Šališ se?”
„Da ti objasnim: naš restoran je u novembru prošle godine opljačkan i opustošen
u dva navrata, noću, i to u intervalu od nekoliko dana.”
„Sećam se. Mislio si da je to delo braće Mančini.”
„Da, oni nas nisu nikada prihvatili kao konkurenciju, ali nisam nikada uspeo da
to dokažem. Ukratko, u to vreme nam je policija, kao i naše osiguranje, preporučilo
da ugradimo video-nadzor. Kamere su u periodu od otprilike tri meseca
funkcionisale dvadeset četiri sata dnevno. Sve je snimano, preneto na server računara
i arhivirano na hard-diskovima.”
,,I ti si uspeo da dođeš do slika iz večeri 20. decembra?”
„Sasvim tačno. I čak sam pronašao devojku. Jedino je ona te večeri došla bez
pratnje.”
„To je sasvim neočekivano, Vitorio! Možeš li da mi pošalješ jednu kopiju?”
„Mejl je već krenuo, moj draškane.”
Metju završi razgovor, izvuče laptop iz svog otrcanog ranca i poveza se na vaj-faj
mrežu Bistroa 66. Nije bilo nikakvih vesti od Eme Lavenstajn, ali je mejl od Vitorija
uredno prispeo. Video-snimak je bio glomazan i bilo je potrebno previše vremena da
se preuzme.
„Mogu li dobiti sufle od čokolade, molim te, tata?”
„Ne, dušo, rekli smo: nema deserta. Završi sendvič.”
Metju stavi video-snimak na ceo ekran. Ne iznenadi se kada vide da snimak ima
gustu i mutnu rezoluciju bezbednosne kamere. Sekvenca koju je Vitorio izdvojio
trajala je manje od dva minuta. Kamera je bila fiksirana visoko u uglu glavne sale.
Digitalni sat u dnu slike pokazivao je 20.01 kada je jedna mlada žena, elegantno
odevena, ušla u restoran. Videlo se kako kratko razgovara s Koni, a onda nestaje iz
kadra. Ekran prekriven snegom pokazao je kako se prekida scena koja je nastavljena
sat i po kasnije, tačno u 21.29. Jasno se videlo kako mlada žena žurno napušta
restoran. Zatim se slika zamutila i film se prekinu. Metju ponovo prebaci na istu
sekvencu i pritisnu dugme za pauzu, da fiksira trenutak kada mlada žena upravo
ulazi u restoran. Nije bilo nikakve sumnje. Ako se neka ludača mogla tu pojaviti,
sigurno je to Emi Lavenstajn. „Obuci kaput, dušo, idemo.”
Metju izvadi iz džepa tri novčanice od po 20 dolara i napusti restoran ne čekajući
kusur.
„Moram nešto hitno da uradim, Ejpril. Trebalo bi da mi pozajmiš auto i da
pričuvaš Emili sat-dva.”
Metju je s kćerkom u naručju uleteo u galeriju svoje cimerke. Zidovi izložbene
sale bili su zastrti japanskim erotskim slikama i razvratnim fotografijama s početka
XX veka. Prostor je nedvosmisleno bio ispunjen afričkim statuama s jasno istaknutim
penisima i modernim skulpturama u formi prevelikih falusa. Iako mesto nije imalo
ništa zajedničko sa seks-šopovima, nije bilo pogodno za čedne duše, a ni za decu.
Metju zato pređe preko sale trčećim korakom, kako bi stavio Emili u zaklon, to
jest u Ejprilinu kancelariju.
„Budi dobra i sačekaj me ovde, važi, dušo?”
„Neću! Hoću da se vratim kući!”
On izvadi tablet iz ranca i predloži kćerki:
„Hoćeš li da gledaš film? Aristokratske mačke? Roks i Ruki?”
„Ne, to ništa ne valja! Hoću da gledam Igru prestolal”
„Ne dolazi u obzir, to je previše nasilno. Nije to serija za male devojčice.”
Emili obori glavu i poče histerično da plače. Metju poče da se masira po
slepoočnicama. Imao je migrenu, a njegova kćerka je bila umorna, jer je sva ushićena
trčala na sve strane u prodavnici igračaka. Bilo joj je potrebno da mirno odrema u
svom krevetu. Ne da gleda seriju za odrasle u predsoblju nekog pornolenda.
Ejpril priteče u pomoć.
„Mislim da bi bilo dobro da se ja vratim kući sa Emili.”
„Hvala ti! Eto i mene za sat, sat i po najviše.”
„Čemu ta trka?”
„Ispričaću ti, obećavam.”
„Nemoj da napraviš neku glupost, važi?”, upozori ga ona i dobaci mu ključeve.
Metju pronađe kamaro parkiran ispod velikog drveta na Komonvelt aveniji. Kao
kada ide na posao, izađe iz Bek Beja mostom na Masačusetsku aveniju koja je
presecala reku i nastavi vožnju prema Kembridžu. Prođe pored univerziteta i
zaobiđe veliko jezero Freš Pond, a zatim nastavi još nekoliko kilometara ka
Belmontu. Trebalo je da pronađe čoveka koji mu je prodao kompjuter. Adresa
Ejpriline mušterije ostala je u GPS-u, što mu je omogućilo da lako pronađe ulicu
oivičenu kućama malog vikend-naselja. Ovaj put parkira se direktno ispred
vikendice obložene drvenim letvama, sa strmim krovom. Ispred ulazne kapije
dočeka ga režanje šarpeja svetle dlake, kog je već primetio onog dana kada je bila
rasprodaja. Kratkog vrata i s nabranom kožom, kao da ima preveliki kaput na sebi,
pas je zauzeo oprezan i agresivan gard.
„Klovise! Ovamo!”, povika vlasnik dok je izlazio preko kućnog praga.
Dok je čovek prelazio preko čistine, Metju uoči prezime na kućnom zvonu:
Lavenstajn.
„Šta želite?”
Bila je to svakako osoba koja mu je prodala polovni mak. Isto strogo držanje, iste
četvrtaste naočari, čak i odelo kakvo nose grobari.
„Dobar dan, gospodine Lavenstajne, da li biste mogli da mi posvetite nekoliko
trenutaka?”
„U vezi s čim?”
„Vi ste mi prodali kompjuter pre dva dana prilikom rasprodaje koju...”
„Da, prepoznao sam vas, ali vas upozoravam da ne vršim postprodajni servis.”
„Nije reč o tome. Samo bih želeo da vam postavim nekoliko pitanja. Mogu li da
uđem?”
„Ne. U vezi s čim su ta pitanja?”
„Rekli ste mi da je taj kompjuter pripadao vašoj sestri, je li to tačno?”
„Hm”, reče on lakonski.
Nimalo obeshrabren, Metju izvuče iz džepa kaputa fotografije koje je odštampao.
„Vaša sestra je svakako mlada žena koja se nalazi na ovim snimcima?”
„Da, to je Ema. Kako ste došli do tih fotografija?”
„Ostale su na hard-disku kompjutera. Mogu vam ih prebaciti mejlom ako želite.”
On ćutke klimnu glavom.
„Možete li da mi kažete gde se nalazi Ema u ovom trenutku?” nastavi Metju.
„Veoma mi je važno da razgovaram s njom.”
„Vi želite da razgovarate s njom?”
„Da, to je lično. I važno.”
„Svakako možete da pokušate, ali sumnjam da će vam Ema odgovoriti.”
„Zašto?”
„Zato što je mrtva.”
8
Anastaza
Strah je uništio više stvari na ovom svetu

nego što ih je radost stvorila.
Pol Moran
„Još od rane mladosti moja sestra je uvek pokazivala hirovitu i melanholičnu

stranu ličnosti, karakter koji bih ja okvalifikovao kao ciklotomičan.”
Danijel Lavenstajn govorio je neprirodnim glasom. Na Metjuovo insistiranje
konačno je prihvatio da ga pusti da uđe i ispriča mu Eminu priču.
„Njen moral je jako varirao”, nastavi Lavenstajn. „Jednoga dana je to bila mlada
žena, najsrećnija na svetu, puna entuzijazma i planova. Već sutradan je bila
zaokupljena crnim mislima i nije videla smisao ni u čemu. Smenjivanje stanja euforije
i depresivnih perioda s vremenom se ubrzavalo. Poslednjih godina postalo mi je
očigledno da pati od poremećaja ličnosti. Dešavalo se da po nekoliko meseci imate
utisak da je sasvim dobro, ali je svaki put dolazilo do ozbiljnijeg nastupa bolesti nego
pre.”
Zastade nekoliko sekundi da otpije gutljaj čaja. Dva čoveka nađoše se licem u
lice, zavaljeni u obloženim foteljama. Tužna i hladna, prostorija je utonula u
polumrak, kao da ju je pohodio Emin duh.
„Naročito su njene ljubavne veze doprinosile da izgubi tlo pod nogama”, poveri
mu Danijel Lavenstajn glasom punim gorčine. „Ema se previše lako zagrevala za
neke muškarce, a razočaranje koje je sledilo bilo je još bolnije. U toku niza godina nije
nas ničega poštedela: histerične krize, pokušaji samoubistva, sečenje vena, boravak
na psihijatriji... Nije nikada službeno dijagnostikovana kao bipolarna, ali za mene nije
bilo nikakve sumnje da je to bila.”
Što je više tajni otkrivano, to se Metju osećao neprijatnije, toliko je srdžba brata
prema sestri bila očigledna. Ali koliki je bio udeo istine u tom njegovom kazivanju?
Lavenstajn nije oklevao da iznosi pretpostavke koje, koliko je Metju razumeo, nisu
uvek bile medicinski potkrepljene.
Danijel se nagnu da uzme fotografije s niskog stola.
„Pre tri meseca, tokom leta, obnovila je vezu s jednim od svojih starih ljubavnika.
To je ovaj tip ovde”, naglasi on, pokazujući na čoveka koji se nalazio na snimcima sa
Emom. „To je neki Francuz, Fransoa Žiro, naslednik vinograda u Bordou. On joj je
naneo mnogo patnje. Ema je još jednom bila lakomislena. Verovala je da je ovaj put
spreman da napusti svoju ženu. To, naravno, nije bio slučaj, onda je sledio još jedan
pokušaj samoubistva, koji se pokazao fatalnim i...”
Njegovo objašnjenje bilo je prekinuto iznenadnim lajanjem šar-peja.
„To je bio Emin pas, zar ne?” naslućivao je Metju.
„Da, Klovis. Bila je snažno vezana za njega. Bio je jedina osoba koja je po njenom
mišljenju nije nikada izdala.”
Metju se seti da mu je Ema isto rekla, koristeći iste termine u mejlovima koje su
razmenjivali.
„Ne bih želeo da kopam po bolnim uspomenama, gospodine Lavenstajne, ali
kako je Ema umrla?”
„Bacila se pod voz u Vajt Plejnsu, prošlog 15. avgusta. Bez sumnje pod uticajem
koktela medikamenata. U svakom slučaju, kutije s pilulama bile su razbacane po
celom stanu: benzodijazepini, lekovi za spavanje i ostale svinjarije...”
Lavenstajn, koji se sav uneo u bolna podsećanja, naglo ustade iz fotelje i tako
dade do znanja da je razgovor završen.
„Zašto vam je toliko stalo da razgovarate s mojom sestrom?” upita on, dok je
pratio Metjua do vrata.
Odbijajući da objašnjava svoje prave motive, Metju ga dovede u neprijatnu
situaciju tako što mu uputi novo pitanje:
„Zašto ste organizovali prodaju svih njenih stvari?”
Ta tema pogodi Lavenstajna u živac.
„Da raščistim sa prošlošću! Da se oslobodim Eme!” odgovori on žustro.
„Uspomene me grizu, ubijaju me polako. Odvlače me ka ruševinama prošlosti koja
me je već dovoljno uništavala!”
Metju klimnu glavom.
„Razumem”, reče on i pređe preko kućnog praga.
Ali je u dubini duše mislio upravo suprotno. Znao je da je ta borba uzaludna. Ne
mogu se uspomene poništiti jednostavnim potezom metle. One ostaju u nama,
skrivene u senci, vrebajući trenutak kada spustimo gard, da se pojave deset puta jače.
Od: Metju Šapiro

Za: Ema Lavenstajn
Tema: Razgovarajmo
Datum: 21. decembar 2011. - 13 h 45 m 03 s Draga Ema,

Ako ste ispred vašeg monitora, možete li da mi date znak? Mislim da je potrebno
da razgovaramo o onome što nam se događa.
Met
Od: Metju Šapiro

Za: Ema Lavenstajn
Tema: Datum: 21. decembar 2011.' - 13 h 48 m 14 s Ema,
Shvatam da vas ova situacija uznemirava i zabrinjava. Ona i mene plaši, ali je
stvarno potrebno da o tome raspravimo. Odgovorite mi, molim vas. Met
Metju kliknu da pošalje drugu poruku Em i. Grozničav, sačeka dobar minut,
nadajući se da će mu mlada žena odmah odgovoriti.
Posle posete Danijelu Lavenstajnu uđe u kamaro da se vrati u Boston, ali se
nakon nekoliko kilometara zaustavi na obali reke Čarls. Brend nju dej je bio stari
vagon-restoran, hromiran, u koji su dolazili šetači i studenti s Harvarda posle
veslačkog treninga. Metju sede na jednu od klupa od moleskina pa izvadi laptop i
poveza se na mrežu.
Nikada u životu nije bio toliko uzdrman, nikada njegova sigurnost nije bila
toliko pokolebana. Dokazi su se gomilali: datum mejlova, video-snimak koji mu je
poslao Vitorio, svedočenje Eminog brata koji mu je otkrio da je njegova sestra
mrtva... Sve je to doprinelo da počne da veruje u neverovatno: zahvaljujući tom
kompjuteru, mogao je da stupi u kontakt sa ženom koja je mrtva, a koji je primao
njene poruke onda kada je bila živa pre godinu dana.
Kako je to bilo moguće? Nije uspeo to sebi da razjasni, ali je sada mogao da
izvuče nekoliko zaključaka. Izvadi hemijsku olovku i notes, koje je uvek nosio u
džepu, i nažvrlja nekoliko beležaka da razbistri misli.
1. Ema Lavenstajn prima moje poruke u raskoraku od godinu dana, tačno u dan.
2. Polovni kompjuter koji sam kupio predstavlja naše jedino sredstvo
komunikacije.
Metju podiže glavu sa beležnice i zapita se koliko je drugi zaključak valjan.
Činjenice su bile tu: Ema nije primala mejlove koje je slao s telefona, niti je on primao
poruke koje mu je ona slala sa svog mobilnog. Zašto?
Razmisli načas. Ako je Ema mrtva već tri meseca, poruke koje joj on sada šalje, a
ne prolaze kroz kompjuter, verovatno stižu na neki broj koji više niko ne proverava.
Logično.
Ali šta se dogodilo s porukama koje mu je Ema slala 2010. godine sa svog
telefona? Bilo bi logično da ih je primio u prošlosti, ali se nije sećao da je pročitao bilo
kakvu poštu potpisanu sa Ema Lavenstajn u decembru 2010. godine.
Svakako da je primao gomilu mejlova, ali bi i njene morao da zapazi. Poče da
prebira po sećanju i pronađe rešenje: promenio je operatera, znači i imejl-adresu u
decembru 2010! Adresa na koju je ona slala mejlove sa svog telefona u to vreme
jednostavno nije postojala! Smiren što je pronašao barem malo racionalnosti u ovom
haosu, zabeleži još jednu primedbu u notes:
3. Sada, u decembru 2011. godine, ne postoji nikakva mogućnost da dođem u
fizički kontakt sa Emom...
Nažalost, ona je mrtva.
4.... ali obrnuto ne važi!
On razmisli o ovakvoj mogućnosti: da ta Ema iz 2010, hoće, mogla bi u svakom
trenutku da sedne u avion za Boston i sretne se s Metjuom iz 2010. Da li bi ona to
učinila? S obzirom na to kako je odgovarala na njegove poruke, to je bilo vrlo malo
moguće.
Nervozan, baci pogled na ekran kompjutera. Nikakve pošte od Eme. Pokuša da
se stavi u Eminu svest: inteligentna žena, ali emocionalno nestabilna. Naslućivao je
da je krhka, preplašena i nepoverljiva u odnosu na situaciju. Imao je snimak koji mu
je dostavio Vitorio i razgovor s njenim bratom, da bi se uverio u realnost onoga što je
doživeo. Ali Ema nije imala te elemente. Ona ga je verovatno smatrala luđakom i
zbog toga nije odgovarala na njegove pozive. Morao je da smisli kako da je
ubedi. Kako?
Pogleda kroz prozor. Džogeri i biciklisti rasporedili su se duž staze uz reku, dok
su na vodi veslači sekli talase, a iznad njih su se čuli divlji krici ptica.
Vagon-restoran bio je prazan još od njegovog dolaska. Metju na raspremljenom
susednom stolu primeti novine koje je ostavio neko od gostiju. Bio je to
današnji Njujork tajms. On pokupi novine i u glavi mu se rodi ideja. Pomoću veb-
kamere kompjutera snimi prvu stranu novina -stavljajući datum u krupan plan - i
posla Emi snimak zajedno s tekstom:
Od: Metju Šapiro Za: Ema Lavenstajn Ema,
Ako vam je potreban dokaz da živim u 2011, evo ga.
Dajte mi neki znak.
Met
Njujork
Ema pregleda poštu i kliknu da otvori prijemno sanduče. Zumira da uveća
fotografiju i odmahnu glavom. Danas nije bilo ništa lakše nego srediti snimak u
Fotošopu...
To ništa ne dokazuje, pokvarenjaku jedan!
***
Boston
Začu se grmljavina. Nebo se naglo naoblači i provala oblaka sruči se na vagon-
restoran. Za nekoliko minuta bučna gomila ljudi ulete unutra, da se zaštiti od kiše.
Metju je držao pogled prikovan za ekran i nije obraćao pažnju na tu živost.
Još uvek nema odgovora.
Ema očigledno nije bila uverena u originalnost fotografije. Bilo je neophodno da
pronađe nešto drugo. I to brzo.
Poveza se na sajt Njujork tajmsa i baci se na pretraživanje arhiva dnevnih novina.
S nekoliko klikova dođe do informacije koju je tražio.
Ema Lavenstajn ovaj put neće moći da ga ignoriše...
Od: Metju Šapiro
Za: Ema Lavenstajn
Opet vas uznemiravam, Ema.
Iako mi ne odgovarate, siguran sam da ste ispred ekrana... Volite li sport?
Košarku? Ako volite, bez sumnje znate da je danas (govorim o vašem danas) dugo
očekivani meč njujorških Niksa protiv bostonskih Seltiksa.
Uključite svoj radio ili televizor na Kanal 9 i poslaću vam dokaz koji očekujete...
Met
Ema oseti da srce počinje ubrzano da joj kuca. Svaka Metjuova poruka stvarala
joj je utisak da je stežu čeljusti nekih mengela i prete da je zdrobe. Ali to uzbuđenje
mešalo se sa strahom. Zatvori ekran, stavi laptop podruku i izađe iz kancelarije.
Onda uđe u lift i spusti se do prostorije za odmor osoblja Imperatora. Otvori vrata i
uđe u prostranu salu svetlih zidova, sa stolovima od svetlog drveta, sofama i
foteljama vasilij.
Ema pozdravi osobe koje je poznavala: nekoliko službenika koji su čavrljali i
čitali časopise na mekanom trosedu, jednu više mušku grupu koja se sakupila oko
velikog ravnog ekrana na zidu da gleda... košarkašku utakmicu.
Ema sede za sto, uključi laptop, pa ode da potraži neko piće s automata. Otvori
flašicu i priđe televizoru.
Upravo se nastavlja utakmica u Medison skver gardenu, oduševljavao se reporter. Na
kraju ove četvrtine Niksi vode sa 90 prema 83. Obe ekipe od početka utakmice vode uzbudljiv
okršaj. Igrači dvaju ekipa nadmeću se...
U Eminom stomaku stegao se čvor. Bio je to svakako meč na koji je aludirao
Metju. Ona se okrenu da sedne sa strane i malo odgleda kako se utakmica odvija.
Posle nekoliko minuta na ekranu njenog kompjutera pojavi se novi mejl:
Jeste li pronašli kanal na televizoru ili radio-stanicu, Ema? Njujork je trenutno u
prednosti, zar ne? Ako gledate meč u nekom baru ili na javnom mestu, čak sam
siguran da su ljudi oko vas već uvereni da će njihova ekipa pobediti...
Ona prekide sa čitanjem mejla i podiže glavu u pravcu grupe službenika koji su
se dobro nacvrcali pre utakmice. Razdragani, udarali su se dlanovima i aplaudirali
prilikom svakog postignutog poena njihove ekipe. Očigledno su bili ushićeni. Ona
nastavi sa čitanjem:
... Ipak, Boston će odneti pobedu sa 118 prema 116. Bukvalno u poslednjoj
sekundi. Zapamtite dobro, Ema:
Njujork 116 - Boston 118
Ne verujete mi?
Gledajte onda na televizoru...
Srce joj je tuklo u grudima. Sada joj je taj tip stvarno zadavao strah. U grču,
ukočenih udova, teško ustade sa stolice i priđe da isprati kraj utakmice, moleći se u
sebi da se Metjuova predviđanja ne ostvare.
Sada ulazimo u poslednjih pet minuta. Njujork još uvek vodi sa 104 prema 101.
Sa zebnjom je preživljavala poslednje trenutke. Da bi razbila strepnju, pokuša
duboko da uzdahne. Ostalo je manje od dva minuta do kraja i Njujork je još uvek
vodio.
Minut i trideset sekundi.
Koš Seltiksa dovede do izjednačenja 113:113, zatim svaka ekipa postiže po tri
poena i ponovo se uspostavi ravnoteža: 116 : 116.
Ema se ujede za usnu. Ostalo je manje od deset sekundi kada se Pol Pirs, jedan
od igrača Bostona, vešto probi kroz odbranu protivnika, napravi korak unazad,
oslobodi se svog protivnika, uputi šut... i zabeleži dva poena.
Boston vodi sa dva poena razlike! 118:116! Niksi više nemaju šansi!
Dok su igrači slavili, dvorana poče da grmi od razočaranja. Uspaničena, Ema
pogleda na sat.
On je označavao 00.4 s. Ostale su samo četiri desetinke. Sve je bilo gotovo,
Ne! Jer u nastavku igre jedan igrač Niksa pokuša nemoguće: direktan šut sa
osam metara udaljenosti od koša. Čudesnom putanjom lopta ulete u koš.
Neverovatan šut! - viknu komentator na sav glas. Stodemajer je bez sumnje upisao
najznačajniji koš u celoj svojoj karijeri! Njujork dobija utakmicu! 118-119!
Ema poče da kliče od radosti zajedno sa svojim kolegama, ali ne iz istog razloga.
Sve u njoj se naglo opusti. Metju nije bio u pravu! Nije živeo u budućnosti! Nije
mogao da prorekne ishod meča! Ona nije luda!
Ma ekranu se videlo kako se Medison skver garden upalio od oduševljenja.
Njujorški igrači optrčaše krug oko igrališta. Publika je stajala i skandirala zbog
pobede... sve dok sudija ne zatraži da ponovo pogleda poslednju akciju na video-
snimku i dok snimak ne pokaza ono što niko nije želeo da vidi: lopta je napustila
ruku igrača nekoliko stotinki posle zvuka sirene!
Kakav money time! Na kraju neverovatno žestoke utakmice i hičkokovske napetosti,
Boston je ipak pobedio Nikse sa 118 prema 116, i tako stavio tačku na njihov niz od osam
utakmica bez poraza!
Ema oseti mučninu i skloni se u toalet na spratu. Počinjem da ludim!
Bila je užasnuta, nesposobna da vodi bitku protiv unutrašnjeg demona koji joj je
uništavao razum. Kakav smisao dati ovom haosu? Nije moglo biti lažiranja: utakmica
je direktno prenošena i nije bilo moguće falsifikovati tako ogorčenu borbu. Sreća?
Možda je Metju slučajno pogodio rezultat. Ona se za trenutak zakači za tu ideju.
Sranje!
Ne može se komunicirati s čovekom iz budućnosti. To jednostavno NIJE
MOGUĆE!
Ema se pogleda u ogledalu. Maskara joj se razmazala, imala je voštanu boju, boju
leša. Sa malo vode obrisa tragove šminke, sve vreme pokušavajući da sredi misli.
Detalj koji ju je mučio ispliva na površinu. Zašto joj je Metju u prvoj poruci napisao:
„Ja sam novi vlasnik vašeg makbuka”? Šta je to značilo? Da je prodala svoj
kompjuter u budućnosti? Da ga je taj tip kupio kao polovan i da putem neke vrste
vremenskog fajla sada mogu da komuniciraju, a da je svako od njih na različitoj
vremenskoj liniji? To nije moglo da stoji na čvrstim nogama.
Zadihana, kao da je trčala sto metara, nasloni se na zid i odjednom postade
svesna svoje ranjivosti i samoće. Nije imala nikoga pored sebe da je posavetuje ili da
joj pruži utehu. Nema prave porodice da joj se poveri, osim strogog i potcenjivački
nastrojenog brata. Nema pravih prijatelja. Nema momka. Čak je i njena doktorka,
kojoj plaća pravo bogatstvo, nestala.
Ipak, po glavi poče da joj se mota jedno ime: Romijal Leblan.
Ako je uopšte postojala osoba koja bi možda mogla da joj pomogne u ovoj priči
oko kompjutera, bio je to svakako taj mali kompjuterski genije!
Moral joj se odjednom podiže, izađe iz toaleta i liftom se pope do sprata na
kojem se nalazila služba za komunikacije. Tu je bio samo neki dežurni službenik, jer
se ove subote manje radilo i pripravnik nije radio vikendom. Na uporno insistiranje
uspela je da dobije broj mobilnog mladog Francuza i odmah ga pozva. Nakon dva
zvonjenja dečak odgovori nesigurnim glasom:
„Halo?”
„Potreban si mi, cvikerašu. Gde si? Opet ispred ekrana da gledaš one slajdove s
devojkama?”
9
Prolaznici u vremenu
Budućnost, taj fantom praznih ruku,

koji obećava sve, a nema ništa.
Viktor Igo
Njujork 2010.
DISTRIKT MITPAKING
Četvrt sata kasnije
Jaka hladnoća zaledila je obale Hadsona.
Ema zalupi vratima taksija. Čim izađe iz auta, zapahnu je ledeni dah. Sva
promrzla, zavuče ruke u džepove kaputa. U ovo kasno popodne taj nekadašnji kraj s
klanicama bio je utonuo u maglu. Ona jače steže šal i prođe ispod čeličnog svoda koji
je vodio na Dok 54, istorijsku platformu prekookeanskih parobroda. Mesto na kojem
joj je Romijal zakazao sastanak.
Buka motora natera je da okrene glavu i otkri pravu eskadrilu sastavljenu od
dvadesetak minijaturnih helikoptera i aviona s radio-navođenjem, koji su se vrteli po
snežnom nebu. Raspoređeni duž asfaltiranog pristaništa, ljudi svih uzrasta takmičili
su se u veštini pilotiranja tim napravama.
Pogledom potraži Romijala i kroz nekoliko sekundi ga prepozna. Umotan u
debelu jaknu s kapuljačom, dečak je na glavi imao skijašku kapu koja mu je pokrivala
uši i padala sve do obrva. Pokušavao je da podigne svoj aparat, uređaj s četiri
propelera, koji je uporno ostajao prikovan za tlo.
„Zdravo, praznoglavi”, dobaci mu ona dok mu je prilazila otpozadi. On se trgnu
i namesti naočari. „Dobar dan, gospođice Lavenstajn.”
„Ovde si? Na sastanku anonimnih amaterskih stručnjaka za aero-modelarstvo?”
„To su bespilotne letelice”, objasni dečak. „Šta?”
„Ovi mali aparati su civilizovani roboti.”
Opčinjena, Ema poče da prati pogledom jedan od minijaturnih četvorokrilaca,
koji se podigao vrlo visoko, slično zmajevima od papira iz njenog detinjstva, i koji
najpre dobi ubrzanje, a zatim slete na zemlju. Primeti da nijedan od uređaja s
daljinskim upravljačem nema isti oblik: avioni, helikopteri s četiri ili šest propelera,
aparati u obliku letećih tanjira... koje su stvorili majstori udruženi u zajednicu
amatera i zaljubljenika. Emi padoše na pamet ti ljudi: programeri, fanovi robotike,
koji se bave elektronikom i spajanjem rastavljenih delova kako bi došli do tih svojih
uređaja i izašli da ih testiraju sa svojim drugovima.
Prava deca.
Promuva se od jedne do druge grupe i zaključi da su letelice kod većine pilota
povezane s mobilnim telefonima. Neki su čak namestili ultralagane kamere koje
snimaju i direktno šalju slike na ekran telefona.
Ona se vrati kod Romijala, koji se još uvek batrgao sa svojim četvorokrilcem.
Niko nije ni pokušao da mu pomogne. Nijedne dobre duše među bratstvom da mu
pritekne u pomoć. Dok ga je posmatrala, bilo joj ga je žao. Naslućivala je da je
usamljen, inteligentan i pomalo izgubljen.
Kao ja...
„Zašto ovaj tvoj ne leti?”
„Ne znam” odgovori on zabrinuto. „Previše je vetra. Nisam ga dobro podesio,
ja...”
„Nije to ništa ozbiljno.”
„Da!” odgovori on i spusti glavu.
Ema nasluti da je za njega bilo neuobičajeno što je zapao u teškoće s mehanikom
ili programerstvom. Ona promeni temu.
„Je li to barem legalno, ti avioni?” upita ona, podeljena između divljenja i
zabrinutosti.
„Letelice? Manje-više”, reče on frkćući. „Postoji nekoliko pravila koja treba
poštovati: ne nadletati iznad ljudi, držati aparat u vidnom polju, leteti samo do sto
metara visine...”
Ona klimnu glavom, iznenađena što ovaj vid tehnologije nije rezervisan za
vojsku ili istraživačke laboratorije. Šta je sprečavalo ljude da koriste ove letelice da
špijuniraju komšije ili da nadleću privatne posede? Njena paranoična strana naglo se
otkri i već zamisli sledeću etapu: minijaturni modeli u obliku nekog insekta, koji u
punoj diskreciji mogu da snimaju ljude u njihovoj intimnosti, a takođe da snimaju i
razgovore. Da ceo svet bude nadgledan. Bio bi to svet u kojem ona u svakom slučaju
ne bi želela da živi.
Odbaci tu pomisao i pogleda u pravcu severa. Tamo u daljini, dosta visoko iznad
keja, krivudala je konstrukcija od čelika i betona njujorškog Haj lajna, u čijem
podnožju se nalazio kafić Novoski, gde se mogla popiti najbolja topla čokolada u
gradu.
„Dobro, spakuj svoj materijal”, naredi ona Romijalu. „Častim te dobrom
užinom.”
Kafić Novoski
10 minuta kasnije
Romijal proguta ogroman komad štrudle od trešanja uz punu šolju tople
čokolade.
„Molim te, reci mi da li si jeo u poslednja tri dana.”
Dečak klimnu glavom, pa onda proguta drugu polovinu kolača.
„Jednoga dana naučiću te da jedeš na otmen način pred ženama”, obeća mu ona,
dok mu je papirnom salvetom čistila mrvice od kolača koje su dečaku ostale
zalepljene po uglovima usana.
On obori pogled, kako je često imao običaj, i povuče donji deo pulovera, kao da
želi da prikrije svoje obline. Ona se zabrinu za njega.
„Gde stanuješ, Romijale?”
,,U omladinskom domu u Čelsiju.”
„Jesi li se javljao roditeljima u skorije vreme?”
„Ne brinite”, spretno je izbegao odgovor.
„Da, stvarno se pomalo brinem za tebe. Imaš li barem novca?”
„Dovoljno”, smiri je on.
Nervozno se počeša po kosi i požuri da povede razgovor u drugom pravcu.
„Zašto ste hteli da me vidite?”
„Htela bih da pregledaš moj kompjuter”, zamoli ga ona, izvuče laptop iz torbe i
stavi ga ispred dečaka.
Romijal otpi još jedan gutljaj kakaoa, pa onda podiže ekran koji se otvori na
programu prijemnog sandučeta kompjutera.
,,U čemu je problem?”
„Od pre nekog vremena dobijam čudne mejlove. Možeš li da identifikuješ
njihovo poreklo?”
„Normalno, to nije mnogo komplikovano”, potvrdi mladi čovek. Ona ga onda
stavi pred izazov:
„Dobro, pokaži mi šta znaš. To se odnosi na moju celokupnu prepisku sa
Metjuom Šapirom.”
Romijal hitro izdvoji poruke koje je poslao Šapiro i smesti ih u folder.
Postupajući hronološkim redom, najpre otvori prvi mejl, pregleda IP adrese
pošiljaoca, korišćeno prijemno sanduče i redosled raznih operatera preko kojih je
prolazila pošta od njenog slanja do prijema.
Teorijski, nije bilo ništa lakše nego domoći se izvora nekog imejla, osim ako nešto
ne štima, kao u ovom slučaju. Na Romijalovom licu pojavi se izraz nelagodnosti.
On skide prljave staklene naočari i očisti ih krajevima pulovera. Iritirana, Ema
mu ih istrže iz ruku, potraži u torbi flanel za čišćenje optike, očisti stakla i ponovo
mu ih stavi preko nosa.
„Onda?” postade nestrpljiva.
Romijal joj ne odgovori na pitanje, već požuri da otvori drugu poruku, na koju
primeni isti tretman, zatim nastavi s trećom porukom: jedan od odgovora koje je Ema
poslala Metjuu.
„Opa! Jesi li nešto pronašao, praznoglavi?”
„Dat... datumi”, prošaputa Romijal. „Kao da vam ovaj momak šalje poruke iz
budućnosti...”
„Da, to sam već i sama primetila, hvala. Nego, kako to objašnjavaš?” On
odmahnu glavom. „Stvarno ne mogu da objasnim.”
„Potrudi se, molim te!”
Romijal odabra jednu od Metjuovih poruka, zatim jednim klikom na desktopu
otvori spreda prikriveni deo.
„Na netu se razmena podataka vrši između dve IP adrese, razumete?”
Ema potvrdi klimanjem glavom. Mladi Francuz nastavi:
„Na putu od jednog do drugog kompjutera poruka može prelaziti kroz nekoliko
posrednih operatera koji beleže vreme svakog prolaska.”
Ema mu priđe. Na ekranu se mogao pratiti put mejla od Metjuovog do njenog
kompjutera.
„Kada vam taj tip šalje poruku”, nastavi Romijal, „prvi operateri sve registruju
sa datumom iz 2011, zatim odjednom, usred prenosa, jedan od operatera pravi neku
vrstu vremenskog skoka s prelaskom na 2010. A obrnuta pojava se događa kada vi
njemu pišete.”
„Svakako mora da postoji neko racionalno objašnjenje” bila je uporna Ema. „Da
li si ikada čuo da se u tvom okruženju priča o nečem sličnom? Na forumima? U
raspravama među hakerima?”
Romijal odmahnu glavom. Pusti da prođe nekoliko sekundi, pa onda dodade:
„Ta priča o datumu nije jedina uznemirujuća stvar...”
„A to je?”
On uperi kažiprst u ekran.
,,U oba slučaja su početna i krajnja tačka poruke identične. Kao da mejl kreće u
2011. godini, da bi stigao u 2010... sa istog na isti kompjuter.”
Romijal proceni rušilački efekat tog otkrića. Emino lice preblede i ona nesvesno
napravi korak unazad. Da bi je smirio, on obeća da će izvršiti još pretraživanja i da će
zatražiti pomoć stručnijih ljudi.
Baš kad je završio s primenom svojih usluga, začu se melodična zvonjava koja
najavi dolazak nove elektronske poruke.
Ema okrenu ekran prema sebi. Kao što se i pribojavala, bila je to nova Metjuova
poruka.
Od: Metju Šapiro

Za: Ema Lavenstajn
Tema: Cena ćutanja
Ema,
Trudim se da protumačim vaše ćutanje. Ne mogu da verujem da nemate želje da
saznate više o ovome što nam se događa. Da otkrijete šta smemo da učinimo, a šta ne.
Mogu da razumem vaše strahove, ali radoznalost bi morala da ih nadmaši!
Možda vam je potrebno još nešto da se odlučite da učinite taj korak... Šta želite?
Još neki dokaz? Novac? Evo vam dva, ako smem da se usudim da kažem. Molim vas,
odgovorite mi.
Met
Uz poruku je prispeo još jedan dokument u prilogu. PDF slika jednog članka
iz Njujork tajmsa, od ponedeljka 23. decembra 2010.
ŠVEDSKA TURISTKINJA DOBILA 5 MILIONA DOLARA

U KAZINU NA SVOJ STOTI ROĐENDAN
Srećna turistkinja dobiia je u noći između subote i nedelje više od 5 miliona

dolara (tačnije 5.023.466) na slot-mašini „Mala sirena” kazina hotela Nju Blenim u
Atlantik Sitiju. Povelika suma, dobijena... na dan njenog stotog rođendana! Gospođa
Lina Nordkvist iz Stokholma bila je deo grupe švedskih penzionera na putovanju
organizovanom na severoistoku Sjedinjenih Država. Dobitnica je ispričala da je
stavila 2 dolara u prorez „Jednookog Džeka” oko 20.45 časova. Gospođa Nordkvist je
pobrala aplauz cele sale za igru u Nju Blenimu i poverila da će dobar deo tog novca
iskoristiti za ostvarenje svog sna: da zajedno s mužem ode na put oko sveta
cepelinom...
Na fotografiji uz članak moglo se videti kako elegantna gospoda od sto godina
pozira pored slot-mašina, držeći se za invalidska kolica. Bila je obučena u duksericu
sa natpisom I Love Stockholm i nosila slamnati šešir.
Ema pogleda na sat.
17.30.
Nije imala više od tri sata da nešto učini.
Trebalo je brzo da reaguje. Nije smela dugo da bude neodlučna. Trebalo je da
sazna. Definitivno.
„Znaš li gde se u blizini može iznajmiti auto, Romijale?”
„Mislim da postoji Fastkar na oko trista metara odavde, na uglu Gansvortove i
Griničke.”
„Znam gde je to”, reče ona i ostavi novčanicu od dvadeset dolara na stolu.
Ustade i zakopča kaput da se odbrani od hladnoće.
„Hvala ti za pomoć, Romijale. Čuvaj se.”
„Zvaću vas ako nešto pronađem. I, eh... ipak pazite!”
Ona izađe iz kafića i mahnu mu kroz prozor.
Već je bila pala noć kada je Ema stigla ispred agencije za iznajmljivanje. Sačeka
dvadesetak minuta u slabo zagrejanoj sali, pa je onda primi vrlo neprijatan i
arogantan službenik, tako da zamalo odustade od svog plana. Konačno uze prva
kola koja su joj ponudili: GM-ov SUV narandžaste boje. Plati kreditnom karticom,
ode sa Menhetna kroz Holandski tunel i krenu putem prema jugu.
Ema nije volela da vozi noću, još manje putem koji nije poznavala, ali je put od
Njujorka do Atlantik Sitija bio dobro obeležen saobraćajnim znacima. Što je još
bitnije, bio je povezan s Garden stejt parkvejom, auto-putem koji je zaobilazio Nju
Džerzi. Za sve vreme puta trudila se da ne preživljava ponovo svoje strahove. Ona
uključi radio na nekoj muzičkoj stanici i pokuša da pevuši kako bi rasteretila glavu.
Ali se mnogo misli motalo po njoj.
Iz straha da će stići sa zakašnjenjem, često je bacala pogled na sat na komandnoj
tabli. Baš kada je pomislila da je stigla, pojača joj se strepnja kada se zaglavi u
saobraćajnoj gužvi. Sudar, u kojem je učestvovalo nekoliko kola, sprečavao je pristup
na glavni put koji se pružao duž obale.
Sačeka nekoliko trenutaka da se traka auto-puta oslobodi, pa da uđe u
prestonicu kocke na Istočnoj obali: grad koji je uvek smatrala odvratnim i u koji njena
noga nikada nije stupila.
Novi pogled na sat.
Stiže na Atlantik aveniju, odakle je mogla da dođe do beskrajno dugačkog
šetališta pored mora, na kojem se nalazila poređana većina kazina po kojima je to
kupalište bilo čuveno.
Početkom večeri grad je brujao od živosti: glavna ulica u kojoj su bili
koncentrisani glavni hoteli, restorani, sale za predstave, bila je zakrčena turističkim
autobusima, bling-bling limuzinama i smešnim japanskim kolicima na dva
točka. 20.29
Ema iskoristi čekanje na semaforu da se orijentiše usred svih tih kaskada običnog
i neonskog svetla. U centru šetališta prepozna jedinstvenu siluetu Nju Blenima,
poslednjeg otvorenog kazina u gradu, čije je fotografije videla u nekom časopisu.
Sagrađen sredinom prve decenije XXI veka, kompleks je bio zamišljen kao marina i
prostirao se oko četiri vijugave piramide, podsećajući na velike plave talase koji su se
peli do šezdeset metara iznad mora. Noću su četiri zgrade i njihove dve hiljade soba
blistale tirkiznom svetlošću, podsećajući na eskadrilu intergalaktičkih brodova,
spremnih da jurnu u napad protiv nevidljivog neprijatelja.
20.34
Ema obiđe jedan taksi i provuče se do ulaza na parking Nju Blenima, koji se
dizao šest spratova u visinu.
Parkira auto i potrča do brojnih liftova koji su opsluživali hol hotela. Tu se
zadrža da na hotelskom planu pronađe salu sa slot-mašinama.
20.39
Hotelski kompleks bio je ogroman, računajući tu na desetine restorana, spa
centar, bazen, kabaree, tri bara i prostor za igre, koji se prostirao na 10.000 kvadratnih
metara. Uoči prostor rezervisan za slot-mašine i zapamti kojim putem da dođe do
tamo. Nije imala pravo na grešku.
20.40
Protrča kroz hol, promeni dva lifta, prođe kroz džinovski stakleni tunel koji je
povezivao restoran s četiri piramide. Još jedan lift da siđe sprat niže, noćni čuvar
kome pokaza ličnu kartu. I, nađe se u prostoriji sa slot-mašinama.
20.41
Podzemni svet igre pokaza se u obliku ogromnog hola s niskim plafonom. Bez
prozora, mesto je delovalo deprimirajuće, uprkos veselom zveketu kojim su mašine
odzvanjale. Ema razmeni pedeset dolara za žetone i hitrim korakom prođe kroz
zvučni i svetli vrtlog armije jednorukih bandita: Džekpot Kendi, Kleopatra, Tri kralja,
Bela orhideja, Opasna lepotica... Stotine mašina koje su formirale monumentalnu mrežu
aktivnu dvadeset četiri sata. Ona se uvuče u bučnu gomilu koja se pomerala između
atrakcija: mladi tipovi koji se kockaju, porodične ekspedicije koje su došle da potroše
svu ušteđevinu, igrači zavisnici s licem zombija, koji metodično troše svoje
bogatstvo, mnoštvo tridesetogodišnjaka koji su došli da se pozdrave s dečačkim
načinom života, oronuli i krezubi starci koji su tu pronašli uživanje kao na vašarskim
svečanostima u detinjstvu... 20.43
Ema nikada nije razumela kako neko može da dođe i da se pogubi na jednom
ovakvom mestu. Na čelu joj se pojavi nekoliko kapi znoja i ona posrnu zbog blage
vrtoglavice. Uprkos veličini, prostor je odavao utisak da je van vremena. Ema poče
da oseća mučninu i za trenutak se nasloni da povrati dah.
Tada usred mnoštva kapa primeti slamnati šešir! Priđe grupi švedskih
penzionera. Nije bilo nikakve sumnje, to je svakako bila ona: Lina Nordkvist,
stogodišnja penzionerka s duksericom na kojoj je pisalo I Love Stockholm. U desnoj
ruci držala je veliku čašu sa žetonima i stiskala je uz grudi. Levom rukom se uhvatila
za metalnu armaturu invalidskih kolica na točkićima. Brzinom puža uputi se prema
nizu mašina na čijem kraju se nalazila Mala sirena. Zaboravljajući na fine manire, Ema
nije vodila računa o učtivosti i prva sede ispred ekrana.
»Du gick in i mig! Jag ar en gammal dam! Tillbaks tillskolan med dig sa att du kan lara
dig lite hyfst !”, iznervira se starica, vrlo nezadovoljna.
20.44
Motori stvore, ti me interesuješ... pomisli Ema i nemarno se izvini. Sačeka da se
Šveđanka udalji odatle, pa onda zavuče prvi žeton u prorez mašine. 20.45
Ova priča nema nikakvog smisla, ponovi ona u sebi i pritisnu dugme ekrana da
pokrene niz kombinacija aparata.
Ovaj put je tvoja igra završena... pomisli ona, dok se pet točkova punom brzinom
okretalo oko sebe.
Boston 2011. 22.00
„Jebem te! Jebem te! I triput te jebem!” povika Ejpril dok je izvlačila iz peći vreli
pleh.
Iznenađena zbog vreline, ispusti staklenu posudu koja pade na tlo i razbi se uz
prasak.
Metju, koji je dremao na otomanu, trže se i naglo ustade. Nakon što je svoju
kćerku smestio u krevet, srušio se od umora uz ko zna koje slušanje It's a Wonderful
Life, klasiku Noela de Kapre.
„Morala bi da budeš još bučnija”, predloži joj on. „Nisam siguran da se Emili
probudila.”
„Oh, u redu! Moj lepi medenjak je potpuno izgoreo!” požali se Ejpril. „Uzalud
sam se baktala pečenjem!”
Metju se počeša po kapcima. Bilo mu je hladno, osećao se grozničavo i sav u
nemiru. Proveo je popodne u slanju poruka Emi, sakupljajući dokaze da je uveri da je
to što doživljavaju zaista stvarno, ali su sve njegove poruke ostale bez odgovora.
Izađe iz salona i ode do kuhinje, gde pomože Ejpril da počisti, a zatim proveri
mejlove po petstoti put u toku dana.
Ovaj put njegovo prijemno sanduče poče da žmirka! Kada je već izgubio nadu,
Ema mu se javila s nekoliko prekornih redaka.
Od: Ema Lavenstajn

Za: Metju Šapiro
Tema: Džekpot Metju,
Pošto toliko volite novine, bacite opet pogled na članak iz Njujork tajmsa...
Ema
Na šta je aludirala? Zašto je htela da opet pogleda taj članak? Je li moguće da...
On oseti kako mu skače adrenalin, pa primače stolicu i sede ispred kompjutera,
postavljenog na radnoj površini u kuhinji. Osećao je potrebu da razbistri misli.
Poveza se sa arhivom Njujork tajmsa, ubaci kapsulu kafe u aparat i pripremi sebi jak
napitak. S lakoćom pronađe izdanje od ponedeljka 23. decembra 2010, prebaci u PDF
verziju i prelista stranice elektronskih novina u potrazi za člankom. Najpre ne
pronađe ništa. Ipak se savršeno dobro sećao one nadrealne fotografije švedske
penzionerke, oslonjene na svoja invalidska kolica, kako ponosno pozira ispred
blistavih slot-mašina. Ali snimak je nestao. Natera sebe na ponovno čitanje i konačno
naiđe na mnogo skromniji članak, bez ilustracije, koji je prenosio vest o džekpotu u
Atlantik Sitiju.
MLADA NJUJORČANKA DOBILA 5 MILIONA DOLARA U KAZINU SA

SAMO JEDNIM ŽETONOM!
Jedna mlada žena, koja je želela da ostane anonimna, dobila je u subotu uveče
više od 5 miliona dolara (tačnije 5.023.466) na slot-mašini „Mala sirena” u kazinu
hotela Nju Blenim u Atlantik Sitiju. Pozamašna suma dobijena je uz ulog od samo 2
dolara. Dobitnica je ispričala da je, čim je ušla u salu za igranje oko 20.45, ubacila
žeton u prorez „Jednookog Džeka”. Pošto su je svi igrači u Nju Blenimu pozdravili
aplauzom, poverila nam je da će od tog novca možda kupiti novi auto, ali sigurno ne
i novi kompjuter...
Začuđen, pročita članak po drugi put i proceni sve njegove posledice. Grlo mu je
bilo suvo, a čelo mu prekriše graške znoja. Pokuša da popije gutljaj kafe, ali je imao
teškoća da ga proguta. Baš je hteo da ustane sa svog sedišta, kada se na ekranu pojavi
nova poruka:
Od: Ema Lavenstajn
Za: Metju -Šapiro
Onda, Metju, šta ćemo sad?
Ema
Pitanje mu je odzvanjalo u glavi kao eho. Šta uraditi sada? Nije tačno znao, ali
barem više nije bio jedini koji se to pitao.
Odjednom postade još svesniji nečega što ga ganu do srca: u trenutku kada mu
Ema šalje tu poruku, Kejt je još uvek živa...
TREĆI DEO
Privid
ČETVRTI DAN
10
Ruka koja ljulja dete
Ruka koja ljulja dete ruka je koja gospodari svetom.

Vilijam Volas
Boston
22. decembar 2010.
11.00
Zbog zavisti. Zbog mržnje. Zbog ljubomore.
Mešavina osećanja koja su obuzela Emu dok je posmatrala sreću u porodicu
Šapiro imala je gorak ukus.
U to nedeljno jutro, Metju, njegova žena i mala Emili šetali su po snegom
prekrivenim alejama Gradskog vrta. Veliki bostonski park bio je prekriven tankim
slojem snežne prašine koja je napadala u svitanje. Taj prvi sneg ove zime zabeleo je
pejzaž i davao gradu praznični izgled.
„Dođi da te uzmem u naručje, draga!” dobaci Metju dok je podizao kćerku da joj
pokaže velikog labuda srebrnastog perja, koji je pratio jato pataka na mirnoj vodi
jezera.
Ema je sedela na klupi na nekoliko metara odatle i posmatrala scenu, ne
pokušavajući da prikrije svoje prisustvo. Nije bilo nikakvog rizika da je prepoznaju
pošto je Metju iz 2010. nikada nije video, čak nije znao ni da ona uopšte postoji. Bila
je to paradoksalna situacija, koja je mladoj ženi izgledala koliko uzbudljiva toliko i
neverovatna. Zahvaljujući snu, uspela je da se malo smiri. Celu noć je spavala u
Grejhaundovom autobusu na relaciji Atlantik Siti-Boston. Pošto je prethodno veče
osvojila džekpot, uprava kazina tražila je od nje da popuni nekoliko papira.
Neophodna formalnost da bi na njen račun u banci bila preneta suma koju je dobila.
Kroz prozorska stakla Nju Blenima primetila je prve snežne pahulje na nebu iznad
Atlantik Sitija. Kako nije imala nikakvu želju da satima vozi po snegu, predala je
ključeve iznajmljenih kola na recepciji hotela, da ih vrate jednoj od agencija u gradu.
Zatim je uzela taksi do autobuske stanice i kupila kartu do Bostona. Poluprazni
autobus krenuo je iz Atlantik Sitija u 23.15. Vozač je celu noć vozio u mirnom ritmu.
Otvorila je oči samo prilikom zadržavanja u Hartfordu. Ali se sasvim probudila tek
kada je Grejhaundov autobus ušao u prestonicu Masačusetsa u 8 ujutro.
Ema je izašla iz autobusa ispred hotela Four Seasons, velikog zdanja s pogledom
na park. S nekoliko miliona dolara na računu, to je sada bilo nešto što je mogla sebi
da priušti. Pozvala je Imperator da kaže da je bolesna i da neće dolaziti da radi cele
nedelje. Zatim se istuširala, kupila toplu odeću u hotelskom butiku i izašla da prošeta
krivudavim ulicama Bikon Hila. Nije imala precizan plan u glavi. Samo pitanja. Da li
je trebalo da priđe Metjuu? Šta da mu kaže? I kako da ne pomisli da je luda?
Pre nego što donese odluku, trebalo je da osmotri tu dobričinu. Znala je njegovu
adresu: bila je to porodična kuća na uglu Luisburškog trga i Ulice vrba. Kada se našla
tamo, bila je očarana jedinstvenim šarmom Bikon Hila. Hodajući po trotoarima s
nepravilnom kaldrmom, zamišljala je da je u koži junakinje Henrija Džejmsa. Čitava
četvrt izgledala je kao da se zaledila u XIX veku. Fasade butika bile su obložene
farbanim drvetom, fenjeri na gas širili su svetlost nekog drugog vremena, dok su
uske uličice vijugale prema skrivenim vrtovima, gde se primećivalo granje iza kapija
od kovanog gvožđa.
Lako je pronašla kuću Šapirovih, ukrašenu vencima i krunicama jelki, okićenih
borovim šišarkama i raznobojnim trakama. Kao da vreme za nju nije postojalo, čekala
je oko jedan sat, obuzeta jedinstvenim osećajem da se kreće ispod snežne kugle svog
đetinjstva: džinovska staklena kugla, koju su tresli u toku noći da nabacaju svetlucavi
sneg na crvene opeke kuća. Kao neki nevidljivi svod koji je štiti od napada i ludosti
sveta...
Oko deset sati vrata su se otvorila i spazila ga je prvi put glavom i bradom. Bio je
to ON, Metju. S vunenom kapom na glavi, oprezno je sišao niz klizavo stepenište na
prilazu kući, držeći kćerku u naručju. Kada je stigao na dno stepeništa, smestio je
Emili u dečja kolica, pevušeći joj refren neke smešne pesmice. Ema primeti da ima još
više šarma nego što je zamišljala. Prepozna onu zdravu, otvorenu i jaku stranu
njegove ličnosti, koju je naslutila preko mejlova. To što je videla kako je pažljiv s
kćerkom učini ga još privlačnijim.
Zatim primeti NJU. Njegovu ženu, Kejt Šapiro. Mlada plavuša, vitka i visoka,
koja nije bila samo lepa, već prosto... savršena. Klasična lepota, sva je delovala kao
plemkinja koja poseduje materinsku i neku tajanstvenu blagost: velike bistre oči,
istaknute jagodice, lice svetle boje i punih usana, punđa junakinje iz Hičkokovih
filmova...
Pošto je osetila ushićenje - Kejt je bila tip žene pored koje se osetila jadno - Ema
poče da prati porodicu sve do Bostonskog gradskog vrta, parka koji je spajao Bikon
Hil i Bek Bej.
„Gledaj, dušo!” dobaci Kejt svojoj kćerki i pokaza joj na vevericu, čiji se rep od
guste dlake nazirao iza drveta.
Devojčica skoči iz kolica i krenu ka životinji, ali nakon nekoliko koraka pade i
nos joj se zari u snežnu prašinu. Više zbunjena nego povređena, ipak poče da jeca.
„Hajde, srce moje, dođi kod tate.”
Metju je ponovo stavi u kolica i trojka nastavi šetnju, prođe kroz Čarlsovu ulicu i
stiže u Boston komon, gde je prošle zime bilo postavljeno klizalište. Da uteši Emili,
Kejt kupi vruće kestenje kod uličnog prodavca. Počeše da ih jedu, posmatrajući kako
klizači izvode smele figure ili svom težinom padaju na led. Emili je bila posebno
oduševljena u ovom drugom slučaju.
„Uvek je zanimljivije kada neko drugi pada, zar ne, bebice?” pecnu je otac.
Onda lagano krenuše ka središtu široke čistine, gde se sakupio najveći broj
šetača. Metju pope kćerku na ramena. Ona se sa sjajem u očima divila bogatim
ukrasima na ogromnoj božičnoj jelci, koju je, u skladu sa tradicijom, grad Halifaks
svake godine poklanjao stanovnicima Bostona.
Na nekoliko koraka odatle Ema nije ispuštala Emili iz vida. I ona je kao mala
devojčica uvek imala taj sjaj u očima. Ali je taj žar, koji je nekada goreo, sada bio
obojen gorčinom.
Nikada nije upoznala porodičnu sreću, onu mirnoću kojom ona odiše, ljubav
koja se slobodno prenosi od jednog do drugog člana porodice. Zašto? Šta je to ona
imala manje od drugih da nema pristup takvoj sreći?
Boston
22. decembar 2011. Usred noći
Obučen u donji deo pidžame i majicu Red soksa, Metju upali red svetiljki koje su
okruživale ogledalo u kupatilu.
Nikako nije uspevao da zatvori oči. Grlo mu se sušilo, osećao je lupanje srca i
gadnu migrenu. Pogledom potraži kapsule iburprofena u ormariću s lekovima i popi
ih odjednom uz gutljaj vode. Siđe niz stepenice i ode do kuhinje. Već tri sata kako se
okreće i obrće u krevetu, a nikako da ga napusti jedna misao. Nešto očigledno, što
mu se malo-pomalo nametalo. Luđačka ideja, nešto previše lepo da bi bilo istinito, od
čega mu se vrtelo u glavi: mora pokušati sve da ubedi Emu da spreči Kejtinu
nesreću! Dok je pomišljao na tu mogućnost, jedna reč mu se neprekidno motala po
glavi. Anastaza - pojam koji su stari Grci koristili da prikažu uskrsnuće mrtvih. Kao u
naučnofantastičnom romanu. Da li je stvarno postojala ta mogućnost vraćanja
unazad da bi se promenio tok života? Bila je to krhka nada, ali šansa na koju je
trebalo odigrati do kraja.
On pomisli na taj san koji su imali svi ljudi: vratiti vreme, da isprave svoje greške
i životne nepravde. Pomisli na mit o Orfeju i vide sebe u liku svirača lire koji je sišao
do vrata Hada da moli bogove da mu vrate preminulu ženu. Kejt je bila njegova
Euridika, ali da bi je vratio u život, očajnički mu je bila potrebna pomoć Eme
Lavenstajn.
Nađe se u polutami, pa upali zidni svećnjak koji je stajao ispod police od
lakiranog drveta u kuhinji. Podiže ekran laptopa, sede na jednu od stolica i sastavi
poruku Emi, u koju unese celo svoje srce i svu svoju veru.
Boston
22. decembar 2010.
Porodica Šapiro napusti ledinu Boston komona i krenu prema istoku. Ema ih je
oprezno pratila, ostajući na pristojnom rastojanju i pokušavajući da se orijentiše i
snađe u gradu. Boston joj se odmah svideo: otmeniji, civilizovaniji, manje naporan i
manje živ od Njujorka. Svaka ulica na koju je naišla izgledala je kao skladan spoj
klasične arhitekture i moderne gradnje, prošlosti i sadašnjosti.
Uskoro se u blizini Nort Enda, italijanske četvrti, u vazduhu oseti miris pržene
kafe. U Hanoverskoj ulici izlozi gostionica i poslastičarnica mamili su pljuvačku od
mušterija: mocarela di bufala, artičoke na rimski način, hrskavi hleb iz Đenove,
strufoli sa medom, kanoli prepuni krema...
Držeći se za ruke. Metju i njegova žena uleteše u jedan restoran, sav u širokim
staklenim prozorima, gde su verovatno bili kao kod kuće. Faktori je bio moderna
kafana s ambijentom koji je delovao kako kao poluporodični, tako i poluotvorenog
tipa, a koji su vrlo često posećivali i studenti i roditelji lokalci. Idući istim putem,
Ema uđe za njima i zamoli za sto.
„Jeste li sami, gospođice?”, upita je jedna konobarica prekornim glasom.
Ema potvrdi klimanjem glavom. Bilo je rano. Restoran je počeo da se puni, ali je
bilo očigledno da ima mesta.
„Nemate rezervaciju, zar ne?”
Drugi prekor.
Ona ovaj put ne odgovori, već ćutke podnese nadmenost te devojke finih crta,
duge guste kose, u minijaturnom šortsu koji je isticao vrednost nogu
dvadesetogodišnjakinje.
„Izvolite se strpeti. Videću da li je preostalo slobodnih mesta.”
Ema ju je posmatrala kako pravi polukrug i prolazi kroz salu kao da defiluje na
uzanom mostiću. Da bi zadržala prisustvo duha, Ema priđe baru, cementno-
azbestnom bloku okruženom metalnim stolicama i naruči kajpiroška koktel.
Sunce je odskočilo. Prijatna svetlost ispunila je salu. Raspoređeno na nekoliko
spratova, mesto je podsetilo Emu na ambijent nekih njujorških restorana, sa
industrijskim dekorom koji se sastojao od nijansi sivog i tamnog drveta. Na šanku je
pored ručnog sekača bila izložena sušena šunka iz Parme, kao umetničko delo, dok
se u dnu sale čulo pucketanje vatre u velikoj peći za picu.
„Izvolite, sledite me, gospođice”, predloži joj konobarica koja se vratila do nje.
Barmen joj pogledom dade znak da će joj doneti njen koktel za sto. Ona srećom
sede na klupicu udaljenu najmanje deset metara od Metjua i njegove žene. Smirena
što je pronašla pogodno mesto za osmatranje, naiskap isprazni čašu votke i naruči još
jednu, kao i tartar od orade i malu picu s artičokama i rukolom.
Napregnu oči da bolje vidi Šapirove. Izgledali su kao srećna porodica.
Odzvanjale su šale, bili su očigledno dobro raspoloženi. Metju je izigravao klovna da
zabavi kćerku, a Kejt se smejala od srca. Očigledno da je par bio vrlo blizak. Bili su
tip osoba za koje se moglo reći da dobro idu jedno uz drugo. Ema baci pogled na
malu Emili.
Emili. Tri sloga koji su joj čudno odzvanjali. Oduvek je govorila sebi da je to
ime koje će dati svojoj kćerki ako postane majka. Ova koincidencija oživela je u njoj
nedovoljno zaraslu zebnju i bol. Nije o tome nikome govorila, čak ni svom psihologu,
ali tokom dve godine veze pune loženja s Fransoom, tajno je pokušavala da ostane u
drugom stanju. Lagala je svog ljubavnika da stalno uzima pilile. Nasuprot tome, vrlo
precizno je računala periode svog ciklusa, i svaki put kada je to bilo moguće, imala je
seksualne odnose u pogodnom trenutku. U početku je govorila sebi da će Fransoa
odlučiti da napusti svoju ženu ako mu podari dete. Zatim je shvatila, videvši koliko
je njen ljubavnik neodlučan, da to neće imati nikakvog efekta, ali je želja za detetom
ostala duboko usađena u njoj.
Nažalost, željena beba nije nikada došla.
Ona se zbog toga nije previše uzbunila. Na kraju krajeva, imala je samo trideset
tri godine. Ali dok je jednog dana prelistavala primerak Njuzvika u čekaonici kod
psihijatra, naletela je na članak koji je govorio o fenomenu preuranjene menopauze.
Bila je dirnuta svedočenjem žena čija je plodnost počela da se gubi na samom
početku tridesetih. Ona apriori nije imala posebnog razloga da se oseti pogođenom:
nikada nije imala problema sa menstruacijama i ciklus joj je bio redovan. Ali nakon
tog članka imala je utisak da ju je neka podmukla briga stegla kao kleštima. Da bi
stala na kraj zebnjama, u apoteci je kupila test biološkog časovnika. Procedura je bila
ozbiljna i zahtevala je da ide da vadi krv drugog dana ciklusa. Uzorak se kasnije slao
u laboratoriju, gde se vršila analiza tri tipa hormona, koja je omogućavala da se
odredi broj jajnih ćelija i pravilo poređenje s normalnim brojem koji se očekuje kod
žene njenih godina.
Ema je dobila rezultate poštom nedelju dana kasnije i saznala da su njene rezerve
jajnih ćelija bile kao kod žene koja ima više od četrdeset godina! To otkriće ju je
porazilo. Morala je da ponovi test ili da ode da se konsultuje s ginekologom. Želela je
da proveri tu informaciju, koja joj se sada vratila s razornom snagom bumeranga.
Ema je osećala kako joj strah i bes rastu u grudima. Celim telom je drhtala. Da bi
odagnala to sećanje, prikova pogled za sto porodice Šapiro.
Ali bes nije nestajao. Ponovo se osećala pogođena nepravdom, opsednuta
pitanjima bez odgovora. Zašto neki doživljavaju prave susrete u pravom trenutku?
Zašto neki imaju pravo na ljubav i porodičnu udobnost? Da lije to imalo veze sa
zaslugama, srećom, slučajem ili sudbinom? U čemu je to pogrešila da bude tako
usamljena, tako ranjiva, s potpunim nedostatkom poverenja u sebe?
Dade znak konobaru da joj raščisti sto i izvadi laptop iz torbe. Boston je bio grad
koji je bio izuzetno dobro povezan i restoran je omogućavao pristup bežičnom
internetu svim gostima. Otvori prijemno sanduče mejlova i, kao što je očekivala,
pronađe Metjuovu poruku:
Od: Metju Šapiro
Za: Ema Lavenstajn
Tema: Podnošenje i uzdržavanje
Podnesi i uzdrži se.
Je li vam poznata ova maksima stoika, Ema?
Ona podstiče na prihvatanje neminovnosti i sudbine. Po tim filozofima, želja za
menjanjem redosleda stvari koji je nametnulo proviđenje ne služi ničemu.
Zašto? Zato što mi nemamo nikakve mogućnosti da utičemo na bolest, vreme
koje prolazi ili na smrt voljenog bića. Potpuno smo nemoćni pred patnjama. Možemo
samo da ih s najvećom poniznošću podnosimo. To je ono što već godinu dana
pokušavam: da prihvatim smrt svoje žene, ljubavi mog života. Da prihvatim
neprihvatljivo, da živim u bolu, da nastavim da živim za svoju kćerku Emili.
Ali sve se promenilo nakon kupovine vašeg kompjutera. Kao ni vi, nisam u
stanju da shvatim tu vremensku distorziju. Nema sumnje da postoje pojave koje
odolevaju svim logičnim i naučnim objašnjenjima i to je ono što proživljavamo nas
oboje. Mi smo se spotakli o vreme, kako bi rekao Ajnštajn.
Sada, uz vašu pomoć, možda imam mogućnost da iskoristim milost koju nijedan
čovek nikada nije dobio od neba: uskrsnuće voljenog bića.
Preklinjem vas da mi pomognete, Ema.
Držite život moje žene u rukama. Već sam vam ispričao okolnosti njene smrti: 24.
decembra, nešto posle 21 h, upravo kada je završila smenu, neki kamion za isporuku
brašna udario je u njen auto u trenutku kada je izlazila s parkinga bolnice. Vi imate
moć da izbrišete tu nesreću, Ema. Učinite bilo šta da je sprečite da sedne u auto:
izbušite sve četiri gume njene mazde, stavite šećer u rezervoar za gorivo, pokidajte
kabl za napajanje ispod haube. Ili pronađite način da ona ne ode na posao toga dana.
Biio šta, samo da izbegne taj zlokobni trenutak! Vi možete da mi vratite ženu, ali pre
svega možete da vratite majku mojoj maloj kćerki. Možete ponovo spojiti našu
porodicu. Znam da ste plemenita osoba. Ne sumnjam da ćete mi pomoći i ja ću vam
biti na tome večno zahvalan.
Možete da tražite od mene BILO ŠTA, Ema. Ako hoćete mnogo novca, mogu
vam saopštiti dobitne brojeve na lutriji, stanje na berzi ili rezultate narednih
košarkaških utakmica. Tražite od mene bilo koju sumu i ja ću učiniti da je dobijete...
Ljubim vas, Met
Ta poruka je strašno rasrdi. Pošto nije bila u stanju da smiri svoju impulsivnost,
odgovori mu s nekoliko redaka u kojima su bili koncentrisani sav njen bes i
frustracija.
Od: Ema Lavenstajn

Za: Metju Šapiro
Tema: Re: Podnošenje i uzdržavanje Nije novac ono što ja hoću, bedniče! Ja hoću
ljubav! Hoću porodicu! Hoću ono što se ne može kupiti!
Samo što je kliknula da pošalje poruku, primeti da Metju i njegova porodica

izlaze iz restorana. Zatvori poklopac laptopa i zatraži račun. Kako više nije imala
gotovog novca, dade karticu, ali je morala da se strpi dok provere njeno četvrtasto
parče plastike.
Žurno izađe na Nort skver i zateknu Šapirove kako se švrćkaju po Hanoverskoj.
Pratila ih je do neke dugačke travnate zaravni, ukrašene drvećem, fontanama,
vodoskocima i uličnim kandelabrima. Nakon petnaest godina obimnih radova,
Boston je ostvario podvig da prokopa ogromni auto-put, koji je tokom radova
stvarao ružnu sliku grada. Sada je tu bilo osam podzemnih traka, nevidljivih, u
utrobi grada. One su sada površinu učinile čistom i stvorile novi prostor za niz malih
zelenih pešačkih ostrva.
Ema nastavi da ih prati do raskrsnice Kembričke i Templa. Pre pešačkog prelaza,
Metju i Kejt razmeniše potajni poljubac, pa onda krenuše u suprotnim pravcima.
Zatečena, Ema je oldevala nekoliko sekundi. Ona shvati da se Metju i njegova kćerka
vraćaju kući na Bikon Hilu i odluči da krene za Kejt. Mlada žena prođe ispred
uspravnih obrisa crkve Old Vest, zatim dođe blizu moderne četvrti, gde su hladni
odsjaji stakla i čelika potisnuli patinasti šarm crvene opeke. Ema podiže glavu u
pravcu nekog svetlosnog panoa: nalazila se na pragu glavnog ulaza u Masačusetsku
opštu-bolnicu, jednu od najvećih i najstarijih bolnica u gradu.
To mesto predstavljalo je zasebnu gradsku zonu, u kojoj su zgrade bile
nagomilane jedna pored druge bez sklada i jasne logike. Naslućivala je da se u toku
niza godina bolnica razvijala po modelu grada-pečurke. Na staru zgradu, koja je tu
prva sagrađena, nadovezivalo se mnoštvo novih zgrada, sve većih i sve viših.
Medicinski kompleks je, uostalom, još uvek bio u radovima: ogromna betonska masa
izbijala je iz zemlje usred dizalica, bagera, traktora s lopatama i barakama gradilišta.
Kejt bez ustručavanja uđe u taj neprijatni dekor i dođe do ogromne kocke od
tirkiznog stakla: bila je to zgrada u kojoj se nalazilo kardiološko odeljenje. Kejt se
sportskim korakom pope stepeništem do automatskih vrata i nestade u zgradi. Ema
onda nasluti da Kejt dežura u prostorijama ove bolnice, specijalizovane za srčane
bolesti.
Oldevala je. Bilo je nemoguće da sledi Kejt u unutrašnjosti bolnice. Pokuša da se
na brzinu orijentiše i preispita. Uostalom, kakav je bio njen interes da nastavi da je
prati? Ema je bila na ivici da odustane, ali je radoznalost bila jača. Razorna. Pre svega
zato što je osećala kako joj adrenalin teče venama i izaziva uzbuđenje koje je
ohrabruje i čini neustrašivom.
Okrenu glavu u potrazi za nekom idejom. Iako je bila nedelja, parking je bio
prepun kamiona za isporuku, parkiranih u dva reda. Širom otvorenih vrata
istovarivali su robu u potpunoj anarhiji: hrana, lekovi, proizvodi za domaćinstvo, veš
vraćen iz neke vešernice...
Priđe poslednjim teretnim kolima i na brzinu promoli glavu unutra. Tu su se
nalazile velike korpe s čaršavima, košuljama za pacijente i bluzama za medicinsko
osoblje. Pogledom potraži vozača. On je bez sumnje pripadao maloj grupi koja je
pravila pauzu pored automata s pićima. Zaneti razgovorom, momci nisu obraćali
pažnju na nju. Dok joj je srce jako lupalo, pruži ruku i zgrabi jednu od uniformi.
Skrojena za muškarca, bluza joj je bila prevelika, ali se Ema time zadovolji, zavrnu
rukave i uvuče se u kardiološko odeljenje.
Ulazni hol bio je svetao i u kontrastu sa živošću koja je vladala napolju. Svuda
prirodni detalji: bambusi, orhideje, tropske biljke, slapovi vode koji cure duž zida od
škriljaca, sve to bilo je zamišljeno da stvori umirujući ambijent.
Ema pronađe Kejt u predvorju, usred razgovora s nekom koleginicom, ali njihov
razgovor ne potraja dugo i doktorka već poče da se penje stepenicama, pokaza svoj
bedž čuvaru koji je pazio na prilaz salama rezervisanim za medicinsko osoblje.
Ne znajući tačnu lozinku, Ema zgrabi brošuru koja je stajala na vitrini. Kao u
dramskoj sekciji u vreme adolescencije, pokuša da izigrava uverljivu osobu,
pribegavajući mimikriji. S torbom preko ramena, bluzom i odlučnim izgledom, nije
se mnogo razlikovala od stažista i lekara kojih je bilo mnogo na tim mestima. Obori
glavu i koncentrisa se na svoju brošuru, kao da hoće da se upozna s medicinskim
dosijeom pre operacije. Čuvar je čak i ne pogleda i tako joj omogući da prati Kejt sve
do trpezarije za osoblje. Doktorki se tu pridružiše dvoje stažista: lepa meleskinja
nežnog lica i zgodni, atletski građeni muškarac, kojeg je bilo lakše zamisliti u
fudbalskom dresu nego sa stetoskopom oko vrata.
Ema sede za sto sa strane, kako bi mogla da čuje razgovor. Kejt bez osmeha
pozdravi svoje studente, kojima je očigledno bila mentor, odbi kafu koju joj ponudiše
i osornim glasom započe litaniju prekora, nemilosrdno im ukazujući na njihove
nedostatke. Njene kvalifikacije bile su vrlo grube: „nestručni”
„zafrkanti”, „neznalice”
„ispod svakog nivoa”, „klimoglavci”, „ništavila”
„opasni za pacijente”... Izobličenog lica, dvoje stažista jasno izrazi svoje
negodovanje, ali njihova linija odbrane nije imala težinu u odnosu na žestinu Kejtinih
napada. Ova brzo ustade, čime dade do znanja da je razgovor završen, ali ne bez
prethodno izgovorene istinske pretnje:
„Ako iz osnova ne izmenite stanje svesti, ako ne shvatite da morate stvarno da
počnete da radite, možete reći zbogom vašim snovima o hirurškoj specijalizaciji. Ja ću
se u svakom slučaju mirne duše suprotstaviti overi vaše specijalizacije.”
Ona im se zagleda pravo u oči, da proveri da li je raketa stigla do cilja, pa se
okrenu i uputi se prema liftovima.
Ema ovaj put odustade od praćenja i ostade za stolom, načulji uši da sluša kako
dvoje stažista daju oduška svojem ogorčenju:
„Ova gadura je užasna!”
„To je vrlo dostojanstveno od tebe, Time. Trebalo je to da joj kažeš dok je bila
tu...”
„Prokletstvo, Melisa, rmbačimo dvadeset četiri sata dnevno tokom cele nedelje,-a
ona nas tretira kao idiote!”
„Tačno je da je zahtevna. Prema drugima, kao i prema samoj sebi. Ona je ipak
jedini načelnik službe koji sve obavlja sam...”
„To nije razlog da s nama razgovara kao sa psima! Za šta ona sebe smatra,
dođavola!”
„Za ono što jeste: bez sumnje najbolji hirurg ove bolnice. Jesi li znao da je imala
rezultat 3.200 za svoj MCAT 8“? To je najviša ocena otkako je test ustanovljen i niko je
nije nadmašio do danas.”
„Zaista smatraš da je izuzetna?”
„Ona je briljantna, to je sigurno”, nerado priznade Melisa. „Pitam se kako ima
vremena za sve: rmbači ovde u kardiološkom centru, rukovodi službom dečje
hirurgije koju je osnovala u Opštoj bolnici, drži konferencije, piše članke za
najprestižnije medicinske revije, uvek je na vrhu inovacija u tehnici operacija...”
„Ti joj se dakle diviš?”
„Naravno. I štaviše, to je žena...”
„Ne vidim da to nešto menja.”
„To menja sve. Nikada nisi čuo za dvostruki dan? Ona mora da se bavi i
porodicom, mužem, kćerkom, svojom kućom...”
8 Medical College Admission Test je standardni prijemni ispit koji polažu studenti koji žele
da se upišu na medicinske fakultete u Severnoj Americi. (Prim, prev.)
Tim se protegnu na stolici. Poče da zeva.
„Po meni, ta žena je Robokap.”
Melisa pogleda na sat i ispi još jedan gutljaj kafe.
„Nismo na njenom nivou i verovatno to nikada nećemo ni biti”, jasno prizna ona
i ustade. „Ali to je baš ono što joj zameram: ona ne shvata da nemaju svi njenu
sposobnost.”
Dvoje stažista ispustiše duboke umorne uzdahe. Jedva se vukući na nogama,
uputiše se ka liftovima, bez mnogo motivacije da nastave posao.
Ema ostade sama i sumnjičavo se osvrnu iza sebe. Dovoljno je saznala o njoj.
Bolje da se ne zadržavam dugo ovde i rizikujem da budem primećena. Zgrabi svoj ranac,
ali ipak u poslednjem trenutku odluči da proveri prijemno sanduče.
Stigla je još jedna poruka od Metjua...
11
Jedna vrsta rata
Ljubav je jedna vrsta rata.

Ovidije

Ne razumem vaš bes, Ema. Čak smatram da je čudan i neume- san. Kako možete
da odbijete da mi pomognete?
Met
Od: Ema Lavenstajn Za: Metju Šapiro
Nisam rekla da vam neću pomoći. E.
10 sekundi kasnije
Ali niste rekli ni suprotno! Ako odbijete da sprečite Kejtinu nesreću, bićete
saučesnik u njenoj smrti!
10 sekundi kasnije
Prestanite da mi se obraćate tim tonom! I prekinite da mi pretite ili da mi
namećete krivicu!
Ali radi se o životu moje žene, luda ženo!
Nemojte nikada više da me nazivate ludom!
Onda uradite ono što vam kažem, jasno?
Šta ako neću? Reći ćete policajcima da me uhapse? Hoćete li doći kod mene u
2011? Teško da ću moći...
Zašto?
2 minuta kasnije Zašto?
1 minut kasnije
Zato što ćete u 2011. biti mrtvi, Ema... Zašto to kažete?
Zato što je to istina. Nažalost. Lažete...
1 minut kasnije Lažete!
Zbunjena, sačeka još pet minuta sve dok se na ekranu ne pojavi novi mejl. On je
svakako dolazio od Metjua, ali je sadržao samo PDF dokument u prilogu. Ona ga
otvori sa zebnjom. Radilo se o članku iz Vajt Plejns dejli vojsa, lokalnih novina jednog
grada iz njujorškog predgrađa.
DRAMA U VAJT PLEJNSU
Mlada žena od trideset četiri godine oduzela je sebi život juče po podne, nešto
posle 15 h, bacivši se pod voz u Vajt Plejnsu. Voz Severne železnice, koji je saobraćao
na liniji Vasaik-Njujork, tek je odmakao iz stanice jedan kilometar kada je iza jedne
okuke izletela žena i bacila se pod lokomotivu. Iznenađen, vozač je aktivirao kočnice,
ali nije mogao ništa da učini da spreči dramu.
Policija i hitna pomoć, koji su stigli u isto vreme, mogli su samo da zaključe:
rastrgnuti leš mlade žene leži na pruzi.
Žrtva je Ema L. iz Njujorka. Brzo je identifikovana zahvaljujući dokumentima
koje je imala kod sebe, kao i pismu pronađenom u novčaniku koje je sama napisala i
u kojem objašnjava razloge svog očajničkog čina.
Psihološki nestabilna, mlada žena je već nekoliko godina posećivala
psihoterapeuta.
Posle drame, železnički saobraćaj bio je u prekidu u oba smera više od dva sata,
koliko je trajalo sprovođenje istražnog postupka i uklanjanje tela.
Tek nešto posle 17 h saobraćaj ka Harlemu normalno je nastavljen. Vajt Plejns
dejli vojs - 16. avgust 2011.
Ema oseti kako joj se nešto steže u grlu. Nekoliko sekundi bila je paralisana od
straha. Zaprepašćena, zatvori ekran i žurno izađe iz bolnice. Na parkingu poče da
trči kao da je juri smrt. Vid joj se zamaglio. Izgubljena, uspaničena, poče nasumice da
luta ulicama, spuštene glave, pritisnuta strahom. Odblesak sunca na snegu mešao joj
se sa suzama i davao joj iskrivljen prizor okoline. Dok je tako jurila, odgurnu
nekoliko pešaka, pređe preko prometne ulice usred saobraćaja i izazva koncert sirena
i salvu uvreda. Skoro bez daha ulete u prvi kafić na koji je naišla.
Sede u dno prostorije i za trenutak ostade sva klonula na stolici. Kada
konobarica priđe stolu, ona obrisa oči, skide kaput i naruči votku s tonikom. Pre nego
što joj stiže naručeno piće, poče da pretura po torbi u potrazi za lekovima. Srećom,
uvek je imala kod sebe „apotekarski ormarić”. Poznavala je proizvode, doze: dve
tube benzodijazepina i nekoliko kapi hloropromazina. Proguta svoj koktel sredstava
za smirenje i neuroliptika i putem hemijske magije skoro istog trenutka povrati
prividnu ravnotežu. U svakom slučaju, dovoljno da izvuče laptop i ponovo pročita
članak koji je najavljivao njeno samoubistvo.
Bilo je to čudno osećanje: saznati vest o sopstvenoj smrti iz popodnevnih
novina... Čudno, ali ne tako iznenađujuće. Tako dakle, ponovo je prešla na delo. I
ovaj put nije promašila.
Pa dobro, moja devojko, barem se može reći da si učila na greškama, pomisli ona
cinično. Tačno je da je voz efikasniji nego pilule ili sečenje vena...
Pogleda na datum iz novina: izvršila je samoubistvo 15. avgusta naredne godine,
usred leta. To je vreme koje joj je najviše smetalo u
Njujorku: vlažna i zagušljiva vrelina uvek joj je izazivala nesnosne migrene koje
su joj kvarile raspoloženje.
Ali nije bio važan datum. Već dugo je živela s idejom da završi sa životom, tako
da će do toga doći pre ili kasnije. Pomisli na prvu samoubilačku krizu kroz koju je
prošla u životu. To stanje ostalo je urezano u njoj zauvek. Nepodnošljiva psihološka
patnja od koje nije mogla da se odbrani. Beznađe u koje je potpuno potonula. Užasna
samoća, zbrka, potpuna navala panike. Proždiranje svesti morbidnim mislima, od
kojih nije mogla da se otrgne.
Njeno pribegavanje samoubilačkom činu nikada nije bilo racionalno. Kod
poslednjeg pokušaja odustala je od borbe, izabrala taj poslednji vid slobode, koji
zaista nije bio jedini. Ona zatvori laptop, obrisa nos papirnom maramicom i naruči
još jedan koktel.
Sada su lekovi delovali punom snagom. Svi ti hemijski molekuli, koje je već
godinama pila, imali su barem zaslugu da deluju brzo i da joj u svakom trenutku
pružaju podršku da ne potone. Pokuša da razmotri sve iz sasvim novog ugla. A šta
ako ovaj šok bude imao spasonosnu dimenziju? Na kraju krajeva, najavu svoga
samoubistva mogla je da protumači kao još jednu šansu koju nudi život. Isto tako
mogla bi da izigra budućnost. Nije imala želju da izvrši samoubistvo. Nije želela da
završi samlevena pod čeljustima voza. Izboriće se sa svojim demonima. Sa svojim
demonom. Već dugo zna svoju Ahilovu petu, izvor svih nemira: taj osećaj
usamljenosti i napuštenosti koji ju je uništavao. Seti se rečenice Emili Dikinson koju je
napisala u svom dnevniku kada je išla u gimnaziju: „Da bi neko bio izmučen, nije
potrebna nikakva soba, nikakva kuća, tu je mozak koji obiluje vrlo krivudavim
hodnicima.” Ema je bila izmučena veoma izraženom usamljenošću i nesigurnošću.
Svako veče osećala se sve više poražena saznanjem da se vraća kući, gde neće
pronaći nikoga. Osećala je potrebu za sređenim životom. Za stabilnim čovekom,
detetom, kućom. Još od rane mladosti je vrebala, čekala tog čoveka koji će biti u
stanju da je shvati. Ali on nije dolazio. I izjedala ju je ta izvesnost da više neće doći.
Bila je sama danas. Biće sama sutra i prekosutra. Umreće sama.
Ipak, tog popodneva nešto ju je podstaklo da se ne miri sa sudbinom i iznenada
joj se kristalno jasno pojavi idealna budućnost: želela je isti tip života kao Kejt Šapiro.
Tačnije, želela je život Kejt Šapiro. Da zauzme njeno mesto.
Ideja joj se lagano širila po mozgu uz mešavinu užasa i fascinacije.
Ponovo pomisli na koji je način počela cela ova priča: razgovorom na daljinu
tokom kojeg je bila dovoljno rečita da se svidi Metjuu. Zavodila ga je ostajući ono što
jeste. Umela je da mu se svidi do te mere da je on već sutradan pozove u restoran.
Nije oklevao da sedne u avion za Njujork samo da bi večerao s njom. Sada je bila
sigurna: da su mogli da se sretnu kako je predviđeno, zaljubili bi se jedno u drugo.
Ona bi zamenila Kejt u njegovom srcu. Bila bi dobra majka Emili. Nežna žena
Metjuu.
Samo što je Kejt bila živa.
Ali ne još zadugo.
Odbaci svaki osećaj krivice.
Nije ona odlučivala o njenoj smrti.
Bila je to sudbina, slučaj, život. Možda Bog, ukoliko postoji.
Ona otpi gutljaj alkohola, neprekidno nastavljajući da razmišlja. Kada je bila u
tom stanju uzbuđenja, ideje su najpre navirale sa svih strana, da bi kasnije lagano
ustupale mesto delovima mozaika, koji su se povezivali u pravilan lik. Sada se radilo
o planu bitke od kojeg nema odbrane. On je polazio od vrlo jednostavne činjenice:
Metju iz 2011. nije imao nikakvu moć nad njom, pošto je bila pokojna na taj datum.
Bila je to dobra strana smrti: čini vas nedodirljivim. Metju je, dakle, bio nemoćan, nije
imao načina da je primora da spase Kejt.
I ona to neće učiniti.
Pustiće da se nesreća dogodi. Ignorisaće njegove mejlove, vratiće se u Njujork,
nastaviće da radi i čekaće da prođe vreme. Takođe, neće izvršiti samoubistvo
narednog avgusta. Sada je imala veoma dobar razlog da živi...
Sada je znala zašto je Metju bio u posedu njenog kompjutera, pa ako ne izvrši
samoubistvo, njen brat neće naslediti njene stvari i neće moći da ga proda. Prema
tome, Metju neće moći da ga kupi. To znači da nikada neće stupiti u kontakt s njom
decembra 2011.
Da li je taj scenario moguć? Situacija u kojoj se sada nalazila odudarala je od
svake logike. Nikada nije razumela te začarane krugove vremenskih paradoksa u
filmovima i fantastičnim romanima. Ali njen brat, koji je predavao na univerzitetu,
govorio joj je o naučnicima koji zastupaju stavove o postojanju svetova paralelnih
ovom našem, štaviše, o mnoštvu svetova u kojima se ostvaruje lepeza mogućnosti u
različitim vremenskim razdobljima.
Verovatno je postojalo neko razdoblje u kojem bi mogla da sretne Metjua udovca
koji nema nikakvo sećanje na njihove prethodne kontakte. Metjua kojem bi znala da
se umili. Metjua koji već ima malu kćerkicu o kojoj bi umela da vodi brigu.
Zadovoljna, odluči da se drži plana. Izmiri račun i vrati se u hotel. Noć još uvek
nije pala, ali ona navuče zavese. Vrtelo joj se u glavi. U strahu da joj se u glavi ne
stvori novi haos, proguta dve nove doze lekova za smirenje i ode pravo u krevet.
2011.
„Tata, mogu li da gledam Isterivače duhovo?” Metju odvoji pogled s ekrana.
Emili je ležala na trosedu ispred televizora i jela drugu kutiju M&M čokoladnih
bombona umesto ručka. „Već si gledala taj film deset puta...”
„Da”, nasmeja se ona. „Ali obožavam da ga gledam kada si ti ovde! Tako se ne
plašim!”
,,U redu”, predade se on.
Izdaleka ju je posmatrao kako uključuje DVD plejer kao velika.
Bio je prvi dan školskog raspusta i devojčica je ustala kasno. Ako je odlučio da
danas popusti uzde - open bar koji se odnosi na bombone i televizija po volji - to je
više bilo da joj ugodi nego iz ubeđenja. Svu svoju energiju usmerio je na Emu
Lavenstajn.
Metju se izuzetno naljutio. Prekasno je shvatio koliko nije bio u pravu što je
pokazao nervozu u odnosu na jedinu osobu koja je bila u stanju da mu povrati ženu.
Kako je mogao da dozvoli da pokaže onoliko besa, a već je znao da je Ema
psihološki labilna? Upravo joj je poslao dve poruke sa izvinjenjem, ali nije dobio
odgovor. Sada je imao pred sobom nestabilnu ženu na putu da izgubi kontrolu.
Nekoga ko ima odlučujuću prednost u odnosu na njega. Ukoliko ta mlada žena ima
svu slobodu da menja budućnost, on nije mogao da utiče ni na šta. Sada je bio
osuđen da čeka da gospođica Lavenstajn prihvati da obnove kontakt.
Ta neizvesna situacija bila je nepodnošljiva. Bio je 22. decembar. Preostala su
samo dva dana da se izbegne saobraćajna nesreća zbog koje je izgubio Kejt. Zatvori
oči i zaroni glavu među ruke da se bolje koncentriše. Ema je bila mrtva, sigurno, ali je
možda bilo još ljudi do kojih joj je stalo i na koje je on mogao da izvrši pritisak. Ali
ko? Njen brat Danijel? Uzaludan trud. Prema onome koliko je shvatio, brat i sestra se
očigledno nisu mnogo voleli. Njeni roditelji? Danijel mu je rekao da im je majka
umrla, a da otac boluje od Alchajmerove bolesti u uznapredovalom stadijumu.
Prijatelji? Očigledno da ih uopšte nije imala.
To je jedina osoba koja me nije nikada izdala...
Ta rečenica mu pade na pamet kao da mu ju je Ema šapnula na uvo.
Njen pas! Famozni Klovis!
On je još bio u životu!
To saznanje mu povrati moral. Upravo je pronašao neodbranjiv način da uceni
Emu!
Ustade sa stolice i daljinskim upravljačem ugasi televizor. „Idi brzo da se obučeš,
dušo, krećemo u šetnju!”
„Ali moj film...”
„Gledaćeš ga večeras, bubice moja mala.”
„Ne, ja hoću da ga gledam sada!”
„A ako ti kažem da idemo da tražimo jednog malog psa da ga čuvaš za vreme
raspusta?”
Devojčica poskoči od radosti.
„Je li to istina, tata? Imaćemo psa? Toliko dugo ga želim! Hvala! Hvala!”
„Želite da vam pomognem da maznemo psa?”
„Da, Ejpril. Tvoja pomoć će biti dobrodošla u toj delikatnoj operaciji”, potvrdi
Metju.
„A zbog čega hoćeš to da uradiš?” upita i ustade od svog pisaćeg stola.
„Ispričaću ti sve u kolima”, smiri je Metju.
„Zašto na sve to uzimamo moja kola?”
„Rizično je da vučem nekog psa u sanduku za prtljag na mom biciklu.” Stajao je
ispred nje, držao kćerku za ruku, dok mu je pred nogama ležala metalna kutija s
alatom.
„Znaš li da zbog toga možemo u zatvor, Mete?”
„Bićemo dovoljno lukavi da se to ne dogodi. Zbog toga mi je potrebna tvoja seksi
glavica.”
„Ako misliš da s takvim komplimentima...”
„Hajdemo sada, molim te. Vrlo mi je važno.”
„Ujeda li ta džukela, znaš li?”
„To je vrlo mali pas.”
„Šta to znači?”
„Možda se sećaš: to je pas brata Eme Lavenstajn. Videla si ga prilikom rasprodaje
na ledini.”
„Šar-pej! Sećam ga se, i te kako! To nije mali pas, Mete. Taj veliki pas težak
najmanje četrdeset kila, i to je sve gomila mišića!”
Emili izvuče ruku iz očeve, pojuri do Ejpril i obgrli je oko struka.
„Preklinjem te, Ejpril, da nam pomogneš! Pomozi nam! Već dugo želim jednog
malog psa. Molim te! Molim te!”
Ejpril odmeri Metjua prekornim pogledom.
„Nemaš pravo da ovo dete koristiš kao oruđe!”, dobaci ona i zgrabi kaput.
Metju sede za volan kamara. Auto izađe iz centra Bostona i krenu ka Belmontu.
„Dobro, hoćeš li mi objasniti?” zatraži Ejpril. On sačeka da dođu do prvog
semafora. Okrenu se ka Emili i pruži joj slušalice.
„Hoćeš li da slušaš muziku, dušo?” Naravno da je htela!
Sačeka da njegova kćerka stavi slušalice na uši, pa onda obavesti Ejpril o svojim
namerama. Ona ga pusti da završi svoje izlaganje, pa onda zaključi:
„Dakle, misliš da će ti otimanje tog jadnog psa povratiti ženu?”
„Da, indirektno, kao što sam ti upravo objasnio.”
„Ni za trenutak nisam poverovala u tu priču o kompjuteru koji može da
omogući komunikaciju kroz vreme.”
,,A kako objašnjavaš Vitoriov film snimljen bezbednosnom kamerom, članak iz
novina o kazinu...”
„Ništa ja ne objašnjavam”, prekide ga ona. ,,I hoću da ti pomognem zato što si
moj prijatelj, ali mislim da niko nikada nije povratio mrtve u život i da to niko nikada
neće učiniti. Kejt je mrtva. Više je nećeš videti, Mete, i veruj da mi je veoma žao zbog
toga. Njen nestanak te je uništio, ali u određenom trenutku treba pustiti ljude da odu.
Nemoj da se vezuješ za tu glupu ideju, molim te. Počelo je da ti biva bolje. Kupovina
tog kompjutera vratila te je na staro. Ako nastaviš tim putem, biće ti još gore, a to će
naročito biti loše za tvoju kćerku.”
Metju mrko pogleda svoju prijateljicu i više joj se ne obrati sve do Belmonta. Kao
i prethodni put, parkira se ispred vikendice s drvenom fasadom u malom vikend-
naselju. Emili se, srećom, uspavala na zadnjem sedištu. Metju i Ejpril izađoše iz kola
da osmotre mesto.
Bilo je četiri sata po podne. Ulica je bila pusta. Metju krenu napred do kapije i
zazvoni, kako bi se uverio da je kuća prazna. Nikakvog odgovora osim lajanja šar-
peja, koji se kao dobar pas čuvar ustremi ka ogradi da odvrati posetioce da se previše
približe kući.
„Zdravo, Klovise”, dobaci Metju.
„To ne samo da nije mali pas već će uzbuniti čitavo naselje. Dobro, imaš li barem
neki plan?”
„Naravno”, odgovori on i izvadi plastičnu kesu iz džepa od kaputa. „Šta je to, ta
stvar? To smrdi, to je otrovno!”
„To su dva smrznuta ćevapčića, koja sam zagrejao u mikrotalasnoj pećnici...”
„... pomešana s lekovima za spavanje”, pogađala je Ejpril. „Originalna
govedina.”
„Moj lekar mi ih je prepisao kada je Kejt umrla. Ostalo mi je nekoliko tableta.”
„To nikako neće uspeti”, bila je odlučna ona. „ A tvoj plan B?”
„Naravno da će uspeti.” Ona odmahnu glavom.
„Pod pretpostavkom da pas ne povrati ćevape, a ako si ih dovoljno dozirao,
trebaće mu tri sata da se uspava i biće potpuno otupeo. Dotle će se vlasnik vratiti ili
će neko od komšija pozvati policiju...”
„Nemoj da si malodušna. Ja pokušavam upad”, odluči Metju i baci dve velike
lopte mesa preko ograde.
Sumnjičav, Kiovis ih je dugo njušio pa progutao pola jedne, ali kako uopšte nije
bio oduševljen ukusom, odmah ih ostavi i nastavi da laje još žešće.
„Šta sam ti rekla?”
„Sačekajmo nekoliko minuta u autu”, predloži Metju.
Nastaviše da strpljivo čekaju četrdeset pet minuta, ali bez uspeha. Izgleda da ih
se pas nije plašio, kao verni Kerber koji čuva vrata pakla. Noć je počela lagano da
pada. Oni počeše da dremaju, a onda se začu čarobno zvonjenje Ejprilinog telefona i
svi se trgoše. Ejpril odbi vezu, ali se Emili probudi i poče da drhti.
„Jesmo li stigli, tata? Jesmo li kod malog psa?” upita ona i protrlja oči.
„Da, draga, ali... nisam siguran da želi da pođe sa nama.”
„Ti si mi obećao...” započe ona i brižnu u plač.
Metju uzdahnu i poče da masira slepoočnice.
„Da, baš dobar pokušaj”, dobaci mu Ejpril glasom punim prekora. „To će te
naučiti da...”
Ona iznenada prekide, pa onda povika:
„Hej, Mete, gde se dede džukela?”
On baci pogled kroz prozor na kolima. Bilo je dovoljno da im pažnja popusti
samo koji minut pa da Klovis odmah nestane. „Nemam pojma, ali idem da vidim.”
On izađe iz kola i otvori prtljažnik, uze kutiju s alatom koji je poneo sa sobom.
Dohvati velika klešta, kojima je bilo moguće preseći žičanu ogradu.
„Ostaviću prtljažnik otvoren”, upozori je. „Upali motor za svaki slučaj.”
Priđe kapiji pored koje se protezala drvena ograda, a u čijem nastavku je bila
ograda od žice. Kleštima preseče jednu po jednu sve gvozdene žice na žičanoj ogradi
i preskoči na čistinu.
„Klovise?”
Krenu oprezno napred i dođe do ulaza u kuću. „Klovise? Dobra kuco...” Nigde
nikoga.
Napravi krug oko kuće i otkri telo psa, nepokretno, kako leži pored kućice za pse
od ofarbanih dasaka. Sranje, nadam se da nije mrtav... On kleknu i uze ga u
naručje. Dođavola, težak je tri tone!
21.00
Na povratku su se zaustavili u pet-šopu da kupe povodac, krokete, činiju. Metju
je očekivao najgore kada stignu kući i pas dođe svesti: urlanje, agresivno lajanje,
štaviše, i napad. Naprotiv, Klovis otvori jedno oko, zareža nekoliko puta, poče da se
kotrlja po parketu, pa se onda nonšalantno smesti na trosed, kao da oduvek živi u toj
kući. Nakon što se potpuno osvestio, obiđe stan. Pogled mu je bio živahan, reakcije
pozitivne. Čitava porodica provela je veče u igranju i milovanju s njim. Emili je bila
razdragana i Metju je morao da se bori kako bi je naterao da legne u krevet. Da bi je
nagovorio da se pone u svoju sobu, Metju je morao da joj dobrih desetak puta obeća
da će Klovis i sutra biti tu.
Kada konačno ostade sam u dnevnoj sobi, smesti se ispred ekrana svog
kompjutera i pređe na drugu etapu svog plana.
„Dođi, Klovise, dođi moja lepa kuco!” pokuša da ga privuče činijom kroketa.
Životinja skoči na stolicu, na koju je Metju dodao nekoliko jastuka, kako bi ga
podigao na pogodnu visinu.
„Gledaj u ekran! Videćeš nekoga koga nisi video već dugo, dugo! Pošalji joj lep
osmeh.”
On uključi softver aplikaciju za video-razgovore. Kako je softver zahtevao, unese
svoju lozinku. Na ekranu se pojavi slika njega i psa. Da bi poslao video-poziv,
poveza se s Eminim mejlom, kliknu i sačeka nekoliko sekundi.
Jedan signal.
Dva signala.
Tri signala...
Posle nekoliko koraka on oseti da šar-pej počinje da se nekako mlako otima.
Ejpril je bila u pravu: lekovi za spavanje su ga učinili obamrlim. Ali iako je mnogo
balavio, nije imao snage da ujeda.
Metju poče da trči ka izlazu i s tim tovarom provuče se kroz otvor ograde. Ne
preterano nežno stavi psa u prtljažnik i sede pored Ejpril.
„Preuzmi volan, krećemo!”, doviknu on svojoj cimerki.
„Bravo, tata! Bravo!” pljeskala je rukama Emili dok je kamaro kretao uz škripu
guma.
2010.
Ema teško izroni iz svog hemijskog sna.
Baci pogled na mobilni telefon, ali nije on zvonio. Bio je to njen kompjuter, koji je
ostao uključen.
Ona pogleda koliko je sati, skide pokrivače sa sebe i napravi nekoliko koraka do
radnog stola.
Na ekranu je treptala ikonica Face Time, koja je najavljivala dolazni poziv Metjua
Šapira. Nikada nije koristila tu aplikaciju, ali kliknu da preuzme poziv.
Kada se tome najmanje nadala, pojavi se slika njenog psa! Bio je to Klovis sa
svojom punačkom njuškom, glavom nilskog konja, uvučenim očima i mišićavim
telom prekrivenim naborima, što ga je činilo sličnim plišanoj igrački.
„Klovise!”
Pa šta njen pas radi 2011. godine u kući Metjua Šapira? Odjednom se kadriranje
kamere pomeri nalevo, na Metjuovo lice i poprsje.
„Dobar dan, Ema. Kako ste? Jeste li se smirili?”
„Čega se igrate, za ime boga?”
„Kao što možete da zaključite, upoznao sam se s vašom kućom. Kako ste ono
jednom rekli: Jedina osoba na svetu koja me nije nikada izdala. Stalo vam je do njega, zar
ne?”
„Gade...”
„Hajde, ne spadajmo na uvrede. Meni je stalo do moje žene i mislim da niste
dobro procenili moju odlučnost da je ponovo pronađem.”
Metju pruži ruku da dohvati nešto s radne ploče. Sa držača noževa izvuče nož
čije je sečivo bilo dugačko tridesetak centimetara i podiže ga prema kameri.
„To je nož za meso, Ema. Videli ste sečivo: oštro i britko. Lep komad, nemački
kvalitet... Imam još jedno takvo oruđe. Zove se kineska satara. Idealna za
pripremanje kotleta.”
„Ako dotaknete samo jednu dlaku mog psa, ja ću vas...”
„Šta ćete uraditi, Ema?”
Ona ostade bez glasa. Metju pređe u napad:
„Vidite, veoma sam uznemiren, Ema: ja mnogo volim životinje. Klovis je stvarno
jedna dobra njuška i mnogo se sviđa mojoj kćerkici, ali ako mi ne obećate da ćete
učiniti sve što je potrebno da sprečite Kejtinu saobraćajnu nesreću, neću oklevati ni
sekundu. Rasporiću vašeg psa. Staviću ispod njega najlon i izvadiću mu creva. I to ću
učiniti ispred ekrana, tako da ne propustite nijedan detalj scene. I trajaće dugo. Biće
dugo i bolno. Neću to učiniti laka srca, Ema, ali ako mi ne ostavite izbora...”
„Kopile jedno!”
„Razmislite, ali razmišljajte brzo, Ema...”
Baš se spremala da besno drekne na njega, kada Metju prekide razgovor i slika
nestade sa ekrana.
PETI DAN
12
The Other Woman
Mrtvi pripadaju onim živim osobama koje

ih najupornije dozivaju natrag.
Džejms Elroj
Sutradan
23. decembar 2010.
9.00
Sneg se istopio. Vazduh je bio suv i hladan, ali je sunce ponosno nadvisivalo
metalnoplavo nebo Bostona.
Ema dunu u ruke da se zagreje. Iz usta joj izađe svetlucava para, podiže joj se
ispred očiju i onda se rasplinu u vazduhu.
Već deset minuta pravila je na stotine koraka ispred ulaza u kardiološko
odeljenje, čekajući kraj Kejtine smene. Uzdrža se od zevanja. Noć je bila burna, ali su
joj misli bile jasne, uprkos nedostatku sna. Kada je juče pročitala članak u novinama,
koji je najavljivao njeno samoubistvo, doživela je šok zbog kog je izgubila razum i
zapala u skoro katastrofalno bunilo. Stidela se toga danas, ali tako je to: strahovit
teret samoće ponekad je doprinosio da iz nje izbije ono najgore. Žestok osećaj
nepravde i ljubomore počeo je da izaziva najmračnije misli. Ali ona nije bila ubica,
već samo obična guska bez ljubavi, koja već dugo pokušava da se uključi u priču za
koju unapred zna da nema srećan kraj.
Metjuova intervencija i sva ta lakrdija s Klovisom delovala je kao opomena da
Ema ide u korak sa stvarnošću, i tog jutra je čvrsto odlučila da posluša glas razuma.
Pronaći će rešenje da spreči zlokobnu saobraćajnu nesreću 24. decembra, u kojoj će
stradati Kejt. Provela je noć u razmišljanju kako da pronađe najsigurniji način da
spreči sudar. Za sada joj nikakva jednostavna ideja nije padala na pamet, ali je još
imala vremena.
Hladnoća joj je ukočila udove. Poče da cupka u mestu da se zagreje. Veliki
kamion za sakupljanje krvi, ukrašen znakom Crvenog krsta, stajao je nasred
parkinga. Nešto dalje videla su se ulična kolica s automatom s toplim pićima i
perecama. Ema stade u red da naruči čaj, kada primeti kako Kejt prolazi kroz
automatska vrata i izlazi iz zgrade. Držeći mobilni telefon na uhu, mlada lekarka
zadržala je na sebi bolničku uniformu, čiji su delovi bledoplave tkanine izvirivali
ispod tamne kišne kabanice.
Dok ju je Ema pratila u stopu, Kejt siđe niz stepenište na ulazu, brzim koracima
pređe preko parkinga i izađe iz bolničkog kruga. Ema je išla za njom do habveja 9 u
Kembričkoj ulici, gde je bilo moguće iznajmiti bicikle samoposluživanjem. Kejt je
očigledno bila vična toj vrsti prevoza. Izvuče svoju pretplatnu kartu i uzjaha jedan od
bicikala.
Dok je Kejt navlačila rukavice, stavljala kapu na glavu i vezivala šal, Ema na
automatu plati šest dolara za ograničenu člansku kartu, pomoću koje je mogla da se
posluži biciklom. Sačeka da Kejt počne da okreće pedale, pa zajaha svoj bicikl, držeći
pristojno odstojanje, ali tako da joj ostane u vidokrugu, istovremeno vodeći računa
da ne bude primećena.
Prvih petsto metara vozile su u suprotnom pravcu u odnosu na put koji je prešla
sinoć. Ema se jednom rukom grčevito držala za ručicu, dok je drugom dizala čarape
iznad pantalona, kako joj se ledeni vazduh ne bi uvlačio do listova. Na raskrsnici
Hanoverske Kejt ne uđe u ulicu koja vodi ka Italijanskoj četvrti, već krenu kraj
Gradske većnice, pa se onda uputi u prometnu ulicu koja je vodila do Fanel hola i
Kvinsi marketa. Po cenu da ne vozi sportski i uz nekoliko saobraćajnih prekršaja,
uspela je da se dosta brzo izvuče iz te turističke zone. Kod Kolumbovog parka
ponovo krenu dugom jednosmernom ulicom, vešto izbegavajući šahtove, zatim
odlučno skrenu na trotoar i umače prema luci i pomorskoj obali grada.
Bilo je tek 9.20 kada je parkirala bicikl na samom kraju Long Vorfa, naspram
potamnele fasade koja je podsećala na neki irski pab.
Ema zaustavi bicikl pedeset metara pre kraja nasipa. Da li je smela da preuzme
rizik i prati Kejt i u baru? Prisloni bicikl uz ulični kandelabr, dohvati čelični lanac
protiv krađe, obavi ga oko stuba i učvrsti vezivanjem. Pešice pređe nekoliko metara
koji su je odvajali od same obale mora.
U svojim blistavim godinama Long Vorf bio je glavni kej jedne od najprometnijih
komercijalnih luka na svetu. Danas se pristanište pretvorilo u otmenu marinu s
kaldrmisanim ulicama, pored kojih su se nalazili brojni restorani i kafići. Bilo je to pre
svega mesto odakle su polazili trajekti koji su održavali vezu s brojnim ostrvima
Bostonskog zaliva, Sejlemom i Provinstaunom.
Kada je stigla do kraja šetališta s drvenom podlogom, Ema stavi ruku na vizir da
je ne zaslepi sunce. Sunce je izašlo pre dva sata i odskočilo na nebu, izlivajući kišu
zaslepljujućih zvezda na površinu okeana. Prizor je bio takav da je od njega zastajao
dah: galebovi, vetar, stari brodovi koji plove po moru, beskrajno opojni prizor. A
vazduh s pučine delovao je okrepljujuće na mladu ženu i dao joj hrabrosti da upadne
u pab.
Platonske grede, zidovi obloženi oplatom, vitraži, pikado i prigušena svetlost:
rustični dekor Gejtveja bio je tipičan i topao. Uveče je to mesto verovatno bilo živo od
tradicionalne muzike i pinta ginisa kojima su se gosti paba glasno kucali, ali je ujutro
to bio prijatan i miran kafić u kojem je služen doručak lučkim radnicima. Ema
9 Biciklističke linije sa stanicama na kojima se može uzeti bicikl, sistem koji postoji u
Bostonu od 2011. (Prim, prev.)
zažmiri i poče pogledom da traži Kejt, koja je sedela sama u separeu u dnu sale, sa
šoljom kafe ispred sebe.
Jedan od natpisa opominjao je da gost mora naručiti nešto pre nego što sedne.
Ema strpljivo sačeka iza diva u košulji kakvu nose drvoseče i mornarskom kapom,
koji krenu ka stolu nekoliko sekundi kasnije s poslužavnikom prepunim čipsa,
slanine, kobasica i prženih jaja. Ona se zadovolji čajem i tostom i ode da sedne na
klupicu u separeu pored stola za kojim je sedela Kejt. Šta je doktorica radila na tom
mestu nakon celonoćnog dežurstva? Zašto se posle završene smene nije vratila pravo
kući?
Ema sa svog posmatračkog mesta nasluti da je Kejt umorna, dok joj se na licu
ocrtavala zabrinutost. Oči su joj bile nemirne, neprestano je upućivala pogled čas na
ekran svog mobilnog telefona, čas na ulazna vrata. Očigledno je nekoga čekala, a taj
sastanak nije bio bezazlen. Ema se začudi zbog te promene. Zavodljiva i vedra majka
porodice koju je pratila prethodnog dana ustupila je mesto biću kojeg grize zebnja i
koje grozničavo lomi prste na rukama.
Natera sebe da okrene glavu, kako njen pogled ne bi delovao previše napadno, a
zahvaljujući odrazu lika u zidnom ogledalu, ne izgubi iz vida nijedan doktorkin
pokret. Kejt izvuče iz torbice flanelsku maramicu, kao i pudrijeru. Obrisa lice,
nervozno se našminka i smiri nekoliko pramenova koji su joj ispali iz punđe dok je
jurila na biciklu. Onda ustade i krenu u toalet.
Ema shvati da mora da stupi u akciju. Kejt je ponela sa sobom svoju ručnu
torbicu i mobilni telefon, ali je ostavila kabanicu na klupici. Ema duboko uzdahnu pa
ustade. Učini to mirno i napravi nekoliko koraka, kao da ide u toalet, ali u
poslednjem trenutku zastade pored Kejtinog stola. Moleći se da niko ne gleda prema
njoj u tom trenutku, zavuče ruku u džepove kaputa. Ruka joj se obavi oko nečeg
hladnog i metalnog. Bio je to svežanj ključeva.
Kroz telo joj prođe nalet adrenalina. Utvrdi da ključevi od kola čine dobar deo
svežnja i u sebi povika:
Eto ideje!
Bilo je dovoljno da jednostavno ukrade ključeve famozne mazde koju je Kejt
trebalo da vozi fatalne večeri i da tako spreči saobraćajnu nesreću. Zatim će ukrasti
auto, skloniti ga na nekoliko kilometara odande, zapaliti ga ili gurnuti u provaliju.
Nema više auta, nema saobraćajne nesreće!
Dočepa se ključeva, prođe kroz salu i izađe iz restorana pre nego što se Kejt
vratila. Ubrza korak i spusti glavu da ne sretne ničiji pogled, ali u žurbi nalete na
gosta koji je upravo naručivao piće za šankom. On nekako ublaži udarac, ali prosu
polovinu šolje kafe na poslužavnik.
Ema se izvini:
„Pardon, žao mi je, ja...”
Bio je to neki krupan i visok tip, svetle i kratko podšišane kose, koji je na sebi
imao crne farmerke i kožnu jaknu postavljenu krznom. Njegovo ovalno lice, vrlo
mršavo, bilo je utonulo u bradu od tri dana, uokvireno naočarima za sunce sa plavim
okvirima.

„Nema veze!” smiri je on i ne pogledavši je.
U žurbi da što pre nestane, Ema oseti olakšanje što se izvukla tako lako. Pre nego
što gurnu vrata, nije mogla da odoli a da ne okrene glavu i baci još jedan pogled
unazad.
U dnu sale neki čovek pridružio se Kejt.
On ju je grlio!
On ju je ljubio!
To nije moguće.
Ona zastade usred pokreta i skameni se, nesposobna da učini i najmanji pokret.
Kejt nije mogla imati ljubavnika. Ema skupi oči. Mora da se varala, loše protumačila
njihove pokrete. Možda je taj čovek neko iz porodice, njen brat ili pak...
„Mogu li da vam pomognem, moja mala gospođo?”
Gazda je stajao iza šanka i sumnjičavo je posmatrao.
„Morate da se odlučite. Vratite se ili izađite. Ako nastavite tu da stojite, udariće
vas promaja.”
„Ja... ja tražim papirne salvete.”
„Koješta, trebalo je samo da tražite. Izvolite.”
Ona zgrabi pakovanje salveta koje joj je ovaj pružio i vrati se za sto, trudeći se da
bude što diskretnija. Refleksno izvuče svoj mobilni telefon, namesti kameru za
snimanje i stavi je na sto da snimi scenu.
Srce joj je jako lupalo u grudima. Pomisli na Metjua koji je idealizovao svoju
ženu. Scena kojoj je prisustvovala juče odavala je porodičnu i ljubavnu bliskost
kojom je par zračio. Kako je bilo moguće toliko pretvaranje?
Ne, nešto se tu nije uklapalo. S obzirom na odanost koju je Metju nastavljao da
pokazuje prema svojoj ženi i posle njene smrti, izgledalo je malo verovatno da je ova
ovde zaljubljena u drugog čoveka. Šapiro nije bio glupak, morao bi da to primeti, bilo
je očigledno. Ali zar nije najviše slep onaj koji ne želi da vidi?
Za ime boga!
Nije više znala šta da misli. Pokuša da ubedi sebe da Kejt i tajanstveni neznanac
nisu ljubavnici, ali je njihovo ponašanje ipak bilo nedvosmisleno: bliskost,
isprepletani prsti, pogledi kojima prosto upijaju jedno drugo. Kejt ode toliko daleko
da pomiluje tog tipa po licu i kosi.
Ema proveri da li njen telefon i dalje snima. Scena kojoj je prisustvovala delovala
joj je toliko nadrealno da je morala da sačuva njen trag.
Tip je bio u ranim četrdesetim. Možda pomalo sofisticirana i nežna lepota.
Očigledno pojava koja Emi nije bila potpuno strana...
Nije mogla da čuje o čemu su razgovarali, ali nije bilo nikakve sumnje da su
oboje zabrinuti. Zbog čega? Da li je i taj čovek bio u braku? Da li su pokušavali da
ubede jedno drugo da napuste svoje supružnike? Te pretpostavke vratiše Emu na
njen slučaj i mučna sećanja na vezu s Fransoom.

Ona odagna te misli i odjednom postade svesna opasnosti. Bila je ispunjena
jedva četvrtina paba. Trebalo je da završi sa svojom znatiželjom. Isključi telefon i
diskretno uzmače.
Ledeni vazduh joj je prijao. Ona udahnu nekoliko puta da se povrati. Odustade
od bicikla i krenu ka jednom od taksija u redu koji je strpljivo čekao ispred ulaza u
hotel Mariot.
Šteta za kauciju za bicikli
U trenutku kada je ulazila u kola shvati da Kejtin svežanj bez sumnje sadrži i
ključ porodične kuće. Imala je, dakle, mogućnost da se uvuče u dom Šapirovih i
vozaču dade tu adresu. Stigavši na Luisburški trg, na pravi krug oko zgrade i zapita
se da li su Metju i njegova kćerka unutra. Zapita se da li bi bilo zgodno da pozvoni
na vrata da se u to uveri, ali odustade od toga.
Beskorisno je da Metju iz 2010. bude u toku mog života...
Takođe primeti malu nalepnicu zalepljenu na prozor, koja je upozoravala na
prisustvo alarma.
Sranje...
To što je imala ključeve od kuće nije značilo bogzna šta, jer bi se za svega
nekoliko sekundi pošto otvori vrata začulo zavijanje sirene.
Ona zapamti naziv kompanije za bezbednost, pa se onda vrati nazad da ne bi
privukla pažnju. Želeći da na miru razmisli, skloni se u poslastičarnicu u Čarlsovoj
ulici. Bilo je to mesto s primesom retro ambijenta, koje je svojim mušterijama pružalo
mogućnost da uživaju u poslasticama za šankom od neobrađenog drveta. Ema sede
na stolicu i izvuče laptop. Reda radi naruči kafu i parče čizkejka, pa se onda poveza s
onlajn-imenikom, da pronađe broj telefona Šapirovih. Okrenula je broj i naišla na
sekretaricu. Bila je tu neka porodična poruka u kojoj je učestvovala čak i mala Emili.
Prekide vezu, pa onda odmah ponovo pozva, da bude sigurna da je kuća prazna.
Zatim pozva Imperator i zatraži da razgovara sa Romijalom Leblanom.
„Potreban si mi, praznoglavi.”
„Upravo sam hteo da vas pozovem, gospođice Lavenstajn.”
„Imaš li kakvih vesti u vezi s mojom pričom?”
„Poslao sam neke od vaših mejlova Džarodu. To je jedan od mojih prijatelja
programera. Najdarovitiji je od svih koje poznajem. Rekao mi je da su početkom
dvehiljaditih na mnogim forumima neki korisnici Interneta tvrdili da dolaze iz
budućnosti i da su putnici kroz vreme. Razume se, bila je to loša šala, ali u vašem
slučaju je drugačije: vremenski skok označen na datumaru operatera vrlo je
nezgodan element koji moj prijatelj nije u stanju da objasni. Žao mi je.”
„Uradio si sve što si mogao, hvala. U stvari, zovem te zbog nečeg drugog. Ako ti
dam adresu jednog stana u Bostonu, kao i naziv kompanije koja im je ugradila
bezbednosni alarm, da li bi mogao da ga deaktiviraš?”
„Da ga deaktiviram?” ponovi mehanički stručnjak za kompjutere. „Šta vi
zapravo podrazumevate pod tim?”
„Ti se zafrkavaš sa mnom ili šta već? Da li bi umeo da isključiš alarmni sistem na
daljinu?”
„Ne, to je nemoguće. Kako mislite to da uradim?”
„Mislila sam da za tebe nije ništa nemoguće kada je reč o kompjuterima...”
„Nikada to nisam rekao”, branio se on. Ona ga izazva:
„U redu, shvatila sam. Ti si dobar na recima, ali kada treba stupiti u akciju, nema
te nigde...”
„Hej!” ponovo se branio on. ,,A ko vam je zakazao kod frizera?”
„Ne pričam ti o zakazivanju kod frizera, već o nečem mnogo ozbiljnijem.”
„Ali ja nisam čarobnjak” skoro da se izvinjavao Romijal. „Dajem ti adresu, imaš
li nečim da zabeležiš?”' „Ali rekao sam vam da...”
„Imaš li čime da zabeležiš?”
„Da čujem”, uzdahnu on.
„To je kod Metjua i Kejt Šapiro. Oni žive u Bostonu, na raskrsnici
Mauntvernonske i Ulice vrba. Kompanija koja je instalirala njihov alarm zove se Blu
vočer. Sedište joj je u Nidamu u Masačusetsu.
„I šta želite da uradim s tim?”
„Šta god hoćeš, ali požuri. Kroz petnaest minuta ću se vratiti u tu prokletu
baraku. Ako ne pronađeš ništa, policajci će doći da me cape i ti ćeš biti odgovoran za
moje hapšenje.”
Ona prekide, ne ostavljajući mu vremena da odgovori. Bila je veoma svesna da je
dečaku poverila tešku misiju, ali je imala poverenja u njegovu inteligenciju.
Popi gutljaj kafe i pojede parče kolača. Mislila je da nije gladna, ali pojede slatkiš
s apetitom. Dok je gustirala čizkejk, pogleda film koji je snimila mobilnim telefonom.
Ton je bio neupotrebljiv, slika malo tamna i isprekidana, snimanje je izvršeno iz
prevelike daljine, ali slika nije dovodila u sumnju prirodu odnosa između Kejt i
tajanstvenog neznanca.
Ko je taj čovek? Kolega hirurg? Ljubavnik? Zašto je Ema stalno imala nejasan
utisak da joj izgled tog tipa nije potpuno nepoznat?
Neodlučna kako da se ponaša, mlada žena prebaci film s mobilnog na kompjuter
pa otvori prijemno sanduče. Dok su joj se kroz glavu motala razna pitanja, poče da
sastavlja poruku za Metjua, a onda stade. Da li je imala pravo da pretura po prošlosti
pod izgovorom da utvrđuje istinu? Da se upliće u intimnost porodice koju nije ni
poznavala? Da oživljava bol čoveka koji nije mogao da prežali svoju suprugu?
Samo što ta žena nesumnjivo nije bila ikona koju on obožavao...
S prstom na kompjuteru, ponovo pročita poruku koju je sastavila, sačeka još
nekoliko sekundi, pa konačno pritisnu POSLATI.
2011.
„Obožavam ovog malog psa!” povika Emili i stušti se u kuhinju, dok ju je šar-pej
pratio u stopu.
Prijatan miris čokolade lebdeo je u vazduhu. Ejpril je listala novine na desktopu i
jednim okom nadzirala šerpu koja se podgrejavala na indukcijskoj ploči. Metju je

satima sedeo ispred ekrana svog kompjutera i mrkim pogledom vrebao Emin
odgovor na ultimatum koji joj je poslao juče.
Devojčica skoči na stolicu i sede pored svog oca.
„Klovisova činija je prazna. Mogu li da je napunim kroketima?”
Metju promumla nešto u znak pristanka.
„Nas dve ćemo to” reče Ejpril i nasu mleko u šolju. „A ti u međuvremenu popij
čokoladu.”
Ona stavi solju ispred devojčice. „Pazi, mnogo je vruća!”
„Stavila si mi i male kolačiće! Njam! Hvala, Ejpril!” Metju prekorno podiže obrvu
na nameru svoje cimerke. „Da malo iskuliramo s tim slatkišima, u redu? Ovaj
devojčurak će na kraju ličiti na dobričinu Mišlena!”
„Pa Božić je, tata!” povika devojčica. „Dobar izg...”
Zvonjava koja je najavila dolazak elektronske poruke prekide ga usred rečenice.
Pogled mu pade na ekran. Pogledom pređe preko Eminog mejla provokativnog
naslova.
Od: Ema Lavenstajn

Za: Metju Šapiro
Tema: Da li stvarno poznajete svoju ženu? Dragi Metju,
Oduševljena sam saznanjem da vaša kćerkica mnogo voli mog Klovisa. To je

veran i mio pas. Možda će vas to začuditi, ali vrlo sam srećna što znam da je kod vas.
Nijedne sekunde ne pomišljam da ćete mu učiniti nažao. Vi ste dobar tip, Metju, i ne
vidim vas kao nekoga ko bi mogao da muči jadnu i nedužnu životinju.
Dugo sam oklevala pre nego što sam vam u prilogu poslala ovaj kratki film.
Nadam se da vas neće mnogo pogoditi. Molim vas da mi oprostite ovaj upad u vaš
privatni život, ali da li znate ko je ovaj čovek u društvu vaše žene? Ema
O čemu to ona govori? - pitao se dok je skidao fajl. Zatim kliknu i pusti film.
Posle nekoliko sekundi na ekranu se pojavi pomalo mutna slika. „Šta gledaš,
tata?” upita Emili i nagnu se ka ekranu. „Pazi, moja bubice”, opomenu je Ejpril, „ti
ćeš...” Prekasno.
Puna do vrha, šolja čokolade se izvrnu na kompjuter i prosu po tastaturi oko 400
mililitara vruće i lepljive tečnosti. Slika se ukoči, a zatim se ekran zacrni.
Sav očajan, Metju odmeri kćerkicu iskolačenih očiju. Stegnu mu se srce u
grudima, disanje prestade i suze od besa zamagliše mu pogled: upravo je izgubio
jedino sredstvo komunikacije s Emom.
Jedini način da spase svoju ženu.

13
Presek ogledala
Životu su potrebne iluzije,

to jest neistine koje smatramo istinama.
Fridrih Niče
Boston, 2010. Bip, bip, bip...

Dok je ulazila u kuću, Ema pokrenu lagani zvučni signal koji je podsećao na
sonar.
Zatvori vrata i okrenu se ka kućištu alarma. Bilo je nemoguće da unese šifru i
deaktivira sistem: nije je poznavala. Bip, bip, bip...
Još koliko vremena će proteći pa da diskretno brujanje detektora ustupi mesto
mnogo jačem signalu? Pokuša da proguta pljuvačku, ali bez uspeha. Grlo joj je bilo
suvo, čelo prekriveno znojem. Ostade nepomična nekoliko sekundi, osećala se kao da
je u koži osuđenog koji čeka izvršenje smrtne kazne. Zvukovi upozorenja konačno
prestadoše i zidovi se zatresoše od zaglušujućeg zavijanja sirene.
Vloiiiiing! Vloiiiiing! Vloiiiiing!
Uzalud je očekivala da će ti udari prestati, žestina zvonjave izazva zebnju koja
poče da joj protiče kroz vene. Ona oseti da je hvata panika. Uzdrhta. Krv joj je
navirala u slepoočnice sve više i sve jače. U tom trenutku zavibrira joj telefon u
džepu. Ona se javi i poče da priča najglasnije što je mogla, kako bi nadjačala buku
alarma. „Halo!”
„Gospođa Kejt Šapiro?”
„Ja sam.”
„Ovde kompanija Blu vočer, upravo smo...”
„Moj alarm, da, žao mi je. Moj muž je verovatno promenio šifru a da me nije
obavestio. Možete li da zaustavite alarm?”
„Ne pre nego što izvršimo proveru korisnika.” Vloiiiiing! Vloiiiiing! Vloiiiiing!
Ako Romijal nije uspeo da deaktivira sistem na daljinu, ipak je uspeo da prodre
u servis operatera. Vešto je izmenio pozivni broj u slučaju uključenja alarma, tako što
je brojeve mobilnih telefona vlasnika zamenio Eminim. Takođe je uspeo da dođe do
kopije foldera na ekranu koji se odnosio na odgovore na tri tajna pitanja, neophodna
za potvrdu autentičnosti korisnika i za prekid sirene.
,,U kojem gradu su se vaši roditelji sreli?”, upita je službenik.
Ema spusti pogled da pročita odgovore koje joj je saopštio Romijal i koje je
zabeležila hemijskom olovkom na svom dlanu.

,,U Sankt Peterburgu.”
„Koji je bio vaš omiljeni film kada ste bili dete?”
„Avanture Bernara i Bjanke.”
„Kako se zvala vaša najbolja drugarica dok ste studirali?”
„Džojs Vilkinson”, odgovori ona bez oklevanja. Sirena momentalno prestade da
zavija.
„Zahvaljujemo se, gospođo Šapiro. Ubuduće tražite od vašeg muža da vas
obavesti u slučaju promene šifre.”
Ema prekide razgovor i obrisa graške znoja s čela. Ode do prozora i sakri se iza
zavese. Nije bilo ničeg uznemirujućeg u Luisburškom parku, ali je postojao rizik da
to neće dugo potrajati.
Šta bi rekla da neki policajac pozvoni na vrata? Ili se Met ili Kejt iznenada vrate
kući? Ona odbaci tu pomisao i odluči da započne s pretraživanjem.
Njen bes prema Kejt ju je motivisao, izvukao iz stanja depresije i udahnuo joj
želju da se bori, za sebe, za svoju budućnost, za Metjua...
Ema nije baš najbolje znala šta u stvari traži. Potvrdu Kejtinog identiteta? Znak
koji bi mogao ukazati na identitet nepoznatog? U svakom slučaju, morala je da ide
iznad očekivanja. Da zaviri u svaki kutak kuće: plakare, ormare, fioke, kompjutere,
podrum...
Prizemlje je bilo namešteno kao potkrovlje, s velikim salonom i otvorenom
kuhinjom. Grejanje je širilo prijatnu toplotu. Prostorija je bila prijatna, gostoljubiva,
porodična. Pored troseda je stajala božićna jelka na kojoj su žmirkala svetla, na
kuhinjskom stolu mrvice hleba, tegla džema koju su zaboravili da sklone, dečji crtež
obojen dopola, dnevni Njujork tajms otvoren na strani Kultura.
Na zidovima i u ramovima položenim na police mogle su se videti brojne
crnobele porodične fotografije, koje su predstavljale Kejt dok je bila dete: lepa
plavokosa devojčica i njena majka pored klavira, ili kako, držeći se za ruke, hodaju
ulicama ruskog grada, bez sumnje Sankt Peterburga. Zatim fotografije izbledelih
boja: nežna devojčica u dobu adolescencije kako pozira ispred Spejs nidla i kasnije
mlada, skoro prozračna studentkinja s farmerkama i rancem na leđima, na čistini
koja se pruža ispred zvonika Univerziteta Berkli. Vremenski skok učinio je da od
stidljive studentkinje postane vrlo samouverena mlada žena. Bila je to današnja Kejt,
ona koju je primetila, hirurg, sigurna u sebe, vrlo prijatnog fizičkog izgleda, kako
pozira sa svojom kćerkom i mužem.
Te fotografije pokretale su nekoliko pitanja, ali Ema zadrža analizu za kasnije.
Izvuče mobilni iz futrole i provede tri minuta usmeravajući objektiv na sve
fotografije koje je pronašla u sobi. U kuhinji naiđe na Kejtin raspored radnog
vremena, zalepljen na panou od plute.
Onda dođe do zaključka da je prizemlje suviše izloženo, pa ga privremeno
napusti i pope se na prvi sprat.
On se sastojao od velike spavaće sobe, bez posebnog dekora, dva kupatila i
garderobe u produžetku, dečje sobe i skoro prazne prostorije koja je služiia kao
studio.

Spavaća soba bračnog para bila je pretrpana knjigama koje su ležale čak i po
podu s obe strane kreveta. Levo filozofski eseji ( Život Svetog Avgustina, Ničeova
predavanja...), desno naučne publikacije ( Hirurgija i srčana insuficijencija, Urođena
kardiopatija, Veštačka krv i nasledne ćelije...). Nije bilo teško pogoditi mesto svakog od
njih...
Pogled na bračni krevet ožive kod Eme žmarce ljubomore. Nervozna, pretrese
police i fioke na komodi. U jednoj od njih pronađe pasoše bračnog para. Otvori prvi:
Metju Šapiro, rođen 3. juna 1968. u Bangoru
(Mejn), zatim drugi: Jekaterina Ljudmila Svatkovski, rođena 6. maja 1975. u
Sankt Peterburgu (Rusija). Kejt je Ruskinja...
To je objašnjavalo otkuda plava kosa, svetle oči, ta hladna i rezervi -sana lepota...
Buka motora nekih kola dopre s ulice. U strahu od povratka bračnog para, baci
pogled kroz prozor - lažna uzbuna - pa onda nastavi sa istraživanjem.
Nije gubila vreme u Metjuovom kupatilu, ali se zadrža u onom koje je pripadalo
„gospođi”. Otvori vrata, fioke i pregrade svakog komada nameštaja. Glavni element,
viseća polica, bila je prepuna kozmetike: kreme, losioni, šminka. Na vertikali od
dekorativnog drveta, koja je bila prostor za kućnu apoteku, pronađe plastične bočice
s različitim etiketama (aspirin, paracetamol, ibuprofen), flašice sa 70-procentnim
alkoholom, fiziološki serum, hidrogen. Iza kutija s lepljivim zavojima i kompresama
otkri nešto prilično iznenađujuće. Materijal složenih, ali dobro poznatih naziva, od
antidepresiva, anksiolitika, lekova za spavanje. Ema nije mogla da poveruje svojim
očima: Kejt i ona upotrebljavale su iste „sumporne prijatelje”. Tokom nekoliko
sekundi oseti neku čudnu prijatnost.
Uprkos spoljašnjem izgledu, Kejt nije bila vesela i vedra žena kakvom se mogla
zamisliti. Bila je bez sumnje ista kao Ema: uznemirena, zabrinuta, možda i ranjiva. Da
li je njen muž bio upoznat sa sadržajem njene kućne apoteke? Verovatno ne, jer je
doktorka brižljivo sklonila tube. Osim toga, Metju nije izgledao kao tip čoveka koji bi
preturao po stvarima svoje žene.
Ona nastavi pretraživanje prelaskom u odaju s vešalicama - garderobu.
Ono o čemu sam uvek sanjala...
Bila je tu savršena odeća: raznovrsna, čista, prefinjena i funkcionalna. Pokretna
vrata od svetlog drveta smanjivala su se sa staklenim pločama i ogledalima koja su
stvarala utisak uvećanog prostora.
Obuze je radoznalost, pa poče metodično da pregleda svaku vešalicu, pretrese
svaki ormar, pregleda svaku fioku, podiže gomilu odeće, pregleda desetine pari
cipela i komada veša. Uza zid su bile prislonjene neke merdevine i klupica koje su
služile da se popne na što veću visinu. Ona se pope na njih i pređe na pretresanje
sadržaja tog dela garderobe.
Ubrzo dodirnu rukom jaknu od prevrnute kože, koja je bila složena na najvišoj
polici. Bila je to stara motociklistička jakna s kragnom od prevrnutog krzna. Isti tip
jakne kakvu je nosio Kejtin „ljubavnik” tog jutra! Ema je pažljivo pregleda. Opipa
postavu. U samom dnu jednog od džepova pronađe neku izbledelu fotografiju. Bila
je to fotografija Kejt, golih grudi, verovatno snimljena pre petnaestak godina. Seksi i
izazovna poza mlade žene od nepunih dvadeset godina, koja izuzetno snažnim

pogledom gleda u objektiv. Ema okrenu poleđinu fotografije u potrazi za nekim
napisom, ali na poleđini nije bilo ništa napisano.
Njeno uzbuđenje dostignu vrhunac. Kao što je i prethodno činila, snimi
fotografiju mobilnim telefonom, pa je onda vrati u džep jakne i nju vrati na svoje
mesto.
Sada moram da krenem...
Da bi umirila savest, ode da baci pogled na poslednji sprat. Taj deo kuće nije bio
zagrejan. Bila je to neka vrsta gostinske sobe, a bilo je tu još jedno kupatilo i dve veće
prostorije, i dalje u radovima.
Siđe u prizemlje i napravi još jedan krug. Na malom išaranom drvenom stolu
nalazio se kućni kompjuter. Ona ga je već primetila malopre, ali je pomislila da je
zaštićen lozinkom.
Nikada se ne zna...
Pomeri miš kako bi podigla sistem. Ekran se otvori na mreži koja je pripadala
Kejt. Nije bilo lozinke, niti zaštite.
Dakle, nema ni interesantnih informacija, pomisli ona.
Ipak poče da prekopava po raznim folderima. Kejt je očigledno koristila taj
kompjuter samo u profesionalne svrhe. On je obilovao člancima, fajlovima,
filmovima koji su se odnosili na hirurgiju i na urođene srčane mane. Isto to i u istoriji
internet pretraživača i elektronske pošte. Jedino što je odudaralo od tog sveta
medicine bio je sajt Muke jedne Bostonke, komercijalni blog s važnim adresama u
Bostonu (restorani, kafići, radnje...) koje je doktorka izgleda vodila manje-više
revnosno. Ema zabeleži tu adresu na podlaktici i pokuša da otvori mrežu koja je
pripadala Metjuu. Ni ona nije bila zaštićena, isto kao i ona koja je pripadala njegovoj
ženi. Očigledno da je među supružnicima vladalo poverenje, barem u tom pogledu.
Ema se baci na istu analizu i ne pronađe ništa posebno upadljivo. Bilo je ipak
nekoliko stotina fotografija, skupljenih u neredu u jednom folderu. Ona poče redom
da ih pregleda, ali ih je bilo previše da bi ih sve videla. Zavuče ruku u džep kaputa
da uzme svoj svežanj ključeva. Njen privezak bila je mala flaša kalifornijskog pino
noara. Bio je to reklamni predmet koji su joj poklonili prilikom posete
vinogradarskom kraju. Kada pomeri žleb na poklopcu flaše, pojavi se uložak USB
modema. Ema ga poveza s kompjuterom i prebaci fotografije, da ih kasnije na miru
pogleda. Kopiranje je bilo u toku kada začu buku motora. Smesta izvuče USB modem
iz kompjutera i priđe prozoru. Sranje...
Ovaj put su to stvarno bili Metju i Kejt, koji su se parkirali baš ispred ulaznih
vrata.
Suviše kasno da napravi polukrug! Jedino rešenje: uzmicanje.
Krenu uz stepenice koje su vodile do soba baš u trenutku kada se ulazna vrata
otvoriše.
Sa sprata je razgovetno čula njihove glasove. Obuze je strah i skloni se u spavaću
sobu bračnog para. Trudeći se da bude što je moguće manje bučna, podiže prozor
toliko da se provuče ispod. Baci još jedan pogled u prostoriju i primeti u daljini nešto
što joj malopre nije privuklo pažnju, ali što je sada začudi. Zašto su tu bile drvene

merdevine, prislonjene uza zid? Klupica koju je koristila bila je dovoljna da lagano
dohvati najviše police. Zastade u pokretu i vučjim korakom se vrati u garderobu.
I zašto su te merdevine od tamnog drveta, ako je ceo nameštaj od svetlog?
Ema podiže glavu ka plafonu, i uprkos glasovima bračnog para koji su dopirali
iz salona, razvuče merdevine i pope se na prve prečage.
Merdevine nisu služile za penjanje do vrha garderobnog ormara, već do... plafona.
Kada se popela na poslednje prečage, Ema gurnu gipsanu ploču koja je stvarala
utisak lažnog plafona. Pruži ruku i oseti nešto. Neki remen, pre bi se reklo drška
neke torbe. Povuče i velika platnena torba poče da pada. Napravi očajnički refleksni
pokret i pođe joj za rukom da je uhvati u letu.
Bila je to torba od crvenog plastificiranog platna s belim logom slavne sportske
marke.
Sede na klupicu i otvori je hitrim pokretom, pogleda unutra i umalo je ispusti,
šokirana od iznenađenja.
Rad srca joj se ubrza. Začu korake kako se penju uz stepenice.
Vrati torbu u skrovište, opet namesti lažni plafon, siđe niz merdevine i
vrtoglavom brzinom pređe preko sobe. Prozor u sobi ostao je otvoren. Ona zajaha
okvir prozora, siđe niz požarne stepenice i pobeže koliko je noge nose.
Boston, 2011. 945
Tastatura kompjutera plivala je u toploj čokoladi.
„Izvini, tata, žao mi je! Izvini! Izvini!”, preklinjala je Emili kada je shvatila
ozbiljnost katastrofe.
Metju poskoči sa stolice, isključi aparat i uspravi ga da iz njega iscuri lepljiva
tečnost.
„Nisam to učinila namerno!” izvini se mala devojčica i zavuče se u naručje Ejpril.
„Naravno da nisi, dušo”, pokuša ona da je smiri. Metju ćutke poče da briše
kompjuter krpom za prašinu. Šta da radi?
Srce mu je žestoko lupalo. Trebalo je nešto uraditi. I to brzo. Ejpril izvadi iz ručne
torbice nekoliko tufera od vate za skidanje šminke i pruži ih Metjuu da očisti
tastaturu. „Misliš li da je i ploča nastradala?”
„Bojim se.”
„Ali možda nije”, Ejpril pokuša da ublaži stvar. „Prošle godine mi je uključeni
mobilni upao u ve-ce šolju. Osušila sam ga i izvukla SIM karticu, ponovo sam ga
upalila i funkcioniše i dan-danas!”
Metju razmisli. Nikakva korist ako pokuša da rasturi kompjuter. Nije se bogzna
kako razumeo u kompjutere. Pomisli da ga ponovo uključi, ali se predomisli.
To je najbolji način da se izazove kratak spoj i da se zapale sastavni delovi...
„Odneću ga kod servisera”, odluči on i pogleda na sat. „Možeš li da pričuvaš
Emili sat vremena?”
Pozva taksi, na brzinu se istušira, navuče farmerke, džemper, kaput i izađe na
ulicu s kompjuterom u nekoj kožnoj torbi.

Ući u Eplovu radnju dva dana pred Božić bilo je da padneš u nesvest. Makbuk
pritom nije bio pod garancijom. On zamoli vozača da ga odveze kod sitnog
preprodavca u ulici iza Harvardskog trga. Bila je to radnja u koju su odlazili njegovi
studenti.
Radnja je bila tek otvorena i Met je očigledno bio prva mušterija. Iza šanka je
stajao stari hipik krupne građe i završavao doručak.
Vrlo zdepasti šezdesetogodišnjak, izrazito bujne sede kose, imao je na sebi kožni
prsluk iznad majice na kojoj je bila oslikana kubanska zastava. Njegova trbušina
prelivala se iznad ispranih farmerki, na kojima se isticao veliki opasač.
„Mogu li vam pomoći, šefe?”, upita on, brišući zrnca šećera s krofne, koja su mu
se zalepila u gustišu brade.
Metju izvadi kompjuter iz torbe, stavi ga na šank i ispriča o nezgodi.
„Kakva ideja da se ostavlja vrući napitak u blizini kompjutera!”, uzviknu
prodavač.
„To je moja kćerka. Ona ima četiri i po godine i...”
Onako mudar, stariji čovek mu ne dozvoli da završi rečenicu.
„Mislim da je topla čokolada najgora materija za prosipanje po kompjuterskoj
ploči.”
Metju uzdahnu. Nije došao ovde da mu ovaj drži lekciju.
„Dobro, možete li da mi pomognete ili ne?”
„Moram da vidim. Ako originalna kartica nije isprljana, po mom mišljenju, biće
potrebno da se promeni barem gornji deo kućišta. Ali s obzirom na to koliko će to da
košta, pitam se da li je to isplativo. Vaša naprava nije baš nova.”
Oči mu se nisu videle ni dopola iza malih okruglih naočara s metalnim okvirima.
„Ima veliku sentimentalnu vrednost. Možete li da ga otvorite?”
„To je ono što ću i da uradim. Da se vidimo sledeće nedelje?”
„Sledeće nedelje? Nemoguće! Ovaj kompjuter mi je potreban danas.”
„Ah, to će biti teško, šefe.”
„Koliko?”
„Šta koliko?”
„Koliko košta da to uradite odmah?”
„Misliš da se novcem sve može kupiti, a šefe? Misliš da ti lova daje sva prava?”
„Prestanite da glumite Če Gevaru i nemojte da me oslovljavate sa šefe.” Prodavač
za trenutak razmisli i na kraju predloži:
„Ako si spreman da izbrojiš pet bendžamina 10, možemo da počnemo da
razgovaramo. To je tvoj problem, na kraju krajeva...”
„Vrlo dobro. Daću vam taj novac, ali bacite se na posao. Odmah!”
10 Novčanice od 100 dolara. (Prim, prev.)

Starac uze šrafciger i rastavi aiuminijumsko kućište pa poče da čisti kablove
rastvorom čistog izopropil-alkohola, brižljivo ukloni tragove čokoladnog mleka,
vodeći računa da ne ošteti elektronske priključke.
„Treba po svaku cenu izbeći paljenje kompjutera, da ga toplota ne pretvori u
ušećerenu čokoladnu karamelu”, objasni on, mrmljajući sebi u bradu.
Kada je završio tu operaciju, uključi neku vrstu starinske lampe na gas,
snabdevene bakarnim reflektorom.
„Ne postoji ništa bolje od ovoga za sušenje komponenata.”
„Koliko će to trajati?” Metju nije mogao da sakrije nestrpljenje.
„Strpljenje je glavna vrlina, Šefe. Ostavi mi moju lovu i vrati se ovde za četrdeset
pet minuta. Evo, hard-disk nije zakačen. Ako ovo ne uspe, za dodatnih 200 dolara
mogu da ti ga prekopiram, kako bi barem mogao da sačuvaš svoje podatke.”
Tip je sramotno koristio situaciju, ali Metju i ne pokuša da se pogađa, mada mu
je sve vreme bilo krivo što život njegove žene sada zavisi od manipulacija ovog
beskrupuloznog zelenaša.
„Dobro, vidimo se.”
Metju izađe na ulicu, zastade kod prvog automata da izvuče 700 dolara, krenu
dalje i uđe u jedan od brojnih kafića na Harvardskom trgu. Sruči se na stolicu,
demoralisan.
Šta li će se sada dogoditi? Čak i da kompjuter proradi, ništa nije garantovalo
Metjuu da će ponovo uspostaviti kontakt s Emom. Njihov dijalog kroz vreme visio je
o koncu, tankom, iracionalnom, skoro magičnom... a rizikovao je da se rastopi u
toploj čokoladi! Ponovo pomisli na Emin poslednji mejl. Njene poslednje rečenice
ukorenile su mu se u svesti:
Mnogo sam oklevaia pre nego što sam odlučila da vam pošaljem ovaj film u
prilogu. Nadam se da vas neće previše pogoditi. Moiim vas da mi oprostite ovaj
upad u vaš privatni život, ali znate li ko je čovek u društvu vaše žene?
Taj ton mu se nije svideo. Šta je podrazumevala pod tim? Da ga Kejt vara? Da
film o kome se radi sramoti njegovu čast? Ne, to nije bilo moguće. Nikada nije
posumnjao u ljubav svoje žene i ništa nikada nije narušilo to poverenje ni pre ni posle
njene smrti.
Metju ispi gutljaj kafe i pokuša da bude đavolov advokat.
Možda je njihov seksualni život bio nešto bleđi nego u početku veze. Ona je bila
vatrena, a onda je brzo došla. Ali sve se nastavilo svojim tokom. Možda manje
intenzivno nego u početku, ali zar to nije zajednička sudbina većine bračnih parova?
Nastavi da se muči. Šta ako je Kejt imala ljubavnika? Odmahnu glavom. Kako je
mogla da poželi da ima nekoga kada joj je uvek nedostajalo vremena? Kejt je radila i
noću i danju, sve vreme. Imala je pakleno radno vreme u bolnici, koje je produžavala
čitanjem i pisanjem članaka i radova iz oblasti medicine. Ono malo slobodnog
vremena provodila je pored njega i Emili.
Zamišljen, počeša se po bradi. Posle ženine smrti oslobodio se sve njene odeće.
Kamion Vojske spasa odneo je sve njene stvari bez prebiranja, kako ne bi pričinjavao

sebi dodatni bol. Silom prilika razvrstao je Kejtina dokumenta posle njene smrti. Što
se tiče flnansijske strane, imali su zajednički račun, i nije primetio nikakav neobičan
izdatak. Nije bilo ničeg sumnjivog ni u folderima njenog kompjutera. Jedino što ga je
začudilo bili su antidepresivi koje je pronašao u kupatilu. Zašto mu Kejt nikada nije
rekla za njih? stavio je to na račun njene preopterećenosti poslom. Možda je trebalo
da kopa dublje...
„Imaš li moje pare, šefe?”
Metju pruži sedam novčanica od po 100 dolara starom hipiku, koji ih brzo strpa
u džep farmerki.
„Je li sve u redu?”, upita Metju i pokaza na delove kompjutera koji su se sušili
ispod reflektora lampe.
„Da, samo moraćemo prvo sve to da vratimo na mesto”, reče on i gestom
potkrepi svoje reči.
Operacija potraj a još dobrih četvrt sata, nakon čega prodavač izjavi svečanim
tonom:
„Sada je trenutak da pružimo ruku jedan drugome, šefe.”
Pritisnu dugme da podigne sistem kompjutera i čudo se dogodi. Kompjuter
proradi, zabruja, a zatim zatraži lozinku za uključenje na mrežu.
Aleluja!
Tastatura je savršeno funkcionisala. Metju oseti olakšanje, ukuca šifru koja
potvrdi validnost sistema.
„Imali ste rogatu sreću!”, razgalami se hipik.
Metju ne obrati pažnju na njegovu primedbu. Otvori folder, pa onda aplikaciju.
Pokuša da se poveže na internet, kada se ekran odjednom ukoči i postade crn.
Ništa.
Pokuša ponovo da ga upali. Ništa se ne dogodi.
„Pregoreo je”, potvrdi prodavač. „Bilo je suviše lepo da bilo istinito.”
„Ali svakako mora postojati način da se nešto učini. Zamenite komponente ili
pak...”
„Bez mene, šefe. Tvoja mašina je mrtva. To je život.” On mu pruži spoljašnji
hard-disk.
„Izvukao sam iz te tvoje naprave sve što je moglo da se povrati. To vam je bitno,
zar ne?” Ne.
To nije bilo bitno...

14
Jekaterina Svatkovski
Ne žudi za ženom bližnjeg svog.

Izlazak, 20:17
Boston 2010. 11.00

Nebo se naoblačilo začuđujuće brzo. Blistavo sunce ranog jutra ustupilo je mesto
jakoj sedefastoj izmaglici, odakle će ubrzo početi da padaju prve pahulje. Sada se već
čisti i gusti sneg kovitlao iznad ulica Saut Enda.
Ema obrisa snežne kristale koji su joj se zakačili za kosu i jače steže kapuljaču.
Išla je bez cilja već dvadesetak minuta. Kada je izašla iz kuće Šapirovih, svratila je u
hotel, ali njena soba nije još bila spremna. Onda je odlučila da malo prošeta i razmisli
na svežem vazduhu. Nažalost, hladnoća je bila tako jaka da je imala utisak da joj je
mozak pod anestezijom.
Dođe do ugla Koplijevog trga i Bojlstonove ulice, tu gde se svečano uzdizala
zgrada Gradske biblioteke. Ona se bez oklevanja pope ulaznim stepeništem i upade
u hol raskošno ukrašen freskama i kipovima.
Moglo bi se pomisliti da je reč bila o nekoj od palata italijanske renesanse. Ema
napravi nekoliko koraka nasumice, prođe pored recepcije i biletarnice u kojoj su se
prodavale karte za izložbu i dođe do malog unutrašnjeg dvorišta koje je podsećalo na
predvorje neke opatije. Sledeći uputstva koja joj je dao čuvar, ona prođe kroz glavne
bezbednosne ulaze i krenu uz velike mermerne stepenice koje su vodile do čitaonice.
Bejts hol je bio monumentalna prostorija koja se prostirala na oko sedamdeset
metara dužine ispod ogromnog zasvođenog plafona. Od jednog do drugog kraja sale
bilo je raspoređeno na desetine stolova od tamnog drveta, a na svakom od njih
nalazile su se mesingane lampe s abažurom od mlečnobelog stakla.
Ema sede na samom kraju sale, kako bi iskoristila prirodnu svetlost. Izvuče
mobilni telefon i laptop, pa se dade na posao, pokušavajući da pročešlja sve
„dokaze” koje je sakupila u toku svoje ekspedicije.
Prvo što je zaintrigira bilo je rusko poreklo Kejt, kako je američki zvučalo njeno
ime, ali koja se u stvari zvala Jekaterina Ljudmila Svatkovski.
Rođena 6. maja 1975. u Sankt Peterburgu (Rusija).
Pogleda fotografije iz Kejtinog detinjstva. Vidi se kako u vreme kada je imala šest
ili sedam godina pozira pored neke pijanistkinje - bez sumnje svoje majke - u
koncertnim salama ili na generalnoj probi. Zatim se dve žene vide na snimcima na
otvorenom prostoru, na kojima se ponekad pojavljuju zvonici sa zaobljenim
kupolama, karakterističnim za pravoslavnu arhitekturu. Kasnije, kada je mogla imati
jedanaest ili dvanaest godina, dekor se promenio. Nakon sivila severne Venecije

usledio je grad smaragdnih boja. Ema u sebi obnovi taj pravac puta: progonstvo iz
Sankt Peterburga Sijetlu.
Besciljnim pogledom, Ema pomilova bradu, pa onda ukuca na Guglu:
„Svatkovski + pijanistkinja”. Kejtina majka imala je pravo na svoju stranicu na
Vikipediji.
Ona ga radoznalo pregleda.
Ana Irina Svatkovski (12. februar 1954. u Sankt Peterburgu - 23. mart 1990. u
Sijetlu) bila je ruska pijanistkinja. Preminula je zbog komplikacija povezanih s
multipla sklerozom.
Kao čudo od deteta za klavir, studirala je na Konzervatorijumu Rimski-Korsakov u
Sankt Peterburgu, imajući sreću da uči kod velikih majstora tog instrumenta.
Započela je svoju solističku karijeru sa šesnaest godina Rahmanjinovim prvim
koncertom u pratnji orkestra iz Sankt Peterburga. Zatim je pozivana na brojne
festivale i nastupala je u najuglednijim koncertnim dvoranama, kao što su Berlinska
filharmonija i Karnegi hol u Njujorku. Snimila je svoju prvu ploču za Dojče
gramofon: Sonata za solo klavir u h-molu Franca Lista. Ta ploča postaće apsolutni
etalon muzičkog dela.
Baš kada joj se smešila briljantna karijera, sudbina se 1976. godine poigrala s
njom: udar multipla skleroze pogodio ju je upravo kada je rađala kćerku.
Komplikacije te bolesti primorale su je da napusti život pijanistkinje. Početkom
osamdesetih godina prošlog veka odlazi na lečenje u Sjedinjene Države, ali je 1990.
preminula, nakon što je poslednje godine života provela u bedi.
Ema zamisli Kejtino detinjstvo i ranu mladost. Težak život u stranoj zemlji,
osećaj krivice da je odgovorna za bolest svoje majke, zatim trauma zbog njene smrti,
što je verovatno uticalo na izbor medicinske karijere mlade Kejt. Ona na prste
izračuna: ako je njena majka umrla 1990, Kejt je tada imala samo četrnaest-petnaest
godina. Ko ju je podizao od tog vremena? Njen otac? Možda, mada ni zabeleške ni
fotografije nisu najavljivale da je postojao.
Naredni snimci bili su veseliji. Na njima se videla Kejt na prestižnom
Univerzitetu Berkli, često u društvu iste mlade žene, studentkinje indijskog
porekla. Da li je to famozna Džojs Vilkinson? - zapita se Ema i pomisli na poslednje
tajno pitanje kompanije za bezbednosni nadzor. Nešto drugo ju je golicalo: na tim
slikama Kejt je očigledno imala od osamnaest do dvadeset godina, ali njene crte lica
nisu bile baš iste kao sada.
Ema prebaci fotografije na svoj kompjuter, da ih uporedi na velikom ekranu sa
slikama skorijeg datuma. Transformacija je bila očigledna, ali ne preterano izražena:
više jagodice, lice sa više simetrije. Mlada žena je svakako prošla kroz ruke estetskog
hirurga. Ali zašto? Zašto neko želi da postane i više nego savršen kada je već lep?
Možda je imala neki udes koji je zahtevao plastičnu kirurgiju?
Ostavi da pitanje lebdi bez odgovora, zatim se zainteresova za glamurozni
snimak koji takođe prenese na ekran kompjutera. Tek nešto starija nego na
prethodnim fotografijama, Kejt je izazovno gledala u objektiv. Ruke prekrštene preko
grudi ostavljale su mogućnost da se naslućuje oblik njenih dojki, a nisu skrivale ni

njen trbuh, ni rađanje njene ženstvenosti. Fotografija je odavala provokativnu
senzualnost.
Šta to treba da uradim da bih mogla da imam svakog momka kog poželim, samo da
pucnem prstima? - zapita se Ema, kao da se obraća Kejt. Da li je tako život lakši? Da li
znamo za iste ljubavne jade, iste nemire kao svi smrtnici?
Bez sumnje je bilo tako, sudeći po lekovima koje je pronašla u njenoj kućnoj
apoteci...
Namršti se i primaknu lice ekranu na kojem je uvećala fotografiju. Kejt je u to
vreme imala tetovažu na gornjoj levoj nadlaktici. Bio je to znak koji se nije video ni na
jednom od ostalih snimaka. Da li je to bila privremena tetovaža ili se stvarno
istetovirala? Bilo je nemoguće tačno reći. S druge strane, Ema je možda mogla da
nasluti motiv. Izdvoji zonu samog crteža tetovaže, pojača kadar i još više ga uveća.
Na ekranu se ocrta figura konja sa zakrivljenim rogom.
Jednorog...
Snimi simbol, ne znajući da li on predstavlja šalu ili ima nešto važno. Onda
skrenu pogled s ekrana i počeša kapke. Kroz prozor biblioteke primeti kako sneg
pada u sve gušćim pahuljama. Uzdrhta od tog prizora. Unutra je ipak bilo prijatno.
Centralno grejanje je dobro funkcionisalo. Kada dobro razmisli, mesto je bilo
ušuškano, skoro toplo i prisno, uprkos ogromnom prostoru koje je zauzimalo, kao da
je neki stari engleski klub smestio svoj ambijent u katedralu. Ema obrati pažnju na
elemente koji je smiriše: hiljade divno uvezanih književnih dela na policama, šuštanje
stranica koje se okreću, klizanje hemijskih olovaka po papiru, dirke kompjutera koje
se dodiruju.
Ona odjednom oseti potrebu da bude zaštićena. Jer je otkrivanjem jedne crvene
sportske torbe, sakrivene u lažnom plafonu kuće Šapirovih, postala svesna da je
videla nešto što nije morala nikada da vidi. Nešto potencijalno vrlo opasno.
Zatvori oči i ponovi tu scenu u glavi. Kada je povukla rajsferšlus i otvorila torbu,
naišla je na desetine svežnjeva od po sto dolara. Brzo izvede računicu. Putna torba je
bila teška najmanje pet kilograma. Koliko je bila teška novčanica od 100 dolara?
Jedva jedan gram. Torba je dakle sadržala blizu 500.000 dolara...
Pola miliona...
Kakva to osoba poseduje pola miliona dolara sakrivenih u lažnom plafonu svoje
garderobe? - zapita se ona dok je gledala Kejtinu fotografiju; njene oči posmatrale su je
kao da će je probosti.
Ko si ti stvarno, Kejt Šapiro?
Ko si ti stvarno, Jekaterina Ljudmila Svatkovski?
Ema skupi svoje stvari. Požuri da skloni kompjuter u torbu, kada se seti da još
nije pregledala Metjuove fotografije koje je prenela s porodičnog PC-ja. Uključi USB
modem. Prenos je bio prekinut dolaskom Metjua i njegove žene, ali nekoliko stotina
fotografija ipak je bilo prebačeno. Ona ih brzo pregleda, onako složene nehronološki:
scene iz svakodnevnog života, prikazi srećne porodice, okupljene oko male Emili.
Ema ubrza slajdove da se vrati malo dalje u vreme pre rođenja Emili, čak i pre braka
Metjua i Kejt. I začudi je ono što je otkrila: Metju je bio oženjen i pre nego što je sreo

Kejt! Na desetinama fotografija pojavljivala se sitna crnomanjasta ženica, vitka, duge
kose, često vezane u pletenicu. Čak i na fotografijama se retko smejala. Lice joj je bilo
nežno, često ukočeno u strogoj pozi koja je Emu podsećala na intelektualku,
nekadašnju direktorku škole ili stidljivu bibliotekarku.
Nastavi da lista slike sve dok ne naiđe na fotografije s njihovog venčanja. Nisu
bile skorijeg datuma. Nisu to čak bile ni digitalne slike, već skenirani snimci. Na
jednom od njih videla se džinovska torta, pripremljena za taj događaj: kolač na
spratove, ružičast i beo, sa mnogo krema. Na kutiji sa čokoladom od marcipana bilo
je napisano:
Sara + Met
20. mart 1996.
Internet omogući Emi da pronađe trag izvesne Sare Šapiro, sa onlajn-tekstom o
školskoj ekskurziji učenika osnovne škole iz Roksberija. Dokument je bio star šest
godina, ali Ema pokuša da za svaki slučaj pozove tu ustanovu. Mada je bilo vreme
školskog raspusta, sekretarijat odgovori na njen poziv. Sara Šapiro je zaista nekada
predavala u toj školi. Posle razvoda je vratila svoje devojačko prezime Higins i
zatražila premeštaj u neku drugu školu. Ema pronađe ime osnovne škole u
Vatapanu...
Boston 2011. 11.15
Metju se vrati kući, zabrinut i slomljen. Otvori vrata i otkri poruku pričvršćenu
na plutanom panou:
Otišle smo da napravimo krug i obavimo božićnu trgovinu u Marlborovoj ulici.
Ako budeš dobar, donećemo ti flašu jabukovog soka!
Ljubimo te.
Emili + Ejpril
Šar-pej Klovis dođe da mu se očeše o nogu. Zamišljen, Metju ga počeša po glavi.
Pas je bio oborio činiju s vodom. On mu je napuni, sve vreme razmišljajući. Laptop je
bio neupotrebljiv, ali je još uvek mogao da koristi stari kućni PC za čitanje hard-
diska. Onda sede za išarani sto na kojem je stajao kućni kompjuter. Uključi profil koji
mu je dao stari hipik i poče pretraživanje. Baza informacija bila je skoro prazna, ne
prođe dugo i on naiđe na video-fajl IMG_5662.MOV koji je tražio.
Pusti film, koji je očigledno snimljen mobilnim telefonom i ostade skamenjen
tokom tri minuta koliko je trajao snimak. Nije mogao da poveruje svojim očima! Kejt
se pripila uz nekog čoveka kog nije poznavao. Ljubili su se, milovali, gledali
pogledima zaljubljenih adolescenata.
„NE!”
Dočepa se prvog predmeta koji mu dođe pod ruku - bila je to porcelanska šolja
prepuna olovaka - i tresnu je o zid. Prasak šolje preplaši Klovisa, koji se sakri ispod
niskog stola. Metju zatvori oči, zari lice među ruke i klonu nekoliko minuta. Uništen.
To nije moguće...
Onda podiže glavu. Mora da postoji neko objašnjenje. Čak i najočiglednije slike
mogu ponekad da imaju neki skriveni smisao. Najpre, od kada je taj film? Ema u
svojoj poruci izjavljuje da ga je upravo snimila. On dakle potiče od jutra 23. decembra
2010, to jest svega dan pre saobraćajne nesreće i Kejtine smrti. Onda mesto. Nameštaj
ga je podsećao na Gril 23 ili na Makintis u kojima su se ponekad sastajali, ali što je više
gledao prostor oko ogledala i zidnog sata, uvideo je da ne odgovara tim adresama.
Tip: krupan, plava kratko podšišana kosa, kaput od crne kože. Da li ga je poznavao?
Možda, ali teško da je to lice mogao da dovede u vezu sa nekim imenom. Najzad,
njihovo ponašanje, najmanje podnošljivo za njega. Kejt je volela tog čoveka, to je bilo
očigledno. Njihova bliskost bila je očigledna, disali su jednim dahom, srca su im bila
prožeta istom strašću. Koliko dugo je trajala ta veza? Kako je mogao da ne posumnja?
Stegnu pesnicu, zahvaćen besom i ogromnim razočaranjem. Izdala ga je, Kejt,
ljubav njegovog života, i on to saznaje tek sada, godinu dana posle njene smrti!
Osećaj da je izdan ustupi mesto gađenju. Još uvek u šoku, odvuče se do verande i
otvori pokretna staklena vrata. Bio mu je potreban svež vazduh, kao kada ronilac
previše dugo ostane bez vazduha. Zadiha se, noge mu se oduzeše i on se skljoka na
poljsku stolicu. Telo mu se treslo od jecaja, suze su mu tekle niz lice a da nije mogao
da ih zaustavi. Oseti kiselkast ukus u ustima.
Odjednom se u salonu začu vika.
„Tata, tata, kupili smo ti sok od jabuke i medenjake!”, dobaci mu Emili, dok je
ulazila na terasu.
Baci mu se u naručje i on zagnjuri lepo lice svoje kćerkice u udubljenje svog
vrata, sve vreme brišući suze rukavom.
Ejpril primeti njegovu tugu i uputi mu pitanje pogledom.
„Is-pri-ča-ću ti”, izgovori on na slogove ćutke, ali tako da ona može da mu čita sa
usana.
„Jesi li popravio kompjuter, tata?”
On odmahnu glavom.
„Ne, moja bubice, ali nije ništa ozbiljno.”
„Žao mi je”, reče ona i tužno obori pogled.
„To se događa, srce moje. Svi prave greške. Neka ti posluži kao lekcija za sledeći
put.”
„Hoće, sigurno!” odgovori ona i okrenu svoje lepo lice prema suncu. Kao što se
često događalo, previše svetlosti joj je izazivalo želju da kija. „Nazdravlje, bebice
moja.”
„Više nisam beba.” To kijanje...
Metju zažmiri, ali se ukoči, prikovan za mesto sećanjem koje je bilo potisnuto u
podsvesti i koje je eksplodiralo u njemu snažno poput granate.
Šest meseci ranije, 4. jula 2011, na dan nacionalnog praznika, prihvatio je poziv
Rejčel Smit, jedne od koleginica sa Harvarda, koja je organizovala roštilj u vikendici
na Kejp Kodu: stari svetionik, uvučen u rukavcu morske hridi, okean dokle pogled
dopire. Dok su se muškarci bavili oko roštilja, žene su ćaskale pored vode, a deca su
se igrala u svetioniku pod nadzorom porodične dadilje.

„Ko hoće piletinu? Ko hoće hot-dog?” povika kao iza kulisa Dejvid Smit,
simpatičan tip, uvek podjednako raspoložen, koji je radio kao lekar opšte prakse u
Čarlstaunu.
Četiri deteta odmah istrčaše iz svog skrovišta i jurnuše ka hrani. Bio je divan
letnji dan. Sunce je jako grejalo. Kada je izašla na svetlost, Emili stavi ruku ispred
usta i kinu u dva navrata.
„To joj se događa svaki put kada pređe iz senke na svetio”, napomenu Metju.
„Čudno, zar ne?”
„Ne brini”, reče mu Dejvid. „To je poznata pojava: svetlost izaziva kijanje
otprilike jedne od četiri osobe. To je bezopasno genetsko svojstvo. U medicini se taj
refleks naziva fotonadražaj.”
„Kako to objašnjavaš?”
Lekar u vazduhu okrenu šniclu na dugačkoj viljušci koju je držao u ruci, kao da
se nalazi ispred školske table.
„Dobro, vidiš li optičke nerve? Oni su smešteni u blizini velikog lobanjskog
nerva: to je trograni nerv koji kontroliše osetljivost čitavog lica. Na primer, on je taj
koji omogućava stvaranje suza i pljuvačke, kao i grimasa lica. On podstiče i kijanje.”
,,U redu”, složi se Metju.
Dejvid nastavi, pokazujući na sunce:
„Prilikom naglog naleta svetlosti, kod nekih osoba postoji ukrštanje između ta
dva nerva: svetlost stimuliše optički nerv koji stvara strujno kolo sa trogranim
nervom i izaziva kijanje.”
„Kao dve naelektrisane žice?”
„Sve si razumeo, moj draškane.”
„jesi li siguran da to nije ozbiljno?”
„Sasvim! To je samo mala urođena anomalija lobanjskog nerva. Uostalom, i ti
sam moraš imati isti problem, zar ne?”
„Uopšte ne, nikada to nisam osetio.”
„Onda ga Kejt ima, to je sigurno.”
„Zašto?”
„To je ono što se zove osnovna genetska crta autosomatskog prenosa.”
„Šta to znači?”
„Da svaka osoba koja ima tu anomaliju ima bar jednog roditelja koji ima isti
problem. Dakle, ako nemaš ti, obavezno ima Kejt. Pazi, uzmi šniclu pre nego što
izgori.”
Metju klimnu glavom i udalji se na nekoliko trenutaka. Zamišljen. Za sve četiri
godine nijednom nije video da Kejt kija zbog svetlosti...
„Tata, gledaj moj veliki hot-dog!” uzviknu Emili, baci mu se u naručje i u zanosu
štrcnu kečap na očevu košulju. ,,Oh...”
„Nije ništa strašno, ali pazi, dušo, praviš vrlo nagle pokrete.”

On obrisa mrlju od kečapa na svojoj odeći, dok je sve vreme razmišljao o onome
što mu je ispričao doktor. Zatim odluči da se više ne muči s tim i potisnu tu epizodu
daleko u podsvest.
Sada mu ta scena naglo pade na pamet.
Povratak u sadašnjost. Povratak besu. Uništenju volje za životom. Nesreći
posebno. Žestoka sumnja usadi se u njemu. A ako Emili nije njegova kćerka? Vrati
film unazad. Sreo je Kejt u oktobru 2006. Prema onome što je čuo od nje, Emili je
začeta 29. oktobra. Rođena je osam meseci kasnije, 21. juna, na dan početka leta. Beba
rođena mesec dana pre vremena, bilo je to sasvim uobičajeno. Samo što Emili nije
imala ništa od onog što krasi prevremeno rođene bebe: 3,4 kilograma prilikom
rođenja, dugačka 52 centimetra i nije ostala dugo u bolnici. Ali sav srećan što je
postao otac, tada nije zbunjivao sebe tim detaljima.
„Jesi li dobro, tata? Hoćeš li da probaš medenjak?”
Pitanje koje mu je postavila Emili nije ga potpuno trglo iz tih misli.
„Kasnije, dušo”, promrmlja on.
Okrenu se ka Ejpril i saopšti joj bez ikakvog objašnjenja: „Moram da obavim neki
posao.”
Boston 2010. 12.30
Taksi ostavi Emu u Samersetu, u srcu Vatapana. Smeštena na krajnjem jugu
Bostona, ta četvrt nije bila mesto kome su turistički vodiči posvećivali ijednu
stranicu. Ulice su zbog snega bile gotovo puste. Ema se nije plašila opasnosti, ali
ambijent nije bio baš sjajan: male zgrade od opeke u očekivanju renoviranja,
magacini, kuće s krovovima od crnog lima, zidovi išarani grafitima i drvene tarabe
oko pustih poljana.
Krenu ulicom u potrazi za klizalištem, susrete grupu klošara koji su zaposeli
trotoar da se zagreju oko neke peći, Ijušteći limenke piva sakrivene u kesama od
tvrdog kartona. Alkohol je učinio svoje, pa padoše i neke uvrede, ali je to ne zastraši i
ne navede da odustane.
Najzad stiže ispred zgrade u kojoj se nalazilo opštinsko klizalište. Džinovski
metalni hangar s fasadom oslikanom grafitima junačina iz kraja. Ema se uvuče
unutra. Kupi kartu da bi mogla da uđe u salu, ali se spusti direktno na tribine,
zaobilazeći svlačionice.
Vriska dece bučno je odjekivala u dvorani. Na ledu je polovina površine bila
rezervisana za grupu školaraca od šest-sedam godina, koji su pohađali početni kurs
hokeja pod vođstvom mladog instruktora. Dve učiteljice pratile su trening, podizale
decu koja su padala, pričvršćivale pertle njihovih klizaljki, nameštale im kacige i
štitnike za kolena.
Ema priđe ivici površine prekrivene ledom. Između dve instruktorke odmah
prepozna Saru Higins. Prilično je skratila kosu i izgubila još nekoliko kilograma.
Odevena u farmerke i kratki štrikani džemper, očigledno je malo ostarila u odnosu
na fotografije.
„Gospođa Sapiro?”

Ona se naglo okrenu, kao da ju je pogodio strujni udar, i zagleda se zapanjeno u
Emu. Otkad je niko nije tako oslovio!
„Ko ste vi?” upita učiteljica i klizajući priđe ivici.
„Metjuova prijateljica. Mislim da je u nevolji i volela bih da mu pomognem.”
„To se mene ne tiče.”
„Možete li da mi posvetite pet minuta?”
„Ne sada. Dobro vidite da radim.”
„Zaista je važno”, navaljivala je Ema.
Sara ispusti rezignirani uzdah.
„Tu je jedan bife, malo iznad. Idite tamo i sačekajte me. Pridružiću vam se za
petnaest minuta.”
***
Dvadeset minuta kasnije

„Bila sam u braku sa Metjuom skoro deset godina, ali ga poznajem mnogo
duže”, poče Sara pa otpi gutljaj čaja.
Ema je sedela naspram nje, pažljivo ju je slušala i nervozno mrvila slamku koja je
lebdela u njenoj čaši koka-kole.
„Sreli smo se 1992. u klupama Masačusetskog univerziteta. Met je studirao
filozofiju, a ja pedagogiju.”
„Ljubav na prvi pogled?”
„Recimo da je to bila više intelektualna privlačnost. Čitali smo iste knjige, imali
iste ideje, iste političke sklonosti. Uostalom, prvi put smo se poljubili večeri kada je
Bil Klinton izabran za predsednika. Oboje smo bili dobrovoljci u njegovom odboru za
podršku...”
Sara okrenu glavu i nakratko zatvori oči. Sve to joj je sada izgledalo tako daleko.
Ema nastavi da joj dosađuje:
„Vi ste se rastali pre četiri godine, je li tako?”
„Malo više. Sve to je bilo tako naglo u stvari. Vrlo neočekivano.”
„Vaš brak je prolazio kroz lošu fazu?”
„Ne baš. Živeli smo mirno, bili smo srećni. Barem sam ja bila...”
„Metju je otišao preko noći?” Sara se nervozno nasmeja.
„To je u stvari baš odgovarajući izraz. Jedne večeri vratio se kući, priznao mi je
da je sreo neku ženu u koju se zaljubio i s kojom želi da živi. Bio je odlučan i siguran
u sebe. Nije mi ostavio izbora.”
„Ta žena bila je Kejt?”
„Naravno! Sreo ju je nekoliko dana ranije u bolnici. Povredio se nekim
vrtlarskim makazama i ona se pobrinula za njega. A šta tek reći na to da sam ja

insistirala da ga odvedem u hitnu pomoć toga dana! Met je tvrdio da to nije ama baš
ništa i da neće da ide...”
Ema nije mogla da se uzdrži a da je ne bocne:
„Niste se borili da ga zadržite?”
Sara sleže ramenima.
„Jeste li vi videli tu ženu? Nisam imala čime da se borim. Ona je mlađa, lepša i
uspešnija od mene. Osim toga, godinama smo bezuspešno pokušavali da dobijemo
dete, a onda...”
Glas joj se priguši, ali nastavi:
„Metju je romantičar i idealista. Kada je sreo Kejt, bio je ubeđen da je pronašao
srodnu dušu. Verovatno je i ona njega volela. Možda čak i više od mene. U svakom
slučaju, umela je to bolje da pokaže.”
Sada se i u njenim očima pojaviše suze.
„Neko vreme sam se nadala da je sve to njegov hir, a onda, kada sam saznala da
je Kejt trudna, shvatila sam da je između Meta i mene sve definitivno završeno.”
Odjednom grupa dece bučno nagrnu u bife. Sara pogleda na sat i ustade.
„Dobro, moram da idem. Zašto tvrdite da je Metju u nevolji? „Ja... ja ne mogu da
vam to još kažem. Jeste li ostali u kontaktu s njim?
Sara odmahnu glavom.
„Šalite se? Ove poslednje godine bile su košmar i tek počinjem da se oporavljam
od tog razvoda. Već četiri godine nisam uputila ni jednu jedinu reč Metjuu i imam
čvrstu nameru da tako i ostane.”

15
Rane od istine
Istine koje najmanje želimo da saznamo

jesu one za koje bismo morali da imamo
najviše želje da ih saznamo.
Kineska poslovica
Boston 2010. 17.00

Spuštala se noć. Sneg je tiho padao i gomilao se po bostonskim ulicama u gustim
slojevima. Krupne paperjaste pahulje padale su po vetrobranu taksija, odakle su ih sa
stakla gurali moćni brisači. Auto stiže u Bojlstonovu i iskrca Emu ispred hotela Four
Seasons. Portir joj je pomogao da izađe iz berline i otpratio je s kišobranom do
hotelskih vrata.
Utonula u misli, prođe kroz hol bez zadržavanja. Baš kad se uputila ka liftovima,
šef recepcije joj se obrati:
„Gospođo Lavenstajn, vaš mlađi brat stigao je pre sat vremena. Dao sam nalog
da ga smeste u sobu blizu vaše.”
„Moj mladi brat? Kako to moj mlađi brat?”
Pope se do sedmog sprata, uđe u sobu i zateče... Romijala Leblana. Ispružen na
trosedu, grickao je čips iz mini-bara i pijuckao limenku sode. Iz zvučnika je
odjekivala neka pesma Džimija Hendriksa. „Praznoglavi?”
Ema pogleda oko sebe. Dečak je poneo sa sobom svu svoju opremu: kofer, ranac,
otrcanu torbu... Čak i svoju zujalicu koju je stavio na niski sto u salonu.
„Šta ti radiš ovde?” upita ga ona i smanji ton.
„Došao sam da vam pomognem”, odgovori dečak punih usta.
„Da mi pomogneš u čemu?”
„Meni se bogami čini da imate žešćih problema: ne dolazite na posao, primate
neobične mejlove, krišom se uvlačite u stanove ljudi... Očigledno je da vodite neku
istragu.”
,,A kakve veze to ima sa tobom?”
„Ima veze sa mnom zato što malo-malo pa tražite pomoć od mene.”
Ema ga pogleda skupljenih očiju. Nije da nije bio u pravu, ali odbijala je da se
vraća na tu logiku.
„Slušaj me, dečko, to je vrlo ljubazno od tebe, ali bi mi učinio zadovoljstvo da
uzmeš svoje stvari i da se odvučeš odavde, bez odlaganja!”
„Zašto?”

„Najpre zato što si maloletan. Drugo, zato što se nalaziš ilegalno na američkoj
teritoriji i zato što se tvoji roditelji u Francuskoj sigurno brinu za tebe. Najzad, zato
što već imam dovoljno problema da bih se dodatno opterećivala još jednim teretom:
tobom!”
On u jednom skoku ustade sa troseda, čvrsto odlučan da ne popusti.
„Ali ja mogu da vam pomognem u istraživanju! Udvoje sve ide brže i bolje se
razmišlja. Uostalom, većina velikih istraživača radila je u duetu: Šerlok Holms i
doktor Votson, Betmen i Robin, Starski i Hač, Bret Sinkler i Deni Vajld...”
„Dobro, u redu, ne moraš sve da mi ih nabrojiš!” iznervira se Ema.
„Luis i Klark, Hit-gerl i Big Dedi, Ričard Kasi i Kejt Beket...” nastavi Romijal uz
gestikulaciju.
„DOSTA!” povika ona. „Rekla sam ti ne. I kad je ne, onda je ne!”
Ona izvadi kompjuter iz torbe, stavi ga na sto i podiže ekran.
„Pomogao si mi, to je tačno, i ja sam ti na tome zahvalna. Za tvoj trud ponudiću
ti povratnu kartu za Pariz. Svakako ću ti platiti i prenoćište u hotelu, ali u Hiltonu, a
ne ovde.”
Genijalac zafrkta od besa. Dok je još pričala, Ema se povezala sa sajtom Delta
erlajnsa.
„Čekajte!” viknu Romijal.
Ema zastade u pokretu. „Šta još?”
„Ta fotografija!” povika on i pokaza na kompjuter. Bila je to scena na ekranu
koju je Ema snimila u pabu i koja prikazuje Kejt u društvu njenog ljubavnika. „Šta? Ti
poznaješ ovu ženu?”
„Nju ne, ali tog čoveka da!”
Ema oseti kako je u stomaku podilazi jeza, kao nagli nalet adrenalina. „Slušam.”
„Taj tip, to je Nik Fič. Istinska legenda i jedan od najtajanstvenijih i najbogatijih
poslovnih ljudi na svetu.”
Boston 2011.
Ispružena na mekanoj fotelji u društvu svog psića, Emili je konačno gledala svoj
omiljeni film: Isterivače duhova.
„Baš je strašno, a, Klovise?” nasmeja se ona i šćućuri se uz šar-peja.
Metju je sedeo na jednoj od stolica u kuhinji, utonuo u misli dok je čitao
priručnik sa uputstvom koji tek što je kupio u jednom od dragstora u Čarlsovoj ulici.
Ejpril ga je gledala s prekorom i zaprepašćenjem.
Nije bilo ništa prostije nego napraviti test očinstva u Sjedinjenim Državama. Za
sumu od trideset dolara mogli ste bez recepta kupiti uputstvo za utvrđivanje
očinstva u jadnoj od dvadeset hiljada apoteka u zemlji. Čak se prodavao i u nekim
supermarketima.
Test je mogao da izvrši bilo ko: bilo je dovoljno da se pribave odvojeni uzorci
ćelija, uzimanjem uzorka iz unutrašnjosti obraza pomoću štapića kao za uši. Prvi
uzorak je bio od oca, a drugi od deteta.

Metju se prvi dade na posao. Uvuče pamučni štapić u usta i tridesetak sekundi
protrlja unutrašnji deo obraza, pa onda ubaci uzorak u koverat predviđen za tu
svrhu, koji je prethodno kompletirao ukucanim obrascem. Zatim izvadi iz džepa
sakoa paketić sa slatkišima koje je kupio u bakalnici.
„Dušo, hoćeš li medvediće od belog sleza?”
„Da li je to istina, kupio si mi ih?” povika devojčica i razrogači oči. Ona ustade iz
fotelje i jurnu ka njemu. „Hvala, tata!”
„Ali najpre treba da uradimo malu vežbu.”
„Šta to?”
„To je ama baš ništa, videćeš, otvori usta.”
Devojčica posluša i on pažljivo ponovi operaciju, kako bi joj uzeo nekoliko ćelija
kože.
„Brojim do trideset i onda dobijaš svoje medvediće, važi? Jedan, dva, tri...
Ejpril mu uputi pogled pun besa i prezira. „Ti si stvarno bedan”, prošaputa ona.
On se i ne potrudi da joj odgovori.
„... dvadeset osam, dvadeset devet i trideset. Bravo, moja bubice, zaslužila si
bombone.”
„Mogu li da ih dam Klovisu?”
„Samo mali komad, da proba”, saglasi se on i uvuče Emilin uzorak u drugi
koverat.
Zatim sve to ubaci u treći zapečaćeni koverat, izmirujući dug (159 dolara za
laboratoriju, kao i doplatu od 99 dolara da se analiza obavi istog dana). Završi
operaciju upisavši naziv laboratorije:
InfinitGen
Ulica orhideja 425
Zapadni Kembridž, MA 02138
Prilikom kupovine testa dobrovoljno je izabrao laboratoriju iz Masačusetsa, da bi

se analiza mogla obaviti najbrže moguće i da mu pošalju rezultate isto veče, pre
ponoći, u inboks. Međutim, postojao je rok: laboratorija je morala da primi uzorke
pre 14 h.
On pogleda na zidni sat.
13.10.
Bilo je, naravno, kasno za bilo koju kurirsku službu, ali je uvek mogao da sam
kolima odnese koverat u laboratoriju. Čak i uz saobraćajnu gužvu, mogao je biti
tamo za pola sata.
„Možeš li da mi pozajmiš kamaro, Ejpril?”
„Možeš li ti da se malo nosiš u tri lepe, Metju?”
Emili je hitro reagovala s drugog kraja prostorije:

„Nije lepo psovati, Ejpril!” opomenu je mala Emili i pokri uši šar-peju.
Metju obuče kaput i uze svoju torbicu.
„Pa dobro, uhvatiću neki taksi na Bikonu”, reče on i stavi veliki koverat ispod
miške.
Ostavši sama, Ejpril se nađe u šoku. Bilo je neophodno da spreči prijatelja da
počini neku glupost.
Ona priđe jastucima u kojima su bili zavaljeni Emili i Klovis.
„Primorana sam da te ostavim samu nekoliko minuta, srce moje, molim te da mi
obećaš da nećeš praviti gluposti, važi?”
Pomalo zabrinuta, devojčica stisnu usne.
„Da se ne igram sa šibicama, je li to?”
„Ostaćeš da gledaš Isterivače duhova. To je tvoj omiljeni film, zar ne?” Ona ćutke
prihvati.
Ejpril onda preteći uperi kažiprst u pravcu šar-peja:
„ A ti, nilski konju, u tvom je interesu da dobro čuvaš stražu!”
Obuče kišni mantil, izvuče ključeve kola i izađe na Luisburški trg. Kamaro je bio
parkiran s druge strane parka. Dade kontakt, krenu pravo ka Čarlsovoj i odlučno
prođe kroz semafor na raskrsnici ka Ulici Bikon.
Ako je Met uzeo taksi na aveniji, mora biti negde u okolini. Ejpril je vozila cikcak
između automobila, uporno posmatrajući putnike na zadnjem sedištu taksija svaki
put kada bi naišla na nekog od njih.
Vrlo brzo, nakon nekih petsto metara, uoči Metjua u jednom klin er
taksiju, jednom od hibridnih vozila koja su se u poslednje dve-tri godine namnožila u
gradu. Ubrza i odmah se nađe pored njega, dade znak svom prijatelju kako bi ga
podstakla da izađe iz taksija. Ali Metju nije hteo da je posluša. Naprotiv, on se nagnu
ka vozaču i zamoli ga da ubrza.
Ejpril krenu natrag kako bi imala na oku taksi, tojotu koja krenu ka gvozdenoj
konstrukciji Harvardskog mosta. Ona onda ubrza, sustiže ga, pa neko vreme krenu
opasna vožnja, jedno tik uz drugo, samo što se ne okrznu. Onda se vozač taksija
uplaši i odluči da se skloni u red sa desne strane.
„Izađite iz kola!” naredi on Metjuu. „Pravite mi probleme.” Zatim se i Ejpril
parkira iza zelenog taksija.
Metju pokuša da ubedi vozača da nastavi vožnju, ali ovaj nije hteo ni da čuje,
napravi polukrug i krenu ka centru grada.
Ejpril uključi sva četiri i zalupi vratima kamara uz koncert zvučnih upozorenja.
Bilo je opasno i strogo zabranjeno zaustavljanje na svakoj od četiri trake na mostu.
„Hajdemo, Mete, idemo kući”, doviknu mu ona i pridruži mu se na stazi za
šetače i džogere.
„To ne dolazi u obzir! Zašto se mešaš, zaboga?”
„Čemu služi taj tvoj test očinstva?” upita Ejpril, podižući glas kako bi nadjačala
saobraćajnu buku. „Da li bi manje voleo Ejpril da nije tvoja biološka kćerka?”

„Naravno da ne, ali neću da živim u laži.”
„Razmisli dobro, Mete”, posavetova ga ona i stavi mu ruku na podlakticu.
„Razmislio sam o svemu. Imam pravo na istinu. Hoću da shvatim šta se
dogodilo sa Kejt. Hoću da znam zašto me je prevarila i sa kim.
„Kejt je mrtva, Mete. Vreme je da to prihvatiš. Proživeo si srećne godine s njom, i
šta god da se dogodilo pre, ti si taj koga je ona izabrala za oca svog deteta.”
Met sasluša njene argumente, ali je njegova muka bila prevelika.
„Ti ne shvataš. Kejt me je izdala. Poklonio sam joj sve poverenje. Napustio sam
svoju ženu zbog nje, ja sam...”
„Nisi već dugo voleo Saru”, primeti ona.
„Nije važno. Ja sam u te četiri godine dopustio da u moj život uđe stranac, neko
za koga sam mislio da ga poznajem. Potrebno je da saznam ko je ona stvarno bila.
Moram to da ispitam.”
Ejpril zgrabi Metjua za kragnu i žestoko ga prodrma:
„Ali ona je mrtva, dođavola! Probudi se! Zašto gubiti vreme kopajući po
prošlosti?”
„Da je stvarno upoznam”, odgovori on i oslobodi se njenog stiska.
„ A ja, da li mene stvarno poznaješ?” upita ga ona i neočekivano promeni način
razgovora.
On se namršti.
„Da, mislim da te poznajem. Na kraju krajeva, ti si mi najbolja drugarica i...”
„Šta ti stvarno znaš o meni, Mete?”
„Pa dobro, rođena si u San Dijegu. Tvoji roditelji drže prodavnicu antikviteta.
Studirala si umetnost na UGLA, ti...”
„To je ono što sam ti ja ispričala, ali to nije istina. Moja majka morala je da spava
s polovinom muškaraca iz Nevade i nikada nije bila u stanju da mi kaže ko mi je otac.
Ona nije bila antikvarka, već pijandura koja nikada u životu nije učinila ništa osim
što je varala ljude i opijala se kao stoka. Umetnost? Nisam je studirala na
univerzitetu, već u Čaučili, najvećem zatvoru za žene u Kaliforniji. Eto vidiš, Mete,
bila sam u zatvoru.”
Metju zbunjeno pogleda svoju cimerku u oči. Čak za trenutak pomisli da se ona
šali, ali to nije bio slučaj.
„Neću da ti stvaram sliku u stilu Dikensa”, nastavi Ejpril, „ali sam imala
komplikovanu mladost: loše društvo, čak i bekstvo iz zatvora i droga. U stvari,
mnogo droge. U jednom periodu bila sam spremna da učinim bilo šta da je nabavim.
Stvarno bilo šta!”
Niz obraz mlade žene iznenada krenu jedna suza. U glavi joj se pojaviše bolne i
ponižavajuće slike i izbiše na površinu kao bujica, ali ih ona odbaci.
„Očigledno da me je silazak u pakao odveo u zatvor. Policajci su me uhapsili
posle provale, kada sam imala dvadeset dve godine. Zbog toga sam provela tri
godine u Čaučili. Eto ko sam ja stvarno...”

Zastade da povrati dah i otera pramen kose koji joj je vetar terao ispred očiju.
„Ali ja nisam samo to”, nastavi ona konačno. „Ja sam isto tako žena koja se borila
da dobije drugu šansu, koja je popravila svoj život na drugom kraju zemlje, koja već
deset godina nije dotakla drogu i koja je sa uspehom opremila svoju umetničku
galeriju.”
„Mogla si da mi se poveriš”, ohrabri je Metju. „Zašto mi to nisi rekla odmah, na
početku?”
„Zato što treba ići napred. Zato što je prošlost prošlost. Zato što mrtve treba
ostaviti da počivaju u miru...”
Metju spusti glavu. Ejpril ga je ubedila.
„Ostani na tome. Nemoj da preuzimaš rizik da sve dovodiš u pitanje i da sebi
priređuješ još veću patnju. Ono što se vidi često zna da bude varljivo i Kejt neće
nikada imati priliku da ti iznese svoju verziju događaja. Ostavi joj mogućnost da sve
ostane nedoumica. Ovim testom očinstva, kopanjem po Kejtinom životu, samo ćeš
stvoriti još dve žrtve: tebe i tvoju kćerku. Okreni stranicu, Mete, preklinjem te!”
Smušen, očiju punih suza, Metju predade torbu Ejpril. Ona iz nje izvadi laptop i
koverat namenjen laboratoriji. Svom snagom ih baci u reku sa ograde mosta. Zatim
pomože Metjuu, koji je bio sav slomljen, da sedne na sedište kamara, i zatim se
odvezoše kući.
Struja reke Čarls odnese zapečaćeni koverat i on se ubrzo nađe u vodama
Atlantskog okeana. Što se tiče kompjutera, on potonu u hladnu vodu, odakle niko
nikada neće moći da ga izvuče i tako definitivno spreči svaku novu komunikaciju
između Metjua i Eme.
Samo što stvari nisu bile tako jednostavne...

ČETVRTI DEO
Žena koja se stvorila niotkuda

16
Princ Tame
Čuvajte tajnu, ona će sačuvati vas.

Ode Solomonu, 8
Zen i svetao, japanski restoran zauzimao je dobar deo prostora u prizemlju

hotela. Ema i Romijal prokrčiše sebi prolaz do sušibara i sedoše jedno pored drugog
na stolice bez naslona.
Romijal izvuče svoj tablet iz ranca i pruži ga Emi, da se upozna s dokumentima
koje je presnimio.
„Nik Fič nalazi se negde između Štiva Džobsa i Marka Zakerberga” započe
dečak. „Iako nije mnogo poznat široj javnosti, on je istinska legenda u svetu
programerstva.”
Slušajući sve vreme mladog Francuza, Ema poče da pregleda kratku biografiju.
Nikolas Patrik, zvani Nik Fič, rođen 9. marta 1968. godine u San Francisku,
programer i direktor američke kompanije, osnivač i predsednik preduzeća Fič d. d.
Haker
Kada je imao sedamnaest godina, pošto se opkladio s jednim svojim prijateljem,
provaljuje pomoću kompjutera svog univerziteta u mreže
NASA, za koje se smatralo da su najzaštićenije na svetu. Nekoliko dugih minuta
šeta se po mreži vladine agencije a da ne ukrade nijedan fajl. Narednih dana presreće
ga policija u kampusu Berklija. Nekoliko meseci kasnije biće osuđen zbog ilegalnog
upada u programerski sistem. S obzirom na njegove godine i odsustvo krađe, sud je
bio blagonaklon i osudio ga na dva meseca zatvora u popravnom centru, uslovno na
godinu dana.
„Taj tip je bio gotovo isto tako mlad kao ti”, primeti Ema.
„Niste mogli da mi udelite lepši kompliment!”, uzviknu Romijal i osmehnu se,
pokazujući sve zube.
Oduševljen, zgrabi temaki od jegulje i stavi ga u usta.
Restoran je funkcionisao po principu kaitena: jela se ređaju na pokretnoj traci koja
krivuda kroz celu salu i pozivaju goste da se direktno služe. Ispod prozirnih
poklopaca bili su raspoređeni tanjirići sa specijalitetima, različitih boja zavisno od
cene.
Ema naruči čaj i nastavi s čitanjem biografije Kejtinog ljubavnika.
Tvorac video-igre

Na samom početku 90-ih godina prošlog veka, Nik Fič pročuo se . stvaranjem
platforme za Obećanu zemlju, ratničku igru u realnom vremenu, smeštenu u
fantastičnom herojskom svetu. Igrač se pojavljuje u liku Princa Tame, zaštitnika Tri
zemlje, koji se bori da odbije napade ratobornih stvorenja i zavere neprijatelja
kraljevstva. Licenca za igricu prodata je izdavaču Didžital soft za rekordan iznos
novca. Različite verzije menjale su se sve do 2001. godine.
Stvaranje operativnog sistema iako još uvek student, Nik Fič razvija originalni
operativni sistem Jednorog, odlučuje da njegovu izvornu šifru objavi na internetu,
čime ga čini de fakto otvorenim i slobodnim.
Udruženja programera počinju onda da ga koriste, umnožavaju i poboljšavaju.
Postepeno program rada stiče reputaciju postojanosti i pouzdanosti, ali njegova
popularnost ostaje ograničena u uskom programerskom svetu.
Osnivanje kompanije Fič d. d.
Da bi razvio sistem Jednorog, Nik Fič stvara Fič d. d., kompaniju koja preuzima
brigu da operativni sistem učini lakšim i zabavnijim za nove pristalice. Fič d. d.
postaje ekskluzivni distributer Jednorogo, komercijalizujući brojne službe vezane za
softver program, kao što je tehnička pomoć, saveti i obuka zaposlenih. Neki članovi
od samog početka zameraju Fiču da želi da svoj operativni sistem pretvori u
jednostavan i standardizovan proizvod. Ta komercijalna logika ipak donosi plodove,
pošto Jednorog malo-pomalo postaje softver program koji je u stanju da konkuriše
Vindousu, svetioniku Majkrosofta. Mada je malo korišćen na personalnim
kompjuterima, Jednorog zauzima lavovski deo u preduzećima, GPS sistemima, a
naročito na mobilnim telefonima.
„Ta žena je prava bomba!” povika Romijal. Ema podiže glavu i utvrdi da se
dečak dočepao njenog laptopa. „Ne ustručavaš se preterano. Kopaš po mojim
stvarima!”
„Dakle, to je ona, Kejt Šapiro?” upita on i okrenu ekran u njenom pravcu. „Žena
tipa koji vam šalje poruke iz budućnosti?”
„Da, to je ona.”
„Reklo bi se... anđeo”, izusti on, ne skidajući pogled s Kejtine fotografije.
Najsenzualnija fotografija. Ona na kojoj se vide njene gole grudi, ruke prekrštene na
dojkama. Ema ga mrko pogleda.
„Muškarci... Svi ste isti, bez obzira na to koliko godina imate. Strašno!”
Romijal ostade otvorenih usta, kao oduzet pred neobičnom Kejtinom lepotom.
Ema se razljuti:
„Prestani da balaviš pred tom devojkom, smešan si. Osim toga, ona se
podvrgnula tretmanu! Pogledaj!” pokaza mu ređajući ostale snimke.
„Istina je”, priznade on, „ali u svakom slučaju, zbog toga nije manje lepa. Ona je
u vezi s Nikom Fičom, zar ne?”
Ona širom otvori oči.
„Na osnovu čega to kažeš?”

„To je zbog tetovaže jednoroga na levoj nadlaktici. Ta mitska životinja oduvek je
bila Fičov simbol. Najpre za video-igru koju je napravio sa osamnaest godina, a
kasnije je po njoj nazvao i operativni sistem. Uostalom, to je i logo kompanije.”
„Jednorog”, prošaputa Ema.
Jednorog... Taj mali pokvarenjak je u pravu ... - pomisli ona i nastavi sa čitanjem.
Trijumf Jednoroga u kompanijama i vladinim agencijama
Najvećim delom korišćen u velikim kompanijama, OS Jednorog takođe koristi i
Vojska SAD. Za vrlo kratko vreme Fič d. d. postao je povlašćeni i nezaobilazni
partner Ministarstva odbrane. Američki vojnici od 2008. godine dobijaju na stotine
smart telefona i tableta s modifikovanom verzijom Jednoroga. Pentagon je u stvari
procenio da je taj operativni sistem najkorisniji i da omogućava njegovom osoblju da
šalje i važna i poverljiva dokumenta s aparata.
Taj operativni sistem u istoj meri koriste i bespilotne borbene letelice američke
avijacije, kao i mornarički sistemi za upravljanje razaračima i raketnim bacačima.
Privatni život
Poznat je pod nadimkom Princ Tame, jer se tako zvao glavni lik u njegovoj
video-igri, kao i zbog odeće koju je stalno nosio (crne farmerke, crna rolka i kožna
jakna). Nik Fič je zagonetna i nekonvencionalna osoba. Ni kao direktor kompanije
nije davao intervjue za štampu još od 1999. godine i uvek je štitio svoj privatni život.
Odgovara mi to što imam poznato ime, a nepoznato lice, objasnio je za časopis Vajerd u
svom poslednjem intervjuu. Bio je poznat kao strastveni zaljubljenik u džez i
savremenu muziku, a imao je i veliku zbirku nadrealističkih dela, koja je sakupio i
držao stalnu izložbu u okrilju Muzeja umetnosti na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji.
Prema časopisu Forbs, njegova imovina sada se procenjuje na više od 17,5
milijardi dolara.
Ema podiže pogled s tableta i protrlja kapke. U šta li je zagazila? Programerski
genije koji je postao milijarder, imperija sagrađena na novim tehnologijama,
američka armija... Istraga o Kejt odvukla ju je u meandre kakve nije mogla ni da
nasluti.
Ima li sve to smisla? - zapita se ona, odjednom obeshrabrena. S kojim pravom se
bavim istragom o toj ženi? Šta ja radim ovde, u predvečerje
Božića, zatvorena u nekom hotelu s debeljuškastim dečakom, blesavim isto kao i ja ? To je
patetično...
Ona za trenutak osmotri kako majstor za suši iza šanka veštim pokretima
razvrstava pirinač na listu norija, onda ga oblaže surimijem, avokadom i krastavcem
i najzad uvija u rolnu makija. Onda joj pogled skrenu na Romijala. Skoro umrtvljen
ispred ekrana, mali genijalac podizao je glavu samo da se posluži iz tanjirića koji su
prolazili ispred njega: karpačo, topli suši, temaki od morskog ježa, pasta od krabe...
„Znaj da nisi u obavezi da probaš ceo meni restorana...”
Pošto je bio obuzet pretraživanjem, bilo mu je potrebno nekoliko sekundi da
reaguje.
„Pogledajte ovo!” reče on i okrenu kompjuter ka Emi. „Ovo je vrlo neobično...”

Na ekranu se otvorilo mnoštvo prozorčića: fotografije Kejtinog lica pre i posle
estetske plastične operacije. Romijal je proučavao snimke i zapazio nekoliko razlika u
crtama.
„Šta je neobično?”
„Ipak je čudno da neko obavlja plastičnu operaciju kada je tako lep i tako mlad,
zar ne?”
„Da, i ja sam tako razmišljala. Pogotovo što su promene minimalne.”
,,I da i ne. U stvari, Kejtino lice nakon operacije ispunjava sve kanone lepote.”
„Govoriš o proporcijama?”
„Da. Postoje matematičke proporcije savršene lepote. Naučnici su pokušavali da
utvrde zašto neka lica izazivaju trenutnu privlačnost. I uspeli su da dokažu da
savršena lepota proizilazi iz matematičkog algoritma.”
„Algoritma?”
„To je skup pravila koja propisuju simetriju lica i poštovanje nekih proporcija.”
„Kako ti to znaš?”
„Ja sam u završnom razredu srednje škole. Jedan profesor nam je pričao o članku
iz Nauka i vi, pa sam zapamtio. Ali te teorije nisu nove: one preuzimaju načela koja su
bila poznata još u vreme Leonarda da Vinčija.”
„Osim simetrije lica, koja su ostala pravila?”
„Ako se dobro sećam, rastojanje između ženica kod savršenog lica mora biti
jedva malo manje od polovine cele širine lica. A razmak između očiju i usta mora biti
samo malo veći od trećine rastojanja koje razdvaja koren kose od brade.”
„Je li tako i kod nje?”
„Da. Kejtino lice dostiže jednu vrstu optimalno savršenog odnosa. Time se
objašnjava njena privlačnost. Kejt je bila skoro savršena, a postala je i više nego
savršena.”
Ema prihvati informaciju.
Uvek toliko pitanja, a uvek tako malo odgovora...
„Šta mislite, zašto je to učinila?”, upita dečak i istovremeno dohvati tanjir manga.
„Stvarno ne znam: da se dopadne nekom muškarcu, da ima više poverenja u
sebe...”
On proguta komad voća takvom brzinom da se umalo ne zadavi. Ema se naljuti:
„Pa čega se plašiš, dođavola? Da će ti neko ukrasti klopu? Pazi se dobro, nemaš
više šest godina!” On zbunjeno slegnu ramenima. „Idem u toalet”, reče i siđe sa
stolice.
„I to je to!” viknu ona toliko jako da je čitav restoran mogao da čuje. „Nećeš da
staviš status na Fejsbuku, da obavestiš svoje drugove?”
,Ja nemam drugove”, uzvrati on i obori glavu dok se udaljavao.
„Rasplakaćeš me, Kalimero! Pridruži mi se u hotelskom baru. Treba mi par
koktela da mi daju snage da te podnesem.”

Potpisa račun, pa i sama ustade, skloni kompjuter u torbu i zgrabi mladićevu
jaknu.
Bar hotela Four Seasons imao je izgled starog engleskog kluba: veliki kamin,
stolovi od sekvoje, fotelje obložene somotom, ormar, bilijarski sto i prigušena
svetlost. Obavezna božićna jelka, velika činija egnoga11 na šanku. Ema se spusti u
česterfild fotelju i naruči jednu kajpirošku.
Delovala je ravnodušno i nije joj smetalo iznenadno Romijalovo prisustvo.
Genijalac je bio pravi vanzemaljac, živahan, pun ideja. Mogao joj je biti od dragocene
pomoći ako dobro usmeri njegovu inteligenciju.
Videvši da je odlučan da se u potpunosti uključi u njenu istragu, ostavila je svoje
samoljublje po strani i sve mu ispričala, počev od ljubavi koju je odmah osetila prema
Metjuu prilikom razmene mejlova, sve do jutrošnjeg upada u kuću Šapirovih,
preskačući epizodu iz kazina i izlazak na videlo Kejtinog neverstva. Sve ostalo mu je
otkrila, čak i epizodu sa svojim „samoubistvom”, kao i otkriće sportske torbe,
sakrivene u lažnom plafonu, a u kojoj se nalazilo najmanje pola miliona dolara.
Ona iskoristi dečakovo odsustvo da pretrese džepove njegove jakne. Među
gomilom čokoladnih tabli otkri nekoliko interesantnih stvari. Najpre povratnu voznu
kartu na relaciji Njujork-Skarsdejl, luksuzno predgrađe Menhetna. Prevozna isprava
je izdata juče. Odlazak u 10.04, povratak u 13.14, skoro u trku. Na Post-itu pronađe
ime i adresu Mišel Berkovic, generalne direktorke Imperatora. Ona je živela u
Skarsdejlu sa svojim mužem, bankarom sa Vol strita i dvoje dece. Gospođa Berkovic
bila je stroga upravnica, ohola i s malo topline, koja je imenovana u Imperatoru posle
odlaska Džonatana Lamperera. Šta je onda Romijal tražio u nedelju kod
Berkovicove?
Druga začuđujuća stvar bila je avionska karta za povratak na pariški
aerodrom Šarl de Gol. Rezervacija je imala... današnji datum. Ema zatvori oči da
razmisli. To je objašnjavalo zašto je došao tako brzo u Boston sa svim svojim
stvarima. Njegov prtljag bio je već spakovan zato što se spremao da otputuje u
Francusku, ali morao je da otkaže putovanje kada ga je zvala da deaktivira alarmni
sistem Šapirovih. Nije znala kako da protumači taj njegov gest i požuri da vrati
dokumenta u džepove njegove jakne.
Donesoše joj koktel koji ispi odjednom. Mešavina votke i limuna blago joj opeče
jednjak. Baš se spremala da naruči još jedan, kada spazi Romijala kako ulazi u bar.
Dade mu znak, ali je on čak i ne primeti. Sav zanesen, pogleda prikovanog za
mobilni telefon, tipkao je po svom aparatu.
Kakva generacija... Stalno iza ekrana telefona ili tableta koji kao da im čine produžetak
tela... Ipak, da li sam ja drugačija?
Romijal gurnu jednog od konobara, promrmlja nešto u znak izvinjenja i najzad
primeti Emu.
„Mogu li da probam vaš koktel?”, upita on i sede naspram nje.
„Ne, ti si dete, a deca ne piju alkohol. Uzmi limunadu ili toplo mleko.”
11 Piće slično milkšejku, napravljeno od mleka, šećera, jaja, krema i ruma. (Prim, prev.)

„Dete? Hm. Ja sam siguran da nas svi smatraju za par.”
„To je samo u tvojim snovima...” On se uozbilji.
„Dobro, razmislio sam. Ono što nam nedostaje jeste pouzdan izvor o Kejtinoj
mladosti. Tu se nalazi ključ tajne: ljude možeš razumeti samo ako upoznaš njihovu
prošlost. To je pravilo koje ne trpi izuzetak”, izjavi on svečano.
„Pomislih da slušam svog psihijatra”, uzdahnu Ema. „Ali napred, nastavi,
pratim te.”
„Kladim se da njena idila s Nikom Fičom ne datira od danas. Čak sam siguran
da je on snimio ovu fotografiju”, potvrdi on i pokaza glamuroznu crnobelu
fotografiju koju je preneo na svoj mobilni telefon.
Bila je to fotografija na kojoj Kejt nosi tetovažu jednoroga.
„Moguće je” prihvati Ema.
„Morali bismo da pronađemo staru Kejtinu drugaricu da je ispitamo.”
„Koju drugaricu?”
„Seti se: među tri pitanja za deaktiviranje alarma bilo je jedno koje se odnosilo na
ime njene najbolje drugarice u vreme kada je bila studentkinja.”
„Tačno”, reče ona i zavrnu rukav da ponovo pročita ono što je zabeležila na
podlaktici.
„Simpa, ta vaša beležnica, imao sam istu takvu kada sam imao osam godina...”
„Začepi gubicu, namazani” zareža Ema. „Devojka se zove Džojs Vilkinson. Ali
trebaće nam dva sata da je pronađemo. Štaviše, ta žena je sigurno sada udata i...”
„To će nam oduzeti tri minuta” prekide je Romijal.
On se poveza na veb-sajt Berklija, ali je pristup podacima koji su se odnosili na
nekadašnje studente bio zaštićen.
„Možeš li da ga hakuješ?”
„Ne jednostavnim pucketanjem prstima, ali ću odigrati na klasičan način.”
Dečak jednostavno ukuca „Džojs Vilkinson + MD 12” na pretraživaču koji skoro
trenutno pruži traženu informaciju.
„Postoji neka Džojs Vilkinson, profesorka neurologije, nosilac zvanja doktora
nauka sa Univerziteta Stanford. Ona je studirala Medicinu na Berkliju od 1993. do
1998. godine.”
„To je ona, sigurno!”
„Ona je specijalista za Alchajmerovu bolest”, nadoveza se ona, dok je pregledala
stranu s informacijama. „Trešnja na kolaču: ona radi u Institutu za mentalna
istraživanja, organizaciji koja pripada MIT-u, specijalizovanom za istraživanja bolesti
mozga.”
Ema se ujede za usnu od uzbuđenja. Bilo je to previše lepo da bi bilo istina: MIT
je imao prostorije na samo nekoliko desetina kilometara od Bostona...
12 Doctor of Medicine. (Prim, prev.)

„Džojs je bila na faksu s Kejt, bila je njena najbolja drugarica, možda čak i
cimerka. Trebalo bi da je ispitate.”
„Hoću, svakako, ali zašto bi odgovarala na moja pitanja? Nemam načina da je
nateram da mi odgovori.”
„Treba je zaplašiti. Ljudi odgovaraju na pitanja policije.”
,,U slučaju da nisi primetio, ja sam stručnjak za vina, a ne policajac.”
„To je sitnica. Mogu da vam napravim policijsku legitimaciju, verodostojniju
nego pravu.”
Ema odmahnu glavom.
„Sada je 23. decembar. Džojs je sigurno na raspustu.”
„Postoji način da i to saznamo”, preseče dečak. On se poveza na sajt Instituta za
bolesti mozga i pozva broj telefonske centrale.
„Sada je na vas red da odigrate” reče on i pruži aparat Emi. „Institut za mentalna
istraživanja, šta mogu da učinim za vas?” upita je telefonistkinja. Ema umekša glas.
„Dobar dan, mogu li da dobijem kabinet doktorke Vilkinson?”
„Ko je traži?”
„Eh... njena majka”, reče ona, zatečena pitanjem. „Ostanite na vezi, povezaću
vas.” Ema odmah prekide vezu.
„Sada barem znamo da je na poslu”, reče ona i podiže ruku kako bi zatražila da
plati račun. Zatim upita Romijala:
„Jesi li bio ozbiljan za onu policijsku legitimaciju?” On klimnu glavom.
„Postoje štampači u boji dobrog kvaliteta u biznis-centru. Dođite tamo za pet
minuta.”
Dok je odlazio, Ema proveri svoje prijemno sanduče. Još uvek nikakvog
odgovora od Metjua. Bilo je to čudno. Dok je čekala račun, opet pomisli na sve
događaje koji su joj uzdrmali život poslednjih dana.
Kako sam mogla da dopustim da upadnem u taj vrtlog?
Potpisa račun koji joj je pružio konobar pa se pridruži Romijalu.
Smešten pored recepcije, biznis-centar obuhvatao je veliki prostor, opremljen
foteljama i pregrađenim separeima, kompjuterskom opremom, štampačima i
faksovima. Ema pronađe Romijala koji je radio u jednom od boksova.
„Nasmešite se!” zamoli je on i usmeri na nju objektiv foto-aparata njegovog
telefona. „Potreban mi je vaš portret. Da li više volite legitimacije FBI-ja ili Bostonske
policije?”
„Policije, to je uverljivije.”
„U svakom slučaju treba voditi računa i o promeni vaše odeće. Ne izgledate
previše kao policajac.”
„Znaš li šta ti govori moja odeća?”
Ona sede pored njega i, gledajući ga sve vreme kako radi, iznese mu deo svojih
sumnji:

„Da sam možda na potpuno pogrešnom putu. Možda nema ništa da se zameri
Kejt.”
„Šalite se? Neko ko krije pola miliona dolara u novčanicama u lažnom plafonu
sigurno ima nešto što može da mu se zameri. Trebalo bi da saznamo odakle dolazi taj
novac, a pre svega šta namerava da učini s njim.”
„Šta predlažeš?”
„Imam ideju, ali mi treba materijala...”
Ona odluči da se poveri genijalcu i pruži mu jednu od svojih kreditnih kartica.
„Dobro, kupi šta hoćeš. Podigni gotov novac ako je neophodno.” Ona onda
ponovo zavrnu rukav bluze da pročita šta je napisala na podlaktici.
„ A da, ima nešto na šta treba da te podsetim. Kejt vodi blog koji nosi naziv Jadi
mlade Bostonke. Sajt sadrži adrese dobrih restorana i butika. Baci pogled. Nešto mi
izgleda čudno u stilu ili načinu kako je predstavljen...”
,,U redu, pogledaću”, obeća on i zabeleži adresu.
Zatim stavi otisak lažne policijske legitimacije na karton i brižljivo ga izreza.
„Držite, poručniče”, reče on ponosno i pruži Emi dragocenu čarobnu formulu.
Ona klimnu glavom da pohvali kvalitet dečakovog rada i ubaci legitimaciju u
novčanik.
„Bićemo u kontaktu, važi? Nemoj da praviš gluposti i zovi me ako imaš neki
problem.”
„Capito”, odgovori on, uputi joj pogled i mahnu telefonom.
Na Bojlstonovoj je i dalje padao sneg, neprekidno u istom ritmu, i usporavao
saobraćaj. Ali građani Bostona bili su odlučni da ne ustuknu pred elementarnom
nepogodom. Portiri naoružani lopatama raščišćavali su ulaze, dok su opštinski
činovnici stali na kolovoz da pomognu u regulisanju saobraćaja.
U blizini hotela Four Seasons nalazio se trgovački centar. Tu Ema obavi ekspresnu
kupovinu: farmerke, čizme, rolka od kašmira, kožna jakna.
U kabini za probu odeće primeti svoju metamorfozu i zapita se da li deluje
uverljivo.
„Poručnik Ema Lavenstajn, Bostonska policija!” reče ona i pokaza legitimaciju
ogledalu.

17
Dečak ispred monitora
Naša sloboda počiva na tome što drugi ne znaju za naše živote.

Aleksandar Solženjicin
Boston 2010. 19.15

Pahulje snega skupljale su se na Romijalovim naočarima.
Dečak ih skide i protrlja stakla rukavom svog džempera. Ponovo ih stavi i shvati
da vidi tek nešto jasnije. S naočarima ili bez njih, svet mu je uvek izgledao mračan,
taman i komplikovan.
Priča mog života...
Barem jednom pokuša da ide po redu. Još kada je dolazio s aerodroma, primetio
je zgradu velike programerske firme, džinovsku providnu kocku postavljenu u
Bojlstonovoj ulici. Trebalo je da ode tamo. Trotoar je pretio da se pretvori u klizalište.
Okliznu se nekoliko puta i u zadnji čas se uhvati najpre za ulični stub, a zatim za
saobraćajni znak. Najzad stiže ispred ogromne staklene fasade koja se uzdizala na tri
nivoa. Na dva dana pred Božić robna kuća bila je otvorena do ponoći. Ličila je na
mravinjak.
Zbijena i užurbana masa ljudi umalo da obeshrabri dečaka i natera ga da
odustane. Kao i svaki put kada bi se našao u takvoj situaciji, oseti kako ga naglo
zahvata zebnja. Srce poče da mu jače udara i mlaz znoja zaledi mu slabine. Poče da
ga hvata vrtoglavica i pokuša da se izvuče iz te ljudske plime koja se uputila ka
stepenicama od pleksiglasa, neuralgičnoj tački robne kuće koja se pružala na tri
sprata.
Našavši se na visini, oseti da lakše diše i da postepeno smiruje svoju zebnju.
Stade u red i nekoliko puta strpljivo sačeka da se jedan prodavač pobrine za njega.
Kada je konačno uspostavio kontakt, dečak je umeo da se pokaže ubedljivim: ne
samo da je znao šta želi, već je uz to koristio skoro neograničen kredit. Dakle, izabra
najmoćniji kompjuter, kupi nekoliko monitora, kao i mnoge prateće elemente,
kablove i produžetke. Sve ono o čemu je oduvek sanjao. Nakon što su proverili
važnost platne kartice, radnja prihvati - imajući u vidu iznos narudžbine i blizinu
hotela - da mu za sat vremena isporuči kompletnu kupovinu.
Ponosan što je dobro obavio prvi deo svoje misije, Romijal se vrati peške u Four
Seasons. Kada je stigao u apartman, pozva sobnu uslugu, naruči burger rosini s
tartufima, švarcvald tortu i koka-kolu, da se povrati.
Kada je primio programerski materijal, poveza zvučnike, sastavi prikladnu plej-
listu (Led cepelin, Blu ojster kalt, Vizer...) i provede celo veče u pravljenju
konfiguracije aparata.

Tu, u toplini sobe, zaštićen brujanjem uređaja, bio je u svom svetu. Voleo je
kompjutere, štosove, dobru klopu i beg u osamljenost i čitanje stare naučne i epske
fantastike. Naravno, često se osećao usamljenim. Vrlo usamljenim. Tuga ga zahvati
naglo, kao neki talas koji dolazi izdaleka, steže ga u grlu i dovede do ivice suza.
Osećao se neugodno svuda, nikada stvarno na svom mestu, nesposoban da se
pokaže opušten. Njegovi roditelji i psiholog koji ga je pratio često su mu ponavljali
da treba da ide prema drugima, da se bavi sportom, da pronađe drugove i drugarice.
Ponekad, da bi im učinio zadovoljstvo, ulagao je napore koji nikada nisu bili
plodonosni. Nije imao previše poverenja u ljude, u njihove poglede, mišljenja, plašio
se udaraca koje su bili u stanju da mu nanesu. Očekivao je da će ga gađati strelama i
okretao se zaštiti iza tog oklopa koji je formirao još u detinjstvu.
On završi podešavanje uređaja i ispi koka-kolu. Bio je u isto vreme uzbuđen i
zbunjen situacijom. Šta je radio tu, u Bostonu, šest hiljada kilometara daleko od kuće,
u neverovatnom apartmanu luksuznog hotela sa ženom koju je jedva poznavao i koja
je tvrdila da prima mejlove iz budućnosti?
Jednostavno je pustio da ga vodi instinkt. Prepoznao je u Emi neku vrstu starije
sestre, možda pomalo udarene i usamljene kao i on. Naslućivao je da se iza njenih
peckanja krije dobro srce. Naročito je osećao da je blizu da bude slomljena i po prvi
put u životu imao je utisak da može biti nekome koristan. Iako je samo on to znao,
osećao je da u njemu ima snage i inteligencije, koje je samo trebalo izraziti.
Sada su njegovi prsti leteli po tastaturi kao kad pešaci kidišu na neprijateljsku
tvrđavu.
U Njujorku je video kako njegov prijatelj Džerod krišom prodire u prvi nivo
Domen avernes sistema, globalnog nadzora grada koji kamerama nadzire Menhetn.
Od njega je preuzeo neke smicalice. Dovoljno da se baci na cilj: računarski sistem
Masačusetske opšte bolnice.
Borba je dugo trajala, ali snagom upornosti uspeo je da preuzme kontrolu nad
mrežom i svim kamerama za nadzor bolničkog centra. Nastavi svoje hakovanje i
dobi ovlašćenje za pristup medicinskim podacima pacijenata, kao i profesionalnim
dosijeima i radnom vremenu svih članova osoblja.
Mehanički proveri radno vreme Kejt. Doktorka je završila radni dan i nastavljala
svoju smenu tek sutradan ujutro u osam sati: pre podne u glavnoj zgradi
kardiologije, po podne i uveče u dečjoj bolnici u jugozapadnom predgrađu Bostona.
Romijal uloži napor da se seti onoga što mu je ispričala Ema: izlaz s parkinga
dečje bolnice bio je mesto gde kamion za isporuku brašna treba da udari Kejt. Sledeći
isti operativni način, trebalo mu je samo četvrt sata da hakuje računarski sistem te
ustanove. Provede oko jedan sat šetajući od kamere do kamere da zaposedne mesta,
zatim se seti Kejtinog bloga koji je trebalo da pregleda na Emin zahtev.
On otvori blog Jadi jedne Bostonke. Reč je bila o amaterskom blogu, nekoj vrsti
kataloga važnih adresa koje je savetovala doktorka. Tu su se uglavnom nalazile
preporuke restorana, kafića ili radnji, svaki članak je bio ilustrovan s jednim ili više
snimaka. Romijal provede jedno pola sata pregledajući natpise po redu njihovog
objavljivanja. U toku čitanja nešto ga uznemiri: različitost stila natpisa. Neki su bili
vrlo pismeni, drugi sastavljeni mnogo opuštenijim stilom, s mnogo pravopisnih

grešaka. Bilo je teško poverovati da je sve te tekstove sastavila ista osoba. S
druge strane, kako je jedna žena poput Kejt, koja je živela samo za svoj posao,
pronalazila vreme da se bavi tolikim aktivnostima?
Produbljivanjem istraživanja, dečak otkri da su tekstovi sa sajta samo kopirane
rečenice s drugih blogova. Kejt se očigledno zadovoljavala da kopira tuđe članke.
Ali s kojim ciljem?
Ni ovog puta nije posustao. Posveti još nekoliko minuta čitanju komentara u
blogu. On nije bio mnogo posećen, samo je neki Džonas 21, revnosni posetilac sajta,
ostavljao kratak komentar na svaki članak u stilu „interesantno, voleli bismo da
saznamo više o tome”, „već poznajemo to mesto”, „beznačajan restoran”, „već smo
tamo bili lepo ugošćeni, bravo za vaše savete”.
Romijal zevnu. Sve to mu je postalo previše teško objašnjivo. Za svaki slučaj
posla link bloga Džarodu, svom programerskom prijatelju, uz kratku zabelešku
kojom ga moli da proveri da li ima nečeg čudnog na tom sajtu. Reče mu da je vrlo
hitno i obeća mu 1.000 dolara za trud.
Bilo je nešto posle 1 sat ujutro kada je zaspao ispred ekrana.

18
Poručnica Lavenstajn
A woman is like a teabag, you never

know how strong she is until she gets
into hot water 13
Elenor Ruzvelt
Boston 2010.
Zgrada sa fasadama od stakla Instituta za bolesti mozga bila je izgrađena u
obliku dvostruke spirale, svetlela je u noći i podsećala na džinovski molekul DNK.
Staklena vrata zgrade otvoriše se uz snažan tresak. Ema sigurnim korakom
krenu ka recepciji.
„Poručnik Lavenstajn, Bostonska policija”, predstavi se i izvadi legitimaciju.
„Šta mogu da učinim za vas, poručnice?”
Ema zatraži da razgovara sa Džojs Vilkinson.
„Obavestiću profesorku”, odgovori recepcionerka i podiže slušalicu. „Molim vas
da sačekate.”
Pomalo nervozna, Ema raskopča patent na svojoj jakni i napravi nekoliko koraka
po holu, čiji su zidovi imali opalno-mlečnu boju i stvarali utisak da je zalutala u
svemirski brod. Zidovi sa svih strana i osvetljeni panoi prikazivali su noviju istoriju
instituta potpuno posvećenog izučavanju najtajanstvenijeg i najčarobnijeg organa
koji postoji. Ljudski mozak...
Program neurološke institucije bio je jasan: okupiti nekoliko najvećih istraživača
na planeti, kako bi se napredovalo u upoznavanju bolesti nervnog sistema
(Alchajmerova, šizofrenija, Parkinsonova...).
„Poručnice, izvolite sledite me.”
Ema krenu za recepcionerkom.
Bešumni lift u obliku zastakljene kapsule odnese ih do poslednjeg sprata kule.
Na kraju hodnika u staklu nalazila se potpuno prozirna prostorija: radno mesto
Džojs Vilkinson.
Naučnica podiže pogled sa svog laptopa čim Ema pređe preko praga njene
kancelarije.
13 Žena je poput vrećice čaja, nikad ne znaš koliko je snažna dok ne dođe pod vruću vodu.
(Prim, prev.)

„Samo uđite, poručnice. Molim vas”, reče ona i rukom pokaza na stolicu ispred
sebe.
Kako se sa fotografija moglo naslutiti, Džojs Vilkinson je bila indijskog porelda.
Njena tamna koža i kratka kosa boje ćilibara bile su u kontrastu s bistrim i
nasmejanim pogledom i koji je blistao iza naočara sa prozirnim okvirima.
Ne trepnuvši, Ema joj pokaza svoju legitimaciju.
„Zahvaljujem vam što ste mi posvetili nekoliko minuta vašeg vremena.”
Džojs klimnu glavom. Ispod otkopčanog radnog mantila imala je jednostavne
pantalone od platna kaki boje i dugački džemper, što joj je davalo izgled loše
građenog dečaka. Njeno istaknuto i mladalačko lice izazivalo je simpatiju.
Pre nego što je sela, Ema baci pogled kojim obuhvati čitavu prostoriju. Zidovi su
bili prekriveni ravnim ekranima na kojima su bile prikazane na desetine nizova
preseka ljudskih mozgova.
„Kao na platnima Endija Vorhola”, primeti ona, praveći aluziju na žive boje
kojima je obeležena moždana aktivnost, što je slike činilo živim, skoro veselim.
Džojs objasni:
„Reč je o medicinskom istraživanju urađenom u Južnoj Americi na nekoliko
hiljada osoba šire populacije, čiji članovi imaju naslednu sklonost ka razvoju
Alchajmerove bolesti.”
„I kakvi su zaključci?”
„Istraživanje pokazuje da se predznaci bolesti pojavljuju više od dvadeset godina
pre prvih simptoma.”
Ema priđe vrlo blizu jedne od slika. Imala je na umu svog oca, u završnoj fazi
bolesti, hospitalizovanog u bolnici u Nju Hempširu. Kao eho njenih razmišljanja,
Džojs joj se poveri:
„Moj poočim je rano oboleo od jednog oblika te bolesti. To mi je uništilo
detinjstvo, ali isto tako odredilo i moju profesiju.”
Policajka nastavi dijalog na tu temu:
„Mozak... Sve se događa tu unutra, zar ne?” reče ona i pokaza na svoju lobanju.
„Elektronski signali, veze između grupa neurona...”
„Da”, odgovori Džojs i nasmeši se. „Mozak upravlja našim odlukama i određuje
naše ponašanje i rasuđivanje. On uspostavlja svest o postojanju okruženja oko nas i
nas samih i ide dotle da čak udešava način kako da se zaljubimo!”
Imala je topao glas, blago promukao. Moćan šarm. Doktorka klimnu glavom i
zaljulja se u fotelji.
„To je uzbudljiva tema, ali vi svakako niste došli da o tome pričate sa mnom, zar
ne, poručnice?”
„Tako je. Ovde sam jer policija trenutno vodi istragu u kojoj se pojavljuje ime
Kejt Šapiro.”
Džojs pokaza istinsko iznenađenje.
„Kejt? Šta joj zamerate?”

„Ništa ozbiljno”, reče Ema smireno. „Kejt nije glavni cilj naše istrage. Za sada
vam ne mogu reći ništa više o tome, ali vam se zahvaljujem na saradnji.”
„Kako bih mogla da vam pomognem?”
„Tako što ćete odgovoriti na nekoliko pitanja. Kada ste prvi put sreli Kejt?”
„Pa dobro, bilo je to... 1993”, potvrdi ona, računajući na prste. „Obe smo bile
studentkinje prve godine ZMP-a.”
„ZMP?”
„Združeni medicinski program Univerziteta Berkli. Reč je o medicinskim
studijama u trajanju od pet godina, među naprobranijim u zemlji. Nakon tri godine
naprednih studija u kampusu sledile su dve godine staža u raznim bolnicama
Kalifornije.”
„Vi ste na univerzitetu bili njena najbolja drugarica, zar ne?”
Džojs skupi oči ćuteći i pusti da se sećanja na prošlost lagano vrate.
„Da, to je sigurno. Delile smo istu sobu tokom tri godine boravka na Berkliju, a
onda smo zajedno iznajmile mali stan u San Francisku, gde smo provele dve godine.
Zatim smo se preselile u Baltimor, gde smo mislile da ćemo imati stalni boravak.”
„Kakva je Kejt bila u to vreme?”
Doktorka sleže ramenima.
„Kao i sada, mogu da zamislim: lepa, ambiciozna, inteligentna, obdarena
čeličnom voljom... Stvarno vrlo talentovana. Nikada nisam videla nekog ko je u
stanju da radi tako brzo i dugo u isto vreme. Sećam se da je spavala vrlo malo i da je
imala neverovatnu sposobnost koncentracije. Bila je van svake sumnje najbolji
student naše generacije.”
„Odakle je došla?”
„Iz male katoličke gimnazije u Mejnu, kojoj sam zaboravila ime. Niko iz te
ustanove pre Kejt nije bio primljen na ZMP. Sećam se da je njen rezultat na testu za
upis na fakultet bio najbolji otkako je ispit uveden.. I spremna sam da se kladim da
taj rekord nije niko oborio do današnjeg dana.” .
„Kako ste postale prijateljice?”
Džojs raširi ruke.
„Mislim da nas je zbližila bolest naših roditelja. Kejt je izgubila majku koja je
umrla od posledica multipla skleroze. Obe smo odlučile da posvetimo svoje živote
borbi protiv neurodegenaritivnih bolesti.”
Ema se namršti.
„Vi ste to stvarno uradili, ali ne i Kejt. Ona je postala kardiohirurg.”
„Da, ona je iznenada promenila izbor 1999. godine, u toku druge godine našeg
boravka u Baltimoru.”
„Hoćete da kažete da je prekinula studije neurologije na drugoj godini da bi se
preorijentisala na hirurgiju?”
„Tako je: kako je bila vrlo dobar student, Bolnica Džon Hopkins prihvatila je da je
u toku školske godine prebaci na studije hirurgije.”

„Koji je bio razlog te promene?”
„Ni dan-danas mi nije jasno, pa nisam u stanju da vam kažem. Uostalom, od tog
datuma naši putevi kreću različitim pravcima i naši odnosi su olabavili.”
Ema je insistirala:
„Kada razmislite, stvarno ne vidite šta je moglo da dovede do te odluke?”
„Bilo je to pre više od deset godina. Imale smo po dvadeset četiri godine u to
vreme. Osim toga, nije redak slučaj da na medicini studenti menjaju opredeljenje u
toku studija.”
„Ipak se tu radilo o životnom opredeljenju. Kažete da je Kejt bila odlučna da
napravi karijeru u neurologiji.”
„Znam”, potvrdi Džojs. „Očigledno se te godine dogodilo nešto važno u njenom
životu, ali ne bih znala da vam kažem šta.”
Ema dočepa hemijsku olovku i na svojoj podlaktici zabeleži godinu 1999, na šta
je trebalo da se nadoveže pitanje: „Koji događaj u Kejtinom životu?”
„Hoćete li papir, poručnice?”
Ema odbi predlog i nastavi sa ispitivanjem:
„Je li Kejt izlazila s nekim tipovima u to vreme?”
„Ona je zračila jednom vrstom magnetske lepote, što je dovodilo do toga da
bude vrlo privlačna udvaračima. Prostije rečeno: svi momci su balavih pred njom i
sanjali da je odvuku u krevet.”
„Ne odgovarate na moje pitanje”, insistirala je Ema. ,,S kim je izlazila?”
Zbunjena, Džojs očigledno pokuša da zaštiti intimu svoje stare prijateljice.
„To je oblast njenog privatnog života, zar ne?” Da bi je opustila, Ema pojasni
pitanje: „Izlazila je s Nikom Fičom, zar ne?”
Džojs neprimetno ispusti uzdah olakšanja. Zadovoljna što nije odala Kejtinu
tajnu, ona dade sebi za pravo da se poveri:
„To je tačno, Nik je bio Kejtina velika ljubav.”
„Kada su počeli da izlaze?” upita Ema da iskoristi njenu trenutnu slabost.
„Od vremena kada je imala devetnaest godina. Bile smo na drugoj godini na
Berkliju kada je Fič došao da održi javno predavanje u kampusu. Kejt ga je već srela
pre toga. Ona je onda otišla da razgovara s njim posle seminara i počeli su da izlaze.
Njihova ljubavna priča počela je 1994. godine. Fič je u to vreme već bio legenda.
Mogao je tada imati dvadeset pet ili dvadeset šest godina i zarađivao je mnogo
novca u industriji video-igara. U to vreme se u svetu računara već uveliko pričalo
o Jednorogu”
„Ko je znao za njihovu vezu?”
„Vrlo malo ljudi. Po mom mišljenju, možda čak niko osim Nikove majke i mene.
Fič je uvek bio vrlo diskretan kada je reč o njegovom privatnom životu. Pravi
paranoik. Nećete pronaći nijednu fotografiju niti \ film gde se oni vide zajedno. Nik
se čuvao toga.”
„Odakle potiče ta paranoja?”

„Nemam pojma. U svakom slučaju, to je nešto vrlo ukorenjeno u njemu.”
Ema napravi kratku pauzu. Ta paranoja se nije uklapala s filmom koji je jutros
snimila svojim telefonom. Zašto su se Kejt i Nik sreli u pabu, gde je svako mogao da
ih vidi?
„Koliko je trajala njihova veza?”
„Nekoliko godina, ali je to bila veza na preskoke. Ti me pratiš, ja ti bežim; ti mi
bežiš, ja te pratim. Znate koji je to stil?”
„Vrlo dobro, nažalost”, prošaputa Ema. Džojs se nasmeši, a onda nastavi:
„Prema onome što mi je poverila, Kejt je mnogo patila zbog Nikove
nepostojanosti. Zamerala mu je nedostatak bilo kakve obaveze. Jednoga dana bi se
pokazao pun zanosa, a već sutradan ponovo bi postao udaljen. Prekidali su nekoliko
puta, ali se sve uvek završavalo tako što bi se pomirili. Ona je bila zaista vezana i
spremna da učini sve za njega, uključujući i tu glupu estetsku operaciju.”
Ema oseti peckanje u stomaku. Dobro je videla...
„Koje godine je to bilo?”
Džojs opet poče da računa prstima.
„Leta 1998. godine, na kraju naše prve godine boravka, dakle nekoliko meseci
pre nego što je Kejt promenila specijalizaciju.”
„Po vašem mišljenju, ona je uradila tu operaciju da bi se više svidela Fiču?”
„Da, to mi izgleda očigledno. Kejt u to vreme nije shvatala zašto je Nik odbacuje.
Nije više imala poverenja u sebe. Ta operacija bila je očajnički čin.”
Ema promeni temu.
„Do kada su Kejt i Nik bili zajedno?”
Džojs odmahnu glavom.
„Ne znam ništa tačno. Kao što sam vam rekla, mi smo se razišle kada je Kejt
promenila studije. S vremena na vreme smo razmenjivale mejlove, ali je poverenje
zamrlo. Posle Baltimora vratila se u San Francisko da završi specijalizaciju, a zatim je
pohađala studije kardiohirurgije u Njujorku. Pre pet godina je završila specijalizaciju
stažiranjem na klinici za transplantaciju srca u Bostonu, a odmah potom uspela je da
dobije počasno zvanje u Masačusetskoj opštoj bolnici.
Ema iskoristi priliku da upita:
„Vi ste se, dakle, obe ponovo našle u istom gradu u istom trenutku?”
„Skoro. Ja sam došla u Institut pre tri i po godine.”
„Pretpostavljam da ste nakon dolaska ovde pokušali da se ponovo vidite sa
svojom prijateljicom...”
Džojs oseti blagu nelagodnost i sačeka nekoliko sekundi, pa onda odgovori:
„Da, stupila sam u kontakt s njom i popile smo jednom piće u kafiću u Bek Beju.
Bilo je to nekoliko meseci nakon njenog porođaja. Rekla mi je da je vrlo srećna, vrlo
zadovoljna porodičnim životom i jako zaljubljena u svog muža, nekog profesora
filozofije na Harvardu.”
„Jeste li joj poverovali?”

„Nije bilo nikakvog razloga da joj ne verujem.”
„Jeste li pričale o Niku?”
„Ne, nije bio pogodan trenutak. Upravo se udala i dobila dete. Nisam htela da
kopam po prošlosti.”
„Jeste li se kasnije videle?”
„Predložila sam joj, ali ona nije nikada odgovorila na moje mejlove ili telefonske
pozive. U jednom trenutku sam prosto odustala.”
Džojs ispusti uzdah i tišina ispuni prostoriju. Ema okrenu glavu prema prozoru.
Zažmiri i dole primeti reku kako teče, nekako crnu i tamnu.
„Vrlo dobro. Hvala vam na saradnji”, reče ona i ustade.
U isti mah ustade i Džojs.
„Ispratiću vas, poručnice.”
Ema je išla iza naučnice hodnikom, pa zatim do lifta.
„Stvarno ne možete da mi kažete za šta je optužena Kejt?”, još jednom pokuša
Džojs i pritisnu dugme da se spuste u prizemlje.
„Istraga je još u toku, žao mi je. Takođe bih vas zamolila da nikome ne pričate o
našem razgovoru.”
„Kako hoćete. Iskreno se nadam da se nije dogodilo ništa ozbiljno, ali, šta god da
je Kejt uradila, postoji nešto što morate da shvatite: kada ona nešto preduzme, to radi
inteligentno i odlučno. I ide do kraja. Ipak postoji nešto gde je ranjiva, ima samo
jednu slabu tačku.”
„Ljubav?”
„Bez svake sumnje. Kejt je sama govorila da, kada je zaljubljena, oseća kako se
njena ruska duša budi i da je tada u stanju da preteruje u svemu do krajnjih granica.
Verujte mi da to nije šala.”
Kada su stigle u hol instituta, Džojs joj pruži vizitkartu.
„Ako vam budu potrebne još neke informacije, ne oklevajte, poručnice.”
„Hvala. Još samo jedno pitanje: da li bi Kejt bila u stanju da nešto učini da se
osveti Niku?”
Džojs raširi ruke u znak nemoći. Dve žene nastaviše da razgovaraju još dobrih
pola sata pod mlečnom svetlošću instituta.
Ema najzad izađe u noć. Bilo je kasno. Sneg je prestao da pada, ali je polarna
hladnoća zaledila kampus.
Ni traga od taksija na vidiku. Ode peške do Stanice Kendal i uđe u metro kako bi
stigla do Bostona.
Kada je ušla u svoju hotelsku sobu, ugledala je Romijala kako spava ispred niza
ekrana, s glavom položenom na prekrštene ruke.
Zainteresovana, pogleda kompjuterski uređaj koji je dečak instalirao i širom
otvori oči. Pretvorio je apartman u impresivni nadzorni štab.
Nečujno izađe iz sobe i vrati se u hotelski bar.

U to doba noći tu je bilo samo nekoliko gostiju.
Naruči još jednu kajpirošku i poče da pijucka, razmišljajući o onome što joj je
ispričala Džojs Vilkinson pre nego što su se rastale.
O prvom susretu Kejt i Nika.

19
Besmrtna peruanka
Reči ljubavi su kao strele koje je odapeo lovac.

Jelen koga su pogodile nastavlja da trči,
pa ne znamo odmah da je rana smrtna.
Moris Magr
Devetnaest godina ranije Februar 1991.

Kejt ima 16 godina - Nik 23
Restoran benzinske pumpe blizu Sent Helensa u Oregonu.
Pada sneg. Sala je skoro prazna. Jedan jedini gost završava svoju porciju
benedikt jaja i istovremeno igra partiju šaha na elektronskoj tabli. Iza šanka stoji vrlo
mlada konobarica i sluša album Nevermind, koji se vrti na CD-u. Ispred nje je
otvorena knjiga iz biologije, izgleda da je sva zaneta čitanjem dok joj se telo
neprimetno njiše u ritmu pesama.
„Gospođice! Možete li da me poslužite kafom, molim vas?”
Kejt diže pogled sa svog udžbenika, dohvati bokal sa grejača i uputi se ka gostu.
Posluži ga, izbegavajući da ukrsti pogled s njegovim. Pažnju joj privuče partija šaha
koju je upravo igrao. Ona se ujede za jezik, poče da okleva da mu stavi primedbu, ne
odstupajući od principa koji je zacrtala: držati se što je moguće dalje od muškaraca.
Najzad, kada vide kako uzima pešaka na tabli, osmeli se i naredi:
„Bolje pomerite topa i zaboravite na rokadu.”
„Molim?” upita Nik.
Glas mu je bio melodičan i razdragan. Ona ga prvi put stvarno pogleda. Odeven
sav u crno, ali mu je lice prijatno, a kosa sija kao da je od meda.
„Što se tiče tog poteza, nije dobra ideja da pravite rokadu” objašnjava ona,
sigurna u sebe. „Bolje je da pomerite konja na e7.” ,,A zašto?”
„Vi ste na desetom potezu, zar ne?” Nik gleda u tablu i potvrđuje: „Tačno.”
„Dakle, ta postavka igre podseća na jednu slavnu partiju: besmrtnu peruanku.”
„Nisam nikada čuo za nju.”
„Ipak, to je vrlo poznata partija”, primećuje ona s dozom popustljivosti. On se
zabavlja smelošću te devojke. „Osvetlite mi put.”
„Odigrao ju je veliki peruanski majstor Esteban Kanal 1934. u Budimpešti. Mat u
četrnaest poteza, uz žrtvovanje dame i dva topa.” Pokretom ruke poziva je da sedne.
„Pokažite mi to.”

Ona se snebiva, ali ipak na kraju seda ispred njega i počinje da pokreće pešake
jednog za drugim, komentarišući svoje poteze velikom brzinom:
„Dakle, ako vršite rokadu, pešak vašeg protivnika uzeće vašeg na b4, onda će
vaša dama uzeti topa na a1, je li tako? Zatim će se njegov kralj premestiti na d2 i vi tu
više nemate izbora: dama mora da uzme topa na hl. Njegova dama uzima jednog od
vaših pešaka na c6, primorava vas da uzmete njegovu damu i posle toga sledi mat s
lovcem na a6.”
Nik ostaje preneražen. Kejt ustaje i svoju demonstraciju završava preciznom
tvrdnjom:
„To je Bodenov mat,”
Pomalo smeten, namešta tablu i ponovo igra partiju u glavi. „Ne, sačekajte!
Zašto moja dama mora da uzme njegovog topa?” Ona sleže ramenima.
„Ako je to bilo prebrzo za vas, ponovite partiju na miru. Videćete da je to jedino
održivo rešenje.”
Uzdiže se iznad poniženja koje je upravo doživeo, predlaže joj da odigraju jednu
partiju, ali ona baca pogled na sat i odbija njegovu ponudu.
Gleda je kako se vraća iza šanka, a u međuvremenu se pojavljuje gazda
restorana.
„Dobro je, Kejt, možeš da ideš”, dobacuje joj čovek i pruža joj četiri novčanice od
po 10 dolara.
Mlada devojka stavlja novac u džep, skida kecelju, stavlja knjigu u torbu i kreće
kroz prostoriju da izađe.
Nik joj se obraća:
„Hajdete, jednu partijicu u deset dolara!” navaljuje on i stavlja novčanicu na sto.
„Dajem vam bele figure!”
Kejt gleda u novčanicu, okleva delić sekunde, zatim seda i kreće pešakom.
Nik se smeška. Prvi potezi se igraju brzo. Kejt odmah uviđa da će dobiti partiju i
to vrlo brzo, ali je nešto u njoj odbija od toga. Skoro nesvesno ne vuče najbolje poteze,
kako bi produžila partiju. Nekoliko trenutaka primorava sebe da ne gleda kroz
prozor, kako ne bi videla kako se snežne pahulje kovitlaju u vazduhu. Zna da
napolju duva žestok vetar, da hladnoća prosto ujeda, hvata je strah, nesigurnost. Zna
da će pre ili kasnije morati da skupi hrabrost da se suoči s tim, ali za trenutak
prepušta svog skakača ovom skakaču zlatne kose, uljuljkana muzikom i pomalo
lepljivom toplotom koja vlada u restoranu.
„Vraćam se”, dobaci Nik dok je ustajao.
Ona ga gleda dok odlazi ka toaletu. On se vraća dva minuta kasnije, sipa sebi
šolju kafe kao da je kod kuće i onda se vraća da sedne. Oboje vuku poteze sve sporije.
Ona produžava zadovoljstvo dobrih pet minuta, pa onda ubrzava stvar. Nik je u tri
poteza uhvaćen u klopku.
Šah-mat.
„To je kraj”, kaže ona čvrstim glasom i uzima novčanicu sa stola. Ustaje i uzima
torbu.

„Čekajte!” zahteva on. „Pružite mi revanš.”
„Ne, dosta je.”
Ona kreće i zatvara vrata za sobom. On je prati pogledom kroz prozor restorana.
Njene poslednje reči odzvanjaju kao eho u njegovoj glavi. Dosta je...
„Dođavola, ko je ta devojka?” pita on prišavši šanku.
„Ništa ne znam”, odgovara gazda. „Neka Ruskinja, mislim. Jutros sam je
zaposlio.”
„Kako se zove?”
„Više se ne sećam. Nešto komplikovano. Rusko. Dakle, zovemo je jednostavno
Kejt.”
„Kejt”, ponavlja Nik šapatom, kao za sebe.
Podiže obrve, izvlači novčanik iz džepa i ostavlja novčanicu da izmiri račun.
Zatim oblači svoju veliku jaknu, vezuje šal i traži ključeve od kola, najpre po
džepovima pantalona, a onda jakne.
„Sranje!”
„Šta?” upita ga gazda. „Ukrala mi je ključeve od kola!”
Istog dana Pet sati kasnije
Kucanje na vratima trže Nika iz sna. On otvara oči i gleda oko sebe. Treba mu
nekoliko sekundi da se seti gde se nalazi (u maloj sobi nekog prilično jadnog motela
u Oregonu) i zašto (zato Što je ispao prilično blesav i dozvolio da mu neki devojčurak
ukrade auto dok on ima neobično važan sastanak u San Francisku za nekoliko sati...).
„Da?” pita on i otvara vrata.
„Gospodine Fič? Ja sam Gabrijel Alvarez, zamenik šerifa Okruga Kolumbija.
Pronašli smo vaš auto i kradljivicu.”
„Stvarno? Mogu li da ga odmah preuzmem? U velikoj sam žurbi i...”
„Dođite, odvešću vas.”
4X4 šerifovog zamenika s mukom se probija kroz noć. Sneg je prestao, ali je put
veoma klizav.
„Šta vas je dovelo u ovu našu divljinu?”, promrmlja Gabrijel Alvarez.
„Prisustvovao sam prijemu povodom jedne video-igre u Sijetlu. Bio sam na
povratku za San Francisko kada je počeo da pada sneg i...”
„Video-igre, stvarno? Moj dečak provodi sate s tim glupostima. To nam obećava
lepu generaciju šupljoglavaca.”
„Videćemo”, odgovara Nik oprezno. „ A moja kola? Gde ste ih pronašli?”
„Sakrivena među drvećem, u šumi dvadeset kilometara odavde. Mlada žena
spavala je unutra.”
„Kako se ona zove?”
„Jekaterina Svatkovski. Ima šesnaest godina. Prema onome što nam je rekla,
živela je u kamp prikolici u Belviju zajedno sa svojom majkom. Njena mama umrla je

pre dva meseca. Devojka je odbila da bude smeštena u hraniteljsku porodicu i
pobegla je iz doma kojem su je dodelili. Otad upada gde stigne.”
„Šta će se dogoditi s njom?”
„Ništa dobro, bojim se. Stupili smo u vezu sa socijalnom službom, ali to neće
rešiti problem.”
„Možda bih mogao da povučem prijavu?”
„Radite kako hoćete.”
„Da li bih mogao da razgovaram s njom?”
„Ako vam tako odgovara, ali vam predlažem da je ipak stavimo u ćeliju, čisto da
je malo prodrmamo...”
Nik otvori vrata ćelije.
„Zdravo, Kejtlin. Brrr! Da ti se smrzne dupe ovde.”
„Prekinite!”
„Polako! U čemu je tvoj problem?”
„Majka mi je umrla, otac se upucao, nemam love, nemam gde da spavam: sviđa
vam se taj scenario?”
On seda pored nje na drvenu klupu, prislonjenu uza zid ćelije. „Zašto odbijaš da
odeš u neku porodicu ili dom?”
„Pustite me!” kriknu ona i udari ga po leđima. Da bi se odbranio, zgrabi je za
ruke. „Smiri se, zaboga!”
Ona ga izaziva pogledom i odbacuje ga na kraj klupe. „Pa šta u stvari misliš da
uradiš po ovoj hladnoći?” nervira se on. „Da beskrajno dugo ostaneš u ovom
smrdljivom kraju?”
„Pustite me, dođavola!”
„Policajac mi je pokazao tvoju torbu. Video sam tvoje knjige iz biologije. Želiš da
postaneš lekar, zar ne?”
„Da, i uspeću u tome.”
„Ne. Nećeš ako ne pratiš nastavu.”
Ona okreće glavu da on ne primeti suze koje joj naviru na oči. Zna da je on u
pravu. Stidi se.
„Dopusti da ti pomognem”, moli je on.
„Da mi pomognete? Zašto biste mi vi pomogli? Čak se i ne poznajemo!”
„To je istina”, priznaje on. „Ali šta to menja? Najbolje poznajem osobe koje
najviše mrzim.” Ona ostaje čvrsta.
„Rekla sam vam ne. Ljudi nikada ne pomažu besplatno. Neću ništa da vam
dugujem.”
„Nećeš mi ništa dugovati.”
„Uvek se tako kaže u početku...”
On izvlači šahovsku tablu iz torbe i menja temu.

„Hoćeš li da mi pružiš revanš?”
„Vi se nikada ne predajete!” uzdahnu ona.
„Mislim da je to kvalitet koji i ti poseduješ, Kejtlin.”
„Prestanite da me zovete tako! U šta igramo sada?”
„Ako pobediš, ja se gubim”, predlaže on.
„A ako vi pobedite?”
„Dopustićeš mi da ti pomognem.”
Ona šmrknu. On joj pruža papirnu maramicu.
„Okej”, odlučuje se ona. „Na kraju krajeva, ako hoćete još jedan duel... Uzmite
bele figure.”
On se smeši, namešta pešake na tablu i vuče prvi potez. Ona radi isto.
„Istina je da je ovde ledeno”, kaže ona, cvokoćući zubima.
„Uzmi moju jaknu”, predlaže on.
Ona sleže ramenima.
„Nema potrebe.”
On ustaje i stavlja joj kožnu jaknu preko ramena.
Ona se šćućuri unutra i popušta:
„Ovo je teško čitavu tonu, ova stvar, ali je super topla.”
Nastavljaju partiju. Dok igraju u tišini, ona shvata da joj se vraćaju strah i
nepoverenje. Ipak je osećaj straha ukorenjen u njoj još od vremena kada je bila sasvim
mala: strah da će joj umreti majka, strah da će izgubiti stan u kojem žive, strah da će
ostati sama na svetu...
Zatvara oči i donosi odluku koja je oslobađa tereta: izgubiće partiju. Prihvatiće
da joj pomogne taj vitez koji se pojavio niotkud.
Ona to još ne zna, ali sada proživljava odlučujuće trenutke svog života.
U godinama koje će uslediti, hiljadu puta premotavaće film svog prvog susreta s
Nikom Fičom. Prvim muškarcem koga će voleti. Samo njega. Svaki put kada joj bude
bilo potrebno hrabrosti ili kada oseti da joj odlučnost popušta, pronaći će izlaz pri
pomisli na taj magični i iznenadni trenutak kada je Nik ušao u njen život. Na taj dan
kada je odlučila da mu u potpunosti zauvek pripadne, ,,u dobru i u zlu, u bogatstvu i
u siromaštvu, u zdravlju i bolesti, u radosti kao i u tuzi, sve dok ih smrt ne rastavi”.
„Šah-mat”, kaže on, pomerajući damu.
„U redu, druga partija je vaša.”
Zadovoljan, stavlja joj ruku na rame.
„Ovako, slušaj me dobro, Kejtlin. Ja ću povući prijavu i pozvati mog advokata.
Do tada, molim te da ostaneš mirna, važi?”
„Vaš advokat?”
„On će te izvući odavde i skloniti te od hraniteljskih porodica i domova. Srediće
da imaš pravo da nastaviš školovanje na Koledžu Sent Džozefa.”

„Šta je to?”
„Mala privatna katolička gimnazija koju drže časne sestre. Ja sam tamo učio. To
je idealno mesto ako hoćeš stvarno da učiš.”
„Ali kako ću...”
„Imaćeš pravo na tri godine studija, svi troškovi plaćeni”, prekide je on. „Imaćeš
smeštaj, odeću, hranu. Bavićeš se samo svojim studijama. Ako budeš ozbiljna, to će te
odvesti na studije medicine. Posle ćeš moći da konkurišeš za stipendije i zavisiće od
tebe kako ćeš se snaći. Slažeš li se?”
Ona ćuteći potvrđuje, pa onda pita: „Neću vam ništa dugovati?” On odmahuje
glavom.
„Ne samo da mi nećeš ništa dugovati, već više nikada nećeš čuti za mene.”
„Zašto ovo činite?”
„Da ne bi rekla da ti nije pružena šansa”, odgovara on, kao da je sve potpuno
jasno.
Stavlja šahovsku tablu u torbu, ustaje da krene i gleda na sat.
„Kasnim, Kejtlin, čekaju me u San Francisku. Srećan sam što su nam se putevi
ukrstili. Vodi računa o sebi.”
Odlazi i ostavlja joj svoju jaknu. Namerno ili nesvesno zaboravljenu, tek, ona će
tu jaknu čuvati čitavog života.

PETI DEO
Izbor zla

ŠESTI DAN

20
Živo sećanje
Muškarci više vole plavuše zato što plavuše

znaju da ih muškarci više vole.
Merilin Monro
Boston
24. decembar 2010.
7.46
Sunce je odskočilo iznad Bostona, slalo svoje zrake u hotelsku sobu i metalnu
površinu polica činilo bleštavom. Zaslepljen odsjajem sunca, Romijal prinese ruku
očima i naglo okrenu glavu da se zaštiti od svetlosti.
Trebalo mu je malo duže da se rasani. Grlo mu je bilo suvo, nos zapušen, kroz
ruke su mu tekli žmarci. Ustade i utvrdi da su mu udovi ukočeni. Napravi nekoliko
koraka i dohvati flašu kisele vode s niskog stočića, ali se nespretno spotače o svoju
putnu torbu i prostre koliko je dug. Pridiže se sav zbunjen i pipajući potraži naočare.
Kada ih stavi, utvrdi da Ema nije u sobi. Pogleda na sat i uzbuni se. Nije hteo da
propusti Kejtin dolazak u bolnicu.
Pritisnu dugme na tastaturi, aktivira ekrane i poče da tipka šifre, kako bi se
pojavila slika bezbednosnih kamera spoljašnjeg parkinga.
Zatim pozva Emu.
„Jesi li dobro spavao, praznoglavi?” upita ga ona dahćući. „Gde ste vi?”
„Na poslednjem spratu, u sali za vežbanje. I tebi bi dobro došlo da se malo
pokreneš i istopiš tu tvoju masnoću.”
„Nema vremena”, izbegnu on spretno taj predlog. „Ako vas još uvek interesuje
vaša istraga, bilo bi dobro da se i vi odmah vratite.”
„Dobro, stižem.”
Dečak se počeša po glavi i nastavi da pažljivo posmatra slike.
S nekoliko spretnih poteza preuze kontrolu nad kamerama. Sada ne samo da je
imao pristup kamerama nego je mogao i da zumira i usmerava ih po svojoj volji. On
tako pređe preko cele površine zone spoljnog parkinga i utvrdi da Kejtin auto još nije
stigao.
S flašom vode u ruci i peškirom oko vrata, Ema upade u sobu.
„Ima li šta novo?” upita i gurnu vrata.
„Ne još, ali će biti svakog časa. A kod vas?”

Ema obrisa znoj s lica pa onda ispriča dečaku detalje svojih sinoćnjih istraživanja.
Romijal je pažljivo sasluša, sve vreme gledajući u svoje monitore. Onda je iznenada
prekide.
„Taj tip je Kejtin muž, zar ne?” reče on i pokaza na čoveka koji je parkirao svoj
motor.
Ema priđe ekranu. Mali genijalac bio je u pravu. Metju je nameštao lanac oko
nekog starog trijumfa.
„Šta on tu radi, sam?”
„Ubrzo će stići i njegova žena”, naslućivala je Ema. Stvarno, za manje od minut
kroz ulaz parkinga prođe stari kabriolet mazda i parkira se pored motora. „Možeš li
da zumiraš?”
Romijal posluša i na površini ekrana pojavi se slika crvenog roudstera. Sa
karoserijom krivudavog oblika, sedištima kadicama, pokretnim farovima i
hromiranim kvakama, auto je imao siluetu prepoznatljivu među hiljadama. Danas se
slabo viđao, ali se Ema sećala da su devedesetih godina stotine hiljada tog modela
automobila preplavile puteve čitavog sveta.
Kejt otvori vrata, izvuče se iz kabrioleta i uputi svom mužu.
„Zaboga!”, otrže se Emi koja pokaza na ekran. „Pogledaj ovo!”
Romijal skide svoje naočare za kratkovidost i prisloni lice skoro uz sam monitor.
Doktorka, odevena u elegantnu strukiranu kabanicu, uputi se ka Metjuu. U levoj
ruci držala je tešku crveno-belu sportsku torbu.
Pod udarima vetra, parking je blistao obasjan suncem. Veliki kamion za
prikupljanje krvi, ukrašen znakom Crvenog krsta, stajao je na asfaltu ispod velikog
transparenta na kojem je pisalo:
Davanje krvi može spasti nekome život.
Metju dunu u ruke da se zagreje. „Je li ti zaista stalo da me prisiliš da dajem krv
u rano jutro?” uzdahnu on i prigovori na račun svoje žene.
„Naravno! Ja sam to uradila juče”, smiri ga Kejt. „Danas je red na tebe.”
„Ali ti znaš da se plašim igle!”
„Prestani sa svojom predstavom, dragi! Možeš da to uradiš za mene jednom u
šest meseci! Vrlo dobro znaš da moja služba organizuje tu aktivnost zajedno s
Crvenim krstom. To je najmanje što možemo da uradimo kako bismo dali primer i
podstakli ostalo osoblje bolnice.”
„Ali ja ne radim ovde!”
„Hajde, Mete, požurimo, pa te onda vodim na dobar doručak u bifeu. Baš me
interesuje šta ćeš reći o njihovim palačinkama s javorovim sirupom.”
„U tom slučaju, ne mogu da odbijem”, nasmeši se on.
Držeći se podruku, popeše se uz stepenice pokretne prikolice.
Unutrašnjost kamiona bila je udobno opremljena. Grejanje je bilo uključeno na
najjače. Radio je bio podešen na neku lokalnu stanicu i emitovao je božićne pesme.

„Zdravo, Meri”, dobaci Kejt sekretarici koja je sedela iza malog pisaćeg stola u
prostoru za prijem.
„Dobar dan, doktorko Šapiro.”
Met i Kejt su već nekoliko godina davali krv za Crveni krst. Bilo je dovoljno da
službenica samo unese njihova imena u softver pa da se pojave njihovi podaci. Bračni
par je onda prešao u prostor za davanje krvi, koji se sastojao od četiri ležaja za
davaoce.
„Kako ste, Vone?” upita Kejt, dok je pozdravljala svog kolegu. „Poznaješ mog
muža, zar ne?”
Lekar odgovoran za uređaj potvrdi i pozdravi bračni par.
„Metju misli da si previše grub”, našali se Kejt. „Istinu govoreći, on više voli da
mu ja zabijam igle u kožu. Mi smo po tome čak poznati!”
„Dobro, ostavljam vas, golupčići”, predloži Von, a da zaista nije znao kako da
gleda na to. „Idem da popijem kafu. Javi mi kada završite.”
Dok je lekar odlazio, Metju skide kaput i spusti se u jednu od fotelja.
„Nisam znao da ćemo se ovako igrati”, našali se on i podiže rukav košulje.
„Nemoj mi reći da te to pomalo ne uzbuđuje”, reče ona i navuče sterilne
rukavice.
Kejt mu izvrši dezinfekciju podlaktice pomoću vate natopljene alkoholom. Onda
mu stavi gumeni steznik oko mišice, kako bi se pojavila vena na podlaktici.
„Stisni pesnicu.”
Metju posluša i okrenu glavu da ne bi gledao kako se igla zariva u njega.
„Šta ti je ova torba?” upita je on, pokazujući bradom na crvenu vrećicu. „Nisam
je nikada video.”
„Moja trenerka i patike”, odgovori Kejt i namesti plastični džep koji je počeo da
se ispunjava krvlju.
„Vraćaš se sportu?”
„Da, možda ću ići u bolničku salu između podneva i jedan. Stvarno moram
ponovo da počnem da se bavim gimnastikom. Jesi li video kolika mi je guza?”
„Ja volim tu tvoju guzu!”
Ema poče da grize nokte.
„Dođavola, zašto preuzima rizik da se šeta sa torbom u kojoj se nalazi 500.000
dolara?”
„Mislite li da je njen muž u toku?”
Ema odmahnu glavom.
„Ne verujem.”
Romijal je oborenog pogleda nervozno kružio prostorijom.
„Ako ona izlazi s lovom, to sigurno nije zato da bi je odnela u banku.”
Vrati se da sedne pored Eme i oni ćutke nastaviše pažljivo da gledaju u ekran,
sve dok nisu primetili da bračni par izlazi iz kamiona.

Zahvaljujući sistemu video-nadzora, nastavili su da prate Šapirove u holu i
hodnicima bolnice sve do bifea.
„Šteta što ne možemo da čujemo šta pričaju”, primeti Ema.
„Vi nikada niste zadovoljni”, zagrme Romijal, koji je primedbu doživeo kao
prekor.
,,U svakom slučaju, Kejt ima novac”, primeti Ema i pokaza na doktorkinu
sportsku torbu koja je ležala na stolici pored nje.
Dobrih četvrt sata ostadoše prikovani uz ekran. Ali nisu videli ništa drugo osim
da bračni par doručkuje.
„Otvaraju mi apetit s tim njihovim palačinkama”, požali se dečak, kao da nije jeo
tri dana.
Ema se razbesne:
„Da li znaš da postoje i druga interesovanja u životu osim klope i kompjutera?”
Romijal se ujede za jezik, pa usmeri razgovor na drugu temu.
„Stvarno deluje da su zaljubljeni. Teško je poverovati da ona ima ljubavnika, zar
ne?”
„To je istina”, složi se Ema, „Kejt se stvarno dobro pretvara...”
Nakon četvrt sata bračni par ustade. Kejt i njen muž se zaljubljeno poljubiše,
napustiše bife i krenuše svako na svoju stranu.
Metju pokupi motor na parkingu, a Kejt ode do doktorske garderobe, gde ostavi
sportsku torbu u ormarić, pa se pope u operacioni blok.
Romijal proveri doktorkino radno vreme koje je presnimio na server.
„Počinje radni dan zamenom srčanog zaliska, a zatim nastavlja s aneurizmom
grudne aorte. Hoćete li da ostanete da gledate?”
„Ne, hvala. Do podneva se neće ništa dogoditi, a ja sam videla sve epizode ER-
a i Uvoda u anatomiju.”
„Ogladneo sam od onih palačinki”, ponovi Romijal bezazleno.
„Je li to skrivena poruka da ti platim doručak?” nasmeši se Ema.
„Možda”, reče genijalac, sležući ramenima, zadovoljan što je razotkriven.
„Dobro, pobedio si, zato što sam i ja gladna, a moram i da popričam s tobom.”
Odeven u karirani sako i s bradom hipstera, konobar donese na sto dva kapucina
čija je pena formirala srce boje krema na površini.
Ema i Romijal sedeli su u malom kafiću u Bojlstonovoj, na nekoliko koraka od
hotela.
Sa svojim zelenim biljkama, starinskim stolovima, klupama od grubog drveta i
retro lampama, mesto je na prvi pogled odisalo skoro pastoralnom atmosferom.
Ema pomeša svoj musli s jogurtom, dok je, ne bez izvesne nežnosti, gledala
Romijala kako brižljivo sipa polovinu činije javorovog sirupa na svoje palačinke.
„Treba nešto da mi objasniš, Romijale.”
„Šve što budete šteli”, obeća on, punih usta.

„Šta si mislio da radiš kada si došao u Ameriku?”
On proguta parče palačinke i ispi veliki gutljaj kapućina.
„Već sam vam rekao: pratio sam svoju prijateljicu koja je došla da radi u
Njujorku kao kućna pomoćnica...”
„... i koja te je ostavila kada ste stigli, da, to si mi rekao. Ali mi oboje znamo da je
to laž, zar ne?”
„Naravno da je to istina!” pobuni se on.
„Dopustimo da je tako”, reče ona, „ali zašto se ne javljaš svojim roditeljima?”
„Javljam se”, odgovori mladić, fiksirajući svoj tanjir. „Ne, to nije istina. Noćas
sam ih zvala. Bili su izuzetno zabrinuti. Nisi im telefonirao već tri nedelje.”
„Ali... kako ste pronašli njihov broj?”
„Oh, tako dakle? Misliš da samo ti umeš da koristiš kompjuter!”
„Nemate pravo!” prekori je on.
„Barem sam ih smirila. A kada smo već kod toga, reci mi nešto: zašto si ostao u
Njujorku kad te je ta devojka ostavila? Zašto se nisi vratio u Francusku da nastaviš s
gimnazijom?”
„Zato što mi je preko glave i Bonea i mojih roditelja, možete li to da shvatite?”
„Da, vrlo dobro, ali osim u Sjedinjene Države, mogao si da putuješ, da vidiš
druge zemlje, nađeš zabavniji i bolje plaćeni posao. Bilo ti je to nadohvat ruke, ti si
snalažljiv. Umesto toga, proveo si petnaest dana vegetirajući na praksi
u Imperatoru kako bi radio nešto što ne voliš. Zašto?”
„Prestanite s tim vašim pitanjima. Niste policajac.”
„Da, pomalo jesam otkako si mi napravio onu lepu legitimaciju. I kao svaki
dobar policajac, imam još jedno pitanje za tebe: šta si radio kada si u prošle nedelje
išao u Skarsdejl kod Mišel Berkovic, generalne direktorke Imperatora?”
On odmahnu glavom.
„Nisam nikada kročio nogom tamo.”
„Prestani da me smatraš glupačom” zapreti mu ona i stavi na sto voznu kartu
koju je pronašla u njegovom džepu.
„Preturali ste po mojim džepovima? Nemate pravo na to!”
„Pa dobro, a šta ti radiš dok sediš iza tvojih ekrana i kamera? Provodiš dane
kopajući po životima ljudi. Posmatraš ih, narušavaš njihov privatni život.”
„Pa ja to radim da vam pomognem!”, branio se on.
„I ja hoću da pomognem tebi. Zašto si išao kod Mišel Berkovic?”
„Zato što je ona moja majka.”
Ona podiže glavu ka nebu i postade razdražljiva prema njemu.
„Kakve ćeš još besmislice da mi ispričaš? Pričala sam noćas sa tvojom majkom!
Ona se zove Mari Noel Leblan. Radi u... Osnovnom fondu zdravstvenog osiguranja u
Boneu”, izjavi ona, čitajući beleške koje je napravila na svojoj podlaktici.

Romijal se okrenu, uputi prazan pogled ka zastakljenim vratima i utonu u
neobično ćutanje.
Ema ga prodrma za rame.
„Oh, usijana glavo! Hoćeš li da mi objasniš?”
On ispusti dubok uzdah i protrlja oči. Više je voleo da bude negde drugde, iako
je delom želeo da se oslobodi svoje tajne.
„Pre tri godine”, započe on, „dok sam preturao po stvarima svoje majke, otkrio
sam da sam usvojen na rođenju.”
Ema napravi pokret kojim izrazi iznenađenje.
„Roditelji ti to nisu nikada rekli?”
„Ne, ali sam naslućivao.”
„Kako?”
„Na osnovu sitnica, razmišljanja, primedbi, ćutanja koje mi je nešto šaputalo na
uvo...”
Ema je slutila šta dalje sledi.
„Jesi li pokušao da pronađeš svoje biološke roditelje?”
„Bavio sam se time dve godine. Najpre sam na razne načine pokušavao da se
domognem rodnog lista u Oseru, ali, kao što sam se i plašio, nisu mi odali identitet
moje majke. Zatim sam hakovao službu Socijalne pomoći za decu. Ni tamo nisam
ništa pronašao. Situacija se raščistila kada sam uspeo da se ubacim u sistem
Nacionalnog saveta za pristup podacima o poreklu lica. Presreo sam poštu na
osnovu koje sam saznao da se moja biološka majka porodila kao X osoba 1993.
godine. U to vreme zvala se Mišel Rusel. Ušao sam joj u trag putem raznih provera.
Nastavila je život u Sjedinjenim Državama. Udala se za nekog bankara i uzela
njegovo prezime Berkovic. S njim je dobila dvoje dece. Kada sam video da rukovodi
Upravnom službom Imperatora, odlučio sam da odem u Njujork, s nadom da ću
uspeti da uspostavim kontakt. Osećao sam potrebu da je vidim, da razgovaram s
njom. To je bilo jače od svega. Neprestano prisutno. Trebalo je da saznam odakle
potičem...”
„Dobro, i šta se dogodilo?”
„Baš ništa. Uspeo sam da se zaposlim. Sretao sam je svakog jutra u kancelariji, ali
me nikada nije ni pogledala.”
„To je normalno. Kako si mislio da...”
„Nakon petnaestak dana odlučio sam da joj priznam istinu. Došao sam do njene
adrese na osnovu platnih lista restorana. Sačekao sam vikend i kupio kartu za voz za
Skarsdejl. Stigao sam nešto posle jedanaest sati. Morao sam da idem peške dobrih
pola sata od železničke stanice do njihove četvrti. Bilo je hladno, padala je kiša i bio
sam mokar do gole kože. Noge su mi se tresle, srce mi je lupalo kao ludo. Konačno
sam pozvonio na vrata i ona mi je otvorila. Ustuknula je, skoro odbojno. Mislim da je
pomislila da sam neki beskućnik, zbog moje mokre odeće i smešnog izgleda.”
,,I onda?”
„Onda sam joj rekao...”

„Dobar dan, gospođo Berkovic.”
„Dobar... dobar dan, ko ste vi?”
„Ja sam Romijal Leblan. Radim u Službi za odnose sa javnošću Imperatora. Vi ste
me zaposlili.”
„Ah da, sećam se, pripravnik Francuz. Šta hoćete?”
Kada je izašla, ostavila je odškrinuta vrata, kroz koja sam primetio udoban salon,
božićnu jelku. Čuo sam muziku, radosne dečje povike. Osetio sam miris nekog
dobrog jela koje se kuvalo.
Skoro čitav minut nisam prestajao da je gledam u oči. Do poslednjeg trenutka bio
sam ubeđen da rne je prepoznala. Da je otkrila sličnost s mojim crtama ili u mojem
glasu. Ali ništa. Nalazila se pred strancem. Nekim nametljivcem.
„Dobro, sada je dosta”, iznervira se Mišel Berkovic. „Ne možete ostati tu
ukopani, s tim vašim nedužnim izgledom. Idite, ili ću zamoliti mog muža da pozove
policiju.”
Klimnuo sam glavom. Oklevao sam, pa sam joj onda rekao:
„Ja sam vaš sin.”
Njeno lice se najpre ukočilo, a zatim se izobličilo. „Šta to pričaš?” uznemiri se
ona.
Zatvori vrata iza leđa, onda krenu nekoliko koraka napred, da me podstakne da
je sledim do vrata.
„Slušaj, ne znam ko ti je napričao te gluposti, ali to nije istina.”
Zavukao sam ruku u džep i pružio joj dokumenta do kojih sam s mnogo muke
došao i među njima dosije o usvajanju Socijalne pomoći za decu, u kojem je bilo
navedeno njeno ime.
Pregledala je papir i video sam kako joj se u očima pojavljuje panika. Nije
prestajala da se okreće iz straha da će njen muž ili neko od njene dece doći da joj se
pridruži. Došao sam da od nje tražim, ljubav, a ona mi je ponudila samo strah.
Vratila mi je dokument i otpratila me do ulice. Objasnila mi je da je to rođenje
bilo samo „greška mladosti”. Imala je samo osamnaest godina i nije odmah primetila
da je trudna. Očigledno da je preduzimala mere opreza, ali...
„Pretpostavljam da si je pitao ko ti je otac.”
„Nije znala. Neki tip za jedno veče, tvrdila je, neki vojnik kog je srela u nekom
baru u Bezansonu. U to vreme je bila sama, ali je imala ambiciju: želela je da po svaku
cenu napusti istok Francuske i ode da studira u Sjedinjenim Državama. I bilo je
isključeno da se opterećuje nekim detetom...”
„Je li te nešto pitala o tebi?”
„Ništa. Odmah sam shvatio da je želela da o meni što manje zna. Objasnila mi je
da ni njen muž ni deca ne znaju ništa o tom periodu njenog života i da je vrlo bitno
da nikad ništa ne saznaju, jer bi takvo otkriće moglo dovesti do razbijanja porodice.
Onda je na trenutak nestala. Kada se vratila, držala je u rukama čekovnu knjižicu.
Zahtevala je od mene da sutradan ne dolazim na posao u restoran i napisala mi ček
na 5.000 dolara. Pružila mi ga je kao da izmiruje neki dug i naredila mi da više

nikada ne pokušavam da je vidim. Vratila se u kuću i zatvorila vrata. Ja sam ostao tu,
sav smušen, sasvim sam na kiši. Zatim sam otišao do železničke stanice, bacio ček u
kantu za smeće i odlučio da se vratim u Francusku. Vi ste me pozvali baš kada sam
pakovao svoj prtljag...”
„Žao mi je što se sve tako dogodilo, Romijale. Ali moraš da pokušaš da se
okreneš pozitivnim stvarima. Tvoji pravi roditelji su oni koji su te podigli, ti to znaš
vrlo dobro. A sada barem znaš i ko su ti biološki roditelji. Možeš da ideš napred i...”
Zvonjava dečakovog mobilnog telefona prekide Emu u izlaganju.
Romijal pogleda u ekran i odluči da odgovori. Bio je to Džarod.
Prihvati vezu, razmeni nekoliko reči sa programerom i razrogači oči.
„Moramo da se vratimo u hotel što je brže moguće”, reče on i obuče jaknu.
„Šta se događa?”
„Znam kako je Kejt nabavila 500.000 dolara.”

21
A Girl on the Run
Njegova ruka menja oblik kada je stavi u neku drugu.

Pol Elijar
Boston
24. decembar 2010. 9.43
„Ne dirajte taj kompjuter!”
Kada su se vratili u hotelsku sobu, sobarica je uveliko raspravljala sa svojom
pretpostavljenom, kojoj je upravo prijavila Romijalovu neobičnu računarsku
instalaciju.
„Gospođo, meni je iskreno žao, električni priključci hotela nisu predviđeni da
izdrže sav taj materijal”, obrati se nadzornica sprata Emi, pokazujući na silu žica i
dodatni pribor. „Biću primorana da vas zamolim da...”
„Rasklopićemo, evo odmah”, obeća Ema i izbaci dve žene napolje.
Zatvori vrata i pritisnu dugme da aktivira signal „Ne uznemiravaj”.
„Dobro, hoćeš li da mi objasniš?” upita ona kada se pridruži dečaku iza njegovog
zida od kompjutera. „Kako je Kejt mogla da nabavi toliko novca?”
Romijal se poveza na internet da prikaže svoje prijemno sanduče na velikom
monitoru.
„Sećate li se Kejtinog bloga: Jadi jedne Bostonke?”
„Očigledno.”
„Kao što ste tražili, prečešljao sam taj sajt, ali nisam pronašao ništa uverljivo.
Sasvim slučajno poslao sam link Džarodu i zamolio ga da se udubi u problem.”
„Tvoj drug programer?”
„Da. Obećao sam mu da ćete mu dati hiljadu dolara ako nešto otkrije...”
„Ti to baš široko s tuđim novcem”, reče ona pakosno. „Ali dobro si postupio.”
„On je najpre zapazio da fotografije izgledaju malo nezgrapno za tu vrstu
bloga.” ,,A onda?”
„To ga je podstaklo da prođe kroz fajlove s različitim softverima za razbijanje
šifara.”
„Da li je našao nešto?” upita Ema i sede na ivicu prozora. Romijal okrenu stolicu
prema njoj. „Jeste li čuli za steganografiju?”
„Stenografiju?”

„Steganografiju. To je tehnika koja omogućava da se jedna slika digitalno prikrije
drugom koja se vidi.” Ema zažmiri.
„Čekaj, to mi nešto maglovito govori... Bilo je reči nedavno na vestima, zar ne?”
„Da, to je jedna od tehnika koju su koristili deset ruskih špijuna koji su prošlog
leta uhapšeni u Sjedinjenim Državama. Oni su preko interneta slali poverljiva
dokumenta u Moskvu, prikrivajući ih bezazlenim fotografijama s odmora.
Steganografija se isto tako spominjala nakon atentata 11. septembra. FBI je stalno
isticao da su Bin Ladenovi ljudi koordinirali svoje napade razmenom bezazlenih
šifrovanih fotografija na društvenim forumima.
„To je zaista nevidljivo kada se pogleda golim okom?”
„Savršeno nemoguće da se otkrije.”
„Pa kako je to moguće? Kako se jedna slika može sakriti u unutrašnjost druge?”
„To uopšte nije komplikovano. Postoje brojni programi koji omogućavaju tu
operaciju. Uglavnom, tehnika se sastoji u neprimetnoj promeni rezolucije slike.”
Ema zgrabi stolicu i sede pored dečaka.
„Ništa ne razumem. Budi jasniji.”
„Dobro, vi znate šta su to pikseli?”
„Kvadratići od kojih se sastoji slika?”
On potvrdi glavom, pa onda nastavi svoje rezonovanje.
„Svaki piksel sastoji se od tri okteta: jedan oktet za crvenu komponentu, jedan za
zelenu i jedan za plavu. Svaka od te tri boje raspolaže sa 256 nijansi. To nam ukupno
daje 256 x 256 x 256, to jest više od šesnaest miliona boja, pratite li me?”
Ona je bila pomalo odsutna, ali pokuša da to ne pokaže. Romijal nastavi:
„Jedan oktet sadrži 8 bita. Veština se dakle sastoji u tome da se koristi po jedan
bit iz svakog okteta koji ulazi u sastav piksela slike. Kada se dostigne taj nivo,
oduzimanjem po jednog bita slika se menja a da to nije vidljivo golim okom...”
Ema uhvati nit rasuđivanja.
„I oslobođeni prostor koristi se za smeštaj drugih podataka.” Dečak zviznu u
znak divljenja.
„Nije loše za nekog ko se služi podlakticom umesto notesom!” reče on, a njeno
lice obasja osmeh zadovoljstva. Ona ga lupnu po ramenu i nadoveza se: „Ali kakve
to ima veze sa Kejt?”
„Kejt je koristila svoj blog kao mrtvo slovo na papiru. 14 Sve fotografije koje je
postavila na svoj sajt bile su šifrovane.”
„Ali šta da sakrije?”
„Videćete, to je začuđujuće.” Romijal prikaza prvu sliku.
„Vidite li ovu fotografiju? Kejt ju je postavila da ilustruje članak o jednoj
poslastičarnici u Nort Endu.”
14 u špijunskom vokabularu termin „mrtvo slovo na papiru” predstavlja sajt koji se koristi za
tajnu razmenu dokumenata, bez fizičkog susreta, metoda koja je zamenila nekadašnje
„mrtvo poštansko sanduče”. (Prim, prev.)

Ema se sećala tog snimka koji je prikazivao izlog prepun raznobojnih kolača.
Romijal pritisnu tipku na tastaturi i na monitoru se pojavi još jedan prozorčić.
„Evo šta se dobije kada se izvuče skrivena slika.”
Onda se na ekranu pojavi slika, ne prava fotografija, već neka vrsta površine
ukrašene matematičkim formulama i nizom računarskih šifara. Ema se naceri.
„Šta je ovo?”
„Po mojem mišljenju, to je model. Šema nekog izuma pre njegove izrade, ako
vam se tako više sviđa. Možda senzor pokreta. Ali ovo je najinteresantnije.”
On zumira fotografiju i pojača kontrast, pa se pojavi logo s likom jednoroga.
„Taj dokument pripada kompaniji Fič d. d!” uzviknu Ema. „Misliš li da se Ema
bavi industrijskom špijunažom?”
Uz Džarodovu pomoć, provedoše ostatak jutra u dešifrovanju fotografija s bloga.
Najstarije su se odnosile na nacrte inženjera firme Fič d. d., koji su stvorili
revolucionarni senzor pokreta, u stanju da uđe u interakciju s ekranom kompjutera
jednostavnim pokretom prstiju.
„Kao Tom Kruz u filmu Suvišni izveštaj”, zabavljao se Romijal.
Ostali fajlovi su se odnosili na beta verziju softvera koji je mogao trenutno da
prevede svaki tip zvučnog dokumenta. Ali najosetljiviji materijal nalazio se u novijim
fotografijama. Radilo se o raznovrsnim podacima koji su se odnosili na sistem
kontrole američkih borbenih bespilotnih letelica MQ1 Predator i MQ9
Riper najsofisticiranija oružja američke armije, koja su u to vreme korišćena za
napade na Avganistan.
Tehnološke i vojne tajne...
Ema oseti grčeve u stomaku.
Kejt je očigledno iskoristila svoju bliskost s Nikom Fičom da mu krade
industrijske tajne, koje je najverovatnije prodavala po basnoslovnoj ceni
konkurentskoj kompaniji ili nekoj državi koja je želela da se dokopa vojnih tajni
Sjedinjenih Država.
„To je ono čemu su služili komentari ostavljeni na blogu!” pogodi Romijal, kao
da joj čita misli. „Nekorisno, interesantno, voleti bismo da saznamo više o tome... Radilo se
o usmeravanju doktorke u njenim istraživanjima. Da joj se kaže koje su informacije
korisne, a koje pak nisu interesantne. Da je podstaknu da iskopa neke tragove i
pribavi ostala dokumenta.”
Ema razmeni zabrinut pogled s dečakom. Oboje su osećali kako im u isto vreme
raste adrenalin, ali i da im preti opasnost. Kao da su heroji nekog napetog fiima,
njihova istraga pružala je pipke ka neočekivanim sferama. Na teritorije na koje
nikada ne bi smeli da se usude da krenu. Dođavola...
Obuze je strah, zatvori oči i sklopi ruke u trougao ispod brade.
Kako je tu dospela? Pre pet dana je jednostavno odgovorila na mejl nekog
profesora filozofije, čijem je šarmu podlegla. Sve što je želela bilo je da nađe momka!
I to ju je dovelo dotle da se uplete u opasni zaplet i da je to potpuno obuzme. Iza
privida sređenog i dobrog života koji su vodili Metju i Kejt, otkrila je stvarnost

sazdanu od laži i opasnih tajni. Do sada je imala sreće, ali što je više napredovala u
svojim istraživanjima, naslućivala je da je vreba sve veća opasnost.
„Sve to nam ne objašnjava mnogo”, primeti Romijal. „Kejt je morala da se suoči s
ogromnim rizicima da pribavi te dokumente. Ali sve što znamo o njoj pokazuje da to
nije podmitljiva žena. Novac nije ono što je pokreće, to je samo sredstvo da dođe do
nečeg drugog.”
„Nešto što košta pola miliona dolara...” prošaputa Ema. „Moramo da saznamo
šta će Kejt uraditi s tim novcem.”
Tek što je Ema završila rečenicu, Romijal zgrabi svoje naočari.
„Mislim da ćemo to saznati odmah”, povika i pokaza na jedan od ekrana.
Bilo je oko trinaest sati. Kejt je završila obe operacije.
Pogled im je prelazio s jednog ekrana na drugi, kako bi pratili doktorku od
operacione sale do hodnika bolnice. Videše kako se zaustavlja ispred svoje kasete i
uzima sportsku torbu.
„Idem tamo!” povika Ema i navuče jaknu.
„Ali...”
Ona zgrabi ranac i telefon i izlete iz sobe.
„Ne ispuštaj je iz vida” naredi Romijalu i zalupi vratima.
Brže!
Ema je grabila krupnim koracima da stigne do bolnice peške. Izlazeći iz hotela,
krenula je desno do Čarlsove, jedne od velikih gradskih saobraćajnica koja je
razdvajala Boston komon i Gradski vrt, dve zelene površine u gradu. Od prvog
sekunda obuze je hladnoća. Išla je napred naspram vetra koji ju je štipao za lice.
Prilikom svakog udaha imala je utisak da joj se nozdrve, pluća i bronhije ispunjavaju
ledom.
Nastavi da ubrzava korak nešto više od dvesta metara. Nadajući se da će tako
dobiti na vremenu, skrenu desno i zavuče se u park, pa onda krenu poprečno ka
istoku. Bila je na izmaku snaga. Svi mišići su je boleli. Pluća su joj tražila kiseonik koji
je sve manje udisala. Da nevolja bude još veća, đonovi njenih čizama bili su klizavi, a
uske farmerke usporavale su joj hod. Naročito joj je bio težak ranac i pri svakom
pokretu kompjuter joj je udarao u donji deo leđa.
Brže!
Izađe na Ulicu Džoj i bilo joj je potrebno nekoliko sekundi da se orijentiše. Htela
je da nastavi odlučno, ali je bila skoro bez daha. Vrtelo joj se u glavi, hladnoća ju je
prosto štipala za oči i osećala je kako je peče u grudima. Nestabilna na nogama,
zatetura se uz ivicu trotoara.
Nemoj da zastaneš! Ne sada!
Na ivici da odustane, uprkos oštrom bolu koji joj je stezao grudni koš, ona ipak
nastavi svoju trku. Znala je da nikada neće pronaći Kejt na vreme ako tu zastane.
Trista metara, koliko ju je odvajalo od ulaza u bolnicu, bilo je najteže. Kada je
stigla u Kembričku, izvuče mobilni telefon. Osetila je potrebu da povrati. Vrtoglavica
joj pomuti vid.

„Gde je ona, Romijale?” povika, držeći mobilni prislonjen uz uvo.
Zakašlja se. Najradije bi se ispružila po trotoaru.
„Izgubio sam je!” požali se dečak. „Kejt je izašla iz kruga bolnice. Nije više u
vidnom polju kamera!”
„Sranje! Kuda je izašla?”
„Ulica Blosom, blizu Holidej ina, pre samo dva minuta.” Ema poče da kruži
pogledom na sve strane. Videla je početak ulice, udaljen ne više od sto metara. Kejt je
bila sasvim blizu. Osećala je to. „Kako je odevena?”
„Zadržala je svoj mantil i obukla kabanicu preko.” Sva zadihana, s rukama na
kolenima, Ema povrati dah, a oko usana joj se pojaviše kolutovi magle. Mantil, lepa
kabanica...
Pokuša da uoči tu odeću među pešacima koji su se tiskali po trotoaru, ali je u to
doba dana mnoštvo lekara, bolničara i medicinskih sestara pravilo pauzu u okolnim
restoranima i kioscima s brzom hranom.
Beli mantili, zelenkaste pidžame, crvenkaste uniforme...
Ema obrisa graške znoja koje su joj se sakupile ispred očiju. Onda iznenada,
koliko je trajao treptaj oka, spazi crvenu tačku na pedeset metara ispred sebe u gomili
koja se kretala ka Hol fuds marketu.
Sportska torba...
Uzbuđenje skoro istog trena izbrisa umor i Ema prikupi poslednje atome snage
da stigne do supermarketa.
„Ostani na vezi, praznoglavi! Pronašla sam Kejt!”
Ema upade u veliku gomilu i krupnim koracima se uputi ka doktorki. Ova je bila
sama i još uvek je nosila torbu preko ramena. Pošto joj je sada Kejt bila u vidnom
polju, Emi nije bilo nimalo teško da se uvuče u masu. Sa širokim izborom bio-
proizvoda, Hol fuds je ciljao na klijentelu koja je bila prilično imućna i ekološki
nastrojena. Na nekoliko sati od božićne gozbe pevači su se ređali jedan za drugim i
mesto je bilo prepuno sveta. Široki prostor na ulazu u robnu kuću bio je organizovan
kao restoran gde je moglo da se potraži osveženje ili da se ruča na licu mesta, uz
direktno posluženje u bifeima ili na štandovima, gde su nuđena topla jela, suši i
peciva.
Kada je došla na nekoliko metara od doktorke, Ema uspori i ujednači korak s
Kejtinim. Stade u red kod šanka sa salatama, uze jednu porciju, posluži se čitavim
asortimanom zeleniša i proklijalog semena, izabra flašu kombuhe i plati sve to na
jednoj od kasa.
Zatim nastavi da prati Kejt u dugačkoj sali restorana za brzo okrepljenje, gde su
gosti mogli da uživaju u svom ručku gledajući živost na ulici kroz klizna staklena
vrata.
Prostorija je bila prepuna. Progura se i laktovima prokrči put da nađe mesto za
nekim od kolektivnih stolova s drvenim klupama.
Ambijent je bio kao u nekoj menzi.

Ljudi su ustajali i odlazili da sami podgreju svoja jela u nekoj od mikrotalasnih
pećnica, koje su im stavljene na raspolaganje uz pomalo preteranu srdačnost. Ovde je
vreme ipak bilo dragoceno. Jelo se na brzinu: užina na brzu ruku uz simpatičnu
galamu, pre nego što se vrate na posao u bolnici ili u kancelarije na Vest Endu.
Idealno mesto da se ostane nezapažen.
Dok je posmatrala Kejt kako se provlači između stolova, Ema shvati da ima
sastanak. Doktorka sede za jedan sto u dnu sale, na stolicu koju joj je čuvao neki
čovek, tako što je na nju stavio svoj kaput. Ema pokuša da se približi, ali je jedino
slobodno mesto bilo na otprilike šest metara razdaljine. Odvajali su ih dugački
stolovi, a buka u prostoriji uništila je svaku nadu da će čuti njihov razgovor. Kakav
malerl
Ona sede i začkilji očima da bolje odmeri nepoznatog. Bio je to čovek pedesetih
godina, kratke prosede kose, odeven u tamno strukirano odelo na pruge. Hladni,
prozračni pogled njegovih plavosivih očiju savršeno se slagao s njegovim ukočenim
licem, kao isklesanim od mermera.
„Čuješ li me, praznoglavi?”
Ema u nekoliko rečenica upozna Romijala sa situacijom. „Zaboga! Njemu će
predati torbu! Neophodno je da čujem šta pričaju!”
„Jedino vam preostaje da im se primaknete”, odgovori Romijal s druge strane
linije. Ona se iznervira.
„Nisu ti sve lampice upaljene! Objasnila sam ti da NE MOGU! Pored toga, sa
Kejt sam se susrela u nedelju i juče ujutro. Na kraju će me prepoznati.”
„Dobro, nemojte da se nervirate...” ljutnu se dečak.
„Romijale, nije trenutak da izigravaš mrguda, treba da mi pomogneš! Oni pričaju
o nečemu važnom. Ako imaš ideju, sada je prilika!”
Dečak pusti da prođu tri sekunde, pa povika:
„Vaš telefon! Stavite ga na pod i gurnite ga u njihovom pravcu. Ja ću snimiti šta
pričaju.”
Ona odmahnu glavom.
„Stvarno ti nedostaje neki šraf u glavi”, prosikta ona kroz zube. „Zar misliš da to
može da uspe?”
Zabrinuta, poče da grize nokte. Ali kao zadnje sredstvo prihvati savet malog
genijalca. Stavi mobilni telefon na parket od svetlog drveta, sagnu se kao da će vezati
pertlu i gurnu ga kao hokejaški pak.
Mobilni poče da klizi po površini, klizavoj kao staklo, prođe ispod klupa i pored
nogu i na kraju se zaustavi ispod velikog stola za kojim je Kejt ručala zajedno s
nepoznatim.
Početnička sreća...
Napeta i zgrčena na stolici, Ema u dva gutljaja ispi šolju vrelog čaja i uputi nemu
molitvu da niko ne primeti telefon. Njeno mučenje se završi brzo, pošto kroz manje
od tri minuta Kejt i nepoznati ustadoše u isti mah.

Onda i ona ustade, neprimetno pokupi svoj aparat, praćena zbunjenim
pogledima prisutnih za stolom i izađe da nastavi da prati Kejt i nepoznatog.
Ema izađe iz supermarketa vrtoglavom brzinom. „Jesi li razumeo šta su rekli,
Romijale?”
„Ne, stvarno ne”, izvini se dečak. „Njihov razgovor se gubio u galami mase.
Moram da očistim snimak.”
„Požuri onda!”, naredi ona i prekide vezu.
Dok se doktorka vraćala ka bolnici, nepoznati krenu u suprotnom pravcu. Ema
odluči da krene za muškarcem koji je uzeo crvenu torbu u kojoj je bilo 500.000 dolara.
Posmatrala je njega i Kejt za sve vreme njihovog susreta i bila je sigurna da nije
bilo nikakve razmene: taj čovek je uzeo novac, a da nije ništa dao zauzvrat.
Koje taj tip? Šta je obećao Kejt za tolike pare?
Čovek krenu Kembričkom nekoliko stotina metara. Ema ga je pratila u stopu,
ostajući stalno na razumnoj razdaljini. Gužva je bila velika. Boston se tresao u ritmu
Božića. Velika avenija bila je ukrašena stotinama lampiona. Nijedno drvo ili ulična
svetiljka nisu bili bez venaca, nije bilo nijedne kućne fasade koja nije ukrašena
venčićem zelenike ili strukom imele. Punih ruku, mnogi prolaznici imali su veseo
izraz lica i bili prepušteni prazničnom uzbuđenju. Čak je i ledeni vetar, koji je
donosio mirise jelke, cimeta i pečenog kestenja, na svoj način doprinosio toj veseloj
atmosferi.
Kada su stigli na stanicu Boudin, Ema pomisli da će čovek ući u metro, ali
umesto toga on pređe preko ulice i pope se u autobus broj 18. I Ema uskoči in
extremis i iskoristi svoj linkpas, kartu za prevoz koju je kupila kada se juče vraćala sa
sastanka sa Džojs Vilkinson.
Dok je autobus kretao, ona pronađe jedno zasebno mesto, tri reda sedišta iza
čoveka kog je pratila. Ostade mirna za vreme vožnje, pogleda uprtog kroz prozor, u
gradski pejzaž koji joj je promicao ispred očiju.
Autobus napravi veliki luk i dođe do Ulice Park. Zatim nastavi ka severu duž
Boston komona i Gradskog vrta, pa onda brzo krenu ka zapadu i Komonvelt aveniji.
Pređe nešto više od kilometra širokom ulicom, čijom ivicom su bili zasađeni brestovi
i kestenovi, kada čovek ustade i uputi se ka zadnjim vratima autobusa.
Ema ga primeti kako silazi na stajalištu u Glosterskoj i iskoristi kretanje gomile
da i sama neprimetno izađe iz autobusa. Krenu za njim, idući tako stotinak metara ka
jugu i stiže do Bojlstonove.
Ulica Bek Beja u kojoj se nalaze luksuzni hoteli...
Čovek uđe u hol Sent Fransisa, čija je fasada od stakla i opeke odisala raskošnim
luksuzom i viktorijanskim šarmom bostonskih građevina. Ema je poznavala taj
ugledni hotel. Naročito njegov restoran koji je prošle godine osvojio treću Mišlenovu
zvezdicu. Nastavi da prati nepoznatog sve do liftova i u poslednjem trenutku se
ugura u kabinu zajedno s njim. Pusti ga da uvuče karticu za deblokiranje
sigurnosnog sistema zastakljene kabine i pritisne dugme za treći sprat.
„Isto kao moj”, reče ona da se opravda.

On je pogleda bez reči, ali je odmeri od glave do pete.
Ovog puta sam nadrljala...
Staklena kapsula zaustavi se na hodniku obloženom filcom. Čovek ne pokaza ni
toliko galantnosti da joj ustupi prolaz, već bez oklevanja krenu na desnu stranu. Ema
napravi nekoliko koraka u suprotnom pravcu i vrati se pola sekunde pre nego što se
vrata sobe zatvoriše za nepoznatim. Zapamti broj i liftom se vrati u predvorje.
Baš u trenutku kada su se vrata zatvorila za njom, na um joj je pala lukava ideja
kako da otkrije ko je tajanstveni čovek.
Restoran hotela Sent Fransis bila je istinski dragulj, opremljena u jasno
izraženom modernom stilu. Svi elementi dekora odavali su paletu bež i srebrnkastih
tonaliteta, od satenskih paravana na sve četiri strane prostorije do metalnih čipki koje
su visile na trouglovima zavesa. Čak je i monumentalni luster, ukrašen brušenim
kristalom, slao odsjaje slonovače.
„Dobro došli, gospođo, imate li rezervaciju?”, upita je šef sale.
„Nisam došla da ručam. Treba da nešto hitno saopštim vašem stručnjaku za
vina, Mikaelu Bušaru.”
„Strpite se, molim vas.”
Ema sačeka minut da se pojavi mladi podrumar.
„Lavenstajnova? Šta ti radiš ovde?”, upita njen kolega rodom iz Kvebeka.
Nisu bili prijatelji, ali su se često sretali na seminarima, degustacijama ili
takmičenjima.
„Zdravo, Mikaele. Potrebna mi je tvoja pomoć.”
„Sada sam u velikom poslu. Ti znaš kako to izgleda. Da popijemo piće kasnije?”
predloži on.
Ona mu priđe i nastavi da insistira:
„Žao mi je što te uznemiravam, ali je stvarno hitno.”
„Važi, budi brza.”
„Možeš li da se raspitaš i saznaš ko je gost iz sobe 321?”
„Pretpostavljam da se šališ? A šta misliš o poverljivom odnosnu prema našim
gostima? Da li i vi u Imperatoru tako tretirate vaše?”
„Molim te, Mikaele, veoma mi je važno. Pozovi recepciju ili konsijerža.”
„Ali rizikujem posao!”
„Ne preteruj, samo te molim da saznaš njegovo ime!”
„A šta ja dobijam od tog posla?”
„Ne znam. Šta hoćeš? Jedno malo pušenje, tu, odmah, iza vrata kuhinje?”
Namerno je podigla glas i nekoliko gostiju se okrenu ka njima.
Kanađanin preblede i odvuče Emu u hol.
„Ti baš gnjaviš, Lavenstajnova! Prava si bolesnica!”
„Idi na recepciju i nađi mi ime tipa koji boravi u sobi 321. Molim te!”

On posluša preko volje. Razgovor je bio kratak. Manje od dva minuta kasnije,
vrati se do Eme i izusti:
„Tip je odseo pod imenom Oleg Tarasov. Da li ti to odgovara?”
Ona izvuče hemijsku olovku iz zadžepka ranca.
„Hvala ti na saradnji, dragi kolega”, reče ona i zapisa ime na svojoj podlaktici.
„Idi dođavola, Lavenstajnova!” odgovori Mikael dok se udaljavao.
Romijalove oči sijale su jakim plamenom iza monitora. Upravo je uspeo da
dešifruje audio-snimak na svom kompjuteru i spremao se da ga očisti
odstranjivanjem smetnji.
Pronađe podesan softver koji otvori prozorčić i prikaza konfiguraciju snimka.
Sasluša, kako bi izdvojio deo gde je buka bila jaka i neprestana.
Posluži se tim uzorkom da odredi parametre profila buke, preciznom
identifikacijom njegove frekvencije i jačine decibela.
Dečak presluša početak zvučnog fajla, ali nije bio zadovoljan rezultatom.
Ovo je mnogo lakše u televizijskim serijama...
Ipak se ne obeshrabri i nastavi da pretresa po frekvencijama zvuka još dobrih
četvrt sata, hvatajući neželjene amplitude, kako bi došao do rezultata kojim će biti
zadovoljan.
Zatim ponovo uključi snimak.
I od onog što je čuo sledi mu se krv u žilama...
Ema ode do bara hotela Sent Fransis i sede na klupicu blizu ulaza, što joj je
omogućavalo da ima pogled na čitav hol u slučaju da Tarasov odluči da izađe.
Naruči kajpirošku, onda izvadi laptop i poveza se na vaj-faj hotela.
Čitava joj je svest bila u stanju uzbune. Sada je bila duboko zagazila sa istragom.
Nikada pre nije imala ovakav osećaj. Adrenalin i uzbuđenje stvarali su u njoj
odbrambeni mehanizam i davali joj ogromnu smelost.
Ona ukuca „Oleg Tarasov” u pretraživač. Bilo je mnogo pogodaka: profili na
Fejsbuku, Linkedin, VK 15... Ukuca na Gugl slike i, začudo, istog trenutka nalete na
jednu od fotografija Olega Tarasova, što je i tražila. Na snimku je bio mlađi dobrih
desetak godina, ali je već tada imao taj hladnokrvni izraz lica, kao isklesanog od
mermera. Slika je upućivala na link onlajn-bioskopa: sajt Internet Movie Database. Ako
je verovati tom IMDb-u, Oleg Tarasov je bio angažovan kao kaskader i koordinator
padova u veoma velikom broju akcionih filmova u devedesetim godinama prošlog
veka. Većina njih nisu bila neka remek-dela, daleko od toga. Bili su to telefilmovi, B-
produkcija, niskobudžetni trileri, koji su u to vreme verovatno izlazili direktno na
VHS ili DVD, preskačući bioskope.
Skoro uvek je radio zajedno sa svojim bratom Vasilijem i izgleda da je specijalitet
braće bio padanje s motora. Njihova „umetnička” karijera završila se pre desetak
godina, ali im Ema s nekoliko klikova uđe u trag i ustanovi da žive u Los Anđelesu,
15 V-kontakt, najpopularnija društvena mreža u Rusiji. (Prim, prev.)

gde su se očigledno prekvalifikovali u privatno obezbeđenje. Prema veb-sajtu njihove
agencije, braća Tarasov su sada radili na obezbeđenju i zaštiti poznatih ličnosti.
Upravo se spremala da izvuče mobilni telefon i obavesti Romijala o svom
otkriću, ali je informatički ekspert preduhitri. Ona i ne sačeka kraj prve zvonjave i
javi se.
„Jesi li nešto pronašao, praznoglavi?”
„Da”, odgovori on bezbojnim glasom.
„Jesi li video duha ili nešto drugo?”
„Očistio sam traku snimka”, započe on.
„Dobro, i onda?”
„Pustiću vam da čujete. To je... užasno.”
Ema se namršti. Prisloni telefon na desno uvo i začepi levo, da ne bi propustila
ništa od razgovora.
Kejt: Novac je u torbi. Ja sam doslovno poštovala svoje obaveze: drugu uplatu od 500.000
dolara. Petsto povezanih svežnjeva u novčanicama od 100 dolara. Oleg: A ostatak?
Kejt: Imaćete ga kada budem sigurna da je posao obavljen tačno po mojim uputstvima.
Oleg: Onda, to je za večeras?
Kejt: Da, ali morate da čekate moj poziv za stupanje u akciju. I to neće biti pre 21 h. Ako
ne kontaktiram s vama, odustanite od svega, je li to jasno? Oleg: A mesto?
Kejt: Napravila sam vam podsetnik na ovom USB modemu. Mesto zovu venac. To je
betonska padina, uska, jednosmerna, iza železničke stanice Džeksonov trg na Jamajka Plejnu.
Ona omogućava da se izbegne saobraćajni čvor i semafori, ali ljudi oklevaju da je koriste zbog
marginalaca, narkomana i opštinske suspenzije. Oleg: Jeste li sigurni da neće biti nikog?
Kejt: Čovek ne može nikada biti potpuno siguran ni u šta, ali po ovoj hladnoći dileri i
narkomani ostaju sakriveni kod kuće. Da vam ne ponavljam modus operandi?
Oleg: Ne, shvatio sam.
Kejt: Jeste li zabeležili adresu?
Oleg: Da, imam je.
Kejt: Da se razumemo: ako ne budete tačno sledili postupak, naš dogovor pašće u vodu.
Oleg: Shvatio sam, kažem vam. Još jedna stvar: koji je identitet osobe koju moram da
ubijem?
Kejt: Reč je o ovom čoveku s fotografije. Zove se Metju Šapiro. To je moj muž.

22
Grupa Helsinki
Smrt je dug koji se plaća samo jednom.

Vilijam Šekspir
Emi srce samo što ne iskoči iz grudi. Duže od jednog minuta ostade bez glasa,
primi ovo što je čula sa zaprepašćenjem, nesposobna da izgovori i najmanju rečenicu.
Kejt je angažovala plaćenog ubicu da ubije Meta...
Ali zašto? Zato što ga više ne voli i zato što želi da živi s Nikom? Nemoguće,
ljudi se ne ubijaju zbog toga! Dovoljan je i razvod. Zbog ekskluzivnog starateljstva
nad s kćerkom? Ni to ne stoji na čvrstim nogama. Novac? Prema onome koliko je
razumela, Metju nije imao nikakvo bogatstvo, a Nik je bio jedan od najbogatijih ljudi
u zemlji. Šta onda? Neka osveta?
Ema pokuša da sredi misli. U šta je bila sigurna? Kejt nije nikada prestala da voli
svoju veliku ljubav iz mladosti, Nika Fiča. Nakon dugog perioda odvojenosti,
očigledno je obnovila vezu s njim, ali je isto tako iskoristila tu vezu da mu krade
poverljive informacije i da ih verovatno preprodaje po basnoslovnoj ceni, kako bi
mogla sebi da priušti usluge plaćenog ubice i ukloni svog muža.
To je luđačka priča...
Sigurno je postojala veza između svih tih događaja, ali joj je ona u ovom trenutku
izmicala. Ema zari glavu među šake. Vrat joj je bio ukočen, noge i grudni koš su je
boleli.
Mučilo ju je nešto drugo. Zašto je 2011. godine Met još u životu? Zašto ga
kaskader nije ukloni po planu?
„Jesi li još uvek na vezi, Romijale? Pusti mi da ponovo čujem snimak, molim te.”
Dečak je posluša. Ema se zadrža na ovoj rečenici:
... morate da čekate moj poziv za stupanje u akciju. I to neće biti pre 21 h. Ako ne
kontaktiram s vama, odustanite od svega, je li to jasno?
Ona se seti šta joj je ispričao Metju. Vozač kamiona s brašnom, koji je udario auto
u kojem je bila njegova žena te famozne noći njene smrti, uporno je tvrdio da je
držala mobilni telefon u ruci. A Metju je umislio da je ona u tom trenutku htela da ga
pozove i da ga obavesti da je konačno uspela da pokrene mazdu. A u stvari, Kejt je
pokušavala da javi plaćenom ubici da ima zeleno svetio. Poziv koji srećom,
zahvaljujući saobraćajnoj nesreći, nije nikada stigao do primaoca.
Met je ostao u životu samo zato što je njegova žena poginula pre nego što je
mogla da obavi svoj zlokobni poziv.
Jedan život za jednu smrt...

Dok je sve vreme bacala pogled prema holu hotela, prenese deo svog
rasuđivanja Romijalu, koji ju je slušao sa interesovanjem. Sada su imali mnogo
elemenata, putokaza, dokaza, ali im je izmicalo ono bitno: Kejtina motivacija. Bila je
to karika koja nedostaje, ona koja bi im potpuno razjasnila čitavu ovu užasnu stvar.
,,A Kejt? Šta se dešava s njom?” upita Ema na kraju.
„Kao što smo predvideli, ona je preuzela svoj automobil i upravo je stigla u dečju
bolnicu na Jamajka Plejnu.
„Ništa drugo?”
„Postoji još jedna stvar, možda nevažna...” započe dečak. „Samo reci.”
„Kada se vratila iz Hol fudsa, Kejt je požurila da pregleda svoje prijemno
sanduče s mejlovima i jedina pošta koju je otvorila i odštampala bila je ona koja se
odnosila na analize krvi njenog muža.”
„Krv koju je Metju dao jutros u kamionu Crvenog krsta?”
„Da. Čudno je što su joj saopštili rezultate, zar ne?”
„Ne znam. Ne poznajem proceduru. Imaš li pristup toj pošti?”
„Imam pristup svim prijemnim sandučićima svih članova osoblja”, podseti je on
s dozom ponosa. „Onda mi to prenesi na mejl.”
Rezultati analize Metjuove krvi izneti su na dve stranice. Nova u toj materiji,
Ema se udubi, pokušavajući da prikupi svoje oskudno znanje ne bi li se snašla među
brojnim neobičnim nazivima i komplikovanim brojkama. U vrhu liste hematološki
izveštaj: crvena krvna zrnca, hemoglobin, hematokriti, VGM, bela krvna zrnca,
limfociti, trombociti, brzina sedimentacije, gvožđe, feritin...
Mlada žena prelazila je s reda na red, nadajući se da će pronaći pravi put
upoređivanjem Metjuovog rezultata s normalnim vrednostima koji prate svaku
analizu.
Ona nastavi s biohemijskim izveštajem: glukoza, kreatinin, urinska kiselina,
enzimi, gamaglutamil, transaminaze, štitna žlezda, dobri holesterol, loš...
Jetra, tiroidna žlezda, bubrezi... Sve izgleda normalno... Ona ponovo pročita sve
zajedno, a da ne primeti ništa posebno... sa izuzetkom malog detalja u desnom uglu
dokumenta kojim se precizira: Retki fenotip eritrocita - Grupa Helsinki -Ema se
pridiže s klupice. Grupa Helsinki? Šta to znači?
Ona zaustavi ekran, u očekivanju znaka koji se ne pojavi.
Ovi poslednji dani bili su puni iskušenja, ali se tokom njih oslobodila straha i
primorala sebe da se izvuče iz svoje ljušture i pruži dokaz smelosti. Ovde je ipak
zapela. Bila joj je potrebna pomoć nekog biologa ili lekara, ali nije poznavala
nijednog.
Okrenu glavu ka prozoru i uzdahnu. Sunce ranog popodneva obasjavalo je ulicu
i odbijalo se od brojnih gomilica snega koje su bile razasute po trotoaru.
Iako ju je mučio začetak migrene, svest joj je bila u stanju pripravnosti. Kroz
glavu joj prođe čitav adresar raznih imena i seti se da muž njene psihoterapeutkinje
rukovodi laboratorij om za medicinske analize na Aper Vest Sajdu. Njegova
laboratorija bila je u istoj zgradi gde i ordinacija njegove žene, ali je Ema imala prilike

da mu se približi samo kada je bračni par dolazio na večeru u Imperator. Problem je
bio što je Margaret Vud bila na odmoru u Aspenu. Ema je, naravno, imala broj
njenog mobilnog telefona, ali ona nije nikada odgovarala direktno na pozive svojih
pacijenata, a još manje je to činila dok je bila na odmoru. Ema pokuša uprkos svemu,
ne iznenadi se kada nalete na sekretaricu i ostavi poruku s molbom da je pozove što
pre. ,,U pitanju je život ili smrt”, naglasila je ona. Mora da je pomislila da je Ema
spremna da skoči s Bruklinskog mosta zato što je pozva samo minut kasnije. Ema se
izvini i objasni da joj je hitno potrebno vrlo važno obaveštenje koje je jedino njen muž
u stanju da joj pruži.
„Ja sam na vrhu Aspena, s parom skija na nogama, ali ako vam je stalo da stupite
u vezu sa Džordžom, on je ostao na dnu staze da ispija burbone u
taverni Ajaks. Šaljem vam njegov broj mobilnim.”
„Gospodin Vud?”
„Ja sam.”
„Posramljena sam što vas uznemiravam za vreme vašeg odmora, ali vas zovem
na preporuku vaše žene.”
„Hm, hm...” zamumla čovek neljubaznim glasom.
„Možda me se sećate: ja sam Ema Lavenstajn. Bila sam vaš Somalije prilikom
jedne večere prošle godine u restoranu Imperator.”
Na to podsećanje glas Džordža Vuda postade veseliji.
„Sećam se toga vrlo dobro. Bilo je to predivno veče. Uostalom, delom
zahvaljujući i vama. Vi ste mi preporučili neverovatan porto uz rokfor.”
„To je tačno.”
„Jedan kvinta do naval, ako se ne varam.”
„Čini mi se da je berba 1964. bila još bolja.”
„Tačnije 1963”, ispravi ga Ema. „To je legendarna berba, ali je ostalo samo
nekoliko flaša. Ako vam to pričinjava zadovoljstvo, pokušaću da vam pronađem
jednu. Gospodine Vude, imala bih da vam postavim nekoliko pitanja, ako vam to nije
neugodno.”
„Naravno, mlada devojko, sve što želite.”
Ema se nagnu nad ekran, da ne bi pravila greške u izgovoru.
„Šta je to što se zove retki fenotip eritrocita?”
„Ah, krv, to je daleko dosadnije nego vino, zar ne? Uz sve to, naši zanati ipak
nisu tako udaljeni. Pijte naiskap, jer to je moja krv, kako je govorio naš prijatelj!”
Oduševljen svojom dosetkom, prasnu u glasan smeh.
„Dakle, retki fenotip eritrocita?” ponovi Ema, pokušavajući da prikrije
nestrpljenje.
„To je jednostavno žargon koji koriste biolozi kada govore o retkoj krvnoj
grupi.”
„Koliko retkoj?”
Džordž Vud se zakašlja.

„Hm, jesu li vam poznati pojmovi krvnih grupa, Ema?”
„Da, na kraju krajeva, kao i svima. Postoje četiri krvne grupe: A, B, AB i 0. One
pritom mogu biti pozitivnog ili negativnog rezus-faktora.”
„Eh, to je samo opšta tipologija za škole, ali je sve u stvari mnogo složenije od
toga. Malo ljudi to zna, međutim postoje osobe koje nisu ni A, ni B, ni AB, ni 0.”
„Stvarno?”
„Da, njihovu krvnu grupu zovemo Bombaj grupa, po indijskom gradu gde je ta
osobenost po prvi put primećena u naučnim krugovima. Neke osobe nisu ni Rh
pozitivne ni Rh negativne. Tu je onda reč o fenotipu RhO. Ali to su samo dva
primera. Da pojednostavim: retkom krvnom grupom definiše se ona koju karakteriše
odsustvo jednog ili nekoliko antigena koji se obično nalaze u sistemima drugih
grupa.”
Glas profesora Vuda povratio je živost. Očigledno je nalazio zadovoljstvo u
demonstraciji svog znanja.
„Specifičnost tih fenotipa sastoji se u proizvodnji određenog tipa antitela, što
dovodi do rizika da ona izazovu reakcije odbacivanja u slučaju transfuzije ili
vakcinacije. Recimo, transfuzija Bombaj grupe može se vršiti samo kod primaoca čija
krv ima iste karakteristike.”
Mlada žena najzad postavi pitanje koje joj je lebdelo na usnama:
„A grupa Helsinki, govori li vam to nešto?”
Biolog zakvoca u znak zadovoljstva:
„Aha, grupa Helsinki, naravno! To je krvna grupa koja je još ređa nego vaš porto
iz 1963! Vrlo je mali broj osoba koje poseduju taj izuzetno retki fenotip eritrocita. Po
mojem saznanju, na američkoj teritoriji registrovano je samo dvanaest osoba koje
pripadaju toj grupi.”
I Metju je jedan od njih...
Ema oseti da je zahvata uzbuđenje. Njena migrena je nestala. Još nije znala tačno
kako, ali bila je sigurna da ključ tajne leži u toj vrlo retkoj krvnoj grupi koju ima
Metju.
„Još jedno pitanje, profesore, pa vas onda puštam da koristite svoj odmor: u
kojim okolnostima se otkriva da neko ima taj retki fenotip?”
„Pa dobro, to može da se dogodi u mnogim prilikama: posle trudnoće,
odbacivanjem prilikom transfuzije. Fenotip je malo jače izražen kod davaoca krvi.
Kada neka laboratorija uoči retku grupu, mora to da prijavi na nacionalnoj mreži.”
„Zahvaljujem vam se mnogo, profesore, bili ste mi od velike pomoći.”
„Računam na vas za moju bocu porta”, podseti je on napola u šali.
„Neću zaboraviti!”
Ema ponovo oseti kako joj srce zaigra. Došla je do informacije za kojom je tragala
od početka! Iako još nije sve razumela, bila je sigurna da je Metjuova pripadnost
grupi Helsinki epicentar tajne koja je lebdela oko Kejt.
Ostani pribrana...

Da bi sredila misli, Ema usredsredi pažnju na sedefaste odsjaje kojima se sunce
prelivalo na dnu njene čaše. Odluči da utvrdi šta sve zna o Kejt i Metjuu. Poče u glavi
da obnavlja kako se sve odvijalo od njihovog susreta. Sabra svoja sećanja, podseti se
reči koje je čula od Sare, Šapirove prve žene.
Jesen 2006: Met odlazi u bolnicu pošto se posekao vrtlarskim makazama. Na
odeljenju za hitne slučajeve njegov put se ukršta s Kejtinim, koja je tog dana dežurna.
Ona saoseća s njim, pobrine se za njega, pristupa ušivanju ruke.
I bez sumnje uzima njegovu krv...
Mlada žena zaroni u dublje razmišljanje: ako je Kejt dala njegovu krv na analizu,
onda je po dobijanju rezultata otkrila da Metju pripada izuzetno retkoj krvnoj grupi
Helsinki. Nekoliko dana kasnije izlazi s njim i samo nekoliko meseci nakon njihovog
prvog susreta udaje se za njega.
Ali zašto?
Ema podiže glavu i pojava „kaskadera” je prekide u razmišljanju. Oleg Tarasov
je upravo vraćao svoju karticu na recepciji i uputio se ka izlazu.
Ona se skupi na klupici, nadajući se da je on neće videti, prateći ga pogledom što
je duže mogla.
Sa telefonom na uvu, napusti bar i izađe iz Sent Fransisa trčećim korakom.
„Romijale? Tarasov upravo pakuje kofere. Pokušaću da ga pratim, ostani na vezi.
Došla sam do neverovatnog otkrića.”
„Ja takođe imam nešto da vam ispričam.”
„Kasnije, ja... Pobogu!”
„Šta se događa?”
„Mislim da je u kolima!”
Ema prinese ruku viziru, da se zaštiti od bleska sunca. Mimo svih očekivanja,
hotelski vozač je upravo prišao nekom pikapu glomaznog oblika i ogromnom
haubom, ukrašenom srebrnkastim kljunom. Pružio je ključeve ogromnog kombija
Tarasovu, koji je odmah seo za volan.”
Iznenađena, Ema očajnički pogledom potraži neki taksi. Zamoli hotelskog
vozača da joj pomogne, ali je pikap već uleteo u saobraćajnu gužvu i počeo
postepeno da se gubi iz vidnog polja.
Sranje!
„Izgubila sam ga, Romijale! Zbrisao je prema parku.”
„U Bojlstonovoj?”
„Da.”
„Šta vozi?”
„Veliki dodž bordo boje, ali...”
„Ja ću ga pratiti!”
„Ne! Šta to pričaš? Nemoj da praviš...”

Dečak navuče veliku vojničku jaknu s krznenim okovratnikom i zavuče mobilni
telefon u džep. Hitro izađe iz sobe, strča niz stepenice kao da mu je život u pitanju.
Brzo prođe kroz hol luksuznog hotela, umalo nalete na staru gospođu koja je s
mukom hodala naslonjena na svoja kolica, spotače se o njenog maltezera i obori
konobara koji je nosio čaše za šampanjac na poslužavniku. „Pardon, žao mi je,
izvinite, ja...”
On pojuri ka predvorju hotela Four Seasons. Tu uoči nekog portira, utegnutog u
tamnu uniformu ukrašenu pozlaćenim dugmićima, koji je pomagao nekoj porodici
da istovari kofere.
Sad ili nikad, ne postavljaj sebi pitanja...
Motor je radio. Romijal u deliću sekunde sede na mesto vozača i naglo dade gas.
Vrata auta se zatvoriše dok je terenac ostavljao tragove uz jaku škripu guma.

23
Linija srca
Ko je u stanju da ne uzdrhti
kada pomisli na nesreće koje može
prouzrokovati samo jedna opasna veza.
Šoderlo de Laklo
Izašavši na aveniju, Romijal je već imao bordo pikap u vidnom polju. Čuo je
kako iz džepa dopiru Emin cvrkut i povici, jer nisu prekinuli vezu. On prinese
telefon uvu.
„Zaustavi taj auto i odmah se vrati u hotel!” uzviknu Ema.
Koračala je brzo, gurajući prolaznike u Bojlstonovoj kako bi što pre stigla u hotel.
„Razumeš li šta ti kažem?”
„Ovo nam je jedini konkretan trag!”
,,U ukradenom autu si i ne umeš da voziš!”
„Umem!”
„Izazvaćeš saobraćajnu nesreću i naći ćeš se u zatvoru!”
„Nema govora da odustanem.”
Ovog puta Romijal joj prekide vezu ispred nosa.
Po prvi put otkako su se sreli Ema postade zaista svesna opasnosti kojima izlaže
dečaka. Bez razmišljanja ga je uvukla u svoju istragu, misleći samo na sebe. Sada je
bila užasnuta zbog svoje nepromišljenosti, ali je bilo prekasno: potpuno je izgubila
kontrolu nad mladim Francuzom.
Ona ulete u predvorje hotela Four Seasons i uputi se ka liftovima. Bilo je potrebno
da ostane pribrana. Da se povrati. Da ponovo razgovara s dečakom. Opet ukuca
njegov broj. On se javi.
„Tu si, praznoglavi? Dobro, slušaj, u redu je. Prati tog tipa. Ali naređujem ti da
voziš oprezno i da ne dozvoliš da te uoče ni on ni policajci. Ne izlazi se nikakvom
riziku i ne izlazi iz kola ni pod kakvim izgovorom, je li ti jasno?”
„Da, mama.”
,,I da mi nikad više nisi prekinuo vezu!”
Romijalov telefon ispusti neki prodoran zvučni signal. Dečak pogleda u ekran:
bio je to znak da punjenje baterije pokazuje samo 7% kapaciteta.
Oseti želju da sebi iščupa kosu. Kako to da on, koji je proveo čitav život pored
elektronike, bude tako nemaran?

„Prazni mi se baterija”, požali se on. „Zovem vas čim bude nešto novo.”
Ema uđe u apartman, besna na samu sebe, zahvaćena osećaj em krivice i nemoći.
Nije mogla da učini ništa više da pomogne Romijalu, osim da se moli za njega.
Borila se da ne dopusti da je preplave emocije. Mali genijalac napustio je sobu u
žurbi, ostavljajući ekrane uključene i aplikacije aktivne. Sede u fotelju i pogleda
ispred sebe. U trenutku kada je kretao, Romijal je upravo čeprkao po arhivima Vol
strit žurnala. Otvorio je ikonicu sa brojnim člancima koje je ekonomski časopis
posvetio Niku Fiču. Nije to bio članak novijeg datuma: poticao je iz 2001. godine i
imao je dužinu agencijske vesti, ali je njegov sadržaj bio interesantan.
Afera Nik Fič lako njegov vodeći proizvod Jednorog niže uspeh za uspehom, da
li kompanija Fič d. d. još uvek ima kapetana broda? Šta se događa s Nikom Fičom?
To je pitanje koje lebdi na usnama svih u Silicijumskoj dolini. Poduža odsutnost
suosnivača i prvog akcionara kompanije stvarno počinje da zabrinjava.
Da bude još gore: već dva meseca, kao neki lenji učenik, Fič je u stvari „ućutkao”
upravni odbor, kao i promocije novih proizvoda.
Neuobičajeno odsustvo ovog vrednog radnika izazvalo je zabrinutost investitora
i pad vređnosti akcija na berzi.
Upitan na tu temu, ataše za štampu kompanije rekao je u lakonskom saopštenju
„da je sve u redu” u životu Nika Fiča, da on samo boluje od jakog bronhitisa i da će
se vrlo brzo vratiti na posao.
Ema kliknu na druge linkove sajta. Bilo je očigledno da se Fič narednih dana
zaista vratio na posao. Cene akcija kompanije na berzi ponovo su počele vrtoglavo da
skaču i informacija je malo-pomalo počela da se gubi iz sećanja u meandrima
interneta.
Ema ponovo pročita kraj članka.
Jak bronhitis, kažeš...
Ona odmahnu glavom i zatvori oči da se koncentriše. A šta ako je Nik stvarno bio
bolestan? Malo-pomalo praznine počeše da se popunjavaju. Bolest, krv, medicina,
zdravlje...
Toliko elemenata koji su se sada, kao niska bisera, nizali na Arijadninoj putanji
ka rešenju istrage.
Ema otvori oči i pogleda u ostale ekrane. Bolnička mreža...
Ona priđe tastaturi i dočepa se miša. Trebalo joj je dobrih pet minuta i nekoliko
veštih pokreta da shvati kako da obezbedi pristup dokumentima pacijenata i da
izvrši pretragu putem ključne reči.
Ona najpre ukuca „Nik Fič”.
Nikakvog odgovora.
Zanosiš se, devojko moja...
Onda pokuša sa novom pretragom: „Grupa + Helsinki”
Folder jednog pacijenta pojavi se na ekranu.
Ona oseti uzbuđenje oko srca. Nikada nije bila tako blizu istine.

Radilo se o izvesnom R Drejku, koji je sada hospitalizovan na Kardiologiji na
Jamajka Plejnu.
Ona kliknu da otvori fajl. Čim je pročitala ime bolesnika, kockice mozaika počeše
da se slažu u njenom mozgu.
Taj čovek zvao se Prins Drejk.
Prince Drake, Prince Dark: Princ Tame...
Bio je to Nik Fič. Poslovni čovek bio je trenutno hospitalizovan na Kejtinom
kardiološkom odeljenju!
Zaprepašćena ovim otkrićem, grozničava koliko i uzbuđena, Ema poče pažljivo
da pregleda Nikov medicinski dosije. Bilo joj je potrebno vremena, ali shvati ono
bitno. A ono što je zaključila, skameni je.
Fič je rođen sa samo jednom srčanom komorom. Bila je to ozbiljna urođena
srčana mana koja je onemogućavala pravilno napajanje krvi kiseonikom, čineći ga
bledunjavim dečakom za koga nije bilo sigurno da će doživeti zrelo doba.
Kada je imao osam godina, izvršena mu je parcijalna intervencija da bi se
popravilo napajanje krvi kiseonikom, a onda još dve operacije na otvorenom srcu
sedam i deset godina kasnije.
Iako su te intervencije bile zaslužne što je ostao u životu, mogle su samo da
odlažu neizbežno: pre ili kasnije, da bi nastavio da živi, bilo je potrebno da se izvrši
presađivanje novog srca. To presađivanje bilo je skoro nemoguće, imajući u vidu
njegovu izuzetno retku krvnu grupu, tu famoznu grupu Helsinki. Doživevši
četrdeset dve godine, Nik Fič je, dakle, bio neka vrsta čuda. Već godinama je u
najvećoj tajnosti bio predmet najbrižljivijeg medicinskog nadzora. Bez sumnje se
održavao u životu zahvaljujući gvozdenoj volji i dobroj dozi sreće. Ali njegovo srce
počelo je konačno da popušta.
Ema kliknu na desktop, da detaljno pregleda dokument. Poslednje beleške
pokazivale su da je Fič hospitalizovan pre dvadeset četiri sata i da je na listi čekanja
za presađivanje srca.
Ovog puta je poslovni čovek sve bacio na jednu kartu: transplantacija ili smrt.
Romijal se koncentrisao na vožnju. Baš se dobro uplašio kada se motor njegovog
terenca iznenada ugasio na crvenom svetlu semafora na Bikonu. Bilo mu je potrebno
malo vremena da ponovo krene i za trenutak pomisli da je izgubio trag kaskaderu.
Ali je pronašao bordo pikap na gradskoj obilaznici ka severozapadu.
Saobraćaj je bio zakratko usporen čepom na raskrsnici na isključenju za Državni
auto-put 93. Pošto su se automobili kretali branik uz branik, on obrati pažnju na
rukovanje menjačem. U Francuskoj je zajedno sa svojim ocem započeo obuku vožnje
s pratiocem, ali nikada ni za trenutak nije pomislio da će se tako brzo naći sam za
volanom nekog automobila.
Saobraćaj ubrzo ponovo postade tečan. Držao je na oku pikap bordo boje i
zavlačio se tako da ne bude primećen. Sada je dodž već vozio velikom brzinom u
pravcu severa. Za četvrt sata prođoše pored zoološkog parka Midlseks Fels,
okruženog hrastovima, belim borovima i orasima, zatim kombi skrenu ka istoku,

nastavi tako jedno desetak kilometara, pa onda krenu ka severu sporednim
putevima.
Dok se peo prema Louelu, industrijskom gradu koji je nekada bio u procvatu,
dečak se trudio da vozi na pristojnoj razdaljini od svoje mete. Lepota pejzaža
oduzimala je dah. Sunce je bilo na horizontu i brazdalo nebo žutim i narandžastim
trakama, koje su se spajale u izvezene rese svetlosnog prstena. Prostrana netaknuta
površina, posuta odsjajima mlečne boje jezera i srebrnkastim talasima neke reke,
pružala se unedogled.
U trenutku kada se Romijal najmanje nadao, pikap naglo skrenu nadesno i zađe
na neki uzak put, oivičen borovom šumom.
Ali gde on to ide?
Dečak se skloni pored puta i pozva Emu da je obavesti o svom položaju.
U Bostonu je sunce upravo zašlo iza oblaka. Ema neko vreme ostade u polutami
svoje sobe u potpunoj tišini. Oko nje kao da je vreme stalo. Uprkos tome što je sve
bilo očigledno, njena svest je teško priznavala strašnu istinu koja je upravo izašla na
videlo: Kejt je planirala da ubije svog muža, kako bi pribavila srce za svog
ljubavnika.
U glavi joj je kipelo, ali je postepeno sve postajalo jasnije. Informacije koje je
dobijala u toku prethodnih dana nadovezivale su se jedna na drugu i formirale nit
kojom se otkrivala užasna zamka. U glavi joj se ocrtao portret jedne žene. Žene
zaljubljene do ludila, koja je svoju inteligenciju stavila u službu čudovišnog plana.
Emi prođe kroz glavu jedan film. Slike, scene kojima nije prisustvovala, ali koje
je bila u stanju da ponovi i to ne samo u njihovim detaljima, već onakvim kakve su
zaista bile.
Sredina 90-ih godina. Kejt i Nik doživljavaju jaku ljubavnu strast. To dvoje je
stvoreno da budu zajedno i da se vole. Neodoljiva lepota, mladost, živa inteligencija.
Opsednuti su jedno drugim.
Njihova priča je snažna i jedinstvena. Ona nastaje prilikom onog famoznog
prvog susreta o kojem joj je pričala Džojs Vilkinson, jednog snežnog dana u restoranu
servisne stanice na auto-putu. To je za Kejt bilo iznad svega. To je dan kada se njen
život zaljuljao iz temelja, dan kada su se njih dvoje prepoznali, dan kada ju je Nik
spasao...
Ali Nik ima jednu tajnu: srčano oboljenje za koje on zna da može biti fatalno i
koje krije još od najmlađeg doba. Možda zato što ne želi da ga sažaljevaju, kasnije
zato što ne želi da izgubi kontrolu nad svojim preduzećem. On zna da može da umre
svakog trenutka i ne želi da to breme i bol nametne Kejt.
Onda zauzima distancu, čini je nesrećnom, jer je primorava da se udalji od njega.
Kejt je očajna. Gubi poverenje u sebe, ne razume zašto je Nik odbacuje i ide toliko
daleko da se podvrgava estetskoj hirurškoj intervenciji, nadajući se da će ga ponovo
osvojiti.
Šta se onda događa? Nema sumnje da Nik shvata da ona ide pogrešnim putem i
da mora da otkrije istinu onoj koju voli. To je otkriće koje mlada žena dočekuje s
olakšanjem. Ne samo da je Nik još zaljubljen u nju, već ona još ima priliku da ga

spase. To otkriće tera je da naglo prekine studije neurologije i da se okrene
kardiohirurgiji. To je početak jednog novog života, u potpunosti posvećenog poslu,
medicinskim istraživanjima i praćenju Nikovog zdravlja. Njeni radovi su briljantni i
istražuju nekoliko oblasti: imunosupresivni tretmani, genetska modifikacija krvnih
grupa... ali ne nailazi ni na šta što bi moglo da pomogne Niku. Jer uvek naleti na
neku prepreku: samo transplantacija može da spase čoveka koga voli, ali ona zna da
će Fičova posebna krvna grupa prouzrokovati odbacivanje svih organa koji potiču od
osobe koja ne pripada grupi Helsinki.
Dokle se može ići zbog ljubavi? Daleko. Vrlo daleko.
Ali postoji granica preko koje je malo osoba spremno da se upusti. Kejt ju je
prešla.
Kako se usudila? Šta je bio okidač? Još tu, putem neke neobične mimikrije, Ema
je bila skoro u stanju da vidi scenu kao na bioskopskom ekranu.
Jesen 2006. Usred jednog beskrajnog dežurstva u hitnoj službi pojavljuje se
pacijent malo šarmantniji od ostalih. Tip se upravo posekao vrtlarskim makazama.
On je mladi profesor filozofije. Momak je stvarno kul, inteligentan i zanimljiv. Kejt
preuzima brigu o njemu i ušiva mu ruku. Ona oseća da mu se sviđa, ali tip deluje
uzdržano. Ipak ne može da se uzdrži a da ne krene s flertovanjem. Sa njom
se svi momci tako ponašaju. Iako se time ne hvališe, ona zna da ima to nešto što
druge nemaju, iako joj ne godi, ne smiruje je. Ona već dugo bije neku drugu bitku.
Jedan beznadežni rat.
Ipak, tog popodneva nešto se otkači u njoj. Šta se stvarno dešava? Možda joj je
dan bio težak, a Metju je nasmejao, možda je osetljiva na njegovo obrazovanje,
možda on stvarno i ne pokušava da joj se udvara i ona ne oseća da joj se udvara.
Dakle, prihvata da popije koka-kolu s njim.
Početak je meseca oktobra. Miholjsko leto je u punom jeku. Zlatni sunčevi zraci
obasjavaju parking na kojem je parkiran kamion za dobrovoljno davanje krvi za
Crveni krst. Oni upravo piju čašu sode. Kako što po običaju radi sa svima, Kejt
pokušava da nagovori svog pacijenta da da krv. Ona mu se hvali i objašnjava da
upravo ona rukovodi tom akcijom, da bi bilo lepo od njega da učestvuje. On je sluša
a da je u stvari ne čuje. Gleda je kako vraća pramen plave kose iza uva. Pomišlja na
Grejs Keli u starim Hičkokovim filmovima. Pita se da li postoji neki tip koji ima sreću
da se svakog jutra budi pored nje. I odmah postaje ljubomoran. Već razmišlja kako
da pronađe način da je ponovo vidi. Smatra da je šarmantno što ona toliko navaljuje
da on da krv. Odgovara da nije više mlad. Ona mu kaže da to nije ozbiljno. On
uzvraća da se plaši igala. Ona predlaže da mu pravi društvo. On popušta sa
uživanjem.
Onda se život nastavlja svojim tokom. Možda su razmenili brojeve telefona, ali
to nije sigurno. U Kejtinoj glavi sećanje ne traje dugo. Ono počinje da bledi, ali dva
dana kasnije saznaje rezultate analiza krvi.
Ona najpre ne može da veruje svojim očima i zahteva od laboratorije da ponovi
analizu na drugom uzorku. Rezultat je potvrđen: Metju pripada baš grupi Helsinki!
Metju je rođen iste godine kao Nik. Ima istu morfologiju. Bio je savršen davalac.

Kako ne videti u tome znak sa neba? Neverovatnu priliku koja se nikada više
neće ponovo ukazati.
Šta se onda događa u Kejtinoj glavi u tom trenutku? Šta oseća kada shvati da je
jedini način da spase čoveka koga voli da postane ubica?
Kako se prelazi granica između ljubavi i ludosti?
Telefon zazvoni nekoliko sekundi pre nego što se Ema trgla iz svojih misli.
„Da, Romijale. Gde si?”
„Na desetak kilometara južno od Louela. Kaskaderov pikap upravo je skrenuo
na neki šumski put.”
,,U redu. Tip verovatno tamo ima kolibu ili neku vrstu kućice. Pošto znamo gde
se krije, hitno se vrati natrag u hotel.”
Dečak je oklevao. Ema začu buku motora terenca koji je nastavljao da radi.
„Vrati se, Romijale! Imam mnogo toga da ti ispričam. Treba da donesemo
odluku.”
Ali dečak je nije slušao. „Romijale, molim te!”
Dečak obrisa naočari. Nije mogao da se zaustavi sada, na samom cilju. Ne
saznati šta se nalazi na kraju puta za njega bi značilo nedostatak hrabrosti, lični
poraz.
On ponovo stavi naočari i krenu napred.
„Idem da vidim”, dobaci on Emi. „Biću na vezi.”
Baci pogled na bateriju - 3% - pa uđe u šumu. Staza je bila prekrivena debelim
slojem snega, ali su ogromne gume dodža raskrčile prolaz.
Što je dublje zalazio u šumu, bivalo je sve mračnije. Sunce je nestalo, sakrilo se
iza gustih četinara. Poče da se penje vijugavom stazom oko pola kilometra, u
polusenci.
Ema se grizla od brige.
„Jesi li još uvek tu, praznoglavi?”
„Da, ali stižem u ćorsokak.”
Dečak grčevito steže volan rukama. Na kraju staze dodž napravi polukrug i
krenu pravo na njega. „Pikap je tu, ali...” On začkilji očima. „Ali šta?”
„Mislim da nema nikoga za volanom.”
„Romijale, vrati se, dođavola!”
„Da, to je pametnije”, priznade on.
Sada se zaista uplašio. Šuma je u nekoliko sekundi postala mračna i izgledalo je
da se zatvara oko njega. On napravi manevar da ubaci u zadnji hod, ali je put bio
uzan i kola se zaglaviše u snegu.
Sranje...
Nalet znoja orosi mu čelo. Povuče kočnicu i izađe iz auta napolje, u hladnoću.
Plašt tišine zahvati šumu. Nekoliko pahulja otrese se s grana i one počeše da se
kovitlaju u vazduhu.

„Ima li koga?” upita on drhtavim glasom.
Nikakvog odgovora.
Napravi nekoliko koraka da priđe pikapu i pogleda kroz prozor. Nikoga.
Zapazi da vrata nisu zaključana. Baš se spremao da ih otvori, kada začu
škripanje koraka u snegu. Naglo se okrenu i primeti crnu senku koja se baci na njega.
Otvori usta da krikne, ali ga kundak oružja udari po lobanji.
I on izgubi svest.
Ema začu neprekidnu muklu buku i uhvati je panika.
„Praznoglavi? Čuješ li me?” upita ona vrlo zabrinutim glasom. „Objasni mi šta
se događa, Romijale! Molim te!”
Očiju punih suza, nije mogla da nastavi s preklinjanjem. Samo se čula produžena
zvonjava.
Veza se prekinula.

ŠESTI DEO
Preko granice

24
Heroji i zlikovci
Žali one koji se plaše,

jer oni stvaraju sopstvene strahove.
Stiven King
Noć je uveliko pala kada bordo pikap stiže u blizinu industrijske zone Nju
Hartland, između Našue i Sejlema, na granici Nju Hempšira i Masačusetsa.
Mesto je na prvi pogled bilo zaštićeno, malo žičanom ogradom, malo drvenim
palisadama, ali nedovoljno za onog ko je hteo da prodre unutra. Dodž prođe pored
glavnog ulaza, zaobiđe deo koji se pružao duž puta i lagano se pope diskretnom
alejom posutom šljunkom, pa najzad stiže pred tešku metalnu kapiju zatvorenu
lancem. Kaskader naglo zakoči, izađe iz kola, noseći polugu za obijanje vrata i velike
makaze. Pod svetlošću farova trebalo mu je samo nekoliko sekundi da deblokira
otvor između dvaju dvokrilnih vrata. Onda ponovo uđe u kabinu kombija i nastavi
put.
Stisnuto između reke i stare železničke pruge, mesto je počelo postepeno da
propada tokom 2000. godine. Kombi prođe kroz ružan predeo koji se pružao na
nekoliko hektara. Bili su tu zapušteni hangari i magacini, fabrike sa zazidanim
prozorima, neobrađeni tereni.
Sedeći za volanom pikapa, Oleg Tarasov uđe svom dužinom u hangar u kojem
su nekada bile smeštene klanice Okruga Hilsboro. Ta ustanova bila je poslednja u
zoni koja je zatvorena tri godine ranije, a jedan deo tih prostorija otkupio je neko ko
je davao velika obećanja, tako da je još uvek ostalo napajanje električnom strujom.
Opština je takođe pokušala da obnovi to mesto, izradila elaborat zajedno s
privatnim investitorima, napravila projekte da se jedan deo tog prostora iskoristi za
održavanje kulturnih priredbi i zabavu u slobodno vreme, ali ništa od toga nije
ugledalo svetio dana zbog ekonomske krize. Taj prostor je ostao na ugaru, bez
namene, zgrade ruinirane, sve to na veliku radost bespravnih stanara, bandi i
narkomana.
Tarasov iskoči iz kola i uključi prekidače za struju. Pojavi se treperava svetlost
koja slabašno obasja magacin.
Onda grubo izvuče Romijalovo telo, baci ga na tlo i udari mu nekoliko šamara da
ga povrati svesti.
Bez uspeha.
Tarasov je bio zabrinut. Pažljivo je pregledao pasoš koji je pronašao u jednom od
džepova dečakovih pantalona. On je bio maloletan i stranac. Zašto ga prati još od
Sent Fransisa? Da li je to bilo u vezi s ugovorom koji je morao da izvrši to veče? On u

glavi premota film šta mu se događalo tog dana. Namršti se kada se seti mlade žene
koja je ušla u hotelski lift zajedno s njim. Razmislivši malo, bio je siguran: čudno se
ponašala. Da li ga je i ona pratila? Ali zašto? Ipak je poštovao sve mere opreza. Kako
se često događalo, slaba karika ugovora bio je nalogodavac. Kolebao se da pozove
Kejt Šapiro, ali je dil bio strogo utvrđen: bez poziva, bez kontakta, bez tragova. Čisto
i jednostavno izvršenje onoga što je dogovoreno. On se zapita da li je obećana suma
vredna da nastavi. Zaključak je bio pozitivan. Žena je bila korektna. Nije znao kako
dolazi do sveg tog novca i to ga se nije ticalo, ali je očigledno imala pristup kešu.
Mnogo keša. I to neobeležene novčanice. Preostalo je da pokupi još milion dolara.
Odluči da ide do kraja ugovora.
Dok je čekao da ispita dečaka koji je ležao na zemlji, još uvek u nesvesti,
kaskader zgrabi neku gvozdenu stolicu, skloni s nje platno puno paučine i sede za
metalni sto. Prinese cigaretu ustima, zapali je i stavi kutiju sa šibicama na sto. Iskašlja
prvi dim, izvadi laptop iz torbe, otvori ga, detaljno pregleda fajl i strpljivo ukratko
ponovi sve informacije koje su se odnosile na čoveka kog je trebalo da ubije.
Romijal poče da primećuje narandžastu svetlost koja mu je treperila pred očima.
Osećao je muklo brujanje oko glave, istovremeno s oštrim bolom koji mu je probijao
lobanju. Ležao je na tvrdom i ledenom tlu. Pokuša da se pridigne, ali utvrdi da su mu
ruke sputane najlonskom vrpcom. Gde se ja to nalazim?
Kada zaista povrati svest, shvati da se nalazi u nekom hangaru za
zacementiranim prozorima i lošom sivozelenkastom svetlošću. Pokuša da se kratkim
trzajem oslobodi veza, ali mu se najlonsko uže ureza u meso. On iskrivi lice od bola i
shvati da neće uspeti da se oslobodi.
Dok su mu suze navirale na oči, spazi nekog čoveka kako odlučnim korakom ide
ka njemu. Krajnjim naporom pokuša da sedne, onda i da ustane, ali mu Tarasov
čizmom zgazi na grudi.
„Ne pomeraj se!”
Prestrašen, dečak ne se usudi se ni da podigne glavu.
„Zašto si me pratio?” upita on i pritisnu jače dečakov grudni koš.
Romijal zatvori oči i sav se zgrči.
„ZAŠTO?”, zaurla Tarasov tako jako da dečak briznu u plač.
Sav van sebe, Rus ga šutnu u rebra. Romijalu se preseče dah, pa ga onda nakon
pretrpljenog šoka spopade jaka navala kašlja.
Onda ga Tarasov strahovito zgrabi za jaknu i odvuče u neku prostoriju bez
prozora, čiji su zidovi i plafon bili obloženi metalom. Kaskader ispusti Romijala da
svom težinom padne na zemlju, pa onda zatvori vrata za sobom. Dečak dugo nije
uspevao da shvati gde se nalazi. Ledeni vetar ga ošinu po licu. Podiže glavu. Svež
vazduh izlazio je iz spiralnih cevi nekog ogromnog isparivača. Bio je zatvoren u
hladnjači.
Boston
Prodavnica delikatesa Zelig fud
Metju je gurao kolica i pokušavao da prokrči sebi put do odeljka s voćem i
povrćem.

„Brže, tata, brže!”, zapijuka Emili i zakači se za naslon kolica.
Metju pomilova svoju kćerku po licu i dohvati struk peršuna, glavicu salate, beli
i crni luk.
Najzad primeti na jednoj polici krompir iz Noarmutjea, koji je njegova žena
obožavala. Već je obišao polovinu gradskih prodavnica ranog povrća i voća, a nije
uspeo da nađe tu poslasticu. Bilo mu je stalo da to veče sve bude savršeno. Hteo je da
pripremi praznični obrok sastavljen od svih Kejtinih omiljenih jela. Uprkos preterano
visokoj ceni, snabde se povećom količinom krompira, proveri spisak da nešto ne
nedostaje i krenu prema kasama.
„Tata, ne zaboravi piće za Božić Batu!” razvika se Emili.
„Da, u pravu si”, reče on i napravi polukrug.
Na polici s kvarljivom robom zajedno odabraše tetrapak s milkšejkom.
„Dodaćemo punu čašu burbona. Božić Bata to mnogo voli i to će mu prijati po
ovoj hladnoći”, dodade on i krajičkom oka pogleda svoju kćerku.
„Dobra ideja!” nasmeja se ona.
Metju joj uzvrati osmehom i zapisa u glavi da ne zaboravi da i sam popije jednu
čašu pre nego što se Emili pojavi u salonu sutra ujutro.
Romijal se kočio od hladnoće. Sav u strahu, s kolenima savijenim na grudi,
zavukao je lice u krznenu kapuljaču jakne. Pogleda na sat. Bio je u hladnjači već više
od dvadeset minuta. Polomljene drvene letve bile su složene u jednom uglu
prostorije. On ih brzo obori. Zidovi su bili prekriveni plesni i rđom. Bilo je nemoguće
zaustaviti hlađenje iznutra. Nemoguće otvoriti vrata.
On poče očajnički da duva u ruke, pokušavajući da se zagreje. Tresao se od
hladnoće, usne su mu drhtale, zubi cvokotali. Srce mu je ubrzano lupalo, kao posle
podužeg izlaganja naporu.
U početku se premeštao s noge na nogu, da se ne smrzne, ali je hladnoća bila
toliko jaka da se sav ukočio, prodirala mu je kroz odeću, koža mu se naježila.
Onda iznenada, kada je izgubio svaku nadu, buka dekompresije nadjača brujanje
hladnjače. Vrata se otvoriše i kaskader krenu ka njemu, s laptopom u jednoj i nožem
u drugoj ruci.
„Strašna je ova hladnoća, zar ne?” reče on i naže se ka dečaku. „Ne možeš ni
zamisliti do kojeg nivoa može ići mučenje pre nego što ga doživiš.”
Tarasov potezom sečiva prekinu najlonsku vrpcu, što stvori rane na Romijalovim
zglobovima. Dečak skoro puzeći izađe iz hladnjače.
Tarasov ga je pratio pogledom. Znao je kakve štete može da nanese nagla
promena temperature. Romijal gotovo ostade bez daha. Poče da kašlje, da se trlja po
leđima, rukama, licu, ali je i dalje osećao hladnoću. Samo mu je topliji vazduh, koji je
prosto gutao, stvarao malo ugodnosti.
Tarasov mu dopusti samo nekoliko trenutaka predaha.
„Neću da ti ponavljam pitanje deset puta”, upozori ga on. „Izbor je jednostavan:
ili ćeš mi odgovoriti smesta, ili se vraćaš u hladnjaču, da iz nje nikada više ne izađeš.”
Romijal nastavi da dahće zatvorenih očiju. Tarasov nastavi s pretnjama:

„Ti misliš da je ovo što si doživeo pakao, ali varaš se. Bilo je to samo predjelo.
Razmisli dobro: ti si usred nedođije. Moći ćeš da vrištiš koliko hoćeš, niko te neće
čuti. Ako ne progovoriš, crknućeš sasvim sam, lagano i na užasan način.”
Romijal otvori oči, baci pogled unaokolo. Nikakvog izlaza, nikakve nade da
može da pobegne. Nijednog mesta da se sakrije.
Rus stade ispred njega.
„Pitam te poslednji put: zašto si me pratio?”
Dečaka ponovo obuze napad kašlja. Tarasov izgubi strpljenje i zgrabi ga za kosu.
„Hoćeš li da mi odgovoriš?”
Romijal skupi svu snagu, naglo spusti glavu i čelom zadade iznenadni udarac u
grudni koš svog otmičara.
Iznenadni napad zbuni Rusa. Dečak to iskoristi i dade se u trk, ali ga kaskader
udarcem nogom zaustavi u zaletu.
„Gde si mislio da odeš tako?”
Romijal se svom težinom prostre na metalni sto, na koji je Tarasov stavio svoje
stvari.
Ubica se u sekundi baci na njega i zadade mu žestok udarac. Direkt u stomak,
kroše, lakat u rebra. Udarci su pljuštali bez prestanka. Pljusak batina nastavi se
nogama, sve dok se Romijal ne nađe na zemlji.
Kada se oluja smiri, dečak, sav izubijan, nije više imao snage da ustane. Tarasov
ga ščepa za jaknu i ponovo ga odvuče do hladnjače.
„Иди к черту!” zaurla on i zatvori metalna vrata.
Proveri da li su dobro zatvorena i vrati se u glavni magacin. Vrati na mesto sto
koji je dečak oborio i pokupi laptop, paklu cigareta i ključeve.
Proveri da li je laptop polomljen i stavi ga u torbu koju stavi na mesto suvozača
u pikapu. Izvadi cigaretu i pogleda na sat. Kasnije, pomisli i vrati cigaretu u kutiju.
Uputi se ka dnu hangara, gde se nalazio niz komora zaštićenih metalnim
vratima. Otvori prvu, gde je bio parkiran motor sa izgledom čopera iz 70-ih godina
prošlog veka: harli-dejvidson fet boj, jarkožutog hromiranog cilindra.
On izvuče motor iz hangara i odveze ga na svetio dana. Bila je to mašina sa
ogromnim rezervoarom, širokim gumama, izazovnom viljuškom i rupičastim
felnama.
Proveri da li mu je glok u futroli, s desne strane grudi, zatim zavuče još jedno
manje oružje u korice na nožnom članku. Navuče kacigu i široku jaknu, pa onda
uzjaha čeličnog konja.
Dade gas i aktivira GPS uređaj na komandnoj tabli, da unese tačne koordinate
kuće Metjua Šapira. Sistem za navođenje skoro istog trenutka izbaci razne pravce
puta kako da se stigne do Bikon Hila. Tarasov izabra najbrži. Navuče rukavice, još
jednom pogleda na sat i krenu ka izlazu iz skladišta. Tu uključi prekidač da ugasi
svetio i nastavi kroz prostor nekadašnjih klanica.

Motor se izvuče s krivudavih puteva koji su okruživali Vindam i brzo stiže na
Državni auto-put 93 i krenu ka Bostonu. Dok ga je vetar šibao po licu, Oleg Tarasov
vozio je s otvorenim vizirom i prepustio se zvuku motora s dva cilindra da ga
uljuljka. Saobraćaj se odvijao iznenađujuće tečno. Vozeći u tom ritmu, trebalo mu je
do grada manje od četrdeset minuta.
Usredsređen na vožnju, pomisli na neobični ugovor koji treba da izvrši. Bilo bi
mnogo jednostavnije da smesti metak u glavu Metjua Šapira ili da mu prereže grlo
potezom noža. Ali Kejt Šapiro bila je jasna: nije želela nikakvo oružje. Jer bi upotreba
vatrenog oružja ili noža značila bi skoro neminovnu policijsku istragu. A njoj je bilo
veoma stalo do toga da policajci ostanu daleko od tog posla.
Još tog popodneva ponovila mu je da je plaćanje preostalog iznosa uslovljen
činjenicom da se plan odvija tačno kako je ona predvidela: njen muž mora da pogine
u teškoj saobraćajnoj nesreći. Ta nesreća prouzrokovaće lobanjski traumatizam,
praćen krvarenjem mozga.
Oleg proguta pljuvačku. Kejt ga je izabrala zato što je kao mladić u
Rusiji započeo studije medicine i radio kao bolničar. Njemu, dakle, nije bilo teško
da tačno razume doktorkine instrukcije: potpuno i nepovratno uništiti centralni
nervni sistem, smešten u lobanji Metjua Šapira, ali bez diranja ostatka tela. Drugim
rečima, simulirati saobraćajnu nesreću da mu uništi mozak, ali da mu sačuva ostatak
tela. U slučaju moždane smrti, srce može nastaviti da kuca više od dvadeset četiri
sata, jer aparati za reanimaciju omogućavaju održavanje apsorpcije kiseonika u krvi.
Tarasov se držao principa da nikada ne pokušava da shvati motive svojih
klijenata. Niti da o njima sudi. Svako je uvek imao svoje razloge. Nema veze:
makijavelistički plan koji je smislila ta žena ledio mu je krv u žilama. Ona je išla do
detalja, dotle da mu je sama sugerisala mesto nesreće. A to je bila prokleto dobra
ideja...
Venac je bio uska betonska padina, i to ne pored strme morske obale već na
usponu terena koji je omogućavao da se izbegne saobraćajni čvor. Ko je znao za
njega, mogao je da uštedi dragoceno vreme između Konolijeve avenije i Ulice Roup,
uličicom iza železničke stanice Jamajka Plejna.
Iako konfiguracija terena nije dozvoljavala prekoračenje brzine, u poslednje dve
godine troje motociklista tu je izgubilo život. Udruženja motociklista nisu propustila
da ukažu na opasnost zbog nedostatka metalnih sigurnosnih branika kraj puta. U
pitanju je bilo rastojanje koje je odvajalo kolovoz od ograde: prazan prostor od
pedeset centimetara, koji je lako mogao da se pretvori u giljotinu ako bi se dogodilo
da se motociklista nekim slučajem nađe van kolovoza. Tako su u intervalu od
nekoliko meseci dva čoveka sa užasom posmatrala kako se njihove kacige zaglavljuju
u međuprostor branika, dok se treći direktno zakucao u jedan od stubića sigurnosne
ograde. Ta tri smrtna slučaja na istom mestu bila su opomena za opštinsko
rukovodstvo. Razvila se rasprava kako da se poboljša sigurnost te deonice puta.
Opštinska uprava odbacila je svaku odgovornost i jednostavno zabranila taj put za
motocikle.
Ali ko je uopšte poštovao tu zabranu?
Po Kejtinom mišljenju, njen muž svakako nije...

Oleg spusti vizir kacige. Baci pogled u retrovizor i ubrza da pretekne kolonu
kamiona. Povećanje broja tabli s obaveštenjima najavljivalo je blizinu grada. On
udvostruči pažnju, da ne bi promašio izlaz broj 26, koji je vodio ka Storouovom
drajvu. Kako mu je pokazivao GPS, pratio je brzu saobraćajnicu koja je išla duž reke
Čarls do raskrsnice s Bikonom. Krenu u pravcu Koplijevog trga, dočepa se
Mauntvernonske ulice i dođe do Luisburškog trga. Parkira motor ispod drveća u
parku, skide kacigu i stavi cigaretu u usta. Poče da pretura po džepovima, ali nije
nikako uspevao da pronađe kutiju sa šibicama. Nervozan što neće moći da zapali
nijednu cigaretu, mrko pogleda na prozor koji mu je označila Kejt Šapiro.
Povremeno je kroz prozorsko staklo uočavao siluetu čoveka i male devojčice.
Bilo mu je neprijatno, ali taj čovek će za manje od dvadeset minuta biti mrtav.
„Jesu li lepi ovi moji crteži?” upita Emili, dok je pružala ocu tri kartonska lista.
Met ih pažljivo pogleda: usred prave simfonije toplih boja, ostvarene bojicama i
markerima, jasno su se nazirali irvasi kako vuku sanke Božić Bate, neka princeza i
Sneško Belić. Prilično dobro za devojčicu od tri i po godine.
„To je divno, draga!”, oduševi se on i pomilova je po kosi. „Mama će biti
zadovoljna kada vidi kako si dobro naslikala naš jelovnik. Hoćeš li da ih staviš na
sto?”
Emili potvrdi i stušti se u trpezariju, pope se na stolicu i u svaki od tanjira
rasporedi jelovnik za to posebno veče, koji se sastojao od omiljenih jela njene majke:
Karpačo Sen Žak, sa dodatkom kavijara
Supa od artičoke uz brioš sa tartufima
Ostrige rokfeler
Jastog iz Mejna na tiganju i krompir iz Noarmutjea Torta od oraha i čokolade
„Pazi da ne padneš!” dobaci Metju koji ju je nadzirao izdaleka.
On obrisa ruke o kecelju, ponavljajući u glavi sastojke za fil kojim će napuniti
rokfeler ostrige: beli luk, maslac, peršun, salata, ljuti luk, slanina, prezla, maslinovo ulje,
alevapaprika iz Kajena...
Met pogleda u zidni sat. Kejt treba da naiđe uskoro. Proveri da li je stavio da se
hladi bocu šampanjca koju je čuvao za ovu priliku, zapita se da li mora prethodno da
zagreje pećnicu, prekontrolisa kako teče pečenje krompira...
„Tata, gladna sam!” požali se Emili.
On podiže glavu. Devojčica se već vratila da se igra ispod jelke. „Za nekoliko
minuta, dušo”, umiri je on.
Venčići koji su svetleli naginjali su varijacijama roze, srebrnkaste i plave,
stvarajući čarobni prsten oko njegove kćerkice, koja je podsećala na neku princezu.
„Slikaću te pored jelke i poslaću snimak mami da dođe što brže”, odluči on.
Baš kada je uzeo telefon u ruke, on zavibrira. Bila je to njegova žena.

25
U dolini senki
Nevolja nas kao žestok vetar sprečava da idemo gde mi

želimo, ona nas razgolićuje i stavlja nas licem u lice s nama
samima, onakvim kakvi smo, a ne kakvi mislimo da jesmo.
Artur Golden
24. decembar 2010.

Jamajka Plejns (predgrađe Bostona) 20.59
Bolnička soba kupala se u beličastoj svetlosti. U očekivanju transplantacije, Nik
Fič je upao u komu. Sada se život poslovnog čoveka održavao veštački samo pomoću
respiratora uključenog pored kreveta. Kejt se namršti, proveri kako funkcioniše
infuzija, parametri i kakav je elektrokardiogram. Zatim se naže i na usta svog
ljubavnika položi brz poljubac.
Vidimo se uskoro. Ne brini. Ja brinem o svemu.
Ona zatvori oči da povrati rezerve energije, zatim duboko uzdahnu, skide belu
bluzu i izađe iz sobe.
Ne smeš nikako omanuti. Drži se plana.
Siđe liftom do prizemlja i pozdravi nekoliko kolega u hodniku do urgentne
službe. Ne gubi vreme.
Kako se i nadala, u bolnici je bilo mirno. Osim povreda „ostriga” nožem, veče
pred Božić uvek je bilo znatno manje živo nego 31. decembra.
Čak je i sala za odmor izgledala zahvaćena nekom vrstom mrtvila, uprkos
dekoraciji.
Kejt pokupi kaput, torbu i mobilni telefon iz svoje kasete. Najpre pozva muža.
Pričala je s njim dok je hodala i prelazila prozirni hodnik koji je vodio do parkinga,
izigravajući ulogu uzorne supruge i savršeno unapred predviđajući svaku Metovu
reakciju.
„Halo, dragi. Izlazim za trenutak iz bolnice, ali je moj auto još uvek usidren na
parkingu!” šlaga ona. „Ti si kao i uvek u pravu: stvarno treba da se otarasim te
krntije.”
„Rekao sam ti to hiljadu puta...” primeti Metju.
„Ali sam toliko vezana za moju staru mazdu! Znaš da je to prvi auto koji sam
mogla da kupim kada sam bila studentkinja.”
„Bilo je to u devedesetim godinama, srce moje, a već u to vreme bio je druga
ruka...”

„Pokušaću da uhvatim metro.”
„Šališ se? U tom pustom kraju u ovo doba previše je opasno. Palim motor i
dolazim da te pokupim.”
„Ne, stvarno je mnogo hladno. Pada nekakva mešavina kiše i snega, nije mudro
da krećeš, Mete!”
Vrlo dobro je znala da će on navaljivati. Pusti ga da igra svoju ulogu muškarca
zaštitnika pa onda „popusti”:
,,U redu, ali pazi! Čekam te”, reče ona i prođe kroz automatska vrata.
Prekide razgovor i izađe na parking.
Hladnoća ju je štipala za lice, ali je nije osećala.
21.03
Samir Naraheiem okrenu kontakt-ključ svog kamiona-cisterne i napusti
prostorije mlina Ol vet, zapadno od industrijske zone na Jamajka Plejnu.
Obavljao je poslednju isporuku pre povratka kući i ženi Sajani. Radni dan je bio
dug i težak. Samir nije morao redovno da radi na Badnje veče, ali mu je na nesreću
gazda iznenada telefonirao još u rano jutro, da ga zamoli da zameni vozača koji se
nije pojavio na poslu. Mada je njegova supruga predvidela da provedu dan zajedno,
Samir se nije usudio da odbije predlog svog šefa. U vreme ekonomske krize i s
obzirom na Sajaninu trudnoću, nije bio trenutak da rizikuje gubitak posla.
Nema veze, to je život...
On pogleda na sat na komandnoj tabli.
Ne bih smeo da odugovlačim!
Morao je da isporuči teret s brašnom nekoj fabrici u Kvinsiju, južno od Bostona,
pre 22 h.
Samir lagano ubrza, vodeći računa o dozvoljenom ograničenju brzine.
Nije mogao ni da zamisli da će za nekoliko minuta ubiti nekoga kamionom...
21.03
Kejt krenu napred u prostor spoljnog parkinga da preuzme svoj auto. Došavši do
mesta broj 66, sa čuđenjem otkri da je prazno. Kupe joj je bio ukraden!
To nije moguće!
Parkirala je auto na uobičajeno mesto kada je stigla u bolnicu u rano popodne,
bila je sigurna u to!
Oseti kako je zahvata bes i poče da okleva šta da preduzme. Trebalo je da pozove
plaćenog ubicu i da mu da zeleno svetio pre nego što Met izađe iz kuće. Ali je uspeh
njenog plana takođe zavisio i od činjenice da ona bude prva na mestu „nesreće”.
Želela je da po svaku cenu nadzire dolazak hitne pomoći i da iskoristi nedostatak
ljudstva zbog Božića. Mislila je da u prvo vreme igra dvostruku ulogu: lekara i
supruge žrtve. Zahtevaće da drži Metjuovo telo „pod nadzorom” do bolnice, da
ubrza angiografiju koja mora da potvrdi moždanu smrt, da se sama pobrine da se
njegovo srce veštački održava u funkcionalnom stanju i da brzo reši problem
pristanka za donaciju organa. Tog jutra nije zaboravila da proveri da li je u

novčaniku njenog muža knjižica davaoca organa, na šta ga je ubedila da pristane pre
tri godine. Znala je da će biti na njoj da donese odluku kada medicinska služba
postavi pitanje donacije organa, jer je njen muž imao labave odnose sa svojim
roditeljima koji su živeli na Floridi, a nije imao druge rodbine u Bostonu.
Njen plan uspeće pod uslovom da se sve odvija vrlo brzo. Kada uzimanje organa
bude odobreno, laboratorija će pristupiti serumološkoj analizi i utvrditi stanje organa
prema medicinskoj slici. Isto tako biće izvršeno ispitivanje koje će uputiti na moguće i
podesne primaoce. Nik se nalazio na listi prioriteta, na crvenoj listi, i biće odmah
identifikovan. Ona je već dva meseca vrebala raspored lekarskih ekipa, i kako nije
mogla sama da operiše Nika, obezbedila je da dežurni kardiohirurg te večeri bude
najbolji u bolnici.
Već danima, mesecima, godinama - sve je isplanirala u detalj.
Osim da će joj ukrasti auto s prokletog parkinga...
Ostani smirena.
Kejt nije predvidela tu vrstu teškoće, ali će morati da sačuva hladnokrvnost. Kao
u šahu. Pomisli na rečenicu koju je izgovorio šahovski velemajstor
Tartakover: Taktika se sastoji u znanju šta treba da se uradi kada postoji nešto što treba da se
uradi. Strategija se sastoji u znanju šta treba da se uradi kada nema ništa da se uradi.
Trčećim korakom ode do kućice u kojoj je bio stražar zadužen za čuvanje
parkinga i prijavi mu krađu kola.
„To je nemoguće, gospođo. Ja radim od podne. Poznajem vaš kabriolet i mogu
vas uveriti da nije izašao van kruga bolnice.”
„Ipak dobro vidite da više nije ovde!”
„Onda ste ga parkirali negde drugde! To se stalno događa. Prošle nedelje je
doktor Stern takođe mislio da su mu ukrali porše, iako je došao na posao taksijem!”
„Ali ja nisam luda!”
„Nisam to rekao, gospođo! Baciću pogled na niže nivoe”, reče on, pokazujući na
monitore bezbednosnih kamera. To je to...
Kejt se već okrenula da ode, kada joj se obrati čuvarev glas: „On je ovde, vaš
kupe, gospođo. Nivo - 3, mesto br. 25!” saopšti on i pokaza na ekran, dok mu se na
licu pojavi pobedonosni osmeh, kao da hoće da kaže: Vi lekari ste svi udareni...
Kejt odustade od liftova i krenu stepenicama koje su vodile na podzemne
parkinge.
Ovaj imbecil od čuvara bio je u pravu. Mazda je bila parkirana na poslednjem
nivou.
Kako je to bilo moguće? Imala je mesto na svoje ime napolju. Nikada nije ni zašla
ovde. Neko je pomerio auto, sigurno. Ali zašto? Da li je to bilo u vezi sa svežnjem
ključeva koje je izgubila početkom nedelje? Pitanja su joj se motala po glavi, ali je
odlučila da ih ignoriše.
Pogledala je na ekran telefona: nedostupna mreža. Normalno, bila je u suterenu.

Otvori kola, dade kontakt i izađe s podzemnog parkinga. Kada se nađe na
površini, krenu ka izlazu. Pre nego što će izjuriti na ulicu, uputi kratak poziv Olegu
Tarasovu, da mu najzad da zeleno svetio.
Kada se uključi u saobraćaj, primeti u retrovizoru veliku kamionsku cisternu,
koja se kretala na uglu avenije u smeru suprotnom od njenog.
Stara industrijska zona Vindam 21.08
Prostorija hladnjače utonula je u mrak.
Romijal kresnu novu šibicu iz kutije koju je uspeo da ukrade ubici kada ga je ovaj
mlatio. Naivno je verovao da mu može biti od koristi, ali nije bilo ničega što bi mogao
da upali u ledenom skladištu. Nagomilane drvene letve bile su previše vlažne da bi
primile vatru.
Drvce šibice se upali i proizvede slabu svetlost koja potraj a samo nekoliko
sekundi.
Zatim prostorija utonu u potpuni mrak.
Dečaka obuze mrtvačka hladnoća, obuze mu grlo, ukoči lice, paralisa nos i uši.
Ledeni dah prosto mu opeče ruke, uvuče mu se u telo i prodre u kosti sve do kičme.
Bio je to nevidljivi neprijatelj protiv kog nije mogao da se bori.
Pošto se najpre ubrzao, njegov srčani ritam je usporio. Drhtavica i strah spregli
su se u strašan umor. Osećao je kako ga postepeno napušta snaga. Iznemogao je. Da
ne bi zapao u stanje obamrlosti, postavi sebi za cilj da upali šibicu, to potraj a oko dva
minuta i on onda završi s tim ceremonijalom.
Njegova stopala i noge bili su ukočeni, kao pod tetanusnim grčevima. Na
časovima biologije naučio je da u borbi protiv hipotermije krv napušta udove, da bi
zaštitila dve svetinje, srce i mozak.
Mutilo mu se u glavi, bio je blizu gubitka svesti. Nije bio u stanju da otvori usta
ili da govori, i misli su mu bile usporene. Bronhije su mu bile začepljene, ali više nije
imao snage ni da kašlje. Jedva je uspevao da diše.
Ni u jednom od svojih košmara nije pomislio da hladnoća može biti tako jaka. I
kaskader je dobro predvideo: najstrašnije je bilo kada je postao svestan da niko neće
doći da mu pomogne. Saznanje da će crknuti sam, u tami, pod užasnim mukama.
Boston, Bikon Hil 21.09
Nakon manje od minuta pošto je završio razgovor, Oleg Tarasov primeti Metjua
Šapira kako prosto u letu silazi niz ulazne stepenice. Rus navuče kacigu i rukavice,
ne ispuštajući mladog profesora iz vida. Ugleda ga kako opkoračuje svoj motor i
njegov stručni pogled tačno odredi model: trijumf tajger kjub s kraja 50-ih godina
prošlog veka, divno obnovljen, s okruglim farom, niskim sedištem i sjajnocrvenim
točkovima.
On pusti da Šapiro ide malo ispred njega, dade gas harliju i krenu u stopu za
njim.
21.11
U žurbi da se nađe sa svojom ženom, Metju punom brzinom prođe kroz grad,
kroz četvrt koju je poznavao kao svoj džep, putem kojim je prošao stotinama puta.

Ulice Čarlsova, Bikon, Arlingtonska... Uprkos sitnoj kiši pomešanoj sa snegom,
njegov stari motor se priljubio uz asfalt i dobro se držao na putu. On još više ubrza
na Kolumbu, ogromnoj pravolinijskoj saobraćajnici koja je povezivala centar sa Saut
Endom, Roksberijem, a na istoku s Jamajka Plejnom. Bilo je još rano, ali je grad bio
pust. Javna rasveta s dekoracijama preplitala se s onom iz poslovnih zgrada i radnji.
Srebrnasti anđeli bili su zakačeni na uličnim svetiljkama, venčići i zvezdice svetleli su
u hiljadu boja, a neobični svetlucavi diskovi ležali su po drveću i stvarali futurističku
atmosferu.
Približavanjem perifernim četvrtima, rasveta je postajala sve ređa. Metju oseti da
njegov motor posrće dok je prevelikom brzinom ulazio u kružnu raskrsnicu,
smeštenu iznad železničke stanice Venac, betonskoj padini između Roupa i
Konolijeve avenije, ulice u kojoj se nalazila Kejtina bolnica. Ta prečica je zvanično bila
zabranjena za motore, ali on nikada nije video nijednog policajca da nekoga kažnjava
na tom mestu.
Ipak je vozio oprezno, zbog nestabilnog tla. Malo pre nego što je ušao u oštru
okuku, primeti u retrovizoru drugog motociklistu, koji je vozio ogromnog
prepravljenog harlija. Previše se prilepio uz njega. Zaslepi ga far.
Nemam želju da se trkam, pomisli on, uspori i stisnu se na desnu stranu, da mu
oslobodi prolaz. Drumska krstarica se prestroji kao da će ga preteći, ali u poslednjem
trenutku se silovito ustremi ka njemu. Prednji točak harlija udari u zadnji trijumfa i
izbaci ga iz ravnoteže. Iznenađen silinom udarca, Metju izgubi kontrolu nad
motorom.
Poslednjim trzajem okrenu upravljač i blokira zadnji točak da umiri motor, koji
poče da kliza po raskvašenom asfaltu i zaglavi se između žlebova metalne ograde.
Metju polete s trijumfa i otkotrlja se na tlo. Njegova kaciga udari nekoliko puta po
putu, jednom nogom bočno zakači stub koji je pridržavao branike i onda se zaustavi.
Bilo mu je potrebno desetak sekundi da shvati šta mu se dogodilo. Još uvek na
zemlji, pokuša da stane na noge, ali zaurla od bola. Desna noga mu je bila slomljena.
Nasloni se na branik i skide kacigu. Kada mu se lice oslobodi, Metju ugleda vozača
čopera kako se ustremio na njega, naoružan palicom za bejzbol.
Taj čovek je već bio zamahnuo, spreman da mu razbije potiljak...
Dve strelice iz pištolja za izazivanje elektrošoka pogodiše Rusa iza vrata i
onesposobiše ga. On se naglo sruši na zemlju, kao gromom ošinut.
Ema, odevena u par crnih helanki i kožnu jaknu, iskoristi paralizovanost ubice
da ga razoruža.
„Jeste li dobro?”, upita ona i hitro krenu ka Metjuu.
On podiže glavu ka toj ženi, čije se lice jedva naziralo ispod skijaške kape, koja je
iskrsla niotkud da mu spase život.
„Ali... šta se događa?”
„Reč je o vašoj ženi!” povika Ema. „Pokušava da vas ubije!”
„Šta? Vi buncate! Ko ste vi?”
Ema nije imala vremena da odgovori.

Dva okrugla i zaslepljujuća fara probiše se kroz mrak. Kejtina mazda parkira se
pored harli dejvidsona. Doktorka izađe iz auta i hladnim pogledom proceni situaciju.
Ništa se nije odvijalo kako je predvidela.
„Draga!” pozva je Metju.
Kejt ga čak i ne pogleda. Samo se pitala ko je ta žena sa izgledom Žene-mačke,
koja je upravo osujetila njen plan. Rešavati probleme jedan za drugim.
Ona se naže nad Tarasovom i spazi strelice elektropištolja zarivene u njegov vrat.
Paralisanog nervnog sistema, ubica je nepomično ležao na asfaltu i s mukom
pokušavao da povrati svest. Kejt poče da pretura po unutrašnjem džepu Olegove
jakne i pronađe ono što je tražila: poniklovani glok 17, s punim šaržerom. Kejt uze
automatski pištolj i ispali hitac u Emu, da je natera da uzmakne. Sa ispruženom
rukom, uspravnog držanja, s prstima savijenim oko okidača, Kejt krenu ka svom
mužu.
Još uvek mogu da spasem Nika. Metak u glavu ubiće Metjua, ali će mu srce biti
sačuvano.
„Kejt, draga, šta to radiš? Šta ti...”
„Ćuti tu!” zaurla ona. „Ne zovi me draga! Ti me ne poznaješ! Ti ne znaš ništa o
meni! NIŠTA!”
Ja ću provesti život u zatvoru, ali Nik će živeti...
Lice lepe doktorke se izobličilo. Izgubilo je ljupkost i lepotu i postalo samo
maska od porcelana, belo i hladno. Samo su joj oči gorele, blistale besnim plamenom.
Ona kao robot nastavi da hoda ka svom mužu.
„Mnogo bih volela da ti objasnim, Mete, ali ti ne bi mogao to da razumeš.”
Ema je bila pognuta na drugoj strani puta. Skrenu pogled i primeti kako
kaskader očajnički pokušava da ustane. Tek tada spazi futrolu s dugmićima na
kopčanje na nožnom članku Tarasova. Nešto joj kvrcnu u glavi. Ona otpuza do njega
i izvuče smit i veson 36 iz futrole. Obavi prste oko drške pištolja i ispruži ruku, kako
bi imala Kejt na nišanu.
Nema vremena za postavljanje pitanja.
Cev Kejtinog gloka bila je uperena u Metjuovu glavu, a cev Eminog pištolja u
doktorku. Obe žene bile su spremne da otvore vatru. Ema se molila da joj ruka ne
zadrhti. Ona prva pritisnu okidač.
Pogođena u grudi, Kejt pade unazad. Telo joj se zaljulja iznad sigurnosne ograde
i prevrnu u strmu provaliju.
Nakon pucnja nastade duga, skoro nestvarna tišina.
Odbačena na tlo žestinom trzaja, Ema nekoliko sekundi ostade drhteći, šokirana,
bez glasa.
Oleg Tarasov je najzad s teškom mukom uspeo da se pridigne na noge i shvatio
da je za njega najbolje da nestane. Pope se na harli bez kacige, dade gas i pobeže u
suprotnom smeru od onog iz kojeg je stigao.
Na raskrsnici na nekih pedesetak metara odatle, kamion s brašnom Samira
Narahejema iznenada nalete pravo na njega.

Ema se pribra. Ugleda Metjua na nekoliko metara od nje, iznemoglog i u stanju
šoka. Ali živog. Romijal!
Ona otrča do olupine ubičinog motora i iščupa GPS, pričvršćen moćnim vakuum
uređajem. Onda se vrati i uskoči u Kejtin auto.
Našavši se u kabini, skide skijašku kapu i pregleda sistem geolokacije. Kao što se
i nadala, aparat je sačuvao u memoriji poslednju rutu koju je ubica prešao. Ona dade
kontakt i napusti Venac uz škripu guma.
Boston je bio pust. Stiže na 1-93 sa severa i izađe na auto-put uprkos svim
propisima sigurnosti ili opreza. Nije marila za ograničenja brzine, policijske patrole,
opasnost. Ništa nije bilo važno osim Romijala.
Samo da mu se nije ništa dogodilo...
Vozila je s nogom na gasu pola sata, zatim izađe na auto-put pored Vindama, na
granici Masačusetsa i Nju Hempšira. Pusti da je vodi GPS, koristeći sporedne puteve,
sve dok nije stigla do stare industrijske zone.
A šta sada?
Ema pogleda u ekran navigatora: signal koji je najavljivao ciljnu zonu nije bio
daleko, ali je bio nedostupan kolima. Ona ostavi upaljene farove i izađe iz kola. Taj
deo puta bio je potpuno utonuo u mrak. Nije videla mnogo, osim visoke žičane
ograde koja se uzdizala ispred nje. Odluči da preskoči preko ograde golih ruku. Kada
se nađe s druge strane žičane ograde, gvozdena žica oštra kao nož zari joj se u visini
podlaktice i napravi joj razderotinu, duboku najmanje pet centimetara.
Posrnu od bola. Oseti kako joj poteče krv ispod džempera i jakne, ali odbi da
kuka nad svojom sudbinom. Prepusti se i otkotrlja se na tlo. Zatim se pridiže i potrča
da se popne na vrh uzvišice, odakle ugleda neku neobičnu avetinjsku skupinu
građevina. Unedogled su se pružale stare fabrike i napušteni magacini. Mesto je
delovalo nadrealno. Pravi dekor za filmove strave i užasa. Nekoliko zarđalih vagona
stajalo je duž neke stare železničke pruge. Vetar je fijukao i izazivao škripu metalnih
uređaja. Izgledalo je kao da iskrivljene siluete prete da svakog trenutka iskoče iza
svake barake. Bila je to dolina senki koja se verovatno pružala na površini od pet-šest
hektara.
Kako da pronađe Romijala u tom lavirintu starog gvožđa i lima?
„Romijale! Romijale!” uzviknu ona nekoliko puta, ali vetar i sneg odnesoše njene
povike u vazduh.
Pogledom potraži neki znak ili detalj koji bi mogao da joj da putokaz, ali nije se
videlo ništa dalje od tri metra.
Poče da skida pahulje koje su joj se lepile za lice, dok joj je mobilni telefon služio
kao osvetljenje. Potrča kao bez daha u susret vetru i krenu ka severoistočnoj strani
industrijske zone.
Tarasov je bez sumnje tražio mesto koje je najudaljenije od puta da smesti svoj
auto. Odjednom začu neku buku i zastade. Upravo je zakoračila na šljunak. Osvetli
tlo, zadržavajući dah.
Neki put vodio je do džinovskog magacina.

Ona krenu još nekoliko koraka napred i osvetli tablu prekrivenu rđom:
KLANICE OKRUGA HILSBORO
Ona nastavi ka glavnoj zgradi. Tu primeti tragove guma koje je počeo da

prekriva sneg. Srce samo što joj ne iskoči iz grudi. Znači da su ovde stigli nedavno.
Ona upre svu snagu da gurne klizna vrata kroz koja se ulazilo u prostoriju i
pritvori ih za sobom kako vetar ne bi prodro unutra.
„Romijale!”
Mesto je bilo utonulo u mrak, ali se čulo brujanje grejanja i klimatizacije.
Ema uključi prekidač, pa se pojavi tamnobleda svetlost koja se razli po skoro
praznom magacinu, čiji su zidovi bili od tamnog betona. U sredini zgrade prepozna
kaskaderov bordo pikap. Priđe kombiju i pogleda unutra. Nema nikoga.
Zažali što nije ponela sa sobom kaskaderov minijaturni pištolj. „Romijale!”
U dnu glavne prostorije nalazio se hodnik u obliku lakta, koji je izlazio na niz
gvozdenih vrata. Prva su vodila u neku praznu prostoriju. Ostala su bila zaključana.
Ema zatvori oči, ali njena malodušnost potraja manje od sekunde.
Kada je odlazio, ubica se pobrinuo da sve pogasi. Osim...
Izduvavanje iz generatora!
Ona se vrati nazad da vidi odakle se čuje buka. Brujanje je poticalo iz hladnjače.
Zalupa po metalnom zidu. „Romijale?”
Ne, to je nemoguće. Ne tu...
„Romijale? To sam ja, Ema, čuješ li me?”
Ona pokuša da otvori vrata, ali uzalud. Saže se i primeti komad od brušenog
metala u obliku volana. Poče temeljno da ga okreće i vrata rashladne prostorije se
otvoriše.
Dočeka je polarni dah, ali ipak krenu unutra.
„Romijale!”
Pod svetlošću mobilnog telefona, usred mraka, primeti krznenu kapuljaču
dečakove jakne.
Ona pojuri ka njemu. Ležao je, ne dajući znake života. Upregnu sve svoje snage,
povuče ga iz smrtonosne hladnjače i iznese napolje. Uključi zvučnik telefona, pozva
911 i zamoli da dođe hitna pomoć i da se pobrine o pacijentu koji je dospeo u stanje
hipotermije.
U očekivanju pomoći, pokuša da mu povrati disanje, u čemu nije uspela, jer je
bila previše nervozna da mu pronađe puls. Romijalova koža bila je bleda,
modrikasta, boje leša.
Sranje!
Nije imala nikakav pokrivač da ga zagreje. Onda joj padoše na pamet pokreti
koje je naučila pre nekoliko meseci prilikom kursa koji su morali da pohađaju svi

zaposleni u Imperatoru. Bilo je to nešto što je tada smatrala glupim i nezanimljivim,
nijednog trenutka ne pomišljajući da će joj to možda jednog dana koristiti.
Srećom, vežbe koje je izvela na pokaznoj lutki sada su joj se jasno vratile u svest.
Ona potpuno ispruži dečaka, kleknu na kolena pored njegovog grudnog koša, zadiže
mu džemper i položi dlan desne ruke na unutrašnji deo grudne kosti. Drugu ruku
stavi iznad prve. Ispruži ruke i pritisnu svom težinom Romijalove grudi, zatim se
uspravi i ponovi ciklus pritiskanja i opuštanja, kako bi omogućila cirkulaciju krvi u
dečakovom telu.
I jedan, i dva, i tri! Jedan, dva, tri!
Ona izračuna trideset pritiskanja, zatim dade dečaku dva daha usta na usta.
Nemoj da umreš!
S besom u duši ponovo započe ciklus srčane masaže, pokušavajući da održi
pravilan ritam. I jedan, i dva, i tri...
Pri svakom pritisku na grudni koš rizikovala je da mu polomi rebra. I jedan, i dva,
i tri...
Vreme se. zaustavilo. Ema je bila negde drugde. Vodila je rat. Onaj gde život
vodi rat protiv smrti.
Nemoj da umreš, Romijale! Nemoj da umreš!

GODINU DANA KASNIJE...

Replay
Ako je istina da možemo da doživimo samo deo

onoga što je u nama, šta se događa sa ostatkom?
Paskal Mersje
Univerzitet Harvard
Kembridž
19. decembar 2011.
Amfiteatar je bio prepun, ali je u njemu vladala tišina.
Kazaljke bronzanog brojčanika starog zidnog sata pokazivale su 14.55. Čas
filozofije koji je držao Metju Šapiro bližio se kraju.
Zvono dade studentima slobodno. Metju složi svoje stvari, obuče kaput, sveza
šal i izađe u kampus. Čim se nađe napolju savi cigaretu i prođe kroz dvorište.
Park se kupao u prijatnoj jesenjoj svetlosti. Već deset dana su temperatura,
posebno blaga za ovo godišnje doba, i jarko sunce poklanjali stanovnicima Nove
Engleske pozno i prijatno miholjsko leto.
„Gospodine Šapiro! Pazite!”
Metju okrenu glavu u pravcu glasa i instinktivno podiže glavu. Lopta za
američki fudbal letela je prema njemu.
On je u zadnji čas uhvati i odmah je vrati kvorterbeku koji ga je upozorio. Onda
izađe iz univerzitetskog kruga kroz monumentalnu kapiju na Harvardski trg.
Samo što se uputio ka pešačkom prelazu kako bi stigao do stanice metro a, stari
ševrolet kamaro uz gromoglasnu buku izlete na ugao Masačusetske avenije i
Pibodijeve ulice. Mladi profesor odskoči i napravi korak unazad, da ga ne bi zakačio
jarkocrveni kupe koji uz škripu guma stade pored njega.
Prednje prozorsko staklo se spusti i pojavi se riđa kosa Ejprii Ferguson, koja mu
je postala cimerka nakon ubistva supruge.
„Zdravo, crnokosi lepotane, da te povezem?”
„Više volim da se vratim javnim prevozom”, odbi je on. „Voziš kao da si u
video-igri!”
„Hajde, ne izigravaj kukavicu. Vozim vrlo dobro, i ti to znaš!”
„Ne navaljuj. Stalo mi je do života! Hteo bih da izbegnem da moja kćerka ostane
siroče sa četiri i po godine.”
,,Oh, u redu je! I ne preteruj! Hajde, kukavice, požuri! Blokiram saobraćaj!”
Začuše se sirene automobila i požuriše Metjua, koji ispusti uzdah u znak predaje
i uvuče se u ševrolet.
Samo što je vezao pojas, uprkos svim propisima o bezbednosti, kamaro izvede
smeo polukrug i kao vihor krenu u pravcu severa.
„Boston je na drugoj strani!”; pobuni se on i uhvati se za vrata.

„Samo da nakratko svratim do Belmonta. Na deset minuta. I ne brini za Emili.
Zamolila sam bebisiterku da ostane sat duže.”
„Kakva drskost! Upozoravam te, ja...”
Mlada žena odmah preskoči dve brzine, a zatim naglo ubrza, presekavši Metjua
u pola reči. Kada dostiže brzinu krstarice, okrenu se ka njemu i pruži mu blok za
crtanje.
„Zamisli da sam možda pronašla mušteriju za Utamarov bakrorez”, nastavi ona.
Ševrolet je prošao pored univerzitetske četvrti. Ona krenu brzim putem koji je
vodio duž Freš Ponda, pa onda stiže u Belmont, malo rezidencijalno naselje na
zapadu Bostona. Ejpril unese adresu na GPS i prepusti da je sistem odvede do
otmene porodične vikend-zone. Uprkos formalnoj zabrani, kamaro preteče školski
autobus i parkira se u mirnoj ulici oivičenoj drvećem.
„Hoćeš li sa mnom?” upita ga ona i uze blok za crtanje.
Metju odmahnu glavom.
„Radije ću te sačekati u kolima.”
„Vraćani se najbrže što mogu”, obeća ona dok je popravljala šminku u
retrovizoru.
„Ne plašiš se da stavljaš previše toga?”
„Nisam ružna, samo sam tako nacrtana”, poče ona da se mazi, oponašajući glas
Džesike Rabit.
Onda uvuče svoje savršeno salivene noge u helanke i izađe iz auta.
Kada je ostao sam, Metju baci pogled na drugu stranu ulice. Neka majka i dvoje
dece su u svom vrtu postavljali prazničnu dekoraciju. Seti se da je za nekoliko dana
Božić i ta realnost ga dovede skoro do stanja panike. Sa užasom shvati da se
približava prva godišnjica Kejtine smrti: taj zlokobni 24. decembar 2010. godine, koji
je njegov život gurnuo u patnju i klonulost.
Od ubistva supruge život mu se pretvorio u košmar. Šta da mislite ako saznate
da se ona s kojom delite život već četiri godine, majka vaše kćerkice, udala za vas
samo da vas ubije? Da vas ubije s jedinim ciljem da izvrši presađivanje vašeg srca i
tako spase svog ljubavnika. Kako da živi s tim? Kako da nastavi da ima poverenje u
ljude? Kako da pomisli da opet živi s nekom ženom?
Metju uzdahnu. Samo ga je kćerka sprečavala da potone u ludost ili da izvrši
samoubistvo. Kada je događaj izašao u javnost, odmah posle smrti Nika Fiča, morao
je da se bori da zaštiti Emili od navale novinara. Bio je to vrlo mučan trenutak, kada
ga mediji nisu ostavljali na miru. Izdavači su mu nudili luđačke sume da ispriča
svoju priču, a Holivud je želeo da njegovu tragediju prikaže na filmskom platnu. Da
bi pobegao od tih uljeza, ozbiljno je razmišljao da napusti Masačusets, ali je bio
previše vezan za Boston, za svoju kuću i studente. Već nekoliko nedelja kako je afera
počela da se medijski sleže. To uopšte nije smanjilo njegovu tugu, ali se barem osećao
oslobođen tereta i štete koju je trpeo zbog tog opštepoznatog slučaja.
Povratio je volju za životom putem malih stvari: šetnja na suncu sa Emili,
fudbalska utakmica sa studentima, vic koji je Ejpril umela posebno da začini.

Ali to izlečenje je bilo krhko. Bol je vrebao, spreman da ga ščepa za grlo, dok je
stalno ponavljao ista pitanja bez odgovora. Kako da prihvatite da su najlepše godine
vašeg života bile u stvari samo pretvaranje? Kako povratiti poverenje u sebe nakon
što se sudbina tako poigrala s vama? Kako da pronađe reči da tu situaciju objasni
Emili?
Metju se znojio. Srce mu je jako lupalo. Spusti staklo na vratima kamara, potraži
tabletu anksiolitika u džepu farmerki i stavi je pod jezik. Lek mu se polako topio u
ustima i, zahvaljujući hemiji, donosio ugođaj koji mu je lagano ublažavao
grozničavost. Da bi se potpuno smirio, osetio je potrebu da puši. Izađe iz kola,
zaključa vrata i napravi nekoliko koraka po trotoaru, pa onda zapali cigaretu i punim
plućima uvuče dim.
Zatvori oči, izloži lice jesenjem povetarcu i poče da uživa u cigareti. Sunce se
probijalo kroz grane drveća. Ostade nekoliko trenutaka nepomičan, pa onda otvori
oči. Na kraju ulice, ispred jedne od kuća, formirala se grupa ljudi. Znatiželjan, priđe i
nađe se ispred jedne vikendice, tipične za Novu Englesku: prostrana kuća, obložena
lamperijom, ukrašena strmim krovom, sa mnogo prozora. Na čistini ispred tog
boravišta bila je organizovana garažna rasprodaja.
Metju se pomeša s brojnim radoznalcima koji su trgovali polovnom robom na
nekih sto kvadratnih metara ledine. Prodaju je animirala lepa tamnokosa mlada žena,
slatkog i nasmejanog lica. Pored nje je stajao šar-pej boje peska i oštrio zube koskom
od lateksa.
On među raznoraznim predmetima spazi laptop makbuk pro, s ekranom od
petnaest palaca. Nije to bila poslednja verzija tog modela, već prethodna ili ona pre
nje. Priđe i poče detaljno da razgleda mašinu. Aluminijumsko kućište aparata bilo je
obeleženo plastičnom samolepljivom nalepnicom, prilepljenom na poleđini ekrana
na kojoj je bila prikazana jedna lepo oblikovana seksi Eva. Na dnu ilustracije mogao
se pročitati potpis Ema L., a da se nije znalo da li je reč o umetniku koji je naslikao lik
ili o vlasnici kompjutera.
Zašto da ne? - pomisli on, dok je gledao etiketu. Njegov stari pauerbuk crkao je
krajem leta. Bio mu je potreban novi laptop, ali već tri meseca je odlagao taj trošak.
Predmet je nuđen po ceni od 400 dolara. Bila je to suma za koju proceni da je
razumna.
On priđe mladoj ženi, zaduženoj za prodaju i pokaza joj na mak.
„Radi li ovaj kompjuter?”
„Naravno. To je moj stari laptop. Hard-disk je formatiran i instalirana je nova
verzija operativnog sistema. Kao nov je!”
„Ne znam previše...” oklevao je on.
„Mislite da pokušavam da vas nasamarim?” pecnu ga ona.
Metju joj uzvrati osmehom. Ona mu pruži svoju vizitkartu.
„Slušajte, evo šta vam predlažem: ako u narednih šest meseci bude i najmanjeg
problema s kompjuterom, obavezujem se da vam ga popravim. Moj najbolji prijatelj
dobro se razume u kompjutere.”
Metju pogleda posetnicu:

Ema Lavenstajn Rukovodilac podruma za vino Imperator
Rokfeler plaža 30, Njujork, NY 10020
„Vi radite u Restoranu Imperator?”
„Da, jeste li već jeli tamo?”
,,U nekom drugom životu”, spretno izbeže odgovor, potiskujući sve što ga je
previše podsećalo na njegov brak s Kejt.
Šar-pej dođe da se češe uz njegovu nogu i poče veselo da laje.
„Zove se Klovis i rekla bih da mu se mnogo sviđate!” oduševi se Ema.
Met pomilova životinju. Sunce je svetlucalo između grana drveća.
„Moja kćerka sanja da ima psa kao što je vaš”, nasmeši se on.
„Koliko ima godina?”
„Četiri i po.”
Ema klimnu glavom.
„Imate li dece?” upita je on.
„Još ne.”
On oseti da se zaputio na intimnu teritoriju i povuče se. „Dakle, živite u
Njujorku...”
„Da, uostalom, tamo se vraćam kroz nekoliko sati”, reče ona i pogleda na sat.
„Došla sam da pomognem bratu, ali ne bi trebalo da propustim avion.”
Metju je oklevao još nekoliko sekundi, pa onda odluči:
,,U redu, uzimam ga”, potvrdi on i pokaza na mašinu.
Poče da čeprka po novčaniku. U njemu je bilo samo 310 dolara. Zbunjen, ne
usudi se da se cenjka, ali ga mlada žena umiri.
„Dobro je, dajem vam ga po toj ceni!”
„To je vrlo ljubazno od vas” odgovori on i pruži joj novčanice.
Izdaleka dade znak Ejpril koja je upravo dolazila na ledinu. Ema mu uruči
kompjuter koji je upakovala u originalnu ambalažu.
„Dakle, da ne oklevam da vas pozovem ako kompjuter ne radi”, zaključi Metju i
poče da maše vizitkartom.
„Ako slučajno budete osetili želju da me pozovete i pre, nemojte misliti da ste
obavezni da čekate da se mašina pokvari”, usudi se da mu dobaci ona.
On se osmehnu da prikrije iznenađenje i pridruži se Ejpril.
Dođoše do kola. Metju je insistirao da vozi i vratiše se u Boston, gde naiđoše na
zastoj u saobraćaju. Nijednog trenutka nije prestajao da misli na tu Emu Lavenstajn.
Boston
Četvrt Bikon Hil 20.00
Metju ušuška Emili i pogasi sva svetla, sa izuzetkom noćne lampe koja je visila
iznad kreveta, još jednom poljubi kćerku i obeća joj da će i Ejpril doći da joj poželi
laku noć, pa onda pritvori vrata.

Zatim siđe niz stepenice koje su vodile u salon. Prizemlje kuće kupalo se u
prigušenoj svetlosti. On se naže kroz prozor i za trenutak obuhvati pogledom
električne venčiće kako žmirkaju, zakačeni na ogradi parka. Onda pređe u kuhinju i
izvuče pakovanje svetlog piva. Otvori bocu i spremi se da uzme još jednu tabletu
anksiolitika.
„Hej, lepotane, pazi se te mešavine, to može da bude opasno!” obrati mu se
Ejpril.
Na nogama je imala cipele s vrtoglavim petama, nosila je neki ekscentrični, ali
otmeni komplet, s primesom fetišističkog uticaja. Vezala je kosu u punđu i stavila na
obraze malo sedefaste boje koja je isticala njen ruž na usnama boje krvi.
„Nećeš da mi se pridružiš? Idem u Gan šot, novi pab pored keja. Njihova pečena
praseća glava je pravo krvoproliće. A tek mohito, da ti ne pričam! U ovom trenutku
to je mesto gde izlaze najlepše devojke u gradu.”
„Dakle, ti mi predlažeš da ostavim kćerku od četiri i po godine da bih išao da
ispijam mohito u nekom baru za satanske lezbejke?”
Ejpril se ražesti i namesti svoju narukvicu ukrašenu tirkiznom arabeskom.
„Kao prvo, Gan šot nije bar za lezbejke”, iznervira se ona. „Zatim, ja sam ozbiljna,
Mete, prijaće ti da izađeš, da vidiš sveta, da pokušaš da se ponovo svidiš ženama, da
vodiš ljubav...”
„Pa kako misliš da se zaljubim? Moja žena...”
„Ne pokušavam da negiram, traumu koju si doživeo s Kejt, Mete. Ali ako hoćeš
da savladaš tu nevolju, moraš da se pokreneš, da se prodrmaš, da barem pružiš sebi
šansu da ponovo osetiš radost življenja.”
„Još nisam spreman za to”, izjavi on.
„Vrlo dobro, ne insistiram”, predade se ona, zakopčava džemper i onda zalupi
vratima za sobom.
Kada je ostao sam, Metju poče da pretura po frižideru i izvuče kartonsku kutiju
prekrivenu injem. Stavi picu u peć, namesti termostat i smesti se na trosedu. Osećao
je potrebu da bude sam. Nije tražio da ga iko razume, nikoga da ga teši. Samo je
želeo da ublaži bol s jedinim društvom: vernom dozom tableta i njegovom dragom
koronom.
Ipak, čim zatvori oči, začuđujuće jasno mu se pojavi slika mlade žene sa
buvljaka. Njena talasasta kosa, podsmešljiv pogled, lepe crvene pege, vragolasti
osmeh, njen živahni glas kada mu je dobacila:
Ako slučajno osetite želju da me pozovete i pre, nemojte misliti da ste obavezni da čekate
da se mašina pokvari.
Odjednom izađe na videlo ono što je bilo očigledno: imao je veliku želju da
ponovo vidi tu ženu.
Pridiže se i sede za drveni šank u kuhinji, na koji je stavio novčanik sa
vizitkartom:
Ema Lavenstajn... A šta da je pozovem odmah, da se nađemo u restoranu?

Za trenutak je oklevao. Ona je verovatno bila u avionu za Njujork, ali je ipak
mogao da joj ostavi poruku.
Ukuca prve brojeve njenog telefona, ali onda jednostavno zastade. Ruke su mu
drhtale.
Zašto nastavljati? - upita se, još uvek ophrvan istim sumnjama. Nema potrebe da
se pričaju priče. Više nije verovao u ljubavnu vezu, bliskost, deljenje emocija. Oseti
kako ga obuzima bes.
Četiri godine...
Živeo je četiri godine sa strancem, kriminalcem, zločincem koji je manipulisao
njime kao pajacem.
Sat vremena pre nego što je bilo planirano da ga ubije, on je uveliko spremao
njena omiljena jela! Nije bio samo Kejtina žrtva, bio je jadno pokriće, naivni bednik
koji je dopustio da ga nasamari kao nekog klinca. Ne samo da je zaslužio to što mu se
dogodilo nego je morao da nosi taj last dok je živ!
Iz besa razbi telefon o zid, proguta svoje tablete u jednom gutljaju i vrati se da se
ispruži na trosedu.
Njujork
Sutradan
21. decembar 2011.
„Hej!”
Dok je sedela na klupi u Vašington skver parku, Ema mahnu rukom Romijalu.
Mladić joj priđe, zagrli je i pruži joj kartonsku kesu.
„Navratio sam kod Mamona da kupim falafele. Probaj, prava su poslastica!”
Sede pored nje i oni odmotaše sendviče.
Romijal se za godinu dana potpuno promenio. Mali punački Francuz postao je
lep mladić, elegantan, student prve godine Njujorškog univerziteta. Posle
neverovatne zajedničke avanture, Ema i on su ostali spojeni vrlo jakom vezom i
viđali su se nekoliko puta nedeljno. Ema je pomogla Romijalu da se smesti na
Menhetnu i vrlo pažljivo pratila njegove studije.
„jesi li razmišljao u vezi s kasnijim opredeljenjem?” upita ga i zagrize pitu. „Je li
bila šala ono što si mi rekao prekjuče?”
„Nimalo, hoću da postanem psihijatar. Ili policajac.”
„Ti?”
„Da, sada mislim da su ljudska bića interesantnija nego kompjuteri. Njihove
ljubavne priče, nagoni za osvetom i nasiljem...”
Ona mu uputi ortački osmeh.
„Ukusni su ovi tvoji sendviči”, reče ona punih usta.
„Mislio sam da ćeš doneti vino”, našali se on. „Bili bi pakleni uz čašu burgunca!”
Ona ga ošinu kratkim pogledom. On nastavi:
„Dobro, dosta si me smekšavala! Kako je prošao tvoj odlazak u Boston?”

„Ne tako sjajno kako sam očekivala”, namršti se mlada žena. „Jesi li videla
Metjua?”
„Da, on je, naravno, došao na rasprodaju i kupio moj kompjuter. Bila sam
uzbuđena, sve je delovalo tako čudno što ga ponovo vidim posle toliko vremena.”
„Dakle, razgovarali ste!”
„Kratko.”
„Nije te prepoznao?”
„Ne, i bolje što je tako! Pre godinu dana primetio me je samo na nekoliko minuta,
a nosila sam skijašku kapu.”
„Jesi li mu ostavila svoje podatke?”
„Da, ali me nije pozvao.”
„Učiniće to”, umiri je Romijal.
„Ne verujem”, odgovori ona. „Uostalom, možda je bolje što je tako.”
„Ali zašto mu nisi ispričala istinu?”
„To je nemoguće, znaš dobro. Najpre zato što je ta istina neverovatna, a zatim...”
„Šta?”
„Da li bi se ti zaljubio u ženu koja je ubila majku tvoje kćerke?”
„Ali ti si mu i spasla život, Ema!”
Mlada žena slegnu ramenima i skrenu pogled da Romijal ne primeti da su joj oči
zasuzile.
Njena nelagodnost ne potraja, već uveliko poče da ispituje svog prijatelja o
njegovim ljubavnim dogodovštinama. Romijal je svakodnevno napredovao u
osvajanju Erike Stjuart, studentkinje filozofije na Harvardu, tri godine starije od
njega, koju je sreo u Farmerkom marketu na Trgu Unije pre mesec dana i u koju se
ludo zaljubio. Mlada devojka mu u početku nije poklonila nikakvu pažnju. Ni za šta
na svetu nije htela da prihvati da izađe sa nekim mlađim od sebe. Romijal je uspeo da
pronađe njenu adresu i po Eminim savetima počeo da joj piše po jedno pismo
dnevno. Prava pisma, napisana nalivperom na papiru. Pošto veština zavođenja
putem pisama nije bila dečakova jača strana, Ema je kao Sirano de Beržerak znala
često da uzme pero umesto njega. I taj poduhvat osvajanja na starinski način doneo je
plodove. Ne samo da se Erika uključila u igru već je i prihvatila Romijalov poziv na
večeru u Imperatoru sledeće subote.
„Znaš da je potrebno da se čeka tri meseca da bi se dobio sto u restoranu”,
primeti Ema ozbiljnim glasom.
„Da, znam”, reče on sav ojađen. „Ali sam mislio da...”
„Naravno da ću ti pomoći da dobiješ mesto! Lep sto pored prozora, sa pogledom
na Empajer stejt bilding!”
On joj toplo zahvali i otprati je do zgrade univerziteta.
Boston 13.00
Metju završi džoging sav zadihan. Trčao je više od jednog sata i napravio čitav
krug oko doka reke Čarls, nastavio do zgrada MIT-a, pa se vratio ka Gradskom vrtu.

Povrati dah, držeći ruke na kolenima, savijenih leđa, pa onda hodajući pređe
preko ledina Boston komona.
Noge su mu drhtale, stomak se sav zgrčio i nije uspevao da uspori lupanje srca u
grudima. Šta se to događalo s njim?
To nije imalo veze s naporom. Otkako je ustao, celog ga je preplavilo neko novo
osećanje: opojni i neočekivani osećaj koji ga je naglo obuzeo. Šta god bi radio, gde
god bi išao, Ema Lavenstajn nije mu izlazila iz glave. Bilo je prosto nemoguće da je
izbegne. Nemoguće da joj izmakne. I to prisustvo činilo ga je drugačijim čovekom.
Oslobođenim od oklopa i sposobnog da se najzad okrene budućnosti. Pred očima mu
sevnu ono što je očigledno...
Sede na klupu, osmotri metalno plavilo neba, odsjaje sunca na površini jezera i
izloži lice lakom povetarcu.
Oko njega su se igrala deca.
Život je ponovo bio tu.
Pošto se rastala s Romijalom, Ema uze taksi da se vrati u Imperator i provede
početak popodneva sa svojom ekipom u izboru i slaganju boca vina koja će predložiti
gostima za obroke u večerima oko Božića i Nove godine. U 15 h oseti vibraciju
telefona u džepu. Oprezno baci pogled na ekran.
Od: Metju Šapiro

Za: Emu Lavenstajn
Tema: Fer-plej
Draga Ema,
Ovu poruku vam šaljem s vašeg starog kompjutera. On funkcioniše vrlo dobro.
U potrazi za izgovorom da vas pozovem, pomišljao sam da nešto na brzinu izmislim,
ali sam odustao od laži, jer više volim fer igru, Tako da imam predlog za vas;
Znam za mali italijanski restoran koji se zove Broj 5 i nalazi se u Ist Vilidžu,
južno od Tompkins skver parka. Drže ga Vitorio Bartoleti i njegova žena, i oboje su
moji prijatelji iz detinjstva. Kad god sam u Njujorku, idem na večeru kod njih.
Za razliku od vas, iskusnog stručnjaka za vino, ja to nisam, pa ne znam kakva je
njihova vinska karta, ali ako volite arančine na bolonjski način, lazanje iz peći na
drva, taljatele sa raguom i sicilijanske kanelone, onda će vam se to mesto svideti.
Prihvatate li da odete tamo na večeru sa mnom večeras u 20 h?
Met.
Ema oseti da joj srce skače u grudima. Smesta odgovori:

Bila bih oduševljena time, Mete. Onda, vidimo se večeras! P. S. Obožavam
lazanje i arančine... Takođe i tiramisu!
„Alo, praznoglavi?”
„Na času sam, Ema...”, prošaputa Romijal

„Potrebna mi je tvoja pomoć. Poveži se na sajt Akahika Imamure.”
„Frizer? Opet?”
„Da, moram da budem kod njega najkasnije za dva sata.”
„Ali doneo sam odluku da se smirim i da više ne hakujem...”
„Ako je tako, možeš da se pozdraviš s rezervacijom u Imperatoru. O jadna Erika!”
Nošena blagom euforijom, Ema izađe na Rokfeler plazu, dođe do Pete avenije i
uđe u Robnu kuću Bergdorf Gudmen.
Imala je utisak da se nalazi u koži glumice koja snima reprizu filma, ali se ovog
puta nadala da će se kraj promeniti. Ne obraćajući pažnju na prodavačice, poče da
tumara između štandova njujorške robne kuće. Iako se moda neznatno promenila u
odnosu na prošlu godinu, ona pronađe ono što je tražila: kaput od brokata, čija je
svilena tkanina bila ukrašena i prošivena zlatnim i srebrnim detaljima, kao i par lakih
cipela od zmijske kože sa ljubičastim odsjajima i vrtoglavim petama.
Kada je obavila kupovinu, izađe iz radnje i, kako je bilo lepo vreme, ode peške
do salona Akahika Imamure. Dva sata kasnije imala je istu frizuru kao prošle godine:
kosa podignuta u uvijenu punđu, od koje joj je lice dolazilo do izražaja, ističući bistre
oči i ženstvenost.
Pozva taksi i vrati se u Ist Vilidž. U kolima shvati da joj ruke drhte. Izvadi pribor
za šminkanje i kompletira stajling sa malo roze rumenila, senkom za oči i slojem ruža
za usne koralne boje.
Kada vozač zaustavi auto ispred Broja 5, sumnja i zabrinutost ponovo izbiše na
površinu. A šta ako Metju opet ne bude tu?
Ema se u mislima vrati u vreme od pre godinu dana i proceni pređeni put.
Do koje mere je moguće nekažnjeno osujetiti planove koje je zacrtala sudbina?
Koja cena mora da se plati zbog prkošenja zakonima vremena i izbegavanja onoga
što je neminovno?
Neće proteći mnogo vremena dok ne sazna. Izmiri račun, izađe iz kola i gurnu
vrata italijanskog restorana.
Dok joj je srce jako lupalo, prođe pored recepcije bez zaustavljanja. Restoran je
odisao toplom i prisnom atmosferom, tačno kao u njenom sećanju. Pope se uz drvene
stepenice koje su vodile na međusprat sa zasvođenim plafonom. Stigavši gore, krenu
prema stolu uz ogradu koja je nadvisivala glavnu salu.
Metju je bio tu.
Čekao ju je.

Zahvalnice
Ingrid.
Estel Tuze, rukovodiocu vinskog podruma u Merisu.
Doktorki Silvi Anžel i doktoru Aleksandru Labrosu.
Bernaru Fisou, Edit Leblon i Katrin de Laruzjer.
Valeri Tajfer, Žanu Polu Kampou, Brunu Barbetu, Stefani le Fol i Izabel de Šaron.

Gijom Muso Ako Sutra Ne Postoji PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Gijom Muso Ako Sutra Ne Postoji PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

GIJOM MUSO

Ako sutra ne postoji

Nismo ono što vidimo u ogledalu.

FILOZOFIJA JE BESKORISNA AKO NE MOŽE

Ispisana lepim rukopisom, ova Epikurova izreka činila je kičmeni stub

1 Utamaro Kitagava (1/53-1806), japanski slikar i grafičar. (Prim, prev.)

3 Animirani lik iz filma Ko je smesito Zeki Rodžeru. (Prim, prev.)

Psi me nisu nikada ujeli.

Bar restorana Imperator rokfeler centar, njujork

Kada je patnja ono što najbolje poznajemo,

4 Sklonište od nevremena. (Prim, prev.)

5 Massachusetts General Hospital: Masačusetska opšta bolnica u Bostonu. (Prim, prev.)

Dobro veče, gospođice Lavenstajn, Ja sam novi vlasnik vašeg makbuka.

Strangers in the Night

Ne verujem u vrednost odvojenih života.

Od: Ema Lavenstajn

Od: Metju Šapiro

Jeste li još uvek ispred svog kompjutera, Ema? 1 minut kasnije

Od: Ema Lavenstajn

Između njih dvoje

Čak i kada glumiš samog sebe,

6 Citat koji se pripisuje Lori Konan, kanadsko-francuskoj romansijerki. (Prim, prev.)

Vreme je apsolutni gospodar ljudi; ono je u isto

7 Žena je nestalna, kao perce na vetru... (Prim, prev.)

Poražen, Metju ugleda mejl koji je poslala Ema.

Suprotno od onoga u šta ste me uveravaii, vi nemate nikakve pristojnosti, nimalo

Strah ne može da se rodi iz nade,

Strah je uništio više stvari na ovom svetu

„Još od rane mladosti moja sestra je uvek pokazivala hirovitu i melanholičnu

Od: Metju Šapiro

Datum: 21. decembar 2011. - 13 h 45 m 03 s Draga Ema,

Od: Metju Šapiro

Budućnost, taj fantom praznih ruku,

Od: Metju Šapiro

ŠVEDSKA TURISTKINJA DOBILA 5 MILIONA DOLARA

Srećna turistkinja dobiia je u noći između subote i nedelje više od 5 miliona

Od: Ema Lavenstajn

MLADA NJUJORČANKA DOBILA 5 MILIONA DOLARA U KAZINU SA

Ruka koja ljulja dete

Ruka koja ljulja dete ruka je koja gospodari svetom.

Od: Ema Lavenstajn

Samo što je kliknula da pošalje poruku, primeti da Metju i njegova porodica

Jedna vrsta rata

Ljubav je jedna vrsta rata.

Od: Metju Šapiro Za: Ema Lavenstajn

The Other Woman

Mrtvi pripadaju onim živim osobama koje

Anna ~ 100 ~ MalenaMrvica

Anna ~ 101 ~ MalenaMrvica

Anna ~ 103 ~ MalenaMrvica

Od: Ema Lavenstajn

Oduševljena sam saznanjem da vaša kćerkica mnogo voli mog Klovisa. To je

Anna ~ 104 ~ MalenaMrvica

Životu su potrebne iluzije,

Boston, 2010. Bip, bip, bip...

Anna ~ 105 ~ MalenaMrvica

Anna ~ 106 ~ MalenaMrvica

Anna ~ 107 ~ MalenaMrvica

Anna ~ 108 ~ MalenaMrvica

Anna ~ 109 ~ MalenaMrvica

10 Novčanice od 100 dolara. (Prim, prev.)

Anna ~ 110 ~ MalenaMrvica

Anna ~ 111 ~ MalenaMrvica